Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Jevtić

Govori

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o nauci i istraživanju. Još jedan u nizu zakona koji pokazuje ozbiljan odnos države, resornog ministarstva, kroz veliku otvorenost, konstruktivne i brojne rasprave koje su prethodile upravo Predlogu ovog zakona.

Predlog ovog zakona nedvosmisleno pokazuje da nauka predstavlja bitan deo našeg društva i da napori koji su uloženi u njegovu izradu govore da Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i te kako misli na ljude koji se bave naukom.

Za Srbiju je prošla godina bila rekordna po mnogim pitanjima - tri i po milijarde direktnih investicija, stranih, nova radna mesta, gde se beleži da je samo u prvih pet meseci za 17% više nego u prvih pet meseci prošle godine.

Srbija ove godine podiže svoju projekciju sa 3,5 na 3,7 odnosno 3,8 odsto, što znači veći prihod u budžetu, koji u prvih šest meseci ove godine beleži suficit od 8,3 milijarde.

Sve ovo je, naravno, rezultat odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i, naravno, Srpske napredne stranke.

Ovom prilikom želim da pohvalim i rad Ministarstva za prosvetu, jer su brojne reforme upravo koje su sprovedene od strane Ministarstva u oblasti nauke i tehnološkog razvoja.

Vlada Republike Srbije je u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva koja su predviđena za naučno-istraživački rad za 35,8% u dinarskoj vrednosti. U protekle dve godine u Srbiji su nastavljena, naravno, ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke. Primeri za to su izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, u Nišu, Lamela Elektronskog fakulteta, Fakultet organizacionih nauka, "Bio Sens" institut ulaganja u kragujevački univerzitet, itd.

Naravno, sa ponosom ističem da je Srbija postala 23. punopravna članica CERN-a, gde je na tekuće projekte, što sa posebnim zadovoljstvom želim da istaknem, primljeno 1.157 mladih istraživača, sa prosekom iznad 9.

Time Ministarstvo šalje jasnu poruku da je mladim i uspešnim ljudima, istraživačima, mesto ovde, u Republici Srbiji. Ustanovljeno je šest instituta od nacionalnog značaja, povećan je kapacitet Naučno-tehnološkog parka, ostvaren je prihod od 46 miliona evra u periodu od 2016. do 2018. godine.

Što se tiče samog Predloga zakona o nauci i istraživanjima, on predstavlja reformski zakon, zakon koji je rađen, naravno, po uzoru na najrazvijenije zemlje u oblasti nauke. Do sada je bio sistem projektnog finansiranja, gde su istraživači morali da se bore za projekte, da nisu mogli da ostvare svoje plate ako nisu na projektima, gde je napredovanje upravo zavisilo, odnosno uslovljeno je bilo prisustvom na projektima.

Međutim, ovim novim Zakonom za nauku i istraživanje dolazi do reforme kroz upravo to finansiranje koje se svodi na deo projektnog odnosno institucionalnog finansiranja.

Ono što bih želela da istaknem je da ovaj zakon daje okvire za rad upravo Fonda za nauku, koji je osnovan, odnosno gde je zakon u decembru prošle godine ovde izglasan u Skupštini Srbije, Zakon o Fondu za nauku Republike Srbije. To je prvi zakon posle 12 godina koji je donesen iz oblasti nauke, na šta sam ja naročito ponosna.

Fond za nauku je počeo da radi, izabran je direktor, upravni odbor, naučni savet i već 21. juna je bio prvi poziv Fonda za nauku. To je bio poziv za izuzetne istraživače, mlade doktorante koji su doktorirali u poslednjih 10 godina.

U toku 2019. godine biće još dva poziva, od kojih je jedan program unapređenja kapaciteta iz oblasti veštačke inteligencije, a drugi program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom. Projekti će trajati dve godine i, naravno, predviđena su zavidna sredstva.

Predlog zakona o nauci i istraživanjima predstavlja krovni zakon u oblasti nauke, koji zajedno sa, naravno, malo pre pomenutim Zakonom o Fondu za nauku, uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranje, efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Jedan od ključnih razloga za donošenje novog zakona je primena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Novim Zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se institucionalno finansiranje nauke, osnaživanje instituta od nacionalnog značaja, mehanizam za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta, kao i bolja saradnja instituta i fakulteta.

Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su unapređenje kvaliteta naučno-istraživačkog rada, primena rezultata istraživanja, efikasniji i delotvorniji rad tela i upotreba svih naučno-istraživačkih i razvojnih resursa.

Ključni i, po meni, jedan od najbitnijih ciljeva je, koji se postižu donošenjem ovog zakona, stvaranje naučno-istraživačkog sektora koji svojim kvalitetom može biti ravnopravni partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Donošenjem ovog zakona stvoren je pravni okvir za osnivanje novih instituta, uključivanje naučnika iz dijaspore u rad na projektima, olakšava izbor u naučna zvanja i ubrzava samu proceduru izbora kroz prilagođavanje samih kriterijuma, obezbeđeno je finansiranje centara izuzetnih vrednosti.

Po prvi put se u ovom zakonu stvara okvir za stambene potrebe mladih istraživača u visokoškolskim ustanovama.

Upravo iz svih ovih razloga koje sam navela, a koji su sadržani u Predlogu zakona, smatram da je smešna izjava Vuka Jeremića da će ovaj zakon podstaći najškolovanije da odu odavde. Mislim da ovaj zakon jasno šalje suprotnu poruku, a to je da su Republici Srbiji potrebni mladi ljudi, odgovorni ljudi i da će za njih uvek biti mesta ovde. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u jučerašnjem izlaganju sam napomenula da je budžet opštine Vrnjačka Banja za 2019. godinu razvojnog karaktera, upravo kao i budžet Republike Srbije. Sama činjenica da je u poslednjih nekoliko godina izgrađen veliki broj hotela u Vrnjačkoj Banji, stvorena je dobra investiciona baza za ulaganje, pre svega, uređenjem javnih površina, komunalne infrastrukture i velikim brojem turističkih atrakcija. Veliku ulogu u tome ima i odluka da se gradi moravski koridor i da se u toku 2019. godine očekuje otvaranje aerodroma „Lađevci“.

Naravno, na svemu tome moram da se zahvalim prvenstveno gospodinu Aleksandru Vučiću i naravno resornim ministarstvima. Očekujem, kao i do sada, naravno, podršku Vlade i resornih ministarstava da podržimo ovako velike projekte.

S obzirom da je strategija Vrnjačke Banje upravo razvoj tog sportskog turizma, moram još jednom da ponovim zahtev od juče koji sam tako nespretno formulisala. Zamolila bih vas, gospodine ministre finansija, da nam pomognete da privedemo kraju trenažni centar za vodene sportove. Odradili smo prvu fazu gde je montiran bazen. Međutim, da nam pomognete da se pokrije taj bazen i, naravno, pusti u rad.

Na kraju, u ime opštinskog rukovodstva, zahvalila bih se Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave na podršci za izgradnju fudbalskog terena i nadam se i dalje da ćemo imati tako dobru saradnju i napredovati, kao i Republika Srbija. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2019. godinu predviđa nizak deficit i samim tim manju inflaciju, kao i stabilan kurs dinara.

Osnovna karakteristika budžeta je uravnoteženost i socijalni aspekt kroz povećanje plata, penzija i minimalne cene rada, koja će iznositi 27 hiljada dinara.

Ono što mene posebno raduje, jer dolazim iz najlepše banje u Srbiji, iz Vrnjačke Banje, je što su u budžetu opredeljena sredstva i ove godine za vaučere.

Naravno, i naši poljoprivrednici će i te kako osetiti benefit, jer je u budžetu predviđeno povećanje od 51,7 milijardi dinara, što iznosi negde oko 17,4%. Najveća povećanja su u razdelu za agrarna plaćanja i ona iznose 24,7%. To će biti ostvareno preko direktnih plaćanja, preko mera ruralnog razvoja, IPARD fondova, zaštite voda, ulaganje u protivgradnu zaštitu, oko 100 tih protivgradnih stanica.

Povećanje od 16% opredeljeno je za Ministarstvo zaštite životne sredine, za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda.

Upravo ova povećanja koja sam napomenula, kao i ona koja nisam pomenula, će, naravno, pokazati da su sprovedene reforme dale rezultate i da će već od 1. januara građani Republike Srbije videti upravo efekte tih reformi. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, budžet opštine Vrnjačka banja za 2019. godinu, kao i budžet Republike Srbije predstavlja razvojni budžet, jer je baziran na projektima i investicijama.

S obzirom da se radi o Vrnjačkoj banji i da je to turističko mesto, potrebno je više ulagati, naravno u infrastrukturu grada, pre svega zbog velikog priliva gostiju, gde je broj prisutnih gostiju svakoga dana sve veći i dupliran u odnosu na stanovništvo.

Očekujem, naravno, kao i do sada podršku Vlade i njenih resornim ministarstava, da podrže kvalitetne projekte koji su doneti i naravno da se odradi, odnosno da se pomogne ukoliko je u mogućnosti opštini, pošto smo odradili prvi deo ugradnje bazena, odnosno ulaže se u trenažni centar za vaterpolo centar, koje će pomoći, odnosno koje će imati velikog uticaja na razvoj sporta u Srbiji.

S obzirom da postoje ovako kapitalni projekti, molim vas, da, naravno, pomognete odnosno da se privede kraju upravo taj vaterpolo centar, da bi naša vaterpolo reprezentacija mogla da trenira naši zlatni delfini.

Naravno, želim da vam se zahvalim i da vas zamolim da ukoliko ste u mogućnosti u nekom trenutku da se izvrši analiza transfernih centara koji idu sa tih viših nivoa na niže nivoe, jer se Vrnjačka banja trenutno nalazi na jako nismo nivou što se tiče tih transfernih sredstava, odnosno na godišnjem nivou to iznosi negde oko 89 miliona dinara. Ja vam se zahvaljujem.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u prethodnom amandmanu sam pomenula da je nakon povlačenja vode obavljena potpuna sanacija terena koja je podrazumevala dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju kao obavezne postupke, naravno, da bi se sprečile bolesti i da bi se sprečila pojava epidemija.

Što se tiče biološke dekontaminacije, ona se, naravno, vršila na mestima uginuća životinja, klanica farmi, silosa, stočnih pijaca, transportnih sredstava kojima je vršen transport upravo tih uginulih životinja.

Zavodi za javno zdravlje imali su najveću ulogu, naravno, i oni su upravo bili tu da sprovedu sve te mere neophodne da ne bi došlo do širenja zaraznih bolesti, odnosno ono što sam već pomenula dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.

Najdelikatniji zadaci, naravno, bili su upravo sprovođenje sanitarno-higijenskih i, naravno, sanitarno-tehničkih mera na kontaminiranim terenima, kao što su stočne pijace, farme, štale i azili za životinje.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Dezinfekcija je obavljena hemijskim sredstvima. Uloga je bila upravo ubijanje tih nekih mikroorganizama koji mogu doprineti širenju zaraznih bolesti i, naravno, pojavi epidemija.

Dezinsekcija je bila obavezna upravo iz razloga jer su insekti negde vektori koji prenose upravo te neke zarazne bolesti koje mogu biti strašne i za ljude, jer se prenose, odnosno zajedničke, i to su zoonoze.

Na kraju, deratizacija, naravno, opet glodari kao vektori u prenošenju tih zaraznih bolesti i tu je zaokružen jedan krug.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Ono što sam na kraju htela da napomenem jeste da su te poplave, koje su se desile, pokazale neku humanost i veliku solidarnost među ljudima, što ne bih rekla trenutno gde se nalazim. Prosto, ja sam se ponosila tog trenutka što sam deo tog naroda, a upravo predlog o usvajanju ovog zakona pokazuje da je resorno ministarstvo pokazalo visok nivo i da je shvatilo da treba određene stvari promeniti u zakonu. Hvala vam.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona, koji se odnosi na smanjenje rizika od elementarnih nepogoda.

Katastrofalne poplave koje su nas zadesile 2014. godine na teritoriji Republike Srbije donele su veoma veliki rizik kod širenja zaraznih bolesti. Ekipe koje su uklanjale uginule životinje i ostatke animalnih hraniva ulazile su na poplavljena područja u skladu s preporukama Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i sve to u koordinaciji između Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, Vojske Srbije i naravno komunalnim službama. Ekipe su činili veterinari veterinarskih instituta, fakulteta, kao i veterinari specijalizovani baš za oblast spasavanja životinja iz poplavljenih područja i njihovo zbrinjavanje.

Sa poplavljenih područja uklonjeno je više od 517 tona uginulih životinja i više od 332 tone hrane životinjskog porekla. Svi leševi uginulih životinja odloženi su u kafilerije u Somboru i Inđiji, a kafilerije, htela sam da istaknem, predstavljaju specijalizovane objekte, odnosno najbolje i najsavremeniji način neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i konfiskata. Osim rešavanja tog higijenskog problema, u kafileriji se dobijaju i hraniva animalnog porekla koji se mogu dalje koristiti u ishrani životinja, kao što su mesno brašno, mesno koštano brašno i tehnička masnoća. Organizacija posla u kafilerijama se obavlja na taj način da se leševi brzo zbrinu, da se obezbedi prostorija gde će se oni lagerovati i na kraju treba obratiti pažnju i na prevoz do same kafilerije. Najbolji transport, odnosno najsigurniji, obavlja se kontejner hladnjačama koje je moguće dezinfikovati.

Nakon poplava i zbrinjavanja uginulih životinja, obavljena je celokupna sanacija terena. Znači, obavljena je dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, a o tome ću malo više u sledećem amandmanu. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, amandman koji sam podnela odnosi se na smanjenje rizika od posledica elementarnih nepogoda. Poplave su u nekoliko navrata, zajedno sa poslednjim iz 2014. godine, koje su bile katastrofalne, nanele veliku materijalnu štetu, što u privredi, što u infrastrukturnim objektima, životnoj sredini, zdravlju stanovništva, a naravno najviše pogodilo je gubitak ljudskih života i životinja.

Sa epidemiološkog aspekta uginule životinje, biološki i drugi otpaci predstavljaju potencijalnu opasnost za pojavu i širenje zarazne bolesti. Uginule životinje, biološki i drugi otpaci predstavljaju izvor zagađenja životne sredine biološkim materijalom prvenstveno, između ostalog virusima, bakterijama, parazitima i drugim.

Organski otpadni materijal ima veliki epidemiološki značaj, on se uvek mora tretirati kao potencijalni izvor zonoza. Zonoze su bolesti koje su zajedničke i za ljude i za životinje. Između ostalog to su crveni vetar, antraks, salmoneloza, listerioza, besnilo i mnoge druge bolesti. Uzročnici koji se nalaze upravo u ovakvim otpadnim materijalima mogu dugo da ostanu vitalni, kasnije na različite načine mogu da dospeju u spoljnu sredinu. Iz spoljne sredine direktnim kontaktom sa ostacima animalnog porekla, putem zagađenja hrane, zemlje, vazduha, posredovanjem drugih vektora kao što su insekti, glodari, ptice itd. se mogu preneti na zdrave životinje i ljude. Na taj način se može začarani krug zaraznih bolesti i prenositi na ljude.

Sve navedeno samo potvrđuje da animalni i drugi ostaci usled elementarnih nepogoda, zemljotresa, poplava, klizišta, predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi, a samim tim se nameće potreba da se upravo ti ostaci bezopasno, brzo i efikasno uklone. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. koji se odnosi prvenstveno na poboljšanje poslovanja.

Poboljšanje poslovanja u opštini Vrnjačkoj Banji moram da napomenem da je prvenstveno zasluga odgovornog rukovodstva koje vodi odgovornu politiku. U prethodnom amandmanu navela sam neke od sadržaja i velikih investicija koje su bile u toku 2018. godine, a ticali su se turističkih sadržaja.

Ovom prilikom bih istakla rekonstrukciju Doma zdravlja, investiciju vrednu 85 miliona dinara. Dom zdravlja je ustanova koja je bitna, naravno, prvenstveno lokalnom stanovništvu, znači, Vrnjačkoj Banji, okolini, ali naravno i turistima kojih bude i do milion u toku godine. Što se tiče same rekonstrukcije, završena je prva faza na rekonstrukciji Doma zdravlja, gde je promenjena celokupna stolarija, gde je odrađena izolacija, a kreće druga faza u kojoj će biti uključena zamena pultova, rad na centralnoj klimi, zamena lifta i mnoge druge stvari.

Ono što sam htela da napomenem je da će, naravno, upravo zamenom stolarije, urađenom izolacijom podići se i ta energetska efikasnost Doma zdravlja. Ono što sam htela da kažem je, što bi rekla uvaženi direktor upravo ove ustanove dr Vesna Malićanin, da ono što će ostati na adresi Doma zdravlja je samo taj kostur koji je bio, odnosno ta zgrada, sve ostalo je, naravno, promenjeno.

Dom zdravlja je u toku 2018. godine upravo odgovornom politikom opštine Vrnjačka Banja dobio četiri nova sanitetska vozila, a nadam se da će se daljom politikom upravo raditi na poboljšanju uslova u Domu zdravlja.

Na kraju, svega ovoga što sam napomenula ne bi bilo da nije odgovorne politike prvenstveno gospodina Aleksandra Vučića, SNS koja ulaže u infrastrukturu, u zdravstvo, u obrazovanje, sve to za dobrobit građana, da bi oni imali bolje uslove. Hvala vam
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima i uvažene kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. koji se odnosi upravo na poboljšanje poslovanja.

Na samom početku želim da se zahvalim vama, uvažena ministarka, i vašem ministarstvu koje je svojim ažurnim zalaganjem i ulaganjem u putnu infrastrukturu doprinelo da određeni investitori i da se razvijaju određene investicije koje su u Vrnjačkoj Banji evidentne.

Na samom početku rekla bih da nemamo fabrike kojima bi se hvalili. U stvari, imamo fabrike, ali bez dimnjaka. Mi imamo fabrike koje su u stvari hoteli, hoteli koji su visoko kategorizovani, hoteli koji svojim korisnicima pružaju kvalitetnu uslugu, kvalitetnu negu, kao što je, recimo, Specijalna bolnica „Merkur“, koju moram ovom prilikom da pohvalim, i mnoge druge visoko kategorizovane hotele.

Što se tiče ostalih investicija koje bih napomenula, a bilo ih je jako puno tokom zadnjih godina, napomenuću samo neka kapitalna koje su nama ponos i dika, kao što je naša promenada i gde je vrednost investicije iznosila negde oko 80 miliona dinara, kao i veoma atraktivna lokacija na Crkvenom brdu, koja je pretvorena u prelepi vodopad, tako da ne može samo Jagodina da se hvali sa svojim vodopadom, nego i mi, i ulaganje u školstvo, istakla bih zgradu gimnazije.

Zbog vremena, iskoristiću vreme u drugim amandmanima, ali na kraju još jednom da vam se zahvalim. Juče sam napomenula da prosto verujem da će izgradnja upravo tog Moravskog koridora doprineti da se i dalje ulaže i investira u Vrnjačku Banju, da se dovedu novi gosti, što domaći, to i strani. Hvala vam još jednom.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima i poštovane kolege narodni poslanici, kada je reč o predlozima zakona o građevinskim proizvodima, istakla bih najvažniji cilj, a to je stvaranje uslova da građevinski proizvodi odgovaraju objektima u koje se ugrađuju, kao i njihova konkurentnost na samom tržištu.

Podizanje kvaliteta građevinskih proizvoda jako je bitno, naročito sada, u današnje vreme, kada Srbija beleži rekordan broj investicija.

Srbija je danas jedno veliko gradilište, hvala bogu, i svedoci smo da je sve više otvorenih fabrika, otvorenih mostova, otvorenih škola, vrtića.

Ono što mene posebno raduje je i buduće otvaranje Moravskog koridora, jer se Vrnjačka banja upravo i nalazi na putu Moravskog koridora i nadam se da će Vrnjačka banja, koja danas važi za jednu od najrazvijenijih banja u Srbiji, i dalje napredovati, upravo zbog otvaranja Moravskog koridora.

Što se tiče propisa vezanog za ovaj zakon, ovi novi propisi daju dodatni podsticaj razvoju građevinarstva, koje strateški predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana, bez koje ne bi bilo razvoja upravo ovih ostalih privrednih i socijalnih kategorija.

Ono što bih istakla još je da ovaj zakon, po meni jako bitno, daje puno upravo tim nekim novim inovativnim proizvodima, što do sada nije negde bilo predviđeno u zakonu. Tu bih negde i istakla njegov veoma veliki značaj.

Na samom kraju bih istakla upravo da raspravom na temu ovog zakona pokazujemo da Srbija i u ovoj oblasti postaje savremena i uređena država, zahvaljujući pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću i, naravno, Vladi Republike Srbije. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, na početku svog izlaganja, želim samo da čestitam otvaranje Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu, odnosno dobijanje dozvole za rad. Konačno je vizija gospodina Bratislava Gašića, koji je u to vreme bio predsednik opštine Kruševac, imao viziju da se otvori jedna ovako visoko školska ustanova, ostvarena i želim naravno uspeh u radu i školovanju budućih intelektualaca, koji će između ostalog baviti se i zaštitom životne sredine.

Amandman koji sam podnela tiče se upravo sredstava vezanih za IPARD fondove, odnosno tih nekih odredbi koje se tiču upravo te zaštite životne sredine. Sredstva iz IPARD fondova, do sada su mogla da koriste isključivo registrovana poljoprivredna preduzeće, odnosno sada već sredstva iz IPARD fondova mogu da koriste i preduzetnici, kao i zemljoradničke zadruge, što je jako interesantno.

Što se tiče tih nekih aktuelnih izmena, a tiču se upravo tih sredstava iz IPARD fondova, aktuelnim izmenama preciziraju se uslovi korišćenja sredstava, a predlaže se upravo preciziranje odredbi koje se tiču zaštite životne sredine, odnosno traži se da se ispune određeni uslovi kod ljudi koji konkurišu za IPARD fondove, što je jako bitno, istakla bih jako bitno upravo zbog tih nekih parametara koji mogu negativno uticati, ukoliko se ljudi bave upravo tim nekim prerađevinama, ukoliko su to neke klanice planirane, mlekare itd. Svi ti neki nus produkti, koji mogu nastati, da budu zbrinuti na adekvatan način.

Što se tiče tih nekih akata koji se moraju nabaviti, traži se da se upravo od tih ljudi koji konkurišu za sredstva iz IPARD fondova nabave potvrdu od nadležnog organa ministarstva da se zadovoljavaju uslovi koji se tiču zaštite životne sredine i kažem, upravo naglašavam da je jako bitno i da smatram da bez toga ne bi taj zakon bio adekvatan, baš iz tih razloga… (Isključen mikrofon.)
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ono što sam juče zaboravila da kažem, a negde smatram da treba, što zbog treme, što zbog neiskustva, je da mi je jako drago što je moj rad ovde u Narodnoj skupštini počeo baš upravo kada se radi o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, jer je to negde i moja oblast.

Naravno, drago mi je i moram sa zadovoljstvom da primetim da ono kada vi govorite o ovome, kako se zalažete i ta euforija prosto negde pokazuje da je pravi čovek na pravom mestu.

Dolazim iz Vrnjačke Banje, banje koja važi za jednu od najlepših manja, moram da budem neskromna i da danas može definitivno da se svrsta u rang sa svetskim, ne evropskim, nego bukvalno svetskim banjama. Naravno, to nije bilo tako i da je bio potreban veliki trud da se uloži u sve to, da je za to zaslužno i lokalno rukovodstvo i naravno Vlada Republike Srbije koja je mnogo pomogla u poslednje vreme i naravno građani Vrnjačke Banje.

Nije tako bilo, desilo se pre par godina da je došlo do zagađenja jednog od mineralnih izvora, ukupno imamo sedam, i taj izvor Snežnik je bio zagađen. I dan danas ne postoje tačne informacije vezane zašto se to desilo, ali je to nešto što je negde potaklo i lokalno rukovodstvo i naravno resorno ministarstvo da se problem reši. Problem se naravno rešio, a to je negde dovelo da sada postoji sanitarna zaštita izvora mineralnih voda, što je jako značajno.

To nije sve što je radilo lokalno rukovodstvo. Još dosta stvari je rađeno upravo na temu zaštite životne sredine. Jedna od tih je čišćenje vodotokova reka, pravljenje odrđenih brana koje pomažu upravo da ne dođe do samih poplava, izgradnja atarskih puteva koji negde indirektno mogu uticati upravo preko tog dela, poljoprivrednog, na zaštitu.

Ono što sam htela na samom kraju reći, nadam se da će resorno ministarstvo, naravno, imati negde u vidu da se i dalje ulaže u zaštitu životne sredine. Hvala.
Prvo, smatram da ovo nije mesto da pričamo o ekologiji i zaštiti životne sredine i za neke lične sukobe koje imate sa predsednikom opštine Vrnjačka Banja Bobanom Đurovićem. To što imate na lokalnom nivou treba da zadržite na lokalnom nivou, a da ovde negde rešavamo neka druga pitanja.
Zašto ne može?