Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, ali pre svega poštovani građani Republike Srbije, danas kada budem govorio o amandmanima uopšte neću polemisati sa predlagačima, nego sa tekstovima amandmana i sa onim šta oni u suštini predstavljaju. Po meni, oni u ovom trenutku predstavljaju najobičnije demagoške amandmane, koji u stvari pripadaju jednoj umrloj veri i propaloj ideji o ljudskoj sreći i blagostanju, zvanom komunizam, kao da su pisani iz tog nekog vremena.
Čini mi se da je ministar Vujović ovako baš fin čovek, a ja ću malo podsetiti na neke još druge stvari zbog čega mi moramo da radimo ove stvari koje sada radimo i da predlažemo ovakve teške mere, u kojima moraju da učestvuju, nažalost, i svi građani Srbije, a u kojima ne učestvuju oni koji su najviše krivi zbog toga što smo u ovoj situaciji, oni koji su vladali Srbijom od 2008. godine na ovamo.
Jer, kada govorimo i o strukturi i tih subvencija i svega što moramo da radimo, da isplaćujemo i vraćamo, zbog čega je budžet toliko ugrožen i zbog čega je ovakva situaciju u zemlji, treba podsetiti da oni koji nam govore o sedam i po milijardi evra zaduživanja u poslednje tri-četiri godine, da od toga, i sada ponavljam ove cifre da bi se znalo, Ministar Vujović je malopre rekao tih 250 milijardi razlike koju moramo da pokrijemo, ali Vlada Mirka Cvetkovića je u toj strukturi od sedam i po milijardi tri milijarde evra zadužila unapred, znači, buduće one koji vode državu, a naravno, u svakom slučaju to su uvek građani Srbije.
Jednu milijardu od toga imamo troškove na „Agrobanku“ i na Razvojnu banku Vojvodine i onoga što su oni radili u tom periodu od 2008. godine na ovamo. Dve milijarde evra su kamate u 2013/2014. godini za ta zaduživanja od ranije koje građani Republike Srbije, dok se poslanici koji predlažu amandmane trenutno smeškaju brinući o penzionerima koji su ima dali pravo da o ovome govore. Ja se ne sećam, moji roditelji su penzioneri, da su bilo kome dali pravo da ovako govori. Tasta i tašta takođe penzioneri, a i juče je sa mnom ovde u ovoj zgradi bilo nekoliko penzionera, mogu neka imena i da kažem: Milan Pažljin, npr. Grof iz Požege, znaju ljudi kada ja govorim o kome govorim, Branko Kovačević iz Smedereva. Bilo je ovde mnogo juče sa mnom penzionera i ne znam da su dali nekom od ovih kolega da napišu ovakav amandman.
Četiri i po milijarde evra su prodali deviznih rezervi ti koji su bili na vlasti od 2008. do 2012. godine. Evro kada su došli na vlast je vredeo 80 dinara, a kada su predali vlast 119,80 dinara. To je bila ekonomska politika zbog koje mi sada moramo da radimo ovo što radimo. Građani Srbije i penzioneri to podržavaju. Ne bi SNS i Aleksandar Vučić imali 55% rejtinga da to ne podržavaju. Podržavaju i razumeju. Podržavaju jer znaju da je privreda najvažnija. Podržavaju jer znaju da kada razvijemo privredu i kada uđemo u EU, njihovi unučići i njihova deca će imati više posla, što im je važnije nego sadašnja situacija. Da smo nastavili ovako, niti bi njihova deca imala posao, niti bi oni imali penzije. Za to su krivi, ponavljam, oni koji su bili na vlasti od 2008. do 2012. godine. Zahvaljujem.

Ovaj amandman briše se, naravno, kao i svaki drugi besmisleni amandman i treba ga odbaciti, ali ne samo zbog toga. Obrazloženje je bilo pozivanje na pravdu i pravičnost, znači, reforme. Sada je to i ministar rekao. Ovo je pre svega, čini mi se da to nije rečeno do sada u raspravi, ali ovaj set zakona je jedan deo onoga što smo počeli da radimo kada je formirana ova vlada, ovo je već četvrti ili peti set zakona koji je reformski set zakona. Reforme često donose i nepopularne mere, često donose i bolne mere, kao što su ove o kojima danas govorimo. Bile one pravedne ili ne, one su neophodne zbog budućnosti Srbije i našeg naroda.
Nisam danas reagovao, ali sada ću kratko jednom rečenicom reći. Znači, mi ćemo večeras glasati. Neko je danas isto rekao iz opozicionih redova da ne želi da prisustvuje sramotnim glasanjima. Ovo danas i večeras će biti glasanje za budućnost Srbije. A jedino sramotno glasanje kojem sam ja prisustvovao je bilo glasanje za neku tačku dnevnog reda, u večernjim satima takođe, kada je glasano iz Bodruma, poslanica Neda Arnerić ili kako se već zvala u to vreme, je glasala iz Bodruma u vreme kada je neko bio i predsednik Vlade. I na taj način se radilo, što je kasnije u sudskom postupku i dokazano. To je jedino sramotno glasanje kome sam ja prisustvovao za ovih 15 godina u Skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, meni je drago što su neki poslanici opozicije danas postavljali pitanje iz oblasti privrede i dali mi šlagvort za pitanje koje sam ja pripremio danas za Vladu Republike Srbije da mogu i da eto, na takav način, sa nekim upoređenjem objasnim građanima Srbije, pojasnim sve ono što se dešavalo poslednjih godina i zašto mi u stvari jesmo u ovakvoj ekonomskoj situaciji, jer ako su oni koji postavljaju sada pitanja ovoj Vladi, vladali prethodnih desetak godina i vodili privredu Srbije na način na koji su je vodili, a recimo postavljanjem pitanja jednog od prethodnih, pokazali da uopšte ne znaju šta je privreda, tržišno poslovanje i na koji način se kompanije u svetu vode i rukovode i šta znači tržište.
Apsolutno mi je jasno zašto se nalazimo u ovakvoj ekonomskoj situaciji, jer pitanje koje neko postavi, šta Vlada namerava da radi po pitanju „Fijata“ i njihove situacije toliko je apsurdno…

Pitanje postavljam Vladi Republike Srbije. Videćete da je povezano.

Vladi Republike Srbije.

Dakle, …

Evo zamoliću ih ja da obrate pažnju, jer ovo je bitna stvar u Srbiji, znači, ekonomija, privreda i život naših građana i zapošljavanje, najvažnije je pitanje trenutno i hvala Bogu Vlada Republike Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, tome se svaki dan posvećuje.
Smešno pitanje je pitanje – šta Vlada Republike Srbije može da učini u ovoj situaciji u kojoj se nalazi „Fijat“? A šta je Vlada Borisa Tadića radila za „Ju-es stil“? Zašto je „Ju-es stil“ napustio Železaru, zašto je napustio Srbiju? To je isto bilo tržišno poslovanje i niko nije takvo pitanje postavio tada toj Vladi, jer opozicija je u to vreme znala šta znači tržišno poslovanje i privreda i znala je šta znači kada je tržište čelika ugroženo.
Ne može Vlada Republike Srbije da reguliše svetsku automobilsku industriju, da reguliše stanje na tržištu u automobilskoj industriji, niti treba da razmišlja na taj način da uopšte subvencioniše nekoga ko radi. Ja to tvrdim i govorim da se o tome govori u EU i da treba smanjiti subvencije u privredi, da treba smanjiti subvencije na taj način, nego da treba pustiti da onoga ko je sposoban tržišno da posluje.
Šta je uradila Vlada SAD za „Detroid“? Šta je uradila Vlada Rusije da neko kupi njihov automobil van granica Rusije, uopšte? Pa da li postavlja opozicija takvo besmisleno pitanje? Naravno da ne postavlja.
Država Srbija je učinila sve što je mogla da „Fijat“ može pozitivno da posluje u njoj, da ima dobre uslove, čak i jeftinu radnu snagu u odnosu na ono što je u Italiji slučaj, itd. Dalje je na poslovodstvu „Fijata“ da omogući i da radi.
Juče je gospodin Vučić posetio Smederevo. To je bitno pitanje za rešavanje. „Esmark stil“ da li će doći ili neki drugi strateški partner. PKC gradi fabriku u Smederevu koja će biti gotova do 7. decembra. Najavljuju se nove finske investicije u različitim drugim.
Postavlja se pitanje koje investicije? Evo vam investicija, „Džonson elektrik“ pre neki dan u Nišu, UAE, koliko god pričali, „Etihad“ je izuzetno dobra i sjajna priča za JAT i to se desilo zahvaljujući radu ove Vlade.
Rejting od 55% nekoga ovde čini nervoznim, jer šta ima da formira novu stranku i da daje ime stranci kada Aleksandar Vučić ima 55% rejting. Džabe i novo ime, teško će se preći cenzus. Potrebno je, i to se radi, to ću sada reći ovde da se zna.
Potrebno je eliminisati Aleksandra Vučića iz političkog života Srbije da bi se neki vratili u politički život Srbije. Da li tako što mu se pretuče brat ili što mu se pošalje poruka u Beogradu ili tako što se pričaju gluposti kao što se sada pričaju gluposti oko toga kakva je ekonomska situacija. To postavljaju oni koji su zaduživali državu zbog socijalnih davanja, što niko nigde nikad ne radi, a nisu razvijali privredu, nisu razvijali poljoprivredu, nisu razvijali …

Moje pitanje za Vladu Republike Srbije – šta će Vlada Republike Srbije učiniti da se što pre pronađe strateški partner za Železaru „Smederevo“, kako bismo i to pitanje skinuli sa budžeta i tereta građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, bili ste vredni danas, ne brinite, neću duže od jednog minuta. I onako je poznato, ja sam i kao opozicioni poslanik podržavao uvek kada su bili na dnevnom redu sporazumi, međunarodni, naročito kada je u pitanju Vojska Republike Srbije i policijske misije, ima i vojnih i policijskih u kojima mi učestvujemo tako da ću podržati i ovaj put. Neću govoriti u detalje o njima, jer dosta znamo od toga, kao i svi drugi međunarodn sporazumi, oni su od velike važnosti za sve nas. Ovde ste vi o tome govorili ceo dan, ali ja bih želeo da napomenem još jednu stvar, šta je izuzetno bitno.
Drago mi je, što sam čuo i od kolege Drecuna, kada je rekao pre izvesnog vremena, da treba više da treba više da učestvujemo i da uzmemo veće učešće, naravno, za tako nešto treba da dobijemo poziv i u vojnim misijama EU. To je nešto što kao buduća članica EU, nadam se u roku od pet-šest godina, Srbija, naravno, treba i da preuzme svu odgovornost zajedno sa ostalim članicama, državama EU, vezano i za bezbednosnu politiku i svaku ostalu, naravno i spoljnu i sve ostalo što nas očekuje u narednom periodu.
Želeo bih da još jednu stvar napomenem. Pored važnosti međunarodnih sporazuma, izuzetno je važno i da naša Vlada, kao što je ova Vlada, bude otvorena za saradnju sa celim svetom i da u tome ima rezultate. Videli smo, bez postojanja sporazuma između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, čovek koji je osumnjičen da je ubio Luku Jovanovića na Brankovom mostu, Milićev, je isporučen, deportovan Srbiji brzo, efikasno, samo zbog toga što su odlični odnosi države Srbije i Kine, tj. odnosi dve vlade koje su vrlo efikasno to odradile. Ranije smo slušali priču o četiri stuba, nismo imali mnogo od toga efekta, a sada vidimo da može Srbija da radi, da može da bude prisutna svugde, da može da bude efikasna kada ima jednu odgovornu Vladu, jednog odgovornog predsednika Vlade, kakav je gospodin Vučić.
Još jednom ću ponoviti, podržavam sve ove sporazume i želim da kažem, nadam se da ćemo svi u danu za glasanje, tj. večeras glasati, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, za to i, naravno, raditi sa ovim dobrim primerima na tome da Srbija bude prisutna, uvažavana na svim kontinentima, svim meridijanima, a naročito kao buduća članica EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi podpredsedniče Vlade, gospodine Sertiću, ako je danas dan za glasanje, a mislim da jeste, znači, od današnjeg dana i ministar novi u Vladi Republike Srbije i, naravno, najuvaženiji gledaoci ove emisije. građani RS, više od bilo koga od svih nas ovde i sve što mi ovde govorimo, u stvari, odnosi se na vas i na ono što treba da popravimo u državi Srbiji što nije dobro u ovom trenutku, a tiče se, između ostalog, i rada Vlade Republike Srbije i tima koji je u njemu, u kome ćete biti vi, gospodine Sertić.
Neću vas ništa moliti, kao što smo čuli, niti ću vam postavljati pitanja o poreskoj politici, pošto pre par nedelja smo birali ministra finansija kome je trebalo postavljati ta pitanja. Neću ni komentarisati ugovor o „Etihadu“, jer ispade da je to sve što opozicija ili, hajde da kažemo, deo opozicije u Srbiji uspeva da postavi kao pitanje ili kao problem u državi Srbiji.
Govoriću o nečemu što je, po mom mišljenju, izuzetno važno, pa opet kažem po mom skromnom mišljenju, najvažnije u poslu koji vi treba da radite, a to je preduzetništvo u Srbiji i razvijanje preduzetničkog duha u Srbiji koji je, opet kažem po mom mišljenju, ubijen tamo negde od 1945. godine na ovamo i nije razvijan. Bez toga, priča o stranim direktnim investicijama svako ko se bavi privredom zna da su one naravno poželjne Srbiji. Jedva čekam da u mom Smederevu 5. septembra, u petak, bude postavljen kamen temeljac za „PKC“, jednu ozbiljnu kompaniju, fabriku koja će zaposliti 1500 ljudi u tom gradu. Naravno da su strane investicije i te kako poželjne i potrebne u Srbiji, ali pravog privrednog razvoja nećemo imati bez domaćih preduzetnika i bez domaćeg preduzetničkog duha koji će razvijati privredu, mala i srednja preduzeća, porodična preduzeća, o svemu o čemu govorimo.
Znači, već su neke kolege ovde govorile, zamolio bih vas da obratite pažnju na zadrugarstvo i na sve to što je potrebno da u Srbiji ponovo povratimo i razvijemo, jer je zadrugarstvo postojalo stotinama godinama iza i bilo je prisutno u Srbiji, u privredi i u 19. veku i potrebno nam je dalje, a zamrlo je prethodnih 20, 30 godina u Srbiji.
Zatim, molim vas, to ću vas zamoliti, da budete otvoreni prema preduzetnicima u Srbiji, bez obzira što često čujemo te izraze, tajkuni, ovo, ono. Ko je kriv? Ko je prekršio zakon? Postoje institucije u državi Srbiji koje o takvome moraju da vode računa. Po meni, mi moramo da budemo najstrožiji prema onima koji ne plaćaju poreze, kao što je u normalnim civilizovanim demokratskim državama sveta i te kako prisutno. Nismo se sa tim proslavili prethodnih decenija i otkrili smo, malopre je rekao uvaženi kolega Babić, taj primer koji smo otkrili kod nekih preduzetnika ili nekih kompanija u Srbiji da su negde sakrili određene cifre koje su bile dužne državi da plate porez od čega treba da gradimo puteve, škole, obdaništa, da finansiramo rad sudova, vojske, policije.
Morate da razgovarate sa preduzetnicima i da njihovo mišljenje u najvećoj meri uvažite kako bismo razvijali preduzetnički duh i kako bismo njima omogućili da mogu da ulažu u Srbiju i da pomognu drugima da ulažu u Srbiju i, naravno, da pomognemo i bankarskom sektoru da ulaže. Mora se podsticati duh preduzetništva. Kažem to vama pošto ćete sedeti u Vladi, taj duh preduzetništva mora da se podstiče kod mladih u Srbiji. Reći ću to i prvom prilikom kada budemo ovde razgovarali sa ministrom prosvete. Mi moramo u naš obrazovni sistem, sada pogledajte obrazovni sistem Srbije, ne postoji ništa što bi kod mladih razvijalo duh preduzetništva u Srbiji, ništa što govori da su to vrednosti, da je to nešto u šta mladi treba da veruju, nešto čemu mladi treba da teže, jer ako trebaju da nam razvijaju neke televizije i ono što gledamo tamo, šta je novac i kako se, odnosno šta se sve novcem može postići, onda nismo na dobrom putu.
Govorim o preduzetničkom duhu i mi moramo da razvijamo privredni ambijent, to je vaš posao. Vaš je posao da se razvija privredni ambijent koji odgovara svim preduzetnicima, svim privrednicima, ne samo onima koji su spremni iz inostranstva da dođu da ulažu novac, ne samo investicionim fondovima nego i ljudima koji su kod nas spremni da razvijaju privredu, da se uključe u privredni sistem, da prave svoje kompanije, mala i srednja preduzeća.
Reći ću neke primere iz Srbije, vrlo brzo ću završiti sa tim, da pređemo na glasanje i da vi možete da idete da radite vaš posao. Imamo širom Beograda zadužbine nekih uspešnih ljudi koji su radili nekada, stvarali i ostavljali svom narodu zadužbine, ostavljali deo svog bogatstva koje su stekli zato što su bili prisutni na ovom tržištu itd. Kada to razvijemo, to je taj preduzetnički duh i to je taj privredni ambijent gde ćemo znati da smo svi zajedno. Ovde često kada smo govorili, evo čuli smo o Zakonu o radu, Zakonu o privatizaciji, Zakonu o stečaju koje vi sada, nemamo šta više da govorimo, samo treba da ih sprovodite i da to bude što smo ovde uradili pre nekoliko meseci sprovedeno u delo u narednih godinu dana, jel tako, to vam je posao. Sve to moramo da shvatimo da smo zajedno.
Često se ovde govori kada su takvi zakoni upitanju – radnička klasa. Radnici ovo, radnici ono, radnička prava, a prava preduzetnika? Mislim da u poslednjih godinu dana se prvi put, poslanik samo od decembra 2000. godine, prvi put sam o pravima preduzetnika čuo u ovom sazivu parlamenta da se govori. Svi prethodni o tome nisu govorili nijednog trenutka. Bio sam poslanik i vlasti i opozicije, o tome nisu govorili. Prvi put u ovom sazivu parlamenta se o tome govori.
Da bismo imali zadužbine, da bi ostajalo nešto ovom narodu od tih uspešnih ljudi moramo da pravimo i takav ambijent da znamo da su oni deo nas, a ne da su oni tamo neki. Zato ih treba uključiti i u ova posrnula javna preduzeća. Svi govore o „Srbija gasu“, ali neko ne pominje „Srbija šume“, sto posto nacionalni potencijal, o sto posto nacionalnim bogatstvu se radi. Kada bi jedan Kostić ili Jevrosimović bili bar u Nadzornom odboru sigurno bi se mnogo bolje radilo.
Reći ću vam za primer, govorimo da li mi možemo da izvozimo na daleki istok. Ne znam da li znate, ali smederevski vinari, privatnici, vlasnici malih privatnih podruma su tridesetih godina prošlog veka izvozili vino u Japan, a mi sada pričamo o tome da li mi imamo proizvode za komšije naše, a kamoli za dalek tržište. Možemo da imamo, ali moramo da se setimo i da se vratimo na ono što smo nekada bili.
Ne znam da li znate, ali u avgustu mesecu ove godine podrum „Janko“ iz Smedereva je dobio u Londonu, na jednom festivalu fina, najvećem u Evropi, prvu nagradu za crveno vino u Evropi, za najbolje. Vlasnik običnog malog podruma, obične male vinarije. Takve ljude treba podsticati, pomagati da bismo još više dobijali. Znate, dobio je zlatnu medalju. Nigde nisam video da je to objavljeno, da je to rečeno. Verovatno vi u Privrednoj komori znate, ali to je izuzetno važna stvar, a niko ne govori da recimo je Srbija napravila jedno od najboljih vina ove godine u Evropi.
Kada dođemo do toga, nekada je postojao, to sam već jednom rekao, formiran je SARTID – srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo, 1913. godine u državi Srbiji, zajedničkim mešovitim kapitalom nemačkim i srpskim. O tome govorim. Sa kim su Nemci imali da rade? Imali su sa dobrim privrednicima u Srbiji zajedno da rade. Ta fabrika je danas „Železara“. Nadam se da ćemo ovih dana i taj problem rešiti i vas to isto čeka. Ima zainteresovanih, ali nadam se da ćete ubrzo i to rešiti, jer smederevska „Železara“ kada radi dobro je i srpskoj privredi.
Dok je U.S. Steel bio u „Železari“ izvoz je bio daleko veća stopa izvoza same Republike Srbije i države Srbije i privreda je bila stabilnija. Zbog toga se nadam da će i ovi dogovori koji se rade, a moram reći ono što žele i Smederevci ili ti zaposleni, oni su navikli na jednog Američkog partnera kakav je bi U.S. Steel da „Esmark stil“ ovo što se sa njim pregovara da je to nešto o čemu se oni nadaju. Naravno da će se izabrati možda nešto što je najbolja ponuda, ali najbolja ponuda nije samo neki novac, nego i tržište koje se nudi, uslovi rada i sve ostalo što ide uz to. Znači, osavremenjivanje te fabrike da ne bude više sa starom tehnologijom itd. To je veoma bitno. Nadam se da ćete i vi biti deo tima koji će ovih dana rešiti za dobrobit i „Železare“, ali naravno i države Srbije. Imaćete ovde podršku dok radite na tome i od mene to budite ubeđeni i naravno u Danu za glasanje da ćete dobiti moj glas. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, a ovaj put i poštovanje i podrška vama gospodine Vujoviću, imali ste moju ličnu podršku kao narodnog poslanika pri izboru za ministra privrede Srbije, a imate i sada kada ste preuzeli ovu funkciju, kada ste odlučili da preuzmete funkciju ministra finansija posle novonastale situacije. I tada i sada, iz istih razloga, jer kada se pogleda vaša biografija i sve što ste radili u životu, to je nešto što mora da se uvažava i što meni daje nadu da ste čovek koji želi da učestvuje u promenama u Srbiji, u reformama koje su nama potrebne, kako bi Srbija izgledala, onako kako izgledaju danas države članice EU, naročito one razvijenije, jer Srbiji je tu mesto i Srbija treba tako da izgleda.
Srbija i Kraljevina Jugoslavija pre drugog svetskog rata su bile deo jednog takvog sveta. U to vreme kada je Evropa izgledala tako kako je izgledala, Srbija je bila jedan savremeni deo tog sveta i namerno ću reći neke stvari vezano za taj period, upoređujući sa onim što nas sada čeka. Mislim da je posle 1945. godine, 70 godina vlasti levice u raznim agregatnim stanjima i dovelo nas dovde i da Srbija jeste u problemu zato što nikada nije imala tu neku normalnu promenu vlasti u Srbiji kakvu su imale druge države. Znamo da u EU države narodnih partija desnog centra vladaju već skoro dve decenije i u EU i u Evropskoj komisiji, itd, kao što je SNS i nadamo se da će ulaskom Srbije u EU i SNS postati potpuno punopravni član evropski narodnih partija. Ovo što sada radimo je nešto što upravo ide u tom pravcu.
Naravno da, pošto se neke kolege bune, naravno da mi imamo i sada u Vladi levičarske partije, gospodin Dačić je predsednik SPS, ništa to nije sporno. Bitno je šta se radi, koji je program koji se sprovodi i koji se radi, a ovo što smo radili sa usvojenim paketom zakona, gde je uostalom gospodin Vujović ovde bio sa nama sve vreme, evo vidite kako su bučni, nisu navikli 70 godina da im neko to kaže u parlamentu, a ja sam namerno hteo to da izgovorim, jer mislim da je konačno vreme da se to kaže u Srbiji, ovaj paket zakona i reforme koje se rade sa Zakonom o radu i svemu ostalom što je sledilo je nešto što je itekako potrebno Srbiji. Zašto? Ono što vi gospodine Vujoviću vrlo dobro znate i što ste videli radeći u svetu, a to je preduzetnički duh koji je u Srbiji potpuno decenijama gušen i nije razvijan, mislim da mi kao društvo, ne samo ovim promenama zakona i privrednim ambijentom, nego i obrazovnim sistemom i svim ostalim, u narednom periodu, celom standardizacijom našeg društva moramo ponovo da probudimo i da razvijemo. Preduzetnički duh u Srbiji je nešto što je sada najpotrebnije. Znam da vi vrlo dobro znate o čemu govorim.
Kada govorim o investicijama, stalno je neka percepcija da treba neko da dođe iz inostranstva sa parama i da ulaže u Srbiju kako bi se Srbija razvijala. Jeste, sada smo u takvoj situaciji da nam je to potrebno i sada se pregovara sa i "Esmark Stil"
da dođe u „Smederevsku železaru“ kao bitan investitor i daj Bože da se završi ovih dana to i da jedna tako jaka američka kompanija ponovo dođe u „Smederavsku železaru“ i da tamo počne da se radi.
Nije samo strani investitor bitan, potrebni su naši investitoru, potrebno je da naše mlade razvijamo u tom pravcu, potrebno je da naši mladi ljudi izađu iz škola sa željom da razvijaju i da ulažu u svoju zemlju, da otvaraju nove kompanije, da stvaraju nova mala i srednja preduzeća, da razvijaju preduzetnički dug u Srbiji koji je nekada postojao.
Reći ću vam neke primere, možda niste znali, svi ste čuli za Đorđa Vajferta, čuli ste za Kalču u Nišu, za Iliju Kolarca itd, imamo zadužbine. To su sve bili uspešni ljudi, preduzetnici u Srbiji. Gospodin Stanković je napravio u Valjevu Vistu koja je danas „Krušik-Valjevo“ o kojem se priča. On je napravio, nije napravio niko tamo posle 1945. godine ili šta ja znam, pa mu je oduzeto kroz nacionalizaciju i sve ostalo posle Drugog svetskog rata od onih koji su na neki način okupirali Srbiju, po mom mišljenju.
Poljoprivreda je bila razvijenija u Kraljevini Jugoslaviji nego recimo u Švedskoj. Kovao se zlatni dinar 1939. godine. Poljoprivrednik u Srbiji je imao više zemlje i veću proizvodnju poljoprivrednu nego u Švedskoj. Tome treba da stremimo i zato su nam potrebne takve promene.
Da li znate šta znači SARTID? Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo. To je prva kompanija, današnjim izrazima napravljena je 1913. godine mešovitim kapitalom nemačkih privrednika i srpskih privrednika preduzetnika, koja je napravljena kao železara. Ona priča koju ste slušali i pričali posle 1945. godine – video Tito gvožđe, pa rekao grožđe pa pravio železaru, to je sve besmislica. Ovako je pravljeno još 1913. godine i zna se ko je, zašto i na koji način to radio.
Ova Vlada, Vlada gospodina Vučića, i ja znam da je gospodin Vujović važan deo tog tima, rade upravo u Srbiji to što je Srbiji potrebno. Mi moramo da se odreknemo nekih starih navika. Napad na neke preduzetnike, sada ću odmah reći, oni koji nisu platili porez ili su radili protiv zakona, svi odmah na sud, ali oni koji rade i dalje, to prozivanje da li će neko da bude direktor ovog javnog preduzeća, što slušam ovih dana, i sinoć je postavljeno premijeru to pitanje, ili neće, o tome će odlučiti Vlada, konkurs i sve ostalo, ali da mi neko kaže da će neki partijski kadar, bilo da ga da SNS ili kao što je davala DS ili SPS, u „Železnici“ ili „Putevima Srbije“ bolje voditi tu firmu, nego npr, neću pominjati imena koja su do sada bila, nego npr. Veselin Jevrosimović koji vodi Komtrejd grupu, čisto sumnjam. To je jedan čovek koji je završio školu u inostranstvu, zaradio novac u inostranstvu, vratio se u zemlju Srbiju i napravio kompaniju u Srbiji.
Znači, ne razarajući nešto ovde, pa praveći svoje privatno preduzeće, nego potpuno drugim putem. E, to su preduzetnici i takvi su ljudi potrebni Srbiji i mi moramo da ih podržimo, jer bez investitora nema radnog mesta i nema radnika. Investitori su nam potrebni i preduzetnici su nam potrebni.
Ja znam da će gospodin Vujović, kao čovek sa velikim iskustvom, koji zna kako ti sistemi funkcionišu, doprineti da i Srbija tako izgleda jednog dana, i to što pre, u naredne dve-tri godine, kako bismo, i tu dilemu takođe nemam, 2019. ili 2020. godine bili punopravni član EU i sve što je potrebno na tom putu, ponavljam, sve što je potrebno na tom putu mi moramo da uradimo za dobrobit naših građana, kako bi Srbija bila jednog dana takva zemlja, zemlja u kojoj ima posla, zemlja u kojoj su radnici zadovoljni, građani Srbije zadovoljni, a samim tim, naravno, i zemlja investicije i razvijene ekonomije i poljoprivrede kao dela ekonomije.
Zbog toga, gospodine Vujoviću, svi narodni poslanici koji su u poslaničkom klubu Srpske napredne stranke danas kada bude glasanje će vas podržati. Zahvaljujem.

Ovaj amandman naravno ne treba prihvatiti. Čuli smo sve argumente ranije, naročito i argumente predlagača iz drugog pokušaja koji u stvari govore suprotno onome o čemu se zalagao u samom pisanom delu teksta, jer to što je ne znam, neki primer smenjenog nekog urednika, zamenika urednika u nekom privatnom mediju može da izazove negde autocenzuju, pa to se svugde dešava. Promeni se urednik SNN, promeni se urednik BBS, šta sada, to treba nazvati mogućnošću da kod svih ostalih koji rade u tom mediju se izaziva autocenzura?
Ono što je bitno reći, znači, jedno je zakon, drugo je kodeks, treće je strategija. Zna se gde šta može da stoji lepo i mislim da je ministar to vrlo dobro objasnio. Sada smo dobili potvrdu šta su rekla novinarska udruženja. Znamo da je EU podržala zakon i Evropska komisija, znamo da imamo podršku svih za ove zakone, za sva tri zakona, svih relevantnih faktora, i Saveta Evrope i OEBS, svih koji su se pitali. Bila je i duga javna rasprava, dugo se o svemu ovome raspravljalo i ne vidim zašto bismo gubili više vreme na to.
Opet kažem, ogroman broj amandmana kao juče. Hajde, radićemo, raspravljaćemo, naravno da narodni poslanici imaju pravo, ali jedna je stvar činjenica – ovi zakoni dovode medijsku sliku u Srbiji u poziciju kakva je potrebna da bismo bili deo EU, velike evropske porodice. To je ono što je najvažnije, da već to jednom standardizujemo, da završimo, a pokušavali smo prethodnih godina i decenija i nismo uspevali. Sada konačno uspevamo donošenjem ovog seta zakona i mislim da svi u tome treba da učestvujemo konstruktivno. Ne kažem da nije konstruktivan predlog i da nije naravno pravo poslanika da misli da treba ovo da uđe u zakon, ali većina naravno da odlučuje, pa i sama struka koja nije predložila da se tako nešto nađe u zakonu i mislim da za to više nema ni jednog jedinog argumenta reći, sada ovde iznositi tako neke.
Takođe je neozbiljno ako pogledamo i sa te pozicije, ako štitimo naše institucije pa kažemo – ja sam evo spreman sa premijerom u emisiju. Ja, ne kao član SNS, nego i kao narodni poslanik bi zamerio i te kako premijeru i ne bih ga smatrao ozbiljnim premijerom kada bi seo u neku emisiju sa nekim šefom poslaničke grupe. To se nigde ne radi. Znači, šef poslaničke grupe može da bude sa šefom druge poslaničke grupe u emisiji, ne može da bude sa premijerom. Ima priliku ovde kada se raspravlja, da raspravlja sa premijerom u domu Narodne skupštine, gde je i mesto. Mediji ne služe za tako nešto. Onda kada se to kaže ispašće – evo ga pritisak, neće, pravi se autocenzura itd, što uopšte nije tačno. Neke stvari se rade, zna se kako se rade u civilizovanom, u demokratskom društvu, a neke se stvari ne rade. Zato ovaj amandman treba odbiti.

Povreda člana 107. Predsedavajući molim vas, ovde je počelo znači, dostojanstvo Narodne skupštine da se dešavaju stari koje su neverovatne.
Ja sad znam da vi niste to stigli da vidite, pokušao sam da pozovem sekretara. Znači, kolega Pavićević je ustao sa svog mesta i otišao kod zaposlenih u Skupštini da im priča šta je rekao gospodin Halimi, da li se izjasnio za nešto ili ne? Samo proverite da se oko toga ubeđuje, a vi ste sami konstatovali šta i kako u razgovoru sa gospodinom Halimijem.
Znači, dajte ovde poslanici sebi daju previše prava. Zna se postoji procedura i dajte da uvedemo red u Skupštinu kako se radi. To se zove mobing. To je čak i krivično delo. Da vi priđete zaposlenom da mu nešto vi objašnjavate. Postoji procedura, postoji sekretar, postoji predsedavajući, to je to.

Nije problem, naročito kada je neka od koleginica u pitanju. Džentlmenski možemo da prećutimo.
Mislio sam da će možda ministar da odgovori na ovo, ali dobro.
U principu, mislim da je dosta precizno napisao i da je ministar dosta jasno to rekao, naročito kada povežemo sa članom 9. zašto je ovaj amandman, neću da kažem da nije dobar, da nije prihvatljiv, nego je suvišan. Nepotrebno je jer je jasno napisano sve.
Ono što je bitno takođe za ovaj zakon reći i vezano za sve ovo što smo čuli u raspravi i oko ovog amandmana su dve stvari. Prvo, apsolutno prvi put, ponavljam namerno, kaže nam i EU, ovim zakonom idemo ka tome da se tačno i jasno zna vlasnička struktura. Sad vezano i za ovu prepirku ko je i da li su novinari učestvovali u nekoj špijunskoj aferi ili nisu, ali bitna je uvek vlasnička struktura, bitno je da znamo ko stoji iza kog medija i kako radi. Onda možemo znati i motive, što do sada u Srbiji nije bio slučaj. To do sada u Srbiji, jednostavno, nije bio slučaj.
Pozivanje na to da li su neki mediji ozbiljni, tabloidni i tako dalje, da su kod nas svi pretvoreni u tabloidne, znate, govorilo se da dan počinje sa „Politikom“, ali je neko 2008. godine smenio ozbiljno uredništvo „Politike“, pa mi to ovde nismo govorili, koje je bilo i kritički nastrojeno čak i prema vladajućoj strukturi i doveo neozbiljno rukovodstvo, po mom mišljenju, „Politike“, koje je upropastilo „Politiku“ kao novinu, jer je samo služila jednom kabinetu u Obilićevom vencu. Sada govorimo da li će ovako moći novinari ili će moći onako novinari, da li će primenjivati zakon ili neće. Moramo uvek da pogledamo i u svoje dvorište, moramo da vidimo šta smo mi radili.
Lepo nam kaže EU, a neko kaže da mu nije bitno kakvo je mišljenje EU. Ako se Evropska komisija sa ovim slaže, a lepo piše da je usklađeno sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i zajednice i njihovih država članica. Pogledajte, sve je ovde navedeno, cela strana usklađenosti, pa onda imamo potpuno usklađen.
Čuli smo malopre u raspravi o ovom amandmanu, pominje se deklaracija iz 1971. godine. Pogledajte, potpuna usklađenost sa Direktivom iz 2006. godine, Evropskog parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006. godine i uslovima na unutrašnjem tržišta. Znači, 100% usklađenost.
Delimična usklađenost, mada je i to potpuna usklađenost, iako piše da je delimična, zato što usklađenost nije postignuta samo u pogledu odredaba koje su takve prirode da ih može implementirati samo država članica. Znači jedino gde smo delimično uskladili je ono gde i ne možemo potpuno da uskladimo dok ne postanemo deo tog prostora.
Stručnu analizu Predloga zakona, pa i ovog člana, uradila je Sandra Bašić Hrvatin, ekspert Evropske komisije. Sve primedbe, prednosti i sugestije date u pismenoj formi i na zajedničkim sastancima od strane evropskog eksperta ugrađene su u tekst Predloga zakona.
Neko kaže da mu nije bitno mišljenje. Meni je bitno, zato što želim da Srbija bude što pre za narednih četiri, pet godina najviše deo EU. Nemam dilemu sa sobom šta treba sve uraditi i kako se postaviti da bismo bili tamo. Vidim da neki i danas imaju i dalje dileme vezane za različite slučajeve koji se dešavaju za medijski prostor. Usvajanjem ova tri zakona završavamo veliki deo posla. Naravno sledi, i tu se slažem sa poslanicima opozicije koji su rekli, primena. Posle toga je bitno da sledi primena, ali smo sami sebi dali zadatak. Sada je na tome da ga i primenimo. Zato ovaj amandman ne mislim da je nešto nejasno, ali potpuno precizno je napisano u zakonu i ništa ne menja. Pogledajte, raspravljamo više od pola sata o tom amandmanu, a možda ima nekih koji su suštinski koji su mnogo bitniji.

Predsedavajući, član 27. drugi stav.
Vi ste dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika. Zbog ovoga što ste obrazlagali biću, vi znate koliko vas uvažavam i poštujem, ali sad ću biti možda malo mekši nego što sam imao nameru.
Sada ste zaista vi prekršili Poslovnik. Ukazao je kolega Martinović, baš čisto kršenje Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine 107, od koleginice Gordane Čomić, koja je u svom govoru govorila nešto što nema veze sa amandmanom, vi je niste prekinuli i govorila upravo o tome kako je neko uslovio udžbenike.
Možete pogledati u stenogramu i videćete da vam govorim tačno, a vi to verovatno niste čuli, kako je neko uslovio Albance dobijanjem udžbenika plaćanjem struje, ali bukvalno je tako rečeno, maltene citat vam govorim. Onda, posle toga, po drugi put član 107. dobija gospodin Halimi, vi ste sada objasnili zašto ste mu dali reč.
Na taj način mi ostali ispadamo diskriminisani. Zašto ste mu dali? Zato što je Albanac poslanik? On je poslanik jedan od 250 i radi po istom Poslovniku kao i mi. Imamo mi ovde koleginica Slovakinja, imamo koleginicu koja je juče govorila po istoj temi rusinske nacionalnosti.
Znate šta, to što je Albanac ne znači da treba da govori suprotno Poslovniku. Pogledajte gde smo otišli, a imamo još 200 amandmana da radimo. Treba striktno da se vodi Poslovnik i da se po njemu radi.
Neću tražiti da se skupština izjašnjava, ali ću vas zamoliti da ubuduće koncentrisano pratimo šta rade i da radimo.