SLAVICA ŽIVKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1970. godine. Po obrazovanju je master ekonomista. Mandat joj je dodeljen 19. jula 2018. godine.
Poslednji put ažurirano: 23.05.2019, 12:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osamnaesto vanredno zasedanje , 18.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog autentičnog tumačenja odredba člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama određenih finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Evropska investiciona banka kao zajmodavac, i Republika Srbija kao zajmoprimac, zaključile su niz finansijskih ugovora. Međutim, kod nekih finansijskih ugovora došlo je do problema u sprovođenju u okviru domaćeg zakonodavstva.

Navešću koji su to ugovori da bismo, prosto, došli do problema o kome danas raspravljamo. To su ugovori koji se odnose na Klinički centar A iz 2006. godine, Klinički centar B iz 2008. godine, opštinska i regionalna infrastruktura iz 2009. godine, auto-put Koridor 10 iz 2009. godine, istraživanje i razvoj u javnom sektoru iz 2010. godine, program modernizacije škola iz 2010. godine, autoput Koridor 10 koji se odnosi na E80 iz 2010. godine, rehabilitacija i bezbednost puteva iz 2013. godine i unapređenje objekata pravosudnih organa iz 2016. godine.

U toku primene ovih ugovora, javio se problem nadležnosti u drugom stepenu po zahtevima zainteresovanih strana u postupcima javnih nabavki. Navedeni ugovori koje je Republika Srbija zaključila sa Evropskom investicionom bankom, ograničavaju primenu domaćeg zakonodavstva u javnim nabavkama i istovremeno isključuju nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Evropska investiciona banka sa druge strane, ne uzima u razmatranje zahteve za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, uz obrazloženje da je potrebno istrpeti domaće pravne lekove u ovom delu koji nisu postojali u ovim slučajevima i dolazimo u problem blokiranja javnih nabavki i uopšte blokiranja sprovođenja projekata za koje su sredstva odobrena. U svim ovakvim slučajevima do donošenja Zakona čije se danas autentično tumačenje predlaže, Komisija je odbacivala prigovore uz obrazloženje da nije nadležna. Pozivajući se da je reč o postupku koji se ne vodi po pravilima propisanih domaćim Zakonom o javnim nabavkama.

Zbog svega navedenog bilo je neophodno da Republika Srbija u svojstvu zajmoprimca zaključi sa Evropskom investicionom bankom ugovor o izmenama i dopunama finansijskih ugovora, gde je ključna odredba u članu 2. stav 2) koji se dodao u tekstove prvobitnih ugovora, a koji glasi - da provera postupka po pravnim lekovima, kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu, biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navedenog kršenja.

Na ovaj način se rešava nedostatak pravnih lekova koji je postojao u osnovnim tekstovima finansijskih ugovora, čime su zaštićena prava zainteresovanih strana i ponuđača i krenulo se sa sprovođenjem projekata za koje su navedeni zajmovi dati. Na ovakav način se nije rešio problem u celosti jer su zakonom čije se autentično tumačenje danas predlaže, odnosno član 2. koji je dodat u prvobitne tekstove, obuhvaćeni su samo oni zajmovi Evropske investicione banke koji su sklopljeni sa Republikom Srbijom u svojstvu zajmoprimca, u slučajevima kada su korisnici treća lica, odnosno u ovakvim ugovorima oni se nazivaju promoteri.

Međutim, Evropska investiciona banka, sklapa ugovore i sa privrednim subjektima koji imaju sedište u Republici Srbiji. U obrazloženju zakona se navodi primer ugovora 88.008, a koji je zaključila Evropska investiciona banka, kao zajmodavac sa kontrolom letenja Srbije i Crne Gori, koji je društvo sa ograničenom odgovornošću sa sedištem u Beogradu, kao zajmoprimac.

Ovde se javlja isti problem koji je postojao i pre nego što je Narodna skupština 1. novembra 2017. godine, usvojila zakon čije se autentično tumačenje traži. Sporna je nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Naravno, zahtevi za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ponovo Komisija odbacuje uz obrazloženje da nije nadležna jer smatra da se njena nadležnost ne može utvrditi ugovorom, već samo zakonom.

Svi zakoni koje Republika Srbija sklapa sa Evropskom investicionom bankom su u Skupštini Srbije potvrđeni zakonom i samim tim je i potvrđena nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Bez obzira što u ovakvom ugovoru postoji klauzula koja jasno definiše nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisija kaže da se njena nadležnost ne može utvrditi ugovorom, već je to potrebno uraditi samo zakonom. Da je ovakav ugovor sklopila Republika Srbija sa Evropskom investicionom bankom, on bi bio potvrđen zakonom i nadležnost bi bila veoma jasna. Međutim, pošto je reč o privrednom subjektu koji je društvo sa ograničenom odgovornošću ponovo smo došli u problem koji smo imali i pre donošenja zakona iz 2017. godine.

Na ovakav način smo došli u situaciju da postoji istovetnost između pravne situacije koja je uređena zakonom iz 2017. godine, čije se autentično tumačenje predlaže i pravne situacije koje je u ovom spornom ugovoru nastala. Uvek je reč o ugovoru o zajmu u kome je jedna od strane ugovornica Evropska investiciona banka kao zajmodavac. Zajam se uvek uzima u korist pravnih subjekata koji imaju svojstva naručioca prema Zakonu o javnim nabavkama. Uvek kada nema inostranog elementa u jednoj javnoj nabavci pravni subjekti u čiju korist je uzet zajam primenjuju Zakon o javnim nabavkama. Zainteresovana lica i ponuđači nemaju kome da podnesu zahtev za zaštitu prava zbog čega je ugrožena regularnost postupka javnih nabavki. Lica u čiju korist je uzet zajam prinuđena su da odlažu primenu finansijskih ugovora, a samim tim se blokira realizacija projekata zbog koga je zajam uzet.

Navedene istovetnosti jesu dovoljan razlog za izdavanje predloženog autentičnog tumačenja kojim bi se predvideo da se odredba člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora koji su dopunjeni Zakonom o 1. novembra iz 2017. godine primenjuju ne sve finansijske ugovore koje Evropska investiciona banka sklopila sa privrednim subjektima koji imaju sedište u Republici Srbiji, a koji imaju svojstvo naručioca u smislu Zakona o javnim nabavkama.

Socijaldemokratska partija kao partner u Vladi Republike Srbije uvek će biti za rešenja koja će dodatno unaprediti domaći pravni sistem u cilju stvaranja mogućnosti, za realizaciju odabranih kredita kojima se finansiraju projekti koji vode ka prosperitetu naše zemlje. Svi ugovori koji su sklopljeni sa Evropskom investicionom bankom suštinski doprinose društveno-ekonomskom razvoju Srbije i čitavog regiona, zato će i moje kolege poslanici SDPS i ja glasati za predlog autentičnog tumačenja jer ukoliko u okviru domaćeg zakonodavstva ne obezbedimo mehanizme za trošenje odabranih sredstava postavlja se pitanje daljeg kreditiranja i pitanje kvaliteta kakvi će to ugovori u narednom periodu biti.

Evropska investiciona banka u Srbiji je u javni privatni sektor počev od 2001. godine investirala više od pet i po milijardi evra, reč je o više od 70 kapitalnih projekata i 300 manjih na lokalu. Evropska investiciona banka u Srbiji je uložila u železničku, putnu infrastrukturu, energetiku, zdravstvo, prosvetu, istraživanje i razvoj. O tome ko je bolji klijent država ili privatni sektor izveštaj Evropske investicione banke ukazuje da je privatni sektor brži zato što ima jasan cilj da ostvari profit dok javni sektor je tu obično da podigne kvalitet neke usluge. Javni sektor je tromiji. To nije slučaj samo u Srbiji već generalno. Smatra se da u zemljama u tranziciji treba da se jača kapacitet efikasnosti i transparentnosti javnog sektora. To sve rezultira sporijem povlačenju sredstava kada je reč o državi dok se u privatnom sektoru sve dešava za oko godinu ili dve.

Naravno, da su projekti koji su od javnog značaja kompleksniji i da treba puna procedura da se završi da bi se realizovali, ako pripremne radnje nisu dobro planirane onda će se i kasniti sa povlačenjem sredstava. Srbija je trenutno na 88% povučenih sredstava kada posmatramo statistike u poslednjih deset godina. To je veoma dobar procenat i vrlo je važno imati u vidu da su između 2013. godine i 2016. godine imali smanjenje novih investicija zbog fiskalne konsolidacije u javnom sektoru, ali su započeti projekti realizovani po planiranoj dinamici. U poslednje tri godine isplaćeno je svih 579 miliona evra za drumski Koridor 10, za izgradnju auto-puta kao Grčkoj i Bugarskoj gde je Evropske investiciona banka finansirala najteže deonice, a to su deonice kroz Grdeličku i Siđevačku klisuru.

Upravo zbog uspešne realizacije, planiranih projekata i napore koje Vlada Republike Srbije ulaže u stvaranje uslova za nove investicije koje će našoj zemlji obezbediti jaču povezanost sa zemljama regiona, 13. septembra ove godine, u Beogradu je otvoreno sedište Sekretarijata transportne zajednice jugoistočne Evrope. Cilj razvoja saobraćajne mreže, između EU i zemalja jugoistočne Evrope, ali i jači transportni sistem koji je u skladu sa standardima EU.

Značajno je da će Sekretarijat doprineti smanjenju troškova projekata u oblasti transporta do 30%, kao i privlačenju novih investicija, kao i da će pružiti podršku zemljama regiona u pripremi i realizaciji projekata u oblasti transporta, jačanju njihove međusobne povezanosti, kao i povezanosti EU, ali i usklađivanju zakonodavstva i standarda sa onim u EU.

Upravo jedan od ugovora koji ima za cilj unapređenje vazdušnog saobraćaja u regionu je i razlog što danas govorimo o predlogu autentičnog tumačenja. To je ugovor 88.008 koji ima za cilj da obezbedi nova ulaganja u izgradnju i modernizaciju objekata kontrole letenja i izgradnju novih i rekonstrukciju starih radarskih sistema na srpskim aerodromima.

Ugovor je deo programa modernizacije kontrole letenja Srbije i Crne Gore, za period 2017. – 2021. godinu. Za ovaj period je planirana modernizacija sistema kontrole letenja u Srbiji i Crnoj Gori, što, između ostalog, podrazumeva i nabavku i implementaciju radarskih sistema.

Modernizacijom će biti ispunjeni zahtevi i standardi iz evropskog paketa propisa, poznatog kao jedinstveno evropsko nebo, a koji su implementirani u Srbiji i Crnoj Gori. Modernizovani sistem unaprediće bezbednost, kapacitet, efikasnost i ekonomičnost sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem, poboljšati saobraćajnu povezanost regiona u smanjenje emisije gasova i buke.

U vlasništvu Republike Srbije SMATSA je 92%, a iz ovog programa biće uloženo ukupno 118 miliona evra, uključujući investicije u četiri aerodroma u Srbiji, „Konstantin Veliki“ u Nišu, „Ponikve“ u Užicu, „Morava“ u Kraljevu i „Nikola Tesla“ u Beogradu. Najznačajnije ulaganje je u aerodrom u Nišu, gde će biti samo uloženo u izgradnju tornja 5,5 miliona evra, što je jako važno, kako bi niški aerodrom mogao da se koristi, kao alternativni aerodrom beogradskom.

U cilju rešavanja problema zastoja u realizaciji veoma bitnih projekata iz zajma Evropske investicione banke, kada je reč o realizaciji projekat SMATSA d.o.o. koji su od velikog značaja za dalji razvoj i unapređenje vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji, tako i o drugim ugovorima, koji će, takođe, u narednom periodu biti sklapani sa privrednim subjektima, iz Republike Srbije i Evropskom investicionom bankom.

Poslanici SDP će glasati za autentično tumačenje odredaba člana 2. Zakona o utvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora, koje sam prethodno navela, kako bi se sprečile štetne posledice, do kojih mogu da dovedu nedoumice u primeni navedene odredbe. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o, po meni, izuzetno važnom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji se današnjim izmenama i dopunama proširuje na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide.

Rešavanje stambenog pitanja za sve one koji su obuhvaćeni ovim zakonom treba da ostane prioritet i u narednom periodu dok se i poslednji problem ne reši, jer ovi ljudi to zaslužuju, bilo zbog prirode posla kojim se bave ili zbog onoga što su dali našoj zemlji u njenoj odbrani.

Realizacija ovog projekta će pozitivno uticati na rast BDP u oblasti građevinarstva, na upošljavanju domaće građevinske industrije, kao i na povećanje zaposlenosti. S obzirom na to da zakon definiše u članu 14, koji želim posebno da istaknem, da za izgradnju stambene zgrade za kolektivno stanovanje će se koristiti prvenstveno građevinski proizvodi, materijali, oprema, instalacija domaćih proizvođača u učešću od najmanje 80%.

Šta ovo znači za proizvođače građevinskog materijala u Srbiji? Izneću nekoliko podataka za koje smatram da je važno da se čuju, najpre za proizvodnju cementa koji beleži rast u prethodnim godinama. Proizvodnja cementa u prošloj godini je bila na nivou od dva miliona tona, što je 9% u odnosu na prethodnu godinu ili 23% uvećanja u odnosu na 2014. godinu.

Cement proizveden u Srbiji mahom se prodaje na domaćem tržištu. To je materijal koji nije predmet izvoza i cementna industrija trenutno radi sa 60% svojih kapaciteta. Nama je negde 2008. godina cilj kada govorimo o planiranoj proizvodnji i prodaji i nadamo se da će sa ovim investicijama i na ovakav način, kada govorimo uopšte o investicijama u domaću građevinsku industriju, moći da se približimo zacrtanom planu, a to je 2,8 miliona tona na godišnjem nivou.

Za razliku od cementne industrije, opekarska industrija, tj. proizvodnja crepa, blokova i keramičkih pločica radi punim kapacitetom. Više od 50% ove proizvodnje se izvozi sa tendencijom porasta prodaje na domaćem tržištu. Zahvaljujući velikih infrastrukturnim projektima, mislim prvenstveno na putogradnju, pojačana je prodaja i ove vrste građevinskih proizvoda zbog značajno unapređene tj. razvijene građevinske aktivnosti u ovim delovima Srbije.

Samo u prošloj godini u Srbiji je proizvedeno 800T građevinskog bloka za zidanje, od čega je 2/3 prodato na domaćem tržištu. Značajno je povećana tražnja za termo blokom zbog novih zahteva kada govorimo o energetskoj efikasnosti i naravno jednom velikom investicionom trendu, kada govorimo o građevinarstvu, gde je ovaj proizvod našao punu primenu i značajno podigao efikasnost poslovanja fabrika koje se bave proizvodnjom ovog vrsnog proizvoda. Pokrenute su proizvodnje u još dve fabrike u Srbiji. U četiri se planira povećana proizvodnja i naravno investiranje u nove proizvodne procese.

Navela sam ove dve vrste proizvoda, jer se u najvećoj meri koriste za izgradnju i za ovu vrstu proizvoda plasman na inostrano tržište nije rešenje, jer svaki kilometar samo dodatno poskupljuje ovaj proizvod, a samim tim ga čini i manje konkurentnim. Zato su ovakvi projekti u Republici Srbiji od izuzetnog značaja za domaće proizvođače koji proizvode proizvode po evropskim standardima i koji su svoju proizvodnju potpuno doveli na nivo najsavremenije, koja odgovara naravno svim novim zahtevima a i novom zahtevu o građevinskim proizvodima.

U vreme recesije građevinska industrija najviše trpi, naravno u vreme oporavka ona nosi isto najveći teret. Predstavlja bazu za upošljavanje radne snage svih profila i svedoci smo danas da imamo veliki i značajan procenat uposlenosti građevinskih radnika, ali isto tako i nedostatak građevinskih radnika na području Srbije.

Mi smo krajem prošle godine doneli Zakon o građevinskim proizvodima koji je 6. novembra 2018. godine stupio na snagu. Novi propis je imao za cilj dodatni podsticaj razvoja građevinarstva i da se omogući da se objekti koji se grade budu bezbedni, ekološki prihvatljivi, čuvajući život i zdravlje tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

Novi propis je treba da da i dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i da omogući da objekti koje se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljivi, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskog objekta.

Želim da kažem da je godinu dana bilo predviđeno za donošenje podzakonskih akata u skladu sa novim Zakonom o građevinskim proizvodima i da se ministarstvo u prethodnom periodu jako trudilo da ove rokove ispoštuje. Ono što je značajno, a što je doneto u međuvremenu od podzakonskih akata i naglasiću, jer mislim da je važno, to je Pravilnik o sadržini i načinu izrade deklaracije, performansama, potom Pravilnik o zahtevima za imenovanje tela za ocenjivanje verifikacije ustavnosti performansi i dalje, poslat je na mišljenje Predlog pravilnika o načinu sprovođenja, ocenjivanja i verifikacije ustavnosti performansi građevinskih proizvoda.

Pravilnici koji su do sada bili na snazi, nisu menjani 20 godina i mahom su se pozivali na standarde koji su već povučeni iz primene. Stoga je bilo potrebno izraditi potpuno novim predlozima izmene i dopune postojećih pravilnika i predstavnici proizvođača su u okviru svojih udruženja već u toku donošenja novog Zakona o građevinskim proizvodima formirali radne grupe koje su intenzivno radile na izmeni postojećih pravilnika.

Naravno, podrška proizvođačima je bila velika koju su od strane Instituta za ispitivanje materijala, Instituta za standardizaciju Srbije i ovde želim posebno da naglasim da smo imali veliku podršku od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kad god smo se obratili sa zahtevom za prisustvo predstavnika Ministarstva na našim sastancima, gde je zaista bilo dosta nedoumica koje je trebalo otkloniti u toku donošenja ovih dosta komplikovanih propisa, Ministarstvo se uvek odazvalo našim zahtevima i prisustvovali su sastancima vrlo kompetentni ljudi koji su na adekvatan način zaista dali doprinos u izradi ovih dokumenata. Isto tako i veliku podršku proizvođačima u svakom segmentu donošenja ovih propisa.

Zahvaljujući ovakvoj saradnji, napravljeni su kompletno novi predlozi pravilnika, jer nije moguće bilo uneti određene izmene koje se trenutno nalaze u proceduri kod Ministarstva građevinarstva. Poznato je da su formirane radne grupe, da smo dobili zahteve od strane Ministarstva za delegiranje ispred predstavnika proizvođača. Jako je pohvalno što je Ministarstvo i u ovom delu donošenja ovog zakona posebnu pažnju posvetilo prisustvu proizvođača u donošenju ovih akata i što se reč proizvođača u ovom delu jako uvažava. Mislim da je to zaista važno kada govorimo o donošenju ovih propisa.

Bilo je različitih komentara u toku donošenja Zakona o građevinskim proizvodima, da taj zakon zahteva dodatne investicije, da će uspostavljanje fabričke kontrole zahtevati dosta novca proizvođačima, da će neke proizvođače zatvoriti, međutim, ja sam o tome govorila i u toku skupštinske rasprave. Ova industrija je mahom izvozno orijentisana i uspostavljanjem kontrole u okviru fabrike je već bilo napravljeno. Postojale su neke fabrike koje to nisu imale i one su u međuvremenu to uradile.

Za onaj manji deo, to su obično manji proizvođači koji nisu uložili u formiranje procesa kontrole u fabrici, oni imaju mogućnost podzakupa opreme kod akreditacionog tela i na takav način mogu dobiti adekvatnu ispravu o usaglašenosti koja će njima rešiti problem na domaćem tržištu.

Na ovakav način su svi proizvođači, mahom pripremljeni za potpunu implementaciju novog zakona koji će do novembra meseca biti u punoj primeni u našoj zemlji, jer verujem da su i predlozi određenih podzakonskih akata za koje imam informacije da su u pripremi, biti usvojeni do 8. novembra, kada je krajnji rok za usvajanje podzakonskih akata.

Srbija ima stabilnu proizvodnju građevinskog materijala i imajući u vidu sve ono što sam prethodno iznele, verovatno ćete se složiti sa mnom da je značaj ovakvih investicija jako važan za industriju građevinskog materijala za građevinsku industriju uopšte, za uposlenost radne snage, za uopšte prosperitet zemlje, svake zemlje.

Zemlja koja ima stabilnu proizvodnju građevinskog materijala i stabilnu građevinsku operativu nema razloga za strah. Mi u narednom periodu sigurno moramo uložiti dodatne napore da dodatno ojačamo i postojeće fabrike, i postojeću građevinsku operativu, i stvarati uslove za razvoj strategije za razvoj građevinarstva za naredne periode i stvarati uslove za organizovan nastup domaćeg građevinarstva na inostranom tržištu, jer ćete se složiti sa mnom da je to perspektiva svakog građevinarstva, svake zemlje pa i naše.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 22.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je pravila izvršnog postupka učinio socijalno odgovornijim, što je za mene i moje kolege Socijaldemokratske partije jako važno i što je ojačao načelo srazmera uz naglašavanje službene dužnosti javnih izvršitelja da vode računa o tom načelu.

Nije zahvalno govoriti o ovom zakonu, jer rešenje koje pleni imovinu, prodaju uspomena ili nešto što je teško zarađeno i postaje ne našom voljom vlasništvo nekog drugog, zbog uslova koji su možda gubitak posla ili bolest ili neka druga nesreća koja je čoveka zadesila, ali dug je dug i zakon je zakon i to se mora poštovati.

Primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju naterala je mnoge nesavesne dužnike da na vreme izmiruju svoje obaveze. Istovremeno propis je doneo i niz problema, imovina dužnika je prodavana po znatno nižim cenama od vrednosti, a mnoge porodice su ostale bez krova nad glavom zbog duga od nekoliko stotina hiljada dinara. Zbog nesavesnog rada u proteklih meseci suspendovano je pet izvršitelja koji su bili u sukobu interesa, brojni prigovori građana i udruženja, primeri zloupotrebe ovlašćenih lica uslovili su da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o izvršenju.

Tokom javne rasprave, organizovana su i četiri okrugla stola uz podršku EU, koji su održani u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Evropska unija nekontinuirano podržava srpske pravosudne institucije kroz projekte u sferi efikasnije implementacije procesa reforme sektora pravde. Ministarstvo je imalo veliku podršku USAID-ovog projekta „Vladavina prava“ koje je kontinuirano pratilo rad i podržavalo radnu grupu, kao i projekt EU za „Pravdu, podrška za Poglavlje 23“ koji je takođe podržao organizovanje javnih rasprava.

U Izveštaju Evropske komisije za Srbiju jedna od oblasti koja je pohvaljena je oblast izvršenja. Uzeti su u obzir ne samo napori, već i rezultati. Ovde se prvenstveno misli na smanjenje broja zaostalih predmeta. Evropska unija kroz projekat „Pravda, podrška za Poglavlje 23“ pružila je podršku jačanje kapaciteta Ministarstva pravde, kako bi ispunila svoju ulogu u procesu reforme pravosuđa i koordinisala mere iz Akcionog plana za Poglavlje 2. Evropska unija je izdvojila gotovo dva miliona evra za implementaciju dvogodišnjeg projekta.

Prema Akcionom planu za položaj Srbije na Duing biznis listi Svetske banke u uslovima poslovanja predviđeno je da zakon bude usvojen u trećem kvartalu ove godine. Evo, mi se nalazimo na početku tog trećeg kvartala, jer od brzine izvršenja zavisi koliko je ostvaren stepen vladavine prava u Srbiji, a od toga zavisi pozicije Srbije na „Duing biznis listi“, ali i koliko su zaštićeni poverioci i dužnici.

Kada govorimo o novim izmenama i dopunama ovog zakona i govorimo i zaštiti poverioca i dužnika, ja gospođo ministar, želim posebno da naglasim jednu izuzetno osetljivu grupu u ovom delu, a želim i da se osvrnem na prethodni period i na neke neprijatne situacije koje su prilikom samog čina izvršenja, bili smo svedoci preko medija, uopšte u razgovoru sa ljudima, moj uvaženi kolega pre mene je govorio o oduzimanju dece, ja neću o tom delu govoriti, ali želim da govorim o traumama kojima su deca izložena prilikom samog čina izvršenja.

Sam čin ili preuzimanje imovine ili možda stana jeste jedna jako teška i specifična situacija koja podrazumeva da se pred kućom ili stanom zaustavi nekoliko policijskih patrola i tu dođe do jedne teške situacije. Ne možemo iz te situacije nikako u ovom slučaju izuzeti decu.

Mislim da u narednom periodu treba tražiti način da se neke službe dodatno uključe u ovom delu sprovođenja odluke kako bi se zaštitila deca od eventualnih trauma, jer sami roditelji su došli u takvu situaciju i već su pod velikim stresom, pitanje je koliko mogu da se posvete deci, da im objasne šta se dešava, i uopšte, da ih zaštite od eventualnih trauma. Mi kao društvo moramo voditi računa u kakve ljude će oni sutra porasti i tražiti način da ih zaštitimo ukoliko je to moguće.

Verujem da će se u narednom periodu raditi na ovome, jer ovo zakonsko rešenje podrazumeva i niz novina koje su zaista humanije u odnosu na prethodno zakonsko rešenje.

Imajući u vidu da javni izvršitelj je pravnik, preduzetnik sa prenetim ovlašćenjima iz domena državne uprave, on međutim deluje na terenu pravosuđa sa pravom da u određenim postupcima odlučuje rešenjem o pravima i obavezama građana kao da je izvršni sudija, iako za razliku od … sudije, izvršitelj nije snabdeven ustavnom garancijom nezavisnosti sudske vlasti od strane u postupku i drugih grana vlasti.

Kao što je dobro poznato, javnog izvršitelja direktno imenuje i razrešava, kontroliše izvršna vlast, a od punomoćja, izvršnog poverioca zavisi njegova mogućnost da zaradi, pri čemu njegova zarada nije fiksna kao kod sudije, već zavisi od stepena uspešnosti naplate duga za poverioca.

Činjenica da javni izvršitelj, praktično u poslovnom odnosu sa poveriocem. Naročito je opasna u situacijama kad je izvršni poverilac ekonomski moćan, poput banaka, javnih komunalnih preduzeća, EPS, Telekomunikacionih operatera, a izvršni dužnik je potrošač koji je ustavna kategorija i kojeg je država po Zakonu zaštiti potrošača dužna da štiti kao ekonomski slabiju stranu.

Veoma pozitivnu nacrtu je to što se nekretnina u kojoj živi potrošač, a usled duga koji je nastao po osnovu komunalnih i srodnih usluga, ne može prodavati za dug čija je glavnica manja od 5.000 evra.

Što su izmenjena pravila javne prodaje nekretnina vraćena u licitacioni korak, a uvedena je elektronska licitacija, što su značajno smanjene kvote zahvatanja u primanju izvršnih dužnika, poboljšana pravila u izuzimanju zaštićenih primanja od izvršenja i proširen krug stvari koje se iz izuzimaju od izvršenja i što je izvršiteljima sada jasno naloženo da na zahtev izvršnog dužnika moraju utvrditi koliki su troškovi postupka.

Svakako treba pohvaliti omogućavanje sudske kontrole izvršiteljskih zaključaka u fazi sprovođenja izvršenja i proširenje kruga razloga za izdavanje pravnih lekova, a evidentan je i napor zakonodavca da spreči zloupotrebe korupcije i sukob interesa u radu izvršitelja, uključujući nagomilavanje troškova postupka, a i da se spreče neke zloupotrebe komunalnih preduzeća koje za rezultat imaju drastično uvećanje troškove postupka na štetu dužnika.

I dalje nije uvedena jasna obaveza izvršitelja, kao zakonskog dostavljača pismena, rešenja ili zaključka, da kod MUP proveri dužnikovu adresu koju mu dostavi poverilac.

U članu 37. stoji da dostavljanje između javnog izvršitelja i drugih organa se može vršiti i elektronskim putem, u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar nadležan za pravosuđe, u daljem tekstu ministar.

Sud preko čije elektronske oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebno evidenciju o tome kada su akta ili pismena istaknuta itd, ali ono što je vrlo bitno da na ovoj elektronskoj tabli pored podataka koji su obavezni piše i da je obavezno da stoji i jedinstveni matični broj određenog građanina.

Mi smo ovde prethodnih dana raspravljali o Zakonu o zaštiti podataka. Nisam sigurna da li je ovo u redu.

Primetno je da su izvršitelji ipak dobili neka nova ovlašćenja, a sa druge strane je sudovima oduzet još jedan komad njihove nadležnosti. Izvršitelji su sada dobili nadležnost za zajedničku prodaju nepokretnih i pokretnih stvari, kao i izvesne nadležnosti u postupcima u kojima dužnik nešto mora da čini, da ne čini, ili da se uzdržava od činjenja. Povereno mu je i da odlučuje o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, kada dužnik propusti da izjavi prigovor na njegovo rešenje o izvršenju.

Problem je u tome što izvršitelj nema interes da usvoji ovaj predlog jer je motivisan dobijanjem nagrade, a nagradu bi usvajanjem prigovora mogao da izgubi. Možda i o ovome treba razmisliti.

Član 56. definiše da prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvima i na onim predmetima koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni. To jeste dobro, i u odnosu na prethodni zakon ovo predstavlja jedno značajno poboljšanje, gde će javni izvršitelj naći povoljnije rešenje za svog klijenta i na takav način ići u interes građanina.

Javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke sa zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca. Takođe, obaveza službene dužnosti izvršitelja je i ovde jasno definisana i ide u interes, naravno dužnika, ali videćemo da li će biti problema u primeni.

I ono što bih ja posebno pohvalila, jeste član 258. to je izvršenje na zaradu ili plati, naknade, zarade, odnosno naknade plate da se može sprovesti u visini do jedne polovine zarade naknade, zatim da izvršenje na zarade, ili plate, naknade zarade, odnosno naknade plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti samo do njegove trećine. Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine. Izvršenje na penziji, može se sprovesti do njene trećine, izvršenje na penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje može se sprovesti do njene četvrtine.

Nešto što želim posebno da naglasim, jeste da će buduće implementacije novog modela prodaje pokretnih i nepokretnih stvari, koja će se odvijati na elektronskoj platformi, ocenjena je kao revolucionarna novina koja se uvodi u pravni sistem Republike Srbije i ovakva novina kao i druga ponuđena rešenja izuzetno su pozdravljena od strane učesnika na okruglim stolovima u toku javnih rasprava.

Uvođenje elektronskog javnog nadmetanja omogući će svaki vid zloupotrebe i značajno povećati cene onoga što je na licitaciji. Većina članova radne grupe za izradu i izmenu ovog zakona slaže se da je javna aukcija do sada bila najslabija karika i da se godinama uski krug pojedinaca i firmi javljaju kao kupci na aukcijama širom zemlje.

Oni su potencijalne druge kupce fizički, posredno i na neki drugi način motivisali da odustanu od učestvovanja na aukciji, čak i pre njenog početka. Ako ovaj metod ne uspe, pribegavalo se drugom scenariju. Jedno lice nudi početnu cenu, a drugo fiktivno nerazumno visoku. Ostali tako mogu da ponude samo iznos veći od te nerazumno visoke cene.

Cilj elektronske platforme za javno nadmetanje, sa primenjivim zaštitnim merama, sprečiće ovakve zloupotrebe. U medijima se dosta govorilo o ovome, pa u nekim vašim izjavama, gospođo ministar, ja sam se zaista dosta informisala o tome i dosta sam i slušala vas dok ste govorili o predlogu ovog zakona, vi ste jasno rekli da je Ministarstvo pravde već sačinilo pravilnik kojim se uređuje elektronska prodaja nepokretnosti i pokretnosti uz pomoć USAID projekta.

Izrada podzakonskog akta sa izmenama i dopunama zakona samo govori o ozbiljnosti sa kojom se pristupalo rešavanju ovog problema. Predviđeno je da od 1. jula 2020. godine ovo bude isključivo režim prodaje.

Ovaj zakon će omogućiti i značajno manje troškova u tzv. „budžetskim predmetima“ u kojima je dužnik Republika, pokrajina ili lokalna samouprava. Pre predloga za izvršenje, poverilac će morati o svojoj nameri pisano da obavesti Ministarstvo finansija 30 dana ranije, čime će se produžiti mogućnost za dobrovoljno namirenje. Manji troškovi u ovim predmetima postići će se i smanjenjem naknada za izvršenje.

Ono što, takođe, moram da pomenem, ne možemo da ga obilazimo sa svih strana, jeste da je ovde naglašeno ovlašćenje javnog izvršitelja da naredi policiji i da reaguje ako bilo ko, pa i okupljeni građani, ometaju izvršenje. Pored mogućeg hapšenja, nacrtom izmena uvedene su i novčane kazne za one koji sprečavaju ili ometaju izvršenje.

Kolektiv koji se bori za izbacivanje ljudi na ulicu i koji okuplja pojedince i organizacije kaže da će nastaviti da radi kao i do sada, te ih kazne neće ometati na putu da spreče iseljenje, samo će borba biti preseljena u opštine, banke, odnosno kod poverenika, ali ovakve mere će sigurno, kažu, demotivisati ljude, da brane najugroženije.

Još ono što je predviđeno i što je važno da izvršenje na zaradi može da se sprovede u visini od jedne polovine, dok je ranije to bilo moguće samo dve trećine zarade. Za minimalnu zaradu smo rekli na koji način. E sad, ovo za penziju je zaista izuzetno važno, jer smatramo da su to najugroženije kategorije naših ljudi i da se time zaista, ovde se vidi, jako bavilo i vodilo se računa o ugroženim kategorijama, pa zaista ja i moje kolege iz SDPS želimo da pohvalimo ovu vašu dobru nameru i ovo dobro rešenje. Dobro, najbolje moguće koje se ovim zakonom predlaže.

Ono što je takođe vrlo važno, jeste da nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti, ukoliko je nemoguće da se uradi na već definisanom ili ukoliko se proceni da postoji način da se to uradi za manji iznos, a ne već kako je određeno, kako je to rađeno u prethodnom zakonu.

Ako su određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja, zabeležeba o rešenju o izvršenju, nepokretnost ostaje upisana u katastru nepokretnosti, sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno, navedeno je u članu 151. Nacrta zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U nacrtu izmena je dodata i odredba koja zabranjuje oduzimanje nečije nekretnine za komunalni dug manji od pet hiljada evra. Izvršitelji su i do sada mogli da zahtevaju asistenciju policije prilikom izvršenja, ali izmenama zakona je naglašeno da će na zahtev javnog izvršioca policija upotrebiti sredstva prinude protiv dužnika i ostalih prisutnih lica, ali verujem da će se sigurno voditi računa i o tom delu u narednom periodu, da ne bude nekih negativnih komentara i negativnih iskustava, kao što je to već bilo.

Najčešća sumnja na zloupotrebu u javnim izvršenjima se javljaju prilikom prodaje stanova na javnim nadmetanjima. U obrazloženju izmena zakona je navedeno da će posebna pažnja biti posvećenja rešavanju problema u toj oblasti i da će problem biti rešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja, koje će, kako je navedeno, onemogućiti svaki vid zloupotrebe i značajno povećati cene po kojima će predmet izvršenja prodaje u izvršnom postupku.

Novom verzijom zakona u potpunosti je zabranjeno da izvršitelji, njihovi zamenici, službenici, srodnici, kupuju nepokretnosti koje su oglašene na prodaju u izvršnom postupku, bez obzira na to da li učestvuju u njemu ili ne. Sadašnjom verzijom je kupovina moguća ako ne učestvuju u konkretnom postupku.

Novim zakonom su predviđene izmene i kada je u pitanju disciplinski postupak protiv izvršitelja. Umesto ranijih šest, sada je dat rok od 12 meseci za pokretanje postupka od saznanja za disciplinsku povredu.

Ono što bih želela na kraju da kažem, imajući u vidu da je ovaj zakon zaista na osnovu svih onih članova koje sam navela i koji su značajno unapređeni, da ga je učinio zaista socijalno odgovornijim u odnosu na prethodna rešenja i da se u ovom zakonu vodilo računa o najugroženijim grupama, o onima sa najnižim primanjima, ljudima koji primaju minimalac, sa penzijama.

Poslanici Socijaldemokratske partije će u danu za glasanje podržati predloženi zakon.

Imovinska karta

(Beograd, 14.08.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100399.00 RSD 19.07.2018 -
Odbornik Grad Beograd Grad Mesečno 10000.00 RSD 04.03.2018 -