SLAVICA ŽIVKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1970. godine. Po obrazovanju je master ekonomista. Mandat joj je dodeljen 19. jula 2018. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama se danas nalaze izuzetno važni zakoni, nov zakon o trgovini i Predlog nacrta izmene i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini, kao i Predlog zakona o berzama. Ja ću u svom izlaganju govoriti o prve dve tačke dnevnog reda. To će o Zakonu o berzama govoriti moje kolege kroz dalji tok sednice.

Dugogodišnja primena važećeg Zakona o trgovini, pokazala je da određene odredbe treba menjati. Potreba da se odgovori zahtevima prakse koji su se pojavili tokom primene, uslovili su potrebu za donošenjem jednog osavremenog propisa.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, formirali je radnu grupu 2016. godine, sa ciljem preispitivanjem postojećeg propisa i snalaženje načina da se taj postojeći propis osavremeni.

Kako je u toku rada konstatovano da više od polovine članova postojećeg zakona zahteva suštinsku izmenu, doneta je odluka da se uradi jedan potpuno nov zakon, koji će konačno obezbediti nesmetano funkcionisanje tržišta.

U skladu sa novim Zakonom o trgovini, uslovljene su i određene izmene Zakona o elektronskoj trgovini, imajući u vidu da su ovo dva komplementarna propisa koji na sveobuhvatan način uređuju tržište roba i usluga.

Važeći Zakon o elektronskoj trgovini sadržao je nedovoljno jasne odredbe, koje su stvarale izvesne prepreke pravnom razumevanju i primeni u praksi. Izmenama i dopunama vrše se ispravke i pojašnjenja određenih instituta, kako bi se izbegla tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.

Osim toga, Predlog zakona predstavlja nastavak procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, odnosno sa Direktivom o elektronskoj trgovini.

Kako je tržište elektronske trgovine u konstantnom rastu i razvoju, izradi izmene i dopune ovog zakona prethodilo je i istraživanje o elektronskoj trgovini u Republici Srbiji u okviru projekta "Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji".

S tim u vezi, izmene i dopune ovog zakona sačinjene su u simbiozi svih prethodnih aktivnosti, uporedno pravnih analiza i ekonomskih analiza tržišta, kao i sumiranja svih sugestija zainteresovanih strana u procesu izrade ovog zakona.

Činjenica da 45% korisnika preko interneta nikada nije kupovalo ili poručivalo robu ili usluge onlajn, ukazuje na to da je potrebno uložiti napon u razvoj ove oblasti, pre svega na unapređenju zakona, tako i jačanja poverenja potrošača u ovaj vid trgovine sa ciljem podsticanja bržeg razvoja elektronske trgovine.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija formiralo je Međuresornu radnu grupu sa zadatkom da identifikuje prepreke u razvoj elektronske trgovine i pripremi akcioni plan za unapređenje elektronske trgovine u Republici Srbiji.

Jačanje elektronske trgovine u Srbiji u okviru projektne saradnje podrazumeva prepoznavanje i otklanjanje barijera koji otežavaju i usporavaju razvoj elektronske trgovine na domaćem tržištu sa ciljem dostizanja konkurentne prednosti domaćeg tržišta u regionu, ali i daljeg razvoja u skladu sa trendovima i izazovima koji karakterišu najveća svetska onlajn tržišta, poput kineskog tržišta i tržišta SAD.

Predviđanja su da će se do 2030. godine, više od 85% preduzeća globalno baviti elektronskom trgovinom i da je neophodno da Srbija razvija ovu oblast kako bi iskoristila sve tehnološke potencijale za ekonomski progres.

Najveći izazov u jačanju elektronske trgovine u Srbiji je kako da se poveća poverenje građana u taj oblik kupovine i prodaje i spreči siva ekonomija u toj trgovini.

U februaru mesecu 2019. godine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodilo je javno rasprave o Nacrtu zakona o Trgovini i izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.

Bila sam jedan od učesnika na ovim javnim raspravama, jer radeći posao u Industriji građevinskog materijala, naravno, ozbiljno se bavimo i tržištima i svim vidovima unapređenja trgovine u Republici Srbiji.

Veliki broj prisutnih je dovoljan pokazatelj koliko je ova oblast izuzetno važna u Republici Srbiji, a znajući koliki broj ljudi je trenutno zaposleno u sektoru trgovine i koliko ljudi živi od trgovine u Republici Srbiji i da 10% BDP se obezbeđuje iz sektora trgovine.

Tokom diskusija razmatrana su mnogobrojna pitanja i sugestija učesnika, a koje su se prevashodno odnosile na potrebu detaljnijeg i naprednijeg regulisanja elektronske trgovine u Srbiji.

Iz tog razloga, najveći deo unesenih izmena u oblasti trgovine, odnosi se upravo na ovo pitanje, odnosno pitanje elektronskog poslovanja.

Ja ću naglasiti neke od značajnih izmena koje novi Zakon o trgovini donosi, a za koje smatram da su važne za građane Republike Srbije.

U prvim članovima predloženog Zakona o trgovini uvedeni su potpuno novi pojmovi, koji, između ostalog, po prvi put definišu elektronsku prodavnicu i elektronsku platformu.

U daljim članovima predložen je potpuno nov sistem podele trgovine i izvršena je osnovna klasifikacija na trgovinu na malo, na veliko, na trgovinu na malo i pružanje usluga u daljim članovima i detaljnija podela trgovine na malo prema načinu obavljanja. Tako bi, od usvajanja ovog Zakona o trgovini, trgovina na malo bila podeljena na trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.

Što se tiče daljinske trgovine, odnosno trgovine putem sredstava komunikacije na daljinu, njenoj regulaciji je u predloženom Zakonu o trgovini posvećena posebna pažnja. Cilj detaljnog uređenja bio je zaštita potrošača koji zbog fizičke udaljenosti nemaju mogućnost neposrednog uvida u predmetu kupovine i ponudu trgovaca.

Ono što novi Zakon o trgovini, takođe donose, a što do sada nije bilo precizirano i regulisano, odnosi se na uređenje posebnih tržišnih institucija. Tako predloženi Zakon o trgovini predviđa i jasno definiše koje sve posebne tržišne institucije mogu postojati, te ih deli na robnu berzu, sajam, privredne izložbe i tradicionalne manifestacije.

Zanimljivo je da, za razliku od važećeg Zakona o trgovini, predloženi Zakon o trgovini precizira da se na tradicionalnim manifestacijama ne može prodavati svaka roba, već samo ona koja je predmet pomenute manifestacije.

Ja bih ovde naglasila velike izmene koje novi zakon donosi, a tiče se oblasti prodajnih cena, jer sam sigurna da će se građani Srbije sa time svakodnevno susretati. U cilju potrošača kao slabije strane na tržištu više neće biti dovoljno da se istakne samo cena u jedinici mere u kojoj se roba već nalazi, već će biti nužno i da se istakne koja bi cena bila kada bi se roba prodavala u drugim jedinicama mere, kao što su, na primer, metar, kilogram, litar. Na taj način potrošač će imati mogućnost da uporedi cene različitih veličina robe, te da napravi za njega najpovoljniji izbor.

Drugo, cena robe koja se prodaje i usluga koja se pruža elektronskim putem više ne mora da bude istaknuta u domaćoj valuti, već može da bude istaknuta u stranoj valuti. Ovim izmenama potrošači iz svih zemalja sveta imaju mogućnost da prodajna cena kompletne ponude trgovaca bude prikazana u valutama koje inače koriste.

Nešto o novom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Važeći Zakon o elektronskoj trgovini u velikom delu je već harmonizovan sa direktivama EU. Međutim, uprkos modernim rešenjima u važećim odredbama, od usvajanja poslednjih izmena proteklo je skoro šest godina, te se javila potreba za njihovim unapređenjem i daljim usaglašavanjem sa direktivom EU o elektronskoj trgovini.

Imajući u vidu napredna rešenja važećeg Zakona o elektronskoj trgovini, Predlog o njegovim izmenama i dopunama sadrži znatno manje novina od predloga novog Zakona o trgovini. Promene se, pre svega, odnose na preciziranje već postojećih formulacija zakonskog teksta, kao i razrešenje već postojećih definicija, a koje su do sada dovele do nejasnoća ili nejednakosti prilikom primenjivanja.

Izmenjene su definicije korisnika i pružaoca usluga, kao i komercijalne poruke. Uvedena je definicija operatera elektronskih komunikacija. Takođe, neki pojmovi, kao što je pojam potrošač, promenjeni su kako bi se terminološki usaglasili sa pojedinim odredbama važećeg Zakona o trgovini.

Pored već pomenute potrebe za modernizacijom, sve opisane izmene bile su potrebne i radi povećanja pravne sigurnosti. Kao što je poznato, internet je veoma podložno tlo za razvoj sive ekonomije, te je nužno što preciznije zakonsko uređenje, kako bi organi nadzora mogli da sprovode što uspešniju kontrolu tržišta u Srbiji, uključujući i elektronsko tržište.

U Srbiji je u prošloj godini milion i 800 hiljada ljudi kupovalo ili poručivalo robu i usluge elektronskim putem, dok je 73% građana koristilo internet. To je veliki pomak u odnosu na prethodne godine, što govori o tome da, iako elektronska trgovina u Srbiji poslednjih godina beleži rast, ona još uvek nije dovoljno razvijena.

Na osnovu nekih istraživanja koja su sprovedena u našoj zemlji, korisnici interneta u Srbiji u velikoj meri zaostaju u potrošnji, a to je najveći problem u razvoju elektronskog oblika kupovine i prodaje.

U našoj zemlji postoje i velike barijere na strani ponude, kao što su strah i neznanje. Mnogi bi se uključili u elektronsku trgovinu, ali se boje da li će na pravi način znati da je koriste.

Prema istraživanju o elektronskoj trgovini, koja je sprovedena u okviru projekta jačanja elektronske trgovine u Republici Srbiji, najčešći korisnici i kupci su mladi. Među potrošačima koji imaju sumnju u ovakvu trgovinu je 43% ispitanika. Oni se i dalje plaše da će dobiti pogrešan proizvod.

Ja bih ovde morala da navedem jedan primer iz privrede kada govorimo o stanju tržišta i promenama koje nam multinacionalne kompanije donose svojim ulaskom na naše tržište.

Ja radim u Industriji građevinskog materijala Srbije i intenzivno se bavim analizom tržišta, kada govorimo o proizvodnji, prodaji i izvozu, koji služe kao osnov za planove za naredni period.

Ono što je bilo primećeno u prethodnom periodu jeste da je došlo do vlasničkih transformacija u ovom delu privrede, da je nekoliko fabrika privatizovano od strane multinacionalnih kompanija.

Ulazak ovih kompanija na prostor Republike Srbije podrazumeva i prenos određenog načina rada. Ovde je izuzetno važno kada govorimo o ponudi i prodaji određenog proizvoda. I pored sugestije postojećeg menadžmenta da nije moguće u potpunosti na tržište Srbije preneti prasku koju imaju multinacionalne kompanije, ipak se insistiralo na ovakvom vidu prodaje. Međutim, već posle prvog kvartala došlo je značajnog pada u prodaji. Pojavio se onaj čuveni minus koji predstavlja alarm da svi akteri u ovom lancu sednu i pokušaju da nađu rešenje kako bi se ovaj problem prevazišao.

Naravno, rešenje je bilo u miksu onih naprednih načina prodaje i ovih tradicionalnih koji su postojali na tržištu Republike Srbije. Ono što je izuzetno važno, nije se odustalo od ovakvog načina prodaje, već je akcenat ostao na elektronskoj prodaji i daljeg jačanja svih potrebnih resursa u cilju potpunog prelaska na elektronski način prodaje, jer to je vid prodaje koji vlasniku štedi i vreme i novac, a to je jedino što svakog vlasnika interesuje.

Mišljenja sam da se u narednom periodu moramo truditi da uklonimo sve prepreke koje otežavaju razvoj elektronske trgovine u Srbiji kako bi srpsku privredu uspeli da razvijemo u skladu sa trendovima najvećih svetskih elektronskih tržišta, kao što su kinesko i američko.

Po Međunarodnom indeksu digitalne ekonomije društva, Srbija je sa 45. mesta u 2013. godini uspela da skoči na 34. mesto. Elektronska trgovina je mnogo više od jednostranog načina za potrošače da ostvare kupovinu i prodaju. Ona je važan pokretač ekonomskog i društvenog razvoja, a pogotovo razvoja malih i srednjih preduzeća.

Mi sa jedne strane imamo ulazak multinacionalnih kompanija i prenos znanja koji oni svojim dolaskom na srpsko tržište pokušavaju da prenesu na naše tržište i pokušavaju da edukuju postojeći menadžment u cilju usvajanja znanja koje primenjuju na evropskom i na svetskom tržištu. Naravno, on je vrlo brzo prelaze na svoje sisteme prodaje. Ono što jeste problem jeste problem kod malih, srednjih i mikro preduzeća, koji ovakav vid edukacije i ovakav vid podrške nemaju. Stoga, smatram da je potrebno uraditi sve potrebne edukacije, radionice, pružiti na svaki mogući način potrebno znanje u ovom delu, jer mislim da je u domenu elektronske trgovine nedovoljno znanja u svim sektorima.

Topla preporuka Ministarstvu, Privrednoj komori Srbije i udruženjima trgovinskih lanaca, ima ih da li po vlasničkoj strukturi ili po veličini, da se u narednom periodu morati uraditi svi potrebni napori u cilju edukacije, što u podizanju nivoa svesti kada govorimo o elektronskoj trgovini, što kao podstrek preduzetnicima i pomoć da što pre pređu na savremen način trgovine koji je vrlo važan i koji je osvojio svet.

Ukoliko ne uhvatimo korak sa naprednim zemljama, ne mogu da kažem okruženja, jer smo mi iznad zemalja okruženja, ali ukoliko ne uhvatimo korak sa zemljama Evrope i sveta, doći ćemo u situaciju da ćemo izgubiti svoje tržište. Na tome moramo intenzivno raditi u narednom periodu.

Stoga, sva podrška i Ministarstvu trgovine na svim naporima koji su urađeni u proteklom periodu i verujem za sve ono što se planira za naredni period, a znam da su u planu kampanje koje će imati za cilj podizanje svesti kod stanovništva o elektronskoj trgovini, i mislim da moramo biti svesni broja ljudi koji zavise od trgovine danas u Srbiji, u ime svih onih ljudi koji rade u trgovini i onih koji se ovim ozbiljno bave, moramo se time baviti jako odgovorno.

Poslanici SDPS će u danu za glasanje podržati set zakona koji se nalazi na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani direktore sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu sa izveštajem o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana za primenu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Opšti cilj strategije je da se korupcija kao prepreka ekonomskom, socijalnom i demokratskom razvoju Republike Srbije, u najvećoj mogućoj meri otklone. Posledice korupcije ne sastoje se samo u osiromašenju društva i države, nego i u drastičnom padu poverenja građana u demokratske institucije. Veoma značajno stvaranju neizvesnosti i nestabilnosti ekonomskog sistema, koja se ogleda između ostalog i u smanjenju investicija.

Prema istraživanju svetskog ekonomskog foruma za period 2011. do 2013. godine, korupcija je svrstana u prava dva problema koja su presudna za strane investicije u Republici Srbiji. Činjenica je da nije moguće u ograničenom periodu i sa ograničenim resursima rešiti probleme u svim oblastima u kojima se korupcija može javiti.

Ovom strategijom se navode pojedine oblasti u kojima će se prioritetno delovati, a koje su prepoznate kao ključne za izgradnju jačanja sistemskih antikorupcijskih mehanizama, na kojima intenzivno radilo u prethodnom periodu.

Iz vašeg izveštaja se mogu videti značajne aktivnosti, koje je Agencija za borbu protiv korupcije imala u domenu međunarodne saradnje. Moje kolege su u prethodnim izlaganjima o tome govorile, ali smatram da treba pomenuti i vrlo je važno da je Republika Srbija među prvima pozvana za jednog od osnivača mreže Agencija za borbu protiv korupcije sa ciljem promovisanja, razmene informacija i dobrih praksi među institucijama za prevenciju i borbu protiv korupcije.

Veoma je značajno da se nalazimo između, u izveštaju stoji, 18 zemalja, vi ste danas u svom izlaganju rekli da je 19 zemalja trenutno, verovatno se taj broj povećao, članica ove mreže i veoma je značajno da je Republika Srbija prepoznata kao jedna od zemalja koja ima veliki interes da se nađe u toj mreži i da u skladu sa razmenom informacija sa zemljama koje se nalaze u mreži agencija, unapredi svoj rad značajno kroz razmenu iskustava i razmenu dobrih praksi, a u cilju prevencije i snažnijeg obračuna sa korupcijom u svojoj zemlji.

Takođe, iz izveštaja se vidi da je softversko rešenje i metodologija izrade plana integriteta koje Agencija sprovodi, nominovano za nagradu UN za inovacije u javnoj upravi. Ovo su značajni pokazatelji da u Republici Srbiji postoji razvijena svest i politička volja da se postigne značajan napredak u borbi protiv korupcije. Nekako i u prethodnim godinama, uglavnom fokus bio na glavnom gradu i većim gradovima, verovatno zbog medija koji su tu skoncentrisani, pa su lokalne samouprave bile izolovane i prepuštene same sebi što je predstavljalo idealan teren za korupciju.

Posebno želim da naglasim da je od izuzetne važnosti primena koncepta lokalnog antikorupcijskog plana i pokrajinskog antikorupcijskog plana koji je Agencija predložila. Uspostavljen je sistem podrške jedinicama lokalne samouprave za izradu i usvajanje lokalnog antikorupcijskog plana i formirana su tela za praćenje, sprovođenje ovog dokumenta. Iz Izveštaja se vidi da je 59% od ukupnog broja lokalnih samouprava usvojilo ove planove i nadam se da će taj procenat u ovoj godini biti veći. Zašto je ovo posebno važno? Govorili smo danas o Poglavlju 23. Akcionim planom za pregovaranje Srbije u članstvo EU za Poglavlje 23 predviđa se jačanje preventivnih antikorpcijskih mehanizama na nivou lokalne samouprave, u skladu sa ovom obavezom i rezultati koje je Agencija ostvarila, i to bih posebno pohvalila.

Moram da naglasim da je javnost konstantno zainteresovana za proveru izveštaja i praćenje imovinskog stanja funkcionera i da je u prethodnoj godini, kako se iz vašeg izveštaja vidi, pokrenuto 186 postupaka na republičkom, a na lokalnom nivou 116 postupaka. Prevencija korupcije podrazumeva i jačanje svesti o njenoj štetnosti, zbog čega Agencija veliku pažnju poklanja predstavkama građana. Čak 474 predmeta u prethodnoj godini su okončani po ovim predstavkama. To sigurno doprinosi vraćanju poverenja građana u ovu instituciju i mislim da je to jako važno.

Vi ste u Izveštaju dali i određene preporuke koje bi rad Agencije unapredile. Navela bih kao izuzetno značajne, prvo i najvažnije, i vi ste naveli, usvojiti Zakon o sprečavanju korupcije tako da se precizira položaj Agencije i prošire njena ovlašćenja i prava, uključujući i pravo na neposredan pristup evidencijama i dokumentaciji državnih organa i organizacija i drugih pravnih lica od značaja za postupke koje vodi Agencija. Takođe, obezbediti zakonski okvir za jačanje kapaciteta Agencije radi ostvarivanja veće efikasnosti njenog rada. Jako je bitno donošenje nove nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao dopune Akcionog plana za Poglavlje 23, radi definisanja preostalih ciljeva i mera od značaja za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji. Po meni, jako je važno intenzivirati saradnju sa drugim državnim organima u oblasti borbe protiv korupcije, u smislu Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Date preporuke su u skladu sa zaključcima Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gde između ostalog stoji da Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme sve potrebne aktivnosti kako bi se obezbedila što potpunija primena Zakona o sprečavanju korupcije i ostvarivanja antikorupcijskih ciljeva kroz kontinuirano jačanje transparentnosti u radu državnih organa. Takođe, Narodna skupština se obavezuje da će obezbediti usklađenost zakonskih rešenja i stvoriti jedinstven i konzistentan pravni okvir koji uređuje oblast borbe protiv korupcije.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije u potpunosti podržavaju napore i aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije u jačanju integriteta i odgovornosti institucije i funkcionera, kao i zaposlenih u upravi, u cilju suzbijanja korupcije kako u upravi, tako i u društvu u celini. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

Poštovana gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici.

Pred nama se danas nalazi Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima, radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog Koridora autoputa E-761, deonice Pojate – Preljina ili projekat kako ga mi zovemo Moravski koridor, u okviru koga je predviđena izgradnja ove značajne deonice autoputa, sa regulacijom reka, izgradnjom telekomunikacione infrastrukture duž koridora autoputa. S toga, ovo jeste projekat od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Moravski koridor, tj. deonica Pojate – Preljina, je od izuzetnog strateškog značaja za Republiku Srbiju, kako za povezivanje i veću mobilnost unutar Republike Srbije, tako i zbog regionalnog značaja.

Strateški značaj projekta se ogleda u povećanju dostupnosti opštinskim centrima, privrednim zonama i turističkim destinacijama. Budući autoput biće izgrađen delom na postojećoj trasi, a delom izmešten od državnog puta prvog reda M5 i povezivaće sva veća naseljena mesta u regionu Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak.

Na ovom području živi oko 500 hiljada stanovnika, posluje preko 21 hiljada malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, formirano je 10 poslovnih i jedna slobodna zona. U ovom delu Republike Srbije nalazi se šest planina, oko 20 manastira i 10 popularnih destinacija banjskog turizma.

Izgradnjom trase ovog dela autoputa, značajno će se podići nivo i unaprediti postojeći potencijali kada govorimo o turističkoj ponudi. Takođe se, otvaraju nove šanse za izgradnju pratećih turističkih objekata, industrijskih, a samim tim će se i individualna stambena gradnja povećati u ovom delu Srbije.

Po poslednjim pokazateljima, prema podacima prikupljenih u prvom kvartalu 2019. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Republike Srbije porasla je za 17,6%. Vrednost izvedenih radova u prvom kvartalu 2019. godine je značajno povećan u regionu Šumadije, Zapadne Srbije i najveća je u tom delu i iznosi oko 38,8%, zatim u beogradskom regionu 14,6% i regionu Vojvodine oko 11,4%. Dok je u regionu južne i istočne Srbije zabeležen manji pad i tu se kreće neki procenat od sedam do osam u stalnim cenama izraženim.

Izgradnjom telekomunikacione magistrale, koja prati trasu ove saobraćajnice, obezbeđuju se uslovi za pružanje najkvalitetnijih telekomunikacionih servisa, kako u samom pojasu autoputa, tako i u svim pomenutim mestima, koja gravitiraju saobraćanom koridoru.

Planiranje izgradnje ovog Koridora počelo je još 2010. godine, tako da je u toku 2011. godine, javno preduzeće "Putevi Srbije" ugovorilo izgradnju projektne dokumentacije za deonicu autoputa Pojate - Preljina.

Međutim, nakon velikih poplava koje su se dogodile 2014. godine, stupili su na snagu novi propisi i novi standardi, pa je u vezi sa ovim projektom bilo neophodno primeniti sve najnovije standarde u oblasti vodo zaštite i izmeniti prvobitnu trasu auto-puta i predvideti dodatne mere za zaštitu budućeg auto-puta koji prolazi kroz plavno područje Zapadne Morave i njenih pritoka, što je zaista bio jedan komplikovan zadatak i vrlo zahtevan.

Treba imati u vidu da posle majskih poplava 2014. godine, izmenjeni hidrološki uslovi što je nametnulo i potrebu izmenu planske i tehničke dokumentacije, a to dalje dovodi i uslovnu izmenu postojećih planova tog područja, prvenstveno prostornih. Izmena prostornih planova je inicirala izmenu prethodne završene projektne dokumentacije i tako u krug.

Sve su ovo bili razlozi da se na kvalitetan i sveobuhvatan način pristupi realizaciji ovog projekta, te je zbog toga 09. februara 2017. godine, Vlada donela odluku o obrazovanju radne grupe za realizaciju projekta Moravski koridor.

Radna grupa je pokrenula niz aktivnosti, prvenstveno vezanih za reviziju prethodno urađenih projekata i prostornog plana, porodično posebno, posebne namene i infrastrukturnog koridora i nedostajaće projektne dokumentacije za srednju deonicu Kruševac - Adonja.

Paralelno sa tim, neophodno je bilo nadležnom ministarstvu republičkom direkcijom za vode, javno preduzeće "Srbija vode", institutom "Jaroslav Černi", a sve u cilju optimalne izgradnje, kako samog auto-puta, tako istovremeno i trajnog rešavanja vodo zaštita sliva Zapadne Morave.

Jasno se uočava da se radi o izuzetno kompleksnom i zahtevnom projektu u smislu planiranja, pripreme i tehničke dokumentacije, finansiranja, kao i same realizacije. Donošenjem ovakvog zakona će doprineti završetku pripreme i realizacije projekata na najefikasniji i najbrži način, što će kao ishod imati alokaciju koristi za lokalno stanovništvo, lokalnu privredu i brži razvoj transportne mreže Republike Srbije u najkraćem roku.

Za realizaciju ovog projekta, a imajući u vidu visine investicije koja treba da pokrije izgradnju auto-puta, regulaciju reke, izgradnju telekomunikacionog koridora duž auto-puta, potrebno je paralelno pregovarati sa nekoliko banaka o uslovima za zaključenje ugovora o kreditu.

S tim u vizi, u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, planirano je kreditno zaduženje kod stranih investicionih korporacija i fondova na iznos od 800 miliona evra.

Od posebnog je značaja da se dodela ugovora jednog ili više za celokupan obim radova na projektu, na osnovu direktnog odabira strateškog partnera, vršenja načina koji garantuje pravnu sigurnost.

Ovaj zakon predviđa da će se posebnim ugovorom zaključiti između Republike Srbije i javnog preduzeća "Putevi Srbije" i strateškog partnera. Na takav način će se regulisati i dinamika izvođenja radova, koja će biti osnov za praćenje učinka, promena koje će se ovim zakonom predlagati.

Postojanje ovakvog zakona i dodela projekata u skladu sa međunarodno priznatim pravnim normama pruža Republici Srbiji mogućnosti za pristup međunarodnog finansiranja. To će dati Republici Srbiji mogućnost da na međunarodnom finansijskom tržištu u celosti obezbedi sredstva neophodna za finansiranje o uspešnu realizaciju projekta.

Od ovakvog pristupa finansiranje će u korist imati budući infrastrukturne projekte u Republici Srbiji, uvođenjem pristupa finansijskim izvorima, koji obezbeđuju razne međunarodne priznate organizacije.

Rezultati neposrednog uticaja predloženih promena na javne prihode će biti vidljivi na srednji rok, jer će sama izgradnja i povećan broj građevinskih aktivnosti na ovom području imati pozitivan uticaj na javne prihode kroz uplatu poreza sa finansijske transakcije, koja će se odvijati tokom izgradnje Koridora, angažovanjem lokalnih firmi u toku izgradnje, većim prisustvom građevinske operative koja povećava stepen korišćenja usluga i trgovine u lokalnim samoupravama u kojima se odvijaju radovi, korišćenje kapaciteta za smeštaj radne snage i drugo.

Poseban pozitivan uticaj može se očekivati kroz stvaranje uslova za povećanje BDP, čime se ostvaruju pozitivni efekti na građane i privredna društva u Republici Srbiji.

Od strateškog partner, kako zakon predviđa, zahtevaće se da razvije opcije pametnih infrastrukturnih rešenja za Republiku Srbiju, uz isporuku najviše vrednosti putem ranog uključivanja izvođača radova, što će omogućiti efikasnu i brzu realizaciju projekta, inkorporaciju telekomunikacione infrastrukture i dodatnu vrednost za lokalne zajednice poklanjanjem posebne pažnje kontroli poplava.

Primena međunarodnih standarda je jedno od rešenja predloženo Predlogom zakona. Očekuje se da će celokupno stanovništvo regiona koje pokriva Moravski koridor, na ovom području živi oko 500 hiljada stanovnika, imati višestruke koristi koje se ogledaju u smislu novog zapošljavanja, poboljšanja pristupa i povezivanja delova Republike Srbije sa međunarodnim saobraćajnim koridorom 10 i 11, ali i povećanje ukupnog standarda života kroz lokalni ekonomski razvoj.

Članom 2. ovog zakona predviđeno je da prilikom realizacije izgradnje Moravskog koridora biće korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači koji će biti određeni ugovorom o projektovanju i izvođenju radova zaključenim u skladu sa odredbama ovog zakona.

Kao neko ko dolazi iz građevinske industrije moram posebno da naglasim ovaj član i izrazim svoje zadovoljstvo naporima Vlade i Ministarstva građevinarstva da ovim zakonom daje mogućnost dodatnog upošljavanja domaćih proizvođača građevinskog materijala i domaće građevinske operative.

Kada govorim o uposlenosti ne mogu a da se ne osvrnem na godine koje su bile izuzetno teške za srpsko građevinarstvo. Početkom ciklusa privatizacija došlo je do raspada građevinske operative Srbije i preživele su samo firme koje su imale ugovorene radove u inostranstvu, jer je naša zemlja u tom periodu, nažalost, bilo jedno potpuno odsustvo investicija, što je industriju građevinskog materijala dovelo u vrlo težak položaj.

Radilo se sa trećinom kapaciteta kako bi se očuvala privredna aktivnost i tako mala proizvodnja nije se mogla plasirati na domaće tržište zbog nedostatka investicija. Sedamdeset procenata i od tadašnje proizvodnje se izvozilo u zemlje okruženja, što je dodatno oslabilo proizvođače građevinskog materijala, jer se manje gradilo u Srbiji.

Zahvaljujući jednom velikom investicionom ciklusu od 2016, 2017, 2018. godine, mi danas imamo građevinarstvo koje je ponovo u punom zamahu, jer 24% je učešće građevinskog materijala i građevinarstva u ovom trenutku u zvaničnom obračunu BDP, što je najveće učešće bilo koje industrije u porastu BDP.

Građevinska industrija vezuje za sebe preko 50 industrijskih grana. Ona je lokomotiva razvoja svih resursa koje Srbija ima. Ima veliki potencijal za izvoz, da ostvaruje veliki neto devizni priliv.

Takođe, želim da napomenem da građevinska industrija, pored poljoprivredne, može masovno da uposli stanovništvo svih starosnih struktura, naravno, kroz obezbeđenje sisteme prekvalifikacije i drugih programa koji, ukoliko se ovakav trend nastavi, imaju šanse da se realizuju.

Ovako veliki investicioni ciklus, koji ova Vlada započela, je šansa za domaću građevinsku operativu koja je u prethodnom periodu bila bačena na kolena i sada je prilika da ponovo to stane na noge i bude pravi partner kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

U bliskoj budućnosti otvaraju se nove šanse za građevinsku operativu u inostranstvu, a za to su nam potrebni referentni poslovi u zemlji koji su od izuzetnog značaja zbog referenci za domaću građevinsku operativu.

Potreba stvaranja garantnog fonda kao garancije za ugovorene radove građevinskoj operativi i organizovan nastup srpske građevinske operative na inostranom tržištu su put kojim srpsko građevinarstvo treba da ide.

Dugo radim u građevinarstvu, pa se sećam i nekih vremena kada smo sve ovo imali. Stoga se jako radujem kada vidim zakon koji povećava šanse domaćim proizvođačima i domaćim izvođačima.

Verujem da će prilikom raspodele posla, kada govorimo o Moravskom koridoru, a opet se pozivajući na član 2. ovog zakona, domaćim izvođačima biti povereni poslovi u najvećoj mogućoj meri u odnosu na strane izvođače koliko to prethodno dogovoreni uslovi budu dozvoljavali.

Zašto mislim da je to potrebno i da je to posebno važno? Domaći izvođači i domaći proizvođači građevinskog materijala plaćaju porez i pune budžet države. Imaju mogućnost da, zahvaljujući poslovima koje su im povereni, steknu licence koje su od presudnog značaja za konkurentnost na domaćem, a posebno inostranom tržištu. To je jedini put koji će osnažiti domaću građevinsku industriju i drago mi je da je prepoznato i da se u ovom zakonu na tome insistira.

Radim u građevinarstvu 25 godina, sada u industriji građevinskog materijala i jako volim svoju građevinu i moju industriju za koju radim.

Veoma mi je važan položaj, kao i sve mere koje doprinose unapređenju domaćeg građevinarstva. Stoga ću zajedno sa svojim kolegama iz SDPS u danu za glasanje podržati zakon koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.08.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100399.00 RSD 19.07.2018 -
Odbornik Grad Beograd Grad Mesečno 10000.00 RSD 04.03.2018 -
Poslednji put ažurirano: 03.11.2018, 02:07