SANDRA BOŽIĆ

Srpska napredna stranka

Sandra Božić rođena je 15. oktobra 1979. godine u Pančevu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja.

Predsednica je Unije žena Srpske napredne stranke Pančevo i poverenica Gradskog odbora stranke u Pančevu.

Od marta 2015. do marta 2018. bila je direktorka pančevačkog JKP „Grejanje“. Ostavku na tu funkciju podnela nakon što je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije, umesto Vesne Rakonjac, kojoj je prestao mandat. U XI sazivu (2016. - 2020.) bila je član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za prava deteta, zamenik člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Takođe je obavljala funkciju zamenika člana u Delegaciji u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

Sandra Božić je zajedno sa Aleksandrom Martinovićem iz Srpske napredne stranke stupila u dvodnevni štrajk glađu 10. maja 2020. godine, a kao razlog naveli su nereagovanje tužilaštva i sudstva na nasilničko ponašanje Boška Obradovića.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je dobila mandat narodne poslanice našavši se na 17. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću, pre svega zahvalan sam na tome što ste prihvatili ovu sintagmu kao nešto što će postati nadam se i deo narativa budućeg obraćanja, kada god govorimo o ovoj temi i kada god iskoristimo, kada želimo da kažemo da se neko nasilje odvija prema ženama, da to tako i učinimo, pravilno, na svaki mogući način, pa i na taj jezički na koji insistiramo i sa ovim Predlogom zakona.

U obrazloženju ja sam navela da se predloženim izmenama isključuje mogućnost postavljanja žene u podređen položaj i u jezičkom smislu. Naime, predloško padežnom konstrukcijom – nad ženama, sugeriše se podređen položaj žene kao entiteta nad kojim se vrši određena radnja, te se na nivou jezika žena postavlja u položaj nemoći što je u suprotnosti sa rodno senzitivnim jezikom koji bi bio polazna tačka ka postizanju rodne ravnopravnosti.

I s obzirom da je ovo možda vama koji slušate možda nebitna kategorija, ja moram da vam kažem da je ovaj amandman nije podnela Sandra Božić nego je amandman podnela Unija žena SNS koja se godinama bori sa ovom temom, bori se da zaštiti žene, bori se da im omogući jednaka prava, bori se da ukaže da ekonomski snažna žena, ekonomski, ali pre svega sigurna žena u svojoj porodici u svom domu može biti osnov jedne stabilne države.

I pre svega kada ste uvažili ovaj moj amandman, ja znam da on možda ne liči da je doneo nekakvu preteranu izmenu, ali verujte mi da jeste, s obzirom da se iz SNS Unija žena koja se predano bavi ovom temom, pre svega prevencijom nasilja prema ženama dugo zalagala da se ova sintagma i objekatski položaj žene u svakom obraćanju koje je dodatno čini mi se ponizi ženu, a mi smo to čak i same radile kada smo govorile o tome, dok nismo zaista ukazale i podigle svest drugima na ovu temu.

Zahvalna sam vam na tome, zato što je ovo jedan rezultat zajedničkog rada i do ovoga nije bilo lako doći, pre svega su morali da se steknu određeni uslovi, da se čini mi se i raspoloženje u društvu napravi, odnosno bude adekvatno kako bismo mi danas na ovaj način podstrekli dijalog koji ste vi učinili u svom ministarstvu i ne samo na ovu temu, već na dosta drugih i na taj način čini mi se da smo stvorili jedno društvo u kojem je moguće razgovarati o svemu, gde nema tabu tema, naravno posebno ne tamo gde ih i ne sme biti. I gde smo na ovaj način otvorili prostor zaista defakto i dejure, da stvorimo društvo bez predrasuda sa jednakim mogućnostima za sve.

I kao što rekoh maločas možda je ovo samo jedna mala promena, ali ja vas molim i drage kolege narodne poslanike da uvažite i ovu izmenu i da se ubuduće kada govorite o nasilju ipak prema ženi i u toj rečenici koju ćete izgovoriti ponašate dostojanstveno, odnosno da je uvažite i kažete prema ženama jer žena ni u jednom mogućem smislu pa ni u tom jezičkom ne sme biti objekat trpljenja bilo čega pogotovo ne nasilja.

Zahvaljujem vam se.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orlić.

Pre svega, hvala vam što smo se vratili na tačku dnevnog reda koja je danas i te kako važna. Dnevnopolitičke obračune, rekla bih, trebalo bi ostaviti pre svega za neki lokalni nivo, a ovde se dogovoriti o jedinstvenoj politici, upravo onoj koja treba da bude na usluzi građanima Republike Srbije.

Što se tiče Predloga Regulatornog tela za elektronske medije, sasvim sigurno da smo u ovom mandatu uspeli da napravimo jedan ozbiljan kontinuitet zaista i da omogućimo nesmetan rad Regulatornog tela za elektronske medije, koji je svakako jedan od najbitnijih kada govorimo o uređenju javnog prostora.

Podsetiću samo na nekoliko činjenica, a onda ću ukratko, zarad informisanosti građana, ponoviti samo proceduru po kojoj se skupštinski Odbor za kulturu i informisanje uopšte nalazi u prilici da predloži kandidate za članove REM-a, a Narodna skupština je ta naravno koja u danu za glasanje odlučuje o svakom pojedinačno.

Dakle, Regulatorno telo za elektronske medije osnovano je Zakonom o elektronskim medijima 2014. godine. Jedan od osnovnih zadataka Regulatora je da unapredi kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da očuva i zaštiti razvoj slobode mišljenja, izražavanja, a u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija.

Savet Regulatora broji devet članova, oni se biraju iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora. Dakle, tu pričamo o medijskim stručnjacima, zatim ekonomistima, pravnicima, inženjerima, s obzirom da bih ovim putem istakla i činjenicu da pravo predlaganja kandidata za članove Saveta imaju nadležni odbor Narodne skupštine, zatim nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, o kojem ćemo danas i govoriti, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji, udruženja filmskih, scenskih, dramskih umetnika, udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, zaštita dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i crkve i verske zajednice.

Ovo je izuzetno važno napomenuti i naznačiti, s obzirom da u ovoj zakonskoj odredbi mi možemo da vidimo širok dijapazon prava koja treba ostvariti i, zapravo ono što je još bitnije, prava koja treba zaštititi u svojstvu regulatornog tela, koja oslikavaju, naravno, strukturu našeg društva. Iako ovaj aspekt upravo mnogi osporavaju, Savet Regulatora je, u skladu sa odredbama zakona, samostalan i nezavistan u svom radu i u donošenju odluka i između ostalog je vrlo aktivan u svom radu, što pokazuje činjenica da je u 2020. godini održao 36 sednica.

Pre prelaska na obrazlaganje ove tačke dnevnog reda, podsetila bih da je Narodna skupština 17. decembra prošle godine izabrala dva člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, što govori upravo u prilog činjenici koju sam maločas spomenula, a to je efikasnost i predan rad Narodne skupštine, Odbora za kulturu i informisanje i odgovornost u poštovanju zakonskih propisa i rokova.

S obzirom da Savet regulatora čini devet tela, nakon ovog jednog kojeg ćemo izabrati sutra, u danu za glasanje, ostaje nažalost upražnjeno još jedno mesto koje je ostalo upražnjeno zbog smrti jednog od članova Regulatornog tela za elektronske medije, koji je preminuo usled posledica kovida.

Dakle, pravni osnov za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije sadržan je u odredbi člana 8. Zakona o elektronskim medijama, člana 8. Zakona o Narodnoj skupštini i članove Saveta, kao što sam i rekla, bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača, u ovom slučaju Odbora za kulturu i informisanje.

Postupajući po ovoj tački, Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 6. aprila 2021. godine, doneo je Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i, postupajući po tački 5. ove odluke, u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, Javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koji se bira na predlog nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine objavljen je na internet stranici Narodne skupštine 6. aprila. Takođe, Javni poziv je istog dana uručen i nadležnom odboru Skupštine AP Vojvodine. Na osnovu Javnog poziva, ovaj ovlašćeni predlagač imao je rok od 15 dana od dana objavljivanja Javnog poziva da Odboru dostavi obrazloženi predlog dva kandidata za člana Saveta Regulatora.

Samo da napomenem iz kog razloga čitam ove pravne regulative. S obzirom da se uvek spočitava da Narodna skupština, od strane nekih drugih medija, koji očigledno nikad nisu bili u stanju ni da ispoštuju nijednu osnovnu zakonsku regulativu kojom se bavi Regulatorno telo za elektronske medije i u stalnom su prekršaju, a znate vrlo dobro o kome govorim, spočitavaju da se članovi za Savet Regulatora ne biraju na vreme. Samo hoću da istaknem činjenicu da ova procedura, kako bi zakonski bila ispoštovana u potpunosti, traje i da će svaki put morati da traje ovoliko, koliko god se to nekome svidelo ili ne, zato što je to zakon.

U Republici Srbiji svi su dužni da poštuju zakon, pa i oni koji ovakvu vrstu primedbi redovno imaju, a to su uglavnom oni koji se, kako i koliko znate, emituju ne iz Republike Srbije, nego iz Luksemburga i ne plaćaju ni porez ovde i isto tako čini mi se da im je apsolutno nevažno da poštuju bilo koje od pravila ili zakona koje je sadržano i koje je naravno Regulatorno telo za elektronske medije i samo dužno da poštuje i da čak i ove medije, naravno, bez ikakvog izuzetka stavi pod tu vrstu kontrole.

Dakle, na osnovu ovog javnog poziva, ovlašćeni predlagač, kao što sam rekla, imao je 15 dana od dana objavljivanja Javnog poziva da Odboru dostavi obrazloženi predlog dva kandidata. Rok je istekao 21. aprila. Lista kandidata za člana Saveta Regulatora je utvrđena na sednici Odbora održanoj 27. aprila, u skladu sa članom 10. stav 5. i objavljena na internet stranici Narodne skupštine.

Odbor je na sednici održanoj 28. aprila obavio javni razgovor sa kandidatima za člana Saveta Regulatora, obavio je razgovor sa Miloradom Vukašinovićem i Goranom Erorom. To su bile zaista sadržajne diskusije narodnih poslanika članova Odbora, koji su zaista na jedan sebi svojstven način, s obzirom na to da su i te kako upućeni u rad i ono što Savet Regulatora ima u svojoj nadležnosti, pitali na koji način pre svega ova dva člana vide rad Regulatornog tela u budućem periodu, šta je ono što bi svojim radom i učinkom u tom telu pospešili i šta je ono što bi eventualno promenili. Zaista, nakon toga imali smo, kažem, jednu sadržajnu raspravu. Nakon toga je lista kandidata od spomenuta dva puštena u plenum i vi ćete u danu za glasanje moći da, na osnovu svega onoga što mi danas iznesemo, pravično i objektivno izaberete jednog od dva člana.

Savet Regulatora, podsećam vas, trenutno ima ukupno sedam, od devet članova, te bih stoga želela da pozovem i narodne poslanike da se u danu za glasanje po ovoj tački dnevnog reda i izjasne.

Na kraju krajeva bih dodala samo jednu stvar, s obzirom na to da sam prekoračila vreme, da zaključim svoje izlaganje podsećanjem da smo mi proizvod našeg sveta, ali smo takođe i te kako i njegov kreator. Izgovarajući ovu misao podvlačim značaj etike i osnovnih moralnih načela u oblasti medija, pa i u svim drugim životnim aspektima, jer svako od nas mora i obavezan je da osudi nemoralne političke ambicije onih koji napadaju ono što je svima nama najdragocenije, a to su naša deca, jer deca se čuvaju, deca se štite, oni su osnova koja nas sve ovde spaja.

Jednostavno, molim i ovom prilikom Savet Regulatornog tela za elektronske medije da sve ono što se u prethodnih nekoliko dana dešava predsedniku Republike, odnosno njegovoj porodici, napadi koji su upućeni na njegovog sina Danila Vučića, molim Savet da odreaguje i da oni koji su bili nalogodavci, a ovo je sasvim sigurno ciljano delo kojim se stavlja meta na čelo predsednikovog sina Danila Vučića, ne samo osude, nego preduzmu sve mere kako bi ovo sprečili. Hvala vam.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Jevđić.

Uvaženi ministri, uvaženi predsedniče pokrajinske Vlade, Odbor za kulturu i informisanje je, naravno, dao pozitivno mišljenje vezano za Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.

Imali smo vrlo plodonosnu raspravu, koja je zaista dugo i trajala i čini mi se, da je nismo ograničili vremenski, da bi potrajala još više od onoga koliko smo juče imali priliku da slušamo odgovore na postavljena pitanja članova Odbora predsedniku Vlade.

Čini mi se da smo kroz tu raspravu uspeli da dođemo i do novih zaključaka, koji se tiču istorijskog i kulturnog nasleđa Sremskih Karlovaca, a imali smo sa druge strane i sagovornika koji je bio spreman i da nas sasluša, ali i da uvaži određene predloge poslanika koji neće biti implementirani kroz ovaj zakon, ali svakako kroz neku buduću praksu mogu biti i te kako dobrodošli i na putu razvoja Sremskih Karlovaca, jer upravo ovim zakonom to i pokušavamo da uradimo.

Nakon 30 godina vraćamo se na ideju akademika Dejana Medakovića, jednog od inicijatora tadašnjeg zakona iz 1991. godine, a u susret stogodišnjici obeležavanja njegovog rođenja. Ovaj novi zakon treba da potpuno i sveobuhvatno u finansijskom, tehničkom i organizacionom smislu omogući stabilan institucionalni, finansijski okvir za održivi razvoj i obnovu jedinstvenog kulturnog nasleđa, kakvi su Sremski Karlovci, koji nisu jedan običan grad, već imaju jedan istorijski legat koji nose sa sobom, nešto što je ostalo našim generacijama da obnove, da čuvaju i da naravno ostavimo našim potomcima, koji će svakako nositi istoriju i one slavne dane Sremskih Karlovaca koje ćemo upravo na ovaj način vratiti na velika vrata.

Pozdravljam ovom prilikom i inicijativu donošenja ovakvih vrsta izmena i dopuna zakona, velikog broja zakona u oblasti kulture i očuvanja kulturnog nasleđa. Ovde se jasno vidi posvećenost i motivisanost kako Vlade, Narodne skupštine, ali u ovom slučaju i Pokrajinske Vlade i lokalne samouprave upravo na uređenju oblasti koje su, čini mi se, u domenu kulture bile dugi niz godina marginalizovane.

Na ovaj način, u svakom smislu, Sremski Karlovci, u terminologiji, napomenuću još jednom, poznat kao istorijski grad i nekadašnji centar kulturnog, verskog života, prosvetnog itd. dobijaju svoj formalno-pravni okvir i vrlo je važno zapravo osavremeniti zakonske norme koje će doprineti da ovih preko 230 miliona, koji su planirani za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, za različitu projektno-tehničku dokumentaciju, zaista dobije svoj stari sjaj i da na taj način obogatimo i našu turističku ponudu, turističku ponudu Srbije.

Sa druge strane, ostajemo vrlo jasno na putu ekonomskog prosperiteta, privrednog razvoja, jer ovo će usloviti ne samo razvoj turizma, već i privrede celokupnog i samih Sremskih Karlovaca, ali i njegovog okruženja. S obzirom na izgradnju Fruškogorskog koridora, izgradnju brze pruge, Sremski Karlovci će svakako dobiti jedan sasvim drugačiji strateški značaj i nadam se u tom smislu da ćemo Sremske Karlovce, ne samo kulturno-istorijski ispratiti u maniru kojem zaslužuju, već ćemo doprineti razvoju celokupnog predela i samih Sremskih Karlovaca i da ćemo doprineti i životu i životnom standardu građana Sremskih Karlovaca.

Ja vas molim, s obzirom da danas imamo ova dva veoma bitna zakona, da ovaj treći zakon, koji je takođe izuzetno važan, bude u vašim diskusijama, jer smatram da i te kako ima šta da se kaže. Molim i članove Odbora za kulturu i informisanje da prenesu barem deo informacija, koje smo juče dobili na Odboru za kulturu i informisanje, s obzirom da mislim da je ovo samo jedan primer dobre prakse na koji način i u budućem periodu možemo urediti pravno-formalno još neke gradove u Srbiji koji su od ovolikog istorijskog značaja.

U danu za glasanje ćemo podržati ovaj zakon. Ja vas molim da danas diskusija bude ravnopravna, u smislu da, bez obzira što Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije izaziva toliko pažnje, i ovaj zakon bude na vašem dnevnom redu, u smislu diskusije. Zahvaljujem.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani članovi Vlade, poštovana predsednice Vlade, biću vrlo kratka. Moje današnje pitanje je upućeno predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.

Svesni smo toga da je digitalizacija postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije, složićete se, nije bio slučaj i građani imaju sve više poverenja u digitalizaciju i njene prednosti. Na taj način smo počeli, kako ste i sami rekli, da trčimo u korak i mnogo naprednijim zemljama sveta, pa s obzirom da je sutra, kako ste rekli maločas, tačno dve godine od kada ste ovde u parlamentu pred narodnim poslanicima izlagali ekspoze u kome ste kao jedne od glavnih prioriteta upravo ukazali u radu Vladu na digitalizaciju obrazovanjem, da li mogu da vas zamolim samo da nam ukratko kažete šta je konkretno na ovo dva polja urađeno do danas? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačić.

Moje današnje poslaničko pitanje se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.

Dosta je mojih kolega i u prethodnim raspravama ovde u plenumu postavljalo pitanja REM-u i čini mi se da je to sve negde ostalo u ovoj sali, a da nigde van ove sale, odnosno tamo gde je trebalo da dobijemo odgovore, te odgovore nismo čuli.

Moje današnje vreme je prilično ograničeno, ali ja ću se potruditi s obzirom da je ovo vrlo ozbiljna tema koja zahteva od REM-a zaista vrlo precizne odgovore, pokušaću da budem što kraća i da nekako obuhvatim sve ono što sam imala u planu danas.

Dakle, smatrajući pre svega da je uloga REM-a, da u okviru svoje nadležnosti, svoje zakonske nadležnosti štiti zakone Republike Srbije u domenu elektronskih medija i kao drugo i kao prevashodno interes građana Republike Srbije, postavljam pitanja koja su zaista od ključnog značaja za naš dalji odnos prema ovom telu ovde u plenumu i našoj raspravi koja će svakako biti i u toku ove sednice posvećena REM-u.

Pre svega, postavila bih pitanje, da li N1, Sport klub i Nova S imaju dozvole REM-a i da li plaćaju nadoknadu regulatoru?

Da li se N1, Sport klub i Nova S emituju u inostranstvu i gde? Da li je to Luksemburg ili Slovenija? Ako se emituju, da li se ti isti nepromenjeni sadržaji reemituju u kablovskim mrežama u Srbiji ili se u Srbiji naknadno prekrajaju i razlikuju od svog izvornog emitovanja?

Da li je REM do sada tražio od operatora SBB-a, nad kojim po zakonu svakako vrši nadzor, da sankcioniše i iz mreže isključi one kanale koji zakone Republike Srbije krše?

Da li su ove tvrdnje u izveštaju REM-a o tome gde i odakle se emituju ove tri televizije, gde im je master i da li na njima ima srpskih reklama, što je jako važno, na osnovu ličnog uvida nadležnih REM-a ili je to utvrđeno tako što „Junajted grupa“ samo predala svoj izveštaj?

Takođe tražim da REM saopšti precizne podatke koliko je država oštećena zbog toga što dvadesetak kanala „Junajted grupe“ od 2014. godine po našim saznanjima ne plaća pretplatu.

Ovo su ključna pitanja na osnovu kojih mi zaista želimo ovde u plenumu Republike Srbije da razmotrimo i kao kontrolno telo da li REM radi ono što po zakonu mu pripada i da li vrši kontrolu na način na koji zakon nalaže.

Međutim, s obzirom da smo i pre ovoga imali jednu vrlo, da kažem, ključnu tačku koja se tiče izborne kampanje, a vezuje se za emitovane spotove na televiziji N1 i Nova S, s obzirom da je prilično dosta vremena prošlo od tada, ja bih postavila još jedno pitanje koje se upravo tiče emitovanja tih spotova.

S obzirom da ih je REM zabranio, podsetiću vas da su spotovi glasili, odnosno poruka koju su nosili – jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš. Četiristo dva puta su oni emitovani na kanalima N1 i Nova S. Ovde možete videti tačno jedan pregled koji je izuzetno u grafikonima prikazan i razumljiv. Dakle, bojkot spot je emitovan 402 puta, dok je SNS svoje spotove emitovala na ovoj televiziji samo 28, ostatak UDS, Šapić 20 i 15.

Ono što je takođe zanimljivo, čime bi trebalo da se pozabavi Agencija za sprečavanje korupcije je na koji način su ovi spotovi plaćeni i kako, s obzirom da znamo da nisu plaćeni od strane političke stranke, već da ih je platilo pravno lice, odnosno privatna kompanija, ali da su kasnije ipak spotovi i posle zabrane i skidanja iz programa, da su ipak završili na „jutjub kanalu“ Stranke sloboda i pravda i da je svakako Agencija naložila upravo ovoj stranci da ove spotove mora prijaviti u okviru svojih redovnih i predizbornih aktivnosti, odnosno izbornih aktivnosti.

Pitanje za REM, s obzirom da su samo zabranili spot, šta je drugo što su preduzeli? Da li su određene radnje uputili ovim televizijama? Na koji način su ih i da li su ih sankcionisali? Svakako da je jako bitno da li je još bilo ovakvih skrivenih političkih poruka političkih partija u sred izborne kampanje na ovim televizijama? Do tih saznanja, niti bilo čega drugog od REM-a nismo imali ni jednu vrstu odgovora.

Takođe, pored ove cene koja je velika u razlici u plaćanju od strane političkih partija, da bismo sagledali razmere ove jasne malverzacije i lopovluka, takođe molim da nam se ovaj strahovito visok, milionski broj sasvim sigurno u evrima neplaćenog poreza ovih televizija za koje evidentno znamo da, s obzirom da se vode kao prekogranični kanali, ne plaćaju porez Srbiji, da nam se jasno kaže koliko je to neplaćenog poreza Srbiji i za koliko je to, kažem, visok milionski iznos mogao da obezbedi bolnica, respiratora, vakcina i zaštitne opreme koju su upravo na ovaj način oteti od građana Republike Srbije i dokle će REM dozvoljavati da ove dve televizije posluju u de fakto sivoj zoni?

Još jednu stvar, biću vrlo kratka. S obzirom da se pojedini članovi REM-a pojavljuju nesmetano na ovim televizijama i na taj način i de fakto priznaju, zapravo, legalno postojanje i proizvodnju programa ove dve televizije N1 i Nova S, s obzirom da je jedna od njih Judita Popović koja je ovde, upravo u ovoj sali, od strane većine SNS izabrana, a koja je taj isti saziv nazvala Maped šoom, meni je jako drago što sam čula takve reči, bez obzira što su one uvredljive izuzetno za poslanike Narodne skupštine i ne odgovaraju uopšte nekome ko se bavi na ovaj način javnim poslom. Izuzetno mi je drago što sam to čula, jer na ovaj način, zapravo, te reči Judite Popović dokazuju da, bez obzira što se članovi REM-a biraju u plenumu u Narodnoj skupštini, REM je nezavisno političko telo koje deluje sasvim, sasvim po zakonu, ali je vrlo važno da li je, s obzirom da nije zavisno od vlasti, sasvim evidentno i postavlja se pitanje da li je ipak zavisno od opozicije? Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje današnje pitanje upućujem, pre svega rektorki Beogradskog univerziteta, Ivanki Popović, ali s obzirom na predmet mog interesovanja, današnjeg javljanja, postavljanja pitanja i odnos koji ta osoba ima sa rektorkom i zbog njene poznate objektivnosti moram ovo pitanje da uputim i na još dve distance, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde, a po potrebi nakon ishoda i odgovora, zamolila bih i nadležno tužilaštvo da odreaguje.

Naime, svima nam je poznato da se funkcioner DS Balša Božović koji je samoprozvani ekspert za sve i hodajuća Robin Hudovska parodija, svuda predstavlja kao diplomirani pravnik koji je prava završio na Beogradskom univerzitetu. To je nešto što je vrlo lako proverljivo, javnosti dostupno kao informacija. Evo, pre svega kod sebe imam njegovu konkretno izjavu da na njegovom tviter nalogu da je diplomirani pravnik. Univerziteta u Beogradu je tagovan i piše – narodni poslanik u parlamentu Srbije – ko me upozna, veruje mi. Evo, ja ne verujem baš toliko, nisam toliko sklona da verujem funkcionerima DS, tako da molim da nadležni organi mi objasne kako nakon moje provere na spisku, na sajtu koji je zvaničan, javni, dostupan Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, ne postoji nigde upisano ime Balše Božovića koji bi trebalo da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kako se predstavlja, ali na ovom spisku videćete njega nema.

Zaista sam bila temeljna kada sam istraživala i pregledala sam apsolutno sve module, sve smerove, od osnovnih studija preko master studija, specijalističkih studija do doktorskih studija i ja zaista nisam uspela da nađem nijednog Balšu Božovića koji je završio Pravni fakultet Beogradskog univerziteta.

Od 1983. godine od kada se ovaj spisak zvanično evidentira, znači, svi oni koji su završili određene studije, a ja sam naravno pretraživala, i verujte mi, prvi koji mi je, da kažem, pao na pamet, koga poznajem, a završio je Pravni fakultet sa odličnim ocenama i to sa ponosom uvek možemo da istaknemo, jeste upravo predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naravno, on se nalazi uredno u evidenciji, kao i svako drugi ko mi je pao na pamet, ko je završio Pravni fakultet nalazi se u toj evidenciji, ali nekako Balša Božovića tu nema. Dakle, po ovome možemo da zaključimo da po Pravnom fakultetu u Beogradu Balša Božović se lažno predstavlja.

Verujte mi ovo nije tek takav bilo kakav previd. Podsetiću vas da se Balša Božović 2012. godine i 2014. i 2016. godine kandidovao na listama za različite nivoe vlasti gde je pored njegovog imena stajalo, diplomirani pravnik Beogradskog univerziteta, a to je svakako isticao u medijima i u javnosti konstantno. Dakle, ovo je defakto, ja koja nisam pravnik ja sam politikolog, ali mogu da kažem da je to defakto primer lažnog predstavljanja. Evo, ovde imamo i zvanične liste 2016, 2012. i 2014. godine gde piše, Balša Božović diplomirani pravnik.

Dakle, ukoliko je Balša Božović, završio bilo kakve studije, pa moguće i studije na nekom drugom fakultetu, a pominje se tu nekakva konekcija sa njegovom dobrom prijateljicom Vesnom Rakić Vodinelić, neka to javno kaže i prestane da se predstavlja lažno i na taj način obmanjuje građane Republike Srbije. Dakle, da li je završio bilo kakve akademske studije i gde?

Nekoliko puta su moje kolege upravo ovde sa ovog mesta tražile, imajući iste sumnje kao i ja danas, tražile na uvid Balšin indeks, međutim, nisu imali nikada prilike da to izvanredno znanje pretočeno u ocene u indeksu i vide. Takođe, ja istražujući ovaj slučaj sada zaista počinjem da razumem nekako izfrustriranost Balše Božovića likom i delom pojedinih mojih kolega koji su zaista postigli izvanredne rezultate u svom profesionalnom angažmanu i naravno akademskom životu, koji kod njega bude određene komplekse zbog čijeg lečenja nedužni ljudi dolaze u zabludu i predmet su Balšinog politikanstva i vrlo loše propagande.

Dakle, molim prethodno spomenute da odgovore na moje pitanje u što kraćem roku, jer svesni smo da su nam izbori pred vratima, a znate kako, ukoliko kažemo da je Balša Božović opet kandidat na nekoj od lista, a ja sam sigurna da će Balša Božović biti kandidat na nekoj od lista, ukoliko mu naravno šef Boško Obradović to dozvoli, ja bih na ovaj način zamolila da se pod hitno prestane sa obmanom naših birača. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.02.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100638.00 RSD 06.03.2018 -
- JKP Higijena Pančevo (Samostalni stručni saradnik na poslovima plana i analize) Javni Mesečno 65000.00 RSD 06.12.2018 - 01.11.2019.
V. D. Direktora JKP Grejanje PO Javni Mesečno 91556.00 RSD 03.03.2015 - 06.03.2018.
Član upravnog odbora Zavod za Javno zdravlje Pančevo Republika Mesečno 13200.00 RSD 21.09.2016 - 04.07.2017.