Koleginice, samo momenat, molim vas.

Dozvolila sam širu upotrebu Poslovnika, i maločas dok je sa ove druge strane govorio gospodin Bulatović, povela se jedna bitna tema važno za građane Srbije. Odlično je argumentovano razmeniti određenu priču, a vezane za Ministarstvo.

Te vas molim da vidimo ako imate neku drugu povredu Poslovnika. Mislim da ovo ne mogu da uvažim.

Izvolite, kažite. Sem 106.

Gospođo Kalajdžić, vi replicirate.
Zaista dozvoljavam da se Poslovnik široko tumači da bismo imali kvalitetnu raspravu sa kojom smo počeli i bilo bi dobro da u ovom duhu nastavimo.
(Jelena Kalajdžić: Ali vi ste tražili povrede Poslovnika.)
Izvinite, ali ne mogu da uvažim povredu Poslovnika 106. zato što smo se složili da ćemo završiti ovu priču oko replika, oko povrede Poslovnika i da ćemo preći dalje kako bismo razvili diskusiju i pružili priliku drugim poslanicima da diskutuju.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Isto je bila povreda Poslovnika. Molim da se i vi izjasnite koji član.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukazujem na povredu Poslovnika član 132. Vi ste imali dužnost da ukažete našim gostima koji danas podnose izveštaje da red na ovoj sednici podrazumeva da sedite za svojim mestom i slušate onoga ko je ovlašćen predstavnik, u ovom slučaju gospodin Hadži Milorad Stošić, a ne da ćaskate, pretpostavljam po bilo kojoj osnovi sa predsedavajućim.

Te vas molim da ubuduće opomenete naše učesnike današnje debate da se izveštaji tiču njihovog rada. Ukoliko im to nije važno i ukoliko ne poštuju Poslovnik, da barem ispoštuju građane koji ovaj prenos prate.

Hvala.

Da.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću.

Odbor za kulturu i informisanje je formalno-pravno i predlagač ovih akata po Zakonu o elektronskim medijima. Ukratko ću vas, zarad naših gledalaca, građana koji sigurno prate… Kad god se pomene situacija i problemi ili čak i ovako redovan izbor članova REM-a, to je uvek jedna tema koja nas dovede do određenih diskusija i rasprava, pa čisto da napravim jedan mali uvod koji bi pojasnio i dao neke osnovne podatke, kao što je da je Zakonom o elektronskim medijima koji je donet 2014. godine osnovano Regulatorno telo za elektronske medije koje ima devet članova. Mi smo od prošle godine, od decembra, izabrali četiri člana. Zaista se trudimo maksimalno, i to je praksa koja se mora nastaviti i u buduće da u onim rokovima koji su zakonom propisani, a propisani su tako da vi ne možete imati zastoj u radu Saveta REM-a, na vreme birate, odnosno vršite izbor članova REM-a.

U ovom slučaju biramo dva člana za Savet REM-a. Na jednoj listi kandidata za člana Saveta REM-a se nalaze dva predstavnika koja predstavljaju udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanje i zaštita dece. Druga lista na kojoj se takođe nalaze dva kandidata predstavljaju univerziteti koji su akreditovani u Republici Srbiji.

Dakle, s obzirom da nam je jako važno da, kao jedan od osnovnih zadataka REM-a, unapređenje kvaliteta raznovrsnosti usluga elektronskih medija, očuvanje i zaštita razvoja slobode mišljenja itd, izuzetno nam je važno da se u ovom slučaju članovi REM-a izaberu u roku i na vreme. Na kraju krajeva, na to smo se i obavezali zakonom pre svega, ali u kontekstu međustranačkog dijaloga koji je vođen, iako ovo nije bio jedan od uslova, ali svakako se trudimo, s obzirom da je rad REM-a uvek bio jedna od, da kažem, tema oko koje smo najviše i najžešće vodili diskusije sa tzv. opozicijom. Zaista se trudimo i kao Odbor da na vreme reagujemo i da u skladu sa zakonom izaberemo odgovarajuće kandidate.

Pre prelaska na detaljnije obrazlaganje, podsetila bih vas samo oko proceduralnih stvari koje je Odbor učinio u sklopu izbora, odnosno konkursa za dva člana Saveta REM-a. Mislim da nam je to svakako jedna od bitnijih stvari koje moramo napomenuti, s obzirom da je procedura u ovom slučaju, ne u ovom, nego i u svakom drugom kada imate konkurs u Narodnoj skupštini, odnosno kada se on sprovodi pod okriljem pojedinih odbora, u ovom slučaju Odbora za kulturu i informisanje, moja obaveza je da u izveštaju Odbora navedem i podnesem tačno način na koji smo došli do četiri kandidata koji će biti danas, odnosno sutra u danu za glasanje predloženi narodnim poslanicima kao opcija za popunjavanje ovih mesta.

Kao što sam rekla, od decembra prošle godine izabrali smo četiri člana Saveta REM-a. Odbor za kulturu i informisanje objavio je čak šest javnih poziva za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta REM-a, što govori u prilog činjenici o efikasnom i predanom radu Odbora o kojem sam govorila, kao i o poštovanju zakonskih propisa i rokova.

Odbor je na 27. sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 26. oktobra 2021. godine, doneo odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta REM-a koje predlažu udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Nakon objavljivanja javnog poziva, kao i sprovedenog postupka za izbor kandidata za člana Saveta, na sednici održanoj 30. novembra obavili smo razgovor sa kandidatima koji je bio prilično iscrpan, koji je praktično nama poslužio kako bismo se uverili zaista u namere kandidata da ovaj posao, koji je od izuzetne važnosti, posebno u narednom periodu koji označavamo kao predizborni, izborni, na tim mestima da imamo ljude koji iskreno žele da se založe za slobodu mišljenja, za slobodu govora, za ravnomerno, na kraju krajeva, što nam je najvažnije, poštovanje svih zakonskih procedura koje uređuju javni prostor i rad elektronskih medija.

Dakle, kandidati sa kojima smo razgovarali su Radoje Kujović i Zoran Mirosavljević koje je predložilo 23 udruženja. Oni su obrazložili svoje biografije i iskreno mislim da će zadatak narodnih poslanika biti težak, s obzirom da imamo dve bogate biografije dva čoveka koji zaslužuju podjednako da se nađu u tom Savetu. Pretpostavljam da će poslanici po biografiji i po onome što smo mi zaključili, iz Izveštaja Odbora, sutra moći između četiri da izaberu ipak samo dva.

Takođe, želim da vam predočim da smo istovetnu proceduru ispoštovali i u drugom raspisanom konkursu, s tim što se to nije odigravalo u isto vreme, u istim vremenskim rokovima, tako da je ta jedna sednica održana 17. novembra, a 7. decembra smo obavili razgovor sa kandidatima. Kandidate su predložili po redosledu sledeći univerziteti: Univerzitet Megatrend, Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Kragujevcu, a predloženi kandidati za člana Saveta regulatora su prof. dr Vesna Baltezarević i dr Nemanja Tasić. Dakle, 14. decembra smo obavili razgovor sa njima. Takođe, napominjem da ćemo i tu imati veliku dilemu, s obzirom da pričamo i govorimo o dva velika profesionalca iz oblasti iz kojih dolaze, za koga da se odlučimo.

Predlažem narodnim poslanicima i molim da razmotre biografije vrlo ozbiljno i da sutra donesemo izuzetno važnu odluku, s obzirom da su ovo dve oblasti iz kojih ovi stručni ljudi dolaze, ali svakako da će neke nijanse u njihovim biografijama i radnom iskustvu odlučiti o tome kome će dati poverenje za dalje obavljanje dužnosti kao člana Saveta REM-a.

Sve ovo što sam upravo rekla govori u prilog tome da se mi ovde zalažemo svi zajedno, kompletno zaista, za jedan dijalog. Posebno mogu to da kažem u ime poslaničke grupe kojoj pripadam "Aleksandar Vučić – Za našu decu", stranke kojoj pripadam, SNS, da je nama dijalog najvažniji, da dijalog i ovo jeste mesto u kojem moramo i trebalo bi da govorimo o svim zajedničkim pitanjima.

Međutim, postoje one drugi koji misle da se dijalog vodi na ulici i ti drugi znaju da budu bučni prilično i znaju da, i to rade već neko vreme, da zavaravaju građane čak i o ovakvim pitanjima kao što je članstvo, odnosno kada ste predloženi za deo Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Dakle, sve je danas u javnom prostoru postao predmet jednog, mogu slobodno da kažem, spinovanja dela opozicije kojem pripadaju Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić i ostali pripadnici bivšeg režima za koje znamo i te kako dobro. Dvanaest godina smo imali priliku da gledamo šta to znači odgovornost, odnosno moram biti preciznija - ne odgovornost u vršenju vlasti.

Tako da, imamo priliku da i ovo pitanje, kažem, izbora kandidata slušamo kao nešto što nije objektivno, kao nešto što mi ovde biramo po partijskoj pripadnosti itd. Ja moram da napomenem da niko od ovih ljudi apsolutno nema nikakvu vezu ni sa SNS, ni sa SPS, ni sa JS, ni sa SDPS. Znači, apsolutno su ljudi profesionalci i stručni u svom radu i svom poslu i od njih podjednako revnosno očekujemo da nezavisno nastupaju i u radu Saveta regulatornog tela za elektronske medije.

Mislim da je ta objektivnost nešto što nam je najpotrebnije u budućem periodu, za koji znamo da će biti i te kako zanimljiv, upravo ovom telu pre svega, kažem, napomenula sam, jer imamo ispred nas 3. aprila izbore, a videli smo da upravo ovi koje sam spomenula na čelu sa Draganom Đilasom znaju i te kako da izigravaju, pokušavaju da izigraju Zakon o elektronskim medijima i da svoje aktivnosti koje se tiču izborne kampanje sakriju iza nekakvih nevladinih organizacija itd.

Ono što je sasvim sigurno, a čini mi se da je najbolnije upravo ovima iz dela bivše opozicije, odnosno tajkunskog režima koji sam napomenula, jeste upravo ono što su rezultati, rezultati SNS, rezultati koje Aleksandar Vučić na čelu ove države zaista u nekom prethodnom periodu u kojem se mi nalazimo i odgovorni smo za vršenje vlasti su, čini mi se, za njih nikada nešto što nikada neće moći ni da sanjaju. Pretpostavljam, imali su period u kojem su mogli upravo da postignu bilo šta od ovih rezultata.

Nažalost, nisu uspeli, nažalost građane Republike Srbije, ništa drugo osim da napune svoje lične džepove, da opljačkaju sve što bi im se našlo pod rukom i da devastiraju Republiku Srbiju u potpunosti.

Ono što mi danas činimo, ono na šta se mi danas pozivamo, pre svega predsednik Aleksandar Vučić, jeste upravo odgovornost, odgovornost u vršenju vlasti, odgovornost u tome da budete među ljudima, da shvatite da ste ovde za njih. I ta odgovornost nas je dovela upravo i do ovog rezultata, rezultata koji je izvršio "Faktor plus" i pitanje na koje smo dobili jedan vrlo jasan odgovor glasi – za koga biste glasali kada bi se parlamentarni izbori održali u nedelju?

Dakle, po istraživanju "Faktor plusa" sa 57% poverenje bi dobila lista SNS i Aleksandra Vučića i to nije nešto što je za nas novina, niti iznenađenje. Mi vrlo dobro znamo da je raspoloženje zaista građana Srbije uvek usmereno i dato onima koji vlast vrše odgovorno, a to smo dokazali nekoliko puta. Posebno, ne nekoliko, nego dokazujemo sve ove godine, posebno je to dokazao predsednik Aleksandar Vučić u najtežim momentima za Republiku Srbiju.

Videli ste da su čak i pitanja koja se tiču ekologije po kojima se lešinari, jer su tu najtananija osećanja svih nas, jer svako od nas i te kako mu je važno da udiše čist vazduh, da njegova deca piju zdravu vodu, da jedu zdravu hranu itd, dakle to su ona lična osećanja koje svaki građanin u Republici Srbiji ima i ona se ne dele na one osećaje koje ima političar, a neko drugi nema.

Tako da, ta floskula i narativ koji se nabacuje SNS, a govori u prilog tome da mi političari verovatno imamo neku drugu, posebno SNS, rezervnu državu kojoj pripadamo, u koju ćemo otići, gde cvetaju ruže, maslačak i gde je kiseonik verovatno jedina stvar koja ne brine.

Tako da, moramo reći da sve ono sa čime smo se u prošlosti suočili, svi problemi, sve muke građane Republike Srbije, interesuje upravo SNS, predsednika Aleksandra Vučića.

Svaki put smo dokazali da kada je bilo najteže, kada je bilo teško, usled krize ekonomske, upravo zahvaljujući Draganu Đilasu, Mariniki Tepić, Borisu Tadiću, Borku Stefanoviću, Vuku Jeremiću koji su ovu državu ostavili potpuno devastiranu, zakatančenih fabrika, dokazali smo da kada se nađemo u takvom problemu, oni koji su naši saveznici, koji su naši partneri, zbog kojih sve ovo radimo, sve rezultate koje smo postigli, postigli smo sa građanima zajedno ruku pod ruku. To je ono što ćemo i u budućem vremenu raditi.

Na koji način ćemo se voditi politikom? To je ona politika koju ste videli da je predsednik Aleksandar Vučić praktično pokazao otišavši u Gornje Nedeljice. Dakle, otišao je među ljude, obične građane i pitao ih šta su njihovi problemi. To je ono kako ćemo mi rešavati sve buduće probleme na koje budemo nailazili, jer sasvim je normalno, posebno u post-kovid eri, da kažem, to je nešto što nas čeka i što čini mi se da u punoj meri nismo ni svesni koliko će posledica ostaviti na svako društvo, ne samo u Srbiji, nego čitavoj zemaljskoj kugli, od ekonomskih, pa do svih drugih aspekata društvenog života koji će post-kovid krizom biti zahvaćeni.

Mi se i te kako u koštac hvatamo sa svakim. Izborili smo se sa fiskalnom konsolidacijom. Tada smo zatražili od penzionera da nam veruju, tada smo od njih napravili naše partnere, tada smo uspeli da zemlju oporavimo, ali onako kako jedino znamo sa građanima, onako kako jedino znamo da razumemo građane, da radimo u njihovu korist i za njihove potrebe.

Tako smo se vrlo brzo nakon toga susreli sa drugim problemima i svaki problem nije bio stavljen pod tepih, nego smo vrlo jasno govorili šta su ti problemi i tražili upravo politikom odgovornosti od tih građana, tražili smo zajednička rešenja.

To ćemo uraditi kada ovi sa ulica koji ekološke proteste praktično koriste u političke svrhe, jer upravo ti, a videli ste i Dragana Đilasa i Mariniku Tepić na ulici, kada su kao tzv. "vajni građani" bili zabrinuti za ekologiju. A videli smo, evo moram i ovom prilikom da kažem, moj dragi uvaženi kolega koji predsedava u ovom trenutku je sinoć vrlo jasno pokazao i razotkrio lažne ekologe tako što je onog, ne mogu, imam problem da se setim čovekovog imena i prezimena jer se uvek predstavlja kao neki "Đutavi, Ćuta", već prosto ne mogu da mu se setim svaki put imena pošto očigledno se čovek služi samo nadimkom, ne znam šta je problem sakriti svoje ime i svoje prezime.

Upravo smo imali priliku sinoć da vidimo na koji način je gospodin Orlić sa argumentima, istinom, razotkrio apsolutno svaki motiv i svaku laž koju je taj "Ćuta" imao, prilično nervozno sinoć, čini mi se, priliku da na RTS gde vlada, da li je tako, živimo u eri kada govorimo o ovom međustranačkom dijalogu koji se vodio upravo ovde pod pokroviteljstvom Narodne skupštine i sa evropskim zvaničnicima, odnosno parlamentarcima, kada govorimo o dijalogu, kada govorimo o mogućnostima da se bukvalno od ovog dela opozicije očekuje da ih neko za ruku uvuče na Skupštinu i stavi ovde, verovatno preko puta nas, kao političke oponente, dakle govorimo o svemu sem o medijskom mraku.

E, u tom medijskom mraku gde jedan "Ćuta" koji nema apsolutno ničiju podršku, možda čak ni onu kod svoje kuće, ima pravo da na Javnom servisu govori, laže o nekakvim ekološkim problemima.

Mi smo svesni da sasvim sigurno Srbija nije oslobođena pitanja koja se tiču zaštite životne sredine. Isto tako smo sigurni da se na tim pitanjima, koja god da postoje, radi, na isti onaj način na koji smo radili kada smo pokušavali zemlju da spasimo ekonomske provalije, na isti taj način sa punom odgovornošću radiće se i na svim pitanjima koja se tiču zaštite životne sredine.

To vam sa ovog mesta tvrdim odgovorno, znajući i te kako kakve smo rezultate ostavili Republici Srbiji, iz kakve države, devastirane, potpuno upropaštene, sa preko 400 hiljada ljudi koji su ostavljeni bez svoje budućnosti, bez budućnosti svoje dece, uspeli smo da napravimo zaista jednu zemlju za primer u kojoj je samo predsednik Aleksandar Vučić uspeo sam da otvori preko 200 fabrika.

Dakle, ja sam sada završila sastanak sa turskim kolegama iz turskog parlamenta gde je još jedna dobra vest za građane Srbije, u vidu još jedne turske investicije, koja stiže u Srbiju.

Dakle, tu se vidi potpuno jedna posvećenost Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i naša ovde, naša uloga nije zanemarljiva u ovom parlamentu u kojem zaista svi zajedno se trudimo da dođemo do onoga što je najbitnije za nas, a to je dobrobit građana, a svi oni koji bi da lešinare po osećanjima, kao što je osećanje i zabrinutost za životnu sredinu, poručujemo da ćemo se podjednako boriti i sa svim onim problemima koje smo nasledili iz njihove vlasti, sa kojima smo se izborili. I ovo je situacija, sa ekološkim problemima, koju sasvim sigurno nismo nasledili u poslednjih 10 godina, to su problemi koje niko nije rešavao decenijama.

Srpska napredna stranka je upravo ta, Aleksandar Vučić je taj koji će stati na crtu i ovoj vrsti problema. Podsetiću vas da je Klaster 4. otvoren, što znači da će Republika Srbija, u budućnosti sve svoje regulative koje se tiču ekologije morati da uskladi sa zakonima EU. To je još jedan garant da ćemo mi u budućnosti sa ekološkim problemima i pitanjima da se uhvatimo u koštac na način na koji se i Irena Vujović na dnevnom nivou, bori sa tim. Podsetiću vas da je to, čini mi se, jedna od prvih ministarki koja je obišla Srbiju, uzduž i popreko. Od Potpećkog jezera pa na dalje videli ste sve rezultate koje svakodnevno isporučuje građanima Srbije kako bi dokazala, pokazala da je zaista briga za zaštitu životne sredine nešto što je opredeljenje trajno, SNS i Vlade Republike Srbije, a to smo mogli i da vidimo posle glavnog odbora SNS kada ste imali priliku da vidite i nova načela SNS u kojoj zaštita životne sredine sasvim sigurno ulazi u jedan od prioriteta.

Dakle, sve što radimo danas sa ovog mesta, sve što radi Republika Srbija, Vlada Republike Srbije, sve što radi predsednik Aleksandar Vučić upravo ima za interes samo jedno, a to je briga za dobrobit građana Republike Srbije i u budućnosti nastavićemo istim tempom i nastavićemo da gradimo Srbiju i da paradigmu koja je za Srbiju nekada važila, a da je jedino uspešna u sportu i da je apsolutno devastirana zemlja, u kojoj praktično ekonomski ili bilo koje socijalne budućnosti nema, tu paradigmu smo uspeli da promenimo i Srbija je sada poznata, verujte mi, svuda u svetu, a i ovde dolaze dosta zvaničnika, imamo priliku da čujemo to iz prve ruke, Srbija je prepoznata po ekonomskom uspehu, Srbija je prepoznata po predsedniku koji vodi računa o građanima, o interesima građana Republike Srbije i koji se bori za ovu Srbiju svakoga dana. Hvala vam.

Zahvaljujem se potpredsedniče Orliću.

Zaista, gospodine Milićeviću, zahvalna sam vam na vašem izlaganju, s obzirom da ste se dotakli ključnih tačaka upravo onoga što jeste problem kada govorimo o REM-u, a to je njegova konstantna politizacija, stavljanje u politički ring tela koja apsolutno mora biti i jeste nezavisno.

Ono što bih ja htela još da dodam, vrlo kratko, jeste da mi je drago što ste se setili tog perioda u kojem smo zajedno učestvovali u međustranačkom dijalogu. Setite se apsolutno celokupne hajke, podsećam i javnost na to, kada je gotovo predsednica Saveta regulatornog tela, gospođa Olivera Zekić bila prokazana, bukvalno, u imaginarnim Đilasovim medijima, u onom imaginarijumu u kojem pretpostavljam da REM, osim preporuke koja će dugo putovati do Luksemburga, apsolutno ne može ništa.

Neko je spomenuo, čini mi se gospodin Života Starčević, i problem lažnih vesti. Upravo se celokupan problem lažnih vesti javlja na televizijama koje su u vlasništvu dva tajkuna, Šolaka i Đilasa.

Tu dolazimo do ključa problema, jer kada imate potpuno, kao što kažu, dve podeljene Srbije, ja se ne slažem sa tim s obzirom da smatram da je naša država uvek bila jedinstvena, uvek težila zaštiti svog teritorijalnog integriteta, dobrobiti svojih građana i mi vrlo dobro da se mi građani Republike Srbije okupimo uvek jedinstveno i snažno oko svakog problema, oko svake nedaće koju naša država može da istrpi i neću se nikada složiti da postoje dve Srbije, ali svakako kada uključite kanal N1, Nove S, vi dobijate apsolutno drugu dimenziju onoga što se dešava u Srbiji. Prosto, upadnete u jedan imaginarijum u kojem je sve moguće i ništa nije moguće.

Dakle, to je ona politička kreativnost, ako to mogu tako da nazovem, dva tajkuna koji pokušavaju da na jedan vrlo flagrantan način kreiraju javnost i javno mišljenje u Srbiji.

Suštinski, ono što je jako važno, jeste da vi kada pogledate situaciju koju imate u medijima, kada vidite da se Đilasova i Šolakova televizija potpuno ne ponašaju ne u skladu nego krše zakone Republike Srbije upravo tim reemitovanjem takozvanim iz Luksemburga, vidite da njima ne pada na pamet ne da poštuju Ustav i zakone Republike Srbije, nego neke opšte norme oko kojih se mi u tim međustranačkim dijalozima već drugu godinu dogovaramo.

Dakle, oni unapred dolaze u situaciju u kojoj će reći da njih apsolutno nije briga za medijske zakone, za medijsku sliku. Znaju oni vrlo dobro da su zastupljeni i više nego što to kažu svi izveštaji, a imamo jedan izveštaj, gospodine Milićeviću, i Regulatornog tela za elektronske medije, koji kaže da su se svi ti bojkotaši, bukvalno za jedan procenat manje pojavljivali u medijima nego što su to koalicione stranke koje su učestvovale na izborima. A od tih bojkot izbora bili su prisutni kojekakvi analitičari za koje znamo da su plaćeni sa istog stola odakle se finansira i N1 i Nova S itd.

Suština apsolutno celokupne priče oko medijske tzv. neslobode, koja je nemoguća, jer, imali ste koliko juče na RTS, javnom servisu, koji im je uvek najbolnija tačka, prisustvo čoveka koji apsolutno, rekla sam malo čas, pitanje je da li može da se kaže da iza njega stoji jedan glas iz njegove porodice a kamoli podrška neke veće grupe ljudi, imali ste Jovanovića koji zastupa Zelenovića ili Petrovića ili, ja bih rekla, ipak, na koncu svega, Dragana Đilasa, i imali ste sa druge strane potpredsednika SNS, potpredsednika glavnog odbora, nekoga ko apsolutno, stranke koja nosi preko 60% podrške građana Republike Srbije. I mi govorimo o zastupljenosti? Jel tu postoji ravnoteža? Ne, to je apsolutna neravnoteža.

Kada ste u bilo kojoj državi mogli da vidite da neko ko nije parlamentarna stranka može da dođe i da gostuje sa najvećom i najjačom političkom opcijom? Na kraju krajeva, gospodin Milićević je predstavnik SPS, sinoć je bio u toj emisiji. U kojoj zemlji je to moguće, da nekoga koga pokupite sa ulice uvedete na javni servis i omogućite mu u "prajm-tajmu" emisiju od sat vremena? Dakle, on je mogao da izgovori gomilu neistina i laži, kao što i jeste. Ali, nije to usamljeni slučaj.

To sve govori u prilog tome koliko SNS jeste za dijalog, koliko je SNS otvorena da čuje svačije mišljenje i koliko se ne plaši da to mišljenje čuju i građani Republike Srbije. Jer, istina je upravo na našoj strani. Istina je na strani SNS i Aleksandra Vučića.

S druge strane, još jednom sam vam zahvalna što ste spomenuli celokupnu priču histerije na REM u toku međustranačkih dijaloga. Zahvalna sam vam na tome što ste spomenuli sve zahteve Dragana Đilasa u tom trenutku. Znate šta je na jedan pogled moglo samo da se zaključi iz svega toga što je proisteklo kao zahtev ka evroparlamentarcima, ali i svih napada koji godinu i nešto dana, i dve godine, traju upravo na one koji su plen Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, a to je - "Telekom" Srbije. To je ono što je suština, da se svaki sekund, svaki minut stavi u kabl SBB. I o tome govorimo. To je sloboda koju oni žele, sekunde koje žele ponovo da naplate. Kako? Haračem. Kako? Opet iz budžeta, opet na leđima građana Srbije. E, pa, neće moći!

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, uvaženi ministri sa svojim saradnicima, ja bih krenula od ove vaše poslednje konstatacije.

U ime Odbora za kulturu, svakako ćemo podržati sve zakone koje ste predložili i to ćemo učiniti zaista rado svakog puta.

Svi narodni poslanici koji čine Odbor za kulturu i informisanje vrlo rado prate sve korake koje Ministarstvo pravi u efikasnijem uspostavljanju procedura i kontinuiranom razvoju javnih politika u oblasti kulture i kulturnog nasleđa.

Dozvolite mi samo da se zaista u ime Odbora, s obzirom da je tu čini mi se najviše polemike i bilo, osvrnem samo na predlog zakona koji je jedan od najznačajnijih koje smo razmatrali u oblasti kulture u Narodnoj skupštini Republike Srbije u ovom sazivu, a to je Zakon o kulturnom nasleđu.

To je zakon u koji je utkana naša tradicija, vera, kultura, naša istorija, ali i naša sadašnjost koja će već sutra zapravo postati prošlost i moramo se postarati da sve ono što ostavljamo svojoj deci, što ostavljamo naraštajima, bude uređeno i da znamo da smo se borili svakodnevno vredno i marljivo za sve ono što će biti posvećeno sutra njima, kao i koliko se verno zaista borimo za sve ciljeve koji se tiču očuvanja našeg kulturnog nasleđa.

Donošenjem Zakona o kulturnom nasleđu stvara se jedan pravno uređen sistem koji nam je neophodan kako bismo ga zaštitili i očuvali i, pre svega, ostavili za neke buduća pokolenja za vrednovanje i proučavanje.

Očuvati ono što je nama dato, kao i ono što mi dajemo nastojati da kontinuirano štitimo, svedočanstvo o našem postojanju i našoj kulturi svakim danom moramo biti sve bliže tom cilju i na ovaj način na koji Ministarstvo za kulturu i informisanje radi i za ovo vrlo kratko vreme, rekla bih, a oblast kulture je izuzetno, čini mi se, kompleksna i informisanja, naravno. Uspeli ste zaista da određene rezultate postignete, koji su na jednom dosta visokom nivou i ja vam na tome još jednom čestitam.

Rekla sam, kada god budem imala priliku ovde sa ovog mesta ću to učiniti u ime Odbora za kulturu i informisanje, jer smatram da je izuzetan napredak napravljen u ovim oblastima koje su i te kako važne za svakodnevni život naših građana.

Dakle, napomenula bih ono što ste i sami rekli, da je predloženim zakonom utvrđeno da Ministarstvo obrazuje nacionalni komitet za materijalno kulturno nasleđe i nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe kako bi se stvorio okvir za detaljno uređenje ovih oblasti.

Takođe, dozvolite mi, možda to nije poslanicima bilo u načelu odmah zanimljivo, ali smo tokom rasprave na Odboru za kulturu i informisanje zaista uspeli da sagledamo koliki je značaj Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i EU i učešću Republike Srbije u Programu „Kreativna Evropa 2021 – 2027“ i zaista mislim da javnost treba da bude upoznata i što više da govorimo o ovakvim projektima, posebno u kulturnoj diplomatiji koja spaja nespojivo, briše granice, stvara nove puteve i nove vidove dijaloga.

Učešće u Programu „Kreativna Evropa“, što je jedna od najznačajnijih inicijativa EU za podršku i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture i audio-vizuelnog sektora koji pruža podršku evropskoj kinematografiji, kao i kulturnom i kreativnom sektoru, pokazuje posvećenost u radu Ministarstva kulture i informisanja, Vladi Republike Srbije.

Ono što je jako zanimljivo i jako važno jeste da kultura koja ima izuzetnu ulogu u ekonomiji EU pokazuje da 4,5% BDP-a zapravo čini BDP EU i 4% zaposlenosti. To je oko osam i po miliona radnih mesta i još mnogo toga ako se uzme u obzir njihov uticaj i na druge sektore.

Dakle, kultura je zaista i te kako u ovom slučaju važna i reći ću vam samo još jedan podatak, a to je da na svaki uloženi evro naše države u kulturu mi dobijamo deset. Dakle, taj odnos nam pokazuje da smo mi zaista sveobuhvatno shvatili celokupnu priču i da smo na taj način, na kraju krajeva, naše ciljeve zadali zapravo Ministarstvu kulture sa ministarkom Gojković na čelu, kada je i preuzela sektor kulture.

Dakle, sve ono što je učinjeno, učinjeno je zarad svih kulturnih radnika i zarad kulture celokupne u Republici Srbiji, kako bismo u korak išli sa razvojem naše Srbije, kako bismo u korak išli i sa razvojem naše ekonomije i kako bismo sve to utkali međusobno kao nešto što će svakako doprineti i jednom i drugom sektoru.

Ostalo bih ostavila ovlašćenom predstavniku Srpske napredne stranke, odnosno poslaničkoj grupi „Aleksandar Vučić – za našu decu“, koji će svakako imati šta da kažu o svakom zakonu ponaosob.

Ja još samo mogu da napomenem da će Odbor za kulturu i informisanje zaista i u budućnosti rado čekati, barem u ovom sazivu, a malo je vremena ostalo, ovakve predloge odluka, zakona koji se tiču kulture, a narodne poslanike sve u sali pozivam da

podrže ovaj set zakona iz kulture i da nastavimo zajedno da se borimo za bolje sutra kada je u pitanju kultura, ali i ekonomija naše države i da razvijamo podjednako sve sektore naše zemlje zato što su to naši građani zaslužili.

Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniče.

Pretpostavljam da bi pre toga gospođa, Maja Gojković, ministar kulture i informisana ipak htela da dobije reč, kao neko ko je zvanični predlagač i razrešenja i postavljenja, odnosno imenovanje novih članova Saveta za kulturu, te bih ja iza toga zamolila, ukoliko mi dozvolite da se javim, a da sada ipak dozvolimo predlagaču da uzme reč. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću.

Poštovana ministarko kulture gospođo Gojković sa vašim pomoćnikom, uvaženim saradnikom, zaista je malo ostalo iza vas reći nakon ovako zaista detaljnog obrazlaganja Nacionalnog saveta za kulturu, odnosno predloga.

Meni ostaje samo da kažem da je kultura na vas dugo čekala i to zaista kažem sa velikom ozbiljnošću, s obzirom da smo svedoci da smo poslednjih godinu dana doneli preko 10 zakona koji se tiču zaista nekih najosnovnijih stvari koje su praktično uredile oblast kulture koja je godinama iza nas bila ipak, to moram reći, devastirana.

Izuzetno je zadovoljstvo ovde bilo obrazlagati svaki od zakona koji ste predložili i jedan po jedan deo uređivati kulturu na način na koji smo kao zemlja to zaista i zaslužili. Na tome vam se iskreno zahvaljujem i nadam se da će vaš rad i u budućnosti biti praktično ovenčan ovakvim rezultatima i da ćemo zajedno sa vama, naravno i sa Vladom Republike Srbije, sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji su praktično omogućili da se zaista o kulturi danas govori na ovaj način. To govori i ovaj budžet koji je donet, govori i prethodni budžet koji je donet za prošlu godinu. Dakle, kultura je zauzela ono mesto koje je zaslužila u Republici Srbiji.

Takođe bih rekla da sve što se tiče nekih tehničkih stvari koje se odnose na Odbor za kulturu i informisanje su ispoštovane. Dakle, u Odbor je od Ministarstva kulture i informisanja 29. oktobra 2021. godine stigao obrazloženi zahtev Narodnoj skupštini da se odgovarajućim aktom razreši šest članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji su izabrani Odlukom o izboru članova Nacionalnog saveta za kulturu na sednici koja je održana 14. februara 2019. godine.

Dakle, kada smo razmatrali i u aprilu mesecu ove godine Zakon o kulturi, sa posebnim osvrtom smo pričali i ovoj temi i složili smo se zaista da bi ovo telo i te kako trebalo možda nekako rasteretiti u smislu broja koji je bio ipak možda preglomazan i usmeriti se na apsolutnu efikasnost.

Mislim da smo to upravo ovim predlozima i da ćemo taj efekat i dobiti, s obzirom da, pretpostavljam da su kolege koje ste iz institucija koje ste spominjali kao predlagače, između sebe izabrali najbolje i to je ono što me ostavlja u dubokom uverenju da ćemo i kroz Nacionalne savet sada dobiti jedan sasvim sigurno dobar mehanizam koji će i na dalje unaprediti sve aspekte kulturnog života u Republici Srbiji.

S obzirom na sve ovo što sam rekla i moram reći da su i članovi Odbora za kulturu na sednici koja je održana, bili apsolutno složni i podržali ovaj predlog, te molim i kolege za koje apsolutno pretpostavljam da su se upoznali sa svakom biografijom koja je spomenuta od 11 ovih članova. Ukoliko imaju pitanja, naravno, pretpostavljam da će ministarka odgovoriti o svakoj biografiji ponaosob, ali želim da vam kažem da je Odbor za kulturu jednoglasno ovaj predlog prihvatio i ja svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu predlažem isto.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Ja ću vrlo kratko, samo da izvestim narodne poslanike i građane Republike Srbije vezano za izmene Zakona o muzejskoj delatnosti i za tok same sednice koja se bavila ovom temom.

Pre svega, želim da kažem da su se muzeji uvek nalazili u službi čovečanstva i njegovog prosperiteta. Uvek su muzeji bili mesto novih ideja, centar istraživanja, sedište naučne i svake druge kulturne delatnosti, i obrazovne i mesto koje oslikava istorijske i društvene tokove, koje podleže promenama, mesto na kojima mi zapravo, a to smo pokazali i ovde kada smo usvojili ovaj Zakon o muzejskoj delatnosti u aprilu ove godine, čuvamo tradiciju, kulturne vrednosti našeg naroda i, složićete se, od dolaska SNS na vlast odnosno od, kako je i ministarka kulture, gospođa Maja Gojković, čini mi se da smo mi apostrofirali i te kako sve ono što je izuzetno važno za očuvanje naše tradicije i vrednosti srpskog naroda i da smo nekako oživeli taj segment i muzejske delatnosti koji je, čini mi se, bio i te kako devastiran i zapostavljen.

Donošenjem ovog zakona i Vlada i Ministarstvo kulture i informisanja prepoznali su značaj očuvanja kulturnog nasleđa, a izmenama ovog zakona dolazi do usaglašavanja Zakona o muzejskoj delatnosti sa Zakonom o kulturi, u delu koji se odnosi na uslove koje treba da ispuni direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja.

Na ovaj način još jednom pokazujemo da je uspostavljanje efikasnijih procedura i poboljšanje upravo i pravne regulative trajni proces na kojem svakodnevno radimo, usmeravajući svu pažnju na sprovođenje ideje i ciljeva u službi zakona, pravičnosti, pravde i istine.

Svakako da je kulturna mapa Srbije obogaćena otvaranjem dva najznačajnija muzeja - Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej. Takođe, Muzej grada Beograda je dobio novu zgradu posle 118. godina od njegovog osnivanja, a Istorijski muzej biće premešten u zgradu bivše Glavne železničke stanice, koja je kao spomenik kulture renovirana. Muzej "Nikole Tesle", takođe, u kojem su izložena kulturna dobra vezana za život našeg najvećeg naučnika, odlukom Vlade Republike Srbije biće premešten u zgradu termoelektrane "Snaga i svetlost".

Kroz ovako značajne projekte sagledavaju se neki od osnovnih prioriteta u našem političkom delovanju, a to je zaštita i očuvanje srpskog identiteta i kulture, kao što sam rekla s početka svog izlaganja, i sprovođenje strateških ciljeva kulturološke i kulturne politike Republike Srbije.

Odbor za kulturu i informisanje je predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog izmene Zakona o muzejskoj delatnosti, tako da pozivam i narodne poslanike da to učine. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orlić.

Vrlo kratko ću, s obzirom da je ovaj zakon još jedan pokazatelj važnosti svega onoga što Srbija čini za svoju kulturu, za svoju baštinu, za kulturno nasleđe, pre svega za srpski narod. Ono što čini predsednik Aleksandar Vučić upravo za sve Srbe u regionu, ma gde oni živeli, a pre svega ono što čini, odnosno ono što jeste naše istorijsko nasleđe, ono što nosimo kao zavet, ono što nosimo kao krst, ono što nosimo kao obećanje za borbu i očuvanje identiteta nacionalne suverenosti na Kosovu i Metohiji. Ono što kao obećanje jesmo dali našem narodu na Kosovu i Metohiji, to je onaj vid podrške i borbe za njihove interese koji dan danas pružamo i pružaćemo sve ovo vreme, koje vidite i sami, je zaista za ljude na Kosovu i Metohiji i te kako u ovom trenutku teško, ali pokazuju da je Srbija pre svega, predsednik Aleksandar Vučić, odlučan u toj borbi da stane uz Srbe na Kosovu i Metohiji.

S druge strane, vidite kada god Srbija pokaže neki novi rezultat, kad god se Srbija usudi da se uzdigne iznad svega onoga što su do juče bili, pre desetak godina, mogu slobodno reći, pre više decenija, ne tako dobri rezultati na koje Srbija nikada nije mogla da ukaže, kao što je ekonomija, kao što je zdravstvo, kao što je svaki drugi aspekt na koji ste mogli da pogledate a koji danas uz predsednika Vučića i njegovo zalaganje, borbu, zaista predstavljaju prioritete u borbi za bolji standard građana Srbije.

Danas možemo da se ponosimo svim rezultatima. Danas možemo reći da smo prvaci i u ekonomiji, da smo prvaci u izgradnji infrastrukture, u privlačenju većeg broja radnih mesta, otvaranju fabrika. Dakle, zaista ne postoji ni domen ekonomije, ni domen bilo koje druge oblasti u privredi, zdravstvu u kojima Srbija nije lider, u kojima se Srbija zaista srčano ne bori da ostvari rezultate, ne da bi bili prvi, ne da bismo najbolji, ne da bismo se poredili sa bilo kim, već da bismo našim građanima obezbedili bolji životni standard, da bismo našim građanima obezbedili ono što jesmo u vreme krize obezbedili, u vreme krize korona virusa, kada je čitav svet pao na kolena, mi smo bili tu da zaista i te kako čvrsto stojimo uzdignute glave i da kažemo – obezbedili smo vakcine, izgradili smo bolnice, uradili smo sve što je bilo neophodno za naše građane kako bismo obezbedili da zaista u borbi sa korona virusom, sa ovom krizom koja je čitav svet uhvatila, mi ne trpimo, ni ekonomski, ni zdravstveno i pre svega da sačuvamo živote građana Republike Srbije.

Mislim, da je i pre svega to i te kako vidno, možemo slobodno da kažemo da smo i u Evropi lideri, ali baš u tim momentima kada mi pokazujemo rezultate, kada možemo čvrsto da stanemo i da se ponosimo time kakvog lidera imamo, koji se bori za svakog građanina Republike Srbije, onda znate da kada dođu najjači napadi, pre svega iz regiona, kada vidite da se usudi jedan Milanović da kaže bilo šta u odnosu da 122 naslova imate u novinama, samo u jednom danu, u kojima se u hrvatskim medijima govori sve najgore o Aleksandru Vučiću, vi znate da ste na pravom putu, vi znate da se sasvim sigurno Aleksandar Vučić bori za interese Srba, ma gde oni bili, a posebno za interese Srba u Hrvatskoj.

Dakle, kada vidite da to govori jedan čovek koji je sve ratne zločince uspeo da pomiluje, da im vrati neka odlikovanja i činove, onda znate da tu nikako nema reči o pomirenju i bilo kakvoj miroljubivoj politici, već imate samo jednu zavist, pre svega ličnu, kada govorimo o Milanoviću u odnosu prema predsedniku Vučiću, koji nije u stanju da verovatno ni razmišlja u pravcu u kojem razmišlja predsednik Aleksandar Vučić, a kamoli da isporuči ni svojoj zemlji rezultate.

Sve to što dolazi iz regiona, pa i iz Crne Gore, sve što dolazi sa strane nekih drugih centara moći i izvan Evrope, govori samo u prilog tome da Srbija svojim rezultatima očigledno nekima smeta. I umesto da se čestita i da se kaže sve ono najbolje, što je očigledno, jer vi kada govorite o nekim egzaktnim podacima, pogotovo u ekonomiji, tu nema mesta farsi, tu nema mesta laganju, tu nema mesta nipodaštavanju, egzaktni podaci su takvi. Srbija napreduje nezaustavljivo, Srbija se razvija, Srbija je dobila krvotok nazad, krvotok u smislu puteva, krvne žile koje su se razlile po celoj Srbiji. Dakle, mi imamo sada o čemu da govorimo i zaista imamo čime da se ponosimo, to su rezultati koji su i te kako vidljivi.

Više nemate predsednike država koji odlaze u druge države kako bi se izvinjavali, već imate predsednika koji odlazi svuda u regionu u svetu, poštovanje i bori se isključivo i samo za interese građana Republike Srbije i na to mu svako normalan iskreno i samo može čestitati. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, gospodine Orlić.

Kao ovlašćeni predstavnik danas želim čisto ukratko da obrazložim predlog koji je Odbor za kulturu i informisanje praktično uputio Narodnoj skupštini kao takav, ali želim takođe da narodne poslanike i javnost malo podsetim na to šta su zaista obaveze REM-a i na koji način REM funkcioniše, a želim i da naglasim zaista jednu posebnu situaciju u kojoj je i Narodna skupština u nekoliko navrata, pa i ovaj saziv bio napadnut upravo zbog izbora članova Saveta regulatora.

Želim samo da još jednom podvučem i pojasnim da je zaista i ovaj saziv, ali i onaj prethodni učinio sve što je u delokrugu rada Narodne skupštine Republike Srbije, a tiče se izbora članova Saveta regulatora i da je svoje obaveze zaista na vreme izvršio i na taj način doprineo tome da REM zaista radi u punom sastavu, a s obzirom da danas biramo još jednog od devet članova REM će posle današnjeg izbora zaista raditi u punom sastavu i neprikosnoveno, pre svega nezavisno odlučivati o svom delokrugu rada.

Dakle, čisto radi jednog kraćeg podsećanja, Regulatorno telo za elektronske medije Zakonom o elektronskim medijima, koji je donet 2014. godine, je osnovano i jedan od osnovnih zadataka Regulatornog tela za elektronske medije jeste da unapređuje kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da očuva i zaštiti razvoj slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija i ovo ću naglasiti. Prosto znam da i u prenosu građani prate sednice Narodne skupštine, te molim da se ovo apostrofira zbog činjenice koje ću kasnije izneti, a ona se odnosi na najčešće napade upravo na ovu instituciju.

Dakle, Savet regulatora ima devet članova. Posetiću vas da smo od decembra prošle godine izabrali tri člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, što upravo govori u prilog činjenici, koju sam malopre rekla, da Narodna skupština radi efikasno i predano i posvećeno, zaista i pre svega i odgovorno ako ćemo do kraja da budemo iskreni, u poštovanju zakonskih propisa i rokova.

Pravni osnov za izbor Saveta regulatornog tela za elektronske medije i njegovih članova sadržan je u odredbi člana 8. Zakona o elektronskim medijima, gde su to zaista ljudi koji su u svojim oblastima stručni, koji su naravno nezavisni od političkih partija i koji se biraju na osnovu određenih različitih regulativa, kako bi to telo zaista obuhvatilo najširi mogući spektar onoga što treba kao programski sadržaj da bude i ispraćeno.

Dakle, postupajući po tački 5. ove odluke u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije ovog puta se birao na predlog Udruženja scenskih i dramskih umetnika i Udruženja kompozitora u Republici Srbiji.

Naša obaveza je da to objavimo u nekom od glasila. Mi smo to objavili u Dnevnom listu „Politika“ i kao obavezu i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, postavili na internet stranicu Narodne skupštine kako bismo zaista dobili jedan širok spektar, kvalitetan spektar onih koji bi konkurisali na ovo mesto.

Imali smo rok od 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva da prikupimo prijave kandidata za člana Saveta regulatora i 17. juna 2021. godine, na sednici Odbora za kulturu i informisanje dali smo još 15 dana dodatnog roka. Bilo je polemisanja u javnosti iz kog razloga je to učinjeno. Zaista smo izašli u susret svim kandidatima kako bi skupili neophodnu dokumentaciju i kako bi svako imao pravo ravnopravno da u ovom konkursu i učestvuje.

Nakon toga smo na održanoj sednici razgovarali sa kandidatima, što je takođe jedna od naših zakonskih obaveza, kako bismo se upoznali sa njihovom profesionalnošću, kako bismo se upoznali sa njihovim radnim biografijama. Članovi Odbora, i to su uvek najduže sednice i najzanimljivije kada biramo nekoga ko sutra zastupa interese građana Republike Srbije. Pristigle su dve prijave, to je gospodine Božidar Zečević i Stanko Crnobrnja. Zaista, i jedan i drugi kandidat su i te kako sa dosta iskustva u radu u poslovima kojima su bavili prethodno, oni su nama, naravno, predočeni kao predlog Udruženja.

Sada kažem, i napominjem još jednom, Savet regulatora će raditi u punom sastavu, a prosto narodne poslanike pozivam da u skladu sa onim što su uspeli i da čuju na Odboru za kulturu i informisanje, ali i biografije koje se nalaze na e-parlamentu, sigurna sam da su narodni poslanici i te kako svoju dužnost ispunili i pregledali te biografije, danas da odlučimo, prosto, u nijansama ko je od predloženih kandidata bolji predlog za člana Saveta regulatornog tela.

Sada, kada sam govorila o onoj prvoj rečenici, prosto sam vas podsetila šta je to delokrug rada REM-a. Isto tako, mnogo puta i mnogo puta u toku dana čujemo optužbe na račun ovog nezavisnog tela, i zaista ti napadi sada više nisu nešto što bismo okarakterisali kao jedan primer prakse svih. Dakle, ima onih koji se nikada nisu pozvali na rad ovog tela u smislu njegovog ispravnog odlučivanja ili ne.

Podsetiću da ovo telo i te kako postoji od ranije. Ranije se zvalo RRA, i u vreme nekog kada je i SNS bila opozicija, niste mogli da čujete toliku polemiku o REM-u, zato što je SNS imala i te kako podršku u građanima Republike Srbije, pa nije bilo potrebno nalaziti koje kakve poštapalice, koje bi opravdale potpuni fijasko opozicije koja danas, oličena u bivšem režimu, upravo ovu instituciju gotovo svakodnevno, malo je reći svakodnevno, napada. Verujem da će i posle ovog mog izlaganja sasvim sigurno biti pronađena neka tema ili moja rečenica iz koje će se izvući određeni kontekst kako bi se napravila još jedna stepenica i dobar odraz za dalji napad i na ovo telo, ali i na one koji će izabrati člana Saveta regulatora danas, odnosno narodne poslanike.

Da je ovo telo i te kako nezavisno na mnogo načina je to dokazano, i te kako znate da smo i u prošlom sazivu ovde birali članove Saveta regulatora, posebno skrećem pažnju da smo i u okviru međustranačkog dijaloga koji se vodio pred prethodne izbore tu, da kažem, inicijativu ispoštovali i sasvim nepristrasno izabrali profesionalce koji danas sede u ovom telu. U prilog tome govori, recimo, i to da je raznovrsnost mišljenja u samom Savetu regulatora i te kako širokog spektra i da su to ljudi koji i te kako nezavisno odlučuju o tome šta je delokrug rada REM-a, govori upravo u prilog tome da i vi čujete i iz tog tela različita mišljenja. Čujemo recimo, vrlo često Juditu Popović, koju je ova većina izabrala, odnosno većina SNS u prošlom sazivu, pa onda tako ne možete baš lako i odokativno da prilepite tu nalepnicu da to nije nezavisno telo. Već, čini mi se da to Dragan Đilas, Marinika Tepić, pa, neki put, jel tako, ne samo neki put, mnogo češće u poslednje vreme, i Vuk Jeremić, koji bi slobodu govora da zameni rušenjem televizija.

Podsetiću vas da je u nameri kada bude jednog dana osvojio vlast, a to će verovatno biti u nekom njegovom snu samo, srušiti zgradu televizije „Pink“, i to je sva priča o slobodi medija. Ali, da su otišli korak dalje upravo ovi oličeni u bivšem režimu i da tu slobodu medija i te kako zloupotrebljavaju, imali smo prilike da vidimo i u prethodnim godinama, posebno u prethodnih godinu i po dana od kada traje ova monstruozna kampanja na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Istu tu članicu Saveta regulatora koja je i te kako nezavisno svoje mišljenje ističe na pojedinim Đilasovim medijima, nikada nismo čuli da je osudila to što se predsednik našao sa snajperom u grudima na jednoj naslovnici nedeljnika. Nikada je nismo čuli da je osudila to što se nalaze na meti tih upravo Đilasovih medija, i sin predsednika Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, i Andrej Vučić, brat predsednika.

Dakle, monstruozni napadi se nižu, i gotovo svakodnevno na naslovnicama, a verujem da će neko napraviti analizu, a možda i u REM-u mogu da naprave tu vrstu analize i da vidimo da li je zaista tačno da se 99% predsednik Aleksandar Vučić nalazi na naslovnici recimo lista „Danas“, i da su to zaista neke neprimerene izjave iza koji se kriju i te kako samo i isključivo napadi na njegov rad.

Danas su otišli korak dalje i ja sam sigurna, zarad javnosti ovo zaista moram i neophodno je danas ovde i reći, da se sloboda medija zloupotrebljava upravo od strane Đilasovih medija, to nam je jasno davno, ali i te kako da i pojedini nezavisni novinari koji su i te kako zavisni od nekakvih sumnjivih finansiranja objavljuju svoje neke teške istine. One se baziraju na kriminalnom jeziku i ustima Veljka Belivuka.

Ono što je mnogo zanimljivije od toga jeste da su brže bolje danas uspeli i sami sebe da demantuju i to niko drugi neko upravo ona novinarka koja je potpisala današnji tekst koji je izazvao zaista toliko polemike sa pravom, s obzirom da se u tom tekstu govori kako je Veljko Belivuk izjavio, a to je vrlo, rekla bih, respektabilan izvor, da je imao upravo saradnju sa Aleksandrom Vučićem što je apsolutno i notorna neistina, odnosno laž.

Mene samo zanima zašto i na koji način upravo ti nezavisni novinari nisu spomenuli one koji su im iz jezgra državnog aparata pružali pomoć Belivukovom klanu. Oni koji su upravo sarađivali sa tim istim nezavisnim novinarima, nezavisnim istraživačima kada su objavljivali istine koje su i te kako bile povezane sa Veljkom Belivukom i njegovim klanom. Zanima me zašto nisu spomenuli Mariniku Tepić, koja je imala prepise razgovora predsednika države, koji je bio prisluškivan, i na kraju krajeva zašto nisu spomenuli Dragana Đilasa koji i te kako se trudi da u svojim medijima relativizuje sve ove monstruozne zločine Veljka Belivuka i njegove ekipe?

Dakle, sve što ste mogli da vidite, a povela se naravno i polemika, ali nešto ću kasnije o tome, vezano i za slike ubistava, mučenja i svirepih egzekucija koje su Veljko Belivuk i njegovi članovi mafijaške organizacije činili u prethodnom periodu, vi vidite da se to apsolutno vrlo tendenciozno na svim Đilasovim medijima relativizuje. Čak šta-više, čini mi se da su pokušali da odu korak dalje, ne samo da relativizuju te zločine, već da ih negiraju s obzirom da im smeta to što se, recimo, takve monstruozne stvari prikazuju javnosti.

Javnost mora da zna, javnost mora da bude upoznata sa tim koliko je strašnih dela iza Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih. Posebna je priča to što recimo se danas isto tako nakon ovog teksta javlja čitava plejada orkestrirano, koja se nadovezuje upravo na ovaj tekst jedva čekajući prosto da kaže nešto i da napadne na još jedan način Aleksandra Vučića. Dakle, to su naravno ovi politički lešinari koji u koljačima i ubicama poput Belivuka i Miljkovića vide svoje buduće, a i sadašnje, a verovatno i prošle saveznike i saradnike, dakle oni koji su koristili usluge krvoloka, koljača, kriminalaca se preko svojih medija sada najglasnije javljaju i upravo tim istim koljačima pružaju bezrezervnu podršku.

Ne znam šta bih rekla, da li je to zaista sloboda medija ili je to zloupotreba u političkoj kampanji protiv Aleksandra Vučića, jer je i te kako jasno da Aleksandar Vučić, kao što je i danas rekao u izjavi za medije odgovarajući na pitanja novinara, upravo za ovu temu, rekao, a mimo ovde i poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, pruža bezrezervnu podršku u borbi protiv kriminala i korupcije i naravno sa jednom jedinom porukom, a to je da nikada nećemo zaista ustući pred kriminalcima koji su usta i jezik koljača i ubica. Bezrezervno ćemo se boriti protiv mafije, bezrezervno ćemo se boriti protiv političkih lešinara koji pokušavaju da volju koljača i ubica zamene za ono što je najbitnije, a to je volja građana. Hvala vam.

Zahvaljujem, dr Orlić.

Pre nego što započnem svoje današnje izlaganje, moram da odgovorim na ono što moja koleginica možda iz nekog razloga nije htela da kaže, ali vrlo jasno znamo ko su ti koji krše sva pravila zakona u Republici Srbiji, pa i onog koji reguliše delokrug rada REM-a, a to su prekogranični kanali Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, naravno, da ne zaboravimo onu drugu, jaču kariku verovatno, koji zaista državi Srbiji niti plaćaju porez, niti imaju bilo kakvu obavezu koja je svakako zakonom nešto što je pretpostavka delatnosti i bavljenja medijima u Srbiji, a svoj program, kako kažu, emituju, reemituju, ko će to više pohvatati, iz Luksemburga.

Ono što je jako važno, evo, ovo je informaciju za koju narodni poslanici i građani Srbije ne znaju, ja ću je podeliti sa vama, a to je da je luksemburški REM zapravo zatražio sastanak sa našim, odnosno srpskim REM-om i da će se tu kao tema isključiva i jedina upravo naći kršenje zakona i sve ono što je delokrug rada i tiče se upravo emitovanja iz njihove zemlje i mislim da će tu biti vrlo zanimljivo ispratiti epilog.

Što se tiče nezavisnosti kandidata koji i danas sede kao članovi Saveta REM-a, ja sam i maločas spomenula gospođu Juditu Popović ne tendenciozno zaista. Uz svo poštovanje svih članova REM-a, ja sam iskreno glasala. Da li sam se pokajala, to je već moja stvar, ali svakako mogu vam reći da je nezavisno i pojedinačno mišljenje ono što je dobrodošlo u svakom nezavisnom organu koje samostalno odlučuje i koje je oslobođeno političkog pritiska, pa tako i danas dva kandidata koja imamo priliku da biramo, složiću se sa svojim koleginicama iz dva prethodna izlaganja, zaista jesu podjednako stručni, podjednako bogate biografije, radne biografije koja zaista govori u prilog tome da koga god budemo izabrali, on će zaista biti odličan reprezent pre svega udruženja koje ga je kandidovalo, odnosno predložilo i da ćemo imati još jedno stručno mišljenje u Savetu regulatora koje će svakako pomoći u daljem radu.

Ja sam spomenula, rekla sam da mi se ne zameri, nije zaista tendenciozno, ali eto imamo jednu priliku da vidimo tu različitost mišljenja i ono što Judita Popović misli i uglavnom se oglašava, ne znam iz kog razloga, ne želim čak ni to tendenciozno da pretpostavim, na nekim Đilasovim medijima, gde ona kaže da su ove fotografije zločina koje su prikazane, dakle, monstruoznost Belivukovog klana, koje, po mom ličnom stavu, zaista mora da ugledaju svetlost dana. Fotografije blurovane, kakve moraju da budu, zaista je neophodno da građani Srbije vide kako bi shvatili punu sliku onoga što je ta kriminalna grupa, kriminalna organizacija činila na teritoriji Republike Srbije.

Istraga je još uvek u toku. Sve ono što ne smeta istrazi, a moraju građani da budu upoznati, svakako je dobro da jesu jer čini mi se da niko od nas nije mogao ni da pretpostavi svu svirepost i monstruoznost ove kriminalne grupe i tu ćemo poći od samo jedne od činjenica koja je bila predstavljena u Đilasovim medijima, a glavni megafon znamo, prva saradnica i najplaćenija saradnica Dragana Đilasa, Marinika Tepić je pokušavala da nam objasni kako su to samo neki „Partizanovi“ navijači, kako je to sve relativno što se prikazuje, a mi zaista vidimo da se tu radi o koljačima, o monstrumima, o ljudima kojima je država stala na put.

Sve pohvale i u ovom smislu i rekla sam da kad god govorim o ovoj temi ću čestitati ministru Vulinu, čestitati rukovodstvu Republike Srbije, pa i predsedniku Srbije, svakako, koji je institucionalno bio itekako i obavešten i kao komandant oružanih snaga i kao neko ko je bio obaveštavan na svim različitim sastancima bezbednosnih biroa o ovoj temi.

Mislim da je jako važno da se od tada već nekoliko meseci nije dogodilo nijedno mafijaško ubistvo u Srbiji, u Beogradu pogotovo, što je dokaz tome da se zaista ovaj monstruozni klan presekao u samom korenu i to je ono što je za građane Srbije zaista itekako najvažnije.

Ali, htela bih da se vratim na to što neki osporavaju, relativizuju to što su te slike prikazane, iako, kažem, one su bile blurovane zbog osetljivosti sadržaja.

Podsetila bih samo sve one koji danas žele da relativizuju, ali i sakriju slike ovih zločina, da su upravo oni dok su bili vlast bili ti koji su javno prikazali smaknuće, odnosno ubistvo Kuma i Spasojevića svima. Dakle, nismo videli blurovane slike, videli smo ceo događaj, sve ono što je prethodilo toj akciji i, naravno, videli smo nešto mnogo drugačije.

Dakle, mi smo danas u prilici da kriminalce zatvorimo, da poštenim suđenjem dođemo do rezultata ove istrage, ali vidite, nekada su političari odlučivali u trenutku da samo smaknu određene ljude, kriminalce, to je neprikosnoveno, oni su kriminalci, ali zašto ta usta nisu mogla da progovore? To je možda neka druga tema o kojoj bi mogli da razmišljamo.

Ali, vidite, ovako izgledaju te slike kada pričamo o monstruoznosti, kada pričamo o tome kako ne treba gledati ovako osetljiv sadržaj, kada se javljaju pojedini članovi REM-a koji imaju šta da kažu, pa da ih podsetim samo, ne znam gde su bili tada, ali recimo, šta je sa ovim slikama? Šta je sa slikama Stambolića? Šta je sa slikama iz Barajeva? Šta je sa slikama streljanih u Srebrenici? Ja čak i sad smatram da pojedine stvari građani zaista moraju da vide, kako bi sagledali svu širinu onoga što se dešava, širinu zločina.

Ja mislim da niko nije mogao da pretpostavi da je nekome palo na pamet da pravi ćevape od ljudskog mesa, još manje je neko mogao da pretpostavi da se na ovakve gnusne zločine sramno podsmeva pedofil sa pravnog fakulteta, koji smatra da je ovo takođe relativno i koji se danas odriče povezanosti sa ovom kriminalnom grupom, a svi se sećamo, čitava Srbija je bila u prilici da čuje upravo ovog monstruoznog pedofila sa pravnog fakulteta kako kaže – Veljo, ti znaš koliko te ja volim. Dakle, ne postoji ništa drugo što može ime i prezime ovog čoveka oprati od umešanosti i direktne, bliske veze sa Veljom nevoljom.

Takođe, mislim da je danas jako važno spomenuti još jedan događaj koji upravo govori o tome na koji način je ova opozicija, ja bih rekla u ovom slučaju jedna lešinarska opozicija, politički nesposobna da dođe do glasača svojim programom, svojim javnim nastupima. Pretpostavljam da se to jako teško postiže kada se vozite poršeom i kada dođete u sredinu u kojoj ljudi imaju prosečne zarade, izazovete u njima neka druga osećanja.

Isto tako, podsetila bih vas danas na ovaj datum. Današnji datum je značajan, između ostalog, za Republiku Srbiju i po nekim drugim stvarima, jer na današnji dan tačno pre 10 godina, jedan od srpskih političara, ako mogu tako i da ga nazovem, postavio je, ako se sećate, ono najgluplje pitanje Međunarodnom sudu pravde, a tiče se Kosova i Metohije. I za to je dobio naslovnu stranu i zahvalnicu upravo prištinskih političara i onih secesionista koji su tzv. Kosovo proglasili.

Dakle, reč je o Vuku Jeremiću. Ja pretpostavljam da mu ime i prezime ne spomenem, vi znate ko je heroj albanskih separatista, jer niko nije učinio za tzv. nezavisnost Kosova više od ovog čoveka. Upravo posle tog datuma, kada su proglasili tzv. nezavisnost Kosova, odnosno samostalnost, ovaj čovek je taj koji je doprineo da ga u Prištini slave, da njegovo ime, prezime i sliku stave na naslovnu stranu i javno kažu – hvala Vuče.

Dakle, danas je 10 godina od najglupljeg mogućeg pitanja postavljenog Međunarodnom sudu pravde. Mi o tome imamo dokaze i u depešama „Vikiliksa“, koji kažu da je to bio jedan manevarski potez Tadića i Jeremića u to vreme, kako bi zapravo obezbedili taj sled događaja i kako bi došlo do samoproglašenja nezavisnog Kosova.

Podsetiću vas samo da je Vljosa Osmani na društvenoj mreži Tviter objavila takođe sliku Vuka Jeremića kako napušta sednice nakon odluke Međunarodnog suda pravde. Potom je napisala da joj je bila čast da bude deo tima koji je tada predstavljao Kosovo.

Dakle, ovaj heroj albanskih separatista, a kakve ovo veze ima sa današnjom temom? Ima. Jer, ovaj heroj bi danas da ruši Srbiju, ovaj heroj bi danas da lustrira, da kažnjava, da se sveti, da pokuša na bilo koji mogući način da se vrati u politiku, pa makar i tako što će trošiti nečije ime svakodnevno, što će pretiti najobičnijim aktivistima, ali će večito ostati upamćen upravo kao ovaj Vuk Jeremić, Vuk Jeremić koji je postavio granice između Srba i Srba na Kosovu i Metohiji, Vuk Jeremić koji je obezbedio samostalan pečat Kosova prištinskim separatistima, Vuk Jeremić koji je zaista, čini mi se, ovim pitanjem, itekako znajući odgovor, najviše doprineo tome da danas u svojim rukama Albanci imaju upravo ovo kao najjače oružje.

Takođe ću vas podsetiti, na naslovnoj strani sam maločas, koju sam držala, pored onoga što mi je bila osnovna tema danas, videli ste da je danas zaključen Izveštaj Nezavisne komisije Gideona Grajfa vezan za Srebrenicu i pretpostavljam, s obzirom da je naučno dokazano sada, možemo slobodno reći, da genocida nije bilo, da ima onih koji su u Srbiji itekako razočarani, poput Marinike Tepić, koja se itekako zalaže da Srbima i srpskom narodu doda tu reč genocidan narod. Ako treba da se potpiše koja rezolucija, njoj to nije problem, to će da učini vrlo rado čim dođe na vlast. To će malo teže ići, s obzirom da iz poršea se teško ta vlast osvaja, ne znam, nisam sigurna na koji način to Marinika Tepić ima nameru da učini.

Ali, sasvim je sigurno da nije sama u tome i da, između ostalog, ima još onih upravo u redovima te bivše opozicije koji bi da na ovaj ili onaj način doprinesu tome da je ovaj današnji datum obeležen najglupljim pitanjem u istoriji međunarodnog javnog prava, koje je postavio Vuk Jeremić, bude obeležen još nekakvim izjavama.

Govorim, naravno, o nikom drugom nego o Borislavu, ili možda vam je više poznat kao Borko Stefanović, jer je prilično nejasno kako se taj čovek zove i kako sebe naziva, kojim imenima. Recimo, šta je zajedničko Mariniki Tepić, Borku Stefanoviću i, recimo, Kamberiju?

Evo, ja ću vam pročitati neke izjave, pa ćete vi sami zaključiti i građani će moći zaista da vide koji su to jasno njihovi stavovi, koji je to program za koji se oni zalažu i na koji način ćemo mi sutra kada oni budu, kako su rekli, došli na vlast iz poršea, razgovarati na ovu temu.

Kamberi je rekao u obraćanju, koje smo imali ovde priliku i mi da čujemo kada je predsednik Srbije podnosio Izveštaj vezan za pregovore i dijalog između Beograda i Prištine, citirao je Dimitrija Tucovića, koji kaže da: „San o izlasku na Jadransko more za vojevanjem Albanije pripada prošlosti, ali će njegova senka dugo vremena pomračivati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela izlazak na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more, a od zamišljene kolonije stvorila je krvnog neprijatelja.“

Isto, verovatno ne slučajno, Borko Stefanović citira, gle čuda, istog Dimitrija Tucovića i kaže da on kao levičar najviše voli ono što je Tucović rekao. Tucović je to rekao odavno, pre sto i više godina. Rekao je šta se stvarno dešavalo na Kosovu, kako je Srbija ušla na Kosovo, kako je loše tretirala Albance i kako je Kosovo tretirala na jedan neprihvatljiv način sve vreme, jer mi se nismo ponašali prema Albancima i Kosovu kao da je to naša zemlja, nego kao da smo mi to kolonizovali.

Šta se onda desilo? Onda Aljbin Kurti, koji je bio ekstremni levičar i koji je u meni, odnosno njemu, Borku Stefanoviću, slušajte sada ovu rečenicu – u tom smislu bliži. Dakle, on kaže da mu je Aljbin Kurti u svom stavu i te kako blizak i itd, itd, da vam sada ne čitam tvit.

Šta je ono što je zajedničko Kamberiju, šta je to što je zajedničko Borku Stefanoviću i Mariniki Tepić, a vidimo i Vuku Jeremiću? Želja da Srbija ne ide napred, želja da Kosovo i Metohija, verovatno, budu tamo gde su je ostavili oni, a ostavili su narod na Kosovu i Metohiji, Srbe na Kosovu i Metohiji u beznađu, u nesigurnosti i potpunoj nebezbednosti.

Danas se mi borimo za Kosovo i Metohiju. Od te borbe nećemo nikada odustati, ali se moramo prisećati upravo ovih ovakvih, kao što je Vuk Jeremić, kao što je Marinika Tepić, koji će sutra potpisati, verovatno, za možda još kojih 619 miliona i te kako dogovor o nezavisnosti.

Ja samo želim da naglasim nekoliko stvari, bez obzira što ako govorimo o Tucoviću koji je kritikovao austrougarski imperijalizam, a upravo je stvaranje albanske države delo austrougarske politike, održavanje uticaja u tom delu Evrope, zarad činjenice da zaista nemam potrebu da komentarišem život, delo i rad Dimitrija Tucovića, već ovih drugih koji ga slede, zamolila bih narodne poslanike, a sugerisala bih isto tako građanima Republike Srbije da zarad istine, zarad onoga što bi morali da znaju o situaciji na Kosovu i Metohiji, najbolje bi bilo, između ostalog, da pročitaju knjigu Teodore Tolove koja u svom doktorskom radu „Uticaj austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije“ opisuje saznanja do kojih je došla prilikom istraživanja, a to je da je postojalo u okviru austrougarskog ministarstva spoljnih poslova posebno odeljenje, u periodu od 1896. do 1906. godine, posebno odeljenje koje je finansiralo čitav mehanizam delovanja konzularnih predstavništava Austrougarske na teritoriji osmanskog carstva, a u cilju stvaranja albanske nacije i stvaranja njihove nacionalne svesti. Ako se prisetite malo istorije, znate da je u tom vremenu Albanija bila plemenskog sastava.

Dakle, da zaključim ovu celokupnu temu. Srbija nije imperijalistička zemlja, kako tvrdi Kamberi, kako to tvrdi Borko Stefanović, Marinika Tepić itd. Srbija nikada nije imala pretenzije ka tuđim teritorijama, već je uvek i samo branila svoja vekovna ognjišta i svoju teritoriju. Takođe, Srbija je donela kulturni prosperitet kada je oslobodila Kosovo i Metohiju u balkanskim ratovima, donela je duh Evrope i agrarnu reformu koja je danas možda povezana sa ovim dnevnim redom, ako ćemo malo da pogledamo istoriju, a kojom je begovsku zemlju podelila seljacima.

Dakle, nikada se nismo ponašali kao kolonizatori, već upravo suprotno. Ako ćemo da govorimo o bližoj prošlosti, onda moramo podsetiti, a možda i edukovati Borka Stefanovića da je i na pregovorima u Rambujeu srpska delegacija u svom sastavu imali pripadnike svih nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji. Dakle, uvek smo uvažavali sve narode i nacije koje žive na teritoriji Republike Srbije, od severa pa sve do juga, i nikada nismo pravili razliku između manjinskog i većinskog stanovništva i nikada to nećemo činiti.

Što se tiče članova Saveta regulatora, verujem da Dragan Đilas ima 619 miliona želja, navodnih želja, koje pokušava preko ovakvih naslova da ostvari. Dakle, znamo za urušavanje „Telekoma“, znamo koji su razlozi, pa došli smo do potpune apstrakcije da se predsednik Srbije optužuje da ima veze i sa „Premijer ligom“ i sa emitovanjem. To je prosto nešto što ne bi trebalo da bude tema sednice Narodne skupštine, ali vas molim da po svojoj savesti, kada pogledate radne biografije današnjih predloženih kandidata, zaista doprinesete tome da REM radi nezavisno, da izaberemo one koji su najbolji, da to telo oslobodimo barem onog dela koji se tiče svakodnevnih napada, satanizovanja, na kraju krajeva. Vidimo da je to slučaj sa Oliverom Zekić koja predsedava Savetom. Dakle, pustite REM da radi ono što mu je posao, a za one političke protivnike i REM poruka je samo da pokušaju da se bave svojim političkim programima, a manje izdajom Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću, pre svega zahvalan sam na tome što ste prihvatili ovu sintagmu kao nešto što će postati nadam se i deo narativa budućeg obraćanja, kada god govorimo o ovoj temi i kada god iskoristimo, kada želimo da kažemo da se neko nasilje odvija prema ženama, da to tako i učinimo, pravilno, na svaki mogući način, pa i na taj jezički na koji insistiramo i sa ovim Predlogom zakona.

U obrazloženju ja sam navela da se predloženim izmenama isključuje mogućnost postavljanja žene u podređen položaj i u jezičkom smislu. Naime, predloško padežnom konstrukcijom – nad ženama, sugeriše se podređen položaj žene kao entiteta nad kojim se vrši određena radnja, te se na nivou jezika žena postavlja u položaj nemoći što je u suprotnosti sa rodno senzitivnim jezikom koji bi bio polazna tačka ka postizanju rodne ravnopravnosti.

I s obzirom da je ovo možda vama koji slušate možda nebitna kategorija, ja moram da vam kažem da je ovaj amandman nije podnela Sandra Božić nego je amandman podnela Unija žena SNS koja se godinama bori sa ovom temom, bori se da zaštiti žene, bori se da im omogući jednaka prava, bori se da ukaže da ekonomski snažna žena, ekonomski, ali pre svega sigurna žena u svojoj porodici u svom domu može biti osnov jedne stabilne države.

I pre svega kada ste uvažili ovaj moj amandman, ja znam da on možda ne liči da je doneo nekakvu preteranu izmenu, ali verujte mi da jeste, s obzirom da se iz SNS Unija žena koja se predano bavi ovom temom, pre svega prevencijom nasilja prema ženama dugo zalagala da se ova sintagma i objekatski položaj žene u svakom obraćanju koje je dodatno čini mi se ponizi ženu, a mi smo to čak i same radile kada smo govorile o tome, dok nismo zaista ukazale i podigle svest drugima na ovu temu.

Zahvalna sam vam na tome, zato što je ovo jedan rezultat zajedničkog rada i do ovoga nije bilo lako doći, pre svega su morali da se steknu određeni uslovi, da se čini mi se i raspoloženje u društvu napravi, odnosno bude adekvatno kako bismo mi danas na ovaj način podstrekli dijalog koji ste vi učinili u svom ministarstvu i ne samo na ovu temu, već na dosta drugih i na taj način čini mi se da smo stvorili jedno društvo u kojem je moguće razgovarati o svemu, gde nema tabu tema, naravno posebno ne tamo gde ih i ne sme biti. I gde smo na ovaj način otvorili prostor zaista defakto i dejure, da stvorimo društvo bez predrasuda sa jednakim mogućnostima za sve.

I kao što rekoh maločas možda je ovo samo jedna mala promena, ali ja vas molim i drage kolege narodne poslanike da uvažite i ovu izmenu i da se ubuduće kada govorite o nasilju ipak prema ženi i u toj rečenici koju ćete izgovoriti ponašate dostojanstveno, odnosno da je uvažite i kažete prema ženama jer žena ni u jednom mogućem smislu pa ni u tom jezičkom ne sme biti objekat trpljenja bilo čega pogotovo ne nasilja.

Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orlić.

Pre svega, hvala vam što smo se vratili na tačku dnevnog reda koja je danas i te kako važna. Dnevnopolitičke obračune, rekla bih, trebalo bi ostaviti pre svega za neki lokalni nivo, a ovde se dogovoriti o jedinstvenoj politici, upravo onoj koja treba da bude na usluzi građanima Republike Srbije.

Što se tiče Predloga Regulatornog tela za elektronske medije, sasvim sigurno da smo u ovom mandatu uspeli da napravimo jedan ozbiljan kontinuitet zaista i da omogućimo nesmetan rad Regulatornog tela za elektronske medije, koji je svakako jedan od najbitnijih kada govorimo o uređenju javnog prostora.

Podsetiću samo na nekoliko činjenica, a onda ću ukratko, zarad informisanosti građana, ponoviti samo proceduru po kojoj se skupštinski Odbor za kulturu i informisanje uopšte nalazi u prilici da predloži kandidate za članove REM-a, a Narodna skupština je ta naravno koja u danu za glasanje odlučuje o svakom pojedinačno.

Dakle, Regulatorno telo za elektronske medije osnovano je Zakonom o elektronskim medijima 2014. godine. Jedan od osnovnih zadataka Regulatora je da unapredi kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da očuva i zaštiti razvoj slobode mišljenja, izražavanja, a u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija.

Savet Regulatora broji devet članova, oni se biraju iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora. Dakle, tu pričamo o medijskim stručnjacima, zatim ekonomistima, pravnicima, inženjerima, s obzirom da bih ovim putem istakla i činjenicu da pravo predlaganja kandidata za članove Saveta imaju nadležni odbor Narodne skupštine, zatim nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, o kojem ćemo danas i govoriti, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji, udruženja filmskih, scenskih, dramskih umetnika, udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, zaštita dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i crkve i verske zajednice.

Ovo je izuzetno važno napomenuti i naznačiti, s obzirom da u ovoj zakonskoj odredbi mi možemo da vidimo širok dijapazon prava koja treba ostvariti i, zapravo ono što je još bitnije, prava koja treba zaštititi u svojstvu regulatornog tela, koja oslikavaju, naravno, strukturu našeg društva. Iako ovaj aspekt upravo mnogi osporavaju, Savet Regulatora je, u skladu sa odredbama zakona, samostalan i nezavistan u svom radu i u donošenju odluka i između ostalog je vrlo aktivan u svom radu, što pokazuje činjenica da je u 2020. godini održao 36 sednica.

Pre prelaska na obrazlaganje ove tačke dnevnog reda, podsetila bih da je Narodna skupština 17. decembra prošle godine izabrala dva člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, što govori upravo u prilog činjenici koju sam maločas spomenula, a to je efikasnost i predan rad Narodne skupštine, Odbora za kulturu i informisanje i odgovornost u poštovanju zakonskih propisa i rokova.

S obzirom da Savet regulatora čini devet tela, nakon ovog jednog kojeg ćemo izabrati sutra, u danu za glasanje, ostaje nažalost upražnjeno još jedno mesto koje je ostalo upražnjeno zbog smrti jednog od članova Regulatornog tela za elektronske medije, koji je preminuo usled posledica kovida.

Dakle, pravni osnov za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije sadržan je u odredbi člana 8. Zakona o elektronskim medijama, člana 8. Zakona o Narodnoj skupštini i članove Saveta, kao što sam i rekla, bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača, u ovom slučaju Odbora za kulturu i informisanje.

Postupajući po ovoj tački, Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 6. aprila 2021. godine, doneo je Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i, postupajući po tački 5. ove odluke, u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, Javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koji se bira na predlog nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine objavljen je na internet stranici Narodne skupštine 6. aprila. Takođe, Javni poziv je istog dana uručen i nadležnom odboru Skupštine AP Vojvodine. Na osnovu Javnog poziva, ovaj ovlašćeni predlagač imao je rok od 15 dana od dana objavljivanja Javnog poziva da Odboru dostavi obrazloženi predlog dva kandidata za člana Saveta Regulatora.

Samo da napomenem iz kog razloga čitam ove pravne regulative. S obzirom da se uvek spočitava da Narodna skupština, od strane nekih drugih medija, koji očigledno nikad nisu bili u stanju ni da ispoštuju nijednu osnovnu zakonsku regulativu kojom se bavi Regulatorno telo za elektronske medije i u stalnom su prekršaju, a znate vrlo dobro o kome govorim, spočitavaju da se članovi za Savet Regulatora ne biraju na vreme. Samo hoću da istaknem činjenicu da ova procedura, kako bi zakonski bila ispoštovana u potpunosti, traje i da će svaki put morati da traje ovoliko, koliko god se to nekome svidelo ili ne, zato što je to zakon.

U Republici Srbiji svi su dužni da poštuju zakon, pa i oni koji ovakvu vrstu primedbi redovno imaju, a to su uglavnom oni koji se, kako i koliko znate, emituju ne iz Republike Srbije, nego iz Luksemburga i ne plaćaju ni porez ovde i isto tako čini mi se da im je apsolutno nevažno da poštuju bilo koje od pravila ili zakona koje je sadržano i koje je naravno Regulatorno telo za elektronske medije i samo dužno da poštuje i da čak i ove medije, naravno, bez ikakvog izuzetka stavi pod tu vrstu kontrole.

Dakle, na osnovu ovog javnog poziva, ovlašćeni predlagač, kao što sam rekla, imao je 15 dana od dana objavljivanja Javnog poziva da Odboru dostavi obrazloženi predlog dva kandidata. Rok je istekao 21. aprila. Lista kandidata za člana Saveta Regulatora je utvrđena na sednici Odbora održanoj 27. aprila, u skladu sa članom 10. stav 5. i objavljena na internet stranici Narodne skupštine.

Odbor je na sednici održanoj 28. aprila obavio javni razgovor sa kandidatima za člana Saveta Regulatora, obavio je razgovor sa Miloradom Vukašinovićem i Goranom Erorom. To su bile zaista sadržajne diskusije narodnih poslanika članova Odbora, koji su zaista na jedan sebi svojstven način, s obzirom na to da su i te kako upućeni u rad i ono što Savet Regulatora ima u svojoj nadležnosti, pitali na koji način pre svega ova dva člana vide rad Regulatornog tela u budućem periodu, šta je ono što bi svojim radom i učinkom u tom telu pospešili i šta je ono što bi eventualno promenili. Zaista, nakon toga imali smo, kažem, jednu sadržajnu raspravu. Nakon toga je lista kandidata od spomenuta dva puštena u plenum i vi ćete u danu za glasanje moći da, na osnovu svega onoga što mi danas iznesemo, pravično i objektivno izaberete jednog od dva člana.

Savet Regulatora, podsećam vas, trenutno ima ukupno sedam, od devet članova, te bih stoga želela da pozovem i narodne poslanike da se u danu za glasanje po ovoj tački dnevnog reda i izjasne.

Na kraju krajeva bih dodala samo jednu stvar, s obzirom na to da sam prekoračila vreme, da zaključim svoje izlaganje podsećanjem da smo mi proizvod našeg sveta, ali smo takođe i te kako i njegov kreator. Izgovarajući ovu misao podvlačim značaj etike i osnovnih moralnih načela u oblasti medija, pa i u svim drugim životnim aspektima, jer svako od nas mora i obavezan je da osudi nemoralne političke ambicije onih koji napadaju ono što je svima nama najdragocenije, a to su naša deca, jer deca se čuvaju, deca se štite, oni su osnova koja nas sve ovde spaja.

Jednostavno, molim i ovom prilikom Savet Regulatornog tela za elektronske medije da sve ono što se u prethodnih nekoliko dana dešava predsedniku Republike, odnosno njegovoj porodici, napadi koji su upućeni na njegovog sina Danila Vučića, molim Savet da odreaguje i da oni koji su bili nalogodavci, a ovo je sasvim sigurno ciljano delo kojim se stavlja meta na čelo predsednikovog sina Danila Vučića, ne samo osude, nego preduzmu sve mere kako bi ovo sprečili. Hvala vam.