SLAVICA ŽIVKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.04.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 62. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti i amandman je odbijen zbog tehničke greške. Ali, bez obzira na sve, smatram da je ovo pitanje veoma važno i da o njemu treba govoriti, a tiče se obezbeđenja dostupnosti usluga zdravstvene zaštite osobama sa invaliditetom.

Ako sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom prestavlja trajnu opredeljenost Republike Srbije iskazanu u prioritetima i ciljeva predviđenim strategijom unapređenja položaja sa invaliditetom u Republici Srbiji, Zakon o potvrđivanju Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, takođe, kao i drugim brojnim dokumentima koji se odnose na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i sprečavanje diskriminacije po bilo kom osnovu, smatramo da je i na osnovu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, država se obavezala da preduzme sve odgovarajuće mere uključujući i zakonodavstvo u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom.

S toga smatram da rizici diskriminacije, marginalizacije i socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom imaju tendenciju da se uvećavaju i umnožavaju, te je neophodno kontinuirano preduzeti različite mere i aktivnosti kako bi se ovi rizici sveli na najbolju moguću meru.

Osobe sa invaliditetom imaju različite fizičke senzore, intelektualne i mentalne teškoće i potrebe zbog kojih im treba omogućiti dostupnosti i adekvatno korišćenje usluga zdravstvene zaštite.

Šta to podrazumeva? Osobama sa fizičkim invaliditetom potrebno je obezbediti dostupnost u svim ustanova zdravstvene zaštite, izgradnjom rampi ili drugih pomagala. Osobama sa senzor invaliditetom potrebno je obezbediti audio informacije, kao i informacije na Brajevom pismu. Osobama sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom dostupnost uslugama zdravstvene zaštite, znači razumevanje usmenih i pisanih informacija, kao i snalaženje u prostoru zdravstvene ustanove. Potom i obezbediti prilagođeno davanje usmenih i pisanih informacija i obaveštenje, jednostavnim i lakim jezikom, kao i slikovnim znacima.

U cilju dostupnosti usluga zdravstvene zaštite, potrebno je takođe obezbediti pri svakoj ustanovi zdravstvene zaštite savetnika koji poznaje specifične potrebe i probleme osoba sa invaliditetom, ima posebna znanja i veštine da pomogne osobama sa invaliditetom u snalaženju u prostoru ustanove zdravstvene zaštite i u razumevanju obaveštenja i uputstava lekara i drugih zdravstvenih radnika.

Savetnik ne mora biti novo zaposleno lice, može biti i lice koje radi na šalteru, a koje je dodatno osposobljeno za davanje informacija osobama sa invaliditetom na njemu, razumljivom pismu, jeziku.

Zašto smatram da je to toliko bitno? Kao majka deteta sa invaliditetom, moja ćerka ima 29 godina i osoba je intelektualnim teškoćama. Oni su teško prepoznatljivi kada uđu u dom zdravlja, jer nemaju vidni hendikep, ali kada stanu pred šalter sva obaveštenja koja stoje pred šalterom njima ne znače ništa, jer ne umeju da čitaju, mahom.

U zavisnosti od toga kakav problem imaju i koliki je stepen oštećenja osobe sa takvim problemom, u većoj ili manjoj meri su mogućnosti da iskažu problem zbog koga su došli u dom zdravlja. Naravno, osobe koje se nalaze na šalteru sa većim ili manjim razumevanjem pristupa takvoj osobi. Pitanje je kolika je gužva, da li može da se posveti na pravi način, kako će i da mu pomogne, ako osoba ne zna zbog čega je došla i ne ume to da kaže. To su problemi o kojima bi se moglo jako dugo govoriti, ali da ne dužim, verujte mi, već 22 godine se intenzivno bavim humanitarnim radom i unapređenjem osoba sa invaliditetom kroz udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju. Ovaj problem je tema svakog sastanka. Roditelji u većoj ili manjoj meri mogu da se nose sa ovakvim problemom.

Mi zbog problema sa našom decom smo vrlo često u domovima zdravlja. Vrlo često morate i odgovoriti na neke nepredviđene situacije i ne možete toliko često odsustvovati sa posla. Armija roditelja nije uspela da očuva zaposlenje baš zbog ovakvih problema. Ako ne kroz zakon, možda kroz neka podzakonska akta se možda može naći rešenje za ovakav problem, jer čak i angažovanje lica koje bi pomoglo osobi sa smetnjama u razvoju, snalaženju i u dostupnosti zdravstvene zaštite u domu zdravlja nije možda toliki izdatak koliko čitava armija roditelja koja ja ostala bez posla i koja je danas na socijalnoj pomoći.

Na ovakav način pomaže i osobi sa invaliditetom i porodici i budžetu države. Možda je zahtev preobiman, možda i samo angažovanje savetnika zvuči kao neki dodatni ozbiljan problem koji bi se danas trebao naći u domovima zdravlja, ali mi se trudimo i kao država da unapredimo položaj osoba sa invaliditetom. Kroz moj celoživotni rad zaista se mnogo toga radilo i osobe sa invaliditetom danas ima značajno bolje uslove i vidljiviji su i prepoznatljiviji, imaju pravo na zapošljavanje, radno angažovanje, drugačiji vidovi podrške koji su zaista danas na mnogo višem nivou u odnosu na prethodni.

Ako želimo da naše zakonodavstvo uskladimo sa EU i ako idemo tim putem, možda treba i ovaj deo po ugledu na savremene, evropske zemlje nekako dovesti na taj nivo i pomoći svima onima kojima je zaista pomoć potrebna, a koji to ne umeju da kažu. Hvala na razumevanju.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan i potpuno nov zakon o Centralnom registru stanovništva koji predstavlja novi korak ka uspostavljanju savremene i efikasne javne uprave.

Pored građana koji više neće imati potrebe da podnose na uvid razne dokumente i izvode, potvrde, uverenja i slično, Centralni registar stanovništva će olakšati i ubrzati proceduru i rad službenika, jer će elektronski moći da pristupe podacima bez potrebe da ih građani ili drugi organi dostavljaju.

Takođe, veoma je važno da će građani imati pravo da pristupe podacima koji se na njih odnose, odnosno koji se o njima vode u Centralnom registru stanovništva, da izvrše proveru tačnosti podataka, odnosno da ukažu na eventualne netačnosti.

Posebno želim da istaknem značaj i pozitivne efekte koje će ovaj zakon imati na osobe sa invaliditetom i njihove porodice jer je do sada bio jako veliki problem kako u pribavljanju potrebne dokumentacije za ostvarenje nekog prava, tako i utvrđivanja obaveze.

Najveći je problem kada dete sa smetnjama u razvoju morate dovesti u određenu instituciju radi potpisa ili neke druge obaveze koju mora ispuniti u toku nekog administrativnog postupka.

Čekanje u redu osoba sa mentalnim teškoćama koja nemaju vidni hendikep i vrlo često ne nailaze na razumevanje drugih jer nisu lako prepoznati, predstavljalo je svaki put novu traumu i za dete i za roditelje.

Dobro je što će se ovim zakonom uspostaviti osnove jedinstvenog pravnog režima i standard za vršenje poslova državnih organa na način da svaki naš građanin bude zadovoljan uslugama koje će biti brze, efikasne i bez troškova.

U skladu sa ovim je i moje pitanje u okviru javnih rasprava, jedan od predloga je bio da se u Centralnom registru stanovništva pored podataka predviđenih nacrtom ovog zakona budu obuhvaćeni podaci o domaćinstvima. Na primer, jedno porodično domaćinstvo, bračni par sa decom, bračni par bez dece, domaćinstvo sa jednom porodicom, domaćinstvo sa dve porodice i slično, odnosno da se u članu 6. Nacrta zakona predvidi uspostavljanje registra porodice i domaćinstva.

Ova sugestija na Nacrt zakona nije prihvaćena iz razloga što će Centralni registar stanovništva biti uspostavljen i vođen kao izvedeni registar koji preuzima podatke iz izvornih registara.

Smatram da je ovaj podatak izuzetno važan i da je bilo potrebno naći način da se i ova vrsta evidencije nađe u registru s obzirom da je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona pouzdano i relevantno praćenje, analiza stanja i trendova stanovništva, obavljanja statističkih, socio-ekonomskih i drugih istraživanja i analiza.

Drugo moje pitanje odnosi se na član 5. Predloga zakona, gde je propisano da će se u Centralnom registru stanovništva Republike Srbije pored podataka o državljanima Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji, nalaziti i podaci državljana Republike Srbije bez prijavljenog prebivališta na teritoriji Srbije, ali i lica čiji je status posebno osetljiv ili specifičan po nekom posebnom osnovu, među kojima se nalaze izbeglice, tražioci azila, stranci kojima je odobreno utočište, stranci sa odobrenim privremenim boravkom.

Međutim, Centralni registar ne pruža mogućnost evidencije stanovništva Republike Srbije koji po osnovu privremenog rada u inostranstvu ili nekog drugog osnova napuštaju Srbiju na duži vremenski period od šest meseci.

Redovni popis stanovništva se radi na deset godina i to je dosta dug vremenski period za revizije postojećih evidencija u cilju obavljanja statističkih, socio-ekonomskim i drugih istraživanja i analiza, kao i vršenja drugih zakona ili drugih propisom utvrđenih uslova.

Centralni registar je zakon koji rešava mnoge probleme o kojima je danas dosta bilo reči, ali bi trebalo u narednom periodu razmišljati i o predlozima koji su izrečeni, a koji se tiču unapređenja ovog zakona. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poslanici SDPS su podneli amandmane na Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i ozbiljno smo se bavili ovim zakonom, jer on u najvećoj meri vrlo značajno utiče na privredni ambijent u Republici Srbiji.

U članu 116. Predloga zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predložili smo brisanje stava 3. i ovaj amandman je prihvaćen.

Obrazložiću. Stav 3, čije se brisanje predlaže, omogućava uvođenje novih naknada bez izmene Zakona, što je suprotno samom cilju donošenja ovog zakona. Uvođenje bilo kojih novih naknada uredbom predstavlja zadržavanje sadašnjeg načina uređivanja ove oblasti za neke buduće naknade i podrivanje napora za obezbeđenje transparentnosti i predvidivosti pravnog okvira koji utvrđuje javne dažbine kao ključnih ciljeva unapređenja uslova poslovanja.

Postupak koji obezbeđuje najveću transparentnost, predvidivost i analizu efekata, odnosno opravdanost uvođenja novih naknada jeste upravo postupak promene zakona. Ukoliko analiza efekata pokaže da je potreba za uvođenje novih naknada opravdana i njeno sprovođenje biće efikasnije ukoliko je propisano zakonom. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.08.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100399.00 RSD 19.07.2018 -
Odbornik Grad Beograd Grad Mesečno 10000.00 RSD 04.03.2018 -
Poslednji put ažurirano: 03.11.2018, 02:07