VERA JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1947. godine u Beogradu.

Po struci je ekonomistkinja.

Narodna poslanica Republike Srbije od 21.aprila 2017. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 63
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 16 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas govorimo o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko osiguranje, a na predlog Vlade je dostavljen Skupštini na razmatranje.

Godine 2012. dolaskom na vlast SNS zatičemo prazne kase svuda, pa i u Penzijsko-invalidskom fondu. Dolaskom Aleksandra Vučića 2014. godine na mesto premijera, on predlaže teške mere radi finansijske konsolidacije. Građani Srbije su tog trenutka u predlogu Aleksandra Vučića prepoznali da je to pravi put i to su pokazali 2016. godine, dajući mu punu podršku, njemu i njegovoj politici na izborima 2016. godine, kao i SNS.

Penzioneri su u tim trenucima i pored malih penzija bili snaga da Srbija takvom brzinom ide napred. Zahvaljujući tim i takvim reformama 5.11.2019. godine, će svaki penzioner dobiti po 5.000 dinara, a Srbija ima 1.700.000 penzionera i to nije tako mali iznos, ali zahvaljujući da danas u budžetu umesto deficita imamo suficit, umesto visokog javnog duga od preko 70%, danas je taj procenat oko 50%.

Svakodnevno se otvaraju nove fabrike i raste broj zaposlenih, pa tako zatečenih 26% nezaposlenih, danas je taj procenat 10,3%. Svaki zaposleni od čijeg ličnog dohotka imamo i uplatu doprinosa u Fond PIO, povećava se Fond PIO.

Finansije su nam potpuno stabilne, privreda ostvaruje rast, prosečne zarade rastu. Pitam se samo da li je gospodin Šutanovac pročitao ili čuo, da će u narednim danima prosečna plata biti 500 evra, pa se možda i izvine za njegove loše prognoze i konstatacije.

Boljim ekonomskim rezultatima i suficitom u budžetu od 1. januara će obračun penzija ići po švajcarskom modelu, a to znači na osnovu prosečne plate i visine inflacije, danas je iznos iz budžeta koji se izdvaja za rashode i PIO Fonda, mnogo manji nego prethodnih godina, a zahvaljujući i suzbijanju sive ekonomije i većoj naplati doprinosa za Fond PIO. U danu za glasanje, ja i moje kolege, prihvatićemo ovu odluku. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

Poštovani predsedavajući Arsiću, ministre Mali sa saradnicima, danas ću govoriti o Zakonu o alternativnim investicionim fondovima, to jest pružanjem pomoći malim i srednjim preduzećima kojima prema nekim procenama ne dostaje oko milijardu evra kapitala. Uskoro će osim bankarskih pozajmica na raspolaganju imati i ova preduzeća i dodatne izvore finansiranja. Zapravo, domaći korporativni privatni kapital fizičkih lica moći će preko fondova preduzetničkog kapitala da u njih ulaže.

Ovaj zakon otvara mogućnost za registrovanje fondova preduzetničkog kapitala u Srbiji. U Ministarstvu finansija koje je sa Komisijom od hartija vrednosti sačinilo ovaj propis naglašavaju da su ovi namenjeni profesionalnim institucionalnim investitorima, a moći će i da ulažu i poluprofesionalni investitori koji jednokratno ulože 50.000 evra i procenjuje se da imaju dovoljno znanja i iskustva.

Odredbe koje se tiču malih investitora javne ponude i prekograničnog obavljanja delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima imaće odloženo dejstvo. Zahtevi i transparentnost u realizaciji će uključivati obavezu izveštavanja lica koje upravljaju alternativnim fondovima prema investitorima što obuhvata jasan opis investicione politike upravljanja rizicima, cene troškova i naknade povezane sa investicijama.

Novina u ovom zakonu biće moguće osnovati alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem koji neće morati da ima društvo za upravljanje. Još jedan od razloga za donošenje ovog zakona leži u potrebi da se mikro i srednji privredi subjekti pruži mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja. Nacrt zakona je u najvećoj meri usklađen sa direktivama EU koje se odnose na upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Zahvaljujući vođenju odgovorne politike Vlade Srbije, a danas i ministra Malog, uređene su javne finansije, prazna kasa 2012. je danas napunjena, a ostvarena je mogućnost da se rešavaju više decenijski problemi koje smo te 2012. godine nasledili.

Rezultati koje spominjemo ovih dana su stvarni, pa i da se hvalimo imamo i sa čim, BDP je u julu iznosio 4,4%, nezaposlenost 10,3%, a direktne strane investicije 3,5 milijardi evra u 2018. godini. Javni dug je 51,9% BDP-a, a nasledili smo ga preko 70%. Juče se oglasio i Fiskalni savet, to jest gospodin Pavle Petrović i rekao da se u idućoj godini očekuje oko 45 milijardi dinara viška u budžetu. Njegove preporuke za realizaciju tih para ne bih sada da komentarišem, ali s obzirom da Fiskalni savet često kritikuje odluke Vlade, primetila sam da on ipak priznaje rezultate koji su postignuti.

Sve što se danas radi, i rezultati se vide, a sve to zahvaljujući dolasku Aleksandra Vučića 2014. godine za premijera. Njegovom odlukom i vizijom krenulo se sa teškim merama, merama fiskalne konsolidacije uređene su naše javne finansije, a danas kreiramo nove strategije za razvoj tržišta kapitala kao i razvoj privatnog i javnog sektora u Srbiji u narednim godinama.

U danu za glasanje pozivam svoje kolege da izglasamo ovaj zakon. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Poštovani predsedavajući Arsiću, koleginice ministra Malog, moje kolege poslanici, građani Srbije, privredna aktivnost u 2019. godini ostaje na putanji rasta koja je započeta početkom 2015. godine. Time je drugi kvartal tekuće godine bio osamnaesti uzastopni kvartal u kome privredna aktivnost beleži realni među godišnji rast.

Kumulativno povećanje BDP u ovom periodu iznosilo je preko 13%. Odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih kapitalnih projekata, kao i obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda.

Ovim rebalansom predviđeno je smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu, kao i obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počev od plate za novembar, izdatke za gradnju putne infrastrukture, isplatu naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i druge rashode.

Najznačajnije promene sprovedene su kada je reč o sudovima i tužilaštvu jer je za njih opredeljeno više novca za redovan rad. Povećan je i deo sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima na osnovu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - povećana su sredstva za izgradnju putne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje puta E763, deonica Obrenovac-Ljig, za izgradnju autoputa E761, deonica Pojate-Preljina.

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povećan je iznos para koje će moći da daje za naučno-istraživačke delatnosti, dok su Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Pozitivan rebalans budžeta uticao je na to da povećanje plata u javnom sektoru bude već u novembru, a ne početkom 2020. godine. To se uklapa u sve zacrtane kriterijume MMF.

Kada kažete „rebalans“, kod nas to ima negativnu konotaciju zato što je rebalans u prošlosti uvek bio način da država deficit budžeta koji je napravila za potrošnju preko mere i plana, ovo je prvi pozitivni rebalans u Srbiji zato što smo povećali prihode koji su veći od očekivanih.

Rebalansom budžeta Vlada želi da te uvećane prihode raspodelimo i da na neki način vratimo građanima kroz povećanje plata podršku penzionerima u skladu sa prioritetima, za bolji životni standard i kroz dodatno ulaganje u infrastrukturu.

Na kraju avgusta smo imali suficit od 46,4 milijarde dinara, što je za 60 milijardi bolje od očekivanog. U julu mesecu ove godine stopa privrednog rasta je iznosila 4,4, stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine bila je 10,3 i više je nego prepolovljena u odnosu na 2013. godinu kada je iznosila 25,9%. Takođe, kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazi na niskom nivou i to za period januar-jul, iznosi samo 2,2%.

Podsetiću vas da je inflacija u 2011. godini, dakle ne pre 15 i 20 godina, nego pre samo sedam godina iznosila čak 11%. Takođe, u toku prošle godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je više nego sve zemlje u regionu zajedno.

Kada je reč o javnom dugu, on se kontinuirano smanjuje i na kraju avgusta meseca iznosio je 51,9 BDP. Podsetiću vas i u ovom slučaju da je pre samo par godina javni dug iznosio preko 70% BDP, a da je sada zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima na nivou oko 50%.

Takođe, troškovi zaduživanja, troškovi našeg javnog duga su niži. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan portfil od duga je danas 3,4%. Godine 2016. je bilo 4,5. To dovoljno govori o tome da smo vratili poverenje u našu zemlju i to samo za par godina koliko je trajao proces fiskalne konsolidacije.

Strane direktne investicije su u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, što je čak za 43% više nego u istom periodu prošle godine. Direktno iz budžeta će biti dodatno izdvojeno 120 miliona evra za Moravski koridor zahvaljujući povećanim budžetskim prihodima koji su nadmašili plan za 60 milijardi dinara.

Premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za novinare, koja je održana 16. septembra 2019. godine, posvećenoj prvom pozitivnom rebalansu budžeta Srbije precizirala da će deo većih budžetskih prihoda u iznosu od 16,8 milijardi dinara biti usmeren na infrastrukturne objekte Moravski koridor.

Pitanje plata i penzija, mislim da je u ovom trenutku od velikog značaja za sve nas da upravo ovaj suficit koji imamo već četvrtu godinu uzastopce podelimo sa građanima Srbije, odnosno te rezultate koje Ministarstvo finansija i koje Vlada Republike Srbije u saradnji sa predsednikom države posle teških ekonomskim reformi sprovela, te rezultate koje sada imamo smatramo samo za potrebno i podržavamo da zaista treba podeliti sa građanima.

Takođe koristim ovu priliku da pohvalim vaš rad gospodine Mali posebno, kao i rad Vlade Republike Srbije čiji je proizvod sve što sam malopre navela. Sve to što se danas radi to moram da naglasim ne bi bilo moguće bez teških mera fiskalne konsolidacije koje su 2014. godine pokrenute kada je premijer bio Aleksandar Vučić. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 24.05.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 96617.00 RSD 21.05.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 38850.00 RSD 01.05.2001 -