| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi jedan zakon koji je, kažu svi, težak zato što tretira jednu izuzetno osetljivu i tešku temu, a to je povreda ljudskih prava, tretira problem dece, nestale dece, problem roditelja, koji tragaju za svojom decom za koju smatraju da su im oteta po rođenju.
Dugo smo čekali da se ovaj zakon nađe pred narodnim poslanicima.
Smatram da je izuzetno važno što danas o njemu ovde razgovaramo i što se pokazala i spremnost i volja i hrabrost. Naravno, da se ova Vlada uhvati u koštac i da se preduzme prvi korak u rešavanju ovog jednog velikog problema, za koje smo u prethodnom periodu, kroz medije, kroz sredstva informisanja, kroz proteste roditelja, koji da ste hteli, niste mogli da zaobiđete, jedna su se trudili na svaki mogući način da ukažu na nepravdu koju trpe, na sve ono u šta sumnjaju i da traže pravdu za svoju decu i da traže da im se u okviru pravnog sistema Republike Srbije, omogući da vode istrage i da dođu do određenih rezultata.
Neko ko je najdalje otišao u svojoj borbi, jeste jedna porodica koja je dobila pozitivnu presudu pred Evropskim sudom za ljudska prava, da se konstatuje da je povređeno pravo na porodični život iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, i upravo je i ta porodica najzaslužnija što danas o ovom zakonu i razgovaramo, ali isto tako je naloženo Republici Srbiji da u okviru svojih pravnih sistema sprovede ovu odluku Evropskog suda, ali isto tako i da obezbedi mehanizme, da svim roditeljima u istim i sličnim situacijama obezbedi odgovarajuće odgovore za njihova pitanja koja imaju pred sudovima.
Moram da kažem da se u prethodnom periodu radilo na tekstu zakona, koji će regulisati ovu oblast i ono što je vrlo bitno tekst Predloga zakona našao se prvi put u skupštinskoj proceduri 2018. godine tada su postojale velike zamerke od strane roditelja na predloženi tekst zakona.
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je na inicijativu udruženja roditelja obavio dva sastanka, tada sa predstavnicima roditelja, dva odvojena sastanka, i gde je konstatovano da su oba udruženja bila za povlačenje zakona iz procedure, ali isto tako konstatovana su neslaganja udruženja kada se govori šta bi se desilo posle povlačenja zakona iz procedure.
Udruženje za istinu i pravdu o bebama je smatralo da nijedno zakonsko rešenje ne može biti prihvatljivo. Oni se zalažu da Komisija za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Republici Srbiji, koju je formirala Vlada u martu 2018. godine, što pre treba da otpočne sa radom, jer se smatralo da ona treba da obezbedi efikasne mehanizme za utvrđivanje činjenica i omogućava nezavisan nadzor od strane roditelja kao i njihovi aktivno učešće.
Beogradska grupa roditelja smatra da treba raditi na novom tekstu zakona i da dosadašnja iskustva o radu Radne grupe i Anketnog odbora koji su se bavili pitanjem nestalih beba nisu dali rezultate.
Takođe, bilo je zamerke što se u Komisiji nalazi samo predstavnik jedne grupe roditelja. Tada u aprilu mesecu Odbor za ljudska i manjinska prava je o ovom stavu roditelja obavestio i Vladu Republike Srbije, predsednicu Vlade i Ministarstvo pravde, gospođu ministra Nelu Kuburović, da su roditelji za povlačenje zakona, da traže da budu uključeni u proces donošenja zakona.
Ceneći, naravno posvećenost Vlade Republike Srbije o pronalaženju najboljeg rešenja za pitanja nestalih beba i napore koji su preduzeti u cilju implementacije presude Evropskog suda za ljudska prava, predloženo je da se razmotre predlozi predstavnika roditelja i u skladu sa tim donese odluka o sudbini ovog zakona.
Ono što su roditelji u međuvremenu radili i što rade decenijama, to je da se vode pojedinačne sporove i pokušavali. U Srbiji postoje zakoni koji regulišu pitanje istrage i krivične odgovornosti to je Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku.
Postoje državni organi koji se bave istragama i krivičnim gonjenjem, a to su nadležna javna tužilaštva. Problem je što su javna tužilaštva u proteklih 20 godina odbacivala krivične prijave roditelja zbog zastarelosti, a roditelji nisu znali ili nije bilo vreme da se praksa promeni.
Nakon više godina napora Udruženja roditelja i dece, koja sumnjaju da su na rođenju oteta u porodilištima u Srbiji, i te napore da se izmeni pravna praksa javnih tužilaštva i sudova u rešavanju slučajeva, Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu je 13. februara 2020. godine, usvojilo prigovor majke iz Rume na rešenje od odbačaju krivične prijave Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu zbog navodne zastarelosti krivičnog gonjenja sa obrazloženjem koje će ući verovatno u anale srpskog pravosuđa.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu u obaveznom uputstvu navodi da je neophodno preduzeti delotvornu istragu, imajući u vidu pravnu prirodu ovog i ovakvih krivičnih dela, javni interes nalaže da se na svestran, potpun i zakonit način utvrde, odnosno provod navodi iz krivične prijave roditelja, da su im deca nestala u porodilištu, uz obavezno učešće oštećenih.
Više Apelaciono tužilaštvo u Novom Sadu, daje pravno tumačenje da se u slučajevima prijave roditelja da su im deca nestala u porodilištu, neposredno posle rođenja, radi o trajnim krivičnim delima.
Ali, ovo je pojedinačan postupak, koji je posle duge borbe dao rezultate, i ohrabrio roditelje u njihovoj borbi da mogu doći do zadovoljavajućeg rešenja, da se istraga sprovede i da delo nije zastarelo, što je vrlo bitno.
Ono o čemu mi danas govorimo, govorimo o predlogu zakona koji ima za cilj utvrđivanje činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji.
Pripremajući se za ovu raspravu, razgovarala sam sa predstavnicima udruženja roditelja koji sumnjaju da su im deca po rođenju oteta. I juče smo predsednik poslaničke grupe SDPS, gospodin Mijatović i ja, u našoj kancelariji imali sastanak sa predstavnicima Udruženja Beogradska grupa roditelja nestalih beba. Roditelji se zalažu da se ovaj zakon povuče iz Skupštinske procedure, i smatraju da nisu bili uključeni u proces donošenja ovog zakona.
Međutim, mišljenja su podeljena kada govorimo o stavovima roditelja i to smo i na jučerašnjem sastanku zaključili. Od pet udruženja u Srbiji, koliko ih ima i koji se bave ozbiljno ovom problematikom, tri udruženja su za donošenje zakona, a dva su protiv.
Ja sam razgovarala i sa jednima i sa drugima, i sa majkama pojedinačno, sve u cilju da i moja rasprava i ono o čemu ću govoriti danas bude što objektivnije, da se čuje i ono što je možda zamerka, ali opet da se čuju i stavovi koji kažu da ovaj zakon treba doneti i zašto je on dobar za roditelje.
Roditelji kažu da zakonom moraju da se reše svi sadašnji slučajevi, gde postoje sumnje roditelja da je dete oteto. Zakon treba da reguliše i buduće stanje, da roditelji znaju kome da se obrate i šta će se desiti ako neko u budućnosti posumnja da mu je dete oteto. Isto tako da se preduzmu i sve preventivne mere, da do ovakvog stanja i ovakve situacije više nikada ne bi došlo.
Takođe, ovde nisu oštećeni samo roditelji. Ovde je dete žrtva trgovine ljudima. Dete, bez obzira gde se sada nalazi, ima pravo da sazna da je oteto i da je prisilno izmešteno iz biološke porodice, kao i što roditelj ima pravo da sazna gde mu se dete nalazi.
Zašto zakon treba usvojiti? Ono što kažu roditelji koji su za donošenje ovog zakona i što ja zaista podržavam, za mene kao socijaldemokratu i kao narodnog poslanika je ovaj zakon jako važan i smatram da je jako važno da se konačno Zakon o nestalim bebama nalazi u Skupštini Srbije i da se konačno našlo snage da se krene u rešavanje ovog velikog problema. Do sada se nijedna vlada nije bavila ovom teškom temom, a svi znamo da problemi traju decenijama.
Moje mišljenje i mišljenje roditelja sa kojima sam bila u kontaktu i predstavnika udruženja roditelja koji podržavaju usvajanje ovog zakona jeste da je zakon u interesu roditelja jer se ovo pitanje usmerava da ga rešavaju državne institucije.
Drugo, zakon je dobar kao polazna osnova, jer se bavi statusom da li je dete umrlo ili je živo i da to utvrđuje sud u sudskom postupku. Na ovaj način se eliminiše komisija koju je osnovala Vlada, koja nije imala rezultate u radu u prethodnom periodu.
Treći razlog, poštovani narodni poslanici, ja sam preuzela obavezu, poštovani predstavnici Vlade, uvažena gospođo ministar, jedne majke da prenesem njeno mišljenje i njen stav po ovom zakonu. Naravno, imam saglasnost da kažem i njeno ime. Jedna majka, veliki borac, sve majke su borci koje se danas bore za svoju decu na bilo koji način, pogotovo u ovakvim situacijama kada govorimo o povredi ljudskih prava. U pitanju je gospođa Drinka Radonjić. Ona kaže: „Mi naše probleme ne možemo rešiti na ulici, niti na društvenim mrežama. Smatramo da je ovaj zakon, uz izmene i dopune koje su kroz amandmane podnete Skupštini, način da saznamo istinu šta se desilo sa našom decom. Čak i da se amandmani ne usvoje, bolje zakon, nego bezakonje.“
Ja se potpuno slažem sa njom i smatram da sve što sam napred navela, ova tri razloga su dovoljni meni da u danu za glasanje podržim ovaj predlog zakona.
Ono što još želim da kažem, a to je da… Ne znam koje su to prave reči, ali mislim da ne postoji i da nema većeg bola nego kada majci neko u belom mantilu, par sati posle porođaja ili par dana, dođe i bez imalo empatije saopšti da joj je dete rođeno sa teškim oštećenjem, sa velikom verovatnoćom smrtnog ishoda ili kaže da joj je dete preminulo, a čula ga je kako plače.
Sama sam preživela taj bol. Nisam ga preživela, živim sa njim i danas. Čujete te reči i te reči vam zvone čitavog života. S tim živite, ležete, ustajete i to traje dokle god je majka živa. Upravo taj bol vam da snage i pravo da i danas govorim na ovakav način i ojača vas da se borite za svaki novi dan svog bolesnog deteta ili da saznate istinu gde vam je dete, jer ste sigurni da nije preminulo. Majka to zna.
Dok sam čekala operaciju svog deteta, to jest da pređem na neurohiruršku kliniku, trajalo je to jako dugo. Upoznala sam mnogo majki u porodilištu i čula, pored svoje, dosta tužnih vesti. Nažalost, i ovih sa smrtnim ishodom.
Svi mi koji imamo bilo kakav problem sa detetom se jako dobro razumemo, bez malo reči. Taj bol vas poveže i drži vas zajedno čitavog života. Čak smo u nekim trenucima razgovarali i o tome čiji je bol možda veći, teško je to proceniti, da li bol za svaki novi dan vašeg deteta, bol za lekom koga nema ili da ga obezbedite, pre 30 godina je bilo nemoguće da vam država obezbedi uslove za lečenje, to ste radili sami ili možda činjenica da znate da dete nije preminulo, da je živo, a ne znate šta se s njim danas dešava.
Dvadeset dve godine se bavim radom kroz udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju u cilju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Nebrojeno primedbi i sugestija sam dala kroz udruženja, saveze na određene zakone koji su negde tretirali položaj naše dece i unapređivali ga, naravno.
Nemojte misliti da sam jednom bila zadovoljna, nisam bila nikad, onim što se našlo u zakonu. Kao mlad roditelj sam reagovala dosta burno i bila nezadovoljna onim što vidim u zakonu, ali jedna divna majka, koja je od mene mnogo starija, imala je decu mojih godina tada, ima ih i danas, kaže: "Neka, Slavice, dobro je. Bar su naša deca prepoznata u zakonu. Do sada nije bilo ni toga. Menjaćemo. Radićemo dalje, borićemo se. Imamo sada na osnovu čega. Imamo neki osnov."
Svaki roditelj koji sumnja da mu je dete oteto ima svoju priču. Svaka je na svoj način posebno specifična, bolna i, verujte mi, jedinstvena. Svako od njih zaslužuje poseban zakon, ja to zaista mislim, ali svi mi znamo da je to nemoguće.
Moja draga Drinka lepo kaže - bolje zakon, nego bezakonje. Ja isto to mislim. Trudila sam se da u razgovoru sa tim divnim ljudima dođemo do zajedničkog stava, da je ovo prvi korak koji Vlada pravi u rešavanju ovog velikog problema. Možda nije najidealnije rešenje. Nijedan zakon nije idealan. Da li smo doneli jedan ovde koji posle u nekom delu primene nije pokazao određene manjkavosti, pa ga je bilo potrebno dorađivati. Ne znam u kom će obliku ovaj zakon biti usvojen posle amandmanske rasprave i svega što se radi, ali, evo, kako kažu dragi roditelji sa kojima sam pričala, čak i da se amandmani ne usvoje, bolje je i ovakvo rešenje, nego ulica.
Ja vam se zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze izmene i dopune Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji imaju za cilj da otklone određene teškoće koje su se pojavile u sprovođenju zakona koji je donet 8. juna 2018. godine. To je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, sa ciljem da se poveća efikasnost i ažurnost katastra nepokretnosti.
Ovaj zakon je trebao da omogući da se čitav postupak upisa imovine završi kod notara, zatim, poveća pravnu sigurnost vlasnika nekretnina, kao i brže i efikasnije obračunavanje poreza na imovinu i poreza na prenos apsolutnih prava.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 28. maja 2018. godine novi Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova po hitnom postupku zbog obezbeđivanja uslova, pre svega, uvođenje informacionih tehnologija, koje će ubrzati i skratiti proceduru upisa u katastar nepokretnosti, što će imati pozitivan efekat na poboljšanje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja.
S druge strane, razlozi za donošenje zakona, koji je do usvajanja bio deo Zakona o državnom premeru i katastru, sadržani su u potrebi da se, pre svega, poveća efikasnost i ažurnost katastra nepokretnosti. Uvođenjem informacionih tehnologija, propisivanjem obaveza za sudove i javne beležnike, javne izvršitelje, organe javne uprave i drugi organi i organizacije koji su u okviru svoje zakonom utvrđene nadležnosti, donosili odluke, odnosno sastavljali i potvrđivali isprave koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar, da iste dostave službi za katastar nepokretnosti u cilju evidentiranja promena u katastru.
Drugi izuzetno važan razlog jeste da se pojednostavi i ubrza procedura upisa u katastar nepokretnosti, pre svega, propisivanjem obaveze navedenim subjektima da u kratkim rokovima dostavljaju službi odluke koje se donose, odnosno isprave, koje sastavljaju ili potvrđuju radi upisa u katastar, propisivanjem kraćih rokova za postupanje službe u postupku upisa u katastar i propisivanjem pravila da služba ne proverava zakonitost javne, odnosno javno-beležničke isprave na osnovu koje se vrši upis.
Međutim, u toku sprovođenja ovog zakona došlo je do određenih problema koji su se, pre svega, ogledali u dostavi rešenja. I ove izmene i dopune zakona imaju prvenstveno za cilj da otklone te nedostatke, da postupak dostave urede tako da se ubrza dostava, poboljša dostupnost rešenja strankama i poveća pravna sigurnost u vezi sa konačnošću upisa.
Takođe, drugi problem koji je primećen jeste da je potrebno postupak upisa u katastar nepokretnosti ubrzati i pojeftiniti pojednostavljenjem postupka upisa nekih zabeležbi. I, naravno, izuzetno važno jeste da se ovaj zakon uskladi sa drugim zakonima koji su od značaja za delatnost Republičkog geodetskog zavoda, koji su u međuvremenu doneti. To su Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata.
Reforma katastra sprovodi se sa ciljem da se procedura upisa u katastar pojednostavi i da stranke ne moraju da dolaze u službu katastra nepokretnosti, već da sve poslove u vezi sa upisom prava na nepokretnosti završe odlaskom kod javnog beležnika.
Međutim, sada se stvaraju velike gužve u prostorijama službi, budući da veliki broj građana dolazi da preuzmu svoja rešenja, jer su dobili obaveštenja o prispeću rešenja od pošte i u roku 24 sata su imali obavezu da svoja rešenja preuzmu. Dolaskom u službu katastra nailaze na jedan novi problem, da pošta zbog svojih procedura nije još uvek rešenja vratila u katastar i tu dolazimo do situacija da se prave gužve usled pretrage, da stranke ne mogu da imaju uvid u svoje rešenje, da vide kolika je taksa, da bi izvršili svoje određene obaveze, a opet se sve vezuje za termin dospeća.
Stoga je neophodno da se ovaj problem sistemski reši izmenama ovog zakona na način kako je predloženo, a koji će, pre svega, omogućiti jednostavnije uručenje rešenja i računanje rokova za konačnost rešenja, jer se dostava smatra izvršenom, pre svega, za korisnike jedinstvenog elektronskog sandučića uručenjem u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi, a za ostale građane uručenje preporučene pošiljke, uz uvođenje roka od 30 dana od dana javnog oglašavanja rešenja kao krajnjeg roka kada će se računati da je dostava izvršena.
Takođe, ove izmene i dopune zakona treba da obezbede transparentno postupanje službi, jer će sada sva rešenja biti objavljena na veb prezentacije zavoda.
Takođe, značajno je što će se dostupnost rešenja učiniti jednostavnijim, jer su propisani vrlo jednostavni načini za korišćenje elektronske oglasne table i načina pretraživanja rešenja i, na kraju, vrlo važno, kontrolu procedura dostave sa centralnog nivoa zavoda i sprečavanje zloupotreba.
I ako se može činiti da je krajnji rok od 30 dana od dana javne objave kada se dostava smatra izvršenom predugačak, to zakonsko rešenje će u praksi ubrzati dostavu, jer objavu rešenja premešta na sam početak procesa dostave, istovremeno sa slanjem preporučene pošiljke, odnosno dostave u elektronski sandučić, dok važeće zakonsko rešenje objavu odlaže na trenutak kada služba po povratnici utvrdi da je dostava bila neuspešna.
Za ovakvo rešenje neophodno je da zavod obezbedi jednostavno pretraživu i preko interneta stalno dostupnu oglasnu tablu, koja se kontroliše na centralnom nivou. Predloženo je novim izmenama i dopunama zakona da se ovom problemu posveti čitav član u zakonu. Članom 7. nacrta zakona predlaže se da se doda novi član 40a, kojim će se uređivati elektronska oglasna tabla katastra, imajući u vidu da je oglašavanje na elektronskoj tabli ključno za ubrzanje postupka dostave i povećavanje pravne sigurnosti stranaka u postupku.
Na elektronskoj oglasnoj tabli katastra će se javno oglašavati rešenja doneta u postupku upisa u katastar, ali na način koji neće kršiti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Pretraživanje će biti moguće po tri osnova – po zavodnom broju rešenja, po imenu i prezimenu stranke ili nazivu pravnog subjekta i treći način, po jedinstvenom matičnom broju ili matičnom broju preduzeća.
Smatra se da će se na ovakav način olakšati dostava, kao i uvid u rešenja ukoliko dostava nije pravovremeno urađena.
Takođe je predloženo da se propiše i pravo stranke da joj se u prostorijama službe na njen zahtev uruči kopija rešenja čija dostava preporučenom pošiljkom nije bilo uspešno. Do sada je taj postupak bio znatno komplikovaniji.
Ukoliko dostava originala rešenja nije urađena kako treba i kako je predviđeno, naravno, građani su dolazili u službu katastra da preuzmu svoje rešenje, pošto pošta to nije u međuvremenu uradila, preporuka je bila da se uradi prepis rešenja. Za prepis rešenja podnošen je zahtev, na taj zahtev se plaćala taksa. Služba katastra je bila u obavezi da uradi prepis rešenja. Taj prepis rešenja se ponovo slao poštom i, naravno, opet dolazite u situaciju da to slanje može da bude neuspešno iz razloga koji su krajnje opravdani.
Na takav način, stranka nema mogućnost da ima uvid u iznos takse na rešenju, koji je vrlo važan da bi stranka mogla da izvrši svoju obavezu i da bi postupak mogao da se nastavi.
Međutim, uvođenjem elektronske oglasne table i mogućnosti da se štampa kopija rešenja, koje će biti predviđeno novim predlogom izmena i dopuna ovog zakona, procedura će se značajno pojednostaviti, ali ovakvo uručenje neće uticati na rokove u vezi sa dostavom.
Predložene izmene bi mogle da imaju pozitivan uticaj, naravno, na oblast upisa prava na imovinu koje se ocenjuje na Duing biznis listi Svetske banke, s obzirom na to da će se uručivanjem i jednim jednostavnijim uređenjem postupka lakše dostave ubrzati postupak upisa u katastar, jer će strankama rešenje o upisu biti lakše dostupno i transparentnije, te neće biti problema oko utvrđivanja dana kada rešenje postaje konačno, što je preduslov da se uzme u postupak sledeći predmet koji se odnosi na istu nepokretnost.
Takođe, jedan od velikih problema koji je uočen u toku sprovođenja ovog zakona jeste problem koji zakon treba da reši. To su određene situacije koje su uočene u određenoj praksi, a koje rešenjem o ozakonjenju objekata nije moguće sprovesti u katastru nepokretnosti iz razloga što elaborat geodetskih radova, na osnovu kojeg je doneto to rešenje, nije sačinjen u skladu sa propisima, standardima i tehničkim normativima, te da ima tehničke, formalne i druge očigledne nedostatke.
Zakonom o državnom premeru i katastru, kao i podzakonskim aktima, propisano je da se, ukoliko se u postupku pregleda elaborata utvrde određeni nedostaci, zakonom nalaže geodetskoj organizaciji njihovo otklanjanje u zakonskom roku. S toga je i ova izmena neophodna i propisuje da se rešenje o ozakonjenju objekta neće sprovesti u katastru dok se prethodno ne otklone svi nedostaci koji su uočeni u elaboratu o geodetskim radovima.
Takođe, potrebno je uvesti nove zabeležbe koje su od značaja za pravni promet nepokretnosti, kao što su zabeležba postupka komasacije, zabeležba postupka restitucije, zabeležba odluke suda o privremenom oduzimanju imovine doneta u skladu sa zakonom koji uređuje oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i zabeležba rešenja nadležnog organa o uklanjanju objekata ili dela objekata.
Zabeležba pravosnažne građevinske dozvole, koja je propisana zakonom, izgubila je smisao od kada je uvedena predbeležba objekta u izgradnji koja se vrši po službenoj dužnosti, te stoga ovu zabeležbu treba ukinuti.
Potrebno je proširiti i mogućnost upisa i brisanje zabeležbi bez donošenja rešenja i na situacije kada se zabeležba odnosi na veći broj nepokretnosti ili se masovno upisuje što je slučaj sa zabeležbom postupka komasacije, zabeležba kulturnog dobra, kao i zabeležba zabrane otuđenja objekta koji je u postupku ozakonjenja koju treba upisati na oko dva miliona objekata.
Rešenje bi se donosilo samo u slučajevima odbacivanja ili odbijanja zahteva za upis, odnosno obustavljanje postupka. Time će se u značajnoj meri rasteretiti službe i dobiti više vremena za brže rešavanje predmeta koji se odnosi na upis nepokretnosti i prava na njima.
Zakonom o ozakonjenju objekata propisano je da zavod uspostavlja i vodi evidenciju o objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti. Imajući u vidu da se evidencija o objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, koja je uspostavljena na osnovu podataka dobijenih snimanjem iz vazduha, već koristi od strane zavoda i drugih organa državne uprave i lokalne samouprave, evidencija treba da bude sastavni deo geodetesko-katastarskog informacionog sistema. Povezivanjem ove dve evidencije sa Registrom katastra nepokretnosti omogućiće se upis u katastar nepokretnosti zabeležbe, zabrane otuđenja i za objekte u postupku ozakonjenja koji nisu upisani u katastar na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen uz navođenje evidencionog broja objekta iz te evidencije.
Cilj izmena i dopuna ovog zakona jeste ubrzanje postupka upisa u katastar nepokretnosti u duhu reforme katastra koji se sprovodi u skladu sa zakonom. Usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o elektronskoj upravi, povećanje pravne sigurnosti
stranaka u postupku, upisa promena u katastar i otklanjanje problema koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona su dovoljni razlozi da poslanici SDPS u danu za glasanje podrže izmene i dopune zakona koji se danas nalazi na dnevnog redu zasedanja. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Moram nešto da kažem kao ovlašćeni predstavnik moje partije, a govorim o radu Inženjerske komore i o postupku izdavanja licenci. Vrlo je bitno, bez obzira na probleme koji su postojali u Inženjerskoj komori u prethodnom periodu, nije baš da su se licence dobijale kako je ko hteo.
Ja sam i u svom izlaganju vezano za zakone u ponedeljak vrlo jasno rekla da komisije koje postoje u Inženjerskoj komori i dalje Inženjerska komora sprovodi postupak polaganja stručnog ispita.Komisije su sastavljene zaista od najkompetentnijih ljudi, kako iz reda nauke, tako i iz struke.
Ono što se javilo kao problem u Inženjerskoj komori jeste jedan, da kažem dosta nedefinisan sukob koji je paralisao rad Inženjerske komore. Ministarstvo je pokušalo u par navrata da interveniše i da pomogne da se funkcionisanje Inženjerske komore vrati na prethodni nivo.
S obzirom da te intervencije nisu urodile rezultatima, zaista je bilo nemoguće. Ono što je jedino moglo u tom trenutku da se uradi to je da taj posao na sebe preuzme Ministarstvo, što se sada i radi, s tim što je Inženjerska komora zadržala postupak polaganja stručnog ispita, a sam postupak izdavanja licenci je preuzelo Ministarstvo i to funkcioniše jako dobro.
Ono što se ovim zakonom dodatno propisuje i što smatramo da je jako dobro jeste Program permanentnog usavršavanja koji će biti obavezan za sve inženjere, građevinske struke i arhitekte, urbaniste, kao što je to i u nekim drugim strukama.
Građevinarstvo je nešto što napreduje iz godine u godinu, i jednom stečeno zvanje diplomiranog inženjera se ne može smatrati dovoljnim za njegov čitav radni vek. On mora da pohađa određene stručne skupove i mora da svoje znanje dodatno usavršava kako bi bio konkurentan i u toku svog čitavog životnog veka. I to je apsolutno u redu.
U prethodnom periodu Program permanentnog usavršavanja je sprovođen, ali nije bio obavezan. Određene strukovne organizacije su se bavile organizovanjem naučnih skupova, organizovanjem određenih seminara na zahtev privrede, na zahtev struke.
Određeni sertifikati iz ovih oblasti su bili potrebni mladim inženjerima koji se nalaze na fakultetima koji se bave istraživačkim radom, kao potvrda za napredovanje u više zvanja, ali u privredi to nije bio uslov.
Zato smo možda i dolazili u probleme u prethodnom periodu da se na određene zahteve u privredi nije moglo odgovoriti na adekvatan način.
Obavezno usavršavanje građevinskih inženjera sigurna sam da će u narednom periodu doprineti samo jednom boljem kadru, znači kadru građevinskih inženjera koji će biti dodatno edukovan, koji će odgovoriti na sve zahteve savremenog građevinarstva i koji će nama i kao zemlji obezbediti jedan kadar koji je potreban da ne moramo nikada doći u situaciju da angažujemo nekoga iz inostranstva da nam uradi neke stvari koje su vrlo bitne zato što mi možda nismo dovoljno ulagali u naš inženjerski kadar.
Ono što sam navela kao jedan problem i što je primećeno u postupku permanentnog usavršavanja u nekom prethodnom periodu kao neobaveznog jeste odsustvo mladih inženjera iz privrede.
Ja želim to još jednom da pomenem. Gospođa ministarka kada je odgovarala rekla je da je to novim programom predviđeno da će imati u vidu taj problem i da će mladi inženjeri koji su zaposleni i angažovani na ovim velikim infrastrukturnim projektima imati mogućnost da se permanentno usavršavaju po posebnim programima.
Hoću još jednom da kažem da je to važno za sve inženjere u Srbiji, gde god da rade i da podzakonskim aktom koji se bude definisao Program permanentnog usavršavanja za inženjerski kadar iz građevinske struke u narednom periodu se mora predvideti mogućnost finansiranja Programa permanentnog usavršavanja za mlade inženjere koji su zaposleni u privredi.
Smatram da ćemo na takav način doprineti njihovoj obuci da ostanu da rade u Republici Srbiji jer će tu imati priliku da se usavršavaju, a ne da imamo trend odliva mladog stručnog kadra i želje da odu negde u drugu zemlju gde će imati priliku da se dodatno usavršavaju.
Smatram da su predlozi koji se nalaze u Zakonu o planiranju i izgradnji, a tiču se permanentnog usavršavaju izuzetno dobri i da će to unaprediti naše građevinarstvo.
(Beograd, 14.08.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 100399.00 | RSD | 19.07.2018 - |
| Odbornik | Grad Beograd | Grad | Mesečno | 10000.00 | RSD | 04.03.2018 - |