Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o setu veoma važnih zakona koji jasno pokazuju visok stepen odgovornosti Vlade Republike Srbije.

Kao neko ko je član Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ja ću se bazirati na dva predloga zakona vezana za oblast poljoprivrede.

Prvi Predlog zakona o kom ću govoriti je potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji iz oblasti veterinarstva. Ovaj sporazum potpisan je 7. maja 2018. godine u Ankari, a nastao je iz želje da se olakša promet životinja, proizvode animalnog porekla, onemogući unošenje zaraznih bolesti, zaraznih životinja, naravno i po zdravlje nebezbednih proizvoda životinjskog porekla.

Ciljevi sporazuma su uvoz, izvoz, prevoz životinja i proizvoda animalnog porekla i ciljevi pokazuju da se može taj izvoz, uvoz obavljati isključivo ako su obavljeni, odnosno ako su ispunjeni propisani uslovi koje zahtevaju zemlje, potpisnice ovog sporazuma.

Nadležni organi upravo država potpisnica će razmenjivati obrasce veterinarsko sanitarnih zdravstvenih uverenja, odnosno sertifikata koji će upravo pratiti pošiljke prilikom uvoza i izvoza u Republici Srbiji i Republici Turskoj. Uverenja moraju biti odrađena i na srpskom jeziku, na turskom jeziku i engleskom.

Ono što bih ja htela da istaknem u ovom sporazumu je mehanizam koji će se aktivirati u slučaju da se desi da se zarazne bolesti pojave, odnosno da se dijagnostikuju na teritoriji jedne od zemalja potpisnica i na koji način će se naravno taj mehanizam aktivirati je da će nadležni organi države gde se prosto desi da izbije određena bolest, bolest zoonoza, koja je inače karakteristična da može da se razboli životinja, a i čovek, naravno da se na tom tada aktivira taj mehanizam, odnosno da se spreče posledice koje mogu imati veoma velikog uticaja i na ljude u Srbiji, odnosno Turskoj.

Drugi Predlog zakona o kome ću pričati je potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana, a odnosi se upravo na oblast biljnog karantina i zaštite bilja. Ovaj sporazum sačinjen je u Bakuu 21. maja 2018. godine, a nastao je iz razloga jer su strane u sporazumu prepoznale neophodnost saradnje u oblasti sprečavanja unošenja i širenja biljnih bolesti, štetočina i zbog naravno proširenja i razvoja trgovinskih odnosa između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana.

Što se tiče odredaba ovog sporazuma one se odnose na sve regulisane artikle, uključujući zemlju, biljke koje se transportuju sa zemljom i sve štetne organizme, predmete ili materijale koji mogu da omoguće razmnožavanje, uključujući i pošiljke naravno koje predstavljaju poklon ili su namenjene za naučne svrhe.

U članu 4. ovog Predloga zakona predviđeno je da će strane Sporazuma razmeniti liste materijala koji podleže karantinskoj kontroli i naravno koje su dogovorene međusobno sa stranama koje su potpisnice ovog Sporazuma.

Ono što bih istakla u ovom Sporazumu su obaveze u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, a koje se ogledaju u sprovođenju, odnosno u sledećim obavezama koje preuzimaju te članice, potpisnice sporazuma. U ovom slučaju Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Azerbejdžana.

Što se tiče obaveza, to su sprovođenje neophodnih mera radi sprečavanja unošenja ovih karantinskih štetočina tokom uvoza i izvoza i tranzita, razmena propisa i vodiča kojima se uređuju mere biljnog karantina i zaštite biljaka, razmene informacija o naučno-istraživačkim temama u oblasti biljnog karantina i zaštiti bilja, testiranje regulisanih artikala selekcijom u proizvodnim i skladišnim objektima, uzajamna poslovna putovanja stručnjaka u cilju promovisanja podsticaja naučnih inovacija i relevantnih iskustava, obezbeđivanje uzajamne naučne, tehničke i druge pomoći, kao i da u slučaju sumnje u validnost fitosanitarnog sertifikata, fitosanitarnog sertifikata koji je planiran za reeksoport ili informacije koja je na njima navedena, nacionalna organizacija je izdala sertifikat, ona će morati da dostavi dodatne ili specifične informacije na zahtev druge strane.

Oba predloga zakona o kojima sam govorila iz oblasti poljoprivrede, naravno, pokazuju veoma veliku odgovornost Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva, prema građanima Republike Srbije, upravo iz onih razloga koje sam malopre navela, zbog tih svih nekih šteta koje mogu nastati, malopre pomenutih zoonoze ili bolesti koji su zajedničke i za životinje i za ljude.

U svojim prethodnim izlaganjima sam već pohvalila Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, ali nije na odmet da ponovo ponovim, da nikada nije bio veći budžet za poljoprivredu, da je najveći deo u razdelu za podsticaje, da se nikada više nije davalo za podsticaje i mladim ljudima i ruralnim područjima i jugoistoku Srbije itd.

Za razliku od onih koji u poslednje vreme fabrikuju raznorazne filmove, dokumentarne filmove, u kome pljuju našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, koji nemaju neke jasne političke planove, političke ciljeve, kojima su taj neki bojkot negde alibi za to što nemaju negde podršku, svi ti ljudi na čije reakcije, odnosno na čije neke mehanizme sam ostala sablažnjena i kao majka, za vređanje porodice, omalovažavanje porodice.

Želim da kažem da Srbija napreduje, da je moja Vrnjačka Banja prosto sredina koja pokazuje koliko napreduje Republika Srbija i koliko je, eto, što ja kažem, uz pomoć odgovornog mladog rukovodstva, koje je imalo sluha, koje je animiralo, koje je privuklo određene investitore, pa sada Vrnjačka Banja može da se diči sa više hotela visoke kategorizacije. Upravo ta moja Vrnjačka Banja i Republika Srbija, koja je uložila i u školstvo i ovde se vidi i u poljoprivredu, infrastrukturu, zdravstvo, znači, u sve ono što je krucijalno i što je bitno za jednu državu.

Mi možemo da se pohvalimo i da se dičimo i radom Vlade Republike Srbije i radom predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. I, ono čemu se ja nadam je da će veliki deo građana Republike Srbije prepoznati taj rad i tu odgovornu politiku i da ćemo 26. aprila pobediti i da ćemo priznati da je to jedna odgovorna politika, koja će prepoznati i koja će, naravno, po meni, nagraditi jedan ovakav rad i te neke programe koji su planirani za Srbiju od 2020. do 2025. godine. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, i poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je informacija o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Želim da istaknem da poljoprivreda igra veoma važnu ulogu u razvoju, ekonomskom razvoju Republike Srbije. Želim da pohvalim, naravno, budžet 2020. godine u kome je opredeljeno 54 milijarde dinara za poljoprivredu. Od tih 54 milijarde dinara za poljoprivredu, želim da istaknem da je 37,1 milijarde dinara predviđeno upravo za subvencije. Ukoliko poredimo podatke iz 2012. godine, videćete kada su na vlasti, naravno, bili ljudi koji su prvenstveno mislili na svoje sopstveno bogaćenje, ljudi koji nisu razmišljali ni o poljoprivrednicima, ni o studentima, ni o doktorima, medicinskim sestrama itd. Tadašnji budžet za poljoprivredu, odnosno za subvencije u poljoprivredi iznosili su 29,5 milijardi dinara. Drago mi je, naravno, da je nakon fiskalne konsolidacije i nakon odgovorne ekonomske politike poljoprivreda dobila ta sredstva u budžetu, koja će moći da, naravno, raspoređuje na subvencije i na podršku.

Ono što jeste negde cilj i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, je upravo podsticaj, podsticaj mladim bračnim parovima, ulaganje u kvalitetna grla u stočarstvu, podsticaj organske proizvodnje, podsticaj vinarima itd. Da se vratim sada na sporazum, jer je upravo ta odgovorna politika i Vlade Republike Srbije i naravno resornog ministarstva, dovela do toga da upravo se postigne ovaj sporazum, odnosno da se potpiše 9. decembra 2019. godine i da će taj, upravo sporazum, pomoći i unaprediti samu poljoprivredu i da njegov naziv sam po sebi pokazuje da je to unapređenje konkurentnosti u Republici Srbiji.

Sam projekat će trajati pet godina i to do 31.12.2024. godine. ono što je osnovni cilj samog projekta je da se pomogne upravo Vladi Republike Srbije, da se umesto u subvencije pomogne u investiranju. U kom smislu investiranja? Investiranje u male i srednje poljoprivredno-prehrambene proizvođače. Ta sredstva će pomoći, naravno, i nadam se da će moj kolega Milija Miletić, biti zahvalan jer će upravo pomoći i ruralnim područjima, odnosno da će pomoći poljoprivrednim proizvođačima koji su na jugu i na jugoistoku, a naravno on u svakoj raspravi to negde napomene, prosto da treba omogućiti upravo tim ruralnim područjima, manje razvijenim područjima, ta neka podsticajna sredstva. Upravo ovaj projekat će to pomoći. Znači da se ti ljudi koji žive u tim područjima negde motivišu da ostanu na tim područjima i da ulažu u samu poljoprivredu.

Što se tiče samog sporazuma hoću da kažem da je predviđeno odnosno da se sastoji iz tri dela, da je u prvom delu predviđeno unapređenje proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta, malih i srednjih poljoprivredno-prehrambenih proizvođača, izgradnja kapaciteta kroz savetodavne usluge, odnosno poslovno i finansijsko planiranje kroz izradu određenih biznis planova i da će taj prvi deo projekta, za njega predviđen oko 34,5 miliona evra. U okviru ovog prvog dela, postoje dve komponente.

Što se tiče prve komponente u iznosu od 3,7 miliona evra, to je predviđeno za jačanje savetodavnih usluga. formulisanje tih biznis planova, kao i finansijsku podršku iz javnih i naravno privatnih izvora. Druga komponenta u iznosu od 30,8 miliona evra je planirana za proizvodne investicije kroz bezpovratna sredstva. Tu je neki akcenat dovoljno bitan da se shvati da će ta bespovratna sredstva biti u iznosu od 50%.

Znači da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imalo u vidu i da se upravo ovaj projekat nalazi negde između tog IPARD-a i nacionalnih podsticajnih sredstava. Znači, biće fleksibilniji i ono što će pružiti samim poljoprivrednicima je upravo tih 50% bespovratnih sredstava i to što će moći da ta sredstva uzmu odmah, a neće morati da čekaju godinu, godinu i po za refundaciju upravo tih sredstava i to želim da pohvalim.

Što se tiče trećeg dela zajma, on je u iznosu od 2,1 milion evra i odnosi se upravo na upravljanje projektom, monitoring i ocenjivanje. Što se tiče tih nekih podataka vezanih za finansijske uslove, želim da kažem da će se povlačenje zajma sprovoditi u skladu sa odredbama sporazuma o zajmu. Rok dospeća će biti 12 godina, uključujući period počeka od tri godine. pristupna naknada će iznositi 0,25% na ukupnu glavnicu, a kamatna stopa će se plaćati, odnosno zajmoprimac će plaćati kamatnu stopu polugodišnju, odnosno 15. maja i 15. novembra.

Kada posmatramo ovaj celokupni sporazum, drago mi je i ono što želim da istaknem, da je nakon 10 godina uspostavljena saradnja sa međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, da su u prednosti opet mali i srednji poljoprivredno prehrambeni proizvođači, ruralna područja naravno i da se 50% sredstava dobija bespovratno. Prvi poziv biće objavljen u septembru 2020. godine, dok će od 2021. do 2024. godine taj poziv biti dva puta godišnje, odnosno biće u martu i u septembru mesecu.

Još jednu stvar koju bi želela da pohvalim, kao neko ko je član Odbora za zaštitu životne sredine je upravo to da je predviđeno i praćenje uticaja na zaštitu životne sredine i neće se finansirati upravo ti projekti koji imaju visok rizik, odnosno visok nivo štetnosti.

Na samom kraju svog izlaganja, osvrnula bih se i na nacionalni investicioni plan „Srbija 2025.“, koja će nama, ne samo doneti benefit u smislu povećanja prosečne plate i prosečnih penzija, nego će i privreda osetiti, odnosno poljoprivreda će osetiti taj benefit.

Poljoprivreda je inkorporirana upravo u ovaj nacionalni investicioni plan koji je predstavio naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, i planirano je da se za infrastrukturu u poljoprivredi da 300 miliona evra, koji će se rasporediti na taj način što će se za navodnjavanje, naravno dati 86 miliona evra, komasaciju 70 miliona evra, za izgradnju ono što je jako bitno za područja koja su gradonosna, za izgradnju protiv-gradnih automatizovanih lansera 10 miliona evra, subvencije za nabavku traktora za poljoprivredu 50 miliona evra.

Ovaj nacionalni investicioni plan dovoljno govori o odgovornoj politici, odgovornoj i domaćinskoj politici i Vlade Republike Srbije i predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. Znači, pokazuje da je akcenat stavljen na svakog građanina, i da je akcenat stavljen na rast i razvoj same Srbije. To je jedan odgovoran politički program, za razliku od nekih političkih programa koje viđamo svakodnevno, koji su puni pretnje, targetiranja, uvreda i tako dalje. Razni su ti opozicioni lideri koji govore tim nekim jezikom.

Ja bih, s obzirom da pričamo o poljoprivredi, napomenula da jedan od tih opozicionih lidera, Miroslav Aleksić, svakodnevno pljuje po državi, svakodnevno fabrikuje razno razne afere, a kada je trebao da uzme subvencionisana sredstva iz poljoprivrede za traktor tada se nije libio, tada mu nije smetala država i tada je hteo da koristi sredstva. Tako da, ja mislim da je ovo još jednom da ponovim, odgovorna politika, politika koja ima svoju budućnost.

Nadam se će građani na izborima prepoznati ovakav odgovoran rad, a naravno da ću se u danu za glasanje izjasniti pozitivno o ovom predlogu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je ispred nas set zakona iz oblasti obrazovanja, a ja ću se danas osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju.

Osnovni razlog izmena i dopuna ovog zakona leži upravo u njegovom unapređenju, odnosno unapređenju saradnje između obrazovnog sistema i privrede. Obrazovna politika u Srbiji dualni sistem prepoznaje od 2013, 2014. godine. Tada je bilo svega 400 učenika u tri obrazovna profila i sarađivalo se samo sa četrdesetak kompanija.

Naravno da odgovornom politikom predsednika gospodina Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije stvorili su se uslovi da dođu investitori, da se otvore nove fabrike i da se uposli veoma veliki broj koji beleži cifru od 700.000 ljudi od 2012. godine. Upravo iz tog razloga sve je to dovelo do proširenja saradnje između obrazovnog sistema i privrede. Tako da, sada pet godina kasnije u dualnom obrazovanju u Srbiji znanje i radno iskustvo stiče oko 7.000 učenika u 104 škole na 37 dualnih profila. Do sada je 400 kompanija akreditovano ili u procesu akreditacije sa 953 licenciranih instruktora, što je, složićete se, desetostruko više u odnosu na 2013, 2014. godinu kada je započelo dualno obrazovanje.

Upravo školovanje po dualnom modelu obrazovanja uživa veoma veliku podršku i predsednika gospodina Aleksandra Vučića, koji je na konferenciji „Dualno obrazovanje – znanje za budućnost“ istakao da je to obrazovanje koje donosi ne samo siguran posao i primanja, već i odgovornost i ozbiljnost, vid školovanja u kome se stiče praktično i primenjivo znanje prema potrebama tržišta.

Iz ovoga jasno vidimo cilj, a cilj je budućnost naše dece, naravno, kvalitetno obrazovanje, koje predstavlja najstabilniji put koji vodi ka ostvarenju ciljeva celokupnog društva.

Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja što je Ugostiteljsko-turističku školu u Vrnjačkoj Banji prepoznalo kao lidera, prepoznalo kao kvalitetnu školu, školu koja je postala jedna od deset resor centara za celoživotno učenje.

Škola će u narednom periodu od Vlade Republike Srbije dobiti značajna sredstva koja će pomoći za opremanje kabineta, pomoći za opremanje školskog restorana sa najsavremenijom opremom i tu će učenici Ugostiteljsko-turističke škole imati mesta za rad, za napredovanje i za ono što predstavlja resursni nacionalni centar, da se vrši dokvalifikacija i prekvalifikacija kadrova koji, naravno, prema potrebama tržišta trebaju.

Lokalno rukovodstvo u Vrnjačkoj Banji, moram da se pohvalim, je sa puno snage i puno elana učestvovalo u privlačenju investitora i otvorili su se brojni hoteli visoke kategorizacije. Upravo tu jeste jedan od materijala koji će služiti za rad tih učenika koji će se uskoro po dualnom metodu školovati u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Vrnjačkoj Banji i koji će pomoći za zapošljavanje tih kadrova koji će se dokvalifikovati, odnosno prekvalifikovati u pomenutoj školi.

Da se vratim i na ključne izmene i dopune, koje se tiču upravo Zakona o dualnom obrazovanju.

Ključne izmene su prvenstveno u definisanju jasne razlike između praktične nastave, naravno, i profesionalne prakse, koje su definisane Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i učenju kroz rad, koje je definisano Zakonom o dualnom obrazovanju.

Još jedna od izmena i dopuna koje su jako bitne je potreba za uključivanjem državnih organa u dualni model, pa su ovim predlogom uključeni i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.

Još jedna od kvalitetnih izmena je omogućavanje učenicima kojima je trenutno onemogućeno da obavljaju rad po dualnom metodu, da mogu da završe svoje školovanje po zakonima koji važe za srednje obrazovanje i vaspitanje.

Planirana izmena koja se tiče olakšavanja postupka akreditacije kompanija i, naravno, tih licenciranja profesora odnosno tih instruktora za sam rad, izvršene su izmene vezane za bezbednost dece u samom procesu učenja kroz rad, zabrana rada, koja je jako bitna, u periodu od 22 časa do 06 časova i, naravno, određene promene koje se tiču upisa u predroku itd.

Na samom kraju svog izlaganja, želim da kažem da budućnost definitivno pripada, po meni, dualnom obrazovanju, što u srednjoj školi, tako i na visokoškolskim ustanovama, da još jednom pohvalim Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i ministra, gospodina Šarčevića, za koga volim da kažem da je najveći reformator nakon Dositeja Obradovića i da kažem da je prosto reforma, odnosno da je napravljeno kvalitetno školstvo ovom reformom i da sa sigurnošću možemo da kažemo da imamo razvijen obrazovni sistem, koji je merilo vrednosti svake uspešne države, a da, složićete se sa mnom, Srbija to danas definitivno jeste. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao uvod u svoje izlaganje na početku želela bih da kažem da imam potrebu koliko sam juče bila ponosna na početku obeležavanja početka radova „Moravskog koridora“, jedne moderne saobraćajnice, koja će spajati „Koridor 10“ i „Koridor 11“, naravno i koja će upravo mojim sugrađanima iz Vrnjačke Banje omogućiti da za sat i po vremena stignu do Vrnjačke Banje.

Saobraćajnica koja će, nadam se, unaprediti naš turizam, pomoći da se razvijamo i budemo još lepša banja u Srbiji i jedna od najlepših banja, kao što je i rekao gospodin, predsednik Aleksandar Vučić, jedna možda čak i najlepša, lepša i od Baden-Badena

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, želim da kažem da je Vlada kao i do sada donela Predlog zakona koji će uticati naravno na razvoj Republike Srbije, odnosno koja će prosto uticati na povećanje životnog standarda svih građana Republike Srbije.

Pred nama je danas veoma važan set zakona, a ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na Predlog zakona o javnim nabavkama. Ovaj Predlog zakona obezbeđuje usaglašenost sa pravnim aktima i tekovinama EU, upravo u ovoj oblasti.

Sam cilj ovog zakona je povećanje, naravno, transparentnosti i fleksibilnosti samog postupka javne nabavke, odnosno smanjivanju tog administrativnog tereta korišćenjem elektronskih sredstava, prvenstveno.

Sama primena novog Zakona o javnim nabavkama doneće značajno smanjenje administrativnog opterećenja na strani naručioca, kao i na strani ponuđača, a naročito smanjenje troškova učešća u postupcima javne nabavke malim i srednjim preduzećima, koji ne raspolažu sa odgovarajućim administrativnim i stručnim kapacitetom.

Očekujem da će upravo to pojednostavljenje procedure povećati interes malih i srednjih preduzeća da učestvuju i naravno doprineti većem nivou same tržišne konkurencije.

Predlog zakona donosi i novo rešenje u vezi sa dodelom ugovora. Ugovor se dodeljuje ekonomsko najpovoljnijoj ponudi na osnovu cene, samom primenom, odnosno pristupom te troškovne efikasnosti.

Predložena rešenja prvenstveno imaju za cilj sprečavanje koruptivnog ponašanja, transparentnosti i konkurentnosti. Same javne nabavke, same po sebi prosto imaju odnosno predstavljaju oblast koja je možda izložena tim nekim koruptivnim aktivnostima.

Upravo iz tih razloga, naravno, najveći akcenat u ovom Predlogu zakona stavljen je i na sprečavanju tih koruptivnih aktivnosti i na taj način zato što se povećava transparentnost i staranjem o tome da privredni subjekti, javnost, mediji i drugi učesnici budu obavešteni o mogućnostima za dodelu ugovora, naravno kao i o ponuđačima koji taj isti ugovor dobiju.

Predlog zakona o javnim nabavkama donosi značajnu novinu, a to je elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava. Novi portal javnih nabavki će omogućiti elektronske javne nabavke, što je veoma veliki korak napred i nešto što će, po mom mišljenju, vratiti poverenje u sam proces javnih nabavki.

Novina koja je još ponuđena, odnosno predviđena u Predlogu zakona je ta da se više ne predviđa kvalifikacioni postupak, odnosno ni postupak male vrednosti, već će bez obzira na vrednost same nabavke, da li je velika ili mala nabavka biti ista procedura.

Sve pomenute izmene, odnosno sve ono što se menja u ovom Predlogu zakona pokazuju da je akcenat bačen na transparentnost, na razvoj malih i srednjih preduzeća i naravno na smanjenje koruptivne aktivnosti. To prosto pokazuje stav ove Vlade, pokazuje stav i predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, iskorenjavanje korupcije, da se pokaže da nema privilegovanih, da nema povlašćenih.

Naravno, moram da kažem i da primetim da je to totalna suprotnost u odnosu na sve one koji su bili pre nas. Oni su vodili malo drugačiju politiku. Njima je politika i ulazak u politiku značilo povećanje njihovih sopstvenih sredstava, njihovih konta.

Gospodin Dragan Đilas je očiti primer i čovek koji u svojoj političkoj biografiji ima niz afera, niz nestručno sprovedenih, takoreći, javnih nabavki i koje su mu negde i doprinele da se njegovi prihodi povećaju čak i stostruko onog trenutka kada je ušao u politiku. Ne zaostaju ni drugi političari koji su bili pre nas. Tu je i malopre pomenuti Marko Bastać, Miki Aleksić iz Trstenika, Vuk Jeremić. Svi oni iza sebe imaju niz koruptivnih afera tokom svoje vladavine.

Želim da kažem, s obzirom da se priča i o pomeranju izbora, da je na mene jako ostavila veliki utisak izjava Vuka Jeremića, sada im ne odgovara čak ni to pomeranje. Oni bi da dođu negde na vlast, ali i da dođu na taj način nedemokratski. Sve što rade u poslednje vreme, rade da izazovu neku reakciju, odnosno da izazovu neke nemire.

Nadam se da 5. oktobra neće više biti i da prosto neće se desiti neka vrsta amnezije, da građani Srbije vrlo dobro znaju kakva je Srbija bila nekad, u kakvom su stanju ostavili ljudi koji su bili pre nas i kakva je Srbija danas. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicom, uvažene kolege poslanici i poštovani građani Srbije, spremajući se za današnju raspravu na temu Nacrta zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju vratila sam se nekih 20 godina unazad, u vreme kada sam ja bila student i shvatila sam da sve neke stvari koje su mi tada manjkale, koje sam smatrala nedostatkom su upravo objedinjene, odnosno implementirane u ovaj nacrt zakona.

Tada kao mladom čoveku koji je stekao određenu veštinu na teorijskoj nastavi na fakultetu falilo je upravo te neke prakse, falilo je tog nekog rada u realnom radnom okruženju i naravno, verujte mi, svakom mladom čoveku koji negde zavisi od finansijske pomoći roditelja u vreme studiranja ta neka finansijska nadoknada. Upravo te dve stvari smatram jako bitnim i negde od najbitnijih stvari ovde u ovom zakonu, gde studentu koji izabere naravno da studira po dualnom metodu studiranja omogućeno je i da za taj svoj rad koji uloži, odnosno koji to neko znanje koje je stekao na teorijskoj nastavi prosto dobije i neku finansijsku nadoknadu za taj isti rad, što je meni, a verujem i svakom mladom čoveku jako bitno, odnosno da to stvara neku vrstu i tera čoveka na neku vrstu i sazrevanja.

Što se tiče samog zakona htela bih da pohvalim, odnosno htela bih da kažem, mada su kolege i pre mene rekli da su do nacrta ovog zakona dovela pozitivna iskustva upravo iz zemalja koje se nalaze u našem okruženju, kao i zakon o srednjem dualnom obrazovanju.

Osvrnula bih se i na kritike. Naravno, navikli smo na kritike vezano za svaki zakon koji se ovde donosi. Ovom prilikom hoću da kažem da kritike na koje sam naišla da ovaj zakon negde proizvodi jeftinu radnu snagu, hoću da kažem da je to prosto totalni apsurd.

Kao neko, odnosno kao majka dvoje dece, izabrala bih naravno da moja deca studiraju po dualnom metodu studiranja, upravo praveći poređenje mog studiranja i onoga što će naravno dualni metod studiranja pružiti, znači rad u realnom okruženju radnom, sve ono što ja kao student nisam imala. Stekla sam dovoljnu veštinu na toj teorijskoj nastavi, ali da taj rad negde i da za to dobijem finansijsku nadoknadu stvarno nema cenu. Mada bih ja iskreno pristala da moja deca studiraju bez finansijske nadoknade. To što pruži to realno radno okruženje, tu neku vrstu kompeticije, taj neki takmičarski duh, to pravi sutra kvalitetnog čoveka i to pravi sutra kvalitetnog radnika.

Što se tiče nadoknade, mislim da nije zanemarljiva definitivno i ja kažem, eto, sa tog nekog aspekta mog studiranja, jer svi mi negde smo želeli u tom periodu da se skinemo, ako smem da kažem sa roditeljske grbače i prosto taj novac koji nije zanemarljiv, to je od 50 pa na više procenata u odnosu na mesto, na radno mesto koji je taj student radi, odnosno taj čovek koji radi na tom radnom mestu isto, odnosno sličan posao za koji je naravno plaćen.

Neću još dugo pričati o tom nacrtu zakona, mislim da je dovoljno rečeno, mislim da su kolege dovoljno rekle pre mene. Naravno, smatram jako pozitivnim, mislim da ćete vi definitvno ostati, gospodine Šarčeviću kao neko ko je uveo najveću reformu u prosveti, definitivno. Znači, neko ko dolazi iz Vrnjačke Banje, s ponosom mogu da kažem da sam zahvalna Ministarstvu prosvete, vama, jer ste nam pomogli tako što ste dali više od 30 miliona za izgradnju, odnosno za građevinske radove na našem školskom restoranu. To je sada već kvalitetan restoran gde upravo đaci koji se profilišu u srednjoj turističkoj školi u Vrnjačkoj Banji mogu realno da rade tu i da to bude realno okruženje, da rade ono za šta su se školovali u školi.

Naravno, svega ovoga ne bi bilo i moram da pomenem da samo kvalitetna politika, odgovorna politika, prvenstveno gospodina Aleksandra Vučića, Vlade i naravno vas resornog ministarstva, pokazuje da mi želimo da mladi ljudi ostanu i ovaj nacrt zakona pokazuje da želimo da ti mladi ljudi ostanu ovde, znači, da se školuju i da nalaze svoju budućnost ovde. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o nauci i istraživanju. Još jedan u nizu zakona koji pokazuje ozbiljan odnos države, resornog ministarstva, kroz veliku otvorenost, konstruktivne i brojne rasprave koje su prethodile upravo Predlogu ovog zakona.

Predlog ovog zakona nedvosmisleno pokazuje da nauka predstavlja bitan deo našeg društva i da napori koji su uloženi u njegovu izradu govore da Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i te kako misli na ljude koji se bave naukom.

Za Srbiju je prošla godina bila rekordna po mnogim pitanjima - tri i po milijarde direktnih investicija, stranih, nova radna mesta, gde se beleži da je samo u prvih pet meseci za 17% više nego u prvih pet meseci prošle godine.

Srbija ove godine podiže svoju projekciju sa 3,5 na 3,7 odnosno 3,8 odsto, što znači veći prihod u budžetu, koji u prvih šest meseci ove godine beleži suficit od 8,3 milijarde.

Sve ovo je, naravno, rezultat odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i, naravno, Srpske napredne stranke.

Ovom prilikom želim da pohvalim i rad Ministarstva za prosvetu, jer su brojne reforme upravo koje su sprovedene od strane Ministarstva u oblasti nauke i tehnološkog razvoja.

Vlada Republike Srbije je u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva koja su predviđena za naučno-istraživački rad za 35,8% u dinarskoj vrednosti. U protekle dve godine u Srbiji su nastavljena, naravno, ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke. Primeri za to su izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, u Nišu, Lamela Elektronskog fakulteta, Fakultet organizacionih nauka, "Bio Sens" institut ulaganja u kragujevački univerzitet, itd.

Naravno, sa ponosom ističem da je Srbija postala 23. punopravna članica CERN-a, gde je na tekuće projekte, što sa posebnim zadovoljstvom želim da istaknem, primljeno 1.157 mladih istraživača, sa prosekom iznad 9.

Time Ministarstvo šalje jasnu poruku da je mladim i uspešnim ljudima, istraživačima, mesto ovde, u Republici Srbiji. Ustanovljeno je šest instituta od nacionalnog značaja, povećan je kapacitet Naučno-tehnološkog parka, ostvaren je prihod od 46 miliona evra u periodu od 2016. do 2018. godine.

Što se tiče samog Predloga zakona o nauci i istraživanjima, on predstavlja reformski zakon, zakon koji je rađen, naravno, po uzoru na najrazvijenije zemlje u oblasti nauke. Do sada je bio sistem projektnog finansiranja, gde su istraživači morali da se bore za projekte, da nisu mogli da ostvare svoje plate ako nisu na projektima, gde je napredovanje upravo zavisilo, odnosno uslovljeno je bilo prisustvom na projektima.

Međutim, ovim novim Zakonom za nauku i istraživanje dolazi do reforme kroz upravo to finansiranje koje se svodi na deo projektnog odnosno institucionalnog finansiranja.

Ono što bih želela da istaknem je da ovaj zakon daje okvire za rad upravo Fonda za nauku, koji je osnovan, odnosno gde je zakon u decembru prošle godine ovde izglasan u Skupštini Srbije, Zakon o Fondu za nauku Republike Srbije. To je prvi zakon posle 12 godina koji je donesen iz oblasti nauke, na šta sam ja naročito ponosna.

Fond za nauku je počeo da radi, izabran je direktor, upravni odbor, naučni savet i već 21. juna je bio prvi poziv Fonda za nauku. To je bio poziv za izuzetne istraživače, mlade doktorante koji su doktorirali u poslednjih 10 godina.

U toku 2019. godine biće još dva poziva, od kojih je jedan program unapređenja kapaciteta iz oblasti veštačke inteligencije, a drugi program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom. Projekti će trajati dve godine i, naravno, predviđena su zavidna sredstva.

Predlog zakona o nauci i istraživanjima predstavlja krovni zakon u oblasti nauke, koji zajedno sa, naravno, malo pre pomenutim Zakonom o Fondu za nauku, uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranje, efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Jedan od ključnih razloga za donošenje novog zakona je primena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Novim Zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se institucionalno finansiranje nauke, osnaživanje instituta od nacionalnog značaja, mehanizam za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta, kao i bolja saradnja instituta i fakulteta.

Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su unapređenje kvaliteta naučno-istraživačkog rada, primena rezultata istraživanja, efikasniji i delotvorniji rad tela i upotreba svih naučno-istraživačkih i razvojnih resursa.

Ključni i, po meni, jedan od najbitnijih ciljeva je, koji se postižu donošenjem ovog zakona, stvaranje naučno-istraživačkog sektora koji svojim kvalitetom može biti ravnopravni partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Donošenjem ovog zakona stvoren je pravni okvir za osnivanje novih instituta, uključivanje naučnika iz dijaspore u rad na projektima, olakšava izbor u naučna zvanja i ubrzava samu proceduru izbora kroz prilagođavanje samih kriterijuma, obezbeđeno je finansiranje centara izuzetnih vrednosti.

Po prvi put se u ovom zakonu stvara okvir za stambene potrebe mladih istraživača u visokoškolskim ustanovama.

Upravo iz svih ovih razloga koje sam navela, a koji su sadržani u Predlogu zakona, smatram da je smešna izjava Vuka Jeremića da će ovaj zakon podstaći najškolovanije da odu odavde. Mislim da ovaj zakon jasno šalje suprotnu poruku, a to je da su Republici Srbiji potrebni mladi ljudi, odgovorni ljudi i da će za njih uvek biti mesta ovde. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u jučerašnjem izlaganju sam napomenula da je budžet opštine Vrnjačka Banja za 2019. godinu razvojnog karaktera, upravo kao i budžet Republike Srbije. Sama činjenica da je u poslednjih nekoliko godina izgrađen veliki broj hotela u Vrnjačkoj Banji, stvorena je dobra investiciona baza za ulaganje, pre svega, uređenjem javnih površina, komunalne infrastrukture i velikim brojem turističkih atrakcija. Veliku ulogu u tome ima i odluka da se gradi moravski koridor i da se u toku 2019. godine očekuje otvaranje aerodroma „Lađevci“.

Naravno, na svemu tome moram da se zahvalim prvenstveno gospodinu Aleksandru Vučiću i naravno resornim ministarstvima. Očekujem, kao i do sada, naravno, podršku Vlade i resornih ministarstava da podržimo ovako velike projekte.

S obzirom da je strategija Vrnjačke Banje upravo razvoj tog sportskog turizma, moram još jednom da ponovim zahtev od juče koji sam tako nespretno formulisala. Zamolila bih vas, gospodine ministre finansija, da nam pomognete da privedemo kraju trenažni centar za vodene sportove. Odradili smo prvu fazu gde je montiran bazen. Međutim, da nam pomognete da se pokrije taj bazen i, naravno, pusti u rad.

Na kraju, u ime opštinskog rukovodstva, zahvalila bih se Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave na podršci za izgradnju fudbalskog terena i nadam se i dalje da ćemo imati tako dobru saradnju i napredovati, kao i Republika Srbija. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2019. godinu predviđa nizak deficit i samim tim manju inflaciju, kao i stabilan kurs dinara.

Osnovna karakteristika budžeta je uravnoteženost i socijalni aspekt kroz povećanje plata, penzija i minimalne cene rada, koja će iznositi 27 hiljada dinara.

Ono što mene posebno raduje, jer dolazim iz najlepše banje u Srbiji, iz Vrnjačke Banje, je što su u budžetu opredeljena sredstva i ove godine za vaučere.

Naravno, i naši poljoprivrednici će i te kako osetiti benefit, jer je u budžetu predviđeno povećanje od 51,7 milijardi dinara, što iznosi negde oko 17,4%. Najveća povećanja su u razdelu za agrarna plaćanja i ona iznose 24,7%. To će biti ostvareno preko direktnih plaćanja, preko mera ruralnog razvoja, IPARD fondova, zaštite voda, ulaganje u protivgradnu zaštitu, oko 100 tih protivgradnih stanica.

Povećanje od 16% opredeljeno je za Ministarstvo zaštite životne sredine, za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda.

Upravo ova povećanja koja sam napomenula, kao i ona koja nisam pomenula, će, naravno, pokazati da su sprovedene reforme dale rezultate i da će već od 1. januara građani Republike Srbije videti upravo efekte tih reformi. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, budžet opštine Vrnjačka banja za 2019. godinu, kao i budžet Republike Srbije predstavlja razvojni budžet, jer je baziran na projektima i investicijama.

S obzirom da se radi o Vrnjačkoj banji i da je to turističko mesto, potrebno je više ulagati, naravno u infrastrukturu grada, pre svega zbog velikog priliva gostiju, gde je broj prisutnih gostiju svakoga dana sve veći i dupliran u odnosu na stanovništvo.

Očekujem, naravno, kao i do sada podršku Vlade i njenih resornim ministarstava, da podrže kvalitetne projekte koji su doneti i naravno da se odradi, odnosno da se pomogne ukoliko je u mogućnosti opštini, pošto smo odradili prvi deo ugradnje bazena, odnosno ulaže se u trenažni centar za vaterpolo centar, koje će pomoći, odnosno koje će imati velikog uticaja na razvoj sporta u Srbiji.

S obzirom da postoje ovako kapitalni projekti, molim vas, da, naravno, pomognete odnosno da se privede kraju upravo taj vaterpolo centar, da bi naša vaterpolo reprezentacija mogla da trenira naši zlatni delfini.

Naravno, želim da vam se zahvalim i da vas zamolim da ukoliko ste u mogućnosti u nekom trenutku da se izvrši analiza transfernih centara koji idu sa tih viših nivoa na niže nivoe, jer se Vrnjačka banja trenutno nalazi na jako nismo nivou što se tiče tih transfernih sredstava, odnosno na godišnjem nivou to iznosi negde oko 89 miliona dinara. Ja vam se zahvaljujem.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u prethodnom amandmanu sam pomenula da je nakon povlačenja vode obavljena potpuna sanacija terena koja je podrazumevala dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju kao obavezne postupke, naravno, da bi se sprečile bolesti i da bi se sprečila pojava epidemija.

Što se tiče biološke dekontaminacije, ona se, naravno, vršila na mestima uginuća životinja, klanica farmi, silosa, stočnih pijaca, transportnih sredstava kojima je vršen transport upravo tih uginulih životinja.

Zavodi za javno zdravlje imali su najveću ulogu, naravno, i oni su upravo bili tu da sprovedu sve te mere neophodne da ne bi došlo do širenja zaraznih bolesti, odnosno ono što sam već pomenula dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.

Najdelikatniji zadaci, naravno, bili su upravo sprovođenje sanitarno-higijenskih i, naravno, sanitarno-tehničkih mera na kontaminiranim terenima, kao što su stočne pijace, farme, štale i azili za životinje.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Dezinfekcija je obavljena hemijskim sredstvima. Uloga je bila upravo ubijanje tih nekih mikroorganizama koji mogu doprineti širenju zaraznih bolesti i, naravno, pojavi epidemija.

Dezinsekcija je bila obavezna upravo iz razloga jer su insekti negde vektori koji prenose upravo te neke zarazne bolesti koje mogu biti strašne i za ljude, jer se prenose, odnosno zajedničke, i to su zoonoze.

Na kraju, deratizacija, naravno, opet glodari kao vektori u prenošenju tih zaraznih bolesti i tu je zaokružen jedan krug.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Ono što sam na kraju htela da napomenem jeste da su te poplave, koje su se desile, pokazale neku humanost i veliku solidarnost među ljudima, što ne bih rekla trenutno gde se nalazim. Prosto, ja sam se ponosila tog trenutka što sam deo tog naroda, a upravo predlog o usvajanju ovog zakona pokazuje da je resorno ministarstvo pokazalo visok nivo i da je shvatilo da treba određene stvari promeniti u zakonu. Hvala vam.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona, koji se odnosi na smanjenje rizika od elementarnih nepogoda.

Katastrofalne poplave koje su nas zadesile 2014. godine na teritoriji Republike Srbije donele su veoma veliki rizik kod širenja zaraznih bolesti. Ekipe koje su uklanjale uginule životinje i ostatke animalnih hraniva ulazile su na poplavljena područja u skladu s preporukama Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i sve to u koordinaciji između Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, Vojske Srbije i naravno komunalnim službama. Ekipe su činili veterinari veterinarskih instituta, fakulteta, kao i veterinari specijalizovani baš za oblast spasavanja životinja iz poplavljenih područja i njihovo zbrinjavanje.

Sa poplavljenih područja uklonjeno je više od 517 tona uginulih životinja i više od 332 tone hrane životinjskog porekla. Svi leševi uginulih životinja odloženi su u kafilerije u Somboru i Inđiji, a kafilerije, htela sam da istaknem, predstavljaju specijalizovane objekte, odnosno najbolje i najsavremeniji način neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i konfiskata. Osim rešavanja tog higijenskog problema, u kafileriji se dobijaju i hraniva animalnog porekla koji se mogu dalje koristiti u ishrani životinja, kao što su mesno brašno, mesno koštano brašno i tehnička masnoća. Organizacija posla u kafilerijama se obavlja na taj način da se leševi brzo zbrinu, da se obezbedi prostorija gde će se oni lagerovati i na kraju treba obratiti pažnju i na prevoz do same kafilerije. Najbolji transport, odnosno najsigurniji, obavlja se kontejner hladnjačama koje je moguće dezinfikovati.

Nakon poplava i zbrinjavanja uginulih životinja, obavljena je celokupna sanacija terena. Znači, obavljena je dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, a o tome ću malo više u sledećem amandmanu. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, amandman koji sam podnela odnosi se na smanjenje rizika od posledica elementarnih nepogoda. Poplave su u nekoliko navrata, zajedno sa poslednjim iz 2014. godine, koje su bile katastrofalne, nanele veliku materijalnu štetu, što u privredi, što u infrastrukturnim objektima, životnoj sredini, zdravlju stanovništva, a naravno najviše pogodilo je gubitak ljudskih života i životinja.

Sa epidemiološkog aspekta uginule životinje, biološki i drugi otpaci predstavljaju potencijalnu opasnost za pojavu i širenje zarazne bolesti. Uginule životinje, biološki i drugi otpaci predstavljaju izvor zagađenja životne sredine biološkim materijalom prvenstveno, između ostalog virusima, bakterijama, parazitima i drugim.

Organski otpadni materijal ima veliki epidemiološki značaj, on se uvek mora tretirati kao potencijalni izvor zonoza. Zonoze su bolesti koje su zajedničke i za ljude i za životinje. Između ostalog to su crveni vetar, antraks, salmoneloza, listerioza, besnilo i mnoge druge bolesti. Uzročnici koji se nalaze upravo u ovakvim otpadnim materijalima mogu dugo da ostanu vitalni, kasnije na različite načine mogu da dospeju u spoljnu sredinu. Iz spoljne sredine direktnim kontaktom sa ostacima animalnog porekla, putem zagađenja hrane, zemlje, vazduha, posredovanjem drugih vektora kao što su insekti, glodari, ptice itd. se mogu preneti na zdrave životinje i ljude. Na taj način se može začarani krug zaraznih bolesti i prenositi na ljude.

Sve navedeno samo potvrđuje da animalni i drugi ostaci usled elementarnih nepogoda, zemljotresa, poplava, klizišta, predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi, a samim tim se nameće potreba da se upravo ti ostaci bezopasno, brzo i efikasno uklone. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. koji se odnosi prvenstveno na poboljšanje poslovanja.

Poboljšanje poslovanja u opštini Vrnjačkoj Banji moram da napomenem da je prvenstveno zasluga odgovornog rukovodstva koje vodi odgovornu politiku. U prethodnom amandmanu navela sam neke od sadržaja i velikih investicija koje su bile u toku 2018. godine, a ticali su se turističkih sadržaja.

Ovom prilikom bih istakla rekonstrukciju Doma zdravlja, investiciju vrednu 85 miliona dinara. Dom zdravlja je ustanova koja je bitna, naravno, prvenstveno lokalnom stanovništvu, znači, Vrnjačkoj Banji, okolini, ali naravno i turistima kojih bude i do milion u toku godine. Što se tiče same rekonstrukcije, završena je prva faza na rekonstrukciji Doma zdravlja, gde je promenjena celokupna stolarija, gde je odrađena izolacija, a kreće druga faza u kojoj će biti uključena zamena pultova, rad na centralnoj klimi, zamena lifta i mnoge druge stvari.

Ono što sam htela da napomenem je da će, naravno, upravo zamenom stolarije, urađenom izolacijom podići se i ta energetska efikasnost Doma zdravlja. Ono što sam htela da kažem je, što bi rekla uvaženi direktor upravo ove ustanove dr Vesna Malićanin, da ono što će ostati na adresi Doma zdravlja je samo taj kostur koji je bio, odnosno ta zgrada, sve ostalo je, naravno, promenjeno.

Dom zdravlja je u toku 2018. godine upravo odgovornom politikom opštine Vrnjačka Banja dobio četiri nova sanitetska vozila, a nadam se da će se daljom politikom upravo raditi na poboljšanju uslova u Domu zdravlja.

Na kraju, svega ovoga što sam napomenula ne bi bilo da nije odgovorne politike prvenstveno gospodina Aleksandra Vučića, SNS koja ulaže u infrastrukturu, u zdravstvo, u obrazovanje, sve to za dobrobit građana, da bi oni imali bolje uslove. Hvala vam

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima i uvažene kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. koji se odnosi upravo na poboljšanje poslovanja.

Na samom početku želim da se zahvalim vama, uvažena ministarka, i vašem ministarstvu koje je svojim ažurnim zalaganjem i ulaganjem u putnu infrastrukturu doprinelo da određeni investitori i da se razvijaju određene investicije koje su u Vrnjačkoj Banji evidentne.

Na samom početku rekla bih da nemamo fabrike kojima bi se hvalili. U stvari, imamo fabrike, ali bez dimnjaka. Mi imamo fabrike koje su u stvari hoteli, hoteli koji su visoko kategorizovani, hoteli koji svojim korisnicima pružaju kvalitetnu uslugu, kvalitetnu negu, kao što je, recimo, Specijalna bolnica „Merkur“, koju moram ovom prilikom da pohvalim, i mnoge druge visoko kategorizovane hotele.

Što se tiče ostalih investicija koje bih napomenula, a bilo ih je jako puno tokom zadnjih godina, napomenuću samo neka kapitalna koje su nama ponos i dika, kao što je naša promenada i gde je vrednost investicije iznosila negde oko 80 miliona dinara, kao i veoma atraktivna lokacija na Crkvenom brdu, koja je pretvorena u prelepi vodopad, tako da ne može samo Jagodina da se hvali sa svojim vodopadom, nego i mi, i ulaganje u školstvo, istakla bih zgradu gimnazije.

Zbog vremena, iskoristiću vreme u drugim amandmanima, ali na kraju još jednom da vam se zahvalim. Juče sam napomenula da prosto verujem da će izgradnja upravo tog Moravskog koridora doprineti da se i dalje ulaže i investira u Vrnjačku Banju, da se dovedu novi gosti, što domaći, to i strani. Hvala vam još jednom.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima i poštovane kolege narodni poslanici, kada je reč o predlozima zakona o građevinskim proizvodima, istakla bih najvažniji cilj, a to je stvaranje uslova da građevinski proizvodi odgovaraju objektima u koje se ugrađuju, kao i njihova konkurentnost na samom tržištu.

Podizanje kvaliteta građevinskih proizvoda jako je bitno, naročito sada, u današnje vreme, kada Srbija beleži rekordan broj investicija.

Srbija je danas jedno veliko gradilište, hvala bogu, i svedoci smo da je sve više otvorenih fabrika, otvorenih mostova, otvorenih škola, vrtića.

Ono što mene posebno raduje je i buduće otvaranje Moravskog koridora, jer se Vrnjačka banja upravo i nalazi na putu Moravskog koridora i nadam se da će Vrnjačka banja, koja danas važi za jednu od najrazvijenijih banja u Srbiji, i dalje napredovati, upravo zbog otvaranja Moravskog koridora.

Što se tiče propisa vezanog za ovaj zakon, ovi novi propisi daju dodatni podsticaj razvoju građevinarstva, koje strateški predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana, bez koje ne bi bilo razvoja upravo ovih ostalih privrednih i socijalnih kategorija.

Ono što bih istakla još je da ovaj zakon, po meni jako bitno, daje puno upravo tim nekim novim inovativnim proizvodima, što do sada nije negde bilo predviđeno u zakonu. Tu bih negde i istakla njegov veoma veliki značaj.

Na samom kraju bih istakla upravo da raspravom na temu ovog zakona pokazujemo da Srbija i u ovoj oblasti postaje savremena i uređena država, zahvaljujući pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću i, naravno, Vladi Republike Srbije. Hvala vam.