U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i on glasi: „U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrši izmena u članu 90b Zakona o zaštiti životne sredine, dodaje se novi stav 2. koji glasi – Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje održivog ekološkog razvoja“.

Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine menja se član 90b stav 2. Zakona o zaštiti životne sredine, tako što se reči: „Član 90b tačka 16“ zamenjuju rečima: „Član 90b tačka 16 i 21“.

Inače, član 90b Zakona o zaštiti životne sredine propisuje da se sredstva Zelenog fonda Republike Srbije dodeljuju korisnicima sredstava u svrhu finansiranja i uređivanja životne sredine, a na osnovu javnog konkursa koji objavljuje nadležno ministarstvo. Pored toga, ovaj član zakona propisuje ko može biti korisnik ovih sredstava, kao i postupak za njihovu dodelu.

Predviđen je izuzetak da se ova sredstva mogu dodeliti i bez sprovođenja javnog konkursa, u slučaju finansiranja aktivnosti iz člana 90b tačka 16. i 21. ovog zakona. Radi se o sredstvima za finansiranje interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, dekultivaciji i sanaciji zagađenog prostora, u skladu sa članom 66. ovog zakona, kao i sredstvima Zelenog fonda koja se koriste za pripremu i sufinansiranje, koji se finansiraju iz predpristupne pomoći Evropske unije, u skladu sa zakonom, kao i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih izvora koji zahtevaju sufinansiranje.

Ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine vrši se ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinansiranje projekta iz sredstava Zelenog fonda za projekte koji se finansiraju iz EU predpristupnih fondova.

Moj amandman je ukazivanje na značaj ovog zakona, na sveukupan razvoj Republike Srbije i poboljšanje održivog ekološkog razvoja.

Srpska napredna stranka je od početka u svom programu dala značajno mesto zaštiti životne sredine, s obzirom da je u prošlosti razvoj bio često zasnovan na iskorišćavanju prirodnih resursa, sa velikim posledicama po životnu sredinu koja je, i pored deklarativnog opredeljenja i pozitivnih zakonskih propisa, stalno bila u podređenom položaju.

U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini i on glasi – U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini kojim se vrši izmena u članu 90v Zakona o zaštiti životne sredine dodaje se novi stav 3. koji glasi – Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje održivog ekološkog razvoja.

U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine vrše se izmene i dopuna u članu 90v stav 1. tako što se tačka 21. menja i glasi – Pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU u skladu sa članom 89. stav 3. i 4. ovog zakona, kao i nepredviđenih troškova vezanih za realizaciju tih projekata.

Takođe, dodaje se nova tačka 21a koja glasi – Sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razmene pomoći i drugih finansijskih izvora koji zahtevaju sufinansiranje.

Inače, član 90v Zakona o zaštiti životne sredine propisuje u koje se sve namene mogu koristiti sredstva Zelenog fonda u skladu sa ovim zakonom i Nacionalnim programom zaštite životne sredine i statičkim dokumentima, kao i obavezu korisnika da se ova sredstva koriste namenski na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o korišćenju sredstava.

Srpska napredna stranka ovim zakonom i izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kao i doslednom primenom do sada važećeg zakona, ispunjava svoj programski zadatak očuvanja i unapređenja životne sredine, s obzirom na prethodni neodgovorni odnos prema životnoj sredini i nepoštovanje propisa, koji su imali za posledice ugrožavanje prirodnih dobara i zanemarivanje učešća građana u procesu donošenja odluke o životnoj sredini.

U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO kojim se vrše izmene u članu 15. Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju, tako što se dodaje novi stav koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na jačanje i unapređenje pravosudnog sistema“.

Članom 15. važećeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju mogu se uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom. Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana stiče se danom podnošenja zahteva, a izuzetno na zahtev lica, najranije 30 dana pre podnošenja zahteva.

Predloženom odredbom člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, eliminišu se problemi koji nastaju neblagovremeno odjavom osiguranika koji su u tom svojstvu stekli uključivanje u obavezno osiguranje u skladu sa članom 15, važećeg zakona, izbegava se utvrđivanje dugova nastalih po tom osnovu, a na ime ne uplaćenih doprinosa za PIO. Postojeće odredbe su dopunjene tako da u ovom slučaju svojstvo osiguranika prestaje danom za koje se lice u zahtevu opredeli ili ako doprinos ne plate u roku od šest meseci od dana dospelosti, a najranije sa poslednjim danom za koji je doprinos plaćen.

Ove kao i ostale izmene i dopune zakona su proistekle iz potrebe daljeg uređenja sistema PIO, a sve u okviru započete reforme ovog sistema 2002. godine. Ovom reformom se stvaraju uslovi za dugoročno ekonomske održivost penzijskog sistema, istovremeno obezbeđuje pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj svih penzionera. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim se vrše izmene člana 20. Zakona o PIO tako što se dodaje novi stav 2. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na jačanje i unapređenje pravosudnog sistema.“

Članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO menja se i dopunjava član 20. stav 3. važećeg zakona. Ovaj član propisuje na koji se način starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, član 19. stav 1. ovog zakona, snižava zavisno od stepena uvećanja za po jednu godinu. Ovo se odnosi na osiguranike koji su na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, koji su navršili dve trećine od ukupnog staža osiguranja.

Ovim izmenama i dopunama pruža se zaštita suštine prava na snižavanje starosne granice najviše do 50 godina za osiguranike koji rade ili su radili na poslovima sa maksimalnim uvećanjem staža osiguranja i sprečavanja mogućih zloupotreba.

Sada se propisuje da je za sve osiguranike uslov za ostvarivanje navedenog prava da imaju navršene dve trećine efektivno na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja u odnosu na ukupno vreme provedeno na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Promenom načina obračuna visine privremene penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem koji odlaze u prevremenu starosnu penziju uz smanjenje visine penzije, tako da se penali za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom. Na ovaj način se pravednije obračunava visina prevremene penzije za sve osiguranike…(Isključen mikrofon.)

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim se vrše izmene u članu 12. važećeg Zakona o PIO tako što se dodaje novi stav koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na jačanje i unapređenje pravosudnog sistema.

Članom 12, postojećeg zakona, propisano je ko su sve osiguranici samostalnih delatnosti, a u stavu 2. ovog člana navedeno je da radom, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatra se i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije.

Predloženom izmenom i dopunom člana 12. stav 2, do sada važećeg zakona o PIO, precizira se da se radom smatra i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležnih organizacija. Na ovaj način se ova norma usaglašava sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Izmene i dopune Zakona o PIO donose se u okviru započete reforme ovog sistema radi daljeg uređenja i stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzionog sistema, koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Usled pozitivnih kretanja u ekonomiji zemlje i finansijskom stanju budžeta Republike prestaje potreba za primenom Zakona o privremenom uređenju načina isplata penzija, tako da se zakon ukida zaključno sa 30. septembrom 2018. godine, onako kako je to predsednik Aleksandar Vučić i obećao prilikom donošenja ovog zakona koji je u tom momentu bio neophodno potreban radi konsolidacije budžeta i finansijskog stanja.

U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koji glasi – humanističkim karakterom ovog zakona, podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinske zaštite.

U članu 3. ovog Predloga zakona dato je značenje pojmova i izraza koji se koriste u ovom zakonu, a sve u cilju boljeg i pravilnijeg razumevanja i primene ovog zakona. Oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila uređena Zakonom o transplataciji ćelija i tkiva, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Ovaj zakon je samo delimično usaglašen sa evropskom regulativom u ovoj oblasti koja je važila u vreme njegovog donošenja.

Primenom ovog zakona utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi organizacije i poslovi u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad obavljanjem posla u ovoj oblasti, na teritoriji Republike Srbije.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanja svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanja posla u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, čime će se uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, a u skladu sa propisima EU u ovoj oblasti.

U danu za glasanje, glasaću za ovaj predlog zakona, kao i za sve ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i isti glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj medicinske zaštite.“

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je to oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Srpska napredna stranka je u svojim programskim načelima dala značajno mesto novoj zdravstvenoj politici usmerenoj na poboljšanje položaja i proširenje prava, kao i adekvatnom položaju u ostvarivanju zdravstvene zaštite. Zdravstvena politika je bazirana na Ustavu i zakonima Republike Srbije i zajedničkim ciljevima zemalja EU u toj oblasti. Istaknuto je da pravo na zdravlje i zdravstvenu zaštitu jeste jedno od osnovnih ljudskih prava i da svi treba da uživaju u najboljem zdravlju i kvalitetu života i da svako u takvoj Srbiji treba da ima priliku na izbor zdravog načina života i život u okruženju koje podržava zdravlje.

U danu za glasanje, glasaću za ovaj predlog zakona, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, i amandman glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na razvoj medicinske zaštite.

Članom 1. propisano je da se ovim Predlogom zakona uređuju uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i da oblast ljudskih ćelija i tkiva obuhvata poslove darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi od živog davaoca ili od umrlog lica.

Zdravstvena politika SNS zasniva se na osnovnim principima i vrednostima sadržanim u međunarodnim dokumentima pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije.

Osnovni ciljevi zdravstvene politike SNS su obnavljanje stanovništva i stimulacija svim instrumentima državne i zdravstvene politike, očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva i jačanje zdravstvenog potencijala nacije, jednak i pravičan pristup zdravstvenoj zaštiti svih građana Srbije, kao i unapređenje zdravstvene zaštite, posebno osetljivih populacionih grupa, postavljanje pacijenta u centar sistema zdravstvene zaštite, održivost zdravstvenog sistema na osnovu jasno definisane politike zdravstvenog planiranja razvoja i rada, poboljšanje funkcionisanja, efikasnosti i kvaliteta zdravstvenog sistema uz definisanje posebnih državnih programa u oblasti prevencije bolesti, ranog otkrivanja i efikasnog lečenja.

U danu za glasanje, glasaću za ovaj predlog zakona, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnikom, poštovani narodni poslanici, amandman sam podneo na član 3. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Članom 3. do 5. Predloga ovog zakona, propisano obrazovanje, nadležnost i sastav saveta za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Na teritoriji Velike Plane nalaze se dva veoma važna spomenička kompleksa, direktno vezana za Karađorđa. Prvi je Radovanski luk, spomen kompleks koji se nalazi u istovetnoj šumi u ataru sela Radovanje. Obuhvata obeleženo mesto ubistva i prvobitan Karađorđev grob, crkvu posvećenu Svetom Arhangelu Gavrilu poznatom pod imenom Crkva Zahvalnica, letnju pozornicu i ulaz u kapiju. Radovanski luk ima status nepokretnog kulturnog dobra kao znamenito mesto od izuzetnog značaja.

Drugi je manastir Pokajnica nastao kod crkve Brvare u Adžibegovcu, danas Staro Selo, crkvu prenosa mošti Svetog Nikole 1818. godine podigao Vujica Vulićević, knez Smederevske monarhije, vojskovođa i narodni starešina. O tome svedoči zapis na ikoni Svetog Đorđa kao i godina urezana na talpu, levo od ulaza u crkvu. NJen nastanak u blizini mesta na kome je Vulićević učestvovao u ubistvu svog kuma Karađorđa, tumačenje kao pokajanje po čemu je hram dobio narodno ime Pokajnica.

Kao mirska crkva služila je do 1954. godine kada je pretvorena u manastir koji je sedamdesetih godina 20. veka proglašen za nepokretno kulturno doba od izuzetnog značaja. Lokalna samouprava se uredno stara u održavanju ovog kompleksa, a između ostalog prošle godine u okviru obeležavanja 200 godina od ubistva Karađorđa, renovirala je i izgradila asfaltni pristupni put, a izvedeni su radovi i na uređenju i renoviranju letnje pozornice. U danu za glasanje glasaću za ovaj predlog zakona.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, amandman sam podneo na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima, kojim članom je utvrđeno značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu. Bliže su objašnjeni izrazi čije značenje nije na obavezujući način utvrđeno u nekom drugom propisu, a sve ovo za potrebe pravilne primene i razumevanja rešenja sadržanih u ovom zakonu.

Iz tih razloga potrebna je njihova precizna definicija. Amandman glasi – u članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi – realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa.

Na teritoriji opštine Velika Plana postoji veliki broj ratnih memorijala, spomenika podignutih u čast naših predaka, koji su dali živote u oslobodilačkim ratovima 1912.-1918, Balkanski, Prvi svetski rat, kao i spomenike podignute u čast palim borcima u Drugom svetskom ratu. U svakom selu opštine Velika Plana postoje ovakva spomen obeležja i o tome sam nešto govorio prilikom izlaganja o prethodnom amandmanu.

Sada bih nastavio. U selima Veliko Orašje, Bresje, Miloševac, postoje spomenici koji su podignuti palim borcima u Drugom svetskom ratu. U Donjoj Livadici postoje takvi spomenici palim borcima u ratovima 1912.-1918. godine. U samom centru Velike Plane, u gradskom parku, nalazi se velelepni spomenik palim borcima za vreme Drugog svetskog rata. U mestu Markovac, u centru sela, jedan preko puta drugog, nalaze se spomenici palim borcima iz Prvog i Drugog svetskog rata.

U Lozoviku, nalazi se spomen kripta gde je sahranjeno 12 sovjetskih vojnika, koji su oktobra 1944. godine poginuli oslobađajući Lozovik od Nemaca. U samom gradu Velika Plana postoji spomen-bista narodnom heroju Sveti Mladenoviću, a podignuto je i spomen obeležje u obliku krina sa popisom palih boraca 1991.-1999. godine. O svim ovim spomenicima lokalna samouprava se sa punom pažnjom stara i održava ih. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovaj amandman sam podneo na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima. U članu 1. utvrđuje se predmet Predloga zakona, tako što su navedene grupe odnosa koje će njime biti uređene i glasi: „Ovim zakonom uređuju se pitanja od značaja za zaštitu, redovno održavanje, investiciono održavanje, uređenje, finansiranje održavanja i unapređenja ratnih memorijala, uspostavljanje i vođenje propisane evidencije, kao i druga pitanja od značaja za ratne memorijale u Srbiji i inostranstvu“.

Posebno bih ukazao na više odredaba ovog zakona kojima se određuju dužnosti jedinica lokalnih samouprava za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji i jasno se definišu nadležnosti Republike i nadležnosti lokalnih samouprava u pogledu finansiranja redovnih održavanja ratnih memorijala.

Lokalna samouprava opštine Velika Plana je poklanjala punu pažnju na čuvanje i održavanje ratnih memorijala, kao i uopšte na čuvanje tradicije oslobodilačkih ratova. Iskoristiću ovu priliku da nabrojim neke ratne memorijale koji se nalaze na teritoriji opštine Velika Plana i o kojima se lokalna samouprava stara i održava ih. U svakom selu opštine Velika Plana postoje ratni memorijali podignuti u čast palim borcima, obuhvataju period ratova od 1912. do 1918. godine, Balkanski i Prvi svetski rat, kao i spomenike borcima palim u Drugom svetskom ratu.

U Starom selu, koje je do Drugog svetskog rata nosilo ime Stari Adžibegovac, postoji spomenik koji se nalazi u porti seoske crkve, a podigao ga je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1933. godine. Tim spomenikom je započeto obeležavanje i podizanje memorijala na teritoriji opštine Velika Plana. Treba istaći to da je na tom spomeniku popisano 388 palih boraca iz Starog sela u oslobodilačkim ratovima 1912. – 1918. godine. To malo mesto opštine Velika Plana dalo je više od trećine muške populacije u tim ratovima. U Starom selu takođe postoji vojničko groblje, gde je sahranjen 81 pali borac Jugoslovenske kraljevske vojske čuvenog 18. puka, koji je ne odstupajući u reonu Markovac, Starog i Novog sela, 12. aprila 1941. godine, herojski stradao u sukobu sa nadmoćnom nemačkom vojskom. Nakon Drugog svetskog rata, u samom centru Markovca podignut je i spomenik palim borcima iz Drugog svetskog rata. Na teritoriji opštine Velika Plana postoje još mnogi spomenici palim borcima u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali ću o tome govoriti prilikom izlaganja o drugim amandmanima.

U danu za glasanje, glasaću za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovaj amandman sam podneo na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se vrši izmena u članu 13. Zakona o lokalnoj samoupravi, a koji član definiše saradnju i udruživanje lokalnih jedinica samouprave radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i programa rada.

Ovim članom je regulisana saradnja lokalne jedinice samouprave sa jedinicama lokalnih samouprava drugih država u okviru spoljne politike Republike Srbije, a sve u skladu sa Ustavom i zakonom Republike Srbije.

Moj amandman glasi – u članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se vrši izmena u članu 13. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodaje se nov stav 3. koji glasi – proaktivnost u jedinicama lokalne samouprave obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa.

Samo da podsetim narodne poslanike i sve građane Srbije da je predsednik Aleksandar Vučić u svom ekspozeu, prilikom izbora Vlade 2014. godine, između ostalog naveo da je završetak reforme pravosuđa jedan od bitnih stubova za normalno funkcionisanje privrede, državne uprave i stvaranja sigurnog ambijenta za strana ulaganja.

Koristim priliku da iznesem nekoliko podataka o radu lokalne samouprave opštine iz koje dolazim Velike Plane i to radu lokalne samouprave od konstituisanja Skupštine opštine, kada je odgovornost za vođenje lokalne samouprave preuzela SNS za ove dve godine, vođena je aktivna politika, privlačenja novih investicija i otvaranja novih radnih mesta.

Aktivnom saradnjom sa stečajnim upravnicima, lokalna samouprava je doprinela ubrzanju i okončanju stečajnih postupaka izlaganju prodaje imovine stečajnih dužnika hotela „Plana“, mlekare „Plana“ i konfekcije „Perkona“. Pokrenute su i potpuno nove investicije u novim objektima. U industrijskoj zoni u Velikoj Plani, 1. juna 2016. godine, otpočela je proizvodnja klanice pilića, koja trenutno zapošljava 145 radnika, vrednost investicije dva miliona evra.

Takođe, u industrijskoj zoni u toku je izgradnja mlekare, vrednost investicije je 3,5 miliona evra. Očekuje se da pre kraja 2018. godine otpočne sa radom i zaposli 50 radnika. U industrijskoj zoni u Mileševcu se privode kraju radovi na izgradnji najsavremenije farme pilića, vrednost investicija je preko dva miliona evra. U gore navedenim privrednim društvima očekuje se da se do kraja godine zaposli novih 200 radnika, a u toku 2019. godine novih 370 radnika.

U danu za glasanje, glasaću za zakon o izmenama i dopunama ovog zakona.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj amandman sam podneo na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se vrši izmena člana 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji se odnosi na pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika.

Moj amandman glasi: „U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi dodaje se nov stav 2. koji glasi: „Saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa“.“

Cilj amandmana je da se definiše koordinacija lokalne samouprave i državne uprave, između ostalog, i na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa.

Ovo je prilika da podsetim kako je bivši režim, odnosno Demokratska stranka, koja je tada bila na vlasti, sprovodila reformu pravosuđa, tzv. reformu pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine. Tom reformom je, bar je tako proklamovano, trebalo dosledno regulisati vladavinu prava i nezavisnost sudske vlasti, kroz doslednu podelu vlasti na tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U više odredaba Ustav je predviđao da je sudska vlast nezavisna od druge dve grane vlasti.

Ciljevi reforme su bili nezavisnost pravosuđa, nova mreža sudova, smanjenje troškova pravosuđa i izmena procesnih zakona u cilju efikasnosti.

Nezavisnost pravosuđa je trebalo ostvariti kako je to i Ustavom garantovano, kroz nezavisnost sudijske vlasti, stalnosti sudijske funkcije i zaštitom položaja nosioca pravosudnih funkcija.

Ništa od ovoga nije dosledno sprovedeno. Znamo kako je izvršen opšti reizbor i izbor sudija, što je bilo u potpunoj suprotnosti sa Ustavom i načelom stalnosti sudijske funkcije.

Izvršna vlast je, suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa, donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koje nije biralo pravosuđe već Skupština. Opšte je poznato kako se sve ovo završilo i kolike su štete Republika Srbija i građani od ovoga imali. Bilo je potrebno i biće potrebno više godina da se ispravi sve ono što je tada upropašćeno.

Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravke grešaka koje su učinjene i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi, što su građani Srbije prepoznali i dali joj poverenje na izborima i ova stranka sada to na delu čini.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi značajno se unapređuje rad lokalne samouprave, a time obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije u svim segmentima vlasti i to će sigurno uticati i na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa.

U danu za glasanje ja ću podržati predlog izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i predloge svih ostalih zakona koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovaj amandman sam podneo na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se vrši izmena člana 11. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji određuje šta sve reguliše najviši pravni akt lokalne samouprave, statut lokalne samouprave.

Moj amandman glasi u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se vrše izmene člana 11. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodaje se novi stav 2. koji glasi – realizacijom statuta lokalne samouprave obezbeđuju se sveobuhvatni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na poboljšanje funkcionalnosti pravosuđa.

Posebno ističem značaj izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi koji određuje da se statutom lokalne samouprave definiše odnos lokalne samouprave prema mesnoj zajednici. Dosadašnja rešenja nisu bila dobra, kada je u pitanju status i položaj mesnih zajednica i njihov odnos prema lokalnoj samoupravi, opštinama i gradu.

Ovim izmenama i dopunama sigurno se stvara pravni okvir da mesna zajednica bude najmanja organizacija, odnosno teritorijalna jedinica u kojoj će se prepoznavati i rešavati problemi građana. Koristim ovu priliku da istaknem rad lokalne samouprave iz sredine iz koje dolazim, opština Velika plana. Ova lokalna samouprava je u cilju unapređenja kvaliteta života meštana na teritoriji mesnih zajednica preduzela niz značajnih radova na ime poboljšanja komunalne, putne infrastrukture i objekata javne namene. Na teritoriji svih mesnih zajednica izvedeni su značajni radovi na uređenju putne mreže i svaka mesna zajednica je dobila nove puteve i nove ulice. Izgrađene su nove ulice i novi putevi. U svim mesnim zajednicama izvedeni su radovi na rekonstrukciji objekata, domova kulture, na objektima vrtića, škola, fiskulturnih sala, kao i na objektima doma zdravlja i seoskih ambulanti.

Od konstituisanja skupštine opštine Velika Plana, 10. juna 2016. godine, kada je SNS preuzela vlast, vođena je aktivna politika privlačenja novih investicija i otvaranje novih radnih mesta, o čemu bi moglo mnogo da se govori.