Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Dragan Šormaz

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji gledate ovaj prenos, kao što sam i prošli put rekao, i sada ću početi time da neću postavljati, kao uvažene kolege iz opozicije ili, recimo, iz Demokratske stranke i bivše Demokratske stranke, na takav način pitanja da tučem ko Maksim po diviziji, da postavljam mali milion pitanja na nejasan način i da mešam babe i žabe. Čuli smo da se radnici „Železare“ i povećanje plata u „Železari“, koja je realni sektor i nema nikakve veze sa javnim sektorom i sa budžetom, a naročito oni koji se zalažu za ulazak u EU sada znaju da je tako, mešaju i upoređuju sa prosvetnim radnicima ili da se priča o visokim platama u javnim preduzećima, a da se onda govori o plati guvernerke NBS, kao da to ima veze jedno sa drugim.
Ja ću, nažalost, govoriti o nečemu što nam se ovih dana dešava. Zamolio bih goste na galeriji ako može malo tiše. Dakle, govoriću pre svega o onome što se dogodilo i što se dešava ovih dana, a to je ova užasna slika koja se pravi i pre svega zbog kampanje Demokratske stranke oko nesreće koja se dogodila i oko pada helikoptera u okolini Aerodroma „Nikola Tesla“. Naime, nikada se ovakva nesreća nije na takav način politizovala, nikada se nije ovako jadno, bedno, neljudski ponašalo prema nečemu što je zaista bila nesreća.
Podsetiću vas na slučaj iz 2009. godine, avion MiG-29 je pao u Batajnici, 27. avgusta 2009. godine je završena istraga o tom padu aviona i zaključeno je da je pao zbog greške potpukovnika Radeta Ranđelovića, kada je poginuo taj pilot i još jedan vojnik naše vojske.
Tadašnji ministar Šutanovac isključuje mogućnost korišćenja neispravnog aviona. Niko, podsećam, bio sam član Odbora za odbranu i bezbednost, niko, čak ni na Odboru, nije postavio pitanje, nije želeo to da politizuje, nije išao u medije da komentariše taj izveštaj, nije pozivao rodbinu poginulog pilota i vojnika, nije koristio njihovu žalost i nesreću za svoje političke poene, ni na Odboru, ni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni stranke, niko nije na takav način reagovao.
Kada smo kritikovali tu vladu Cvetković-Tadić, kritikovali smo je samo zbog njene nesposobnosti, naravno, vladu Demokratske stranke, samo zbog korupcije u kojoj je ogrezla, samo zbog kriminala protiv kojeg se nije borila, samo zbog 500.000 ljudi koji je izgubilo posao u njihovom mandatu. Nikada se nismo bavili na ovaj način ljudskom nesrećom.
Moram da kažem i da me žalosti medijska slika i čini mi se da sad po prvi put mogu da se složim, iako sam na odborima za evropske integracije branio medijsku sliku o Srbiji i govorio da nema veze i da idemo u boljem pravcu, nažalost, vidi se sada na ovom slučaju da svi mi koji govorimo da Vlada Republike Srbije ili predsednik Vlade ne vrši pritiske na medije, na ovom slučaju se to vidi.
Sa najmanje 20 novinara sam razgovarao o toj noći. Te noći je ministar Gašić u 15 do 12, prošao pored mene automobilom kod Pojata, ja sam se vraćao sa službenog puta iz Albanije, sa mnom je bila zaposlena u Skupštini gospođa Ivana Blagojević, vozač Srđan, razmenjivali smo poruke ministar i ja tu noć. Mediji su ga napali da je bio u Beogradu u vreme nesreće, iako nije bio. Niko ovo što sam im ja rekao nije objavio, niko, nijedno, iako sam bio svedok, imam i dokaz u telefonu i to je u baznoj stanici lako proverljivo da smo tada razmenjivali poruke, da je čovek iz Kruševca krenuo u ponoć ovamo kada mu je javljeno za nesreću. A za šta može da bude kriv? Zašto je greh? Za nešto što je tražio da se uradi akcija koja je bila humana i koja je bila opravdana misija, potpuno opravdana misija. Ovakvi napadi su nedopustivi. Ovakvo ponašanje u demokratskom društvu je nedopustivo.
Zato ponavljam pitanje na koje nisam dobio odgovor. Razvojna banka Vojvodine, kada će se završiti istraga po pitanju Razvojne banke Vojvodine i kredita koji je Demokratska stranka dobila od Razvojne banke Vojvodine, pod kojim uslovima i da li ga je vratila? Do dana današnjeg nisam dobio odgovor na to pitanje.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram, pošto je iskorišćeno u raspravi o ovom amandmanu, da se komentariše nešto što se juče dešavalo, znam da se nije dešavalo u ovoj sali, nego se dešavalo u VBA, u prostorijama, kao član Odbora za kontrolu službi bezbednosti, da kažem da ovo što je ovde izrečeno je apsolutna neistina i netačno. Ne želim da dopustim, kao član tog odbora, da se iznose neistine i da se narušava ugled VBA i Vojske Srbije i da se ova rasprava koristi za spinovanje nečega što je juče rađeno.
Apsolutno je netačno da je VBA i u jednom jedinom slučaju nezakonito postupala i bez odluke suda prisluškivala građane Srbije. To Odbor za kontrolu službi bezbednosti, u nadzoru koji je rađen u prethodna dva dana, nije utvrdio. Nije utvrdio jer je nemoguće bilo da se utvrdi zato što se nije dogodilo.
Član Odbora iz Demokratske stranke Dragan Šutanovac, koji sada ovde nije prisutan, može samo da potvrdi svaku ovu moju reč. Nema šanse da izgovori nešto drugo. Sve što je utvrđeno je da je jedan telegram poslat iz Novog Sada u Beograd verodostojan, a koji je ovde u Skupštini pokazao Ombudsman. Telegram, ne prisluškivanje građana, ne praćenje, ne rad u okviru nekih stranki itd. Telegram. Na osnovu toga je određeno generalnom inspektoru, dat je zadatak da u narednih 15 dana utvrdi zakonitost postupanja u tom slučaju i ništa drugo nije utvrđeno. To lepo piše i u odluci Odbora, da je utvrđena verodostojnost dokumenta, ništa drugo.
Mi moramo da shvatimo, evo sada u ovoj maloj sali, to što donosimo ovaj zakon, u raspravi na Odboru o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, takođe je pohvaljen. Rečeno je tamo od strane poslanika Evropskog parlamenta da smo mi jedni od onih koji najbrže reaguju i najbolje i ovaj predlog zakona je pohvaljen.
Moramo da shvatimo i još jednu stvar. Naravno da ćemo da branimo ljudska prava, da pravimo građansku državu, ali islamska država je ogromna opasnost za čovečanstvo i za nas, mnogo smo im blizu. Prekjuče se nešto desilo u Tunisu. Ne znači da prekosutra ne može kod nas. Neki to ovde neozbiljno shvataju. Mi moramo da se od toga zaštitimo. Moramo da sarađujemo u svetu sa svima koji se bore protiv tog zla, između ostalog, i ovim zakonom. Vladu treba samo pohvaliti i ministra za tekst ovog zakona, koji je odličan. Pohvaljen je i od onih koji se u to razumeju u inostranstvu i sa kojima sarađujemo. Ta lista o kojoj se priča će uvek biti, u 99% slučajeva, napravljena na osnovu saradnje međunarodne, a ne unutrašnjeg nekog rada. Pričam o prikupljanju podataka. Nemojmo da pojednostavljujemo i sve da koristimo za politizaciju.
Kad je nešto dobro, dok sam bio opozicija, ako je nešto bilo dobro, mada je retko bilo dobro između 2008. i 2012. godine predloženo, ja sam to uvek podržao. Politizacija, politizacije radi, priča, priče radi, neće nikome doneti dobro samo će zbunjivati naše građane.
Ovo je dobra stvar, treba da je podržimo i još jednom ponavljam molim vas, Vojska Srbije i VBA su jedne od najvažnijih institucija u državi Srbiji, imaju podršku građana Srbije. Nikada VBA nikada nije bio osumnjičen za nešto što je radio i što smo mi utvrdili kroz nadzor, nije ni radio nezakoniti i nemojte da ovde neko to izgovara. Pročitajte dobro onu odluku i opozicija je imala tamo svoje predstavnike, svoje članove odbora koji su konstruktivno radili sa svima nama zajedno i gospodin Bogdanović i gospodin Šutanovac i znaju da je ovo što sam ja rekao istina. Sve je drugo je neistina i molim da se ovde ne izgovara još jednom. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja neću tući kao „Maksim po diviziji“ sa 65 pitanja koji malo znače ili skoro ništa građanima Srbije, nego ću postaviti dva konkretna pitanja.
Prvo, za MUP, smatram da je potrebno i tražim informaciju od ministra da li je MUP krenuo u istragu, jer smatram da je potrebno da se ispitaju medijski navodi da je Miroslav Mišković došao u posed 1,1 ili jedan hektar, odnosno 1,1 hektar ekskluzivnog zemljišta na Novom Beogradu i svi znamo gde se to nalazi, pored hotela „Hajat“, na kojem je danas upravna zgrada kompanije „Delta holding“. Mišković je do parcele došao nakon što se obavezao da „Generaleksportu“ koji je bio vlasnik isplati 10 miliona dinara ili tadašnjih 150.000 evra, što je 36 puta manje od tržišne cene te parcele danas.
Otprilike je država oštećena po tim medijskim navodima za više od pet miliona evra, a sve se događalo 2002. godine kada je gospodin Mišković u to vreme bio suinvestitor sa „Geneksom“ u gradnji objekata od 50.000 kvadrata na njihovoj parceli, zatim sukorisnik zemljišta, vlasnik objekta i na kraju, vlasnik polovine parcele, navodi se da je i vlasnik objekta postao 2002. godine na osnovu ugovora o regulisanju imovinsko-pravnih i finansijskih odnosa između „Geneksa“ i „Delte“ u kome se navodi da će u toj društvenoj firmi platiti devet miliona dinara ili današnjih 150.000 evra.
Ne sećam se da je ijedan naš građanin bio toliko privilegovan ni 2002. ni 2012. godine, naročito nije 2015, da neku imovinu kupi po vrednosti 36 puta manjoj, nego što je procenjena ili stvarna vrednost te imovine, tako da smatram da MUP, pod obavezno ovo mora da proveri.
Takođe, da ne bismo više imali priče o raznim bankama, o Razvojnoj banci Vojvodine, mislim da je krajnje vreme da nam i Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova da odgovor, dokle se stiglo sa istragama o radu, neradu, monopolističkom položaju Razvojne banke Vojvodine, kako god da nazovemo i kroz jedan konkretn predlog, jedno konkretno pitanje ću postaviti, pre svega Ministarstvu finansija.
Naime, pošto je sada situacija takva da Ministarstvo finansija ima uvid, kakav je kredit podigla DS 2012. godine u vreme izbora za svoje potrebe od Razvojne banke Vojvodine, da li ga je vratila do sada, pod kojim uslovima je podigla taj kredit i kakvu je zaštitu Razvojna banka Vojvodine preduzela za taj kredit, kakvo je obezbeđenje imala, kakvu hipoteku, garanciju, kakvu vrstu garancije i da li je uopšte imala i bilo kakvu garanciju?
Po mojim informacijama, nije imala nikakvu garanciju i taj kredit još uvek nije vraćen, ali da bi građani Srbije znali da li je to tačno, pošto se postavljaju danas razna pitanja, a evo čuli smo i Vladi Republike Srbije, mislim da je konačno došlo vreme da raščistimo sa tim i da građani Srbije to očekuju, šta se radilo i na koji način se vodila država u ranijem periodu?
Dok to ne rešimo, teško da možemo da budemo, uz sve pohvale koje smo i danas čuli ovde na svečanom delu sednice od strane Saveta Evrope, upućeno Srbiji, sve pohvale su u redu, Srbija je zaista na pravom putu, ide ka EU, na jedan pravi način, za razliku od ranijih vremena, ali ako želimo da raščistimo sa kriminalom i korupcijom, u zemlji moramo da rešimo ove slučajeve.
Ne možemo više da govorimo i da slušamo ovde da se traži zamrzavanje kamata, kamatnih stopa, da tražimo da se u našem bankarskom sistemu radi kao da živimo u Severnoj Koreji ili na Kubi, jer tako nešto ne postoji i to nije nešto što postoji u EU i ne može ni u Srbiji, ali dosta je bilo da slušamo demagogiju od onih koji su radili ovakve stvari do 2012. godine, pa čak i nešto kasnije, dok nije došlo do saznanja od strane države, šta je radila na primer, Razvojna banka Vojvodine?
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja za početak hoću da kažem i kao narodni poslanik, ali i kao predsednik Lovačkog saveza Srbije da je ovaj Predlog zakona daleko bolji od važećeg i da je za lovačku organizaciju prihvatljiv i dosta dobar, mada ima još tu nekih stvari koje smo tražili da se izmene, neke su prihvaćene. Za neke, recimo kod člana 6. evo, vrtim papire i ne mogu nikako da nađem, moraćete da me ubedite da je taj jedan deo zaista prihvaćen kao što je rečeno.
Kolega je već je obrazlagao o korišćenju kratkog oružja ili pištolja u lovu i lovištima, ja razumem imamo tu dva pogleda, imamo policijski pogled na celu situaciju, imamo lovački pogled na celu situaciju. Srbija ima 75.000 registrovanih lovaca, dakle, koji kupe redovno od države lovnu kartu, a gospoda iz Ministarstva znaju koliko lako može danas da se izgubi oružje, prijavi te komšija, nasilje u porodici, čak i slučaj gonjenja zbog ne plaćanja poreza, delo u saobraćaju koje podleže krivičnom gonjenju, pa dok traje proces se oduzima oružje.
Ako imamo 75.000 ljudi kojima to nije učinjeno, to znači da mi imamo, namerno ovo pričam zbog slike o lovcima na koje se odnosi ovaj zakon, često pogrešno pravljene u Srbiji, to znači da mi imamo 75.000 ljudi koji su lojalni građani ove države, u čijim porodicama nema nasilja, koji redovno plaćaju poreze, koji su ugledni ljudi ovog društva i lojalni građani ove države.
Sada, kada pogledamo ovaj član, zamislite da ste u lovu i da krene vuk na vas. To je velika brzina, kažem vuk, posle toga divlja svinja, vepar, jelen, to je velika sila. Ovaj amandman se tiče jednostavno toga, da bi se bezbednost povećala u lovištu. Razumem o čemu priča malopre ministar, npr. treba da sednem u kola u Smederevu i da vozim do Kukavice planine i u tom delu može da dođe do korišćenja, zloupotrebe kratkog oružja, ali može i drugog ako tako gledamo. Može i puška da se zloupotrebi, ne samo pištolj, a opet kažem, radi se o ljudima koji ne čine krivična dela i ne postoji praksa za tako nešto da je učinjeno i da se to dogodilo kod nas. Uostalom, legalnog oružja je samo ispod 2% da je njima učinjeno krivično delo u Srbiji.
Možemo da prihvatimo obrazloženje Ministarstva, ali možda još jednom da se razmisli. Šta je problem? Ako ovako piše u zakonu, vrlo lako može da se dogodi da tumačenje bude da upravnik lovišta ne dozvoli unošenje takvog oružja u lovište, zato što nije predviđeno Zakonom o oružju i municiji, da ne bi rizikovao da ga neka prijava ili policijski inspektor zbog toga sankcioniše, prijavi, a on je čovek koji od toga živi i prima platu. Hvala.
Kakve veze, znači ovaj amandman apsolutno ne treba prihvatiti. Obrazložio je kolega Martinović vrlo dobro zašto i pravno, a i sama reč „organizovana“ i posle dobijamo ovo obrazloženje navodno kroz repliku, u stvari hajde kroz raspravu.
Kakve veze imaju paravojne formacije u nekim građanskim ratovima ili u nekim ratovima u kojima Vojska Srbije nije učestvovala, a i te paravojne formacije nisu bile u sastavu vojske, to su bile neke dobrovoljačke jedinice na nekim drugim teritorijama države Srbije, van države Srbije? Znači, mi se nalazimo u državi Srbiji, imamo Vojsku Srbije, imamo odlične zakone o odbrani i vojsci sa ovim izmenama, koji jasno i precizno govore i ulogu vojske i strukturu vojske i sve što ona čini i jasno je šta je vojska. Da bi smo sada stavljali „organizovana oružana sila“ ili vojna sila, to je potpuno ovako besmisleno u odnosu na sve ono što zaista vojska jeste.
Zamolio bih kolege ovaj put da uozbiljimo raspravu, da ne koristimo ovakve termine jer vojska je institucija koju narod Srbije najviše poštuje, pored Srpske pravoslavne crkve. Više je poštuje od nas ovde koji sedimo.
(Marijan Rističević, s mesta: Čak i lovačku organizaciju.)
To je naša greška pa čak se ni za lovačku organizaciju ne treba reći „organizovana grupa“, jer se vrlo dobro zna kada već kolega Rističević mi sugeriše šta da dodam, zna se šta je i savez i organizacija i kako se radi i to je precizirano zakonima i ovo je sve precizirano zakonima. Sada smo dobili stručnjaka koji će da nam objasni to kako treba neka nova definicija vojske koja ne postoji nigde, ni u SAD, ni u Kini, ni u Rusiji, nigde, sada ćemo mi da donosimo novine, mi ćemo da objašnjavamo ljudima šta je vojska, a narod vrlo dobro zna, građani Srbije, a što je još važnije, ovaj zakon to vrlo precizno govori.
Tako da, molim vas čisto zbog institucije da ne narušavamo, dovoljno imamo neodgovornih pojedinaca ovih dana u Srbiji koji narušavaju ugled vojske i koriste poziciju na kojoj se nalaze da narušavaju ugled vojske, a samim tim i odbrambeni sistem Srbije za koji sam pre dva dana rekao.
Da nam je pravosudni, zdravstveni, prosvetni na tom nivou na kome je odbrambeni i na kome je Vojska Srbije, mi bismo davno bili član EU i to razvijena država EU, ali, nažalost, nisu i na ovim drugim sistemima treba da radimo da ih dovedemo na taj nivo, a ovaj da gledamo da urušimo i da neodgovornim rečima ne kaljamo ugled te iste vojske u javnosti Srbije. Hvala vam.
Hvala.
Dobro, pošto je bio jedan deo malopređašnjeg izlaganja na račun onoga što sam ja rekao i nazvano je demagogija, nema nikakve demagogije u tome što je činjenica to koliki je ugled Vojske kao institucije i ja žalim što i Narodna skupština nema takav ugled, a za to smo mi koji ovde sedimo krivi, a između ostalog i ovakvim ponašanjem, jer ako ja sada treba na osnovu ove reakcije, a lepo sam objasnio da politički razlozi, na koje se neko poziva da treba precizirati, nemaju nikakve veze sa Vojskom Srbije, to se dešavalo na nekim drugim prostorima i u nekim drugim situacijama, u kojima Vojska Srbije nije učestvovala. i paravojno nije vojno i nije u sistemu Vojske bilo, ako to neko ne razume, ja mogu da mu objasnim.
Ako idemo na demagogiju za smanjenje plata, ja mogu da kažem da je Vojska verovatno u problemu zato što je neko ko je bio ministar odbrane, a sada je predsednik te stranke, žao mi je što ne mogu da zapamtim ime, jer se menja na svaka tri meseca, ali znam ko je predsednik i znam da je bio ministar odbrane, bacao višak naoružanja u Jadran, umesto da ga je prodavao. Neki drugi ministri su ga prodavali, koji nisu članovi SNS, i dobro činili Vojsci. Da li je to demagogija?
Deset posto smanjenja, jer Vojska je deo našeg društva, je rezultat mera štednje koje moramo da sprovedemo zbog neodgovorne vlasti prethodnog režima, tog istog gospodina Tadića, koji ja zadužio državu toliko koliko je zadužio, pa danas moramo te mere štednje da sprovodimo. Vojska je deo države, oni to znaju i, kao što se smanjuje u zdravstvu, prosveti, tako se naravno smanjuje i vojnicima, ne zato što su vojnici, ne zato što su oficiri, nego zato što je neko doveo državu do ivice bankrota dok je bio izvršna vlast, pa sada sve to mora da se popravlja. Zahvaljujem.
Predsednice, ja mislim da imam pravo na repliku jer je gospodin Šutanovac rekao da, u jednom trenutku, ja ovde govorim da bi oprao svoju političku karijeru. Ne znam da li ste čuli, ali bukvalno je tako rečeno.
Zahvaljujem.
Znači, ja ne znam od čega ja treba da perem svoju političku karijeru. Ja mislim da je ona izuzetno čista. Ponosan sam, lepo idem ulicama Srbije, nemam nikakav problem sa građanima Srbije. Zašto? Zato što sam rekao da Vojislav Koštunica treba da ide u političku penziju 2010. godine ili da DSS posle dva izborna ciklusa neće proći cenzus, što se i dogodilo, a oni me zbog toga izbacili iz stranke. Ja sam bio upravu, ali isto sam tako govorio kako će proći DS i gospodin Tadić i pokazalo se da sam bio upravu. Ne znam gde je sebe, u onome što sam ja govorio, pronašao gospodin Šutanovac, pa tako reaguje. Apsolutno mi nije jasno - zašto?Ako treba da se traži bilo kakav razlog za diskvalifikaciju onoga koji govori, onda je to potpuno besmisleno.
Javio sam se da zaštitim instituciju Vojske Srbije, jer je ovde rečeno da ovakav predlog mora da bude usvojen, jer smo imali političke situacije sa paravojnim jedinicama. Slušate malo ko šta govori. Kakve paravojne jedinice i kakva Vojska Srbije? Kakve situacije iz tog perioda? Šta mi radimo državi Srbiji na taj način kada ovako govorimo ovde? Šta radimo mi sami Vojsci Srbije koja uživa izuzetan ugled u svetu? Izuzetan ugled u svetu uživa. Gde god se pojavi Vojska Srbije, to je nešto najpozitivnije o čemu se govori. Nije ni čudo što građani imaju toliko poverenje u nju, a onda je neko povezuje sa nekim paravojnim jedinicama, ovde, u raspravi. I sada ja perem svoju biografiju, jer sam pokušao da zaštitim Vojsku od takvih neodgovornih izjava.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi gosti iz ministarstva i Vojske Srbije, mogu da kažem da ću i ja, kao i poslanici SNS,  glasati za ove predloge izmena i dopuna zakona o Vojsci i odbrani, zato što su to dobri predlozi. Čujemo i od opozicije, takođe, da je veći deo tih predloga opravdan, da su dobri, tako da Ministarstvo odbrane može da bude zadovoljno i samo treba da bude pohvaljeno zbog toga što je do sada činilo i što je učinilo ovim izmenama.
Jedino mogu da kažem da mi je žao što nismo to stigli da odradimo u decembru mesecu, kada je bilo potrebnije, ali, evo, završavamo sada, mesec dana kasnije. Neke druge stvari su nam se isprečile, ali bitno je za Vojsku i za naš ceo odbrambeni sistem da ovo krene na bolje.
Mnoge promene su usklađivane sa drugim propisima i donose razne promene, već smo ovde govorili o tome. Ja ću samo da navedem par. Na primer, da se dodatno uređuju pitanja koja se odnose na specifičnu vojnu službu i službu pod otežanim uslovima, što je bitno, kao i da pored zdravstvene, a to je po meni veoma bitno, setite se zakona koji smo donosili o ovim firmama za fizičko-tehničko obezbeđenje, privatnim agencijama za obezbeđivanje imovine i lica, gde smo im uveli obavezno licenciranje, tj. zdravstveni pregled jednom godišnje. Ovde se sada u Predlogu zakona o Vojsci precizira da pored zdravstvene, lice koje se prima u profesionalnu vojnu službu, ima i psiho-fizičku sposobnost, tj. da se i ona utvrđuje, što je takođe veoma bitno. To nije pisalo u prethodnom predlogu zakona. Pisalo je da je samo zdravstvena sposobnost potrebna da bi neko bio profesionalni pripadnik Vojske Srbije.
Nekada kao pripadnik ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, sada se vodim u rezervnom sastavu, slažem se i sa ovom promenom u zakonu, a to je da umesto: „vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana“ stoji: „ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana“. Znači, neko ko je bio pripadnik tih jedinica i kada smo branili našu državu od agresije i bombardovanja NATO pakta, koja je bila ne pravna, mogu da kažem da je to nešto što je naša tradicija i nije je trebalo prekidati. Trebalo je da ostane takav naziv. Zadovoljstvo mi je, a i znam mnoge oficire sa kojima sam se čuo i video neke vojne penzionere koji se slažu sa ovim da ovakav naziv treba vratiti i da to treba da bude sastavni deo zakona.
Želim da kažem i nešto kao šef delegacije našeg parlamenta u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta, a što se tiče rada ministarstva i Vojske Srbije. Što se tiče Srbije, tu je zaista mnogo toga urađeno i tu je Srbija jedna od država koja je članica Partnerstva za mir, kao vojno neutralna država, ima ih još, reći ću primer da je takav slučaj i sa Švedskom, Finskom, Austrijom, Švajcarskom, da Srbija zaista tu sarađuje maksimalno i prima sve pohvale, i njena vojska i naš odbrambeni sistem, gde god se pojavim i sa kim god da razgovaram. Od strane Srbije je urađen i PARP, tj. periodični proces pregleda i ocene rada, koji treba da olakša naše reforme sistema odbrane i doprinese tome da naše oružane snage dostignu najviše operativne standarde, kao i individualni akcioni plan partnerstva, ili IPAP, koji je najviši oblik saradnje sa NATO kroz Partnerstvo za mir, a ne podrazumeva članstvo, jer mnogi često to zamenjuju, odnosno te teze. On predviđa redovne cikluse dijaloga sa NATO paktom u četiri grupe pitanja, političko-bezbednosnim, vojno-odbrambenim, administrativnim i pitanjima javne diplomatije, naučne saradnje i planiranja u vanrednim situacijama.
Kada sve ovo nabrojim, videćete koliko je to sve nama potrebno i dobro da sarađujemo sa svetom i sa tom vojnom alijansom po tom pitanju, naravno, ali i sa svima ostalima.
Kažem, treba uvek da pratimo iskustva onih koji su veoma uspešni u tome, poput Austrije ili Švedske, jer oni su dobri primeri vojske i odbrambenog sistema koji sarađuju u okviru Partnerstva za mir. Ja neću ovde izražavati, jer želim da dam podršku Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane za budući period.
Ja neću ovde izražavati žal za nekim ranijim vremenima, za nekom ranijom tehnikom i opremom, jer je činjenica da je Vojska Srbije u tehničkom smislu, hajde da kažemo da ima problem, da nije na nivou na kome bi trebalo da bude i koji zaslužuje i koji je potreban našem odbrambenom sistemu, koji je potreban onome i što Vojska zaslužuje, pa i naši oficiri sa znanjem koje imaju, i kakvo naoružanje i opremu treba da imaju.
Mi moramo da uložimo i mi to moramo da shvatimo zbog svega što se dešava trenutno u svetu. Čuli smo ovde primere, ne vojnih pretnji koje imamo, jer u svetu se mnogo toga dešava. Imali smo i to „Arapsko proleće“, imamo i situaciju u Ukrajini, imamo izuzetno veliku opasnost ko to shvatio ili ne, veliku opasnost iz nečega što se zove islamska država i što se okreće, što mora da bude okrenuto i prema našoj sigurnosti i sigurnosti naših građana. Zato je potrebno da, između ostalog, kao deo odbrambenog sistema i Vojska Srbije bude što bolje opremljena i spremna da odgovori na te izazove.
Našu Vojsku moramo bolje da opremimo i zbog toga našu Vojsku treba da, bez obzira na sve, teška su vremena, ali naš odbrambeni sistem zaslužuje da mu kroz budžetska sredstva opredelimo u budućem periodu i apelujem na sve poslanike da tako nastupamo, više sredstava za Vojsku Srbije.
Ove zemlje o kojima sam govorio imaju taj neki nivo od 2% BDP da se izdvaja za vojsku. Mislim da je to neki minimum, s obzirom da smo ranije zakidali na račun nekih drugih sistema, ali nije pravedno kada svi znamo i kada ovde govorimo, ako nam je nešto za ponos, onda je to naš odbrambeni sistem i Vojska Srbije. To i građani Srbije kroz sve ankete pokazuju.
Znam da nam je na tom nivou organizovan zdravstveni sistem, obrazovni sistem, pravosuđe, da bismo mi već bili na nivou na kome je organizovan odbrambeni sistem ili Vojska Republike Srbije, mi bismo već mogli da budemo član EU kao jedna veoma razvijena država, ali nisu ostali sistemi na tom nivou, a to je samo zato što su ti ljudi patriote, što su štedljivi, što su stručni, što znaju šta rade i doveli su na taj nivo sistem.
Njima treba i dalje pomoći, jer to je za dobrobit naših građana. Ako imamo bezbednu državu, ako smo u bezbednom okruženju, saradnjom sa svima ostalima, mi onda možemo i bezbedno da razvijamo i privredu, jer to gledaju i privrednici, između ostalog, kada se odlučuje gde će da investiraju i gde će imati sigurnije okruženje da bi mogli da stvaraju profit, da zarađuju, da rade, da prave proizvode koje rade.
Prema tome, ja bih apelovao na sve da podrže ova dva predloga zakona, izmene i dopune, jer su dobro urađeni i da podrže Vojsku Srbije i naš odbrambeni sistem, jer oni to zaslužuju i da u budućem periodu obratimo na to pažnju kako bismo i u tehničkom smislu Vojsku Srbije opremili bolje nego što je danas. Zahvaljujem.
Ja moram predsedavajući, da vam uputim, bez obzira na ovu reakciju, ali posle minut i pedeset sekundi izlaganja kolege Veselinovića, kritiku, ja mislim da ste povredili član 27. i ne prvi put danas. Više puta sam prećutao, ali, ovo je načelna rasprava, ovo je Poslovnik protiv kojeg sam ja glasao kao narodni poslanik, ali on je važeći. Zna se ko ga je predložio.
Ovo je načelna rasprava, poslanici govore, ako postave neko pitanje dobiju odgovor od ministra. Šta posle? Znači, tako možemo, i drugi poslanici čekaju, imamo pet sati rasprave. Vi ako svakome date repliku, onda će se to produžiti na onih 10 sati za koje nismo glasali, znate?
S druge strane, apsolutno ja ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg ste dali gospodinu Veslinoviću da govori, plus što ste došli, kada je on počeo, vi niste predsedavali nego gospodin Konstadinović je predsedavao… U svakom slučaju, Arsenović, izvinite generale.
U svakom slučaju, ne vidim razlog zbog čega. Ministar je objasnio, a sve vreme već je bila jedna primedba od gospodina Babića, nije govoreno uopšte o zakonima, kao ni sad. Njega interesuje, ne znam ovo, ne znam ono, cena, zaštitnik, itd. Ma ima dan za postavljanje pitanja, može u pisanoj formi da postavi pitanje, ima odbore gde može da postavi pitanje i da dobije odgovore.
Sada je tačka dnevnog reda Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci. Izmene i dopune. I to je to. I molim vas da vodite računa o tome.
Čuli smo argumentaciju predlagača, videli smo solidan tekst – briše se, što vodi gde? Nigde. To je tekst koji vodi nigde. Šta posle toga? Da li ovaj posao treba završiti ili ne, koji predviđaju izmene i dopune zakona, koga briga? Bitno je da se ustane, da se obrazloži za dva minuta, da se svašta kaže. Argumentacija ne postoji.
Evo, sada smo čuli i obrazloženje od našeg predsednika poslaničke grupe, gospodina Babića, da su prve dve godine bile dve godine Vlade Mirka Cvetkovića, da kažemo Vlade Borisa Tadića, koji sam već duže vreme govori da je grešio, pa je verovatno grešio i kada je radio ovaj predlog, ili kada nije sprovodio ovaj predlog zakona, a to je zakon koji je morao da bude i u te dve godine po njemu je moralo da se postupa.
Čuli smo od ministra da je Vlada sav svoj posao završila, vezano za ovaj zakon, tako da uopšte nije jasno zašto se kritikuje Vlada? Vidimo da je problem bio i u lokalnoj samoupravi, gde je sigurno u manjem obimu, a u budućem periodu i uopšte stranka čoveka koji je grešio neće ni učestvovati, pošto nema ni liste, na izborima, gde god da se raspišu u Srbiji, pa je nemoguće da učestvuje u lokalnoj vlasti ako nema kandidate, ali je bitno da ovde slušamo primedbe na sve to.
Jednostavno, treba samo reći da oni koji greše u politici moraju da plate cenu i moraju da naviknu na to da plate cenu.
Još jedna stvar je veoma bitna i to treba reći u raspravi. Ovo nije treća godina ove Vlade, ovo nije ni prva godina ove Vlade, predsednika Vlade gospodina Vučića, prethodna Vlada je bila neka druga Vlada, ova Vlada ispravlja sve greške iz tih ranijih perioda i vrši ozbiljne reforme u zemlji i vodi Srbiju ka EU. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je ovaj amandman greška i zato ga ne treba prihvatiti. Mislim da je kolega koji je obrazlagao amandman pogrešio. To se videlo i u izlaganju ministra, ali znate, grešiti u politici nije isto  kao kada ste kuvar pa pogrešite pa u čorbu umesto soli stavite šećer, pa se prospe i ajmo ponovo. Znate, kada političar pogreši izbijaju ratovi i ljudi ginu. Kada političar pogreši vodi se pogrešna ekonomija u zemlji pa imamo recesije, pa imamo lošu situaciju ekonomsku, pa imamo zaduživanja, pa onda neko drugi mora da usvaja budžet u kome mora da predvidi milijardu i 100 miliona evra samo za vraćanje kamata za kredite skupe koje je podizao političar koji je grešio.

Uvaženi kolega koji je predlagač ovog amandmana je član stranke čiji je predsednik nedavno izabran na mesto predsednika te stranke po drugi put, hajde da kažemo Tadićeva stranka, ima jedno ime pa drugo ime itd. Čak je i na Skupštini gospodin Tadić rekao da je grešio. Pre par dana sam ga gledao na nekoj televiziji i kaže da je grešio.

Znate, jedno je kada vi, ponavljam, grešite pa snose posledice vaše greške vaša porodica ili vi sami, ali kada greši neko ko vodi državu, onda imamo posledice da zbog te greške imamo veći broj nezaposlenosti pa za četiri godine 400 hiljada ljudi izgubi posao, pa zbog te greške danas moramo da imamo mere zato što neko nije hteo da reaguje dok je bio na vlasti pa pogrešio, nije hteo da reaguje ili nije znao 2008. godine, pa se danas smanjuju plate i penzije zaposlenima u javnom sektoru u Srbiji za 10%.

Znači, Srbija više nema niti vremena niti luksuza da trpi nečije greške. Hvala bogu, mi sada imamo Vladu koja ispravlja te greške, ali i radi na tome da u narednom periodu bude bolje. Tako da ovaj amandman koji je greška naravno da moramo da odbijemo i ne treba da ga prihvatimo i neće ga prihvatiti poslanici koji su članovi SNS. Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, nadam se da mi nećete zameriti, član 27. i član 107, dostojanstvo Narodne skupštine, naravno, ali 27, način na koji vi vodite. Imali ste danas naporan dan. Ceo dan vrlo napeta rasprava, nervozni predstavnici bivšeg režima, malobrojni, naravno, trenutno u Skupštini voljom naroda, ali moram vas zamoliti da upravo i zbog građana Srbije, koji ovo gledaju u narednom vremenu, ovu raspravu odradimo kako to dolikuje Narodnoj skupštini.
Razumem da je gospodin prethodni govornik neiskusan poslanik i da skače, da ustaje, da govori kad ne dobije reč, to je sve suprotno Poslovniku i trebali ste ga upozoriti. Znam da nije dovoljno dugo u Skupštini da pamti neke stvari koje pamtim ja, ali predsednik njegove stranke kada je bio predsednik Vlade nije ni ostavio budžet Srbiji, nego su imali privremeno finansiranje zbog njegove ostavke, jer nije imao hrabrosti nego se kukavički povukao i podneo ostavku sa mesta predsednika Vlade krajem 2003. godine, pa smo imali privremeno finansiranje zbog toga, a kasnije ovde je nazivao vas i to se videlo u TV prenosu, jer sam ja baš gledao prenos, nisam bio u tom trenutku ovde u sali, i videlo se šta je rekao i kako je rekao. U direktnom prenosu rekao je – stoko jedna. Znači, predsednik stranke gospodina Pavićevića i to se videlo u prenosu, znači i njegovo lice, i čulo se, ne da se videlo i čulo se šta je rekao. Tu nema spora.
Molim vas, zbog svega toga, jer je time ugroženo dostojanstvo Narodne skupštine, da u narednom periodu, da u ovom vremenu što nam je ostalo za raspravu, vodimo računa o tome i da onako, kako dolikuje narodnim poslanicima, govorimo do kraja rasprave. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da je vama sve jasno, ali zbog građana Srbije treba neke stvari jasno reći. Ovaj amandman kao i svih 513 amandmana koja su potpisala dva poslanika koja pripadaju Novoj stranci ćemo odbiti. Znam da će ga odbiti parlament i hvala Bogu jer u parlamentu sede odgovorni ljudi u ogromnoj većini koji žele da Srbija već jednom uredi finansijski sistem, bankarski sistem, da uskladi ako imamo neke promene vezano za direktive EU, jer mi želimo da što pre postanemo deo EU, građani Srbije to žele. Oni koji ne znaju na koji način da dođu do glasova, jer svaki mesni odbor SNS u recimo opštinama kao što su Preševo, Bujanovac, Senta, Ada ima više glasova nego ta stranka na nacionalnom nivou, a da ne pričamo o nekim drugim sredinama, ima pravo tako nešto i da kaže.
Ako vam neko podnese 513 amandmana „briše se“, to je 18 sati rasprave. Izračunajte i videćete, to je 18 sati rasprave. Osamnaest sati pričati o nečemu „briše se“, član po član, znači da je neko protiv celog tog zakona. Mogao je da ustane u načelnoj raspravi, u vremenu koje ima i potpuno normalno da obrazloži zašto je protiv tog zakona.
Ovo čak nije ni opstrukcija, ovo je potpuno besmisleno. Građani Srbije treba da znaju i sada ću se potruditi da izračunam, otići ću u službe da izračunam, koliko košta građane Srbije i poreske obveznike 18 sati rasprave zato što dva neozbiljna narodna poslanika podnose takve amandmane samo zato da bi se slikali. To košta građane Srbije svakog dana, svaki dinar. Košta i poreske obveznike. Mogli smo mnogo toga više da uradimo. Kuknjava, hitan postupak, redovan postupak, hoćemo da završimo nešto i da što pre uđemo u EU. Ne želimo da živimo u zemlji u kojoj ćemo imati inflaciju 25% za jednu noć, kao što se negde dešava. Znači, želimo da uredimo ceo ovaj sistem i da budemo deo.
Znam da narodni poslanici, pošto vidim već meni poznate i čak neke koje priznajem kao demokrate, reaguju na ovo što govorim, imaju pravo da podnesu takve amandmane, ali ima pravo i svako da kaže da su oni besmisleni kao što jesu i da koštaju građane Srbije, kao što koštaju. Zahvaljujem.