SANDRA BOŽIĆ

Srpska napredna stranka

Sandra Božić rođena je 15. oktobra 1979. godine u Pančevu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja.

Predsednica je Unije žena Srpske napredne stranke Pančevo i poverenica Gradskog odbora stranke u Pančevu.

Od marta 2015. do marta 2018. bila je direktorka pančevačkog JKP „Grejanje“. Ostavku na tu funkciju podnela nakon što je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije, umesto Vesne Rakonjac, kojoj je prestao mandat. U XI sazivu (2016. - 2020.) bila je član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za prava deteta, zamenik člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Takođe je obavljala funkciju zamenika člana u Delegaciji u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

Sandra Božić je zajedno sa Aleksandrom Martinovićem iz Srpske napredne stranke stupila u dvodnevni štrajk glađu 10. maja 2020. godine, a kao razlog naveli su nereagovanje tužilaštva i sudstva na nasilničko ponašanje Boška Obradovića.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je dobila mandat narodne poslanice našavši se na 17. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gosti Narodne skupštine i izveštači po današnjim tačkama dnevnog reda, poštovani građani Republike Srbije, moja koleginica Ivana Popović je u današnjem izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu ispravno zaključila da zaista vaši izveštaji govore o tome da ste ozbiljno 2020. godinu, koja je praktično na koncu i za nama, u svom delokrugu rada zaista sa nekim vidljivim rezultatima praktično, već sada kada govorimo o 1. decembru, mogu reći polako završili.

Ono što je daleko bitnije, na šta bih ja stavila akcenat u ovom trenutku, jeste i činjenica da neki pre vas nisu radili toliko korektno, transparentno, a za svaku od vaših institucija, to pre svega znači uslov rada, pre svega dobrog rada i da smo ovakve institucije sređene kroz sistem Republike Srbije imali u nekom prethodnom periodu mislim da bi politička scena Srbije zaista danas izgledala daleko drugačije. U to ime bih se zapitala, recimo, s obzirom, da je Agencija za sprečavanje korupcije u nekom periodu koji je tu blisko, označila i 10 godina svog postojanja i rada, zapitala pojedine koji su tom agencijom rukovodili u nekim godinama koje su praktično značile i početak rada Agencije - na koji način su zapravo svoj posao izvršavali?

Mislim da bi bilo zaista svrsishodno da smo mogli da uporedimo i neke podatke iz tih prethodnih godina, iz 2009. godine, recimo, i 10 godina posle. Mislim da bismo zaista došli do različitih zaključaka, ali ono što nas ne sprečava da i danas izvučemo pojedine zaključke jeste kako su određeni perači prozora i trgovci šunkom, da ne kažem onu drugu mnogu drugačiju reč - šverceri šunkom, došli do pozicija od 619 miliona.

Praktično, ono što želim da napomenem jeste, da, naravno, svi ovde znamo o kome se radi kada spomenete 619 miliona, ne možete da uz to ime koje je svakako najzvučnije kada pričamo o milionerima, posebno onima u evrima, ne spomenete onoga na koga se to odnosi, to je direktno Dragan Đilas. Vidimo da je u poslednje vreme aktuelan i brat Gojko koji sasvim sigurno sve malverzacije vezano za funkcionisanje njihove firme podržava, čak šta više, negde i učestvuje u određenim procentima.

Međutim, ono što je važno jeste da kada govorimo o tih 619 miliona malo smo se zaboravili, čini mi se, i mnogo često sada imam priliku da me građani pitaju - čekajte, stanite, pričate o tih 619 miliona, pa šta je konkretno tih 619 miliona, gde je taj novac, na koji način je praktično Dragan Đilas figurativno taj novac stavio u svoje džepove? Onda ja shvatim zapravo da mi ovde ne pričamo dovoljno o svemu onome po čemu se Dragan Đilas u prethodnom svom političkom mandatu proslavio i ja ću danas iskoristiti, s obzirom da govorimo, između ostalog o izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, i svoje današnje izlaganje kako bih podsetila narodne poslanike, koji to sasvim sigurno dobro znaju, ali ipak i građane Republike Srbije, na koji način je Dragan Đilas stekao 619 miliona. Nećemo ući u trag svih 619, ali ćemo sasvim dobro ući u trag većeg dela tih miliona korupcionaških i možda podstaći, ako nismo 2009, 2010. godine, možda danas podstaknemo tužilaštvo da odradi svoj deo posla i da najzad uđe u trag, a jako je teško i komplikovano, videćete iz mog izlaganja, i samo ću unapred zamoliti narodne poslanike za strpljenje s obzirom da znate da za bukvalno jednu korupcionašku aferu Dragana Đilasa je dovoljna jedna čitava sednica, možemo slobodno kao tačku dnevnog reda da je postavimo ovde u Narodnoj skupštini i da o njoj raspravljamo čitav dan.

Međutim, trudiću se da budem vrlo koncizna i da to prestavim vrlo kratko, ali da ipak građane Srbije podsetim na sve ono što jesu nedela Dragana Đilasa, jer ne dešava je tako često da jedan običan student, koji je pobegao iz zemlje praktično u vreme ratnog vihora, koji je zadesio našu zemlju, kako ne bi služio vojni rok, pa onda dođete do toga da se nekako nađete u Češkoj u nekakvim poslovima sa šunkom, ne bih ulazila dalje u ideju sa kakvim, pa da onda preko perača prozora vi odjednom postanete milioner i to kakav.

S obzirom da koliko znamo njegovo uspinjanje u DS je bilo vrtoglavo, jer vrlo je čudno da čovek u DS, pogotovo te težine koliko je težak Dragan Đilas, tih 619 miliona nama poznatih, a nama nepoznatih ko zna koliko, trebalo mu je dosta vremena da se u čitavom tom tranzicionom delu DS i vremena u kojem smo živeli puno korupcionaških afera uzdigne u DS, ali čini mi se da je vrlo brzo uspeo da svoj položaj unovči i praktično na taj način dođe do pozicija u kojoj je sebi omogućio praktično sve.

Praktično 2004. godine Dragan Đilas je ušao u politiku. Znano ili neznano Dragan Đilas je tek tada postao poznat posle svih svojih studentskih aktivnosti javnosti široj jer pre toga ga očigledno Zoran Đinđić nije hteo u DS. Tako 2004. godine kada stupa negde na političku scenu zaista se trudi da vrlo brzo pokupi sve funkcije koje je mogao u tom trenutku, a s obzirom da je plen već bio rasprodat između članova DS, dobro se sećamo i kako, a za to bi nam bila potrebna jedna godina dobra zasedanja da razlučimo ko je koliko od njih iz DS i ostalih satelita zaista i oteo od građana Republike Srbije, ali svakako da je Dragan Đilas jedan od onih koji je imao najvrtoglaviji uspon i najupečatljiviju karijeru. Tako da možemo pričati o njegovim različitim funkcijama. Ja ću se potruditi da ukratko sve sublimiram, ali verovatno da je onog trenutka kada je stupio na političku scenu Dragan Đilas je praktično svoju vrednost uvećao, vrednost svojih kompanija koje je i tada imao i stvorio za sebe nesluđene mogućnosti, i naravno za svog brata Gojka, pošto ćemo videti iz mog izlaganja da je praktično Gojko Đilas deo Multikoma sve vreme.

Dakle, neverovatno zvuči da je ovaj čovek primljen u DS, kao što rekoh, 2004. godine i da je od 2004. godine do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. godine obavljao funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike. Od maja 2007. do 2008. godine bio je ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za sprovođenje nacionalnog investicionog plana, a odgovor na pitanje zašto ga nije bilo u visokoj politici to je upravo ovo težište koje sam maločas spomenula jer je praktično Dragan Đilas morao da sačeka da mu naraste cena pa tek onda prosto da unovči na taj način i napravi svoju materijalnu logistiku i unovči svoj politički kapital.

Tek 2005. godine kada je već bilo izvesno da se potvrdio u tim menadžerskim vodama osnovao je tzv. poslovni sistem, nama svima znan i građanima znam Multikom grupu sa osnivačkim ulogom blizu 1,5 miliona evra ili 49% vlasništva i u sastav Multikoma ušla je njegova firma „Dajrekt medija“ i danas poznata, kao i firma „Emouš prodakšn“, koja ima licencu za prvi rijaliti šou u Srbiji.

Ono što je zanimljivo Multikom jeste osnovan 2005. godine, ali je već i to se nije krilo od javnosti 2006. godine zaradio 55 miliona evra. Podsetiću vas, Dragan Đilas je tada bio direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije.

Takođe, Đilasova „Dajrekt medija“ u istom periodu imala je ukupan prihod od oko 43 milion evra. Tokom 2007. godine Đilas je zaradio 83,8 miliona evra, a prihod njegove kompanije povećan je za skoro 50% u odnosu na proteklu godinu. Tada on konačno i kreće u trku za gradonačelnika Beograda nakon tog nekog zalognog ministrovanja i pokušaja dolaska na čelo predsednika Vlade koja očigledno ostaje frustracija do danas. Takozvana Narodna kancelarija, nema potrebe govoriti o tome, apsolutno nijedan jedini problem koji u svom nazivu ima, a tiče se naroda, nije nikada rešila već je verovatno i na tome profitirala.

Monopol koji ima u tom trenutku nad medijskim prostorom u Srbiji počeo je da širi i na druge države i to nije ni do dan danas strano kompaniji koju vodi Dragan Đilas, a anemične institucije poput one koja se bavila antimonopolskom politikom, antimonopolska komisija, na kraju krajeva, moram istaći, ni ostali državni organi se nisu ni u jednom trenutku pozabavili ni na jedan mogući način na koji način Dragan Đilas zapravo trguje reklamnim prostorom i sekundama.

Bilo je za očekivati da to učini na TV B92, gde je bio suosnivač, ali svakako na RTS-u kao javnom servisu je bilo vrlo upitno na koji način je to učinio, s obzirom da je bio apsolutni monopolista, sa čak 55% celoukupnog reklamnog tržišta koje se nalazilo u njegovim rukama.

Zvanični procenat uvećanja njegove firme, što je vrlo zanimljivo, „Dajrekt medije“ u vreme njegovog direktovanja Narodnom kancelarijom iznosio je 983%. U kratkoj, ali kriminalnoj istoriji ove tranzicije, ovo čudo praktično nije zapamćeno, nije zabeleženo i do 2006. godine, kada je Đilas osvojio sve njemu neophodne državne funkcije, jel tako, čist godišnji prihod njegove firme se kretao između 30 i 50 miliona evra.

Predstavljajući sebe uporno kao osvedočenog humanistu, što svakako jeste bio iskreno, verovatno, samo u svoju korist, malo je poznato javnosti da je Dragan Đilas u tom nekom periodu postao i vlasnik firme „Ovejšn advertajzing“ u čijoj registraciji doslovno piše - davanje poklona i pružanje usluga. Dakle, rast prihoda ove agencije, svakako, u normalnoj državi bi bio predmet nekakve istrage, ali ne i u Đilasovoj obećanoj zemlji i na njegovom političkom igralištu kakav je bio Beograd i kakva je bila Srbija. Milioni stečeni na ovaj način, bukvalno zahvatanjem iz budžeta nikada nisu bili ispitani.

Da bih podsetila javnost, ispred sebe imam i spisak Đilasovih firmi, koji je praktično zastareo i mi do sada morali bi posebno da se još malo pozabavimo praktično Đilasom, koji sada nema obavezu da prijavi, jel tako, ispravite me ako grešim, s obzirom da nije funkcioner, nema obavezu da prijavi svoje ni prihode, ni kompanije, ni poslovanje, ali svakako da moralna obaveza postoji, kao nekoga ko se predstavlja kao predstavnik i vođa opozicije.

Svakako bi mogli da najzad pogledamo i pogledamo čitavu listu imovine koju Dragan Đilas ima zajedno sa svojim bratom, Gojkom Đilasom.

Dakle, detaljan spisak Đilasovih firmi izgleda ovako: „Multikom grup“, „Multikom rent“, „Beletim“, „Dajrekt medija“, „Dajrekt medija - Pablik rilejšns Beograd“, „Dajrekt medija Skoplje“, „Dajrekt medija Sarajevo“, „Dajrekt medija Podgorica“, „Spark ivent promoušn“, „DM marketing internešnal“, „Sports a.d.“, „Big print“, „Frendi“, „Emoušn prodakšn“, „Ovejšn advertajzing“, „Multikrom grup“, preduzeće za multimedijalne komunikacije koja je praktično majka firma svim ovim ćerkama firmama. Tu su još i firme: „Multikom rent“, „Beletim“, takođe tu su još i „Dajrekt medija Skoplje“, Sarajevo, Podgorica, „Spark ivent promoušn“, tu je i njegov „DM marketing internešnal“.

Međutim, ono što je posebno interesantno meni u ovom čitavom nabrajanju i listingu jesu i Đilasove firme koje se bave računovodstvenim i knjigovodstvenim poslovima i poslovima kontrole, savetodavnim poslovima u vezi sa porezom. Pa, pretpostavljam da je vrlo rano ideja o tome na koji način organizovati i osnovati luskemburšku televiziju koju će ovde koristiti kao svoju produženu političku ruku. Pretpostavljam da je upravo u ovom trenutku nastala.

Ona najpoznatija firma, svakako pored „Multikoma“ je „Emoušn prodakšn“, to je zapravo preduzeće za konsalting, ali time ću se kasnije malo pozabaviti.

Dakle, na zaprepašćenje tadašnje javnosti, ali apsolutno očigledno ne i institucija koje nisu reagovale ni u jednom jedinom trenutku, monopol oglašavanja u Srbiji koji je Đilas imao sa svojim preduzećima imao je širok spektar onih koji su se u njegovom medijskom prostoru u sekundama oglašavali, o čemu govori spisak izuzetno uglednih predstavnika različitih agencija.

Međutim, većina ovih agencija, vrlo zanimljivo, dolazi iz zemalja gde su vrlo strogi državni propisi u smislu administracije, na svakom koraku se sankcioniše monopol itd. ispituje, naravno, poreklo svakog evra ili dolara u prometu, a nama nije nepoznato da upravo u to vreme kada ne pričamo i ne govorimo svakako o ne znam koliko velikom broju stranih investitora koji su dolazili u Srbiju, vrlo je mali broj lica, a iz kog razloga.

Iz razloga što je svaka od te firme imala obavezu koja je bila unapred predočena da kada dolaze u Srbiju, sve ono što imaju od reklamnih potreba zapravo moraju da zadovolje u Đilasovoj reklamnoj agenciji, njegovom medijskom prostoru. Tako da su mnogi, odnosno većina u startu odustajali upravo od ovakvih milionskih unapred zatraženih reketaških malverzacija, a oni koji su buli tu, posvedočili su, kao što je recimo bivši komercijalni direktor slovenačke kompanije „Jug“ koji je deo svoje proizvodnje izmestila u Srbiju, priznao je da je jedan od uslova da dođu u Srbiju upravo bio taj da sredstva od marketinga daje agenciji vladajuće koalicije.

Dakle, predstavnicima stranih firmi ovakva Srbija je praktično bila eldorado za ekstra profit od korupcije koju zapravo u tom trenutku dele sa Đilasom i njegovim satelitima.

Da podsetim samo da se ovde ne završava celokupna imperija, da se ovde ne završava ni ona megalomanska ideja o tome da treba imati apsolutno svaku funkciju u državi, u jednom trenutku Dragan Đilas sve svoje malverzacije prenosi zapravo i na sport, kao predsednik Košarkaškog saveza Srbije, gde je zbirno povećan broj njegovih uloga, funkcija i zaduženja u zemlji.

Ipak, najveću štetu Dragan Đilas pravi upravo na čelu Grada Beograda, kao gradonačelnik. Nemerljivu štetu koju građani Beograda nažalost i pored toga što je SNS uspela da najveći deo onoga što je Dragan Đilas uradio i naštetio Gradu Beogradu, povrati i da Beograd stavi na zdrave noge i omogući dalji napredak. Podsetiću vas, glavni dug Grada Beograda u vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda iznosila milijardu i 200.000 dinara.

Loša politika gradonačelnika, osim dugova rezultirala je onim što povlači sledeću stavku, a to je ogromna nezaposlenost i zbirno kada saberete budžetske korisnike koji su svakako bili deo sistema i neizmirenih obaveza, dolazimo do toga da su posledice koje Beograđani praktično osećaju i danas, bile zaista nesagledive.

Podsetiću samo na neke od afera koje se vezuju konkretno za Beograd, u vreme kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik, to je Bus-plus sistem, rekonstrukcija bulevara, rekonstrukcija mnogih drugih ulica u Beogradu, popločavanje tek popločanih trgova, gde pobeđuju praktično firme koje imaju mesec dana otprilike datum postojanja i kapital od 500 evra. Najunosniji posao svakako po kome je Dragan Đilas poznat jeste famozni most na Adi koji je koštao oko 500 miliona evra, koji je praktično Dragan Đilas u vreme izborne kampanje same, na kraju 2011. godine u decembru požurio da otvori kako bi se slikao, ali to slikanje su građani Beograda morali da plate dodatnih 14,3 miliona evra. Podsetiću vas samo još jednom da je procenjena vrednost radova izgradnje mosta na Adi zapravo bila 124,5 miliona.

Kako je Dragan Đilas stigao do skoro i blizu 500 miliona, to ostaje zauvek tajna. Na kraju krajeva, ostaje opet jedno otvoreno pitanje, otvorena stavka i za vas nezavisne, regulatorne organe, ali i za sve ostale druge, pre svega tužilaštvo, da najzad utvrdimo kako i koliko su Beograđani platili most na Adi, a koliko je otišlo u džepove Dragana Đilasa.

Nećemo pričati naravno i nema potrebe da ulazimo u Bus-plus afere i apsolutno reorganizaciju celokupnog gradskog transporta, poznata nam je i znamo na koji način je upravo na tom poslu Dragan Đilas uspeo da zaradi svoj prvi milion.

Postoji još jedna afera koja je vrlo nepoznata javnosti, zaboravljena. Ja bih podsetila ovom prilikom, a nije da je nebitna i vrlo je zanimljivo obzirom da čak i tu postoje elementi za tužilaštvo, koji se mogu i dan danas ispratiti i na koje se može odreagovati.

Pošto je nemilice pljačkao Beograđane kroz megalomanske prizvodnje na izgradnji mosta na Adi ili Bus-plus sistem, svoju lopovsku delatnost je nastavio u Državnoj lutriji Srbije. Iako za svoje radove Državna lutrija zaista koristi komplikovane, internacionalnu mrežu preduzeća, Dragan Đilas je uspeo da nametne postojanje i posao namesti svojoj firmi, opet ćerki firmi „Multikoma“, Dajrekt lotu d.o.o. koji je jedini dobio pravo na distribuciju lutrijskih proizvoda od Državne lutrije Srbije i navodno je sve učinjeno po zakonu i „Dajrekt lot“ je dobio posao, jer je ovo preduzeće jedino u zemlji imalo reference. To prosto zvuči neverovatno za firmu koja je osnovana 17. februara 2011. godine, a ugovor sa lutrijom dobila već 12. marta 2011. godine. Dakle, za nepunih mesec dana.

„Dajrekt Lot“ je po ugovoru trebalo da pospeši prodaju lutrijskih proizvoda, ali u stvarnosti promet je prepolovljen i sa 100 miliona evra na godišnjem nivou na samo 50 miliona. To je verovatno jedini primer u svetu da institucija ove vrste bude na gubitku. Zato se postavlja pitanje gde je ostatak od ovih 50 miliona? Dakle, kada ovo sve zbrojite ne dođete do 619, ali dođete blizu. Mislim kada bi nadležni organi svoj deo posla odradili onako kako treba da bismo došli do celokupne cifre ili barem dela toga.

Lovac na novac, jedan od najpoznatijih funkcionera je imao i potrebu da na delu placa, zemljišta koje je pripadalo gradu Beogradu, pod izgovorom da će tu graditi nekakav kompleks za decu, izgradi i dobro poznatu svima kuću „Emoušn“, u kojoj se snimao „Veliki brat“, odnosno Dragan Đilas je omogućio da rijaliti uđe u Srbiju preko „Velikog brata“. Njegova firma „Emoušn prodakšn“ je nezakonito, to je opšte poznata stvar, otela ovo zemljište od Pionirskog rada, odnosno od grada Beograda i nakon što je taj sporni objekat izgrađen naknadno su fabrikovani svi papiri, sve dozvole koje su bile potrebne kako bi ovaj objekat ušao u upotrebu.

Ono što je zanimljivo, Dragan Đilas je na taj način omogućio izgradnju 1.967 m2 poslovnog prostora koji je zakupio za svega 416 evra mesečno i to na period od osam godina. Istovremeno je ostvario milione čistog profita. Da kriminal bude još veći, naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta koje je Đilas preoteo od grada Beograda obračunata je i naplaćena po ceni od 20% jeftinijoj od stvarne, jer se kroz papire kao investitor provukla državna ustanova, odnosno Pionirski grad, a ne stvarni investitor „Emoušn prodakšn“. Da ne pričamo o tome da li trebamo da ulazimo uopšte u prirodu toga da li je tu zaista trebalo izgraditi objekat koji se ticao dece.

Dakle, zaključno sa danom ulaska u upotrebu ovog objekata „Emoušn prodakšn“ je izvršio ulaganje od 85.361.000 dinar u izgrađeni objekat koji je, praktično, kada se svede sve, plaćao neverovatnih 0,21 evro po kvadratnom metru. Mislim da se nikada u istoriji Srbiji ni jedan poslovni prostor za manje novca nije iznajmio i da se ni na jedan mogući način niko nije dosetio ove malverzacije koja je apsolutno na političkom igralištu Dragana Đilasa bila moguća.

Dakle, kada govorimo o daljim korupcionaškim aferama, naravno da ih ima još mnogo. Jedna od takvih jeste i „Telekom“. Ne moram da podsećam javnost da su upravo oni ti koji su nakon „Krušika“ pokušali da i ovu našu kompaniju domaću, koja odlično posluje, bace na kolena i da na isti način na koji su naštetili i oštetili „Krušik“ svojim praktičnim insinuacijama i malverzacijama to učine i „Telekomu“.

Ali, ono što je možda javnost zaboravila, jer ja nisam čula da se iko sa ovim elementima obratio javnosti i izgovorio ono što je bilo poznato opšte u periodu u kome je Dragan Đilas bio apsolutni gospodar grada Beograda i šire, jeste da je on direktno odgovoran za pljačku „Telekoma“ 2011. godine, kada je to državno preduzeće pod njegovim pritiskom bilo primorano da kupi čak četiri kablovska kanala „Arena sporta“ za 7,7 miliona evra. Ova ponuda je bila data i „Telekomu“ Republike Srpske koji je obrazlažući svoje odbijanje rekao da je to apsolutno ne toliko neophodno u tom momentu za „Telekom“, a pod istim izgovorom, odnosno ne izgovorom nego razlogom „Telekom“ Srbije je odbio ovu prvobitnu Đilasovu ponudu, da bi na kraju bili primorani da kupe četiri kablovska kanala za 7,7 miliona evra, iako tada „Telekom“ nije smeo da bude vlasnik medija. Svakako, po ko zna koji put, budžetski novac je uplaćen, isplaćen zapravo privatnim licima, što kasnije postaje vrlo široka praksa Dragana Đilasa.

Upravo je na sve ove navode, na trgovinu reklamnim prostorom 2011. godine odreagovao i Savet za borbu protiv korupcije i ukazao u izveštaju, citiram - vrši se snažan politički pritisak i da su tri glavna problema netransparentnosti medijskog vlasništva, ekonomskog uticaja državnih institucija na rad medija kroz različite vrste budžetskih davanja i problem RTS-a, koji umesto uloge javnog servisa ima ulogu servisa političkih stranaka. Na ovaj prigovor Saveta za borbu protiv korupcije nije bilo adekvatnog odgovora.

Sada da prevedemo sve to u ono što danas preživljavamo od strane Stranke slobode i pravde i onoga ko praktično i dalje diriguje jednim određenim delom medijskog prostora, da kada god zagrebete na ovaj način po onome što je Dragan Đilas uradio, a ovo je samo vrh ledenog brega, vi dođete do Gojka Đilasa, do 28, pa onda malo još zagrebete, pa do 35 stanova, pa do hektara i bukvalno hektara njihovog poslovnog prostora koji su zahvaljujući finansijskim malverzacijama, odnosno prebacivanju praktično vlasničkih uloga iz firme u firmu ova dva tajkunska brata uspevala da praktično održavaju sve do danas, a da se ni jedna institucija u državi ne zainteresuje na koji način su došli do imovine da opravdaju deo, apsolutno jedan ar samo svog poslovnog prostora. Do danas niko.

Sasvim je sigurno da kada zagrebete po ovoj površini Dragan Đilas postaje vrlo osetljiv i meni je to najveći alarm i pokazatelj toga da zapravo i te kako državni organi imaju sa čime da se ovde pozabave. Upravo tada Dragan Đilas počinje da napada novinare, da preti novinarima. Imali ste priliku da vidite i pre neki dan da je direktno pretio svakom ko je izgovorio ime Dragana Đilasa ili Gojka Đilasa, pa sve do novinarke koja je to kao svoj deo posla odradila u dnevniku, Bojani Ordinačev direktno, pa tek onda, naravno, do onih koji su odgovorni za određene medije. Pretpostavljam da se sa takvim ljudima teško jedna politička kukavica obračunava, da je najlakše da to uradi sa novinarima, pogotovo ako je novinar žena.

Onda tu imamo apsolutno možda i lepo polje delovanja i za nekog psihologa ili psihijatra koji će nam objasniti apsolutno na koji način Dragan Đilas razmišlja, jer normalnom čovek ne može biti jasno i ne može biti ni pravo zašto i na koji način je Dragan Đilas uspeo da sve ove silne milione pretoči u lokale i verovatno prebaci, sad to ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam da ne možete 619 miliona da strpate u džepove, ali da preko određenih finansijskih rajeva koji postoje svoj novac dobro skladišti i nastavi da vodi politiku u Srbiji kao da svega toga nema i da krećemo od stanovišta da je Dragan Đilas ubog i pošten i da se na taj način prema njemu i ophodimo.

Pa, nećemo se ophoditi tako, znamo da je reč o osvedočenom lopovu, znamo da je reč o jednom tranzicionom ili tranzicijskom, kako god hoćete, a znate na šta mislim i na koji period se odnosi, banditu. Taj bandit jednog dana ima da odgovara pred organima koje vi zastupate i pred organima i zakonima Republike Srbije. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Uvaženi narodni poslanici, poštovana kandidatkinjo za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što krenem sa svojim obrazlaganjem predloga za izbor Poverenika, samo bih jednu malu digresiju, ako mi dozvolite. Moj kolega Milićević pre mene je zaista dosta toga rekao i izuzetno mi je velika čast i zadovoljstvo što su i ostale poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnici zaista uspeli da prepoznaju ono što je SNS već i u odgovoru naše koleginice Jelene Žarić Kovačević, kao predsednika Odbora, i rekli, da ste se vi zapravo kandidovali svojim kvalitetima i svojim rezultatima u radu, jer ste zaista u prethodnih pet godina i te kako imali i oni su opipljivi.

Ali, kada govorimo o diskriminaciji, kada govorimo o ravnopravnosti, u pravu su i moje kolege koje su pre mene govorile i koje kažu da se prosto sve to uvek nekako veže za rodnu ravnopravnost i tu smo neku priču već i navikli. Ali, vas molim ovde u ime svih dama, mi koje izuzetno vodimo računa o ovoj temi, pazimo šta govorimo, kako se izražavamo i pokušavamo da budemo i rodno senzitivne u tom nekom smislu koji bi bio na našem jeziku odgovarajući, da ne govorite molim vas – pripadnice lepšeg pola. Jer, pripadnice lepšeg ili ružnijeg, mi ovde nismo ni što smo lepe, ni što smo manje lepe, već smo ovde zato što imamo određene kvaliteta za koje smo se kvalifikovale na određenim listama, na kojima su i naše kolege narodni poslanici.

Nije to bilo sa zlom namerom, to vrlo dobro znam. Izuzetno cenim svog kolegu Milićevića koji je zaista hteo samo da na jedan način oda i priznanje i prosto da iskaže možda i de fakto ono što jeste istina, ali kada koristite jezik koji zapravo, pogotovo u ovakvim temama mora biti primeren rodno senzitivnim kategorijama, zaista, bolje da pogrešite možda nekada, nego da iskoristite reč koja nije primerena. Ali, eto, to je jedna mala digresija, neće mi gospodin Milićević zameriti, koliko ni ja njemu nisam.

Tako da, kažem gospođa Žarić Kovačević je kao predsednik odbora zaista rekla sve ono što je vas kvalifikovalo u prethodnom periodu vašeg rada za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Meni je izuzetna čast i zadovoljstvo što ste upravo vi opet predloženi, jer sam zaista i izbliza, baveći se i temama koje su u delokrugu rada vaše institucije zaista imala priliku i da sarađujem sa vama i na nivou lokalnih samouprava i imala sam priliku i ovde u parlamentu da čitam vaše izveštaje o radu. Tako da, vidim da je zaista ispred nas neko ko se zaista zalaže i mogu reći slobodno živi ovu priču ravnopravnosti, ali zaista imate delokrug rada koji je izuzetno osetljiv i gde morate percipirati različite potrebe, višestruko marginalizovanih ponekada, u društvu grupa i morate u tom smislu biti vrlo obazrivi.

Znam da nije lako kada ste nezavisno telo koje može samo da reaguje samo na osnovu preporuka, ali ono što vas upravo, a možda i vaš rad ocenjuje jeste procentualno visok nivo preporuka koje se zaista na kraju i usvoje. Prema tome, čini mi se da ste vi tu našli, ipak, način da u svom radu dođete do suštine i mislim da je to ono što vas zaista osnovno i kvalifikuje.

Čisto radi građana, različitih poverenika imamo u sistemu naše uprave, pa ovde često vidimo i Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Čisto želim da kažem da je vaš delokrug rada i institucija zakonom definisana još 2009. godine. Vi ste uspostavljeni kao inokosni, nezavisni, samostalni organ. Na taj način u okviru Ustava i zakona Srbije delujete. Ono što je suština rada vaše institucije, jeste upravo zaštita manjinskih i ljudskih prava i to je sasvim sigurno najveći delokrug rada u kojem vi percipirate svoje delovanje.

Dva su razloga zašto je zaista jedan zgodan momenat, mogu slobodno reći, da upravo danas razgovaramo o izboru poverenika. Juče smo obeležili, kolege su o tome govorile, drago mi je što su i kolege poslanici o tome govorili, 25. novembar kao dan u kojem smo se na svetskom nivou, u okviru Ujedinjenih nacija, obavezali da obeležavamo kao Međunarodni dan prevencije nasilja nad ženama. Ja to nekako ovog puta zaista pokušavam da naglasim i da možda nekako i neku inicijativu pokrenemo i u međunarodnim organizacijama u nekom trenutku. Možda bi to neko obrazloženje nekome imalo smisla, koliko ima meni, ali, eto, u nekim narednim momentima kada budete imali priliku da budete ovde ispred narodnih poslanika, ja bih vas molila prosto da razmotrite sledeću mogućnost.

Dakle, kada govorimo o nasilju nad ženama, a toliko se trudimo da žene ne stavimo u taj neki, rekla bih, deo koji se i dalje odnosi prema ženama kao objektu. To je nešto što pokušavamo zaista i u ovom rodno senzitivnom jeziku da uvek izbegnemo, ali mi u samom zakonu imamo tu reč: „prevencija nasilja nad ženama“, gde zaista opet žene svrstavamo i stavljamo na mesto objekta. Čini mi se da postoje određeni izrazi koji bi tu suštinu zakona, naravno, ukoliko postoji mogućnosti da ga unapredimo, naravno da ćemo na tome raditi i na našem zakonodavstvu smo po ovoj temi mnogo toga učinili, da se ne vraćam sada na sve ono, mogli bismo zaista da ostanemo ovde čitavog dana i to je dobro, jer se mi zaista ne bavimo nasiljem prema ženama 25. novembra u okviru 16 dana aktivizma samo, već 365 dana u godini i to je obaveza Republike Srbije koja je proizašla iz obaveze koju oseća kao društvo koje je svakako i u političkom smislu, upravo iz razloga što ovde u Narodnoj skupštini danas sedi 40% žena, reklo zaista šta misli.

Svakako da u okviru ovih 16 dana aktivizma i danas imamo obavezu da razgovaramo o tome na koji način ćemo se izboriti da se žene danas osećaju bezbednije u društvu, na koji način ćemo sprečiti femicid, jer zaista nulta tolerancija prema nasilju je ono što je neophodno uvesti kao obaveznu normu u društvu i ništa manje od toga.

Ono na čemu moramo da radimo kao društvo da bismo došli do ove nulte tolerancije, jeste i ekonomsko osnaživanje žena, a pre toga, naravno, političko osnaživanje kako bismo što većem broju žena zapravo i dali glas. U to ime se zaista moram zahvaliti i velikoj podršci koju ne samo SNS, ali kroz SNS su možda krenuli ti svi inicijalni pokretači, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je zaista svojim zalaganjem ličnim prepoznao da je neophodno da se zaista glas žena u Srbiji čuje snažno. Mi smo u tome, čini mi se, uspele.

Bez obzira što ravnopravnost govori o tome da govorimo o procentu 50 prema 50, jer je to matematički ispravno i tačno, ja mogu reći da se mi danas osećamo daleko ravnopravnije nego što je to bilo u godinama koje su iza nas, a nije imalo izgovora zašto se to ranije nije učinilo. Zato se, kažem još jednom, zahvaljujem i u ime svojih koleginica iz poslaničke grupe, u ime svih koleginica koje su dobile priliku da u ovom parlamentu u danu kada smo izabrali novu Vladu Republike Srbije sa ovih mesta ovde 40% žena je izabralo 50% žena u Vladi Srbije. To je zaista jedan veliki pomak koji smo mi kao društvo učinili.

Politički smo osnažili žene, ali ih nismo osnažili tako da bi se sada mi kao žene borili za druge žene. Hoćemo, naravno da je to cilj kojem mi težimo, ali će se čitavo društvo, čitava zajednica, zaista ta svest koju moramo imati o političkoj participaciji žena u politici ne govori samo u naše ime, mi se ne borimo ovde za sebe, mi se borimo za sve žene u Srbiji, pogotovo one koje su višestruko diskriminisane na različite načine. Mi se borimo za žene na selu, mi se borimo za žene koje su invalidi, mi se borimo za svaku ženu u Srbiji. To je suština onoga što je naše političko delovanje i naša uloga ovde u klupama našeg najvišeg zakonodavnog tela u državi. Dakle, to je naša uloga u društvu. Ne da biramo same sebe i da se između sebe borimo, nego da se borimo za sve žene koje su nas izabrale i za one koje nisu, jer to je suština.

Isto tako bih volela da danas razgovaramo, jer, kažem, dosta smo razgovarali o temi žena u politici i u ekonomskom osnaživanju žena i u narednim danima mi kao Ženska parlamentarna mreža, koja je juče i simbolično ozvaničila svoje postojanje u okviru ovog mandata, razgovaraćemo o tome svakako i na različitim forumima, trudićemo se da ova tema zaista živi 365 dana u godini, ali isto tako mi je drago što smo danas zapravo ovde i razgovaramo o temi izbora poverenika iz jednog drugog razloga. Volela bih da znam šta je to, s obzirom da se Poverenik, a i Ustav Republike Srbije i svi drugi zakoni, svako na svoj način u svom delokrugu rada, bave zaštitom manjinskih i ljudskih prava, pitanje koje želim danas ovde da postavim je – šta je sa ljudskim pravima predsednika države, Aleksandra Vučića?

Možda će vam biti neobično jer ću ja ovaj deo izlaganja započeti sa jednom slikom i jednim pitanjem za vas i za širu javnost. Da li je možda, evo, kolegama u sali i ljudima pokraj malih ekrana koji nas prate danas u prenosu poznato ko se nalazi na ovoj slici? Ako može da se uveliča, ja bih bila zahvalna. Verujem da ne znate. Mogu ovu sliku, pretpostavljam, da držim ovde ceo dan ovako podignutu, a da vi nećete znati ko se nalazi na slici. Možda bude ovako jasnije. Opet mislim da široj javnosti neće biti jasno o kome se radi, jer lik ovog čoveka vi ne viđate ni po medijima, ni po novinama, ni u kakvim raspravama ni ovde ni u široj javnosti. Reč je o Gojku Đilasu, bratu Dragana Đilasa. Da sada, recimo, uzmem i da vam, a mislim da nije ni potrebno, mislim da svi znate kako izgleda Andrej Vučić. Znate samo iz razloga što je brat predsednika Srbije.

Vidite, o tajkunskoj braći se ne govori. O tajkunskoj braći koji su još veći tajkuni se ne govori, ali zato se priča o predsednikovom bratu, zato se o njemu neosnovano tajkunski govori, u tajkunskom maniru. Koliko puta ste čuli da Andrej Vučić poseduje restorane, pekare, zemlju po Vojvodini? Koliko puta su sami sebe demantovali da Andrej Vučić ništa od toga ne poseduje? Sami sebe su demantovali, čak nismo bili potrebni ni mi ovde niti bilo ko. Sami sebe su demantovali. Ali, o bratu Dragana Đilasa se ne govori. Je li to zabranjena tema?

Zašto se govori o deci Aleksandra Vučića? Opet sam sigurna da čitava javnost vrlo jasno zna kako se zovu deca predsednika Srbije. Da li znate kako se zovu moja deca? Da li znate kako se zovu deca Aleksandra Martinovića? Da li znate kako se zovu deca Dragana Đilasa? Ne znate, sigurna sam da ne znate, ali sigurno znate kako se zovu deca Aleksandra Vučića, jer se o Danilu, Milici i Vukanu neprestano piše, neprestano govori od strane istih ovih koji svoju decu čuvaju, čija su deca vrednija od dece predsednika Srbije. Pa, nije tako niti može da bude tako.

Zato mi je drago što danas u ovom danu govorimo o zaštiti svih ljudskih prava i kroz vašu instituciju i vas zaista molim da na ovakve pretnje koje smo i danas čuli, a čuli ste i gospodina Milenka Jovanova koji je savršeno objasnio čitavu korelaciju stvari na koje smo mi navikli.

To je propast ukoliko mi dozvolimo da društvo u Srbiji navikne da se deci predsednika Srbije, ali ne samo predsednika Srbije, već bilo kom detetu političkog aktera preti, da bude predmet monstruoznih izjava. Ja imam ovde samo deo toga. Verujte mi, mnogo mi je teško da ovo čitam. Pročitaću samo nekoliko, da podsetim javnost Srbije na sve ono što su pričali i govorili i što su uspostavili kao normalnost u Srbiji, gde niko više ne reaguje i ne misli da misli da reaguje, kada se preti Danilu Vučiću, Milici Vučić i Vukanu Vučiću, koji ima tri godine, pa koliko god godina da imaju. „Vučiću, sotono, tvoje brigade komunalne policije prosipaju ljudima jagode“, „Skote raspali, dok se svinja Danilo drogira, rasipa“, „pa razmišljaš li nekad o svinja Danilu, o kuja Milici i psetu Vukanu“. Ima ovde još mnogo toga, ovo je apsolutno samo ono što je u poslednjim danima izvučeno sa raznoraznih Tviter naloga.

Kada pogledate sve ove izjave, kad sve to sakupite u jedno, jednu stvar morate da primetite, ne možete da ne primetite, a to je da svi oni podržavaju vrlo jasno, to nisu građani koji nemaju svoje mišljenje i koji su apolitični, oni vrlo jasno podržavaju jednu političku priču, jednu političku doktrinu. Ono što priča Srđan Nogo – Dragan Đilas misli, i to je sto posto sigurno, jer smo se uverili, ovo su sve horde njegovih pristalica koje iza ovih izjava monstruoznih dele svoje političke ideje o mnogočemu i ne treba vam mnogo pameti da shvatite da zapravo svi ovi ljudi jesu u službi Dragana Đilasa i da svaki put kada neko preti deci Aleksandra Vučića, iza toga stoji Dragan Đilas, niko drugi, a onda se pojavi neki fašistički izrodnik Nogo koji samo prenese informaciju dalje.

To nije Srbija u kojoj mi želimo da odgajamo našu decu, to nije Srbija u kojoj mi želimo da razgovaramo o ravnopravnosti, jer pre svega ovde ravnopravnost i ne postoji, jer čini mi se da ni predsednik Srbije i njegova deca nemaju osnovna ljudska prava. I ja pitam – a ko je tu da zaštiti njihova ljudska prava? Ko je tu da zaštiti oca kada mu napadaju ćerku, prete da će je silovati? Gde su državni organi koji treba da reaguju na ovo?

Ovim putem apelujem još jednom da se na izjave Srđana Noga ne prelazi tek tako. Molim sve nadležne državne organe da reaguju. On je izneo niz pretnji, ne samo predsedniku i njegovoj deci, nažalost, proširio je to na čitavu porodicu Vučić. Stalno se priča o rodu i izrodu i da će nam satrti sve što može da satre i mi svi prelazimo preko toga. I u pravu ste, kolega Jovanov, ko se setio da priča o Čaba Deru ovde? I nije Čaba Der sam došao do toga, nije sam sebi ponudio novac, sasvim sigurno, ponudio mu je neko drugi, dobio je nalog od nekog drugog. Šta da je Čaba Der ostao na slobodi? Kakav scenario bi ovde danas gledali? I zašto stalno pristajemo da se stvara atmosfera linča? Nismo u srednjem veku, nećemo ga ni vraćati.

Gradimo naprednu, zdravu i jaku Srbiju i na tom putu jedan čovek nas vodi, mi sledimo. Vrlo jasno sledimo sve ono što je on uspeo da pokrene, posle toliko godina, a trebale su decenije. Trebale su decenije nakon onoga što su ostavili iza sebe svi oni koji danas pokušavaju svoju političku inferiornost da zamene time što će napadati decu predsednika, jer znaju da sasvim sigurno predsednik neće izaći i obračunavati se sa Srđanom Nogom. Pa neće, ali ćemo mi svi ovde, sasvim sigurno, učiniti to i činiti svakoga dana i svakoga puta kada se to desi.

Da se vratimo na Gojka Đilasa. Neću tek tako preći danas preko toga. S obzirom da znamo o kakvom bratu tajkunu se radi, Draganu Đilasu, onda i ne čudi što upravo ovaj drugi brat o kome javnost ne zna ništa, jer se SNS nikada sa svojim neistomišljenicima nije obračunavala na način na koji se Marinika Tepić, Dragan Đilas i ostatak tajkunske bulumente obračunava sa nama, preko naše dece, preko naše rodbine, preko naših najbližih, jer svako je najranjiviji upravo kada govorimo o onima koje najviše volimo, o svojoj rodbini i o svojoj deci.

Mi zato ne znamo da Gojko Đilas ima upravljačka prava u četiri kompanije u Beogradu, da je vlasnik firme „Comodos corporation“, registrovane u američkoj državi Delaver. Zanimljivo je da se upravo na fiktivnim adresama u Delaveru registruju kompanije stranih državljana čiji je jedini cilj pranje novca i, gledajte sad, ovo je sad ona posebna zanimljivost, izbegavanje plaćanja poreza u zemljama odakle potiču vlasnici. Ako pričamo o izbegavanju plaćanja poreza, pa ne postoji maestralniji primer od Dragana Đilasa i njegovih medija koji i dan-danas ne plaćaju porez u Srbiji i brinu verovatno o porezu nekog Luksemburga.

Šta još to poseduje Gojko Đilas? Evo, ja sam došla do nekih podataka i samo da prosto možete da sagledate da mi zaista u državi imamo očigledno nekog izuzetno sposobnog čoveka koji je nama nepoznat, izuzetno uspešnog čoveka koji se bavi nepoznatim privrednim delatnostima, nepoznat javnosti, a zamislite, on je brat Dragana Đilasa, jednog od, mogu slobodno reći, vođa opozicije u Srbiji.

Tako Gojko Đilas poseduje, sad se spremite jer lista je zaista podugačka, molim vas da me saslušate, da budete strpljivi: stan u Siminoj ulici od 91 metra kvadratnog, stan u Gramšijevoj, stan u Dušana Radovića, stan u Beogradskoj od 91 metra kvadratnog, stan u Borislava Pekića, lokal u Požarevačkoj, stan u Gospodar Jovanovoj, stan u Dimitrija Tucovića, pet stanova u zgradi u Ulici Velisava Vujovića od po 127 metara kvadratnih svaki, dva stana u Velisava Vujovića, sedam garaža, stan u Gospodar Jevremovoj, stan u Kornelija Stankovića, stan u Svetozara Markovića, stan u Jevrema Grujića od 160 metara kvadratnih, a ovo vam nisam spominjala kolike su kvadrature, ali sve su gotovo iznad 80 i preko 150 metara kvadratnih, dve garaže u Đorđa Stanojevića. Ovo je spisak samo onih nekretnina koje poseduje brat Dragana Đilasa, a nije isključeno da ovaj spisak nije konačan. Sada samo zamislite da sve ovo što ima Gojko Đilas spojite sa onim što ima Dragan Đilas, a onda pomnožite sa mogućnošću koliko su nas slagali da imaju još.

Dakle, zapamtite još jednom ovo lice, pa eto molim da se i ostali mediji CINS-ovi, BIRN-ovi, KRIK-ovi, pozabave ovom imovinskom kartom, na koji način je to jedan toliko uspešan biznismen koga mi u Srbiji ne poznajemo, nismo ni čuli za njega, jer se vešto skriva iza skuta svoga brata, došao do mogućnosti da napravi ovakvu imovinsku kartu i da je poseduje. Ko je Gojko Đilas? Za Dragana Đilasa smo utvrdili ko je, ne bi nam bilo čudno da iver ne pada daleko od klade.

Vama želim puno uspeha u budućem radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Srpska napredna stranka, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će vaš izbor, kao što je i predložila, da podrži, jer znamo da ćete u budućnosti da se bavite stvarima koje su iz vašeg delokruga rada zaista presudne za ovakvu vrstu pitanja, osetljivih pitanja koja sam i maločas spominjala, a tiču se upravo osnovnih ljudskih prava i diskriminacije. Ja se nadam da ćemo do te nulte tačke u kojoj neće biti ni diskriminacije, ni kršenja osnovnih ljudskih prava i nulte tolerancije nasilja prema ženama zaista kao društvo ubrzo doći i da ćemo se tu popeti na jedan od vrhova svetskih lista, jer koliko znamo uspeli smo za jedan relativno kratak period da dođemo do mesta broj jedan u svim ostalim oblastima razvoja društva i života. Hvala vam puno.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću, uvaženi ministre, uvažena predstavnice Ministarstva finansija, poštovane kolege narodni poslanici i pre svega poštovani građani Srbije, pre svega bih, pre nego što počnem svoje izlaganje, s obzirom da je gospodin i moj dragi kolega, gospodin Atlagić, uvek inspirativan u svojim govorima, dodala bih samo jednu moju omiljenu rečenicu a tiče se patriotizma -Patriotizam se ne uči u školi, to je nešto što te baba nauči.

Tako da, je to suštinski pokazatelj svega onoga što zapravo trebalo bi da od kuće ponesete, ali nažalost svedoci smo da se to ipak ne dešava u Srbiji, u pojedinim, ali na sreću, u manjinskim delovima i grupacijama.

Dakle, na koncu ove današnje rasprave, zaista moram reći vrlo iscrpne, ne postoji ono što bismo još dodali, a što bi upotpunilo ovu raspravu i dopunilo, možda i naše znanje, a i obaveštenje našim građanima, šta to donose nove izmene zakona koji su danas pred nama.

Svakako, ono što je sigurno da je ovaj set zakona još jedan u nizu koji će građanima Srbije obezbediti uređeniji sistem, obezbediti bolji standard života, odnosno življenja i unaprediti dalje ekonomsku politiku Republike Srbije, a vama gospodine Mali sasvim sigurno svako od nas ovde dužan je da čestita, jer ste pored našeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ministra Lončara naravno, predsednice Vlade Ane Brnabić i ostalih članova ove Vlade, pre svega najzaslužniji za ekonomske rezultate koje Srbija danas ima i koji je svrstavaju na prvo mesto u Evropi po svim parametrima.

Naravno da ste zaslužni i za to što ćemo sledeću godinu i naredne tri dočekati kao sasvim sigurno prvi ili među prve tri zemlje u Evropi po privrednom rastu. Smatram da je vaš udeo u tome zaista takođe od ključnog značaja.

Međutim, prethodni dani, dani koji su iza nas su dani zaista neizmerne tuge, dani u kojima smo ispratili ono što nam je, celom srpskom narodu, čitavom pravoslavnom svetu, zaista vredelo, našeg patrijarha Irineja. Ti dani jednostavno nisu bili ni za šta drugo, osim za dostojanstvenu tugu, za jedan veličanstveni ispraćaj, dostojan čoveka kakav je bio patrijarh Irinej.

Nažalost, imali ste priliku da vidite, čujete, pročitate u tim danima i pojedine naslove nekakvih novina i sajtova, koji baš nisu bili prikladni trenutku u kojem smo se nalazili.

Ja sam lično bila izuzetno pogođena takvim naslovima i iskreno sam se suzdržavala svih ovih dana poštujući i tri dana koje smo proglasili kao žalost i neku osnovnu kulturu, kao što rekoh, o patriotizmu naučite prvo u kući pa i o poštovanju drugih i nekih osnovnih normi naučite upravo u kući, ali očigledno je i naravno sačekala sam ovaj trenutak ovde da za govornicom tamo gde je apsolutno i mesto ovakvom govoru, zaista kažem ono što mi je na srcu i na duši bilo ovih dana.

Dakle, u periodu kada smo, podsećam, tugovali i kada smo, pre svega, morali da pokažemo jedno jedinstvo i zajedništvo, pojedini mediji, pre svega ovde mislim na medije Dragana Đilasa, na sve one kojim posredno on rukovodi i kojima diktira naslove svakodnevno, imali ste priliku da čujete svakakve zverske i monstruozne, pre svega bezbožne naslove koje su koristili samo jednoj jedinstvenoj stvari, a to je da čak i u tom trenutku političko profiterstvo zapravo ima prednost u odnosu na zdrav razum.

Ja ću zaista koliko god je to mučno, ali zarad onih koji gledaju danas ovaj prenos, moje kolege narodni poslanici i vi ministre, sasvim sigurno ste to ispratili, ali zarad građana Srbije prosto da negde se ne zaboravi ovaj težak momenat za srpski narod i srpsku državu i način na koji je to jedna druga Srbija nama, na svu sreću nepoznata, strana, daleka od građana Republike Srbije, daleka od interesa Republike Srbije ipak govorila.

Ovo su samo neki od naslova, ja ću ih kratko pročitati. „U pleksiglas te ljubim, svim žarom srca svog“, „Vučić je politizovao sahranu patrijarha Irineja“, „Bulović na sahrani Irineja deli narod na lažnu i pravu elitu“, „Protojerej Petar Lukić pozdravio sve osim Ane Brnabić“, „Kovčeg Irineja neka nosi Krizni štab“, „Koji sve ministri nisu došli na sahranu Irineja“, itd. Nažalost, ovih naslova je još mnogo. Ne kažem, samo naslova, nažalost to je sve pratilo detaljno objašnjenje.

Svi ovi spinovi medijski su bili usmereni samo na jednog čoveka. Nažalost, patrijarh je poslužio u ovom slučaju kao sredstvo Dragana Đilasa na napad na Aleksandra Vučića. Dakle, samo se nastavila u nizu još jedna od hajki Đilasovih medija na predsednika Srbije.

Podsetiću vas da u vreme kada je još jedan velikodostojnik crkveni dušu predao Bogu, vrlo skoro pre ovoga, takođe je meta bio Aleksandar Vučić u naslovima koji su svakodnevno bivali istaknuti u Đilasovim medijima. Tako je i sada Aleksandar Vučić kriv za sve ono što se dešava u Srbiji.

Isto tako, podsećam sve Đilasove medije i samog Dragana Đilasa da za ove rezultate koje smo, a danas smo čuli još jedan nov podatak od ministra Malog koji se odnosi na trgovinu hartija od vrednosti, gde se Srbija danas posle toliko godina nalazi, i za to je kriv Aleksandar Vučić. I ja ću vam reći – tačno je. Za ekonomski napredak, za ono kako danas građani Srbije vide i percipiraju i sebe i svoj život u Srbiji, kriv je Aleksandar Vučić, kriva je Vlada Republike Srbije. Za sve rezultate, za broj jedan u Evropi, za broj jedan po tome koilko i kako se borimo sa virusom korona kriv je Aleksandar Vučić. Okrivite Aleksandra Vučića za sve.

Ali, za ove zlonamerne, maliciozne, lešinarske naslove u novinama, kriv je Dragan Đilas i niko drugi. Sram nije nešto što on poznaje. Upravo sa ovog mesta želim građanima Srbije da skrenem pažnju da je ovo nešto što Srbija ne sme zaboraviti. Srbija ne sme zaboraviti i ne sme dopustiti da ovo postane narativ, hajka koja se neprestano vodi protiv predsednika Srbije.

Danas su moje kolege govorile o tome, pokazivale su vam i slike u kojima se predsednik Srbije zajedno sa svojim sinom, svojim bratom, nalazi na slikama koje su propagirane na Novoj S, N1, Đilasovim medijima, Đilasovoj produženoj ruci, poredi sa kriminalcima u koje se njegov život direktno stavlja u opasnost, život njegovog starijeg sina, život njegovog mlađeg sina. Čak i danas, gde kažu da je njegov najmlađi sin samo hologram, da ne postoji. Dakle, do te mere idu monstruozne izreke, naslovi i, na kraju krajeva, čitava propaganda Dragana Đilasa.

Da su Đilasovi mediji samo alatka u rukama tajkuna govore upravo i ovi navodi koje je moj kolega Aleksandar Marković pre mene izneo, a tiču se zaista sramnog kršenja Zakona o finansiranju političkih partija i uopšte ponašanja u kampanjama, pogotovo u izbornim kampanjama, gde, čuli smo, sasvim sigurno, jedan od idejnih tvoraca spota koji se odnosi na bojkot jeste saradnica Slaviše Lekića. I ništa to ne bi bilo toliko ni senzacionalno, bez obzira koliko je loše i pogrešno, da isti taj Slaviša Lekić u nekom prethodnom periodu, a ja ću se nadovezati tu na kolegu koji je izneo sve podatke vezano za ovaj slučaj, ali ono što prosto moram da dodam da bi građanima Srbije negde približila celokupnu ovu sliku, jeste da je u neko prošlo vreme Dragan Đilas poklonio, dao šest miliona dinara upravo tom Slaviši Lekiću. Kako i zbog čega?

Slaviša Lekić se nalazi na čelu „Medija centra“. „Medija centar“, kojim rukovodi NUNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije, to nikakva tajna nije, to sve možete proveriti u APR-u, dostupni podaci, dakle, takav „Medija centar“ koji se nalazi u finansijskim problemima, koji pripada načelno NUNS-u, na čijem čelu se nalazi Slaviša Lekić, uzima šest miliona od istog tog tajkuna koji upravo samo takve odnose, transakcione, i poznaje, pa se ovde postavlja jedno dodatno pitanje, pored toga da li se ovim spotom krši zakon, da li je uopšte Stranka slobode i pravde koja je preuzela spot o bojkotu prijavila ovaj spot kao deo svoje kampanje, odnosno donaciju, koju je dužna da prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije, ili je to prećutala? Ostaje nam da vidimo.

Dakle, ovom tvrdnjom zapravo mi dokazujemo sve ono što je unazad Verica Barać zapravo govorila i za šta je optuživala upravo lično Dragana Đilasa, a to da je on kao neko ko trguje sekundama, to nam ništa nepoznato nije, nije više ni građanima Srbije nepoznato na koji način je Dragan Đilas stekao svojih 619 miliona, jedan suvereni vlasnik reklamnog prostora u Srbiji, koji i te kako može da izvrši dobar manevarski prostor i na taj način dođe u posed jednog medijskog prostora koji je vrlo ozbiljan, a u kampanji koju smo imali priliku da ispratimo u junskim izborima videli smo i koliko je širok taj prostor, tako da sve priče o nekakvim cenzurama ili medijskim neslobodama zaista danas ne stoje. Zapravo, videli ste da upravo na ovom primeru, bojkot spota, cenzura postoji na televiziji Nova S i N1. Izneo je podatke kolega. Koliko se sećam, taj spot je emitovan preko 400 puta. Da ne pričam o ceni koju je izneo, koja je za SNS bila gotovo devet puta veća.

Postavlja se krajnje pitanje – koju uslugu je na ovaj način Dragan Đilas zapravo učinio ili tražio od NUNS-a, koji je, ponoviću, vlasnik „Medija centar“ na čijem centru se nalazi Slaviša Lekić i da li je zloupotreba bojkota spota u izbornoj kampanji samo deo vraćanja nekog duga? To ostaje nama da se pitamo. Ostaje nam da sve te marifetluke iza kojih se Dragan Đilas krije analiziramo, da pokušamo da na zakonski način da dođemo do odgovora i da u tu svrhu se angažuje apsolutno svaki milimetar ove države i iskreno se nadam da ćemo do te istine od 619 miliona u nekom narednom periodu i doći.

Ne mogu da završim današnje izlaganje da ne spomenem jedan biser današnjeg dana koji takođe u ovoj udruženoj opoziciji za bojkot i propast prisutan, a to je Sergej Trifunović. Spomenuli ste ga maločas, profesore, i sve ono što je izrekao sramno vezano za smrt patrijarha, ali nije tome kraj. Vi biste na dnevnom nivou mogli svakakve nebulozne izjave Sergeja Trifunovića da prikupljate, ne daj Bože da ih analizirate, onda bi značilo da sa vama nešto nije u redu.

Dakle, glumac i bivši predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović pozvao je na bojkot EU. Dakle, Srbiju koja se nalazi na putu EU, koja drži do evropskih vrednosti, do kojih, valjda, bi trebalo i tzv. opozicija, bilo da je u bojkotu ili nije, ali uglavnom su u bojkotu samih sebe, oni bi prvi trebali da budu na tom putu i da brane evropske vrednosti. Oni prvi sarađuju i prvi su kada treba nešto reći i evroparlamentarcima kada dođu u goste kod nas pa pokušavaju da nam nametnu Đilasova načela i merila izborne demokratije.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u ponedeljak da Vlada Srbije zahvaljujući velikoj većini u parlamentu može vrlo brzo sprovesti reforme u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda. Možemo da se složimo sa ovom rečenicom i ne. To je već stvar za jednu drugu vrstu konverzacije i diskusije, ali svakako ono što je bitno jeste na koji način opozicija vidi Evropu i na koji način opozicija ima uopšte odnos prema ovom pitanju govori upravo ono što je Sergej iza toga na svom Tviteru, jer tu se odvija njihova politika. Ne možete vi videti ništa drugo osim nekakve sramne konferencije za novinare koju je danas održala recimo Marinika Tepić za koju zaista više niko nije siguran ni između redova šta treba pročitati i šta treba tu razumeti, osim nekakvih krivičnih prijava koje večito mlataraju u vazduhu, a od svega ostanu samo pojedine izgubljene kokoške, o kojima Marinika nešto više zna od nas.

Dakle, hajde da bojkotujemo EU je njihova nova parola, a suštinski zaista mislim da čak i ovom izjavom zaokružuju samo ono što rade sve vreme trajanja njihove kampanje, ne mogu da kažem izborne kampanje jer je nisu imali, bojkotuju sami sebi, bojkotuju pravo da Srbija krene napred u evropski proces, bojkotuju da Srbija krene dalje u ekonomsku stabilnost do koje je došla, bojkotuju to da građani Republike Srbije budu na putu prosperiteta i napretka na kojem je Srbija odavno. Oni imaju izbor da se priključe tom putu ili da zauvek ostanu u bojkotu, ali nažalost znamo i sami da bez obzira na to što bojkotuju sami sebe, za početak, pa onda i sve drugo, novac ne bojkotuju.

To je ono do čega se iskreno drže, to je vera kojoj se klanjaju i to je ono u šta iskreno i najviše veruju.

Dakle, u koliko ostanu na tom putu, zaista mi nemamo ništa protiv, neka samo nastave, ali neka ostave na miru sve ono što su vrednosti Srbije, neka ostave na miru ono što nam je u amanet ostavio naš patrijarh i sve one vrednosti za koje ćemo se zalagati, za koje ćemo se boriti, a to je pre svega razvijanje Srbije, razvijanje Republike Srpske i borba za Kosovo i Metohiju. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani članovi Vlade, poštovana predsednice Vlade, biću vrlo kratka. Moje današnje pitanje je upućeno predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.

Svesni smo toga da je digitalizacija postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije, složićete se, nije bio slučaj i građani imaju sve više poverenja u digitalizaciju i njene prednosti. Na taj način smo počeli, kako ste i sami rekli, da trčimo u korak i mnogo naprednijim zemljama sveta, pa s obzirom da je sutra, kako ste rekli maločas, tačno dve godine od kada ste ovde u parlamentu pred narodnim poslanicima izlagali ekspoze u kome ste kao jedne od glavnih prioriteta upravo ukazali u radu Vladu na digitalizaciju obrazovanjem, da li mogu da vas zamolim samo da nam ukratko kažete šta je konkretno na ovo dva polja urađeno do danas? Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje današnje pitanje upućujem, pre svega rektorki Beogradskog univerziteta, Ivanki Popović, ali s obzirom na predmet mog interesovanja, današnjeg javljanja, postavljanja pitanja i odnos koji ta osoba ima sa rektorkom i zbog njene poznate objektivnosti moram ovo pitanje da uputim i na još dve distance, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde, a po potrebi nakon ishoda i odgovora, zamolila bih i nadležno tužilaštvo da odreaguje.

Naime, svima nam je poznato da se funkcioner DS Balša Božović koji je samoprozvani ekspert za sve i hodajuća Robin Hudovska parodija, svuda predstavlja kao diplomirani pravnik koji je prava završio na Beogradskom univerzitetu. To je nešto što je vrlo lako proverljivo, javnosti dostupno kao informacija. Evo, pre svega kod sebe imam njegovu konkretno izjavu da na njegovom tviter nalogu da je diplomirani pravnik. Univerziteta u Beogradu je tagovan i piše – narodni poslanik u parlamentu Srbije – ko me upozna, veruje mi. Evo, ja ne verujem baš toliko, nisam toliko sklona da verujem funkcionerima DS, tako da molim da nadležni organi mi objasne kako nakon moje provere na spisku, na sajtu koji je zvaničan, javni, dostupan Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, ne postoji nigde upisano ime Balše Božovića koji bi trebalo da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kako se predstavlja, ali na ovom spisku videćete njega nema.

Zaista sam bila temeljna kada sam istraživala i pregledala sam apsolutno sve module, sve smerove, od osnovnih studija preko master studija, specijalističkih studija do doktorskih studija i ja zaista nisam uspela da nađem nijednog Balšu Božovića koji je završio Pravni fakultet Beogradskog univerziteta.

Od 1983. godine od kada se ovaj spisak zvanično evidentira, znači, svi oni koji su završili određene studije, a ja sam naravno pretraživala, i verujte mi, prvi koji mi je, da kažem, pao na pamet, koga poznajem, a završio je Pravni fakultet sa odličnim ocenama i to sa ponosom uvek možemo da istaknemo, jeste upravo predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naravno, on se nalazi uredno u evidenciji, kao i svako drugi ko mi je pao na pamet, ko je završio Pravni fakultet nalazi se u toj evidenciji, ali nekako Balša Božovića tu nema. Dakle, po ovome možemo da zaključimo da po Pravnom fakultetu u Beogradu Balša Božović se lažno predstavlja.

Verujte mi ovo nije tek takav bilo kakav previd. Podsetiću vas da se Balša Božović 2012. godine i 2014. i 2016. godine kandidovao na listama za različite nivoe vlasti gde je pored njegovog imena stajalo, diplomirani pravnik Beogradskog univerziteta, a to je svakako isticao u medijima i u javnosti konstantno. Dakle, ovo je defakto, ja koja nisam pravnik ja sam politikolog, ali mogu da kažem da je to defakto primer lažnog predstavljanja. Evo, ovde imamo i zvanične liste 2016, 2012. i 2014. godine gde piše, Balša Božović diplomirani pravnik.

Dakle, ukoliko je Balša Božović, završio bilo kakve studije, pa moguće i studije na nekom drugom fakultetu, a pominje se tu nekakva konekcija sa njegovom dobrom prijateljicom Vesnom Rakić Vodinelić, neka to javno kaže i prestane da se predstavlja lažno i na taj način obmanjuje građane Republike Srbije. Dakle, da li je završio bilo kakve akademske studije i gde?

Nekoliko puta su moje kolege upravo ovde sa ovog mesta tražile, imajući iste sumnje kao i ja danas, tražile na uvid Balšin indeks, međutim, nisu imali nikada prilike da to izvanredno znanje pretočeno u ocene u indeksu i vide. Takođe, ja istražujući ovaj slučaj sada zaista počinjem da razumem nekako izfrustriranost Balše Božovića likom i delom pojedinih mojih kolega koji su zaista postigli izvanredne rezultate u svom profesionalnom angažmanu i naravno akademskom životu, koji kod njega bude određene komplekse zbog čijeg lečenja nedužni ljudi dolaze u zabludu i predmet su Balšinog politikanstva i vrlo loše propagande.

Dakle, molim prethodno spomenute da odgovore na moje pitanje u što kraćem roku, jer svesni smo da su nam izbori pred vratima, a znate kako, ukoliko kažemo da je Balša Božović opet kandidat na nekoj od lista, a ja sam sigurna da će Balša Božović biti kandidat na nekoj od lista, ukoliko mu naravno šef Boško Obradović to dozvoli, ja bih na ovaj način zamolila da se pod hitno prestane sa obmanom naših birača. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.02.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100638.00 RSD 06.03.2018 -
- JKP Higijena Pančevo (Samostalni stručni saradnik na poslovima plana i analize) Javni Mesečno 65000.00 RSD 06.12.2018 - 01.11.2019.
V. D. Direktora JKP Grejanje PO Javni Mesečno 91556.00 RSD 03.03.2015 - 06.03.2018.
Član upravnog odbora Zavod za Javno zdravlje Pančevo Republika Mesečno 13200.00 RSD 21.09.2016 - 04.07.2017.