ALEKSANDRA JEVTIĆ

Srpska napredna stranka

Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao uvod u svoje izlaganje na početku želela bih da kažem da imam potrebu koliko sam juče bila ponosna na početku obeležavanja početka radova „Moravskog koridora“, jedne moderne saobraćajnice, koja će spajati „Koridor 10“ i „Koridor 11“, naravno i koja će upravo mojim sugrađanima iz Vrnjačke Banje omogućiti da za sat i po vremena stignu do Vrnjačke Banje.

Saobraćajnica koja će, nadam se, unaprediti naš turizam, pomoći da se razvijamo i budemo još lepša banja u Srbiji i jedna od najlepših banja, kao što je i rekao gospodin, predsednik Aleksandar Vučić, jedna možda čak i najlepša, lepša i od Baden-Badena

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, želim da kažem da je Vlada kao i do sada donela Predlog zakona koji će uticati naravno na razvoj Republike Srbije, odnosno koja će prosto uticati na povećanje životnog standarda svih građana Republike Srbije.

Pred nama je danas veoma važan set zakona, a ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na Predlog zakona o javnim nabavkama. Ovaj Predlog zakona obezbeđuje usaglašenost sa pravnim aktima i tekovinama EU, upravo u ovoj oblasti.

Sam cilj ovog zakona je povećanje, naravno, transparentnosti i fleksibilnosti samog postupka javne nabavke, odnosno smanjivanju tog administrativnog tereta korišćenjem elektronskih sredstava, prvenstveno.

Sama primena novog Zakona o javnim nabavkama doneće značajno smanjenje administrativnog opterećenja na strani naručioca, kao i na strani ponuđača, a naročito smanjenje troškova učešća u postupcima javne nabavke malim i srednjim preduzećima, koji ne raspolažu sa odgovarajućim administrativnim i stručnim kapacitetom.

Očekujem da će upravo to pojednostavljenje procedure povećati interes malih i srednjih preduzeća da učestvuju i naravno doprineti većem nivou same tržišne konkurencije.

Predlog zakona donosi i novo rešenje u vezi sa dodelom ugovora. Ugovor se dodeljuje ekonomsko najpovoljnijoj ponudi na osnovu cene, samom primenom, odnosno pristupom te troškovne efikasnosti.

Predložena rešenja prvenstveno imaju za cilj sprečavanje koruptivnog ponašanja, transparentnosti i konkurentnosti. Same javne nabavke, same po sebi prosto imaju odnosno predstavljaju oblast koja je možda izložena tim nekim koruptivnim aktivnostima.

Upravo iz tih razloga, naravno, najveći akcenat u ovom Predlogu zakona stavljen je i na sprečavanju tih koruptivnih aktivnosti i na taj način zato što se povećava transparentnost i staranjem o tome da privredni subjekti, javnost, mediji i drugi učesnici budu obavešteni o mogućnostima za dodelu ugovora, naravno kao i o ponuđačima koji taj isti ugovor dobiju.

Predlog zakona o javnim nabavkama donosi značajnu novinu, a to je elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava. Novi portal javnih nabavki će omogućiti elektronske javne nabavke, što je veoma veliki korak napred i nešto što će, po mom mišljenju, vratiti poverenje u sam proces javnih nabavki.

Novina koja je još ponuđena, odnosno predviđena u Predlogu zakona je ta da se više ne predviđa kvalifikacioni postupak, odnosno ni postupak male vrednosti, već će bez obzira na vrednost same nabavke, da li je velika ili mala nabavka biti ista procedura.

Sve pomenute izmene, odnosno sve ono što se menja u ovom Predlogu zakona pokazuju da je akcenat bačen na transparentnost, na razvoj malih i srednjih preduzeća i naravno na smanjenje koruptivne aktivnosti. To prosto pokazuje stav ove Vlade, pokazuje stav i predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, iskorenjavanje korupcije, da se pokaže da nema privilegovanih, da nema povlašćenih.

Naravno, moram da kažem i da primetim da je to totalna suprotnost u odnosu na sve one koji su bili pre nas. Oni su vodili malo drugačiju politiku. Njima je politika i ulazak u politiku značilo povećanje njihovih sopstvenih sredstava, njihovih konta.

Gospodin Dragan Đilas je očiti primer i čovek koji u svojoj političkoj biografiji ima niz afera, niz nestručno sprovedenih, takoreći, javnih nabavki i koje su mu negde i doprinele da se njegovi prihodi povećaju čak i stostruko onog trenutka kada je ušao u politiku. Ne zaostaju ni drugi političari koji su bili pre nas. Tu je i malopre pomenuti Marko Bastać, Miki Aleksić iz Trstenika, Vuk Jeremić. Svi oni iza sebe imaju niz koruptivnih afera tokom svoje vladavine.

Želim da kažem, s obzirom da se priča i o pomeranju izbora, da je na mene jako ostavila veliki utisak izjava Vuka Jeremića, sada im ne odgovara čak ni to pomeranje. Oni bi da dođu negde na vlast, ali i da dođu na taj način nedemokratski. Sve što rade u poslednje vreme, rade da izazovu neku reakciju, odnosno da izazovu neke nemire.

Nadam se da 5. oktobra neće više biti i da prosto neće se desiti neka vrsta amnezije, da građani Srbije vrlo dobro znaju kakva je Srbija bila nekad, u kakvom su stanju ostavili ljudi koji su bili pre nas i kakva je Srbija danas. Hvala vam.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicom, uvažene kolege poslanici i poštovani građani Srbije, spremajući se za današnju raspravu na temu Nacrta zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju vratila sam se nekih 20 godina unazad, u vreme kada sam ja bila student i shvatila sam da sve neke stvari koje su mi tada manjkale, koje sam smatrala nedostatkom su upravo objedinjene, odnosno implementirane u ovaj nacrt zakona.

Tada kao mladom čoveku koji je stekao određenu veštinu na teorijskoj nastavi na fakultetu falilo je upravo te neke prakse, falilo je tog nekog rada u realnom radnom okruženju i naravno, verujte mi, svakom mladom čoveku koji negde zavisi od finansijske pomoći roditelja u vreme studiranja ta neka finansijska nadoknada. Upravo te dve stvari smatram jako bitnim i negde od najbitnijih stvari ovde u ovom zakonu, gde studentu koji izabere naravno da studira po dualnom metodu studiranja omogućeno je i da za taj svoj rad koji uloži, odnosno koji to neko znanje koje je stekao na teorijskoj nastavi prosto dobije i neku finansijsku nadoknadu za taj isti rad, što je meni, a verujem i svakom mladom čoveku jako bitno, odnosno da to stvara neku vrstu i tera čoveka na neku vrstu i sazrevanja.

Što se tiče samog zakona htela bih da pohvalim, odnosno htela bih da kažem, mada su kolege i pre mene rekli da su do nacrta ovog zakona dovela pozitivna iskustva upravo iz zemalja koje se nalaze u našem okruženju, kao i zakon o srednjem dualnom obrazovanju.

Osvrnula bih se i na kritike. Naravno, navikli smo na kritike vezano za svaki zakon koji se ovde donosi. Ovom prilikom hoću da kažem da kritike na koje sam naišla da ovaj zakon negde proizvodi jeftinu radnu snagu, hoću da kažem da je to prosto totalni apsurd.

Kao neko, odnosno kao majka dvoje dece, izabrala bih naravno da moja deca studiraju po dualnom metodu studiranja, upravo praveći poređenje mog studiranja i onoga što će naravno dualni metod studiranja pružiti, znači rad u realnom okruženju radnom, sve ono što ja kao student nisam imala. Stekla sam dovoljnu veštinu na toj teorijskoj nastavi, ali da taj rad negde i da za to dobijem finansijsku nadoknadu stvarno nema cenu. Mada bih ja iskreno pristala da moja deca studiraju bez finansijske nadoknade. To što pruži to realno radno okruženje, tu neku vrstu kompeticije, taj neki takmičarski duh, to pravi sutra kvalitetnog čoveka i to pravi sutra kvalitetnog radnika.

Što se tiče nadoknade, mislim da nije zanemarljiva definitivno i ja kažem, eto, sa tog nekog aspekta mog studiranja, jer svi mi negde smo želeli u tom periodu da se skinemo, ako smem da kažem sa roditeljske grbače i prosto taj novac koji nije zanemarljiv, to je od 50 pa na više procenata u odnosu na mesto, na radno mesto koji je taj student radi, odnosno taj čovek koji radi na tom radnom mestu isto, odnosno sličan posao za koji je naravno plaćen.

Neću još dugo pričati o tom nacrtu zakona, mislim da je dovoljno rečeno, mislim da su kolege dovoljno rekle pre mene. Naravno, smatram jako pozitivnim, mislim da ćete vi definitvno ostati, gospodine Šarčeviću kao neko ko je uveo najveću reformu u prosveti, definitivno. Znači, neko ko dolazi iz Vrnjačke Banje, s ponosom mogu da kažem da sam zahvalna Ministarstvu prosvete, vama, jer ste nam pomogli tako što ste dali više od 30 miliona za izgradnju, odnosno za građevinske radove na našem školskom restoranu. To je sada već kvalitetan restoran gde upravo đaci koji se profilišu u srednjoj turističkoj školi u Vrnjačkoj Banji mogu realno da rade tu i da to bude realno okruženje, da rade ono za šta su se školovali u školi.

Naravno, svega ovoga ne bi bilo i moram da pomenem da samo kvalitetna politika, odgovorna politika, prvenstveno gospodina Aleksandra Vučića, Vlade i naravno vas resornog ministarstva, pokazuje da mi želimo da mladi ljudi ostanu i ovaj nacrt zakona pokazuje da želimo da ti mladi ljudi ostanu ovde, znači, da se školuju i da nalaze svoju budućnost ovde. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o nauci i istraživanju. Još jedan u nizu zakona koji pokazuje ozbiljan odnos države, resornog ministarstva, kroz veliku otvorenost, konstruktivne i brojne rasprave koje su prethodile upravo Predlogu ovog zakona.

Predlog ovog zakona nedvosmisleno pokazuje da nauka predstavlja bitan deo našeg društva i da napori koji su uloženi u njegovu izradu govore da Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i te kako misli na ljude koji se bave naukom.

Za Srbiju je prošla godina bila rekordna po mnogim pitanjima - tri i po milijarde direktnih investicija, stranih, nova radna mesta, gde se beleži da je samo u prvih pet meseci za 17% više nego u prvih pet meseci prošle godine.

Srbija ove godine podiže svoju projekciju sa 3,5 na 3,7 odnosno 3,8 odsto, što znači veći prihod u budžetu, koji u prvih šest meseci ove godine beleži suficit od 8,3 milijarde.

Sve ovo je, naravno, rezultat odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i, naravno, Srpske napredne stranke.

Ovom prilikom želim da pohvalim i rad Ministarstva za prosvetu, jer su brojne reforme upravo koje su sprovedene od strane Ministarstva u oblasti nauke i tehnološkog razvoja.

Vlada Republike Srbije je u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva koja su predviđena za naučno-istraživački rad za 35,8% u dinarskoj vrednosti. U protekle dve godine u Srbiji su nastavljena, naravno, ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke. Primeri za to su izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, u Nišu, Lamela Elektronskog fakulteta, Fakultet organizacionih nauka, "Bio Sens" institut ulaganja u kragujevački univerzitet, itd.

Naravno, sa ponosom ističem da je Srbija postala 23. punopravna članica CERN-a, gde je na tekuće projekte, što sa posebnim zadovoljstvom želim da istaknem, primljeno 1.157 mladih istraživača, sa prosekom iznad 9.

Time Ministarstvo šalje jasnu poruku da je mladim i uspešnim ljudima, istraživačima, mesto ovde, u Republici Srbiji. Ustanovljeno je šest instituta od nacionalnog značaja, povećan je kapacitet Naučno-tehnološkog parka, ostvaren je prihod od 46 miliona evra u periodu od 2016. do 2018. godine.

Što se tiče samog Predloga zakona o nauci i istraživanjima, on predstavlja reformski zakon, zakon koji je rađen, naravno, po uzoru na najrazvijenije zemlje u oblasti nauke. Do sada je bio sistem projektnog finansiranja, gde su istraživači morali da se bore za projekte, da nisu mogli da ostvare svoje plate ako nisu na projektima, gde je napredovanje upravo zavisilo, odnosno uslovljeno je bilo prisustvom na projektima.

Međutim, ovim novim Zakonom za nauku i istraživanje dolazi do reforme kroz upravo to finansiranje koje se svodi na deo projektnog odnosno institucionalnog finansiranja.

Ono što bih želela da istaknem je da ovaj zakon daje okvire za rad upravo Fonda za nauku, koji je osnovan, odnosno gde je zakon u decembru prošle godine ovde izglasan u Skupštini Srbije, Zakon o Fondu za nauku Republike Srbije. To je prvi zakon posle 12 godina koji je donesen iz oblasti nauke, na šta sam ja naročito ponosna.

Fond za nauku je počeo da radi, izabran je direktor, upravni odbor, naučni savet i već 21. juna je bio prvi poziv Fonda za nauku. To je bio poziv za izuzetne istraživače, mlade doktorante koji su doktorirali u poslednjih 10 godina.

U toku 2019. godine biće još dva poziva, od kojih je jedan program unapređenja kapaciteta iz oblasti veštačke inteligencije, a drugi program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom. Projekti će trajati dve godine i, naravno, predviđena su zavidna sredstva.

Predlog zakona o nauci i istraživanjima predstavlja krovni zakon u oblasti nauke, koji zajedno sa, naravno, malo pre pomenutim Zakonom o Fondu za nauku, uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranje, efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Jedan od ključnih razloga za donošenje novog zakona je primena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Novim Zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se institucionalno finansiranje nauke, osnaživanje instituta od nacionalnog značaja, mehanizam za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta, kao i bolja saradnja instituta i fakulteta.

Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su unapređenje kvaliteta naučno-istraživačkog rada, primena rezultata istraživanja, efikasniji i delotvorniji rad tela i upotreba svih naučno-istraživačkih i razvojnih resursa.

Ključni i, po meni, jedan od najbitnijih ciljeva je, koji se postižu donošenjem ovog zakona, stvaranje naučno-istraživačkog sektora koji svojim kvalitetom može biti ravnopravni partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Donošenjem ovog zakona stvoren je pravni okvir za osnivanje novih instituta, uključivanje naučnika iz dijaspore u rad na projektima, olakšava izbor u naučna zvanja i ubrzava samu proceduru izbora kroz prilagođavanje samih kriterijuma, obezbeđeno je finansiranje centara izuzetnih vrednosti.

Po prvi put se u ovom zakonu stvara okvir za stambene potrebe mladih istraživača u visokoškolskim ustanovama.

Upravo iz svih ovih razloga koje sam navela, a koji su sadržani u Predlogu zakona, smatram da je smešna izjava Vuka Jeremića da će ovaj zakon podstaći najškolovanije da odu odavde. Mislim da ovaj zakon jasno šalje suprotnu poruku, a to je da su Republici Srbiji potrebni mladi ljudi, odgovorni ljudi i da će za njih uvek biti mesta ovde. Hvala vam.