Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, samo da podsetim da je reforma pravosuđa započela donošenjem Nacionalne strategije pravosuđa 2006. godine, Ustavom novembra 2006. godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008. godine. Ovo je prilika i ja osećam obavezu i potrebu da podsetim kako je bivši režim, odnosno DS koja je tada bila na vlasti sprovodila reformu pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine.
Tom reformom, barem je tako proklamovano, trebalo je dosledno regulisati vladavinu prava i nezavisnost sudske vlasti kroz doslednu podelu vlasti na tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
U više odredaba Ustav je predviđao da je sudska vlast nezavisna od druge dve grane vlasti. Ciljevi reforme su bili nezavisnost pravosuđa, nova mreža sudova, smanjenje troškova pravosuđa, izmena procesnih zakona u cilju efikasnosti.
Nezavisnost pravosuđa je trebalo ostvariti tako kako je to i Ustav garantovao kroz nezavisnost sudske vlasti, stalnost sudske funkcije i zaštitom položaja nosioca pravosudnih funkcija sudija i tužioca.
Nezavisnost sudske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama, u kojem je u prelaznim i završnim odredbama predviđen opšti reizbor i izbor sudija, što je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i načelom stalnosti sudijske funkcije.
Dosta je o tome govoreno i napisano od strane najeminentnijih pravnih stručnjaka, pre svega za ustavno pravo.
Osnovno ustavno načelo koje garantuje nezavisnost sudija, kroz načelo stalnosti sudije funkcije je pogaženo i svako tumačenje koje je tada davano, pre svega, od političara stranke koja je bila na vlasti, nije u skladu sa ovim ustavnim načelom.
Izvršna vlast je suprotno mišljenje u slučaju javnosti i bez učešća pravosuđa donela odluku o opštem reizboru u izboru sudija, od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koga nije biralo pravosuđe već Skupština.
Izbor tog prvog saziva Visokog saveta sudstva, pratilo je niz nepravilnosti i nezakonitosti. Izbor iz redova profesora nije prihvaćen, kako je predloženo od strane nadležnih fakulteta a iz redova advokature je taj predlog prihvaćen.
Visoki savet je iz tih razloga radio u nepotpunom sastavu. Izvršna i zakonodavna vlast je dala posebne privilegije članovima prvog saziva Visokog saveta sudstva, jer su izuzeti iz opšteg reizbora i obezbeđeno im je obavezno napredovanje po isteku mandata, ove svojevrsne koruptivne radnje, su dovele do protivusluge prema izvršnoj vlasti, jer je izvršen izbor sudija bez ikakvih merila i procedure. Prema meri izvršne vlasti što više uopšte nije sporno i za šta postoji mnogo dokaza.
Odluka o reizboru i izboru sudija koji je doneo Visoki savet sudstva u prvom sazivu, nije obrazložena.
Visoki savet sudstva je uporno odbijao da obrazloži svoje odluke koje su donete netransparentno, bez jasno definisane procedure, bez standarda u vezi ocene rezultata rada svakog sudije, oduzeto je pravo sudijama da prisustvuju raspravi o svojim prijavama i nisu mogli, vi znate i koji su to dokazi i činjenice koje se odnose na ispunjenost uslova za reizbor.
Pre ovog reizbora nije utvrđena procedura i kriterijumi na osnovu kojih bi se ocenjivala stručnost, osposobljenost i dostojnost na osnovu kojih kriterijuma je navodno i izvršen reizbor odnosno izbor sudija.
Sve ove greške konstatovala je domaća stručna javnost kao i međunarodna stručna javnost, međunarodna zajednica. Proklamovani ciljevi nisu postignuti a u nekim segmentima reforme došlo je do potpuno suprotnih efekata.
Ovakvo postupanje Visokog saveta sudstva, pre svega njegovih članova po funkciji iz izvršne i zakonodavne vlasti i navedeni navodni razlozi za neizbor su doveli do povrede časti i ugleda neizabranih sudija zbog čega je podneto više stotina tužbi za naknadu, pored materijalne i nematerijalne štete.
Ti sporovi se upravo vode. Jedan veliki broj je već završen i država Srbija plaća milionske iznose za štetu koju je neko naneo. Gospodine ministre, da li će neko uopšte odgovarati za to?
Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravke grešaka koje su učinjene i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi što su građani Srbije prepoznali i što ova stranka sada na delu čini.
Doneta je nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godina, kao i akcioni plan za sprovođenje ove reforme.
U skladu sa ovim strateškim dokumentima donet je niz zakona iz oblasti pravosuđa i ja ne bih da ih nabrajam, jer je jedan veliki broj razmatran i donet od strane Narodne skupštine u ovom sazivu 2014. i ove 2015. godine.
Analizom ovih predloženih izmena i dopuna zakona koji su danas na dnevnom redu, nesumnjivo se potvrđuje da su razlozi za donošenje ovih izmena i dopuna unapređenje, transparentnost rada Visokog saveta sudstva i obavezu obrazloženja odluka koje Visoki savet sudstva donosi, utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudije koji se prvi put biraju, program i način polaganja ispita na kojima se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudijsku funkciju, a isto se odnosi i na izbor tužioca.
Što se tiče izmene i dopune Zakona o javnom beležništu, da ponovim ono što je već rečeno da, uspostavljanje javno-beležničkog sistema, doprinosi pravnoj sigurnosti građana i subjekata privrednog poslovanja.
Nakon jednogodišnje primene Zakona o javnom beležništvu uočene su određene nepreciznosti i protivurečnosti u njegovim odredbama kao i pravne praznine koje ne ostavljaju prostora za iznalaženje bilo kakvog rešenja u određenim situacijama.
Potrebu ovih izmena, ovog zakona, nužno nameće i akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godina, prema kojem je dalje unapređenje normativnog okvira, neophodno radi uspostavljanja efikasnog i održivog javno-beležničkog sistema.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju, da podsetim da je važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen 2011. godine i menjan tri puta, uveo bitnu novinu, osim sudskih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, postali su nadležni i izvršitelji, kao lica od javnog poverenja i imaoci javnih ovlašćenja koje imenuje i razrešava ministar pravde.
Na taj način, važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju, pokušao je da ubrza postupak izvršenja i obezbeđenja uvođenjem ove nove pravosudne profesije u pravni sistem Republike Srbije.
Metodologija ubrzavanja postupka je međutim sporna. Niz opštih instituta uklonjeno iz zakona kao npr. žalba, odlaganje izvršnog postupka, veštačenje itd.
Normativno uređenje nekih veoma bitnih instituta je skraćeno, pa su postali nejasni, a takav metod ubrzavanja izvršnog postupka i postupka obezbeđenja je postao jednostavniji, ali i problematičan jer se zarad brzine, žrtvuje jasan tok postupka i izaziva nesigurnost.
Iz ovih razloga pristupilo se pripremi i donošenju novog zakona u kome bi se detaljno rekonstruisali svi segmenti koji uređuju važeći zakon, procesni, materijalno-pravni, kao i deo o statusu izvršitelja.
Iz tih razloga u potpunosti podržavam osnovne ideje koje sadrži Predlog ovog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
U potpunosti se slažem sa obrazloženjem ovih zakona koje je dala Vlada i koje je danas obrazložio gospodin ministar, i ne bih da ih ponavljam. Ove izmene i dopune svih ovih pravosudnih zakona, uključujući i izmene i dopune Zakona o pravosudnoj akademiji čine jedan pravni okvir koji neće dozvoliti da se ponovi ono što je bivši režim uradio tzv. reformi pravosuđa 2009-2010. i 2011. godine.
I, najzad, samo da podsetim narodne poslanike i sve građane Srbije da je predsednik Vlade Aleksandar Vučić, u svom ekspozeu, prilikom izbora Vlade, između ostalog, naveo da je „završetak reforme pravosuđa, jedan od bitnih stubova za normalno funkcionisanje privrede, državne uprave i stvaranje sigurnog ambijenta za strana ulaganja.
Ciljevi reforme su da se ubrzaju sudski postupci, da se smanji broj nerešenih predmeta, ujednačavanje sudske prakse i predvidivog sudskog sistema.
Sve ovo treba da ima za rezultat vraćanje poverenja građana i privrede u sudski sistem. U tom smislu će biti zaokružen zakonski okvir za novi, efikasniji pravni sistem“. Kraj citata.
U danu za glasanje, poslanici SNS, glasaće za sve ove zakone. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, žao mi je što predlagač ovog amandmana nije prisutan, možda bi dao neka dodatna objašnjenja. Jedna kratka analiza ovog amandmana. Amandman uglavnom podržava ono što je u predlogu izneto, ono što je predložila poslanička grupa, odnosno 130 poslanika SNS.
Međutim, u ovom amandmanu u stavu 2. ima i jedna novina. Naime, predlagač predlaže da izvršni poverila u izvršnom postupku u kome izvršni dužnik Republika Srbija dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne izjave. Komora izvršitelja dužna je da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca u prethodnom postupku pred sudom namireno.
Ovde je tobož izražena briga za državnu imovinu, za imovinu Republike Srbije, i na prvi pogled to tako izgleda. Međutim, uopšte nema potrebe da se posebno štiti dužnik Republika Srbija u situaciji kada je u predlogu za izmenu i dopunu ovog člana, koga je podnela i obrazložila ovlašćeni predstavnik predlagača, navedeno da izvršni poverilac uz predlog za izvršenje je dužan da podnese i dokaz o tome da je opomenuo izvršnog dužnika i da to dokazuje preporučenom pošiljkom na adresu izvršnog dužnika.
Mislim da je ovo sasvim dovoljno da se zaštiti izvršni dužnik, da se prema njemu pokaže jedna korektnost da ne bi došlo do neprijatnog postupka izvršenja, popisa, prodaje itd. i do nepotrebnih troškova. Dodatno štititi dužnika Republiku Srbiju mislim i nisam siguran da je u skladu sa Ustavom, jer član 86. Ustava predviđa da svi oblici svojine uživaju podjednaku zaštitu, tako da nisam siguran da je ovo u skladu sa Ustavom.
Na prvi pogled kažem da ovo izgleda i tako je obrazloženo od strane predlagača da se ovim štiti Republika Srbija, odnosno dužnik Republika Srbija. Međutim, praktično ovde se štiti izvršni poverilac, jer problem je poverioca ako podnese zahtev za izvršenje, a da pri tom nije na pouzdan način utvrdio da li zaista taj dug postoji. Sve troškove će snositi poverilac.
Znači, ovim se uopšte ne štiti dužnik, jer dužnik ne bi snosio troškove ukoliko je izmirio dugovanje, a to nije problem dokazati, s obzirom da se to ovde navodi da se takav dokaz traži od nadležnog suda. Znači izvršni dužnik bi sigurno imao takav dokaz, odnosno u ovom slučaju Republika Srbija i to ne bio njegov problem nego problem izvršnog poverioca.
Iz tih razloga predlažem da se ovaj amandman odbije i da se predlog predlagača u potpunosti prihvati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, samo da vas podsetim da je u diskusiji u načelu od strane ovlašćenog predstavnika predlagača vrlo ubedljivo obrazloženo koji su to razlozi koji su doveli do podnošenja upravo ovakvog predloga izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Takođe vas podsećam da su u diskusijama bezmalo svi narodni poslanici podržali i potvrdili da takvi razlozi postoje i da je jedna ovakva izmena bila neophodna. Za razliku od prethodnog amandmana, gde se uglavnom prihvataju rešenja koja su data u predlogu, u ovom amandmanu se to ne čini. Naime, i od predlagača smo čuli, a i u prethodnim diskusijama da se ovde predlaže da se da poseban tretman izvršnim poveriocima ukoliko su to vlasnici privatne imovine, a na drugoj strani izvršni poverioci ukoliko su to javna preduzeća, odnosno preduzeća u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Mislim da to nije u redu iz razloga koji sam u prethodnoj diskusiji naveo.
S druge strane, zar je neko u ovoj sali ubeđen da su vlasnici privatne svojine i da su ti poverioci imuni na zloupotrebe, da su imuni na koruptivne radnje? Jednako postoji opasnost i u tim situacijama gde su izvršni poverioci vlasnici privatne svojine kao i kod ovih drugih.
Tako da mislim da to nije u redu razdvajati, a čuli smo ovde i neke dodatne razloge i po meni to ukazuje na motive podnošenja ovakvog jednog predloga.
Ovde takođe u ovom predlogu je ponovljeno ono iz prethodnog amandmana, da u situaciji kada je dužnik Republika Srbija treba neki poseban tretman, o tome sam se već izjasnio. Iz tih razloga predlažem da se ovaj amandman odbije, da se predlog predlagača u potpunosti prihvati u Danu za glasanje. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ovaj amandman ovakav kakav je, briše se, zaista ne zavređuje pažnju. Međutim, ono što je privuklo moju pažnju, to je obrazloženje koje je dato uz ovaj predlog amandmana - cilj podnetog amandmana na Predlog zakona je da se isključi svaki vid zloupotrebe prilikom prijema tužilačkog pripravnika.
Ovo je potpuno nelogično i protivurečno jer upravo sa ovom odredbom, sa ovom izmenom prostor za svaku zloupotrebu se isključuje. Naime, svaki onaj pripravnik koji položi pravosudni ispit sa odlikom više neće biti u situaciji da neko ko odlučuje može to da ceni kao neku prednost, može ali ne mora da ga primi u radni odnos, već je sada ovom izmenom smanjen taj prostor za zloupotrebu i određeno da se prima u radni odnos.
Nema razloga da predlagač amandman bude zabrinut za bilo kakve zloupotrebe jer SNS je u predizbornoj kampanji obećala građanima da će i dalje raditi na reformi pravosuđa i na ispravljanju grešaka koje su nastale u toj tzv. reformi.
Samo da vas podsetim, o tome je prethodna koleginica već rekla nekoliko reči, kako je izvršen izbor sudija i tužioca krajem 2009. godine od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koji je izabran na nezakonit način, koji radi u nepotpunom sastavu.
Taj izbor je izvršen bez unapred jasno određene procedure, bez određenih kriterijuma u vezi stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Taj izbor je izvršen po meri jedne strane, po meri Demokratske strane, koja je tada bila na vlasti i to uopšte više nije sporno. Ima niz dokaza za to.
Sam premijer Aleksandar Vučić, predsednik SNS je u svom ekspozeu ovde u ovoj Skupštini rekao da će reforma pravosuđa biti stub reforme sveukupnog državnog sistema i stvaranje povoljnije klime za strana ulaganja. Takođe je obećao da će do kraja godine biti doneto niz zakona koji će stvoriti jedan povoljniji pravni okvir za jedno bolje i efikasnije pravosuđe.
Iz tih razloga predlažem da se ovaj amandman odbije i da se predlog prihvati u celini. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani poslanici, nije sporno da svaki poslanik ima pravo da predlaže amandmane. Međutim, smatram da bi neko predložio amandman, mora barem pažljivo i detaljno da pročita propis na koga se odnosi taj amandman, s jedne strane. S druge strane, smatram da je neophodno da poseduje barem minimum pravničkog znanja, a to podrazumeva i konsultaciju pravnika.
Ja ću vam ovde ukazati i obrazložiti zašto ovo smatram. Ako pažljivo pročitamo prekršaj iz člana 40. stav 1. tačka 2), videćemo da učinioci ovog prekršaja, to je već i gospodin ministar rekao, mogu biti samo pravna lica.

Ovo krivično delo može izvršiti samo fizičko lice. Znači, da se detaljno pročitalo, to bi se videlo.
Takođe, u predlogu amandmana, odnosno u obrazloženju amandmana stoji – kazne predviđene ovom tačkom već su sadržane u članu 39. Da se pažljivo pročitao član 39, videlo bi se da te kazne u članu 39. nisu predviđene, predviđena je kazna zatvora.
Dalje, kada sam rekao da mora da postoji minimum pravničkog znanja, opšte je poznato i ovde je očigledno da ovo krivično delo može izvršiti samo fizičko lice, što može videti i laik, jer po zaprećenoj kazni, zamislite, kazna zatvora izrečena je pravnom licu. Zamislite još problem kod utvrđivanja krivične odgovornosti, utvrđivanja subjektivnog dela krivične odgovornosti, utvrđivanje da li je pravno lice uračunljivo, neuračunljivo itd.
Znači, očigledno je ovde nepoznavanje nekih osnovnih stvari, da ovo krivično delo može izvršiti samo fizičko lice, a da se ovaj prekršaj odnosi samo na pravna lica. Ono što je moguće i eventualno se često dešava u praksi, to je da prekršaji sadrže elemente koji su u bitnim elementima bića krivičnog dela, ali je pravna praksa, odnosno pravna nauka i krivično-pravno zakonodavstvo je to rešilo tako što, ukoliko se desi da neko bude kažnjen za prekršaj koji sadrži elemente krivičnog dela, prilikom osude, prilikom odmeravanje kazne za to krivično delo, kazna izrečena za prekršaj se uračunava. To bi moralo da se zna.
Dalje, ono što smatram da je ovde isto trebalo znati, kada sam rekao da se vrlo često javljaju ovi, da bi praktično objasnio da krivična dela, odnosno da pojedini prekršaji sadrže i elemente krivičnih dela, vrlo je česta praksa kod prekršaja iz oblasti javnog reda i mira da prekršaj sadrži i elemente, recimo, povređivanja nekog lica, što može da bude procesuirano i kao krivično delo lake telesne povrede itd. To se dešava i to ništa nije sporno. Kod osude za krivično delo lake telesne povrede ili neko drugo, protiv života i tela, ova kazna izrečena u prekršajnom postupku se jednostavno uračunava.
Predlažem da se predlog Vlade u potpunosti usvoji, da se odbije amandman i smatram da je obrazloženje dato vrlo dobro. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, žao mi je što predlagač ovog amandmana nije prisutan, možda bi dao neka dodatna objašnjenja. Jedna kratka analiza ovog amandmana. Amandman uglavnom podržava ono što je u predlogu izneto, ono što je predložila poslanička grupa, odnosno 130 poslanika SNS.
Međutim, u ovom amandmanu u stavu 2. ima i jedna novina. Naime, predlagač predlaže da izvršni poverila u izvršnom postupku u kome izvršni dužnik Republika Srbija dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne izjave. Komora izvršitelja dužna je da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca u prethodnom postupku pred sudom namireno.
Ovde je tobož izražena briga za državnu imovinu, za imovinu Republike Srbije, i na prvi pogled to tako izgleda. Međutim, uopšte nema potrebe da se posebno štiti dužnik Republika Srbija u situaciji kada je u predlogu za izmenu i dopunu ovog člana, koga je podnela i obrazložila ovlašćeni predstavnik predlagača, navedeno da izvršni poverilac uz predlog za izvršenje je dužan da podnese i dokaz o tome da je opomenuo izvršnog dužnika i da to dokazuje preporučenom pošiljkom na adresu izvršnog dužnika.
Mislim da je ovo sasvim dovoljno da se zaštiti izvršni dužnik, da se prema njemu pokaže jedna korektnost da ne bi došlo do neprijatnog postupka izvršenja, popisa, prodaje itd. i do nepotrebnih troškova. Dodatno štititi dužnika Republiku Srbiju mislim i nisam siguran da je u skladu sa Ustavom, jer član 86. Ustava predviđa da svi oblici svojine uživaju podjednaku zaštitu, tako da nisam siguran da je ovo u skladu sa Ustavom.
Na prvi pogled kažem da ovo izgleda i tako je obrazloženo od strane predlagača da se ovim štiti Republika Srbija, odnosno dužnik Republika Srbija. Međutim, praktično ovde se štiti izvršni poverilac, jer problem je poverioca ako podnese zahtev za izvršenje, a da pri tom nije na pouzdan način utvrdio da li zaista taj dug postoji. Sve troškove će snositi poverilac.
Znači, ovim se uopšte ne štiti dužnik, jer dužnik ne bi snosio troškove ukoliko je izmirio dugovanje, a to nije problem dokazati, s obzirom da se to ovde navodi da se takav dokaz traži od nadležnog suda. Znači izvršni dužnik bi sigurno imao takav dokaz, odnosno u ovom slučaju Republika Srbija i to ne bio njegov problem nego problem izvršnog poverioca.
Iz tih razloga predlažem da se ovaj amandman odbije i da se predlog predlagača u potpunosti prihvati. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, žao mi je što predlagač ovog amandmana nije prisutan, možda bi dao neka dodatna objašnjenja. Jedna kratka analiza ovog amandmana. Amandman uglavnom podržava ono što je u predlogu izneto, ono što je predložila poslanička grupa, odnosno 130 poslanika SNS.
Međutim, u ovom amandmanu u stavu 2. ima i jedna novina. Naime, predlagač predlaže da izvršni poverila u izvršnom postupku u kome izvršni dužnik Republika Srbija dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne izjave. Komora izvršitelja dužna je da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca u prethodnom postupku pred sudom namireno.
Ovde je tobož izražena briga za državnu imovinu, za imovinu Republike Srbije, i na prvi pogled to tako izgleda. Međutim, uopšte nema potrebe da se posebno štiti dužnik Republika Srbija u situaciji kada je u predlogu za izmenu i dopunu ovog člana, koga je podnela i obrazložila ovlašćeni predstavnik predlagača, navedeno da izvršni poverilac uz predlog za izvršenje je dužan da podnese i dokaz o tome da je opomenuo izvršnog dužnika i da to dokazuje preporučenom pošiljkom na adresu izvršnog dužnika.
Mislim da je ovo sasvim dovoljno da se zaštiti izvršni dužnik, da se prema njemu pokaže jedna korektnost da ne bi došlo do neprijatnog postupka izvršenja, popisa, prodaje itd. i do nepotrebnih troškova. Dodatno štititi dužnika Republiku Srbiju mislim i nisam siguran da je u skladu sa Ustavom, jer član 86. Ustava predviđa da svi oblici svojine uživaju podjednaku zaštitu, tako da nisam siguran da je ovo u skladu sa Ustavom.
Na prvi pogled kažem da ovo izgleda i tako je obrazloženo od strane predlagača da se ovim štiti Republika Srbija, odnosno dužnik Republika Srbija. Međutim, praktično ovde se štiti izvršni poverilac, jer problem je poverioca ako podnese zahtev za izvršenje, a da pri tom nije na pouzdan način utvrdio da li zaista taj dug postoji. Sve troškove će snositi poverilac.
Znači, ovim se uopšte ne štiti dužnik, jer dužnik ne bi snosio troškove ukoliko je izmirio dugovanje, a to nije problem dokazati, s obzirom da se to ovde navodi da se takav dokaz traži od nadležnog suda. Znači izvršni dužnik bi sigurno imao takav dokaz, odnosno u ovom slučaju Republika Srbija i to ne bio njegov problem nego problem izvršnog poverioca.
Iz tih razloga predlažem da se ovaj amandman odbije i da se predlog predlagača u potpunosti prihvati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, samo da vas podsetim da je u diskusiji u načelu od strane ovlašćenog predstavnika predlagača vrlo ubedljivo obrazloženo koji su to razlozi koji su doveli do podnošenja upravo ovakvog predloga izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Takođe vas podsećam da su u diskusijama bezmalo svi narodni poslanici podržali i potvrdili da takvi razlozi postoje i da je jedna ovakva izmena bila neophodna. Za razliku od prethodnog amandmana, gde se uglavnom prihvataju rešenja koja su data u predlogu, u ovom amandmanu se to ne čini. Naime, i od predlagača smo čuli, a i u prethodnim diskusijama da se ovde predlaže da se da poseban tretman izvršnim poveriocima ukoliko su to vlasnici privatne imovine, a na drugoj strani izvršni poverioci ukoliko su to javna preduzeća, odnosno preduzeća u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Mislim da to nije u redu iz razloga koji sam u prethodnoj diskusiji naveo.
S druge strane, zar je neko u ovoj sali ubeđen da su vlasnici privatne svojine i da su ti poverioci imuni na zloupotrebe, da su imuni na koruptivne radnje? Jednako postoji opasnost i u tim situacijama gde su izvršni poverioci vlasnici privatne svojine kao i kod ovih drugih.
Tako da mislim da to nije u redu razdvajati, a čuli smo ovde i neke dodatne razloge i po meni to ukazuje na motive podnošenja ovakvog jednog predloga.
Ovde takođe u ovom predlogu je ponovljeno ono iz prethodnog amandmana, da u situaciji kada je dužnik Republika Srbija treba neki poseban tretman, o tome sam se već izjasnio. Iz tih razloga predlažem da se ovaj amandman odbije, da se predlog predlagača u potpunosti prihvati u Danu za glasanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, samo da vas podsetim da je u diskusiji u načelu od strane ovlašćenog predstavnika predlagača vrlo ubedljivo obrazloženo koji su to razlozi koji su doveli do podnošenja upravo ovakvog predloga izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Takođe vas podsećam da su u diskusijama bezmalo svi narodni poslanici podržali i potvrdili da takvi razlozi postoje i da je jedna ovakva izmena bila neophodna. Za razliku od prethodnog amandmana, gde se uglavnom prihvataju rešenja koja su data u predlogu, u ovom amandmanu se to ne čini. Naime, i od predlagača smo čuli, a i u prethodnim diskusijama da se ovde predlaže da se da poseban tretman izvršnim poveriocima ukoliko su to vlasnici privatne imovine, a na drugoj strani izvršni poverioci ukoliko su to javna preduzeća, odnosno preduzeća u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Mislim da to nije u redu iz razloga koji sam u prethodnoj diskusiji naveo.
S druge strane, zar je neko u ovoj sali ubeđen da su vlasnici privatne svojine i da su ti poverioci imuni na zloupotrebe, da su imuni na koruptivne radnje? Jednako postoji opasnost i u tim situacijama gde su izvršni poverioci vlasnici privatne svojine kao i kod ovih drugih.
Tako da mislim da to nije u redu razdvajati, a čuli smo ovde i neke dodatne razloge i po meni to ukazuje na motive podnošenja ovakvog jednog predloga.
Ovde takođe u ovom predlogu je ponovljeno ono iz prethodnog amandmana, da u situaciji kada je dužnik Republika Srbija treba neki poseban tretman, o tome sam se već izjasnio. Iz tih razloga predlažem da se ovaj amandman odbije, da se predlog predlagača u potpunosti prihvati u Danu za glasanje. Hvala.