Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o, po meni, izuzetno važnom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji se današnjim izmenama i dopunama proširuje na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide.

Rešavanje stambenog pitanja za sve one koji su obuhvaćeni ovim zakonom treba da ostane prioritet i u narednom periodu dok se i poslednji problem ne reši, jer ovi ljudi to zaslužuju, bilo zbog prirode posla kojim se bave ili zbog onoga što su dali našoj zemlji u njenoj odbrani.

Realizacija ovog projekta će pozitivno uticati na rast BDP u oblasti građevinarstva, na upošljavanju domaće građevinske industrije, kao i na povećanje zaposlenosti. S obzirom na to da zakon definiše u članu 14, koji želim posebno da istaknem, da za izgradnju stambene zgrade za kolektivno stanovanje će se koristiti prvenstveno građevinski proizvodi, materijali, oprema, instalacija domaćih proizvođača u učešću od najmanje 80%.

Šta ovo znači za proizvođače građevinskog materijala u Srbiji? Izneću nekoliko podataka za koje smatram da je važno da se čuju, najpre za proizvodnju cementa koji beleži rast u prethodnim godinama. Proizvodnja cementa u prošloj godini je bila na nivou od dva miliona tona, što je 9% u odnosu na prethodnu godinu ili 23% uvećanja u odnosu na 2014. godinu.

Cement proizveden u Srbiji mahom se prodaje na domaćem tržištu. To je materijal koji nije predmet izvoza i cementna industrija trenutno radi sa 60% svojih kapaciteta. Nama je negde 2008. godina cilj kada govorimo o planiranoj proizvodnji i prodaji i nadamo se da će sa ovim investicijama i na ovakav način, kada govorimo uopšte o investicijama u domaću građevinsku industriju, moći da se približimo zacrtanom planu, a to je 2,8 miliona tona na godišnjem nivou.

Za razliku od cementne industrije, opekarska industrija, tj. proizvodnja crepa, blokova i keramičkih pločica radi punim kapacitetom. Više od 50% ove proizvodnje se izvozi sa tendencijom porasta prodaje na domaćem tržištu. Zahvaljujući velikih infrastrukturnim projektima, mislim prvenstveno na putogradnju, pojačana je prodaja i ove vrste građevinskih proizvoda zbog značajno unapređene tj. razvijene građevinske aktivnosti u ovim delovima Srbije.

Samo u prošloj godini u Srbiji je proizvedeno 800T građevinskog bloka za zidanje, od čega je 2/3 prodato na domaćem tržištu. Značajno je povećana tražnja za termo blokom zbog novih zahteva kada govorimo o energetskoj efikasnosti i naravno jednom velikom investicionom trendu, kada govorimo o građevinarstvu, gde je ovaj proizvod našao punu primenu i značajno podigao efikasnost poslovanja fabrika koje se bave proizvodnjom ovog vrsnog proizvoda. Pokrenute su proizvodnje u još dve fabrike u Srbiji. U četiri se planira povećana proizvodnja i naravno investiranje u nove proizvodne procese.

Navela sam ove dve vrste proizvoda, jer se u najvećoj meri koriste za izgradnju i za ovu vrstu proizvoda plasman na inostrano tržište nije rešenje, jer svaki kilometar samo dodatno poskupljuje ovaj proizvod, a samim tim ga čini i manje konkurentnim. Zato su ovakvi projekti u Republici Srbiji od izuzetnog značaja za domaće proizvođače koji proizvode proizvode po evropskim standardima i koji su svoju proizvodnju potpuno doveli na nivo najsavremenije, koja odgovara naravno svim novim zahtevima a i novom zahtevu o građevinskim proizvodima.

U vreme recesije građevinska industrija najviše trpi, naravno u vreme oporavka ona nosi isto najveći teret. Predstavlja bazu za upošljavanje radne snage svih profila i svedoci smo danas da imamo veliki i značajan procenat uposlenosti građevinskih radnika, ali isto tako i nedostatak građevinskih radnika na području Srbije.

Mi smo krajem prošle godine doneli Zakon o građevinskim proizvodima koji je 6. novembra 2018. godine stupio na snagu. Novi propis je imao za cilj dodatni podsticaj razvoja građevinarstva i da se omogući da se objekti koji se grade budu bezbedni, ekološki prihvatljivi, čuvajući život i zdravlje tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

Novi propis je treba da da i dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i da omogući da objekti koje se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljivi, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskog objekta.

Želim da kažem da je godinu dana bilo predviđeno za donošenje podzakonskih akata u skladu sa novim Zakonom o građevinskim proizvodima i da se ministarstvo u prethodnom periodu jako trudilo da ove rokove ispoštuje. Ono što je značajno, a što je doneto u međuvremenu od podzakonskih akata i naglasiću, jer mislim da je važno, to je Pravilnik o sadržini i načinu izrade deklaracije, performansama, potom Pravilnik o zahtevima za imenovanje tela za ocenjivanje verifikacije ustavnosti performansi i dalje, poslat je na mišljenje Predlog pravilnika o načinu sprovođenja, ocenjivanja i verifikacije ustavnosti performansi građevinskih proizvoda.

Pravilnici koji su do sada bili na snazi, nisu menjani 20 godina i mahom su se pozivali na standarde koji su već povučeni iz primene. Stoga je bilo potrebno izraditi potpuno novim predlozima izmene i dopune postojećih pravilnika i predstavnici proizvođača su u okviru svojih udruženja već u toku donošenja novog Zakona o građevinskim proizvodima formirali radne grupe koje su intenzivno radile na izmeni postojećih pravilnika.

Naravno, podrška proizvođačima je bila velika koju su od strane Instituta za ispitivanje materijala, Instituta za standardizaciju Srbije i ovde želim posebno da naglasim da smo imali veliku podršku od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kad god smo se obratili sa zahtevom za prisustvo predstavnika Ministarstva na našim sastancima, gde je zaista bilo dosta nedoumica koje je trebalo otkloniti u toku donošenja ovih dosta komplikovanih propisa, Ministarstvo se uvek odazvalo našim zahtevima i prisustvovali su sastancima vrlo kompetentni ljudi koji su na adekvatan način zaista dali doprinos u izradi ovih dokumenata. Isto tako i veliku podršku proizvođačima u svakom segmentu donošenja ovih propisa.

Zahvaljujući ovakvoj saradnji, napravljeni su kompletno novi predlozi pravilnika, jer nije moguće bilo uneti određene izmene koje se trenutno nalaze u proceduri kod Ministarstva građevinarstva. Poznato je da su formirane radne grupe, da smo dobili zahteve od strane Ministarstva za delegiranje ispred predstavnika proizvođača. Jako je pohvalno što je Ministarstvo i u ovom delu donošenja ovog zakona posebnu pažnju posvetilo prisustvu proizvođača u donošenju ovih akata i što se reč proizvođača u ovom delu jako uvažava. Mislim da je to zaista važno kada govorimo o donošenju ovih propisa.

Bilo je različitih komentara u toku donošenja Zakona o građevinskim proizvodima, da taj zakon zahteva dodatne investicije, da će uspostavljanje fabričke kontrole zahtevati dosta novca proizvođačima, da će neke proizvođače zatvoriti, međutim, ja sam o tome govorila i u toku skupštinske rasprave. Ova industrija je mahom izvozno orijentisana i uspostavljanjem kontrole u okviru fabrike je već bilo napravljeno. Postojale su neke fabrike koje to nisu imale i one su u međuvremenu to uradile.

Za onaj manji deo, to su obično manji proizvođači koji nisu uložili u formiranje procesa kontrole u fabrici, oni imaju mogućnost podzakupa opreme kod akreditacionog tela i na takav način mogu dobiti adekvatnu ispravu o usaglašenosti koja će njima rešiti problem na domaćem tržištu.

Na ovakav način su svi proizvođači, mahom pripremljeni za potpunu implementaciju novog zakona koji će do novembra meseca biti u punoj primeni u našoj zemlji, jer verujem da su i predlozi određenih podzakonskih akata za koje imam informacije da su u pripremi, biti usvojeni do 8. novembra, kada je krajnji rok za usvajanje podzakonskih akata.

Srbija ima stabilnu proizvodnju građevinskog materijala i imajući u vidu sve ono što sam prethodno iznele, verovatno ćete se složiti sa mnom da je značaj ovakvih investicija jako važan za industriju građevinskog materijala za građevinsku industriju uopšte, za uposlenost radne snage, za uopšte prosperitet zemlje, svake zemlje.

Zemlja koja ima stabilnu proizvodnju građevinskog materijala i stabilnu građevinsku operativu nema razloga za strah. Mi u narednom periodu sigurno moramo uložiti dodatne napore da dodatno ojačamo i postojeće fabrike, i postojeću građevinsku operativu, i stvarati uslove za razvoj strategije za razvoj građevinarstva za naredne periode i stvarati uslove za organizovan nastup domaćeg građevinarstva na inostranom tržištu, jer ćete se složiti sa mnom da je to perspektiva svakog građevinarstva, svake zemlje pa i naše.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je pravila izvršnog postupka učinio socijalno odgovornijim, što je za mene i moje kolege Socijaldemokratske partije jako važno i što je ojačao načelo srazmera uz naglašavanje službene dužnosti javnih izvršitelja da vode računa o tom načelu.

Nije zahvalno govoriti o ovom zakonu, jer rešenje koje pleni imovinu, prodaju uspomena ili nešto što je teško zarađeno i postaje ne našom voljom vlasništvo nekog drugog, zbog uslova koji su možda gubitak posla ili bolest ili neka druga nesreća koja je čoveka zadesila, ali dug je dug i zakon je zakon i to se mora poštovati.

Primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju naterala je mnoge nesavesne dužnike da na vreme izmiruju svoje obaveze. Istovremeno propis je doneo i niz problema, imovina dužnika je prodavana po znatno nižim cenama od vrednosti, a mnoge porodice su ostale bez krova nad glavom zbog duga od nekoliko stotina hiljada dinara. Zbog nesavesnog rada u proteklih meseci suspendovano je pet izvršitelja koji su bili u sukobu interesa, brojni prigovori građana i udruženja, primeri zloupotrebe ovlašćenih lica uslovili su da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o izvršenju.

Tokom javne rasprave, organizovana su i četiri okrugla stola uz podršku EU, koji su održani u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Evropska unija nekontinuirano podržava srpske pravosudne institucije kroz projekte u sferi efikasnije implementacije procesa reforme sektora pravde. Ministarstvo je imalo veliku podršku USAID-ovog projekta „Vladavina prava“ koje je kontinuirano pratilo rad i podržavalo radnu grupu, kao i projekt EU za „Pravdu, podrška za Poglavlje 23“ koji je takođe podržao organizovanje javnih rasprava.

U Izveštaju Evropske komisije za Srbiju jedna od oblasti koja je pohvaljena je oblast izvršenja. Uzeti su u obzir ne samo napori, već i rezultati. Ovde se prvenstveno misli na smanjenje broja zaostalih predmeta. Evropska unija kroz projekat „Pravda, podrška za Poglavlje 23“ pružila je podršku jačanje kapaciteta Ministarstva pravde, kako bi ispunila svoju ulogu u procesu reforme pravosuđa i koordinisala mere iz Akcionog plana za Poglavlje 2. Evropska unija je izdvojila gotovo dva miliona evra za implementaciju dvogodišnjeg projekta.

Prema Akcionom planu za položaj Srbije na Duing biznis listi Svetske banke u uslovima poslovanja predviđeno je da zakon bude usvojen u trećem kvartalu ove godine. Evo, mi se nalazimo na početku tog trećeg kvartala, jer od brzine izvršenja zavisi koliko je ostvaren stepen vladavine prava u Srbiji, a od toga zavisi pozicije Srbije na „Duing biznis listi“, ali i koliko su zaštićeni poverioci i dužnici.

Kada govorimo o novim izmenama i dopunama ovog zakona i govorimo i zaštiti poverioca i dužnika, ja gospođo ministar, želim posebno da naglasim jednu izuzetno osetljivu grupu u ovom delu, a želim i da se osvrnem na prethodni period i na neke neprijatne situacije koje su prilikom samog čina izvršenja, bili smo svedoci preko medija, uopšte u razgovoru sa ljudima, moj uvaženi kolega pre mene je govorio o oduzimanju dece, ja neću o tom delu govoriti, ali želim da govorim o traumama kojima su deca izložena prilikom samog čina izvršenja.

Sam čin ili preuzimanje imovine ili možda stana jeste jedna jako teška i specifična situacija koja podrazumeva da se pred kućom ili stanom zaustavi nekoliko policijskih patrola i tu dođe do jedne teške situacije. Ne možemo iz te situacije nikako u ovom slučaju izuzeti decu.

Mislim da u narednom periodu treba tražiti način da se neke službe dodatno uključe u ovom delu sprovođenja odluke kako bi se zaštitila deca od eventualnih trauma, jer sami roditelji su došli u takvu situaciju i već su pod velikim stresom, pitanje je koliko mogu da se posvete deci, da im objasne šta se dešava, i uopšte, da ih zaštite od eventualnih trauma. Mi kao društvo moramo voditi računa u kakve ljude će oni sutra porasti i tražiti način da ih zaštitimo ukoliko je to moguće.

Verujem da će se u narednom periodu raditi na ovome, jer ovo zakonsko rešenje podrazumeva i niz novina koje su zaista humanije u odnosu na prethodno zakonsko rešenje.

Imajući u vidu da javni izvršitelj je pravnik, preduzetnik sa prenetim ovlašćenjima iz domena državne uprave, on međutim deluje na terenu pravosuđa sa pravom da u određenim postupcima odlučuje rešenjem o pravima i obavezama građana kao da je izvršni sudija, iako za razliku od … sudije, izvršitelj nije snabdeven ustavnom garancijom nezavisnosti sudske vlasti od strane u postupku i drugih grana vlasti.

Kao što je dobro poznato, javnog izvršitelja direktno imenuje i razrešava, kontroliše izvršna vlast, a od punomoćja, izvršnog poverioca zavisi njegova mogućnost da zaradi, pri čemu njegova zarada nije fiksna kao kod sudije, već zavisi od stepena uspešnosti naplate duga za poverioca.

Činjenica da javni izvršitelj, praktično u poslovnom odnosu sa poveriocem. Naročito je opasna u situacijama kad je izvršni poverilac ekonomski moćan, poput banaka, javnih komunalnih preduzeća, EPS, Telekomunikacionih operatera, a izvršni dužnik je potrošač koji je ustavna kategorija i kojeg je država po Zakonu zaštiti potrošača dužna da štiti kao ekonomski slabiju stranu.

Veoma pozitivnu nacrtu je to što se nekretnina u kojoj živi potrošač, a usled duga koji je nastao po osnovu komunalnih i srodnih usluga, ne može prodavati za dug čija je glavnica manja od 5.000 evra.

Što su izmenjena pravila javne prodaje nekretnina vraćena u licitacioni korak, a uvedena je elektronska licitacija, što su značajno smanjene kvote zahvatanja u primanju izvršnih dužnika, poboljšana pravila u izuzimanju zaštićenih primanja od izvršenja i proširen krug stvari koje se iz izuzimaju od izvršenja i što je izvršiteljima sada jasno naloženo da na zahtev izvršnog dužnika moraju utvrditi koliki su troškovi postupka.

Svakako treba pohvaliti omogućavanje sudske kontrole izvršiteljskih zaključaka u fazi sprovođenja izvršenja i proširenje kruga razloga za izdavanje pravnih lekova, a evidentan je i napor zakonodavca da spreči zloupotrebe korupcije i sukob interesa u radu izvršitelja, uključujući nagomilavanje troškova postupka, a i da se spreče neke zloupotrebe komunalnih preduzeća koje za rezultat imaju drastično uvećanje troškove postupka na štetu dužnika.

I dalje nije uvedena jasna obaveza izvršitelja, kao zakonskog dostavljača pismena, rešenja ili zaključka, da kod MUP proveri dužnikovu adresu koju mu dostavi poverilac.

U članu 37. stoji da dostavljanje između javnog izvršitelja i drugih organa se može vršiti i elektronskim putem, u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar nadležan za pravosuđe, u daljem tekstu ministar.

Sud preko čije elektronske oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebno evidenciju o tome kada su akta ili pismena istaknuta itd, ali ono što je vrlo bitno da na ovoj elektronskoj tabli pored podataka koji su obavezni piše i da je obavezno da stoji i jedinstveni matični broj određenog građanina.

Mi smo ovde prethodnih dana raspravljali o Zakonu o zaštiti podataka. Nisam sigurna da li je ovo u redu.

Primetno je da su izvršitelji ipak dobili neka nova ovlašćenja, a sa druge strane je sudovima oduzet još jedan komad njihove nadležnosti. Izvršitelji su sada dobili nadležnost za zajedničku prodaju nepokretnih i pokretnih stvari, kao i izvesne nadležnosti u postupcima u kojima dužnik nešto mora da čini, da ne čini, ili da se uzdržava od činjenja. Povereno mu je i da odlučuje o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, kada dužnik propusti da izjavi prigovor na njegovo rešenje o izvršenju.

Problem je u tome što izvršitelj nema interes da usvoji ovaj predlog jer je motivisan dobijanjem nagrade, a nagradu bi usvajanjem prigovora mogao da izgubi. Možda i o ovome treba razmisliti.

Član 56. definiše da prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvima i na onim predmetima koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni. To jeste dobro, i u odnosu na prethodni zakon ovo predstavlja jedno značajno poboljšanje, gde će javni izvršitelj naći povoljnije rešenje za svog klijenta i na takav način ići u interes građanina.

Javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke sa zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca. Takođe, obaveza službene dužnosti izvršitelja je i ovde jasno definisana i ide u interes, naravno dužnika, ali videćemo da li će biti problema u primeni.

I ono što bih ja posebno pohvalila, jeste član 258. to je izvršenje na zaradu ili plati, naknade, zarade, odnosno naknade plate da se može sprovesti u visini do jedne polovine zarade naknade, zatim da izvršenje na zarade, ili plate, naknade zarade, odnosno naknade plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti samo do njegove trećine. Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine. Izvršenje na penziji, može se sprovesti do njene trećine, izvršenje na penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje može se sprovesti do njene četvrtine.

Nešto što želim posebno da naglasim, jeste da će buduće implementacije novog modela prodaje pokretnih i nepokretnih stvari, koja će se odvijati na elektronskoj platformi, ocenjena je kao revolucionarna novina koja se uvodi u pravni sistem Republike Srbije i ovakva novina kao i druga ponuđena rešenja izuzetno su pozdravljena od strane učesnika na okruglim stolovima u toku javnih rasprava.

Uvođenje elektronskog javnog nadmetanja omogući će svaki vid zloupotrebe i značajno povećati cene onoga što je na licitaciji. Većina članova radne grupe za izradu i izmenu ovog zakona slaže se da je javna aukcija do sada bila najslabija karika i da se godinama uski krug pojedinaca i firmi javljaju kao kupci na aukcijama širom zemlje.

Oni su potencijalne druge kupce fizički, posredno i na neki drugi način motivisali da odustanu od učestvovanja na aukciji, čak i pre njenog početka. Ako ovaj metod ne uspe, pribegavalo se drugom scenariju. Jedno lice nudi početnu cenu, a drugo fiktivno nerazumno visoku. Ostali tako mogu da ponude samo iznos veći od te nerazumno visoke cene.

Cilj elektronske platforme za javno nadmetanje, sa primenjivim zaštitnim merama, sprečiće ovakve zloupotrebe. U medijima se dosta govorilo o ovome, pa u nekim vašim izjavama, gospođo ministar, ja sam se zaista dosta informisala o tome i dosta sam i slušala vas dok ste govorili o predlogu ovog zakona, vi ste jasno rekli da je Ministarstvo pravde već sačinilo pravilnik kojim se uređuje elektronska prodaja nepokretnosti i pokretnosti uz pomoć USAID projekta.

Izrada podzakonskog akta sa izmenama i dopunama zakona samo govori o ozbiljnosti sa kojom se pristupalo rešavanju ovog problema. Predviđeno je da od 1. jula 2020. godine ovo bude isključivo režim prodaje.

Ovaj zakon će omogućiti i značajno manje troškova u tzv. „budžetskim predmetima“ u kojima je dužnik Republika, pokrajina ili lokalna samouprava. Pre predloga za izvršenje, poverilac će morati o svojoj nameri pisano da obavesti Ministarstvo finansija 30 dana ranije, čime će se produžiti mogućnost za dobrovoljno namirenje. Manji troškovi u ovim predmetima postići će se i smanjenjem naknada za izvršenje.

Ono što, takođe, moram da pomenem, ne možemo da ga obilazimo sa svih strana, jeste da je ovde naglašeno ovlašćenje javnog izvršitelja da naredi policiji i da reaguje ako bilo ko, pa i okupljeni građani, ometaju izvršenje. Pored mogućeg hapšenja, nacrtom izmena uvedene su i novčane kazne za one koji sprečavaju ili ometaju izvršenje.

Kolektiv koji se bori za izbacivanje ljudi na ulicu i koji okuplja pojedince i organizacije kaže da će nastaviti da radi kao i do sada, te ih kazne neće ometati na putu da spreče iseljenje, samo će borba biti preseljena u opštine, banke, odnosno kod poverenika, ali ovakve mere će sigurno, kažu, demotivisati ljude, da brane najugroženije.

Još ono što je predviđeno i što je važno da izvršenje na zaradi može da se sprovede u visini od jedne polovine, dok je ranije to bilo moguće samo dve trećine zarade. Za minimalnu zaradu smo rekli na koji način. E sad, ovo za penziju je zaista izuzetno važno, jer smatramo da su to najugroženije kategorije naših ljudi i da se time zaista, ovde se vidi, jako bavilo i vodilo se računa o ugroženim kategorijama, pa zaista ja i moje kolege iz SDPS želimo da pohvalimo ovu vašu dobru nameru i ovo dobro rešenje. Dobro, najbolje moguće koje se ovim zakonom predlaže.

Ono što je takođe vrlo važno, jeste da nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti, ukoliko je nemoguće da se uradi na već definisanom ili ukoliko se proceni da postoji način da se to uradi za manji iznos, a ne već kako je određeno, kako je to rađeno u prethodnom zakonu.

Ako su određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja, zabeležeba o rešenju o izvršenju, nepokretnost ostaje upisana u katastru nepokretnosti, sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno, navedeno je u članu 151. Nacrta zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U nacrtu izmena je dodata i odredba koja zabranjuje oduzimanje nečije nekretnine za komunalni dug manji od pet hiljada evra. Izvršitelji su i do sada mogli da zahtevaju asistenciju policije prilikom izvršenja, ali izmenama zakona je naglašeno da će na zahtev javnog izvršioca policija upotrebiti sredstva prinude protiv dužnika i ostalih prisutnih lica, ali verujem da će se sigurno voditi računa i o tom delu u narednom periodu, da ne bude nekih negativnih komentara i negativnih iskustava, kao što je to već bilo.

Najčešća sumnja na zloupotrebu u javnim izvršenjima se javljaju prilikom prodaje stanova na javnim nadmetanjima. U obrazloženju izmena zakona je navedeno da će posebna pažnja biti posvećenja rešavanju problema u toj oblasti i da će problem biti rešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja, koje će, kako je navedeno, onemogućiti svaki vid zloupotrebe i značajno povećati cene po kojima će predmet izvršenja prodaje u izvršnom postupku.

Novom verzijom zakona u potpunosti je zabranjeno da izvršitelji, njihovi zamenici, službenici, srodnici, kupuju nepokretnosti koje su oglašene na prodaju u izvršnom postupku, bez obzira na to da li učestvuju u njemu ili ne. Sadašnjom verzijom je kupovina moguća ako ne učestvuju u konkretnom postupku.

Novim zakonom su predviđene izmene i kada je u pitanju disciplinski postupak protiv izvršitelja. Umesto ranijih šest, sada je dat rok od 12 meseci za pokretanje postupka od saznanja za disciplinsku povredu.

Ono što bih želela na kraju da kažem, imajući u vidu da je ovaj zakon zaista na osnovu svih onih članova koje sam navela i koji su značajno unapređeni, da ga je učinio zaista socijalno odgovornijim u odnosu na prethodna rešenja i da se u ovom zakonu vodilo računa o najugroženijim grupama, o onima sa najnižim primanjima, ljudima koji primaju minimalac, sa penzijama.

Poslanici Socijaldemokratske partije će u danu za glasanje podržati predloženi zakon.

Gospođo ministar, ja vam se zahvaljujem na odgovoru i još jednom zaista želim da pohvalim ono što je izuzetno važno. Još jednom želim da pohvalim, kao što sam i u svom prethodnom izlaganju rekla, ono o čemu se posebno vodilo računa, to je što se vodilo računa o posebno ugroženim grupama. Znači, ovde govorimo i o socijalnim davanjima i o ljudima sa najnižim primanjima, sa penzijama koji su sticajem nekih nesrećnih okolnosti došli u ovakvu situaciju. Mi kao društvo treba da stremimo tome i stoga zaista sva pohvala i vama i vašem ministarstvu na naporima koji su urađeni za izradu ovog Predloga zakona.

Ali, ono što želim da kažem oko jedinstvenog matičnog broja, mislim da se u tom delu nismo razumeli. Ja sam ovde samo pomenula član 37. koji se odnosi na elektronsku oglasnu tablu, gde stoji da će evidencija sadržati poslovni broj, sudski predmet, odnosno predmet javnog izvršenja, ime i prezime ili poslovno ime, JMBG, matični broj i PIB stranaka u postupku.

Samo sam za taj deo pitala, jer nisam sigurna da taj podatak treba da bude javno istaknut, iako govorimo o elektronskoj oglasnoj tabli, koja se uvodi kao jedno od novih rešenja, unapređenih rešenja. Smatram da će biti, i verujem da će biti, efikasnije. To je jedino pitanje koje je malo unelo zabunu, inače govorim u ime i svojih kolega i ljudi sa kojima sa razgovarala o ovom zakonu. Hvala vam puno.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama se danas nalaze izuzetno važni zakoni, nov zakon o trgovini i Predlog nacrta izmene i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini, kao i Predlog zakona o berzama. Ja ću u svom izlaganju govoriti o prve dve tačke dnevnog reda. To će o Zakonu o berzama govoriti moje kolege kroz dalji tok sednice.

Dugogodišnja primena važećeg Zakona o trgovini, pokazala je da određene odredbe treba menjati. Potreba da se odgovori zahtevima prakse koji su se pojavili tokom primene, uslovili su potrebu za donošenjem jednog osavremenog propisa.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, formirali je radnu grupu 2016. godine, sa ciljem preispitivanjem postojećeg propisa i snalaženje načina da se taj postojeći propis osavremeni.

Kako je u toku rada konstatovano da više od polovine članova postojećeg zakona zahteva suštinsku izmenu, doneta je odluka da se uradi jedan potpuno nov zakon, koji će konačno obezbediti nesmetano funkcionisanje tržišta.

U skladu sa novim Zakonom o trgovini, uslovljene su i određene izmene Zakona o elektronskoj trgovini, imajući u vidu da su ovo dva komplementarna propisa koji na sveobuhvatan način uređuju tržište roba i usluga.

Važeći Zakon o elektronskoj trgovini sadržao je nedovoljno jasne odredbe, koje su stvarale izvesne prepreke pravnom razumevanju i primeni u praksi. Izmenama i dopunama vrše se ispravke i pojašnjenja određenih instituta, kako bi se izbegla tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.

Osim toga, Predlog zakona predstavlja nastavak procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, odnosno sa Direktivom o elektronskoj trgovini.

Kako je tržište elektronske trgovine u konstantnom rastu i razvoju, izradi izmene i dopune ovog zakona prethodilo je i istraživanje o elektronskoj trgovini u Republici Srbiji u okviru projekta "Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji".

S tim u vezi, izmene i dopune ovog zakona sačinjene su u simbiozi svih prethodnih aktivnosti, uporedno pravnih analiza i ekonomskih analiza tržišta, kao i sumiranja svih sugestija zainteresovanih strana u procesu izrade ovog zakona.

Činjenica da 45% korisnika preko interneta nikada nije kupovalo ili poručivalo robu ili usluge onlajn, ukazuje na to da je potrebno uložiti napon u razvoj ove oblasti, pre svega na unapređenju zakona, tako i jačanja poverenja potrošača u ovaj vid trgovine sa ciljem podsticanja bržeg razvoja elektronske trgovine.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija formiralo je Međuresornu radnu grupu sa zadatkom da identifikuje prepreke u razvoj elektronske trgovine i pripremi akcioni plan za unapređenje elektronske trgovine u Republici Srbiji.

Jačanje elektronske trgovine u Srbiji u okviru projektne saradnje podrazumeva prepoznavanje i otklanjanje barijera koji otežavaju i usporavaju razvoj elektronske trgovine na domaćem tržištu sa ciljem dostizanja konkurentne prednosti domaćeg tržišta u regionu, ali i daljeg razvoja u skladu sa trendovima i izazovima koji karakterišu najveća svetska onlajn tržišta, poput kineskog tržišta i tržišta SAD.

Predviđanja su da će se do 2030. godine, više od 85% preduzeća globalno baviti elektronskom trgovinom i da je neophodno da Srbija razvija ovu oblast kako bi iskoristila sve tehnološke potencijale za ekonomski progres.

Najveći izazov u jačanju elektronske trgovine u Srbiji je kako da se poveća poverenje građana u taj oblik kupovine i prodaje i spreči siva ekonomija u toj trgovini.

U februaru mesecu 2019. godine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodilo je javno rasprave o Nacrtu zakona o Trgovini i izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.

Bila sam jedan od učesnika na ovim javnim raspravama, jer radeći posao u Industriji građevinskog materijala, naravno, ozbiljno se bavimo i tržištima i svim vidovima unapređenja trgovine u Republici Srbiji.

Veliki broj prisutnih je dovoljan pokazatelj koliko je ova oblast izuzetno važna u Republici Srbiji, a znajući koliki broj ljudi je trenutno zaposleno u sektoru trgovine i koliko ljudi živi od trgovine u Republici Srbiji i da 10% BDP se obezbeđuje iz sektora trgovine.

Tokom diskusija razmatrana su mnogobrojna pitanja i sugestija učesnika, a koje su se prevashodno odnosile na potrebu detaljnijeg i naprednijeg regulisanja elektronske trgovine u Srbiji.

Iz tog razloga, najveći deo unesenih izmena u oblasti trgovine, odnosi se upravo na ovo pitanje, odnosno pitanje elektronskog poslovanja.

Ja ću naglasiti neke od značajnih izmena koje novi Zakon o trgovini donosi, a za koje smatram da su važne za građane Republike Srbije.

U prvim članovima predloženog Zakona o trgovini uvedeni su potpuno novi pojmovi, koji, između ostalog, po prvi put definišu elektronsku prodavnicu i elektronsku platformu.

U daljim članovima predložen je potpuno nov sistem podele trgovine i izvršena je osnovna klasifikacija na trgovinu na malo, na veliko, na trgovinu na malo i pružanje usluga u daljim članovima i detaljnija podela trgovine na malo prema načinu obavljanja. Tako bi, od usvajanja ovog Zakona o trgovini, trgovina na malo bila podeljena na trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.

Što se tiče daljinske trgovine, odnosno trgovine putem sredstava komunikacije na daljinu, njenoj regulaciji je u predloženom Zakonu o trgovini posvećena posebna pažnja. Cilj detaljnog uređenja bio je zaštita potrošača koji zbog fizičke udaljenosti nemaju mogućnost neposrednog uvida u predmetu kupovine i ponudu trgovaca.

Ono što novi Zakon o trgovini, takođe donose, a što do sada nije bilo precizirano i regulisano, odnosi se na uređenje posebnih tržišnih institucija. Tako predloženi Zakon o trgovini predviđa i jasno definiše koje sve posebne tržišne institucije mogu postojati, te ih deli na robnu berzu, sajam, privredne izložbe i tradicionalne manifestacije.

Zanimljivo je da, za razliku od važećeg Zakona o trgovini, predloženi Zakon o trgovini precizira da se na tradicionalnim manifestacijama ne može prodavati svaka roba, već samo ona koja je predmet pomenute manifestacije.

Ja bih ovde naglasila velike izmene koje novi zakon donosi, a tiče se oblasti prodajnih cena, jer sam sigurna da će se građani Srbije sa time svakodnevno susretati. U cilju potrošača kao slabije strane na tržištu više neće biti dovoljno da se istakne samo cena u jedinici mere u kojoj se roba već nalazi, već će biti nužno i da se istakne koja bi cena bila kada bi se roba prodavala u drugim jedinicama mere, kao što su, na primer, metar, kilogram, litar. Na taj način potrošač će imati mogućnost da uporedi cene različitih veličina robe, te da napravi za njega najpovoljniji izbor.

Drugo, cena robe koja se prodaje i usluga koja se pruža elektronskim putem više ne mora da bude istaknuta u domaćoj valuti, već može da bude istaknuta u stranoj valuti. Ovim izmenama potrošači iz svih zemalja sveta imaju mogućnost da prodajna cena kompletne ponude trgovaca bude prikazana u valutama koje inače koriste.

Nešto o novom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Važeći Zakon o elektronskoj trgovini u velikom delu je već harmonizovan sa direktivama EU. Međutim, uprkos modernim rešenjima u važećim odredbama, od usvajanja poslednjih izmena proteklo je skoro šest godina, te se javila potreba za njihovim unapređenjem i daljim usaglašavanjem sa direktivom EU o elektronskoj trgovini.

Imajući u vidu napredna rešenja važećeg Zakona o elektronskoj trgovini, Predlog o njegovim izmenama i dopunama sadrži znatno manje novina od predloga novog Zakona o trgovini. Promene se, pre svega, odnose na preciziranje već postojećih formulacija zakonskog teksta, kao i razrešenje već postojećih definicija, a koje su do sada dovele do nejasnoća ili nejednakosti prilikom primenjivanja.

Izmenjene su definicije korisnika i pružaoca usluga, kao i komercijalne poruke. Uvedena je definicija operatera elektronskih komunikacija. Takođe, neki pojmovi, kao što je pojam potrošač, promenjeni su kako bi se terminološki usaglasili sa pojedinim odredbama važećeg Zakona o trgovini.

Pored već pomenute potrebe za modernizacijom, sve opisane izmene bile su potrebne i radi povećanja pravne sigurnosti. Kao što je poznato, internet je veoma podložno tlo za razvoj sive ekonomije, te je nužno što preciznije zakonsko uređenje, kako bi organi nadzora mogli da sprovode što uspešniju kontrolu tržišta u Srbiji, uključujući i elektronsko tržište.

U Srbiji je u prošloj godini milion i 800 hiljada ljudi kupovalo ili poručivalo robu i usluge elektronskim putem, dok je 73% građana koristilo internet. To je veliki pomak u odnosu na prethodne godine, što govori o tome da, iako elektronska trgovina u Srbiji poslednjih godina beleži rast, ona još uvek nije dovoljno razvijena.

Na osnovu nekih istraživanja koja su sprovedena u našoj zemlji, korisnici interneta u Srbiji u velikoj meri zaostaju u potrošnji, a to je najveći problem u razvoju elektronskog oblika kupovine i prodaje.

U našoj zemlji postoje i velike barijere na strani ponude, kao što su strah i neznanje. Mnogi bi se uključili u elektronsku trgovinu, ali se boje da li će na pravi način znati da je koriste.

Prema istraživanju o elektronskoj trgovini, koja je sprovedena u okviru projekta jačanja elektronske trgovine u Republici Srbiji, najčešći korisnici i kupci su mladi. Među potrošačima koji imaju sumnju u ovakvu trgovinu je 43% ispitanika. Oni se i dalje plaše da će dobiti pogrešan proizvod.

Ja bih ovde morala da navedem jedan primer iz privrede kada govorimo o stanju tržišta i promenama koje nam multinacionalne kompanije donose svojim ulaskom na naše tržište.

Ja radim u Industriji građevinskog materijala Srbije i intenzivno se bavim analizom tržišta, kada govorimo o proizvodnji, prodaji i izvozu, koji služe kao osnov za planove za naredni period.

Ono što je bilo primećeno u prethodnom periodu jeste da je došlo do vlasničkih transformacija u ovom delu privrede, da je nekoliko fabrika privatizovano od strane multinacionalnih kompanija.

Ulazak ovih kompanija na prostor Republike Srbije podrazumeva i prenos određenog načina rada. Ovde je izuzetno važno kada govorimo o ponudi i prodaji određenog proizvoda. I pored sugestije postojećeg menadžmenta da nije moguće u potpunosti na tržište Srbije preneti prasku koju imaju multinacionalne kompanije, ipak se insistiralo na ovakvom vidu prodaje. Međutim, već posle prvog kvartala došlo je značajnog pada u prodaji. Pojavio se onaj čuveni minus koji predstavlja alarm da svi akteri u ovom lancu sednu i pokušaju da nađu rešenje kako bi se ovaj problem prevazišao.

Naravno, rešenje je bilo u miksu onih naprednih načina prodaje i ovih tradicionalnih koji su postojali na tržištu Republike Srbije. Ono što je izuzetno važno, nije se odustalo od ovakvog načina prodaje, već je akcenat ostao na elektronskoj prodaji i daljeg jačanja svih potrebnih resursa u cilju potpunog prelaska na elektronski način prodaje, jer to je vid prodaje koji vlasniku štedi i vreme i novac, a to je jedino što svakog vlasnika interesuje.

Mišljenja sam da se u narednom periodu moramo truditi da uklonimo sve prepreke koje otežavaju razvoj elektronske trgovine u Srbiji kako bi srpsku privredu uspeli da razvijemo u skladu sa trendovima najvećih svetskih elektronskih tržišta, kao što su kinesko i američko.

Po Međunarodnom indeksu digitalne ekonomije društva, Srbija je sa 45. mesta u 2013. godini uspela da skoči na 34. mesto. Elektronska trgovina je mnogo više od jednostranog načina za potrošače da ostvare kupovinu i prodaju. Ona je važan pokretač ekonomskog i društvenog razvoja, a pogotovo razvoja malih i srednjih preduzeća.

Mi sa jedne strane imamo ulazak multinacionalnih kompanija i prenos znanja koji oni svojim dolaskom na srpsko tržište pokušavaju da prenesu na naše tržište i pokušavaju da edukuju postojeći menadžment u cilju usvajanja znanja koje primenjuju na evropskom i na svetskom tržištu. Naravno, on je vrlo brzo prelaze na svoje sisteme prodaje. Ono što jeste problem jeste problem kod malih, srednjih i mikro preduzeća, koji ovakav vid edukacije i ovakav vid podrške nemaju. Stoga, smatram da je potrebno uraditi sve potrebne edukacije, radionice, pružiti na svaki mogući način potrebno znanje u ovom delu, jer mislim da je u domenu elektronske trgovine nedovoljno znanja u svim sektorima.

Topla preporuka Ministarstvu, Privrednoj komori Srbije i udruženjima trgovinskih lanaca, ima ih da li po vlasničkoj strukturi ili po veličini, da se u narednom periodu morati uraditi svi potrebni napori u cilju edukacije, što u podizanju nivoa svesti kada govorimo o elektronskoj trgovini, što kao podstrek preduzetnicima i pomoć da što pre pređu na savremen način trgovine koji je vrlo važan i koji je osvojio svet.

Ukoliko ne uhvatimo korak sa naprednim zemljama, ne mogu da kažem okruženja, jer smo mi iznad zemalja okruženja, ali ukoliko ne uhvatimo korak sa zemljama Evrope i sveta, doći ćemo u situaciju da ćemo izgubiti svoje tržište. Na tome moramo intenzivno raditi u narednom periodu.

Stoga, sva podrška i Ministarstvu trgovine na svim naporima koji su urađeni u proteklom periodu i verujem za sve ono što se planira za naredni period, a znam da su u planu kampanje koje će imati za cilj podizanje svesti kod stanovništva o elektronskoj trgovini, i mislim da moramo biti svesni broja ljudi koji zavise od trgovine danas u Srbiji, u ime svih onih ljudi koji rade u trgovini i onih koji se ovim ozbiljno bave, moramo se time baviti jako odgovorno.

Poslanici SDPS će u danu za glasanje podržati set zakona koji se nalazi na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani direktore sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu sa izveštajem o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana za primenu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Opšti cilj strategije je da se korupcija kao prepreka ekonomskom, socijalnom i demokratskom razvoju Republike Srbije, u najvećoj mogućoj meri otklone. Posledice korupcije ne sastoje se samo u osiromašenju društva i države, nego i u drastičnom padu poverenja građana u demokratske institucije. Veoma značajno stvaranju neizvesnosti i nestabilnosti ekonomskog sistema, koja se ogleda između ostalog i u smanjenju investicija.

Prema istraživanju svetskog ekonomskog foruma za period 2011. do 2013. godine, korupcija je svrstana u prava dva problema koja su presudna za strane investicije u Republici Srbiji. Činjenica je da nije moguće u ograničenom periodu i sa ograničenim resursima rešiti probleme u svim oblastima u kojima se korupcija može javiti.

Ovom strategijom se navode pojedine oblasti u kojima će se prioritetno delovati, a koje su prepoznate kao ključne za izgradnju jačanja sistemskih antikorupcijskih mehanizama, na kojima intenzivno radilo u prethodnom periodu.

Iz vašeg izveštaja se mogu videti značajne aktivnosti, koje je Agencija za borbu protiv korupcije imala u domenu međunarodne saradnje. Moje kolege su u prethodnim izlaganjima o tome govorile, ali smatram da treba pomenuti i vrlo je važno da je Republika Srbija među prvima pozvana za jednog od osnivača mreže Agencija za borbu protiv korupcije sa ciljem promovisanja, razmene informacija i dobrih praksi među institucijama za prevenciju i borbu protiv korupcije.

Veoma je značajno da se nalazimo između, u izveštaju stoji, 18 zemalja, vi ste danas u svom izlaganju rekli da je 19 zemalja trenutno, verovatno se taj broj povećao, članica ove mreže i veoma je značajno da je Republika Srbija prepoznata kao jedna od zemalja koja ima veliki interes da se nađe u toj mreži i da u skladu sa razmenom informacija sa zemljama koje se nalaze u mreži agencija, unapredi svoj rad značajno kroz razmenu iskustava i razmenu dobrih praksi, a u cilju prevencije i snažnijeg obračuna sa korupcijom u svojoj zemlji.

Takođe, iz izveštaja se vidi da je softversko rešenje i metodologija izrade plana integriteta koje Agencija sprovodi, nominovano za nagradu UN za inovacije u javnoj upravi. Ovo su značajni pokazatelji da u Republici Srbiji postoji razvijena svest i politička volja da se postigne značajan napredak u borbi protiv korupcije. Nekako i u prethodnim godinama, uglavnom fokus bio na glavnom gradu i većim gradovima, verovatno zbog medija koji su tu skoncentrisani, pa su lokalne samouprave bile izolovane i prepuštene same sebi što je predstavljalo idealan teren za korupciju.

Posebno želim da naglasim da je od izuzetne važnosti primena koncepta lokalnog antikorupcijskog plana i pokrajinskog antikorupcijskog plana koji je Agencija predložila. Uspostavljen je sistem podrške jedinicama lokalne samouprave za izradu i usvajanje lokalnog antikorupcijskog plana i formirana su tela za praćenje, sprovođenje ovog dokumenta. Iz Izveštaja se vidi da je 59% od ukupnog broja lokalnih samouprava usvojilo ove planove i nadam se da će taj procenat u ovoj godini biti veći. Zašto je ovo posebno važno? Govorili smo danas o Poglavlju 23. Akcionim planom za pregovaranje Srbije u članstvo EU za Poglavlje 23 predviđa se jačanje preventivnih antikorpcijskih mehanizama na nivou lokalne samouprave, u skladu sa ovom obavezom i rezultati koje je Agencija ostvarila, i to bih posebno pohvalila.

Moram da naglasim da je javnost konstantno zainteresovana za proveru izveštaja i praćenje imovinskog stanja funkcionera i da je u prethodnoj godini, kako se iz vašeg izveštaja vidi, pokrenuto 186 postupaka na republičkom, a na lokalnom nivou 116 postupaka. Prevencija korupcije podrazumeva i jačanje svesti o njenoj štetnosti, zbog čega Agencija veliku pažnju poklanja predstavkama građana. Čak 474 predmeta u prethodnoj godini su okončani po ovim predstavkama. To sigurno doprinosi vraćanju poverenja građana u ovu instituciju i mislim da je to jako važno.

Vi ste u Izveštaju dali i određene preporuke koje bi rad Agencije unapredile. Navela bih kao izuzetno značajne, prvo i najvažnije, i vi ste naveli, usvojiti Zakon o sprečavanju korupcije tako da se precizira položaj Agencije i prošire njena ovlašćenja i prava, uključujući i pravo na neposredan pristup evidencijama i dokumentaciji državnih organa i organizacija i drugih pravnih lica od značaja za postupke koje vodi Agencija. Takođe, obezbediti zakonski okvir za jačanje kapaciteta Agencije radi ostvarivanja veće efikasnosti njenog rada. Jako je bitno donošenje nove nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao dopune Akcionog plana za Poglavlje 23, radi definisanja preostalih ciljeva i mera od značaja za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji. Po meni, jako je važno intenzivirati saradnju sa drugim državnim organima u oblasti borbe protiv korupcije, u smislu Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Date preporuke su u skladu sa zaključcima Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gde između ostalog stoji da Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme sve potrebne aktivnosti kako bi se obezbedila što potpunija primena Zakona o sprečavanju korupcije i ostvarivanja antikorupcijskih ciljeva kroz kontinuirano jačanje transparentnosti u radu državnih organa. Takođe, Narodna skupština se obavezuje da će obezbediti usklađenost zakonskih rešenja i stvoriti jedinstven i konzistentan pravni okvir koji uređuje oblast borbe protiv korupcije.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije u potpunosti podržavaju napore i aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije u jačanju integriteta i odgovornosti institucije i funkcionera, kao i zaposlenih u upravi, u cilju suzbijanja korupcije kako u upravi, tako i u društvu u celini. Hvala.

Poštovana gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici.

Pred nama se danas nalazi Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima, radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog Koridora autoputa E-761, deonice Pojate – Preljina ili projekat kako ga mi zovemo Moravski koridor, u okviru koga je predviđena izgradnja ove značajne deonice autoputa, sa regulacijom reka, izgradnjom telekomunikacione infrastrukture duž koridora autoputa. S toga, ovo jeste projekat od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Moravski koridor, tj. deonica Pojate – Preljina, je od izuzetnog strateškog značaja za Republiku Srbiju, kako za povezivanje i veću mobilnost unutar Republike Srbije, tako i zbog regionalnog značaja.

Strateški značaj projekta se ogleda u povećanju dostupnosti opštinskim centrima, privrednim zonama i turističkim destinacijama. Budući autoput biće izgrađen delom na postojećoj trasi, a delom izmešten od državnog puta prvog reda M5 i povezivaće sva veća naseljena mesta u regionu Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak.

Na ovom području živi oko 500 hiljada stanovnika, posluje preko 21 hiljada malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, formirano je 10 poslovnih i jedna slobodna zona. U ovom delu Republike Srbije nalazi se šest planina, oko 20 manastira i 10 popularnih destinacija banjskog turizma.

Izgradnjom trase ovog dela autoputa, značajno će se podići nivo i unaprediti postojeći potencijali kada govorimo o turističkoj ponudi. Takođe se, otvaraju nove šanse za izgradnju pratećih turističkih objekata, industrijskih, a samim tim će se i individualna stambena gradnja povećati u ovom delu Srbije.

Po poslednjim pokazateljima, prema podacima prikupljenih u prvom kvartalu 2019. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Republike Srbije porasla je za 17,6%. Vrednost izvedenih radova u prvom kvartalu 2019. godine je značajno povećan u regionu Šumadije, Zapadne Srbije i najveća je u tom delu i iznosi oko 38,8%, zatim u beogradskom regionu 14,6% i regionu Vojvodine oko 11,4%. Dok je u regionu južne i istočne Srbije zabeležen manji pad i tu se kreće neki procenat od sedam do osam u stalnim cenama izraženim.

Izgradnjom telekomunikacione magistrale, koja prati trasu ove saobraćajnice, obezbeđuju se uslovi za pružanje najkvalitetnijih telekomunikacionih servisa, kako u samom pojasu autoputa, tako i u svim pomenutim mestima, koja gravitiraju saobraćanom koridoru.

Planiranje izgradnje ovog Koridora počelo je još 2010. godine, tako da je u toku 2011. godine, javno preduzeće "Putevi Srbije" ugovorilo izgradnju projektne dokumentacije za deonicu autoputa Pojate - Preljina.

Međutim, nakon velikih poplava koje su se dogodile 2014. godine, stupili su na snagu novi propisi i novi standardi, pa je u vezi sa ovim projektom bilo neophodno primeniti sve najnovije standarde u oblasti vodo zaštite i izmeniti prvobitnu trasu auto-puta i predvideti dodatne mere za zaštitu budućeg auto-puta koji prolazi kroz plavno područje Zapadne Morave i njenih pritoka, što je zaista bio jedan komplikovan zadatak i vrlo zahtevan.

Treba imati u vidu da posle majskih poplava 2014. godine, izmenjeni hidrološki uslovi što je nametnulo i potrebu izmenu planske i tehničke dokumentacije, a to dalje dovodi i uslovnu izmenu postojećih planova tog područja, prvenstveno prostornih. Izmena prostornih planova je inicirala izmenu prethodne završene projektne dokumentacije i tako u krug.

Sve su ovo bili razlozi da se na kvalitetan i sveobuhvatan način pristupi realizaciji ovog projekta, te je zbog toga 09. februara 2017. godine, Vlada donela odluku o obrazovanju radne grupe za realizaciju projekta Moravski koridor.

Radna grupa je pokrenula niz aktivnosti, prvenstveno vezanih za reviziju prethodno urađenih projekata i prostornog plana, porodično posebno, posebne namene i infrastrukturnog koridora i nedostajaće projektne dokumentacije za srednju deonicu Kruševac - Adonja.

Paralelno sa tim, neophodno je bilo nadležnom ministarstvu republičkom direkcijom za vode, javno preduzeće "Srbija vode", institutom "Jaroslav Černi", a sve u cilju optimalne izgradnje, kako samog auto-puta, tako istovremeno i trajnog rešavanja vodo zaštita sliva Zapadne Morave.

Jasno se uočava da se radi o izuzetno kompleksnom i zahtevnom projektu u smislu planiranja, pripreme i tehničke dokumentacije, finansiranja, kao i same realizacije. Donošenjem ovakvog zakona će doprineti završetku pripreme i realizacije projekata na najefikasniji i najbrži način, što će kao ishod imati alokaciju koristi za lokalno stanovništvo, lokalnu privredu i brži razvoj transportne mreže Republike Srbije u najkraćem roku.

Za realizaciju ovog projekta, a imajući u vidu visine investicije koja treba da pokrije izgradnju auto-puta, regulaciju reke, izgradnju telekomunikacionog koridora duž auto-puta, potrebno je paralelno pregovarati sa nekoliko banaka o uslovima za zaključenje ugovora o kreditu.

S tim u vizi, u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, planirano je kreditno zaduženje kod stranih investicionih korporacija i fondova na iznos od 800 miliona evra.

Od posebnog je značaja da se dodela ugovora jednog ili više za celokupan obim radova na projektu, na osnovu direktnog odabira strateškog partnera, vršenja načina koji garantuje pravnu sigurnost.

Ovaj zakon predviđa da će se posebnim ugovorom zaključiti između Republike Srbije i javnog preduzeća "Putevi Srbije" i strateškog partnera. Na takav način će se regulisati i dinamika izvođenja radova, koja će biti osnov za praćenje učinka, promena koje će se ovim zakonom predlagati.

Postojanje ovakvog zakona i dodela projekata u skladu sa međunarodno priznatim pravnim normama pruža Republici Srbiji mogućnosti za pristup međunarodnog finansiranja. To će dati Republici Srbiji mogućnost da na međunarodnom finansijskom tržištu u celosti obezbedi sredstva neophodna za finansiranje o uspešnu realizaciju projekta.

Od ovakvog pristupa finansiranje će u korist imati budući infrastrukturne projekte u Republici Srbiji, uvođenjem pristupa finansijskim izvorima, koji obezbeđuju razne međunarodne priznate organizacije.

Rezultati neposrednog uticaja predloženih promena na javne prihode će biti vidljivi na srednji rok, jer će sama izgradnja i povećan broj građevinskih aktivnosti na ovom području imati pozitivan uticaj na javne prihode kroz uplatu poreza sa finansijske transakcije, koja će se odvijati tokom izgradnje Koridora, angažovanjem lokalnih firmi u toku izgradnje, većim prisustvom građevinske operative koja povećava stepen korišćenja usluga i trgovine u lokalnim samoupravama u kojima se odvijaju radovi, korišćenje kapaciteta za smeštaj radne snage i drugo.

Poseban pozitivan uticaj može se očekivati kroz stvaranje uslova za povećanje BDP, čime se ostvaruju pozitivni efekti na građane i privredna društva u Republici Srbiji.

Od strateškog partner, kako zakon predviđa, zahtevaće se da razvije opcije pametnih infrastrukturnih rešenja za Republiku Srbiju, uz isporuku najviše vrednosti putem ranog uključivanja izvođača radova, što će omogućiti efikasnu i brzu realizaciju projekta, inkorporaciju telekomunikacione infrastrukture i dodatnu vrednost za lokalne zajednice poklanjanjem posebne pažnje kontroli poplava.

Primena međunarodnih standarda je jedno od rešenja predloženo Predlogom zakona. Očekuje se da će celokupno stanovništvo regiona koje pokriva Moravski koridor, na ovom području živi oko 500 hiljada stanovnika, imati višestruke koristi koje se ogledaju u smislu novog zapošljavanja, poboljšanja pristupa i povezivanja delova Republike Srbije sa međunarodnim saobraćajnim koridorom 10 i 11, ali i povećanje ukupnog standarda života kroz lokalni ekonomski razvoj.

Članom 2. ovog zakona predviđeno je da prilikom realizacije izgradnje Moravskog koridora biće korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači koji će biti određeni ugovorom o projektovanju i izvođenju radova zaključenim u skladu sa odredbama ovog zakona.

Kao neko ko dolazi iz građevinske industrije moram posebno da naglasim ovaj član i izrazim svoje zadovoljstvo naporima Vlade i Ministarstva građevinarstva da ovim zakonom daje mogućnost dodatnog upošljavanja domaćih proizvođača građevinskog materijala i domaće građevinske operative.

Kada govorim o uposlenosti ne mogu a da se ne osvrnem na godine koje su bile izuzetno teške za srpsko građevinarstvo. Početkom ciklusa privatizacija došlo je do raspada građevinske operative Srbije i preživele su samo firme koje su imale ugovorene radove u inostranstvu, jer je naša zemlja u tom periodu, nažalost, bilo jedno potpuno odsustvo investicija, što je industriju građevinskog materijala dovelo u vrlo težak položaj.

Radilo se sa trećinom kapaciteta kako bi se očuvala privredna aktivnost i tako mala proizvodnja nije se mogla plasirati na domaće tržište zbog nedostatka investicija. Sedamdeset procenata i od tadašnje proizvodnje se izvozilo u zemlje okruženja, što je dodatno oslabilo proizvođače građevinskog materijala, jer se manje gradilo u Srbiji.

Zahvaljujući jednom velikom investicionom ciklusu od 2016, 2017, 2018. godine, mi danas imamo građevinarstvo koje je ponovo u punom zamahu, jer 24% je učešće građevinskog materijala i građevinarstva u ovom trenutku u zvaničnom obračunu BDP, što je najveće učešće bilo koje industrije u porastu BDP.

Građevinska industrija vezuje za sebe preko 50 industrijskih grana. Ona je lokomotiva razvoja svih resursa koje Srbija ima. Ima veliki potencijal za izvoz, da ostvaruje veliki neto devizni priliv.

Takođe, želim da napomenem da građevinska industrija, pored poljoprivredne, može masovno da uposli stanovništvo svih starosnih struktura, naravno, kroz obezbeđenje sisteme prekvalifikacije i drugih programa koji, ukoliko se ovakav trend nastavi, imaju šanse da se realizuju.

Ovako veliki investicioni ciklus, koji ova Vlada započela, je šansa za domaću građevinsku operativu koja je u prethodnom periodu bila bačena na kolena i sada je prilika da ponovo to stane na noge i bude pravi partner kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

U bliskoj budućnosti otvaraju se nove šanse za građevinsku operativu u inostranstvu, a za to su nam potrebni referentni poslovi u zemlji koji su od izuzetnog značaja zbog referenci za domaću građevinsku operativu.

Potreba stvaranja garantnog fonda kao garancije za ugovorene radove građevinskoj operativi i organizovan nastup srpske građevinske operative na inostranom tržištu su put kojim srpsko građevinarstvo treba da ide.

Dugo radim u građevinarstvu, pa se sećam i nekih vremena kada smo sve ovo imali. Stoga se jako radujem kada vidim zakon koji povećava šanse domaćim proizvođačima i domaćim izvođačima.

Verujem da će prilikom raspodele posla, kada govorimo o Moravskom koridoru, a opet se pozivajući na član 2. ovog zakona, domaćim izvođačima biti povereni poslovi u najvećoj mogućoj meri u odnosu na strane izvođače koliko to prethodno dogovoreni uslovi budu dozvoljavali.

Zašto mislim da je to potrebno i da je to posebno važno? Domaći izvođači i domaći proizvođači građevinskog materijala plaćaju porez i pune budžet države. Imaju mogućnost da, zahvaljujući poslovima koje su im povereni, steknu licence koje su od presudnog značaja za konkurentnost na domaćem, a posebno inostranom tržištu. To je jedini put koji će osnažiti domaću građevinsku industriju i drago mi je da je prepoznato i da se u ovom zakonu na tome insistira.

Radim u građevinarstvu 25 godina, sada u industriji građevinskog materijala i jako volim svoju građevinu i moju industriju za koju radim.

Veoma mi je važan položaj, kao i sve mere koje doprinose unapređenju domaćeg građevinarstva. Stoga ću zajedno sa svojim kolegama iz SDPS u danu za glasanje podržati zakon koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, poštovani profesore Popoviću, ja najpre moram da prenesem svoje utiske sa javnog slušanja, na kome sam prisustvovala ovde u Skupštini Srbije i da kažem da sam bila jako prijatno iznenađena da od velikog broja prisutnih niko nije imao suštinskih zamerki na Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, na Zakon o nauci, naprotiv, svi su se pohvalno izrazili i osim nekih manjih zamerki, koje suštinski ne menjaju ovaj zakon.

Ono što me je takođe prijatno iznenadilo jeste da od velikog broja primedbi, koje su došle na adresu Ministarstva za nauku u toku javnih rasprava, mislim, između 130 i 140, veliki broj njih je usvojen što samo govori o spremnosti predlagača da učini zaista sve napore da zakon koji se danas donosi bude u službi nauke maksimalno moguće i da ne dođemo u situaciju da se za godinu dana ponovo nađemo ovde u Skupštini sa nekim zahtevima za njegove izmene i dopune.

Govori se da je ovo istorijski zakon za nauku, prekretnički, da ovaj zakon suštinski adresira probleme koji su dugi niz godina mučili nauku, da uvođenjem jednog kombinovanog načina finansiranja institucionalnog i projektnog dovodi predvidivost u radu, svako će znati šta ga očekuje. Uklanja se jedna nota nesigurnosti koja unosi nemir u glave istraživača, jer ako istraživač neprestano mora da razmišlja o tome kako će obezbediti projekat za svoj rad ili za svog studenta doktorskih studija, koga treba da izvede do kraja, složićete se da je to jedna značajna otežavajuća okolnost koja može da nanese štete svakom naučniku u toku izrade doktorske disertacije, ako znamo da se studenti doktorskih studija nalaze u jednom životnom dobu između 25 i 35 godine i da je to period kada u najvećoj meri mogu postići najbolje rezultate, eliminisanjem ovog problema finansijske neizvesnosti, značajno se doprinosi jednoj bezbrižnoj izradi doktorske disertacije, jačanju njegove koncentracije. Prvenstveno,dž Narodna skupština Republike Srbije 4523 bdžcv ovaj zakon jača studenta doktorskih studija, što je veoma važno.

Dosadašnji način finansiranja na projektnom nivou je bio takav da su skoro svi prolazili, jer se mora obezbediti takav način, jer je od toga zavisilo finansiranje naučnika i uopšte finansiranje u okviru jedne naučno-istraživačke organizacije.

Naravno, institucionalno finansiranje ne znači da neće biti daljeg stimulisanja nauke kroz projekte, postoji onaj fiksni deo i naravno razvojni, koji će svaka institucija kroz program rada definisati na godišnjem nivou, koji će jasno predvideti određene mere koje će biti vrlo merljive i matični odbori u svojoj novoj nadležnosti imaće obavezu da evoluiraju ovaj rad, da daju svoju ocenu i da na takav način, naučno-istraživačke organizacije mogu na jedan kvalitetan način, dalje razvijati svoj naučno-istraživački rad.

Navedenim modelom podrške kroz kombinovani model finansiranja ojačaće se i osposobiće se naučno-istraživačke organizacije da sprovodi istraživanje sa konkretnim razvojnim ciljevima, zajedno sa istraživanjima koja za cilj imaju stvaranje novih znanja. Primenjivost istraživanja se ogleda i u korisnosti istraživanja za privredni sektor i ovakvim prenosom znanja poboljšava se vidljivost i status nauke u društvu i pospešuje se privredni rast.

Ono što je veoma značajna novina i što mislim da će značajno doprineti razvoju nauke u Srbiji jeste član 113. zakona koji definiše odnos sa dijasporom. Ovaj član predviđa da naučnik koji se nalazi na radu, negde u inostranstvu, a državljanin je Republike Srbije, ima mogućnost da konkuriše za projekte koje raspisuje Republika Srbija, a naravno, na osnovu preporuke Komisije ili Saveta za saradnju sa dijasporom.

Na ovakav način će se u velikoj meri pružiti mogućnost umrežavanju programa domaćih istraživača i naših istraživača koji se nalaze na radu i inostranstvu, pružiti mogućnost da naučno-istraživački rad u Republici Srbiji bude na ovakav način i vidljiviji, da doprinesemo nekim novim znanjima koja će biti u našoj zemlji plasirana i kroz ovakav vid umreženih projekata i umrežene saradnje, verujemo da ćemo podići nivo u Republici Srbiji i pomoći da se možda neki ljudi vrate iz dijaspore i svoje znanje dalje usmere ka unapređenju privrede i uopšte nivou Republici Srbiji.

I, još nešto veoma važno što želim da istaknem i što mi je posebno obradovalo jeste finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije namenjena realizaciji drugih programa od opštih interesa utvrđenih u članu 12. stav 3. tačka 5) ovog zakona, koji predviđa da za ova sredstva imaju pravo da konkurišu lica koja su završila osnovne akademske studije, master akademske studije, kao integrisane studije i koja su upisala doktorske akademske studije, ali nešto što je veoma važno i što zaista moram da pohvalim jeste da će za ova sredstva imati pravo da konkurišu i učenici završnih razreda srednjih škola, koji su osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama znanja. Na ovakav način se zaista u velikoj meri odaje priznanje za učenike završnih razreda srednjih škola, a koji su osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama znanja.

Imajući u vidu da su ovo potencijalni mladi naučnici kojima već sada treba ukazati poverenje, verujem da će ovakav vid stimulacije značajno uticati na odluku o daljim studijama, a u velikoj meri će sigurno umanjiti zabrinutost roditelja za trenutak kada će im njihovo divno i pametno dete saopštiti da je odlučilo da svoje studije nastavi negde u inostranstvu, da ćemo na ovakav način napraviti možda prvi korak ka rešavanju jednog velikog problema koji muči Srbiju, a to je odliv mozgova, da ćemo pokazati mladoj, talentovanoj deci da ih zaista želimo ovde i da su nam njihovo znanje i njihov talenat izuzetno važni i da ćemo učiniti sve da im pomognemo u razvoju njihovog talenta do željenih ciljeva i da sve ono što će doći kao rezultat sutra njihovih studija, ta nova znanja upotrebe ovde u Srbiji i doprinesu razvoju Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, velika mi je čast i zadovoljstvo da danas kao narodni poslanik govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, jer sam i dugogodišnji odbornik Skupštine Grada Beograda i verujem da će predložene izmene i dopune ovog zakona doprineti kvalitetnijem i efikasnijem obavljanju poslova iz nadležnosti Grada Beograda.

Beograd današnjice je grad gradilišta, investicija, pametnog urbanog uređenja, visokog stepena zaposlenosti i sveukupnog razvoja, grad koji živi i koji je rešen da iskoristi svoje potencijale do maksimuma.

Beograd kao buduća prestonica jugoistočne Evrope u procesu je velikih urbanističkih transformacija, koje, pored ključnog infrastrukturnog razvoja Projekta „Beograd na vodi“, obuhvataju i niz drugih projekata čijom će se realizacijom stvoriti prepoznatljiv ekonomski i turistički privlačan i konkurentan grad.

Gradska uprava nastoji da podjednaku pažnju posveti kako grandioznim projektima, tako i projektima male razmere sa željom da se unapredi kvalitet života svih građana i posetilaca profilisanjem i isticanjem identiteta, unapređenjem fizičke strukture grada i korišćenjem ekološki prihvatljivih modaliteta saobraćaja.

Strategijom i urbanističkim planom grada se jasno odredilo za ciljeve i inicijative koje vode jačanju identiteta, racionalnom raspolaganju resursima, efikasnom upravljanju imovinom u javnoj svojini, planskim i kontrolisanom razvoju i uređenju javnog prostora kroz stalno razvijanje inovativnih modela, zajedničkog planiranja uređenja grada i uključivanje grada u strateško planiranje.

Grad Beograd zauzima površinu od 3.224 km2. Po popisu iz 2001. godine, ima 1.659.000 stanovnika. Ovaj broj je značajno uvećan. Procenjuje se da je to sad skoro dva miliona stanovnika. Beograd je organizovan u 17 gradskih opština.

Ilustracije radi koliko je Beograd velik i koliko je potreban jedan ozbiljan zakon koji će urediti njegovo nesmetano funkcionisanje jeste da u ovih 17 opština Beograd ima 288 osnovnih i srednjih škola, dva državna univerziteta i više privatnih, a da je školovanjem obuhvaćeno oko 230.000 učenika sa kojima radi preko 22.000 zaposlenih. U Beogradu se nalazi 59 zdravstvenih ustanova, 16 domova zdravlja, četiri KBC, tri specijalne bolnice, pet klinika, jedan klinički centar, 14 zavoda i instituta sa stacionarom, kao i 12 zavoda bez stacionara.

U poslednjih pet godina građevinska aktivnost u glavnom gradu beleži značajan rast, kako u izgradnji infrastrukturnih objekata, privrednih, a posebno stambeno-poslovnih.

Najveća gradilišta su trenutno „Beograd na vodi“, „Zemunske kapije“, Blok 11, stari MUP, poslovno-stambeni objekat u Sarajevskoj, Blok 20a i mnogi drugi. Sve navedeno je dovelo do velike uposlenosti, ali i nedostatka građevinskih radnika svih profila. Delatnosti koje prate građevinsku industriju takođe beleže rast u proizvodnji i prodaji, što zajednički doprinosi većoj kupovnoj moći stanovništva.

Pored ekskluzivnih lokacija u centru grada i priobalju i značajnih stambenih projekata na nivou grada, velika aktivnost se beleži i u individualnoj gradnji, što se mahom vezuje za rubne opštine grada, a zahvaljujući efikasnom izdavanju građevinskih dozvola.

U 2018. godini grad Beograd je izdao građevinskih dozvola za oko milion kvadrata; izdato je 222 građevinske dozvole, kao i 933 lokacijskih uslova. Pošto su lokacijski uslovi korak ka dobijanju građevinskih dozvola, taj pozitivan trend se nastavio i u ovoj godini i danas na području grada Beograda aktivno funkcioniše preko hiljadu gradilišta.

Poređenja radi, u 2012. godini izdato je 242 hiljade 567 kvadrata, odnosno 538 lokacijskih uslova i 104 građevinske dozvole.

U prethodnom periodu izgrađeni su novi hoteli koji su značajno doprineli imidžu grada, a posebno razvoju turizma.

U Beogradu su tokom 2018. godine registrovana preko milion turista, dok je ostvarenih noćenja bilo dva i po miliona, što je za 13% bolje od prethodne 2017. godine.

U cilju postizanja još boljih rezultata, Turistička organizacija Beograda u 2019. godini planira pojačane aktivnosti na postojećim, kao i uvođenju i radu na novim turističkim tržištima za Beograd. Glavno obeležje prestonice su otvorenost i prijateljski odnos njenih stanovnika, kao i velika ponuda kulturnih i sportskih aktivnosti, ali i noćni život koji privlači veliki broj mladih turista.

Takav je Beograd danas, a od 2007. godine, kada je donet Zakon o glavnom gradu, nisu rađene izmene i dopune postojećeg zakona. U međuvremenu su na snagu stupili zakoni o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakon o javnoj svojini, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Svi ovi zakoni uređuju pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave i stoga je bilo neophodno uskladiti i Zakon o glavnom gradu.

Statutom grada iz 2011. godine, beogradske opštine, kako mi to kažemo, su dobile status, nažalost, malo jačih mesnih zajednica. Nažalost, opštine Mladenovac, Lazarevac ili Vračar i Stari grad imaju manja ovlašćenja nego bilo koja manja opština u Srbiji.

Pitanja koja se ovim izmenama i dopunama zakona rešavaju jesu regulisanje položaja grada Beograda, polazeći od toga da se radi o posebnoj teritorijalnoj jedinici u sistemu lokalne samouprave, koja je specifična zbog svoje veličine, broja stanovnika, kao i činjenice da je privredni, finansijski, saobraćajni i kulturni centar Republike Srbije, sa položajem glavnog grada Republike Srbije, stvaranjem mogućnosti da grad Beograd prenese na gradske opštine u svom sastavu veći broj poslova nego što to postojeća regulativa omogućuje i usaglašavanje sa zakonima koji su u međuvremenu doneti, a odnose se na jedinice lokalne samouprave.

Polazeći od navedenog, Predlog zakona predviđa pojedine izuzetke u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave. Tako se predviđa i mogućnost da komunalne mreže na teritoriji grada Beograda mogu biti u svojini vršioca komunalne delatnosti.

Usled navedenih specifičnosti grada Beograda, neophodno je i odgovarajućom regulativom stvoriti i mogućnosti za prenošenje većeg broja poslova grada na gradske opštine, koje u skladu sa zakonom grad Beograd obrazuje, a koje su u neposrednom kontaktu sa građanima sa svog područja.

S druge strane, na ovaj način postigla bi se unutrašnja decentralizacija grada Beograda, što bi omogućilo kvalitetnije i efikasnije obavljanje poslova iz nadležnosti grada Beograda, a što i jeste cilj obrazovanja gradskih opština.

Polazeći od ovoga, Predlogom zakona se, pored ostalog, predviđa mogućnost da gradske opštine mogu osnovati javno preduzeće, uz prethodnu saglasnost Skupštine grada Beograda, a u skladu sa Statutom grada Beograda, kojim će se utvrditi organ gradske opštine koji vrši pravo osnivača. Očekuje se da će se ovim rešenjem, a imajući u vidu razuđenost teritorije grada, kao i činjenicu da određene gradske opštine predstavljaju urbane celine i svojevrsne administrativne centre za određeno područje, stvoriti uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje delatnosti iz nadležnosti grada, a posebno za obavljanje komunalnih delatnosti na području gradskih opština.

S obzirom na to da javna preduzeća osnovana od strane grada Beograda usled postojećih tehničko-tehnoloških kapaciteta obavljaju delatnost na delu teritorije grada Beograda, ovo rešenje neće uticati na rad tih javnih preduzeća.

Značajno pitanje koje se ovim predlogom zakona prenosi na opštine jeste obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i upravljanje javnim nekategorisanim putevima na teritoriji grada Beograda.

Za svakog stanovnika bilo koje beogradske opštine je jako važno da li će imati put do svog stana ili kuće. Ja ću, isto kao gospodin Šešelj, govoriti na primeru opštine Zemun, obzirom da ja dolazim iz te opštine, opština koja je jako razuđena i prostire se na oko 15.000 hektara sa 200.000 stanovnika, koja je u poslednjem periodu doživela jednu značajnu ekspanziju, jer su nikla potpuno nova naselja. U opštini Zemun je zabeležen u proteklom periodu značajan priliv stanovništva koji su doseljeni sa ratom zahvaćenih područja i izgrađena kompletno nova naselja zahtevala su kompletnu infrastrukturu koja će pratiti ova naselja i zadovoljiti osnovne potrebe stanovništva na ovom području.

Za stanovnike Batajnice, Busija, Grmovca, Altine ili nekog ko živi na Plavim horizontima, najvažnije je pitanje da li će dobiti put do svoje kapije i trotoar da može dete da mu bezbedno ide u školu. To su pitanja sa kojima ljudi dolaze u opštinu, jer očekuju da opština to reši, kako je i logično.

Teško će neko iz Gradske uprave, ko sedi na Trgu Nikole Pašića ili u upravi u 27. marta moći na adekvatan način da sagleda probleme i odredi prioritete za jednog stanovnika, recimo, iz Zemun Polja. Ali, ovim izmenama zakona, opština dobija nadležnost na rekonstrukciji trotoara, javne rasvete, vodovoda i kanalizacije, jer najbolje poznaje probleme na terenu i moći će da na adekvatan način odgovori zahtevima svojih sugrađana.

Nešto potpuno novo što se ovim zakonom predviđa jeste poljoprivredna inspekcija u delu kontrole nad primenom mera koje propisuje grad Beograd za vlasnike, odnosno korisnike poljoprivrednog zemljišta, kao i kontrole korišćenja poljoprivrednog zemljišta prema godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje donosi grad Beograd.

Malo je poznato da 80% ukupne teritorije grada Beograda je poljoprivredno zemljište. Sekretarijat za privredu Gradske uprave grada Beograda je tokom poslednje decenije sprovodio mnoge od podsticajnih mera koje su imale za cilj da podstaknu razvoj i unapređenje poljoprivrede na teritoriji grada Beograda.

Ilustracije radi, malo podataka na ovu temu, na teritoriji grada Beograda ima 33.244 poljoprivredna gazdinstva, 315.300 ljudi se bavi poljoprivredom, 242.000 hektara je ukupno poljoprivredno zemljište, od toga 226.000 hektara je obradivo poljoprivredno zemljište.

U 2017. godini po pravu prečeg zakupa dato je u zakup oko 2.000 hektara. Površina koja je data na korišćenje bez plaćanja naknada je 847 hektara. Bez naknade se zemljište daje Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Srednjoj poljoprivrednoj školi u Obrenovcu, u Krnjači, poljoprivrednim institutima i slično.

Finansijska sredstva u iznosu od 40% od ukupno ostvarenog prihoda, ostvarena od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Beograda, su prihod grada. Ova sredstva se koriste prema godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Imajući u vidu da teritorija grada obuhvata oko 260.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, potreba osnivanja poljoprivredne inspekcije koja bi vršila kontrolu nad primenom mera koje propisuje grad je potpuno opravdana. S obzirom na predloženo proširenje nadležnosti grada Beograda, a koje se odnosi na osnivanje poljoprivredne inspekcije, verovatno je potrebno menjati organizacionu strukturu, menjati broj zaposlenih. Do sada je posao inspekcije bio na republičkom nivou, sa ukupno tri inspektora, koja su morala da pokriju kompletnu Srbiju. Složićete se da je bilo zaista neophodno pristupiti ovom rešenju.

Jedan veliki problem prethodnih godina je predstavljalo pitanje nadležnosti protivgradne zaštite na teritoriji grada Beograda. Susreli smo se, niz puta, sa problemima i na sednicama Skupštine grada gde je grad svaki put ulazio u prekršaj kada je nabavljao protivgradne rakete, jer nije imao pravo na to, s obzirom da je Republika bila nadležna za taj deo. Zahvaljujući zakonima koji su u međuvremenu doneti, ovo ovlašćenje se prenosi i na grad, a grad može preneti na opštine, tako da se nadam da će u narednom periodu ova služba funkcionisati adekvatnije.

Uvodi se jedna novina, takođe, da će moći osnivati polječuvarsku službu. Osnovna delatnost poljočuvarske službe je obezbeđivanje svih poljoprivrednih kultura od povrtarstva, voćarstva i ratarstva do šuma koja se nalaze na poljoprivrednim zemljištima. Pod polječuvarom podrazumeva se lice koje ima svojstvo službenog lica, koje sprovodi mere, vrši neposrednu zaštitu poljoprivrednog zemljišta, useva, zasada, poljskih puteva, kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje od poljske štete, opremu i objekte na poljoprivrednom zemljištu.

Takođe je predložena i jedna veoma značajna dopuna zakona koja se tiče potrebe da se u oblasti donošenja prostornih i urbanističkih planova na teritoriji grada Beograda utvrde ti poslovi između grada i gradskih opština u odnosu na donošenje pojedinih urbanističkih planova. Naime, Zakon o planiranju i izgradnji i utvrđivanjem nadležnog organa, a to je Skupština i jedinica lokalne samouprave, za donošenje pojedinih planova iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave na posredan način isključio mogućnost podele ovih poslova između grada Beograda i gradskih opština i iz tog razloga se predloženom dopunom uspostavlja mogućnost da se pojedini urbanistički planovi mogu donositi i od strane gradskih opština. Ovakvo rešenje doprinosi racionalnijem i efikasnijem obavljanju tih poslova na teritoriji grada.

U slučaju kada je Statutom grada utvrđeno da pojedine urbanističke planove donosi gradska opština za svoje područje, gradska opština obrazuje komisiju od kojih jedna trećina članova komisije se predlaže od strane grada, dok dve trećine komisije čine članovi iz skupštine opštine na čijoj teritoriji se radi izmena postojećeg urbanističkog plana.

U odnosu na član 6. takođe se radi izuzetak u pogledu osnivanja javnih preduzeća od strane pojedinih gradskih opština na teritoriji grada Beograda. Ovde se radi o javnim komunalnim preduzećima, s obzirom da je uređenje i obezbeđivanje komunalnih delatnosti jedno od izvornih nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Tako su pojedine od tih delatnosti, odnosno obezbeđivanje uslova za njihovo obavljanje, raspodeljeni između grada i gradskih opština Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.

Obavljanje navedenih poslova predviđeno je za gradske opštine koje su na svom području decenijama ulagale u svoje komunalne sisteme, a koje su van sistema javnog komunalnog preduzeća koje je osnovao grad Beograd. Iz tog razloga neophodno je na području tih gradskih opština predvideti mogućnost za osnivanje javnih preduzeća od strane gradskih opština koje mogu na celishodan način pratiti i u određenim slučajevima finansirati njihov rad.

Ovo pogotovo, ako se ima u vidu da se prvenstveno ne radi o svim gradskim opštinama, već uglavnom o tzv. rubnim gradskim opštinama koje su nekada imale zakonsku mogućnost da osnivaju javna preduzeća i koja su upravo obavljale određene komunalne delatnosti i organizovane na taj način što su osnivale svoja javna preduzeća.

Osim navedenog, Predlogom zakona se predviđa da gradske opštine mogu obrazovati, odnosno ukinuti mesne zajednice i druge oblike mesne samouprave na svom području, kao i da će se aktom o osnivanju mesne zajednice, u skladu sa Statutom grada Beograda, utvrditi poslovi koje vrši mesna zajednica, organi, organizacije rada organa, način odlučivanja, kao i postupak i izbor saveta i drugih organa mesne zajednice, kao i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave.

Navedeno rešenje predviđeno je, polazeći od toga da gradske opštine imaju neposredniji kontakt sa građanima sa svog područja, da su upoznate sa njihovim potrebama i problemima, a samim tim i sa potrebama obrazovanja, odnosno ukidanja mesnih zajednica na svom području. Ovo rešenje je celishodnije i treba da doprinese efikasnijem i neposrednijem zadovoljenju potreba i interesa lokalnog stanovništva u gradskim naseljima, kao i selima na području gradskih opština.

Ovo su samo neka od bitnih pitanja za rad u gradu, a koja su u prethodnom periodu pokazala niz nedostataka. Uverena sam da će predložena rešenja predloga izmena i dopuna Zakona o glavnom radu doprineti efikasnijem i boljem radu grada Beograda na zadovoljstvo svih njegovih građana.

Poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, kao i predložene odluke koje se nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 62. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti i amandman je odbijen zbog tehničke greške. Ali, bez obzira na sve, smatram da je ovo pitanje veoma važno i da o njemu treba govoriti, a tiče se obezbeđenja dostupnosti usluga zdravstvene zaštite osobama sa invaliditetom.

Ako sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom prestavlja trajnu opredeljenost Republike Srbije iskazanu u prioritetima i ciljeva predviđenim strategijom unapređenja položaja sa invaliditetom u Republici Srbiji, Zakon o potvrđivanju Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, takođe, kao i drugim brojnim dokumentima koji se odnose na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i sprečavanje diskriminacije po bilo kom osnovu, smatramo da je i na osnovu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, država se obavezala da preduzme sve odgovarajuće mere uključujući i zakonodavstvo u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom.

S toga smatram da rizici diskriminacije, marginalizacije i socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom imaju tendenciju da se uvećavaju i umnožavaju, te je neophodno kontinuirano preduzeti različite mere i aktivnosti kako bi se ovi rizici sveli na najbolju moguću meru.

Osobe sa invaliditetom imaju različite fizičke senzore, intelektualne i mentalne teškoće i potrebe zbog kojih im treba omogućiti dostupnosti i adekvatno korišćenje usluga zdravstvene zaštite.

Šta to podrazumeva? Osobama sa fizičkim invaliditetom potrebno je obezbediti dostupnost u svim ustanova zdravstvene zaštite, izgradnjom rampi ili drugih pomagala. Osobama sa senzor invaliditetom potrebno je obezbediti audio informacije, kao i informacije na Brajevom pismu. Osobama sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom dostupnost uslugama zdravstvene zaštite, znači razumevanje usmenih i pisanih informacija, kao i snalaženje u prostoru zdravstvene ustanove. Potom i obezbediti prilagođeno davanje usmenih i pisanih informacija i obaveštenje, jednostavnim i lakim jezikom, kao i slikovnim znacima.

U cilju dostupnosti usluga zdravstvene zaštite, potrebno je takođe obezbediti pri svakoj ustanovi zdravstvene zaštite savetnika koji poznaje specifične potrebe i probleme osoba sa invaliditetom, ima posebna znanja i veštine da pomogne osobama sa invaliditetom u snalaženju u prostoru ustanove zdravstvene zaštite i u razumevanju obaveštenja i uputstava lekara i drugih zdravstvenih radnika.

Savetnik ne mora biti novo zaposleno lice, može biti i lice koje radi na šalteru, a koje je dodatno osposobljeno za davanje informacija osobama sa invaliditetom na njemu, razumljivom pismu, jeziku.

Zašto smatram da je to toliko bitno? Kao majka deteta sa invaliditetom, moja ćerka ima 29 godina i osoba je intelektualnim teškoćama. Oni su teško prepoznatljivi kada uđu u dom zdravlja, jer nemaju vidni hendikep, ali kada stanu pred šalter sva obaveštenja koja stoje pred šalterom njima ne znače ništa, jer ne umeju da čitaju, mahom.

U zavisnosti od toga kakav problem imaju i koliki je stepen oštećenja osobe sa takvim problemom, u većoj ili manjoj meri su mogućnosti da iskažu problem zbog koga su došli u dom zdravlja. Naravno, osobe koje se nalaze na šalteru sa većim ili manjim razumevanjem pristupa takvoj osobi. Pitanje je kolika je gužva, da li može da se posveti na pravi način, kako će i da mu pomogne, ako osoba ne zna zbog čega je došla i ne ume to da kaže. To su problemi o kojima bi se moglo jako dugo govoriti, ali da ne dužim, verujte mi, već 22 godine se intenzivno bavim humanitarnim radom i unapređenjem osoba sa invaliditetom kroz udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju. Ovaj problem je tema svakog sastanka. Roditelji u većoj ili manjoj meri mogu da se nose sa ovakvim problemom.

Mi zbog problema sa našom decom smo vrlo često u domovima zdravlja. Vrlo često morate i odgovoriti na neke nepredviđene situacije i ne možete toliko često odsustvovati sa posla. Armija roditelja nije uspela da očuva zaposlenje baš zbog ovakvih problema. Ako ne kroz zakon, možda kroz neka podzakonska akta se možda može naći rešenje za ovakav problem, jer čak i angažovanje lica koje bi pomoglo osobi sa smetnjama u razvoju, snalaženju i u dostupnosti zdravstvene zaštite u domu zdravlja nije možda toliki izdatak koliko čitava armija roditelja koja ja ostala bez posla i koja je danas na socijalnoj pomoći.

Na ovakav način pomaže i osobi sa invaliditetom i porodici i budžetu države. Možda je zahtev preobiman, možda i samo angažovanje savetnika zvuči kao neki dodatni ozbiljan problem koji bi se danas trebao naći u domovima zdravlja, ali mi se trudimo i kao država da unapredimo položaj osoba sa invaliditetom. Kroz moj celoživotni rad zaista se mnogo toga radilo i osobe sa invaliditetom danas ima značajno bolje uslove i vidljiviji su i prepoznatljiviji, imaju pravo na zapošljavanje, radno angažovanje, drugačiji vidovi podrške koji su zaista danas na mnogo višem nivou u odnosu na prethodni.

Ako želimo da naše zakonodavstvo uskladimo sa EU i ako idemo tim putem, možda treba i ovaj deo po ugledu na savremene, evropske zemlje nekako dovesti na taj nivo i pomoći svima onima kojima je zaista pomoć potrebna, a koji to ne umeju da kažu. Hvala na razumevanju.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan i potpuno nov zakon o Centralnom registru stanovništva koji predstavlja novi korak ka uspostavljanju savremene i efikasne javne uprave.

Pored građana koji više neće imati potrebe da podnose na uvid razne dokumente i izvode, potvrde, uverenja i slično, Centralni registar stanovništva će olakšati i ubrzati proceduru i rad službenika, jer će elektronski moći da pristupe podacima bez potrebe da ih građani ili drugi organi dostavljaju.

Takođe, veoma je važno da će građani imati pravo da pristupe podacima koji se na njih odnose, odnosno koji se o njima vode u Centralnom registru stanovništva, da izvrše proveru tačnosti podataka, odnosno da ukažu na eventualne netačnosti.

Posebno želim da istaknem značaj i pozitivne efekte koje će ovaj zakon imati na osobe sa invaliditetom i njihove porodice jer je do sada bio jako veliki problem kako u pribavljanju potrebne dokumentacije za ostvarenje nekog prava, tako i utvrđivanja obaveze.

Najveći je problem kada dete sa smetnjama u razvoju morate dovesti u određenu instituciju radi potpisa ili neke druge obaveze koju mora ispuniti u toku nekog administrativnog postupka.

Čekanje u redu osoba sa mentalnim teškoćama koja nemaju vidni hendikep i vrlo često ne nailaze na razumevanje drugih jer nisu lako prepoznati, predstavljalo je svaki put novu traumu i za dete i za roditelje.

Dobro je što će se ovim zakonom uspostaviti osnove jedinstvenog pravnog režima i standard za vršenje poslova državnih organa na način da svaki naš građanin bude zadovoljan uslugama koje će biti brze, efikasne i bez troškova.

U skladu sa ovim je i moje pitanje u okviru javnih rasprava, jedan od predloga je bio da se u Centralnom registru stanovništva pored podataka predviđenih nacrtom ovog zakona budu obuhvaćeni podaci o domaćinstvima. Na primer, jedno porodično domaćinstvo, bračni par sa decom, bračni par bez dece, domaćinstvo sa jednom porodicom, domaćinstvo sa dve porodice i slično, odnosno da se u članu 6. Nacrta zakona predvidi uspostavljanje registra porodice i domaćinstva.

Ova sugestija na Nacrt zakona nije prihvaćena iz razloga što će Centralni registar stanovništva biti uspostavljen i vođen kao izvedeni registar koji preuzima podatke iz izvornih registara.

Smatram da je ovaj podatak izuzetno važan i da je bilo potrebno naći način da se i ova vrsta evidencije nađe u registru s obzirom da je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona pouzdano i relevantno praćenje, analiza stanja i trendova stanovništva, obavljanja statističkih, socio-ekonomskih i drugih istraživanja i analiza.

Drugo moje pitanje odnosi se na član 5. Predloga zakona, gde je propisano da će se u Centralnom registru stanovništva Republike Srbije pored podataka o državljanima Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji, nalaziti i podaci državljana Republike Srbije bez prijavljenog prebivališta na teritoriji Srbije, ali i lica čiji je status posebno osetljiv ili specifičan po nekom posebnom osnovu, među kojima se nalaze izbeglice, tražioci azila, stranci kojima je odobreno utočište, stranci sa odobrenim privremenim boravkom.

Međutim, Centralni registar ne pruža mogućnost evidencije stanovništva Republike Srbije koji po osnovu privremenog rada u inostranstvu ili nekog drugog osnova napuštaju Srbiju na duži vremenski period od šest meseci.

Redovni popis stanovništva se radi na deset godina i to je dosta dug vremenski period za revizije postojećih evidencija u cilju obavljanja statističkih, socio-ekonomskim i drugih istraživanja i analiza, kao i vršenja drugih zakona ili drugih propisom utvrđenih uslova.

Centralni registar je zakon koji rešava mnoge probleme o kojima je danas dosta bilo reči, ali bi trebalo u narednom periodu razmišljati i o predlozima koji su izrečeni, a koji se tiču unapređenja ovog zakona. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poslanici SDPS su podneli amandmane na Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i ozbiljno smo se bavili ovim zakonom, jer on u najvećoj meri vrlo značajno utiče na privredni ambijent u Republici Srbiji.

U članu 116. Predloga zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predložili smo brisanje stava 3. i ovaj amandman je prihvaćen.

Obrazložiću. Stav 3, čije se brisanje predlaže, omogućava uvođenje novih naknada bez izmene Zakona, što je suprotno samom cilju donošenja ovog zakona. Uvođenje bilo kojih novih naknada uredbom predstavlja zadržavanje sadašnjeg načina uređivanja ove oblasti za neke buduće naknade i podrivanje napora za obezbeđenje transparentnosti i predvidivosti pravnog okvira koji utvrđuje javne dažbine kao ključnih ciljeva unapređenja uslova poslovanja.

Postupak koji obezbeđuje najveću transparentnost, predvidivost i analizu efekata, odnosno opravdanost uvođenja novih naknada jeste upravo postupak promene zakona. Ukoliko analiza efekata pokaže da je potreba za uvođenje novih naknada opravdana i njeno sprovođenje biće efikasnije ukoliko je propisano zakonom. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

I ovo je još jedan od amandmana koji je predložila poslanička grupa SDPS na Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je usvojen, a takođe se odnosi na poboljšanje privrednog ambijenta u Republici Srbiji.

Dobro je da je Vlada prepoznala napore i našu želju za stvaranje stabilnijih i predvidivih uslova kada govorimo o plaćanju naknada koje se nameću privatnim subjektima ili stvaraju obaveze za naredni period.

U članu 134. stav 2. Predloga zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara menja se i glasi: „Bliže kriterijume za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnosti) prema količini zagađenja, odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti kao izvesne naknade za određene aktivnosti stava 1. tačka 1) ovog člana u okviru iznosa propisanih u Prilogu 6, Tabela 2. ovog zakona, uslove za oslobođenje od plaćanje naknade ili njeno umanjenje, kao i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine“.

Ovim smo želeli da uređenje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine mora da sadrži mehanizam koji podstiče obveznike da smanjuje emisiju zagađenja, odnosno svoj negativni uticaj na životnu sredinu, investiranjem u unapređenje proizvodne tehnologije, prečišćavanje materije, čvrstih, tečnih ili gasovitih, koji nastaju u proizvodnom procesu i koji mogu imati negativni uticaj na životnu sredinu.

Bez ovog mehanizma moglo bi se desiti da jednako opterećenje imaju i obveznici koji investiraju u zaštitu životne sredine i oni koji nemaju ovakva ulaganja. Time bi se u velikoj meri obeshrabrile aktivnosti obveznika na smanjenju ili potpunom eliminisanju zagađenja, odnosno negativnog uticaja na životnu sredinu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

U članu 135. stav 1. Predloga zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, reči „ostvareni prihod od obavljanja te aktivnosti“, zamenjuje se rečima „količina zagađenja, odnosno stepen negativnog uticaja na životnu sredinu, koja nastaje obavljanjem aktivnosti“.

Stav 2. briše se. Da bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva, uvođenje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, smanjenje ili eliminisanje zagađenja, potrebno je da osnovica naknade bude neposredno povezana sa emisijom zagađenja koju obveznik stvara svojim aktivnostima.

To obezbeđuje da veći i ukupan iznos naknade plaćaju obveznici koji više zagađuju životnu sredinu. Ukoliko bi ostalo predloženo rešenje, moglo bi se desiti da povećanim obimom prodaje, ostvareno uz smanjenje emisije zagađenja vodi većem fiskalnom opterećenju proizvodnih preduzeća.

Pored toga, oporezivanje ukupnog prihoda, što u suštini predstavlja predloženo rešenje, je u uporednoj praksi potpuno napušteno kao veoma loše i snažno. Oporezivanje ukupnog prihoda u osnovi predstavlja istovremeno oporezivanje i dobiti i troškova proizvodnje.

Još jednom želim da naglasim da je jako dobro što je Vlada prepoznala našu želju i našu nameru da ovim našim amandmanima uspemo da koliko je to bilo moguće damo svoj doprinos što stabilnijem privrednom ambijentu u Republici Srbiji i predvidivosti određivanja naknada za privredna društva, kao i fizička, u Republici Srbiji. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, amandman koji smo podneli želeli smo da ispravimo propust, s obzirom da član 1. govori o predmetu zakona i u delu gde se kaže – reagovanje na posledice katastrofa, smatrali smo ispravnim da stoji „odgovor na katastrofe i ublažavanje posledica katastrofe“.

S obzirom da je jedan od ciljeva donošenje ovog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama ima za cilj poboljšanje opšteg okvira za uspostavljanje efikasnog, integrisanog sistema, smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećih rizika, sprečavanje stvaranja rizika u budućnosti i efikasnijeg odgovora na katastrofe.

Takođe, jedan od ciljeva je takođe identifikacija procena i praćenje rizika i planiranje odgovora na te rizike. Smatramo da u članu 1. nije jasno definisan ovaj deo koji se odnosi na reagovanje i ublažavanje posledica katastrofa. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, amandman koji smo podneli je usvojen i veoma je značajno da je prepoznata namera da se jasno definiše pojam građevinskog proizvoda u zakonu, jer to je osnovni uslov da sutra, na osnovu podzakonskih akata koji će u narednoj godini biti doneti, možemo jasno definisati šta su to tehnički zahtevi koje građevinski proizvod mora da ispuni.

U cilju zaštite potrošača, investitora i sutra korisnika objekta smatramo neophodnim da se u narednom periodu, s obzirom da se u ovom setu zakona donosi i Zakon o planiranju i izgradnji, obavezno donese i pravilnik o upotrebi po hitnom postupku, jer on jedino jasno definiše šta su to bitne performanse koje građevinski proizvod mora da zadovolji da bi ugradnjom zadovoljio zadate zahteve objekta koje propisuje projektant.

Svedoci smo u prethodnom periodu dosta problema koje smo imali, vezano za ispitane performanse koje su određeni proizvodi ugradnjom napravili u objektima, tako da smatramo da, obzirom da se harmonizovani standardima definišu samo osnovni zahtevi, to važi i za naše proizvode koje ćemo izvoziti na području EU, kao i na proizvode iz EU koji ulaze na tržište Srbije. Dodatni zahtevi koji su vrlo važni da se definišu ne propisuju se zakonom.

To su podzakonski akti koji su vrlo važni i za koje smatramo da, Vlada je već, tj. Ministarstvo građevine je već formiralo radne grupe koje će u narednom periodu raditi na izradi podzakonskih akata, ali smatramo da pravilnik o primeni veoma važnim kako bi smo uspeli da zaštitimo potrošače u Srbiji, investitora, odgovornih investitora i sutra korisnike zgrada, jer jedino ako propišemo pravilne uslove za primenu građevinskog proizvoda, moći ćemo da izbegnemo eventualne probleme koji bi mogli nastati kao i u prethodnom periodu. Hvala puno.