Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnikom, slogan SNS je obećano-urađeno. Pred nama je Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je istu steklo na zakonit način, kao i organi nadležni za sprovođenje ovog zakona.

Značenje izraza kao što je imovina, prijavljeni prihod, uvećanje imovine i nezakonito stečena imovina će vrlo često biti u našim narednim dokumentima.

Ne treba posebno objašnjavati svako od ovih značenja. Sprovođenje ovog zakona je u obavezi poreske uprave za utvrđivanje imovine i posebnog poreza. Rukovodilac jedinice poreske uprave može biti lice koje ima najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti poreskog postupka.

Utvrđivanjem nepravilnosti kod nelegalno stečene imovine baviće se i Narodna banka, MUP, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, RGZ, Agencija za privredne registre, Centralni registar, depo i kliring hartije od vrednosti.

Jedinica poreske uprave pokretaće postupak kontrole na način propisan zakonom koji uređuje poreski postupak ako se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice imalo uvećanje imovine i ako postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica, a koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nakon izvršene kontrole jedinica poreske uprave utvrđuje poseban porez od 75% na poresku osnovicu. Poreski sistem je dinamična kategorija koja prati društvene potrebe i odgovara zahtevima pravične preraspodele imovine i dohotka, efikasnog funkcionisanja tržišta i nadležnosti države uopšte.

Donošenje zakona konkretizuje i usmerava socijalni cilj oporezivanja, a koji se sastoji u umanjenju razlike u materijalnom i socijalnom položaju poreskih obveznika i to ka ublažavanju razlike između poreskih obveznika čija imovina odgovara prihodima koje ostvaruju i onih obveznika kod kojih postoji nesrazmera između ove dve činjenice koje predstavljaju osnovu za uvođenje poreske obaveze.

Predloženo rešenje ovog zakona do pre 2012. godine niko nije ni pomišljao da ga donese, zato što im to nije išlo u prilog, jer se ticalo njih i njihovih debelih džepova. Ali, njegovim usvajanjem ostvaruje se niz ekonomskih ciljeva. Izbegavanje plaćanja poreza i poreska utaja ne samo da utiču na smanjenje javnih prihoda, već predstavljaju i pretnju poštenoj tržišnoj utakmici.

Ovaj zakon nije selektivan. Njegovom primenom niko neće izbeći odgovornost da pred poreskim organima dokaže poreklo svoje imovine. Njegovom primenom, pod udar će doći novi Đilasi, Miškovići i Jeremići i konačno će građani Srbije saznati i kako je Đilas zaradio tih čuvenih 619.000.000 evra.

U danu za glasanje ja ću zamoliti moje kolege da prihvatimo i donesemo ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući i ministre sa saradnicima, na početku svog izlaganja moram da spomenem da se u Srbiji po prvi put neke stvari događaju, a to je i ovaj Memorijalni centar „Staro Sajmište“.

Dolaskom na vlast SNS 2012. godine, a zahvaljujući Aleksandru Vučiću Srbija se sa pijetetom seća svih svojih žrtava. To sećanje je vezano za sve one datume koji obeležavaju stradanje našeg naroda, a bilo ih je i previše sa žrtvama Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, u periodu devedesetih, „Oluji“, na Kosovu, itd.

Shodno svemu tome, pred nama je danas zakon o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“. Ovim zakonom biće ustanovljena ustanova kulture sa ciljem da se očuva sećanje na 11.000 stradalih, a od toga 6.500 Srba i 7.000 jevrejskih i romskih žena, dece, starih, a koji su stradali u logoru.

Memorijalni centar će se sastojati iz dve celine: „Jevrejskog logora Zemun“ i „Prihvatnog logora“, a obuhvataće i prostor na Novom Beogradu, na levoj obali Save, inače području nekadašnje Bežanijske bare, kao i prostor nekadašnjeg logora „Topovske šupe“.

Zakon predviđa sređivanje, čuvanje, izlaganje i stručno obrađivanje muzejske arhivske građe, kao i filmske dokumentacije, organizovanje manifestacija, staranje o građi, korišćenju u obrazovno-vaspitne i istraživačke svrhe. Na čelu ove ustanove nalaziće se direktor, a osim nadzornog odbora biće postavljen i međunarodni savet čiji članovi mogu biti stranci ili istaknuti stručnjaci iz oblasti Holokausta i genocida.

Jevrejska zajednica je zadovoljna zakonskim rešenjem, a izuzetno je važno što je u memorijal ušao i prostor na kome je bio prvi jevrejski logor „Topovske šupe“, prostor na Autokomandi, a koji će biti takođe pretvoren u izložbeni prostor.

Obraćajući se vama, mojim kolegama, kao i građanima Srbije sa pijetetom moram da se setim i mojih sugrađana Roma stradalih u logoru „Staro Sajmište“, kao i u logoru „Topovske šupe“. „Topovske šupe“ su deo nekadašnje kasarne Vojske Kraljevine Jugoslavije u kojima su se do rata nalazili objekti za smeštaj artiljerijskog oruđa. Ta kasarna se, inače, zvala po kraljeviću Andreju. Logor „Topovske šupe“ počeo je sa radom mesec dana nakon početka rada „Banjičkog logora“.

Na spomeniku u Resniku nalaze se imena naših 29 sugrađana Roma stradalih u logoru na „Starom Sajmištu“. Rođeni u Resniku, stasavali su sa ostalim sugrađanima, družili se, radili i pomagali se sa ostalim komšijama. Među stradalima je najviše muzičara bez kojih je u to vreme bilo nezamislivo jedno veselje u domaćinstvu, a bez njihovog učešća. Njihovim odlaskom zadugo je u Resniku zamukla muzika.

Hvala na pažnji i nadam se da ćemo u Danu za glasanje prihvatiti ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, u periodu od 2012. godine, kada smo tog trenutka zatekli oko 500 gradilišta, danas ih ima oko 55.000, gde god da vas put nanese, svuda se vide kranovi. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj viziji, Vladi Srbiji i Ministarstvu građevine, od te 2012. godine izgrađeno je oko 350 km auto-puta, kao i 350 km rekonstruisanih pruga.

Pokrenut je novi ciklus investicija u infrastrukturi vredan više od 10 milijardi evra, a to su auto-put Preljina-Požega, 30,9 km, Moravski koridor, odnosno auto-put Pojate-Preljina, 110 km, auto-put Beograd-Sarajevo, sa deonicama Sremska Rača-Kuzmin, 17 km i Požega-Užice-Kotroman, 60 km, auto-put Ruma-Šabac, kao i brza saobraćajnica Šabac-Loznica, obilaznica oko Beograda, koja se momentalno gradi i Fruškogorski koridor, oko 45 km. Zatim, prva deonica auto-puta Niš-Merdare-Priština.

Ako bih mogla da nabrajam još koliko, mogla bi da, ali moram da pružim i svojim kolegama da se jave. Na kraju, moram da kažem i to da građane niko ne može da prevari, jer brigu za njih i njihove pristojnije uslove za život i odgovornost pokazao je predsednik Aleksandar Vučić i SNS. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja ću danas govoriti o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zakon o planiranju i izgradnji uređuje uslove i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata, kao i vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor i druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata.

Srbija je postala gradilište, na čitavoj svojoj teritoriji. Od 184 mesta Srbija je danas deveta po izdavanju građevinskih dozvola. Godine 2012. u čitavoj Srbiji bilo je ukupno 500 gradilišta, danas ih ima 55.000.

Do danas je urađeno 350 kilometara autoputa i rekonstruisano je oko 350 kilometara železničkih pruga. U 2020. godini počinje izgradnja četiri nova autoputa sa novih 500 kilometara, nastavljaju se radovi na završetku Koridora 11, a do kraja godine počinje i izgradnja puta mira prema BiH, puta od Rume do Šapca, izgradnja Moravskog koridora koji ima veliku važnost u tome što će se ovoga puta pronaći rešenje toka Morave koja je u prethodnim godinama plavila plodno zemljište i nanosila štetu samim građanima.

S obzirom da živim u Resniku, a to je opština Rakovica, svakodnevno dolazeći u Skupštinu prolazim pored izgradnje obilaznice koja žila kucavica u povezivanju autoputa E-70 sa Koridorom 10. Zahvaljujući stabilnim finansijama i budžetu, Vlada Srbije na čelu sa Ministarstvom građevine i našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je toliko energije uložio u taj rad, ja mogu da vam kažem da obilaznica svakodnevno napreduje i ne znam tačno dinamiku, ali samo vidim da se svakodnevno radi, ima radnika i subotom i nedeljom i vidi se kako napreduju radovi.

Donošenjem izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, bili bi rešeni problemi koji su se pojavili u praksi, a koji se odnose na izdavanje ličnih licenci i omogućavanja rada strancima.

Ovim zakonom, smanjuje se broj procedura za dolazak do licence. Ovim zakonom se redefinišu određene norme, a sve u cilju daljeg poboljšanja i unapređenja i građevinarstva u Republici Srbiji, daljeg napredovanja na listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

Predlog ide i u pravcu nacionalnog zakonodavstva, tj. propisima koji treba da budu usklađeni sa EU. Predložena rešenja će imati neposredan efekat na investitore, privredna društva, preduzetnike, fizička lica, arhitekte, odgovorne i prostorne planere, odgovorne izvođače radova, na državne organe Republike Srbije i državne organe AP.

Usklađivanjem ovog Predloga sa propisima EU, izbeći će se problemi u nesmetanom prometu robe i usluga, a koji su neki od osnovnih postulata EU.

Imajući u vidu iskustva zemalja regiona, pokazalo se da je kvalitetna pravna i institucionalna uređenost sistema, planiranje i izgradnja, da predstavlja jedno od strateških opredeljenja, planiranja i izgradnje objekata i ključnih pretpostavki razvoja građevinarstva jedne zemlje i zaštite interesa njenih građana.

Pozivam svoje kolege da u Danu za glasanje prihvatimo predložene zakone. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Arsiću, kolege poslanici, građani Srbije, na dnevnom redu današnje Skupštine našao se i predlog izbora imenovanja Nadzornog odbora. Pred nama je predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu za izbor pomenutih članova Nadzornog odbora. Vlada Srbije i poslaničke grupe su, u skladu sa članom 99. i stavom 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, kao ovlašćeni predlagači, nama dostavili predlog članova za imenovanje Nadzornog odbora.

Predlog Odbora za pravosuđe za izbor dole predloženih 10 kandidata ja ću prihvatiti, naravno, u danu za glasanje, a nadam se i moje kolege.

Zadatak tog Nadzornog odbora je sprovođenje i opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti. Polovinu od 10 članova odbora imenuje Skupština Srbije na predlog Vlade, a polovinu predlažu poslaničke grupe sa naglaskom na one koje su se odazvale i odreagovale na dopis predsednice Maje Gojković od 6. decembra 2019. godine.

Moram da primetim da su pojedine poslaničke grupe bojkotovale poziv predsednice da se odazovu i predlože svoje članove Nadzornog odbora, ali to je u maniru njihovog dosadašnjeg ponašanja i bojkota rada u parlamentu.

Rad pojedinih poslanika se ogleda u tome da redovno obilaze blagajnu Skupštine, uzimajući putne troškove, putujući i uzimajući redovno dnevnice i, naravno, njihova aktivnost se ogleda i u redovnom držanju konferencija za štampu i u svom obraćanju nadahnuti su izmišljotinama, aferama, blaćenjem predsednika, njegove porodice, njegovih najbližih saradnika ovog doma i Republike Srbije.

Ja se nadam i sigurna sam da će Nadzorni odbor korektno obaviti zadatak za koji su i predloženi i da ova vlast i njen predsednik nema razloga da beži od svega što čini demokratičnost izbora, jer SNS je sigurna u svoju pobedu zato što su rezultati postignuti u prethodnih šest godina vidljivi. Vide se nove fabrike, vide se novi kilometri, nove škole, vrtići, bolnice.

Predlog poslaničkih grupa za članove Nadzornog odbora je Svetislav Goncić, glumac, Branislav Klašček, producent, Dragan Varagić, diplomiran saobraćajni inženjer, Ivan Radovanović, diplomirani politikolog i Nikola Žutić, naučni savetnik.

Predlog Vlade je prof. Branko Rakić, redovni profesor, prof. Miodrag Savović, Ivona Pantelić, novinar, Jelena Milenković Orlić, profesor i Aleksandar Stamatović, prvak opere.

Ja se nadam i u njihov uspeh u radu, a mi ćemo im pomoći svakako što ćemo pozvati naš narod da izađe i glasaju za pravu stranku, a to je SNS. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, danas raspravljamo o novom setu zakona, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju.

Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi stupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku. Dosadašnjim Zakonom o radu takvo zapošljavanje nije bilo predviđeno, pa tako Zakon o radu poznaje samo ugovor između poslodavca i zaposlenog. Primenom ovog predloženog zakona ispoštovaćemo i međunarodne standarde i međunarodnu organizaciju rada.

Jasnim preciziranjem rada agencije uređuje se ova oblast, u zaštiti svih zaposlenih lica, radnom pravu, kolektivnom ugovoru. Ovim zakonom agencija sklapa ugovor sa poslodavcem o ustupanju radnika, a takođe radnik sklapa ugovor sa agencijom. Ugovorima su predviđeni pravo na godišnji odmor, pravo na odmor u toku dana, pravo na smeštaj i hranu, kao i pravo na prevoz.

Donošenjem ovog zakona, sve zainteresovane strane ulaze u borbu protiv sive ekonomije i oblika rada na crno, a ono što je najbitnije, prestaje diskriminacija svih radnika koji su do sada radili na crno i iskorišćavani od strane poslodavaca.

Ono što je takođe dobro, javlja se zdrava konkurencija, agencije koje se bave ustupanjem radnika, a onda se radnici opredeljuju za bolju agenciju.

Ovaj zakon je nov sistemski zakon, koji će svoju primenu pronaći najviše kod sezonskih radnika i ono što je najvažnije, uticaće na smanjenje siromaštva.

Borba našeg predsednika Aleksandra Vučića, naše Vlade i SNS je da siromaštvo što pre bude iskorenjeno i da životni standard naših građana bude svakim danom sve bolji.

Ovaj zakon će uticati na tržište rada i uopšte kretanje radne snage, kao i ukidanje nelojalne konkurencije.

Zakon takođe omogućava i sindikalno organizovanje zaposlenih, kao i kolektivno pregovaranje, sa mogućnošću izbora pregovarača u ime svih a sa agencijom, zbog specifičnosti načina zapošljavanja.

Zakonom je takođe predviđeno da inspektorat vrši kontrolu poštovanja zakona, primenu važećih propisa u radu agencije i u odnosu poslodavca prema radnicima koji su angažovani preko agencije.

Danas kada je stopa nezaposlenosti 9,5 u odnosu na 2012. godinu kada je bila skoro 26%, ovakvo zapošljavanje preko agencije će uticati i na smanjenje stope nezaposlenosti.

Na kraju, htela bih da naglasim da je ovim zakonom obezbeđen i pravni osnov, kojim propisima će se štititi svaki zaposleni radnik preko agencije, a usvajanjem ovog zakona, njegova primena će imati na celoj teritoriji Srbije, a najčešće u manjim regionima naše zemlje, tamo gde imamo najčešće zapošljavanje sezonskih radnika.

U danu za glasanje, pozivam svoje kolege da prihvatimo Predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre Đorđeviću sa saradnicima, danas raspravljamo o setu zakona koji će u narednom periodu regulisati poreze i doprinose kako na dohodak građana, tako i na izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ovo su konkretne mere, a koje se predlažu radi smanjenja nezaposlenosti, mada smo juče mogli da čujem od predsednika Aleksandra Vučića da je već danas nezaposlenost jednocifrena i iznosi 9,5%.

U ovom trenutku jedna od bitnih mera Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kad poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, i to: od 100% za zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2020. godine do 31.12.2020. godine, a 95% za zaposlene od 1. januara 2021. godine do 31.12.2021. godine i 85% za zaposlene od 1. januara 2022. godine do 31.12.2022. godine.

Naravno, to se odnosi na broj kvalifikovanih novozaposlenih lica za koliko je smanjen broj zaposlenih u odnosu 31. decembar u godini u kojoj je započeo obavljanje delatnosti. Ovakve olakšice ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, tj. budžetski korisnici.

Osnov za donošenje ovog zakona ide u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja, kao i da se stvore zakonske pretpostavke za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast, kao i omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata.

Predlogom ovog zakona predlaže se smanjene stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranja sa 26% na 25,5%, što praktično znači da je poslodavac oslobođen da plaća deo doprinosa koji se obračunava i plaća na teret poslodavca, to je zarada u visini 0,5%, pa se tako doprinos na teret poslodavca plaća 11,5%, dok je sadašnja stopa 12%.

U cilju podsticanja zapošljavanja predloženo je i uvođenje novih olakšica za poslodavce, tj. novoosnovana privredna društva.

Takođe je predloženo i produženje važećih postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog doprinosa od 65% do 75%.

Primena ovih zakona je moguća zahvaljujući tome što je u Srbiji postignuta finansijska stabilnost, stabilan rast, porast investicija koje su danas 33% veće u odnosu na 2018. godinu.

Uslovi privređivanja poslodavaca samim tim su povoljni i za strane investitore, kao i za domaće investitore. U narednom periodu može se realno očekivati smanjenje poreza i doprinosa na teret poslodavaca, kao i smanjenje stope nezaposlenosti.

Na kraju, samo reč, dve o naslovnoj strani „Nina“, onoj sramotnoj strani koju smo mogli svi da vidimo, a posle te skandalozne stranice izašla je bela stranica, navodno cenzurisana od strane glavnog urednika koji je takvu izjavu dao. Pozivam tog ekonomskog stručnjaka, Milana Ćulibrka, da podnese ostavku, pošto je to već rekao da će učiniti onog trenutka kada u Srbiji bude prosečna plata 500 evra. No, nadam se da je on to zaboravio kad je izjavio.

U Danu za glasanje pozivam svoje kolege poslanike da izglasamo ove zakone. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicom, kolege poslanici, građani Srbije, budžet o kome danas raspravljamo je stigao na vreme. Svako od poslanika imao je vremena da ga prouči, stavi primedbe, a možda čak i da neko svoje viđenje određenih stavki.

Naravno, deo opozicije koji već 325. dan ne ulazi u salu, njih to ni ne zanima. Njih uglavnom zanimaju izmišljene afere, misleći da će im narod poverovati. Svakodnevna istraživanja govore kakav je njihov rejting, pa su iz tih razloga ljuti i uglavnom se bave stvarima koje se najmanje tiču građana i budućnosti Srbije. No, ja neću o njima, već o budžetu, koji je planski, razvojni i u svim svojim segmentima doprinosi boljim uslovima života građana, poboljšanju njihovog životnog standarda u idućoj godini, kao i u narednom periodu.

Zahvaljujući reformama koje je započeo kao premijer Aleksandar Vučić 2014. godine, a koje su bile bolne, mi danas imamo finansijsku stabilnost, stabilan rast i predvidiv deficit za 2020. godinu od 0,3%.

Realan rast BDP u narednoj, 2020. godini, predviđen je 4%, što govori da smo već danas druga država u Evropi po rastu BDP-a, posle Mađarske.

Ovim budžetom nastavljeno je ulaganje u infrastrukturu, kao što je izgradnja auto-puta deonice Beograd - Zrenjanin, auto-puta Niš - Merdare, deonice Niš - Pločnik, auto-puta deonice Novi Beograd - Surčin, izgradnja saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, rekonstrukcija državnog puta drugog reda Novi Pazar - Tutin, izgradnja auto-puta Beograd - Sarajevo, auto-put Pojate - Preljina, Preljina - Požega, kao i deonica Surčin - Obrenovac i beogradska obilaznica, rekonstrukcija i izgradnja železničkih pruga, kao i graničnih prelaza, izgradnja novih mostova, tunela, proširenje kapaciteta luka, izgradnja novih luka.

Ovim budžetom napravljen je program upravljanja čvrstim otpadom, kao i programi vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda.

Sve ovo pobrojano i predviđeno budžetom je ono što će lakše privući dolazak novih investicija, a samim tim i smanjenje nezaposlenosti, koje je 2012. godine bilo 26%, a danas je 10,03.

Svaka nova investicija donosi ekonomski rast, a on omogućava da se već od 1. januara našim penzionerima uvećaju penzije od 5,4%, a plate u javnom sektoru su već povećane.

Naša država već ima epitet bezbedne države, a grad Beograd kao jedan od najbezbednijih gradova. Bezbednost države je bitan elemenat u privlačenju novih investitora, ali su zato ovim budžetom predviđena sredstva kako za Ministarstvo policije, tako i sredstva za vojsku.

Modernizacijom vojske i policije Srbija nije pretnja miru, već država koju svi naši susedi, a i države u svetu, poštuju i danas se na taj način Srbiji i obraćaju.

Kada je reč o sredstvima predviđenim budžetom za obrazovanje, ona su znatna, a prioritet u 2020. godini biće povratak obrazovanih kadrova koji su napustili Srbiju, modernizacija obrazovnog sistema, opremanje digitalnih učionica, kao i povećanje plata zaposlenih u obrazovanju.

Ovim budžetom predviđene su i nove investicije u obrazovanju, nove škole, sportske sale, novi kabineti.

Što se tiče zdravstva, budžetom je predviđeno ulaganje 40% više nego u prethodnoj godini za Klinički centar Kragujevac, kao i izgradnja novih zdravstvenih stanica i završetak Kliničkog centra Beograd i Novi Sad.

Što se tiče turizma, u sledećoj godini prioritet će biti vizna liberalizacija, kao način za privlačenje većeg broja turista.

Upoređujući podatke 2017. godine u odnosu na 2016. godinu, kada je bilo 26%, 2018. godine u odnosu na 2017. godinu, to je 22% povećanje na onih 26%, a 2019. godine u odnosu na 2018. godinu 26% povećanje u odnosu na onih i 26 i 22. Znači, to je dolazak novih turista iz svih zemalja sveta.

Poštujući vreme mojih kolega i naše poslaničke grupe, ja ću iskoristiti samo priliku da pohvalim Ministarstvo finansija, ministra Malog, kao i Vladu, a sve to zahvaljujući energiji našeg predsednika, koji je najzaslužniji što su investicije u ovoj godini porasle za 33% u odnosu na prethodnu godinu.

Zato pozivam svoje kolege da u danu za glasanje prihvatimo budžet za 2020. godinu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas govorimo o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko osiguranje, a na predlog Vlade je dostavljen Skupštini na razmatranje.

Godine 2012. dolaskom na vlast SNS zatičemo prazne kase svuda, pa i u Penzijsko-invalidskom fondu. Dolaskom Aleksandra Vučića 2014. godine na mesto premijera, on predlaže teške mere radi finansijske konsolidacije. Građani Srbije su tog trenutka u predlogu Aleksandra Vučića prepoznali da je to pravi put i to su pokazali 2016. godine, dajući mu punu podršku, njemu i njegovoj politici na izborima 2016. godine, kao i SNS.

Penzioneri su u tim trenucima i pored malih penzija bili snaga da Srbija takvom brzinom ide napred. Zahvaljujući tim i takvim reformama 5.11.2019. godine, će svaki penzioner dobiti po 5.000 dinara, a Srbija ima 1.700.000 penzionera i to nije tako mali iznos, ali zahvaljujući da danas u budžetu umesto deficita imamo suficit, umesto visokog javnog duga od preko 70%, danas je taj procenat oko 50%.

Svakodnevno se otvaraju nove fabrike i raste broj zaposlenih, pa tako zatečenih 26% nezaposlenih, danas je taj procenat 10,3%. Svaki zaposleni od čijeg ličnog dohotka imamo i uplatu doprinosa u Fond PIO, povećava se Fond PIO.

Finansije su nam potpuno stabilne, privreda ostvaruje rast, prosečne zarade rastu. Pitam se samo da li je gospodin Šutanovac pročitao ili čuo, da će u narednim danima prosečna plata biti 500 evra, pa se možda i izvine za njegove loše prognoze i konstatacije.

Boljim ekonomskim rezultatima i suficitom u budžetu od 1. januara će obračun penzija ići po švajcarskom modelu, a to znači na osnovu prosečne plate i visine inflacije, danas je iznos iz budžeta koji se izdvaja za rashode i PIO Fonda, mnogo manji nego prethodnih godina, a zahvaljujući i suzbijanju sive ekonomije i većoj naplati doprinosa za Fond PIO. U danu za glasanje, ja i moje kolege, prihvatićemo ovu odluku. Hvala.

Poštovani predsedavajući Arsiću, ministre Mali sa saradnicima, danas ću govoriti o Zakonu o alternativnim investicionim fondovima, to jest pružanjem pomoći malim i srednjim preduzećima kojima prema nekim procenama ne dostaje oko milijardu evra kapitala. Uskoro će osim bankarskih pozajmica na raspolaganju imati i ova preduzeća i dodatne izvore finansiranja. Zapravo, domaći korporativni privatni kapital fizičkih lica moći će preko fondova preduzetničkog kapitala da u njih ulaže.

Ovaj zakon otvara mogućnost za registrovanje fondova preduzetničkog kapitala u Srbiji. U Ministarstvu finansija koje je sa Komisijom od hartija vrednosti sačinilo ovaj propis naglašavaju da su ovi namenjeni profesionalnim institucionalnim investitorima, a moći će i da ulažu i poluprofesionalni investitori koji jednokratno ulože 50.000 evra i procenjuje se da imaju dovoljno znanja i iskustva.

Odredbe koje se tiču malih investitora javne ponude i prekograničnog obavljanja delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima imaće odloženo dejstvo. Zahtevi i transparentnost u realizaciji će uključivati obavezu izveštavanja lica koje upravljaju alternativnim fondovima prema investitorima što obuhvata jasan opis investicione politike upravljanja rizicima, cene troškova i naknade povezane sa investicijama.

Novina u ovom zakonu biće moguće osnovati alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem koji neće morati da ima društvo za upravljanje. Još jedan od razloga za donošenje ovog zakona leži u potrebi da se mikro i srednji privredi subjekti pruži mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja. Nacrt zakona je u najvećoj meri usklađen sa direktivama EU koje se odnose na upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Zahvaljujući vođenju odgovorne politike Vlade Srbije, a danas i ministra Malog, uređene su javne finansije, prazna kasa 2012. je danas napunjena, a ostvarena je mogućnost da se rešavaju više decenijski problemi koje smo te 2012. godine nasledili.

Rezultati koje spominjemo ovih dana su stvarni, pa i da se hvalimo imamo i sa čim, BDP je u julu iznosio 4,4%, nezaposlenost 10,3%, a direktne strane investicije 3,5 milijardi evra u 2018. godini. Javni dug je 51,9% BDP-a, a nasledili smo ga preko 70%. Juče se oglasio i Fiskalni savet, to jest gospodin Pavle Petrović i rekao da se u idućoj godini očekuje oko 45 milijardi dinara viška u budžetu. Njegove preporuke za realizaciju tih para ne bih sada da komentarišem, ali s obzirom da Fiskalni savet često kritikuje odluke Vlade, primetila sam da on ipak priznaje rezultate koji su postignuti.

Sve što se danas radi, i rezultati se vide, a sve to zahvaljujući dolasku Aleksandra Vučića 2014. godine za premijera. Njegovom odlukom i vizijom krenulo se sa teškim merama, merama fiskalne konsolidacije uređene su naše javne finansije, a danas kreiramo nove strategije za razvoj tržišta kapitala kao i razvoj privatnog i javnog sektora u Srbiji u narednim godinama.

U danu za glasanje pozivam svoje kolege da izglasamo ovaj zakon. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući Arsiću, koleginice ministra Malog, moje kolege poslanici, građani Srbije, privredna aktivnost u 2019. godini ostaje na putanji rasta koja je započeta početkom 2015. godine. Time je drugi kvartal tekuće godine bio osamnaesti uzastopni kvartal u kome privredna aktivnost beleži realni među godišnji rast.

Kumulativno povećanje BDP u ovom periodu iznosilo je preko 13%. Odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih kapitalnih projekata, kao i obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda.

Ovim rebalansom predviđeno je smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu, kao i obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počev od plate za novembar, izdatke za gradnju putne infrastrukture, isplatu naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i druge rashode.

Najznačajnije promene sprovedene su kada je reč o sudovima i tužilaštvu jer je za njih opredeljeno više novca za redovan rad. Povećan je i deo sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima na osnovu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - povećana su sredstva za izgradnju putne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje puta E763, deonica Obrenovac-Ljig, za izgradnju autoputa E761, deonica Pojate-Preljina.

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povećan je iznos para koje će moći da daje za naučno-istraživačke delatnosti, dok su Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Pozitivan rebalans budžeta uticao je na to da povećanje plata u javnom sektoru bude već u novembru, a ne početkom 2020. godine. To se uklapa u sve zacrtane kriterijume MMF.

Kada kažete „rebalans“, kod nas to ima negativnu konotaciju zato što je rebalans u prošlosti uvek bio način da država deficit budžeta koji je napravila za potrošnju preko mere i plana, ovo je prvi pozitivni rebalans u Srbiji zato što smo povećali prihode koji su veći od očekivanih.

Rebalansom budžeta Vlada želi da te uvećane prihode raspodelimo i da na neki način vratimo građanima kroz povećanje plata podršku penzionerima u skladu sa prioritetima, za bolji životni standard i kroz dodatno ulaganje u infrastrukturu.

Na kraju avgusta smo imali suficit od 46,4 milijarde dinara, što je za 60 milijardi bolje od očekivanog. U julu mesecu ove godine stopa privrednog rasta je iznosila 4,4, stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine bila je 10,3 i više je nego prepolovljena u odnosu na 2013. godinu kada je iznosila 25,9%. Takođe, kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazi na niskom nivou i to za period januar-jul, iznosi samo 2,2%.

Podsetiću vas da je inflacija u 2011. godini, dakle ne pre 15 i 20 godina, nego pre samo sedam godina iznosila čak 11%. Takođe, u toku prošle godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je više nego sve zemlje u regionu zajedno.

Kada je reč o javnom dugu, on se kontinuirano smanjuje i na kraju avgusta meseca iznosio je 51,9 BDP. Podsetiću vas i u ovom slučaju da je pre samo par godina javni dug iznosio preko 70% BDP, a da je sada zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima na nivou oko 50%.

Takođe, troškovi zaduživanja, troškovi našeg javnog duga su niži. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan portfil od duga je danas 3,4%. Godine 2016. je bilo 4,5. To dovoljno govori o tome da smo vratili poverenje u našu zemlju i to samo za par godina koliko je trajao proces fiskalne konsolidacije.

Strane direktne investicije su u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, što je čak za 43% više nego u istom periodu prošle godine. Direktno iz budžeta će biti dodatno izdvojeno 120 miliona evra za Moravski koridor zahvaljujući povećanim budžetskim prihodima koji su nadmašili plan za 60 milijardi dinara.

Premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za novinare, koja je održana 16. septembra 2019. godine, posvećenoj prvom pozitivnom rebalansu budžeta Srbije precizirala da će deo većih budžetskih prihoda u iznosu od 16,8 milijardi dinara biti usmeren na infrastrukturne objekte Moravski koridor.

Pitanje plata i penzija, mislim da je u ovom trenutku od velikog značaja za sve nas da upravo ovaj suficit koji imamo već četvrtu godinu uzastopce podelimo sa građanima Srbije, odnosno te rezultate koje Ministarstvo finansija i koje Vlada Republike Srbije u saradnji sa predsednikom države posle teških ekonomskim reformi sprovela, te rezultate koje sada imamo smatramo samo za potrebno i podržavamo da zaista treba podeliti sa građanima.

Takođe koristim ovu priliku da pohvalim vaš rad gospodine Mali posebno, kao i rad Vlade Republike Srbije čiji je proizvod sve što sam malopre navela. Sve to što se danas radi to moram da naglasim ne bi bilo moguće bez teških mera fiskalne konsolidacije koje su 2014. godine pokrenute kada je premijer bio Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre Dačiću sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, na današnjoj sednici raspravljamo o Predlogu zakona o sporazumu između Vlade Republike Srbije i države Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih zvaničnih i službenih pasoša.

Drugi sporazum o kome raspravljamo je sa nekadašnjom državom Burmom, a današnjim Mjanmarom, a to je naša prijateljska zemlja koja nije priznala Kosovo.

Jedan od sporazuma je i sporazum sa državom Surinam, a to je prva država koja je povukla priznanje Kosova. Ova nama prijateljska država je, pored toga što je povukla priznanje, na zadnjoj konferenciji Interpola bila izraziti protivnik prijema Kosova u Interpol.

Ovaj sporazum se odnosi na oslobađanje od obaveza pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih specijalnih pasoša.

Četvrti predlog o potvrđivanju sporazuma je između Vlade Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih službenih pasoša. Ova država je priznala Kosovo, ali na sednici Interpola glasala je protiv ulaska Kosova u Interpol.

Od 2008. godine, u trenutku kada je država Kosovo proglasila nezavisnost, nju je priznalo 87 zemalja, a od 2012. godine još sedam, dok je u međuvremenu 15 država povuklo priznanje Kosova.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije, ministru Dačiću sa svojim ministarstvom, Srbija danas na listi je na 28. mestu po vrednosti svog pasoša. Srbija svakodnevno pokušava da uspostavi prijateljske odnose i dovede ih na najviši nivo koristeći stare prijateljske odnose iz prošlosti, a i danas sa svojom miroljubivom politikom i razumevanjem.

Peru i Egipat imaju zamrznuto priznanje, tako da i od ove dve države očekujemo da budu sledeće dve koje će se izjasniti da ne priznaju Kosovo.

Danas je Srbija država koju uvažava ceo svet, a zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i naporu koji čini da objasni svima, pa i zemljama Kvinte, da Kosovo nije država i da će morati da se uvaže interesi Srbije i prihvati da dođe do kompromisa sa privremenim institucijama Kosova.

Za naš narod na KiM je najvažnije da budu složni i da 6. oktobra tako složni izađu i glasaju za sebe i za svoju decu na KiM i da tamo vide samo Republiku Srbiju i Aleksandra Vučića. Svi oni koji se nađu na nekoj drugoj listi, a ne na Srpskoj listi, su oni koji iz Srbije podržavaju Jeremić, Obradović, Đilas i Rada Trajković.

Srbi sa Kosova veruju Aleksandru Vučiću, ali zato i treba da potvrde tog 6. oktobra i da glasaju samo za Srpsku listu. Srbi na KiM više nikada ne smeju da idu u dve i više kolona, a one koji su prodali Kosovo još 2008. godine i vratili raspravu o Kosovu u Brisel iz UN, kao što su Jeremić i Tadić, njima više nema šta i ko da veruje.

Srbija danas, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ima prijatelje na koje može i mora da računa. Kina i Rusija kao članice Saveta bezbednosti su uz Srbiju i podržaće sve ono što Srbija bude predložila.

Zato u danu za glasanje molim svoje kolege da prihvatimo sve ove sporazume i da ih izglasamo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Još decembra 2017. godine održan je prvi sastanak vladine Komisije za pripremu predloga izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, da bi 4. oktobra 2018. godine bila obrazovana i Komisija za koordinaciju aktivnosti u izgradnji tih stanova. U prvo fazi projekta ovih stanova predviđena je izgradnja 8.022 stana i to u Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu.

Projektima je predviđeno da površina ovih stanova bude između 32 i 92 m2. Skupština Srbije usvojila je 25. maja prošle godine leks specijalis kojim omogućava izgradnju stanova za pripadnike policije i službe bezbednosti po subvencionisanim cenama, na većini od njih na 500 evra u proseku po kvadratnom metru. Prvih 186 stanova biće gotovo do kraja godine. Moram da naglasim da je ovo veliki projekat koji je na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i Vlade pokrenuo se u realizaciju ovog projekta.

Pravo na konkurs za ove stanove imaće samo ona lica koja su prijavljena u tim gradovima. Pored mogućnosti da do stana dođu, zainteresovani će moći da podignu i kredit po povoljnijim uslovima. Na primer, ako je u proseku cena kvadrata 400 evra za stan od 60 m2 oni će mesečno izdvajati 70 evra mesečno.

Opšti cilj željene promene je rešavanje najvećeg broja nerešenih stambenih problema zaposlenih u službi bezbednosti, a značajno će doprineti rastu u BDP u oblasti građevinarstva, upošljavanju domaće građevinske industrije, rastu zaposlenosti, rastu prihoda od PDV po raznim osnovama, porastu prihoda od poreza na imovinu, skraćenju vremena potrebnog za završavanje administrativnih postupaka, umanjenju administrativnih opterećenja.

Mi ne zamišljamo budućnost, mi je gradimo zajedno sa našim građanima. Na kraju, ne mogu a da se ne osvrnem na one kolege kojih danas nema prekoputa. Oni nisu ni zamišljali, ali gradili jesu, svoje dvorove sa bazenima i punili svoje džepove. Ti Đilasi, ti Jeremići, sa tim parama danas vode kampanju protiv Vučića, njegove porodice i svih ministara u Vladi. Ti koji opravdavaju napade na žene, ali zaboravljaju da su žene pripadnice SNS lavice i da će odbraniti ne samo Biljanu Popović Ivković, već i svaku drugu ženu na koju krenu njihovim ne tako bogatim rečnikom.

U danu za glasanje ja pozivam svoje kolege da prihvatimo Predlog zakona.

Zahvaljujem, kolega Milićeviću.

Ministre sa saradnicima, ne prihvatam predloženi amandman, podržavam Predlog zakona. Moram da kažem da Vlada čini napor da se nasleđeni problemi urede i u trgovini, kao i u ostalim segmentima društva. Setite se inflacije 1990. godine, setite se uništene privrede, tajkunskih privatizacija, uništene proizvodnje, 2012. godine, nasledili smo haos svuda i na svakom mestu. Ako nema proizvodnje, nema ni trgovine. Ovih kojih danas nema u parlamentu su deo te rušilačke armade, ali ovih dana je i njihova nervoza dostigla maksimum. Zašto? Pa, oni ne mogu da prihvate činjenicu da je Srbiju posetio Emanuel Makron, predsednik, tako važne evropske države, Francuske.

Oni znaju da je to uspeh Aleksandra Vučića i Srbije koja je danas cenjena i na istoku i na zapadu.

Gospoda iz opozicije besno reaguju što ih nije primio Makron. Pa, nije, a možda ta inteligencija nema nikoga ko govori francuski pa da napiše pismo ambasadoru da žele susret sa njim.

Ko zna, možda da su napisali pismo na ćirilici, možda bi ih i primio, s obzirom da se on potrudio da svoj govor izgovori na našem lepom jeziku, a to je uvažavanje našeg predsednika, uvažavanje naše Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Sikimiću, sa koleginicama, kolege poslanici, u skladu sa odredbama Zakona o Agenciji protiv korupcije, člana 26. Agencija je dužna da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu.

Što se tiče samog izveštaja, predložiću svojim kolegama da u danu za glasanje prihvatimo izveštaj, a ono što je po mom mišljenju bitno to je izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, u periodu od 2013. do 2018. godine i akcionog plana za njegovo sprovođenje. Vlada Republike Srbije daje punu podršku Agenciji da Zakon o sprečavanju korupcije zaživi u svim segmentima države. Ta podrška je jačanje kapaciteta Agencije, podrška o mogućnosti proširenja nadležnosti i potrebnim budžetskim sredstvima za nesmetano odvijanje zadatih ciljeva.

Mi smo imali prilike kada se govorilo o novom Zakonu o Agenciji da vidimo da je zaista bilo potrebno da se mnoge promene izvrše iz prostog razloga što je Srbija napredovala kada su u pitanju borba protiv korupcije i sprovođenje strategije, po preporuci GREKA, te stručne komisije čiji je član i sam gospodin Sikimić .

Dana 29.6.2019. godine navršilo se dve godine od kada je na čelu Vlade premijerka Ana Brnabić. Prilikom iznošenja pozitivnih rezultata, premijerka je sa ponosom govorila o kineskom „Hejstilu“ koji je sa Vladom Srbije potpisao kupoprodajni ugovor i preuzeo „Železaru“ Smederevo za 46 miliona evra investicija „Hejstila“. U „Železaru“ će uložiti 300 miliona evra a zadržala je i 5.000 radnika.

„Hejstil“ je u Srbiju došao zahvaljujući predsedniku Vučiću i njegovim državničkim potezima, ako i prijateljstvu dve zemlje koje slede put svile i predsedniku Sin Ći Pingu.

Proizvodni kapaciteti „Železare“ su 2,2 miliona tona čelika godišnje. U 2017. godini je proizvedeno oko milion i po tona, a 2018. godine 1,8 tona čelika.

Zašto sam vam sada govorila o „Železari“ i kakve to veze ima sa Agencijom za korupciju? Ima, zato što je 10. maja 2004. godine, u svom izveštaju, poseban akcenat na malverzacije oko privatizacije „Železare“ tzv. „Sartida“, objavila Verica Barać, koja kaže da prodaja „Sartida“ a.d. i zavisnih preduzeća u postupku stečaja, izaziva osnovanu sumnju da je u pitanju klasična korupcija u koju su uključeni najviši organi izvršne i sudske vlasti i koji su zloupotrebili svoj položaj. Ona dalje kaže da su ti isti omogućili jednoj stranoj firmi da stekne privilegovani položaj i time ostvari protivpravnu dobit.

Tadašnji ministar Vlahović se nije sam dogovarao sa budućim kupcem, već u sve to bio uključen i premijer, kao i sve državne institucije zemlje. Šteta koja je naneta državi tj. njenim građanima uključuje i propuštene efekte stranih ulaganja. Ovakva prodaja je uputila jasan znak svim potencijalnim ulagačima da država nije spremna da se pridržava ni sopstvenih zakona, ni preuzetih obaveza tj. iskazanih obećanja, a ni međunarodno priznatih standarda poslovanja.

Ovakva privatizacija je uzburkala javnost, jer je zajedno sa „Sartidom“ prodato još i šest zavisnih preduzeća, a koje je otkupila kompanija Ju-Es stil Košice, a koja posluje u sastavu američkih kompanija Ju-Es Stil. Kupoprodajna cena je bila 21,1 milion dolara i mnogima se ta cena učinila niskom, a pogotovu posle saznanja da je kupac oslobođen svih dugova koji su u to vreme procenjivani na 1,7 milijardi dolara.

Po svoj prilici se radilo o krupnoj korupciji, a pored umešanosti najviših predstavnika države i sudova, Savet za korupciju za pomoć se obratio tada Trgovinskom sudu sa izveštajem i pravnom analizom postupka stečaja „Startida“.

Šta se dalje dešavalo sa Ju-Es Stilom, poznato je i vama i građanima Srbije. Pre neki dan, kolega Miroslav Aleksić iz Narodne stranke, držao je konferenciju za štampu u vezi rezultata rada Vlade nakon dve godine. Nisam očekivala da će reći i jednu lepu reč o rezultatima rada Vlade, ali po pitanju „Železare“, rekao je da tu nema šta da kaže, da nije našao zamerke. Bez obzira na njegovu zlu nameru koju je ispoljio tog dana, trudeći se da maksimalno ocrni rezultate rada Vlade, on nije uspeo da pronađe zamerku na ovu temu. Njegova zla namera me i ne čudi, jer je u redovima Narodne stranke ovih dana prisutna velika panika zbog još jedne u nizu afera vezanih za Vuka Jeremića i razgovora koje smo svi imali prilike da čujemo u kojima je govorio protiv države Srbije i podsmevao se svim njenim građanima. Takav skup ljudi, skupljenih s koca i konopca, koji su se okupili oko Dragana Đilasa, nisu ništa drugo, već samo jedna najobičnija interesna grupa za koju svi znamo kakve su probleme napravili građanima Srbije, zbog nemarnosti i nerada.

Ono što želim da kažem na samom kraju je, da je danas Srbija napredovala, otvara se svako malo poglavlje, ministri i predsednica Vlade Ana Brnabić, kao predsednik Republike Aleksandar Vučić, daju svoj maksimum na otvaranju fabrika, zapošljavanju radnika, povećavanju plata. Nema sumnje da je Srbija na dobrom putu i da će građani ubuduće znati da prepoznaju ko radi u njihovom interesu, a ko radi za svoj džep.

Na kraju moram da kažem da onog trenutka kad je ministar Nebojša Stefanović, najavio preispitivanje sumnjivih poslova Đilasa, tog trenutka krenula je hajka na Nebojšu Stefanovića. Ali neka, neka ne brinu, istraga će biti nastavljena, a mi pružamo punu podršku Vladi, ministru Stefanoviću i predsedniku Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem.