SLAVICA ŽIVKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1970. godine. Po obrazovanju je master ekonomista. Mandat joj je dodeljen 19. jula 2018. godine.
Poslednji put ažurirano: 23.05.2019, 12:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.12.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje kolege i ja, SDPS, smo podneli amandman na član 33. Predloga zakona o javnom dugu. Član 33. detaljno definiše uslove i načine zaduživanja lokalne samouprave, kao i uslove pribavljanja saglasnosti Ministarstva finansija o zaduživanju lokalne samouprave.

Istina da ovaj član 33. je značajno poboljšan u odnosu na prethodni, u prethodnom zakonu, jer sada imamo i kriterijume i šta se uzima u obzir prilikom davanja saglasnosti. Međutim, šta je sporno? Saglasnost iz stava 1. članovi Ministarstva daju u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti, a ako Ministarstvo u roku iz stava 4. ovog člana ne odgovori na zahtev za davanje saglasnosti smatraće se da saglasnost nije data.

Mi smo samo tražili da i pozitivan i negativan odgovor bude vrlo jasno dostavljen lokalnim samouprava jer smatramo da je to vrlo važno i potrebno. Lokalne samouprave iako podnesu zahtev za mišljenje, a imaju pred sobom kriterijume, znači da su ih oni procenili u skladu sa nekim svojim načelima. Ministarstvo bi trebalo da ukaže šta je to što smatraju nepodobnim, šta je to što smatraju nepotrebnim i vrlo jasno odgovoriti lokalnoj samoupravi.

Smatramo da je ovo vrlo bitno i zbog odgovornosti koju lokalna samouprava ima jer kriterijumi su vrlo jasni, procenat ostvarenja prihoda i primanja u odnosu na planirani procenat izvršenja rashoda, izdatak u odnosu planirane, visina planiranog budžetskog deficita, visina neizmirenih obaveza, visina postojećeg kreditnog zaduženja itd. Ovakav odgovor Ministarstva finansija bi bio vrlo transparentan i poslužio bi onima koji kontrolišu rad lokalne samouprave da imaju uvid u ukupno zaduženje i šta je to što se u određenoj opštini ne sprovodi kako treba. Koji su to kriterijumi na koje treba uticati u narednom periodu kako bi se ovaj problem prevazišao i naravno stekli uslovi za narednu godinu da se ostvari neko kreditno zaduženje.

Veoma je bitno jer se na osnovu planiranog kreditnog zaduženja prave budžeti za lokalne samouprave, pa na osnovu nekog predviđenog iznosa i posle ako ne dobijete odgovor u roku od 30 dana vi ste prinuđeni da radite rebalans i naravno za to vam je potrebno i neko valjano objašnjenje. Mislimo da bi ovakvo amandmansko rešenje poboljšalo postojeći član 33. i da bi lokalnoj samoupravi u velikoj meri poboljšao rad, kada govorimo o efikasnijem radu i negde transparentnijem uvidu u poslovanje lokalne samouprave. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, uvaženi gosti iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih zakona i ja ću najpre u svom izlaganju nešto više reći o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, jer smatram da je izuzetno bitan, pogotovo što Zakon o javnim nabavkama uspostavlja zakonodavni okvir u oblasti javnih nabavki u Republici Srbiji. To je sistem koji omogućava poštovanje osnovnih načela slobode kretanja dobara i slobode pružanja usluga koje iz njih proizilaze.

Naime, strategijom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine, kao jedan od strateških ciljeva reforme javnih nabavki u Republici Srbiji, navedeno je potpuno usaglašavanje domaćih propisa sa međunarodnim standardima i njihovo puno sprovođenje u praksi.

To podrazumeva da postupci javne nabavke koji predstavljaju vrlo stručne i složene postupke budu zakoniti i u skladu sa načelima javne nabavke, odnosno transparentni, efikasni i da omogućavaju što je moguće veću tržišnu konkurenciju u postupku javne nabavke tj. da omogućavaju jednak položaj svih zainteresovanih strana, bilo da se radi o velikim preduzećima ili o malim i srednjim preduzećima.

Primena novog Zakona o javnim nabavkama imaće za posledicu značajno smanjenje i pojednostavljenje postupka u oblasti javne nabavke, smanjenje administrativnog opterećenja i na strani naručioca i na strani ponuđača, a naročito smanjenjem troškova učešća u postupcima javne nabavke, malim i srednjim preduzećima koji možda i ne raspolažu sa odgovarajućim administrativnim kapacitetima za adekvatno učešće i sprovođenje ovog postupka.

Očekuje se da će pojednostavljenje procedura u javnim nabavkama i smanjenje troškova, učešće imati za posledicu povećanje interesa malih i srednjih preduzeća za učestvovanje na tržištu javnih nabavki. To će sigurno doprineti većem nivou tržišne konkurencije, odnosno povećanju prosečnog broja ponuda u postupcima javne nabavke sa pozitivnom posledicom efikasnijeg i racionalnijeg trošenja javnih sredstava.

Predlog zakona o javnim nabavkama donosi pravilo da se sva komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke prema propisanoj dinamici sprovodi na portalu tj. elektronski. Što se elektronske javne nabavke tiče, treba naglasiti da se u Republici Srbiji već implementirana određena rešenja koja kao obavezna uvode nove direktive. Na primer, već je elektronska objava oglasa bila u prethodnom periodu, takođe, elektronska dostupnost konkursne dokumentacije i slično.

Novina koju donosi Predlog zakona o javnim nabavkama je takođe elektronsko podnošenje ponuda i prijava za učešće elektronski katalozi koje sastavlja kandidat ili ponuđač. Postojeća praksa ukazuje i na potrebu za određenim izmenama u sistemu pravne zaštite kako bi se obezbedila veća zaštita prava privrednih subjekata. Pre svega, u smislu efektivno otklonjena nezakonitost u toku samih postupaka javnih nabavki, ali i u smislu preventivnog delovanja, te adekvatnog sankcionisanja različitih oblika, nezakonitog postupanja čije se postojanje utvrdi u odgovarajućoj proceduri.

Odredbe su formulisane polazeći od uspostavljanja sistema zaštite prava u Republici Srbiji i postojećih procedura, a uvažavajući odredbe važećih direktiva EU u oblasti javnih nabavki. Povećanje transparentnosti i fleksibilnosti postupka javne nabavke, smanjenje administrativnog tereta korišćenjem elektronskih sredstava jesu osnovni ciljevi izmena i dopuna ovog zakona i smatra se da u značajnoj meri uređuju postupke zaključenja ugovora o javnoj nabavci i okvirnih sporazuma radi nabavke dobara, radova, usluga, a pravna zaštita u vezi sa tim i postupcima, kao i način rada i oblik organizovanja komisije za zaštitu prava ponuđača.

Izmene i dopune zakona o privrednim društvima ima i za cilj da podstiču dalji rast i razvoj privrednih delatnosti. Naime, u razvijenim tržištima i ekonomijama kao što su ekonomija SAD i državama EU, praksa je da se zaposleni u privrednom društvu stimulišu da što bolje obavljaju svoje poslove tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog privrednog društva.

Ovo se posebno odnosi na poseban vid stimulacije davanja opcija da steknu učešće u kapitalu privrednog društva po povlašćenoj ceni. Na ovaj način zaposleni se stimulišu da što bolje obavljaju poslove i time povećavaju vrednost kapitala privrednog društva.

Privredna društva angažuju i različite konsultante, saradnike, spoljne saradnike koji nisu uvek zaposleni u društvu. Vrlo često ovi konsultanti rade besplatno ili po nekim simboličnim cenama, a nemaju mogućnost da dobiju udeo u privrednom društvu. Osim toga državljani Republike Srbije, potencijalni osnivači društva sa ograničenom odgovornošću, često osnivaju privredna društva u inostranstvu kako bi mogli da koriste različite mogućnosti za stimulaciju zaposlenih.

Imajući u vidu navedeno i činjenicu da akcionarska društva imaju mogućnost da stimulišu zaposlene, investitore i konsultante i slično, po povlašćenoj ceni steknu akcije društva davanjem opcija na akcije, kao i činjenicu da su društva sa ograničenom odgovornošću najzastupljenija u privredi Republike Srbije, nacrtom ovog zakona omogućava se da i društva sa ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, investitore, konsultante, na takav način što će izdavati finansijski instrument, pravo na sticanje udela koji imaocima ovog finansijskog instrumenta daje pravo da steknu udeo u društvu određenog dana po povlašćenoj ceni.

Takođe, nacrtom zakona predloženo je da zaposleni u društvu sa ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti, kao i da se procenat sopstvenih akcija koje akcionarsko društvo može raspodeliti zaposlenima i članovima uprave poveća sa 3% na 5%.

Takođe, danas se na dnevnom redu nalazi i Zakon o izmirenjima novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, i važeći zakon propisuje obavezu za poverioce da registruju izdate fakture u centralnom registru faktura i plaćanje istih dužnik vrši samo onda ako je faktura ispravno registrovana.

Predloženim izmenama i dopunama zakona uvodi se mogućnost, ali tek pošto se steknu tehničko-tehnološki uslovi da počev od 1. jula 2021. godine, obaveza poverioca da fakture i druge zahteve za isplatu, poverilac dostavlja dužniku u elektronskom obliku kroz sistem elektronske fakture, koji će uspostaviti i voditi Ministarstvo finansija.

Propisivanje obaveza izdavanja elektronske fakture i drugog zahteva za isplatu u elektronskom obliku predstavlja dalji korak koji Vlada preduzima u cilju realizacije procesa digitalizacije u Republici Srbiji i praćenju evropskih i svetskih trendova u poslovanju, koji su započeti donošenjem propisa kojima se reguliše elektronsko poslovanje.

Sprovođenjem napred navedenih mera elektronskog poslovanja smanjuje se administrativni teret poslovanja, doprinosi se transparentnosti rada kako države, tako i privrede, i smanjuju mogućnosti za korupciju i neregistrovane transakcije, što je takođe od značaja za suzbijanje sive ekonomije.

Koristi od uvođenja elektronske fakture podrazumevaju i poboljšanju kontrole knjiženja u računovodstvenim sistemima, jer se mogućnost ljudske greške na ovakav način svodi na minimum. Skraćenje vremena potrebnog za obradu faktura, pojednostavljenje, arhiviranje, kao postojanje automatskog izveštaja u dostavi elektronske fakture. Ovo poslednje, postojanje automatskog izveštaja o dostavi elektronske fakture je naročito značajno, jer sprečava mogućnost neplaćanja fakture izgovorom da ista nije primljena, što je sada vrlo često korišćeno kao izgovor i naravno pravilo određene probleme u poslovanju i planiranju određenih finansijskih naplata i transakcija u svakom preduzeću.

S druge strane, postoji veliki potencijal za uštedu troškova. Obzirom da se omogućava pravnim licima da smanje radno vreme zaposlenih, posvećeno računovodstvenim pitanjima, umesto da se ručno knjiži svaki dokument, računovođa u ovom slučaju je fokusiran na kontrolu tehnologije da bi se obezbedila tačnost automatskog knjiženja.

Pored navedenog, još jednom želim da naglasim da će nove izmene ovog zakona posebno doprineti transparentnosti rada, kako države, tako i privrede i smanjiti mogućnost za korupciju i neregistrovane transakcija, što je takođe od značaja za suzbijanje sive ekonomije i da će zbog toga poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati ovaj predlog zakona.

Želim da naglasim i određene izmene Zakona o igrama na sreću, gde kao poseban cilj određeno stvaranje zakonskih uslova za preventivno delovanje i sprečavanje lica iz kriminalnog dela društva, da budu vlasnici ili da upravljaju pravnim licima koja priređuju igre na sreću.

Takođe, poseban cilj izmena i dopuna zakona je obezbeđivanje transparentnosti podataka o stvarnim vlasnicima pravnih lica i upravljačke strukture i to je Predlog zakona, kroz članove 39. i 41, vrlo precizno definisao, kao i promenu strukture kapitala, postupak izdavanja dozvole. Ali, takođe, ovim zakonom su precizirane i određene zabrane u pogledu priređivanja igara na sreću i to posebno želim da naglasim, a to je zabrana omogućavanja da se izvrši plaćanje uloga preko banaka u Republici Srbiji radi učestvovanja u igrama na sreću koji se priređuju u inostranstvu, zbrana oglašavanja i reklamiranja igara na sreću bez dozvole odobrenja i saglasnosti za priređivanje, kao i reklamiranje priređivača igara na sreću bez obaveštenja o zabrani učestvovanja maloletnih lica.

Ovde dolazimo do jednog velikog problema u društvu, a to je popularnost igara na sreću kod dece i sve veće učešće maloletnih lica u nekom obliku igara na sreću. Do sada je u stavu 4. člana 55. Zakona stajalo da je dozvoljen ulazak samo punoletnim licima, ali ja moram da govorim o statistici koja je vrlo poražavajuća. Svaki treći učenik osnovne i srednje škole u Srbiji redovno igra kladionicu, a skoro 5% dece u našoj zemlji su patološki kockari. To pokazuje istraživanje Centra za odvikavanje od kockanja „Život nije igra“, prema kome je najgora situacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U njima kladionice niču bukvalno na svakom koraku, a naročito u blizini škola.

Pored klađenja, đaci iskušavaju sreću i na sportskim tiketima, na ruletu, onlajn kockanju, pa čak i pokeru. U istraživanju je učestvovalo 2.357 učenika osnovnih i srednjih škola, od kojih je čak 997 bar jednom kockalo. Koliko je situacija kritična najbolje pokazuje podatak da je svaki četvrti učenik prvi put sreću na kocki iskušao između 10 i 14 godine. Znatno više se kockaju đaci iz velikih gradova jer tamo ima mnogo kladionica i automat klubova.

Po rečima stručnjaka, iako je Zakon o igrama na sreću maloletnicima zabranio ulaz u kladionice i kockanje, on se u praksi ne sprovodi. Deca mlađa od 18 godina posećuju ova mesta bez problema i za to je odgovorno više faktora. Pre svega, kod nas se od muškaraca kulturološki očekuje da prati sport i da igra kladionicu. To je nešto što, nažalost, prati odrastanje dečaka u Srbiji.

Takođe, stručnjaci kažu da je najveći problem ipak u tome što roditelji klađenje ne prepoznaju kao oblik zavisnosti i potencijalnu opasnost za dete. Paradoks je da se roditelji čak više plaše zavisnosti od interneta nego od kockanja. Problem predstavlja i to što mnoge mame i tate klađenje ne smatraju kockanjem, već u to svrstavaju samo rulet i poker, što je pogrešno.

Onlajn kladionice su mnogo opasnije, viši nego lokali, jer ne postoji zakonska regulativa koja bi rešila ovaj problem. Ovo je zaista veliki problem za nas kao društvo, jer pitanje maloletnih zavisnika od onlajn kockanja nije samo medicinsko, već i pravno.

Sa pravnog aspekta, mi imamo Zakon o igrama na sreću koji zabranjuje kockanje mlađima od 18 godina, što ukazuje da se na polju sprovođenja ovog zakona nešto ne radi kako treba. Propisi i delovanje nadležnih inspekcija samo su jedna od mera koja se može kao preventiva koristiti u ovoj oblasti. Njih treba da prate edukativni programi namenjeni i deci, a pre svega roditeljima, o tome koliko je štetno učešće dece u igrama na sreću.

Ovde se moraju uključiti i škole i roditelji i sve institucije koje bave preventivom, kao i lečenjem bolesti zavisnosti. Kladionice kao vrsta igara na sreću su neizostavni deo kolorita svih mesta u našoj zemlji, a neretko se nalaze blizu školskih objekata, te su vidljive i lako dostupne učenicima.

Zakon o igrama na sreću u Republici Srbiji vrlo je jasan i u smislu da je osobama mlađim od 18 godina zabranjeno učešće u igrama na sreću, te je zabranjen ulazak u prostore u kojima se organizuju takve igre. Zakon, takođe, reguliše da se provera podataka o uzrastu vrši uvidom u lična dokumenta. Međutim, nema jasnih pokazatelja dostupnih javnosti da li se obavlja inspekcijska kontrola, sprovođenje ovih odredaba, koliko kontrola bude godišnje, kakvi su efekti inspekcijskog nadzora i slično.

Ne postoje, kaže se dalje u rezultatima istraživanja, nalazi da li je rad inspekcija zaista preventivan, odnosno da li utiče na smanjenje broja mlađih od 18 godina koji učestvuju u igrama na sreću.

Osnovni cilj izmena i dopuna Zakona o igrama na sreću, o kome danas govorimo, sastoji se u unapređenju zakonodavnog okvira za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u oblasti igara na sreću i usaglašavanju zakona sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije smatraju da je Predlog zakona dobar i naravno da ćemo ga podržati, ali ono što lično smatram i mislim jeste da moramo naći rešenje i načine kao društvo da utičemo na poražavajuću statistiku o kojoj sam upravo govorila i nađemo načina da zaštitimo decu od ove ozbiljne pojave koja postaje vrlo popularna i kojoj su, nažalost, poklekla mnoga deca, jer moramo ovu cifru od 4,8% maloletnika koji su patološki kockari uvek imati u vidu i naći načina da se borimo protiv ovoga.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati set zakona koji se nalazi na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću svoje izlaganje započeti sa zakonom koji je veoma značajan sa aspekta privrede, a to je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po kojem će od Nove godine stopa doprinosa za PIO, po osnovu zarada koju plaća poslodavac, biti smanjena za 0,5%.

Konkretno to bi značilo da poslodavac plaća doprinose po stopi od 11,5%, umesto dosadašnjih 12%, dok bi zaposleni i dalje plaćao 12% doprinosa na zaradu. Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje radnici ostvaruju na osnovu rada, s jedne strane, a sa druge strane smanjuju se troškovi poslovanja za poslodavce.

Povećanjem neoporezivog dela zarada sa 15.300 na 16.300 dinara, kao i smanjenje doprinosa za PIO od 0,5% za poslodavce, država nastavlja da smanjuje poreze na zarade sa 62 na 61%.

Inače, Fiskalni savet Srbije je takođe ukazao na to da je sa ekonomskog stanovišta smanjenje fiskalnog opterećenja zarada veoma bitan i da je prioritet u ovom trenutku, posebno što bi se na takav način unapredila konkurentnost domaće radne snage i stimulisalo zapošljavanje i investiranje privrede. Taj cilj je moguće postići ili smanjenjem stope socijalnih doprinosa ili povećanjem neoporezivog cenzusa.

Fiskalni savet je takođe predložio da se neoporezivi cenzus poveća u dosta većem iznosu. Međutim, sigurno da je procena, ako je Ministarstvo finansija napravilo i iznos koji je moguće podneti u ovom trenutku je pažljivo predložen. Po proračunu iznetom u Nacrtu Ministarstvo finansija procenjuje da će po osnovu smanjenja stope doprinosa za obavezno PIO na teret poslodavca doći do smanjenja budžetskih prihoda za oko 9,8 milijardi dinara. To su ozbiljna sredstva kada govorim o smanjenju budžetskih prihoda, ali se procenjuje da će rezultati ovih mera amortizovati ovu cifru.

Takođe je sličan stav i Unije poslodavaca da bi država trebalo mnogo smelije da iskorači u smanjenju nameta na rad, jer je privredi neophodno rasterećenje u većoj meri što bi značajno uticalo na porast domaćih investicija.

Takođe je sličan, veoma značajno, to su mere koje imaju za cilj podsticanje zapošljavanja. Od 1. januara 2020. godine kompanije koje budu povećale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu u 2019. godini dobiće oslobođenje od 70% poreza na zarade i doprinose za PIO, a tokom naredne dve godine oslobađanje će se smanjiti na 65%. Ova zakonska rešenja uticaće kao podsticajna mera na privredne subjekte da zapošljavaju veći broj lica određenih kategorija, tj. za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem pod uslovom da ne smanji broj zaposlenih od početka godine.

Za nas iz SDPS od izuzetne važnosti su znanje, obrazovanje i podsticaj koji to dodatno stimulišu. Posebno mislim na privredna društva koja se bave inovacionim delatnostima, koje su ovim zakonom prepoznata kao izuzetno važna, jer podsticaji, tj. oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa za 36 meseci za osnivača izuzetno je značajan podsticaj koji će doprineti jačanju preduzetništva i dati šansu pametnim i preduzimljivim ljudima kojih je u Srbiji dosta, da pokrenu sopstveni biznis, koji do sada nije postojao.

Imajući u vidu da se ovim zakonom predlaže uvođenje oslobađanja od plaćanja doprinosa po osnovu zarade novozaposlenih lica kod poslodavaca, pored ostalog i kod novoosnovanih privrednih društava koje obavljaju inovacionu delatnost očekuje se da će predloženo zakonsko rešenje doprineti osnivanju privrednih subjekata posebno u pomenutoj delatnosti.

Takođe, mera koja se odnosi na smanjenje stope doprinosa za PIO po osnovu zarade ima za cilj da doprinese stvaranju povoljnih uslova privređivanja kroz rasterećenje privrednih subjekata čime se takođe podstiče njihovo stvaranje smanjenjem cene rada stvaraju se preduslovi za poboljšanje konkurentnosti privrednih subjekata.

Pomenutim novim merama država je tokom naredne godine do posla bi moglo doći najmanje 5.000 radnika. Jedna od izjava ministra za finansije, gospodina Siniše Malog je i nagoveštavala da ćemo u narednoj godini, zahvaljujući ovim merama doći do jednocifrenog procenta nezaposlenih, a danas smo evo čuli, i naravno, to je vrlo značajan podatak da se već nalazimo na jednocifrenoj stopi. S toga, verujem da će ova predložena rešenja u narednoj godini značajno doprineti da se ovaj procenat što više popravi i poslanici SDP će podržati predlog rešenja koji se nalaze u ovom zakonu.

Drugi zakon o kome želim posebno da govorim jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama PIO. Imajući u vidu da ovaj zakon dotiče 24% stanovništva u Republici Srbiji, jer je upravo to stanovništvo koje je korisnik penzionog fonda.

Šta je ono što je veoma bitno, postavlja se vrlo često pitanje, zašto je stalno potrebno usklađivati penzioni sistem, zašto stalne izmene i zašto su penzioneri ti koji su uvek na udaru nekih novih reformi?

Sistem PIO u obaveznom obliku razvijen je u posleratnim godinama mislim na Drugi svetski rat, kada je starosna struktura stanovništva bila povoljnija. Kada kažem povoljnija mislim da je stanovništvo tada bilo mlađe i da je odnos između osiguranika i korisnika bio dosta povoljniji.

Zbog toga se u ovaj sistem ugrađuje dosta pozitivnih rešenja od uslova penzionisanja, načina obračuna, visine penzija i slično. Međutim, sa promenom demografske strukture, sa lošijom ekonomskom situacijom i opadanjem nivoa zaposlenosti, ovaj sistem je počeo da zapada u krizu, tako da se početkom devedesetih godina prošlog veka pojavljuje deficit u finansiranju isplata penzija i niza drugih prava koja obezbeđuje ovaj vid osiguranja.

Izazovi sa kojima se suočava penzioni sistem su karakteristični ne samo za Srbiju, nego skoro za sve evropske zemlje, tako da se sa njima suočavaju čak i razvijene zemlje zapadne Evrope.

Život i okruženje stalno zahtevaju donošenje novih mera koje vode unapređenju penzijskog sistema, pre svega kroz realnije definisane parametre. Povećanje starosne granice za odlazak u penziju, koja je više bila u skladu sa produženjem životnog veka, privrednim razvojem i međunarodnim trendovima, usmeravanje na ponovnu aktivnost lica sa smanjenom radnom sposobnošću, uključivanje novih vidova osiguranja dobrovoljnih penzijskih fondova, sve ovo su bile mere koje su bile sprovedene u prethodnom periodu.

Međutim, ono što ovo zakonsko rešenje donosi i ono što je izuzetno bitno, ključna izmena se odnosi na definisanje formule za usklađivanje penzija, perioda u kome će se usklađivanje vršiti, kao i parametara koji će se uzimati u obzir za određivanje procenta usklađivanja.

Uspešnim završetkom procesa fiskalne konsolidacije čiji je sastavni deo bio i unapređenje stanja u penzijskom sistemu, stvorena je mogućnost da se povećaju primanja penzionerima i obezbedi realan rast njihovog standarda.

Predlogom zakona je predviđeno da se počev od 2020. godine penzije usklađuju po tzv. švajcarskoj formuli, tj. da se procenat usklađivanja visine penzija dobija prema formuli koja obuhvata zbir 50% rast, zarada u prethodnoj godini i 50% rasta potrošačkih cena u istom periodu.

Kao posmatrani period uzima se jun 2018. godine i 1. jul 2019. godine, razlog što se uzimaju ovih 12 meseci, jeste što se podaci iz Republičkog zavoda za statistiku dobijaju najranije 50 dana za poslednji mesec, s toga ako posmatramo kalendarsku godinu od 1. januara 2019. do 31. decembra 2019. godine, ne bi bilo moguće napraviti način za novi obračun i ovaj zakon ne bi stupio na snagu 1. januara 2020. godine.

Definisanje formule za usklađivanje penzija, perioda u kome će se usklađivanje vršiti, kao i parametara koji se uzimaju u obzir za određivanje procenta usklađenosti za cilj imaju obezbeđenje prvenstveno postojanja jasnog, predvidljivog načina usklađivanja visine penzija. Zatim, da rast penzija u određenoj meri bude vezan za rast plata i povećanje realne vrednosti penzija, a time i standarda penzionera, što je izuzetno važno. I poslednje, ali jako bitno jeste očuvanje finansijske stabilnosti i održivog načina finansiranja isplata penzija, kao i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

S obzirom na to da korisnici penzija čine preko 24% stanovništva Srbije, jasno je koliki je značaj predloženih izmena za unapređenje ekonomskog položaja ove kategorije stanovništva u društvu, kao i značaj za društvo u celini.

Predloženim predlogom zakona proširuje obuhvat kategorija koje imaju pravo na porodičnu penziju, izjednačava se pravo iz bračne sa vanbračnom zajednicom. Pravo na porodičnu penziju može ostvariti supružnik ili vanbračni partner ukoliko su brak ili vanbračna zajednica trajali najmanje tri godine.

Smatram da se ovim rešenjem otklanja jedna velika nepravda prema licima koja obično iz vrlo opravdanih razloga nisu u mogućnosti da zasnuju bračnu zajednicu, ali njihov način života ni u čemu ne odstupa od braka koji je uređen zakon, pa samim tim i prava nadživelog partnera nisu do sada mogla biti na bilo koji način regulisana.

U Srbiji živi u vanbračnoj zajednici 57.500 lica starijih od 50 godina. Ono što je veoma važno, a što bih posebno naglasila, jeste da porodičnu penziju po novom zakonu o kome danas govorimo može ostvariti i supružnik iz razvedenog braka ili vanbračni partner posle prestanka života u zajednici, ako im je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje. Postojanje vanbračne zajednice i obaveze izdržavanja utvrđuju se u vanparničnom postupku.

Zbog čega želim da ovo posebno naglasim? Svedoci smo loše statistike i tragičnih događaja koji su vezani za nasilje u porodici, a posebno ovde mislim na nasilje nad ženama. Žene koje su na višem rizičnom nivou da dožive nasilje upravo su ekonomski zavisne žene, upravo sramota i ekonomska zavisnost predstavljaju glavne prepreke za prijavljivanje nasilja u porodici. Niko ne treba da trpi nasilje, niti da se miri sa nasiljem. Svedoci smo čestih izjava žrtava da obično smatraju da je kasno da se sada nešto promeni posle toliko godina, da je kasno da se u pedesetim ili šezdesetim, kada dolazi do bolesti, a radnog staža nema, donose odluke koje vas lišavaju egzistencije, sve su to razlozi koji opredeljuju žene da se mire sa nasiljem do možda tragičnog ishoda.

Ovom merom kojom se proširuje obuhvat kategorija koje imaju pravo na porodičnu penziju, da i razvedeni supružnik, koji ima rešenje na izdržavanje ima pravo da nasledi porodičnu penziju, jeste indirektan doprinos prevenciji nasilja nad ženama.

Kada govorimo o karakteru porodične penzije kao prava koje koristi nadživeli bračni partner, a od sada i vanbračni, od čega žene čine 95% korisnika, mali je udeo lica koji žive u vanbračnoj zajednici, svega 2%, tako da se u kraćem i srednjem roku ne može očekivati značajan porast broja korisnika porodične penzije po ovom osnovu. Ovde je vrlo važno naglasiti da se uvodi uslov za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, tj. trajanje bračne, odnosno vanbračne zajednice minimalno tri godine u cilju zloupotrebe ovog prava, što će dodatno ograničiti porast broja korisnika porodičnog cenzusa.

Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje čini osnovu penzijskog sistema u Republici Srbiji i zasniva se na tekućem finansiranju penzija, što je slučaj u najvećem broju evropskih država. To znači da sva lica koja obavljaju neki rad i po tom osnovu ostvaruju prihod, izdvajaju obavezni deo za penzioni fond iz kojih se finansiraju penzije sadašnjih korisnika, time dobijaju mogućnost da se ostvari pravo na sopstvenu penziju nakon ispunjenja odgovarajućih uslova.

Osnovna karakteristika penzionog sistema je dugoročni uticaj što za posledicu ima to da svaka izmena u ovom sistemu neposredno utiče, kako na sadašnjeg osiguranika i korisnika, tako i na položaj budućih generacija. Sigurno smo ovim predlozima doprineli boljem položaju sadanjih osiguranika i korisnika, kao i na položaj budućih generacija.

Poslanici SDPS će u danu za glasanje podržati zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.08.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100399.00 RSD 19.07.2018 -
Odbornik Grad Beograd Grad Mesečno 10000.00 RSD 04.03.2018 -