Poštovani potpredsedniče Arsiću, ministre Nedimoviću sa saradnicima, kolege poslanici, Zakonom o građevinskim proizvodima uređuju se uslovi za stavljanje na tržište i činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda, sačinjavanje deklaracije o performansama i stavljanje znaka usaglašenosti na građevinske proizvode, obaveze privremenih subjekata tehnički propisi za građevinske proizvode i srpske tehničke specifikacije.

Pojednostavljeni postupci tela za tehničko ocenjivanje građevinskih proizvoda, važan je dokumenat o sprovedenom ocenjivanju i verifikaciju o stalnosti građevinskih proizvoda i znakova usaglašenosti izdatih u inostranstvu i druga pitanja od značaja za oblast građevinskih proizvoda.

Donošenjem ovog zakona Republika Srbija će pomoći kompanijama koje se bave proizvodnjom građevinskog materijala, da izađu na strano tržište, a samim tim doprinesu povećanju uposlenosti radne snage, a izvoz će učiniti da ekonomski pokazatelji Srbije budu još bolji.

Ova Vlada, kao i predsednik Aleksandar Vučić, čine napor i to svakodnevno, da proizvodnja u svim segmentima beleži svakodnevno porast, pa tako i u proizvodnji građevinskih proizvoda.

U danu za glasanje, molim kolege poslanike da izglasamo zakone koji su predloženi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednice Vlade, sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, prethodnih dana vodili smo raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o građevinskim proizvodima. Ovaj zakon će omogućiti da svaki proizvod iz oblasti građevinarstva bude usklađen sa tehničkim zahtevima što će omogućiti našim kompanijama, proizvođačima tih materijala, da svoje proizvode plasiraju na strana tržišta.

Na svakom od tih proizvoda stajaće znak Republike Srbije, a to znači da je proizvod u skladu sa harmonizovanim standardima. Proizvođač preuzima odgovornost za usaglašenost tog građevinskog proizvoda sa propisima EU. Na taj način se osigurava da svaki predmetni proizvod ili serija istih proizvoda bude povezana sa određenom deklaracijom i to pomoću identifikacione oznake vrste ili tipa proizvoda.

Srbija je nekada bila poznata po proizvodima iz oblasti građevinarstva, tj. imala je najkvalitetniju opeku, cement, pločice, a naše fabrike su zapošljavale ogroman broj ljudi. Sve te fabrike su nestale u pljačkaškim privatizacijama posle 2000. godine, a jedna od njih je bila i „Trudbenik“ Beograd. Srbija danas ulaže napor da ponovo pokrene proizvodnju građevinskih proizvoda i da sa njima izađe, ne samo na naše tržište, već da u izvozu zauzme vidno mesto. Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednice sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, u uvodnom izlaganju ministarke Mihajlović upoznali smo se sa elementima predloženog zakona. Moram da napomenem da je ovim Predlogom zakona isti usklađen sa propisima EU.

Sada ću se u svom izlaganju fokusirati na problem bespravne gradnje, koji jedan od prioriteta ove Vlade i politike koju vodi SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Svoju diskusiju ću da potkrepim podacima da danas u Srbiji ima preko dva miliona bespravno sagrađenih objekata i da su svi objekti uglavnom nastali pre 2012. godine, znači, nasleđeni od prethodne vlasti.

Konkretan primer je i moja opština Rakovica, gde na ozakonjenje čeka veliki broj objekata. Pored problema bespravne gradnje, čitava naselja su građena bez infrastrukture, bez parking mesta, a danas pritisak građani vrše na opštinu da im reši problem nastao za vreme gradonačelnika Dragana Đilasa i njegovih tajkuna.

Naravno, oni su gradili bez ikakvih urbanističkih uslova i dozvola, pa se zna danas da nije svako mogao ni da gradi, već samo onaj koji je imao dogovor sa Đilasom i DS, koja je do 2012. godine vladala i na mojoj opštini Rakovica. Hvala.

Poštovani predsedavajući, Arsiću, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, evo pri kraju smo rasprave u pojedinostima Zakona o zaštiti životne sredine, pa tako moram da primetim da organ za poslove zaštite životne sredine navedenim aktima izdaje akt da predmetne investicije ispunjava uslove iz oblasti zaštite životne sredine u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu i u propisima EU sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije.

Ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i pridružiću se mojoj koleginici Dušici Stojković, koja je juče u svojoj diskusiji govorila u vezi izdavanja integrisane dozvole firmi „Junirisk“. Pa, iskreno se nadam, ministre, da će vaše ministarstvo u zakonskom roku dostaviti obaveštenje na zahtev koji je dostavljen ministarstvu 17. septembra 2018. godine od strane opštine Rakovica, jer, i koleginica je rekla, zaista građani Kneževca to od nas traže, a mi, što kaže, radimo za naše građane.

Ono što, takođe, predstavlja problem građanima Rakovice, a za njihovo je zdravlje, je ambrozija koja pokriva velike površine, pa se nadam da će uništavanje ambrozije biti plansko, mada se gradska opština Rakovica trudi da se organizuje i uništi istu, bar u delovima gde je više građana naseljeno.

Lokalne samouprave očekuju pomoć ministarstva, jer je ovo oblast važna za kvalitetniji način života građana Srbije, a finansiranje mora biti predvidivo i veće. Mi to svi znamo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, u prethodnim danima bavili smo se raspravom u pojedinostima predloženog Zakona o zaštiti životne sredine. Ekološka politika formalno posmatrano spada u mlađe javne politike EU, budući da ova politika dobija svoje mesto tek u jedinstvenom evropskom aktu 1987. godine.

Jedinstvenim aktom u članu 100. kaže se da će ekološka politika biti u nadležnosti zajednice u cilju kompletiranja zajedničkog tržišta. Ekološka politika EU predstavlja jednu od najbitnijih politika EU. Obimnost ekološke politike, ali i troškove usklađivanja predstavljaju veliki izazov za državu koja se priprema za članstvo, međutim sa istim problemima su se susretale i sve nove članice i neretko dobijale mogućnost da sveukupno usklađivanje sa standardima ove politike bude potpuno završeno nakon prelaznog perioda od momenta stupanja u članstvo.

Danas se od Srbije očekuje da što više usvoji i primeni standarde ekološke politike do trenutka formalnog stupanja u članstvo i samim tim, izazovi evropeizacije, ekološke politike u Srbiji su veće.

Suštinske izmene u ovom zakonu se tiču ispunjavanja uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova i efikasnije obezbeđivanje sredstava iz Zelenog fonda za infrastrukturne projekte iz IPARD fondova u oblasti zaštite životne sredine. Primena ovog zakona neće izazvati troškove građanima i privrede, malim i srednjim preduzećima. Izmene zakona mogu podstaći razvoj novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju u privrednim granama, povezanim sa realizacijom infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede.

Poštovani, gospodine Arsiću, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, prethodnih dana raspravljali smo o Predlogu zakona o zaštiti životne sredine. Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji.

Usvajanjem predloga ovog zakona obavezuje i Poglavlje 27. Poglavlje 27 bi trebao Srbiju da približi ekološkim standardima EU. Kroz Poglavlje 27 bi trebalo da se usvoji oko 700 propisa koji regulišu evropske standarde životne sredine.

Kada je reč o vodama, Srbija bi samo u toj oblasti trebala da prilagodi standarde sa deset evropskih direktiva. Najveći problemi koji se javljaju tokom pregovora oko ovog poglavlja je pitanje otpada i deponovanje istog. Naravno, na to se nadovezuju otpadne vode i vazduh. Više od 70% aktivnih deponija nema dozvolu za rad, niti urađenu studiju uticaja na okolinu. Problemi su brojni, a rešenja skupa od otpadnih voda do divljih deponija.

U toku su izrade mnogobrojnih projekata, kao i obezbeđivanje sredstava za te projekte. Lokalne samouprave očekuju pomoć ovog ministarstva zato što je ova oblast važna za kvalitetniji način života svakog građanina.

Srbija se ponaša odgovorno kada je u pitanju zaštita životne sredine, s obzirom na činjenicu ogromnog zagađenja koje je ostalo od bombardovanja 1999. godine. Hvala.

Poštovani predsedavajući Milićeviću, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, donošenjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija 2014. godine, najveći teret su podneli sami penzioneri, koji su verovali od prvog trenutka da Vlada i njen premijer Aleksandar Vučić povlače potez da zemlju izvuku iz bankrota. Svoje verovanje u bolje sutra i strpljivost ih nije napuštala i 2014. godine i 2016. godine ti isti penzioneri punu podršku daju politici Aleksandra Vučića.

Danas, kada govorimo o Predlogu zakona kojim prestaje da važi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija i kada znamo da je ovim zakonom utvrđen pravni osnov kojim se daje mogućnost Vladi za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, naravno, u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije, s tim što je dodatno utvrđeno da sredstva za ove namene ne mogu biti viša od 0,3% BDP na godišnjem nivou.

Sredstva za ovu namenu obezbediće se u budžetu, a izuzetno novčani iznos će u 2018. godini biti isplaćen iz sredstava Republičkog fonda penziono invalidskog osiguranja.

Pre četiri godine država je bila pred bankrotom, a o tome govori podatak da je javni dug u tom trenutku bio 78% BDP, a da će pre kraja ove godine biti ispod 50%. Treću godinu za redom imamo višak u budžetu zahvaljujući odgovornoj politici najpre premijera, a danas predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, sa zadovoljstvom moram da primetim da kada ova Vlada i njen predsednik, u svakodnevnoj borbi za bolje sutra građana Srbije postižu vidljive rezultate, kao da kolegama prekoputa to smeta. Zašto? Bili su u prilici da pokažu i dokažu šta znaju i koliko mogu. Nažalost, oni su razmišljali da zadovolje najpre lične apetite, a najmanje o potrebama građana.

Radi upoređenje, moram da primetim, da je nezaposlenost te 2012. godine bila 25,5%, a danas je 11,9%. Srbija je u 2017. godini privukla rekordan broj investicija, zahvaljujući čemu se prvi put našla na top listi 15 zemalja po broju stranih direktnih investicija. Srbija je prošle godine privukla 118 stranih direktnih investicija. Samo u 2017. godini, stvorena je mogućnost da se zaposli preko 20 hiljada naših građana. Svako od ovih novootvorenih radnih mesta stvara mogućnost boljitka i direktno utiče na mogućnost boljeg življenja svih njenih građana, a i samih penzionera.

Izdvajanjem doprinosa iz ličnog dohotka i uplaćivanju u Fond PIO, svakodnevno se osnažuje taj Fond,

Nadam se da će u danu za glasanje moje kolege prihvatiti moj amandman. Hvala.

Poštovani predsedavajući Milićeviću, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, u izlaganju ministra Đorđevića čuli smo ključne izmene Zakona o PIO.

Pre nego što se osvrnem na moj amandman ne mogu a da ne primetim neosnovane kritike kolega preko puta, koji se, tobože, brinu za građane zato što su im umanjene penzije 2014. godine.

Iskreno se nadam, a građani to znaju da se to dogodilo upravo zbog neodgovornog vođenja države, zbog pljačkaške privatizacije i zbog povećanja plata i penzija, a da za to nije postojala ekonomska opravdanost.

Tada, 28.08.2008. godine, Vlada Srbije usvojila je predlog da se penzije u oktobru te godine, uz redovno povećanje, povećaju još za 10%. Na takvu odluku Vlade oglasio se i MMF, kao i direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu DŽejn Armitridž, gde su ocenili da najavljeno povećanje nije održivo i da takva odluka dovodi do još većeg povećanja deficita u budžetu, pa je tako te 2008. godine deficit iznosio 54,7 milijardi, a u prvoj polovini 2018. godine suficit je iznosio 30,9 milijardi.

Ne, oni se nisu obazirali. NJima su trebali glasove za izbore i, što je još gore, zadužili su Srbiju i njene građane kreditima po visokim kamatnim stopama, koje i danas vraćamo, svaki građanin ove zemlje.

Samo odgovornom politikom tadašnjeg premijera, a danas predsednika Aleksandra Vučića i Vlade, prestaje da važi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija iz 2017. godine. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, evo pri kraju smo rasprave u pojedinostima zakona koji, verujem, a nadam se i svi ostali, je mnogima još jedina nada, nada za kvalitetniji život i zdravlje i samo lečenje. Mnogi pacijenti svakodnevno prate listu na kojoj se i sami nalaze, čekajući odgovarajući organ potencijalnog donora. Oni sami su svesni da novi zakon neće preko noći obezbediti mnogo više donora, ali se nadaju da će u Srbiji početi značajnije da se menja svest o donatorstvu.

Prema podacima Uprave za biomedicinu, mi sada imamo šest donora na milion stanovnika, dok Slovenija ima 25 do 30, dok je Hrvatska izbila u sam vrh Evrope i ima 40 donora na milion stanovnika. U Srbiji danas na listi za transplantaciju, među životno ugroženima, najviše je osoba kojima treba bubreg, a njih je 750. Uz srce i jetru, računajući rožnjaču za koju ima i najviše kandidata, organe u Srbiji trenutno čeka oko dve hiljade pacijenata.

Trenutno ovim zakonom o kome raspravljamo predviđen je prelazak sa informisane na pretpostavljenu saglasnost, što znači da bismo svi u slučaju moždane smrti bili potencijalni donori, izuzev onih koji su se za života izjasnili protiv ili u trenutku moždane smrti to u njihovo ime učini njihova porodica.

Pacijenti koji čekaju organ i žive u nadi da će se to ubrzo i dogoditi, bez ikakvih rezervi veruju u naše sjajne lekare i naše zdravstvo, veruju ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, našoj Vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Nadam se da su svi građani juče videli našeg predsednika u trenutku kada obilazi radove u Kliničkom centru zajedno sa ministrom zdravlja, pa je to još jedan dokaz kolika je briga za svakog čoveka naše Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre Lončar sa saradnicima, kolege poslanici, ne mogu da se ne osvrnem na sve diskusije koje traju ovih dana, a koje su, da tako kažem, upućene i na ovaj zakon za koji mislim da je pravo rešenje u trenutku kad ne samo idemo ka EU, nego uopšte, za dobrobit građana Srbije.

Moram da kažem, da se ne bih ponavljala, moje kolege su mnogo toga dobrog rekle šta je urađeno u ovom prethodnom periodu, ja samo molim moje kolege preko puta da se vrate na period 2012. godine i da naprave uporedne podatke sa današnjom situacijom u zdravstvu. E, onda neka kažu da li je nešto urađeno i koliko je urađeno i koliko je Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministrom Lončarom, jer pričamo o ovim zakonima, uradila u prethodnom periodu.

Sada ću preći na moj amandman i da kažem da se u okviru ovog Devetog vanrednog zasedanja našao i zakon o ljudskim ćelijama i tkivima. Ovaj zakon je bitan za kvalitetniji život i zdravlje građana Srbije, tj. onih građana kojima još samo transplantacija može da pomogne.

Transplantacija ili presađivanje predstavlja zamenu nefunkcionalnog organa putem hirurške intervencije. Ovih dana Klinika za hematologiju VMA uradila je stotu transplantaciju matičnih ćelija koštane srži, takozvane alogene transplantacije uzetih od davalaca koji nisu srodnici pacijenata. Ovakve vrste, u ovoj ustanovi, rade se od januara 2013. godine, od momenta kada je Srbija postala članica Internacionalnog registra davalaca.

Alogena transplantacija znači postupak kojem se koštana srž pacijenta koji je oboleo od maligne bolesti, menja zdravim matičnim ćelijama, uzetim od druge osobe, najčešće srodnika, poput brata ili sestre, ili podudarne osobe, koja nije srodnik. Ovakva transplantacija je često i jedina mogućnost lečenja, jer odgovarajućeg davaoca u porodica ima tek svaki treći pacijent. U okviru našeg Instituta za transfuziju krvi Srbije ima registrovano oko 7.300 potencijalnih donora.

Ovim zakonom i dodatnim stavom 3. člana 1, unapređuju se sve zdravstvene ustanove, a ne samo VMA, pa molim moje kolege da u danu za glasanje prihvate moj predlog. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ovih dana pričamo o jednom od dobrih zakona, humanog zakona. Republika Srbija je u prošlosti iznedrila sjajne stručnjake iz oblasti medicine, poznatih u celom svetu, pa i danas su oni i kod nas i u svetu nadasve poznati.

Ove godine će VMA obeležiti 45 godina od prve alogene transplantacije koštane srži srodnog davaoca, što je bio pionirski poduhvat na prostoru Balkana. Transplantacioni centar VMA je od 1996. godine punopravni član Udruženja za transplantaciju. Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na reproduktivne ćelije i tkiva, ćelije i tkiva embriona i fetusa.

Zadatak svih nas danas, a i u budućnosti je da, a posebno zdravstvenih radnika, da građane informišemo šta to znači Zakon o transplantaciji organa, a šta posebno znači pretpostavljeni pristanak. Pretpostavljeni pristanak podrazumeva donatorstvo, odnosno da su svi građani na neki način donatori organa, ali da se u situacijama moždane smrti svakako mora tražiti pristanak porodice.

U 2015. godini u Srbiji je bilo takvih 18 donora. Obavljene su 32 transplantacije bubrega, sedam je presađeno jetri i presađena su pet srca. Na ovakav način dolazimo do više donora, više spašenih života od osoba koje su imale zdrave organe, ali moždani udar je bio fatalan za njihov kraj.

Moram da kažem da je Predlog ovog zakona prošao sve procedure, proceduralne radnje, a za njegov predlog pozitivno se izrazila i SPC. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ministre Đorđeviću sa saradnikom, donošenje Zakona o memorijalima je obaveza prema svim stradanjima u proteklim ratovima, a i obaveza prema budućnosti našoj deci i unučićima.

Moram da primetim da narod koji brzo zaboravi stradanja svog naroda, to stradanje im se može ponoviti, što se istoriji i dešavalo. Mudrom politikom koja vodi ova Vlada i njen predsednik Aleksandar Vučić sigurna sam da se više neće dogoditi stradanje našeg naroda ni u Srbiji, a ni na drugim prostorima gde žive Srbi.

Živim u Resniku, mestu koje danas ima 20.000 stanovnika, a u trenutku početka balkanskih ratova, zatim i Prvog svetskog rata Resnik je imao 450 domaćinstava. Nakon završetka Prvog svetskog rata, stradanje muških članova domaćinstava beleži cifru od 150 muškaraca. Neki od njih su ostali u logorima Mađarske, Austrije, Nemačke. Pojedini nisu preživeli tu golgotu. Mnogi su umrli od tifusa u valjevskoj bolnici, a neki odmah po završetku rata od iscrpljenosti.

Tragedija je bila utoliko veća što se događalo da iz jedne porodice se ne vrati njih troje, npr. otac i dva sina. Po mojim saznanjima, spomen iza rata napravili potomci, ali nepažnjom pojedinaca spomenik je srušen, a ploča sa imenima je bačena. Ovaj zakon upravo ide u tom pravcu da se taj spomenik obnovi i isprave sve greške iz prošlosti onih koji su bili nemarni prema našoj istorijskoj prošlosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre Đorđeviću sa saradnikom, Zakonom o ratnim memorijalima uređuju se pitanja od značaja za uređenje, uklapanje i finansiranje istih.

Ni jedna vlast u prethodnom periodu, mislim na sve njih do 2012. godine, nije se setila da donese ovakav zakon. Ne samo da se nije setila zakona, već je pokušala da zaboravi i bitne datume iz slavne prošlosti naših naroda.

Nama nisu potrebne izmišljene cifre stradalih u prethodnim ratovima, kao što čine neke zemlje u okruženju, nama trebaju imena i prezimena ljudi koji su na bilo koji način izgubili život u ratnim dešavanjima.

Ovim zakonom je predviđeno baš to. Zakonom će biti utvrđeno ne samo mesto stradanja, već koje je to i po čemu znamenito mesto, kao što je važna istorijska bitka više stradalih na jednom mestu, zaštita tog memorijala, redovno održavanje, negovanje i obnavljanje zasada.

Koliko malo znamo o stradalima u svim ratovima do sada govori i činjenica da broj stradalih u bombardovanju 1999. godine, bilo civila, dece, policajaca ili vojnika, ni do danas nije utvrđeno.

Petog oktobra dosovsku vlast nisu zanimali i oni koji su stradali, već je njih zanimalo da zapale Skupštinu, pokradu slike i inventar, a ova odgovorna vlast donosi zakon kojim će ispraviti tuđe greške i sa uspehom pronalaziti čak i ono ukradeno i vratiti u Skupštinu, kao što smo imali prilike i da vidimo pre neki dan. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre Đorđeviću, kolege poslanici, amandmanom na član 2. zakona o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije. Kolege preko puta smatraju da su naši amandmani besmisleni. Ne, nisu, imamo šta da kažemo, da objasnimo pozitivne strane zakona kojim se prvi put odgovorno ova vlast brine o svim pitanjima od značaja za ratne memorijale u Republici Srbiji.

Moram da kažem da primenom ovog zakona neće se stvoriti dodatni troškovi. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije. Svi navedeni troškovi predviđeni su po postojećim propisima koji regulišu ovu oblast.

Pozitivan efekat se može meriti i nematerijalnim vrednostima, kao što je briga države, dostojanstveno sećanje na poginule kroz zaštitu ratnih memorijala.

Rešenja predviđena ovim zakonom će uticati na sve državne organe koji se bave zaštitom, održavanjem, uređenjem i uklapanjem ratnih memorijala, i to ministarstvo nadležno za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo spoljnih poslova, odnosno teritorijalno nadležna diplomatsko konzularna predstavništva Republike Srbije za srpske ratne memorijale van granica naše zemlje, a takvih memorijala nalazi se u preko 40 zemalja sveta.

Svaki od ovih memorijala, gde god da se nalaze, biće sem pijeteta, ujedno i turistički posećivan objekat, a na taj način taj turistički dinar uticaće i na rast privrede Republike Srbije. Svaki od ovih ratnih memorijala biće korišćen i u obrazovne svrhe, organizovanjem školskih ekskurzija naša deca će od malih nogu moći da saznaju sve o našoj slavnoj prošlosti. Hvala.