SANDRA BOŽIĆ

Srpska napredna stranka

Narodna poslanica Sandra Božić rođena je 1979. godine. u Pančevu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja.

Na sednici, 6.3.2018. potvrđen joj je mandat narodne poslanice, kao zamena za Vesnu Rakonjac.

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi zaštitniče građana, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, jako mi je žao što smo danas propustili priliku da gospodine Pašaliću, kao Zaštitnik građana ovde, ne ispred nas poslanika, svoj izveštaj predate i iznesete, već zbog javnosti i građana Srbije, jer smatram da ste svakako u ovom Izveštaju imali šta da kažete i da prikažete građanima Srbije danas u ovom narodnom domu.

Nadam se da ćemo imati prilike u budućnosti, ili možda kroz neku narednu polemiku, da čujemo šta je to Zaštitnik građana radio u prethodnoj, 2018. godini, do nekih detalja, koji budu zanimljivi poslanicima.

Dakle, pre nego što dam svoj osvrt i komentar na pomenuti Izveštaj, imam potrebu građanima preciznije da predstavim i predočim šta to institucija Zaštitnika građana zaista znači, jer smatram, iako su moje kolege pre mene koje su govorile negde dotakle tu temu, mislim da je jako važno reći da je institucija Zaštitnika građana u prošlosti ostala građanima gotovo nejasna.

Snažan je utisak da je u bliskoj prošlosti ona bila u potpunosti otuđena, politizovana i politički zloupotrebljena od prethodnog, ja moram reći, takozvanog Zaštitnika građana, Saše Jankovića, jer ne znam kako bih ga drugačije u ovom momentu nazvala.

Umesto da bude nezavisni regulatorni organ, institucija Zaštitnika građana od strane Saše Jankovića je politički zloupotrebljena. Služila je kao svojevrsna platforma za kandidovanje na mesto predsednika, emancipaciju lične politike, itd.

Primera na koje je sve to činjeno i kako je zloupotrebljena institucija Zaštitnika građana u jednom veoma značajnom periodu od 2007. do 2017. godine je zaista bezbroj. Ti primeri bi mogli možda da posluže za neki naučno-fantastični film, za neki scenario ili, možda, neki loš rijaliti, s obzirom da su pojedini koji su režiseri takve vrste rijalitija koji imaju neki manir čeprkanja po ljudskim sudbinama i podržali u smislu jedne samoproklamovane elite upravo tu nameru kandidature za predsednika Srbije sa mesta Zaštitnika građana Saše Jankovića. Prepoznaće se verovatno oni koje sam mislila da spomenem ovom prilikom.

Dakle, od Zaštitnika koji češće krši zakon nego što mu je on služio da građanima ukaže na njihova prava, do afere "Pištolj" i do predsedničke kampanje, zaista je bio čudnovat put. Iz mnogo očiglednih razloga potrebno je napraviti distancu od ove privatizovane i zapravo zloupotrebljene uloge Zaštitnika građana, te ukazati na sve ono što institucija Zaštitnika građana predstavlja i kako to ona građanima Srbije, i zbog građana Srbije, postoji i njima na usluzi, potrebno je vratiti oduzeti integritet i depolizovati ono što po Ustavu jeste moralo ostati nezavisna institucija.

Način na koji je to radio bivši Zaštitnik građana, svakodnevnim komentarisanjem i davanjem političkih ocena i izjava u javnosti, svakako to nije bio i urušio je ugled institucije Zaštitnika građana i doveo u sumnju sve one građane koji su se Zaštitniku građana obratili i u ovoj instituciji tražili zaštitu u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, a podsetiću vas da je institut Zaštitnika građana ušao u pravni poredak Republike Srbije 2005. godine, a 2007. godine, dolaskom jednog pojedinca, pa sve do 2017. godine, ovaj čovek je uspeo da ovu instituciju devastira, privatizuje, zloupotrebi i na kraju unizi.

Iz svega što je spomenuto i sa čim je svakako i šira javnost upoznata, još jednom ponavljam da je Zaštitnik građana Republike Srbije nezavistan, samostalni državni organ, kojem Ustav i zakoni zabranjuju bilo kakvo političko angažovanje i delovanje.

Vaš zadatak, kao Zaštitnika građana po Ustavu, određen je dvostruko, da štitite građane Srbije, njihova prava i slobode, da kontrolišete zakonitost i pravilnost rada organa vlasti, kao i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja.

S tim u vezi, gospodine Pašaliću, hvala vam što ste za ovako kratak period vratili poverenje građana u ovu instituciju.

Takođe, želi da istaknem da u praktičnom radu Zaštitnika, mora da se rukovodi zaštitnik načelno pravičnosti, naravno u okviru pozitivnog prava i njegova uloga je daleko veća od pukog formalnog poštovanja zakona.

Zaštitnik građana je takođe dužan da ispituje etičnost, savesnost, nepristrasnost organa, kao i poštovanje dostojanstva građana i ostale karakteristike javne uprave. Sa punim pravom građani očekuju da one, koje kao poreski obveznici plaćaju, očekuju da ove karakteristike i budu ispunjene.

Što se uloge nas, narodnih poslanika tiče, imali smo priliku i u prethodnim izlaganjima kolega, da još jedno ponovimo da narodni poslanici biraju i razrešavaju Zaštitnika građana, a po onoj kontrolnoj funkciji imaju pravo da vrše nadzor. S tim u vezi, analizirajući ovaj vaš izveštaj danas, za 2018. godinu, moram priznati da je ispred vas stavljen jedan težak, ali očigledno ne nesavladiv zadatak koji ste vi, uz probleme koje ste nasledili iz prošlosti, zaista uspeli da prebrodite.

Upoređujući statistiku koju ste nam u izveštaju predočili, mislim da je jako važno, primetan je veliki broj nerešenih slučajeva, odnosno predmeta iz prethodnih godina. Dakle, preciznije, nasledili ste 2.720 starih predmeta. Poređenja radi, u 2018. godini broj primljenih predmeta iznosi 3.338. Dakle, ako sam ja dobro razumela, vi ćete me ispraviti, po ovim podacima, kada ste preuzeli odgovornost Zaštitnika građana, ova institucija je već gotovo godinu dana bila u zaostatku.

Iz tog razloga, posebno bih istakla pojedine kampanje koje ste odmah po preuzimanju dužnosti sami inicirali, to su i podstakli, kampanja „Otvorena vrata Zaštitnika građana“ u Beogradu, kampanja „Dani ombudsmana unutrašnjosti Srbije“, koje su u potpunosti zaživele i opravdale svoj cilj, a upravo cilj ima veze sa ovim što sam prethodno rekla, a to je potreba da se smanji broj građana, broj predmeta koji su ostali u potpunosti bez odgovora Zaštitnika građana.

Takođe, način rada moram ovom prilikom da pohvalim, jer smatram da neposredan razgovor i neposredan kontakt sa ljudima jeste ono upravo što vraća i garantuje da će se poverenje građana vratiti u ovu instituciju, što ujedno, ja mislim, omogućava jednu bolju efikasnost.

Takođe, formiranjem Odeljenja za hitne intervencije smatram da ste postali dostupniji građanima, a posebno je to dragoceno kada su u pitanju najosetljivije grupe stanovništva, a imali smo prilike u Izveštaju da vidimo i na kakve ste sve situacije nailazili i gde ste imali potrebu da intervenišete vrlo brzo.

Sagledavajući ovaj vaš izveštaj, u nekoliko segmenata dotakli ste se apsolutno svih prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom Republike Srbije i zakonima Republike Srbije. Osvrnuću se na nekoliko segmenata koje ste istakli.

Pre svega, želim da razgovaram sa vama i da razmotrimo deo koji se tiče stanja prava deteta jer, kao neko ko učestvuje u radu skupštinskog Odbora za prava deteta u ovoj problematici, smatram takođe brigu o deci i o našim najmanjim i najdragocenijim stanovnicima jednom od najvažnijih tema kojom jedna država, ozbiljna država, ozbiljna vlast moraju i imaju obavezu da se ozbiljno bave.

Vi ste podneli poseban izveštaj vezano za ovu temu. Moram napomenuti, zarad javnosti, s obzirom da ste se kritički u ovom delu Izveštaja osvrnuli na postojanje dečijih i ranih brakova, kako smo to nazvali, da je država Srbija, a vi to znate, ali zarad javnosti ovo moram da istaknem, odreagovala na ovaj problem i osnovala Nacionalnu koaliciju za okončanje dečijih brakova, koja će raditi na otklanjanju ovih institucionalnih, društvenih, različitih prepreka koje postoje u ovoj problematici, kako bi u potpunosti dečije brakove na teritoriji Republike Srbije iskorenili.

Institut Zaštitnika građana, kažem i napominjem, ovo zna, jer učestvuje, pored ostalih predstavnika Narodne skupštine Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, nevladinog sektora, različitih udruženja, itd, Zaštitnik građana učestvuje takođe u ovom problemu vrlo aktivno.

Ono što bih još dodala kao reakciju države na prepoznatu izuzetnu potrebu za brigu o deci jeste zakon koji je trenutno u proceduri javnog slušanja, to je zakon o imenovanju zaštitnika za prava deteta, dakle posebno za prava deteta. Smatram to još jednim korakom u prepoznavanju značajnosti ovog problema i jednog sistemskog odgovora gde ćemo zaista sveobuhvatno imati priliku da se kroz još jednu instituciju zaštitnika brinemo o problemima onih koji su nam, kažem, najdragoceniji. Takođe, verujem da ćemo u sledećem izveštaju imati priliku i da konkretnije razgovaramo na ovu temu, s obzirom da ćemo već imati u toku 2019. godine rezultate.

Takođe, deo koji mi je bio zanimljiv i volela bih da se osvrnem na njega, jeste vaš Izveštaj koji se odnosi na deo rodne ravnopravnosti, odnosno vidim da je trend izvršenja preporuka Zaštitnika građana u ovom delu 83,33%, što je u apsolutnim brojkama u stepenu izvršenja zaista, nadam se da će biti visok taj stepen izvršenja i u narednom periodu, jer vidim da se mišljenja Zaštitnika građana izvršavaju i uvažavaju, što je jako važno u ovom segmentu. Jer, pored činjenice da je po ovim pitanjima Srbija daleko odskočila, što se tiče i regiona i Evrope, po temi rodne ravnopravnosti, s tim u vezi učešća žena u politici, mislim da je i dalje, a tu ste u pravu, u Izveštaju kada ste kritički rekli da je ipak na lokalnim samoupravama da odreaguju, ja se tu moram složiti sa vama. Lokalne samouprave jesu te koje moraju osnažiti pitanje rodne ravnopravnosti kroz formiranje obavezno saveta za rodnu ravnopravnost i kroz veću podršku koju moraju ovom telu dati.

Ono što je jako bitno i važno napomenuti, a svakako jeste nešto što je ova Vlada inicirala jeste Nacionalni akcioni plan zapošljavanja, u skladu sa opštim i posebnim protokolom za zaštitu žena od nasilja, koji propisuju subvencije za zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih lica, gde upravo spadaju žene žrtve porodičnog nasilja. To je veliki doprinos Vlade, resornog ministarstva, predstavlja meru aktivne politike Vlade u rešavanju ovog značajnog i velikog problema, gde moram napomenuti, kada je u pitanju problem konkretno prevencije nasilja prema ženama, nasilja u porodici, nasilja prema deci, nijedna vlast do sada nije preduzela ovoliko konkretnih mera i zauzela apsolutnu nultu toleranciju prema nasilju, prema bilo kom obliku nasilja, pogotovo nasilja prema deci, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.

Međutim, da ne ispadne da vas ovo hvalim, imam i jednu vrstu jedne male kritike, a možda nisam u pravu, pa ćete me vi ispraviti ukoliko nisam. U Izveštaju nisam mogla da pronađem nijednu vašu osudu, niti bilo koji deo koji se odnosi na učestale napade na žene koje participiraju u politici, a smatram da ste možda samoinicijativno imali nekoliko osnova da to učinite. Tu pre svega mislim na napade na predsednicu parlamenta Maju Gojković, predsednicu Vlade Anu Brnabić, kojoj je čak bilo prećeno smrću, silovanjem i vešanjem, i na mnoge druge žene koje participiraju i aktivne su kao nosioci javne vlasti i javnih funkcija, a trpele su verbalno nasilje od strane muškaraca koji takođe vrše javnu vlast. Ispravite me, kažem, tu ako sam pogrešila i ako sam možda negde propustila u sredstvima javnog informisanja da čujem vašu osudu i vašu ocenu, ali svakako, ako ste to i učinili, smatram da je ova pojava trebalo da se nađe u ovom vašem Izveštaju.

Takođe, ono što je dosta olakšalo rad Zaštitniku građana i smatram kao nešto što je vrlo važno, u čemu je ovaj parlament učestvovao donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a vama dosta olakšalo rad, koji je usvojen 2018. godine, predstavlja takođe jedan dobar primer, prepoznat primer potrebe građana, društva, jer smo imali jednu veliku barijeru u pristupu besplatnoj pravnoj pomoći za većinu ili veći deo onog dela stanovništva koje predstavljaju osetljivije grupe stanovništva. Ovo je u velikoj meri olakšalo rad Zaštitnika građana, verujem, i svakako, ako ništa drugo, upotpunilo je pravni okvir u postupanju i delovanju istog.

Takođe, ne mogu da se ne osvrnem na deo Izveštaja koji ste predstavili, a koji se odnosi na probleme sa kojima vam se javljaju pripadnici nacionalnih manjina. S obzirom da je moje mišljenje po mnogim izveštajima koje pratim u okviru parlamenta da nacionalne manjine, pogotovo u Srbiji, zaista imaju sva prava, sve mogućnosti zagarantovane Ustavom i zakonima, u ovoj oblasti moram podvući nešto što ste vi takođe sami istakli, to je značaj usvojenih izmena zakona koji se odnose na poboljšanje kvaliteta života pripadnika nacionalnih manjina koji su takođe ovde u setu zakona u parlamentu pre izvesnog vremena u 2018. godini i usvojene.

Vi ste se osvrnuli na mađarsku nacionalnu manjinu, na pripadnike mađarske nacionalne manjine. Ja sa ponosom mogu reći da je saradnja između Srbije i Mađarske na istorijskom vrhuncu i da ove dve zemlje nikada nisu imale ovako visok i napredan nivo bilateralne saradnje, a na tome možemo da zahvalimo samo jednom čoveku, to je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, koji izuzetno, jednom strateškom i zdravom politikom neguje spoljne odnose i spoljnu politiku generalno.

Koliko je visok nivo saradnje između Mađarske i Srbije govori možda upravo izjava koju je dao šef mađarske diplomatije juče Peter Sijarto, koji je izjavio da je Srbija primer za brigu o nacionalnim manjinama, jer ljudska prava su jezik osnovnih ljudskih prava i njihovo poštovanje i zaštita utiču na svakodnevni život građana i na njihov standard. Iz tog razloga smatram da su ove ocene koje stoje u vašem izveštaju vrlo blizu onoga što jeste zaista realnost, dakle, imamo jako dobar odnos sa svim pripadnicima nacionalnih manjina, a posebno moram istaći pripadnike mađarske nacionalne manjine.

S obzirom da kritički kontrolni pristup jeste nešto što je dragoceno svakoj vlasti, gde se neposredno može sagledati efekat svih aktivnih politika koje vi pružate kao sistem, vaša pozicija kao Zaštitnika građana u ovom smislu je zaista dragocena i neprocenjiva, jer vašom reakcijom mi imamo mogućnost da prepoznamo probleme u sistemu i da sistem menjamo i unapređujemo u skladu sa potrebama građana. Nijedna vlast kao ova, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, nije bila bliža narodu, nije bila bliža građanima i aktivno radila na rešavanju problema običnih ljudi, sve u cilju toga kako bi životni standard bio veći i kvalitetniji.

Upravo je ta posvećenost svakom pojedincu vidljiva na svakom koraku danas. Pojedinac je u sferi interesovanja politike Vlade, politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, celokupne politike SNS, zdrava, pristojna Srbija, Srbija u kojoj se otvaraju nova radna mesta, zidaju nove fabrike, zidaju bolnice, posle desetina decenija se ulaže u infrastrukturu, ulaže se u nove puteve. Zamajac razvoja se tu ne zaustavlja.

Videli ste iz sredstava informisanja, predsednik Aleksandar Vučić je najavio jedan novi investicioni ciklus od 10 milijardi evra, a koliko se vodi računa o svim segmentima društva, predstavlja i činjenica da će od ovih 10 milijardi dve milijarde evra čak otići isključivo i samo za one koji čine budućnost Srbije, a to su mladi ljudi.

Takođe, ne mogu da propustim priliku da kažem da je Srbija u prošloj godini imala rast od 4,1%. Druga smo zemlja u Evropi po nivou privrednog rasta, a investicije su premašile strane direktne investicije od 3,3 milijarde evra, a predikcije su da će one biti u budućnosti i veće. Srbija se gradi, Srbija vodi balansiranu spoljnu, unutrašnju politiku, sa tačnom vizijom i strategijom razvoja.

Sve gore pomenuto, sveukupno je bitno i važno kada pričamo o pravima i slobodama građana i o brizi o pojedincu. S obzirom da institut Zaštitnika građana radi u okviru preporuka, mišljenja i zakonodavnih inicijativa i vrši i zadužen je da štiti i unapređuje poštovanje sloboda i prava građana u odnosu na organe i organizacije koje vrše javna ovlašćenja, na taj način se Srbija opredelila za jedan demokratski pristup, demokratski odnos između građanki i građana i između vlasti.

Krajnji zajednički cilj svake demokratske vlasti i Zaštitnika građana jeste doprinos ostvarivanju prava i sloboda, principa jednakosti i očuvanju, pre svega, dostojanstva građanki i građana. S tim u vezi, izveštaj koji ste podneli pokazuje da institucija Zaštitnika građana živa i vraćena građanima gde joj je oduvek i bilo mesto. Zahvaljujem.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani članovi Vlade, poštovana predsednice Vlade, biću vrlo kratka. Moje današnje pitanje je upućeno predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.

Svesni smo toga da je digitalizacija postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije, složićete se, nije bio slučaj i građani imaju sve više poverenja u digitalizaciju i njene prednosti. Na taj način smo počeli, kako ste i sami rekli, da trčimo u korak i mnogo naprednijim zemljama sveta, pa s obzirom da je sutra, kako ste rekli maločas, tačno dve godine od kada ste ovde u parlamentu pred narodnim poslanicima izlagali ekspoze u kome ste kao jedne od glavnih prioriteta upravo ukazali u radu Vladu na digitalizaciju obrazovanjem, da li mogu da vas zamolim samo da nam ukratko kažete šta je konkretno na ovo dva polja urađeno do danas? Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem, predsednice Gojković.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u svojim prethodnim amandmanima govorila sam o tome koliko je Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja važan i koliko će preciznosti uvesti u oblast i sistem koji kontroliše. Takođe, nekoliko puta osvrnula sam se i na budžet koji je tema ovog zasedanja, posebno naglašavajući njegov socijalni aspekt.

Međutim, onda, možda ono što nije spomenuto je da su i u ovaj budžet kao prethodnih godina utkani rodno-senzitivni elementi i možda je ovo pravi momenat da se na ovu temu osvrnemo, jer upravo traje 16 dana aktivizma prevencije nasilja prema ženama. Međutim, u atmosferi koju opozicija pravi, kako u medijima, tako i na društvenim mrežama, a tako i u samoj Skupštini, mi ovih dana na delu imamo apsolutnu promociju nasilja Đilasovog Saveza protiv Srbije. Posle poziva na ubijanje i vešanje, nastavili su nasilničko ponašanje u Skupštini, pa zatim pretnjama i uvredama zasuli i predsednicu Narodne skupštine gospođu Maju Gojković. I dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije bore za teritorijalni integritet i celovitost, Đilas, Obradović i nasilnička svita spremno i u čoporu, kao psi razjareni, spremni su da ujedaju i puštaju krv svojih neistomišljenika. Dok njihove poslanice ugrožavaju svojom glumom i patetikom ženska prava, zloupotrebljavajući na taj način svaku ženu žrtvu nasilja u Srbiji, njihove kolege, ohrabrene nasilničkom politikom obračuna, spremno linčuju svoje neistomišljenike.

Tako je juče, kao što su moje kolege već nekoliko puta pomenule, a nije zgoreg da se pominje i da se nadalje zaista spreči da se takve stvari u budućnosti dešavaju, u opštini Lučani kukavički i fizički napadnuta, pesnicama istučena kandidatkinja SNS na mestu odbornice na predstojećim izborima u Lučanima, gospođa Nada Jovanović. To je njihovo lice, nasilničko i kukavičko. Drage koleginice iz saveza koje ovo ćutke gledaju i ohrabruju kao žena najstrašnije osuđujem. Neke od njih bolje da su balerine bile, jer ovde je šteta delovanja i rada njihovog neprocenjiva po građane i po državu Srbiju. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani članovi Vlade, poštovana predsednice Vlade, biću vrlo kratka. Moje današnje pitanje je upućeno predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.

Svesni smo toga da je digitalizacija postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije, složićete se, nije bio slučaj i građani imaju sve više poverenja u digitalizaciju i njene prednosti. Na taj način smo počeli, kako ste i sami rekli, da trčimo u korak i mnogo naprednijim zemljama sveta, pa s obzirom da je sutra, kako ste rekli maločas, tačno dve godine od kada ste ovde u parlamentu pred narodnim poslanicima izlagali ekspoze u kome ste kao jedne od glavnih prioriteta upravo ukazali u radu Vladu na digitalizaciju obrazovanjem, da li mogu da vas zamolim samo da nam ukratko kažete šta je konkretno na ovo dva polja urađeno do danas? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 08.03.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 106240.00 RSD 06.03.2018 -
Poslednji put ažurirano: 03.11.2018, 01:51