Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, na početku svog izlaganja, želim samo da čestitam otvaranje Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu, odnosno dobijanje dozvole za rad. Konačno je vizija gospodina Bratislava Gašića, koji je u to vreme bio predsednik opštine Kruševac, imao viziju da se otvori jedna ovako visoko školska ustanova, ostvarena i želim naravno uspeh u radu i školovanju budućih intelektualaca, koji će između ostalog baviti se i zaštitom životne sredine.

Amandman koji sam podnela tiče se upravo sredstava vezanih za IPARD fondove, odnosno tih nekih odredbi koje se tiču upravo te zaštite životne sredine. Sredstva iz IPARD fondova, do sada su mogla da koriste isključivo registrovana poljoprivredna preduzeće, odnosno sada već sredstva iz IPARD fondova mogu da koriste i preduzetnici, kao i zemljoradničke zadruge, što je jako interesantno.

Što se tiče tih nekih aktuelnih izmena, a tiču se upravo tih sredstava iz IPARD fondova, aktuelnim izmenama preciziraju se uslovi korišćenja sredstava, a predlaže se upravo preciziranje odredbi koje se tiču zaštite životne sredine, odnosno traži se da se ispune određeni uslovi kod ljudi koji konkurišu za IPARD fondove, što je jako bitno, istakla bih jako bitno upravo zbog tih nekih parametara koji mogu negativno uticati, ukoliko se ljudi bave upravo tim nekim prerađevinama, ukoliko su to neke klanice planirane, mlekare itd. Svi ti neki nus produkti, koji mogu nastati, da budu zbrinuti na adekvatan način.

Što se tiče tih nekih akata koji se moraju nabaviti, traži se da se upravo od tih ljudi koji konkurišu za sredstva iz IPARD fondova nabave potvrdu od nadležnog organa ministarstva da se zadovoljavaju uslovi koji se tiču zaštite životne sredine i kažem, upravo naglašavam da je jako bitno i da smatram da bez toga ne bi taj zakon bio adekvatan, baš iz tih razloga… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ono što sam juče zaboravila da kažem, a negde smatram da treba, što zbog treme, što zbog neiskustva, je da mi je jako drago što je moj rad ovde u Narodnoj skupštini počeo baš upravo kada se radi o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, jer je to negde i moja oblast.

Naravno, drago mi je i moram sa zadovoljstvom da primetim da ono kada vi govorite o ovome, kako se zalažete i ta euforija prosto negde pokazuje da je pravi čovek na pravom mestu.

Dolazim iz Vrnjačke Banje, banje koja važi za jednu od najlepših manja, moram da budem neskromna i da danas može definitivno da se svrsta u rang sa svetskim, ne evropskim, nego bukvalno svetskim banjama. Naravno, to nije bilo tako i da je bio potreban veliki trud da se uloži u sve to, da je za to zaslužno i lokalno rukovodstvo i naravno Vlada Republike Srbije koja je mnogo pomogla u poslednje vreme i naravno građani Vrnjačke Banje.

Nije tako bilo, desilo se pre par godina da je došlo do zagađenja jednog od mineralnih izvora, ukupno imamo sedam, i taj izvor Snežnik je bio zagađen. I dan danas ne postoje tačne informacije vezane zašto se to desilo, ali je to nešto što je negde potaklo i lokalno rukovodstvo i naravno resorno ministarstvo da se problem reši. Problem se naravno rešio, a to je negde dovelo da sada postoji sanitarna zaštita izvora mineralnih voda, što je jako značajno.

To nije sve što je radilo lokalno rukovodstvo. Još dosta stvari je rađeno upravo na temu zaštite životne sredine. Jedna od tih je čišćenje vodotokova reka, pravljenje odrđenih brana koje pomažu upravo da ne dođe do samih poplava, izgradnja atarskih puteva koji negde indirektno mogu uticati upravo preko tog dela, poljoprivrednog, na zaštitu.

Ono što sam htela na samom kraju reći, nadam se da će resorno ministarstvo, naravno, imati negde u vidu da se i dalje ulaže u zaštitu životne sredine. Hvala.

Prvo, smatram da ovo nije mesto da pričamo o ekologiji i zaštiti životne sredine i za neke lične sukobe koje imate sa predsednikom opštine Vrnjačka Banja Bobanom Đurovićem. To što imate na lokalnom nivou treba da zadržite na lokalnom nivou, a da ovde negde rešavamo neka druga pitanja.

Replika.

Zašto ne može?

Naravno.

Mislim da definitivno imam dovoljno argumenata da kažem.

Prosto, od 2012. godine ja ne mogu da nabrojim šta je sve urađeno u Vrnjačkoj Banji. Totalna promena od infrastrukture. Zadnje što je rađeno je obnova doma zdravlja, koji fenomenalno izgleda, znači ne samo odokativno, nego koji je urađen i što se tiče te neke izolacije i svih tih detalja.

Što se tiče obnove parka, fontana, trga, uređenja trga, ja prosto, ne želim da sad ne pomenem nešto i dam manje značaja tome. Ali, kažem, da me prosto iznervirao stav kolege koji kažem, taj neki lični sukob je stavio u prvi plani i mislim da tu nije ni vreme ni mesto, a najružnije od svega je što smo oboje iz Vrnjačke Banje i vrlo dobro smo svesni kako banja danas izgleda. Ja nigde nisam pogrešila. Banja stvarno svetski izgleda. Danas, verovatno, ljudi koji su bili u nekim godinama unazad, ne bi sad ni prepoznali kako banja izgleda. Ja sam ponosna što dolazim iz Vrnjačke Banje, ponosna sam na rukovodstvo opštine Vrnjačka Banja šta su sve uradili.

Ne znam zašto kolega se javlja za tu povredu i kažem da je jako ružno i da me je prosto sramota kada slušam raspravu u Skupštini Vrnjačke Banje, prosto me sramota za neke komentare koje kolege upućuju jedan drugom, a smatram da to nije ni vreme ni mesto.

Što se tiče tih sedam hektara, koliko ste već pomenuli ne znam iskreno, malo me sve ovo iznerviralo, to nije tačno. Nije tačno iz razloga što je prodato zemljište koje se nalazi ispod određenih objekata, ja sad ne bih da tu negde baratam sa tim nekim ciframa, ne znam tačnu cifru, ali mislim da se negde radi oko dva do tri ara koje je moralo iz razloga što su ti objekti koji su bili na tom zemljištu morali da se legalizuju.

Prema tome, mislim da baratate, prvo niste iz Vrnjačke Banje, ne znam odakle vam ta informacija i nemojte da baratate sa ne proverenim informacijama o prodaji sedam hektara parkovskih površina.

Znači, to je vraćeno.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, amandman koji sam podnela tiče se izmena koje se vrše u članu 90b, gde se dodaje novi stav i odnosi se na održanje ekološke svesti.

Upravo nedovoljno razvijena ekološka svest dovodi do trajnih posledica koje, naravno, imaju svoju negativnu refleksiju na sve nas. U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo da je svet počeo da gubi mnoge biljne i životinjske vrste, kao i, naravno, mnoga staništa tih životinja. A sve je to zbog mnogobrojnih ljudskih aktivnosti koje su oko životinja i oko biljaka.

Sam biodiverzitet predstavlja upravo raznolikost biljnog i životinjskog sveta i naravno staništa, a sastoji se upravo od tog nekog genetskog biodiverziteta, raznolikosti, zatim tog nekog specijskog biodiverziteta, odnosno razlike u vrstama, i ekosistemskog biodiverziteta. Sam biodiverzitet predstavlja veoma veliki resurs od koga zavise upravo mnoge porodice, mnoge zajednice, mnoge nacije, a naravno i generacije koje dolaze iza nas.

Osnovni faktor ugrožavanja biodiverziteta je, naravno, ljudski faktor, ljudski faktor koji može na direktan, odnosno na indirektan način da utiče upravo na samu promenu biodiverziteta. Ugrožavanje biodiverziteta se može videti, naravno, svakog dana, a reflektuje se kroz prekomerni lov, prekomerni ribolov, zagađenje vode, što otpadnim vodama, što smećem i đubretom koje se, naravno, negde odlaže u vodotokove, zagađenje zemljišta koje nastaje zbog prekomerne upotrebe đubriva, zbog prekomerne upotrebe herbicida, pesticida, odnosno neadekvatne upotrebe.

Iz tih razloga, htela sam da napomenem da je jako bitna zaštita biodiverziteta, a sa neke moje tačke gledišta, zaštita biodiverziteta se ogleda očuvanjem ekološke svesti. Očuvanje ekološke svesti se može posmatrati prvenstveno kroz vaspitanje, iz te neke osnovne ćelije, iz porodice. Prosto, da znamo kao roditelji da naša deca gledaju negde nas, kako se mi ponašamo i kako mi postupamo prema prirodnim resursima. Dalje, ta neka zaštita biodiverziteta ogleda se i kroz obrazovanje. Obrazovanje, u smislu da od tih nekih prvih osnovnih jedinica, znači kada dete krene u vrtić, da počne sa tim nekim edukacijama koje su na tom nekom nivou za taj uzrast, pa nadalje kroz osnovno, srednje i naravno visoko obrazovanje.

Smatram da sama politika predsednika Aleksandra Vučića i politika Srpske napredne stranke dovoljno govori da stavlja na visok nivo upravo zaštitu životne sredine, odnosno očuvanje uslova života i zdravlja ljudi Republike Srbije. Hvala vam.