| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o setu veoma važnih zakona koji jasno pokazuju visok stepen odgovornosti Vlade Republike Srbije.
Kao neko ko je član Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ja ću se bazirati na dva predloga zakona vezana za oblast poljoprivrede.
Prvi Predlog zakona o kom ću govoriti je potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji iz oblasti veterinarstva. Ovaj sporazum potpisan je 7. maja 2018. godine u Ankari, a nastao je iz želje da se olakša promet životinja, proizvode animalnog porekla, onemogući unošenje zaraznih bolesti, zaraznih životinja, naravno i po zdravlje nebezbednih proizvoda životinjskog porekla.
Ciljevi sporazuma su uvoz, izvoz, prevoz životinja i proizvoda animalnog porekla i ciljevi pokazuju da se može taj izvoz, uvoz obavljati isključivo ako su obavljeni, odnosno ako su ispunjeni propisani uslovi koje zahtevaju zemlje, potpisnice ovog sporazuma.
Nadležni organi upravo država potpisnica će razmenjivati obrasce veterinarsko sanitarnih zdravstvenih uverenja, odnosno sertifikata koji će upravo pratiti pošiljke prilikom uvoza i izvoza u Republici Srbiji i Republici Turskoj. Uverenja moraju biti odrađena i na srpskom jeziku, na turskom jeziku i engleskom.
Ono što bih ja htela da istaknem u ovom sporazumu je mehanizam koji će se aktivirati u slučaju da se desi da se zarazne bolesti pojave, odnosno da se dijagnostikuju na teritoriji jedne od zemalja potpisnica i na koji način će se naravno taj mehanizam aktivirati je da će nadležni organi države gde se prosto desi da izbije određena bolest, bolest zoonoza, koja je inače karakteristična da može da se razboli životinja, a i čovek, naravno da se na tom tada aktivira taj mehanizam, odnosno da se spreče posledice koje mogu imati veoma velikog uticaja i na ljude u Srbiji, odnosno Turskoj.
Drugi Predlog zakona o kome ću pričati je potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana, a odnosi se upravo na oblast biljnog karantina i zaštite bilja. Ovaj sporazum sačinjen je u Bakuu 21. maja 2018. godine, a nastao je iz razloga jer su strane u sporazumu prepoznale neophodnost saradnje u oblasti sprečavanja unošenja i širenja biljnih bolesti, štetočina i zbog naravno proširenja i razvoja trgovinskih odnosa između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana.
Što se tiče odredaba ovog sporazuma one se odnose na sve regulisane artikle, uključujući zemlju, biljke koje se transportuju sa zemljom i sve štetne organizme, predmete ili materijale koji mogu da omoguće razmnožavanje, uključujući i pošiljke naravno koje predstavljaju poklon ili su namenjene za naučne svrhe.
U članu 4. ovog Predloga zakona predviđeno je da će strane Sporazuma razmeniti liste materijala koji podleže karantinskoj kontroli i naravno koje su dogovorene međusobno sa stranama koje su potpisnice ovog Sporazuma.
Ono što bih istakla u ovom Sporazumu su obaveze u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, a koje se ogledaju u sprovođenju, odnosno u sledećim obavezama koje preuzimaju te članice, potpisnice sporazuma. U ovom slučaju Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Azerbejdžana.
Što se tiče obaveza, to su sprovođenje neophodnih mera radi sprečavanja unošenja ovih karantinskih štetočina tokom uvoza i izvoza i tranzita, razmena propisa i vodiča kojima se uređuju mere biljnog karantina i zaštite biljaka, razmene informacija o naučno-istraživačkim temama u oblasti biljnog karantina i zaštiti bilja, testiranje regulisanih artikala selekcijom u proizvodnim i skladišnim objektima, uzajamna poslovna putovanja stručnjaka u cilju promovisanja podsticaja naučnih inovacija i relevantnih iskustava, obezbeđivanje uzajamne naučne, tehničke i druge pomoći, kao i da u slučaju sumnje u validnost fitosanitarnog sertifikata, fitosanitarnog sertifikata koji je planiran za reeksoport ili informacije koja je na njima navedena, nacionalna organizacija je izdala sertifikat, ona će morati da dostavi dodatne ili specifične informacije na zahtev druge strane.
Oba predloga zakona o kojima sam govorila iz oblasti poljoprivrede, naravno, pokazuju veoma veliku odgovornost Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva, prema građanima Republike Srbije, upravo iz onih razloga koje sam malopre navela, zbog tih svih nekih šteta koje mogu nastati, malopre pomenutih zoonoze ili bolesti koji su zajedničke i za životinje i za ljude.
U svojim prethodnim izlaganjima sam već pohvalila Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, ali nije na odmet da ponovo ponovim, da nikada nije bio veći budžet za poljoprivredu, da je najveći deo u razdelu za podsticaje, da se nikada više nije davalo za podsticaje i mladim ljudima i ruralnim područjima i jugoistoku Srbije itd.
Za razliku od onih koji u poslednje vreme fabrikuju raznorazne filmove, dokumentarne filmove, u kome pljuju našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, koji nemaju neke jasne političke planove, političke ciljeve, kojima su taj neki bojkot negde alibi za to što nemaju negde podršku, svi ti ljudi na čije reakcije, odnosno na čije neke mehanizme sam ostala sablažnjena i kao majka, za vređanje porodice, omalovažavanje porodice.
Želim da kažem da Srbija napreduje, da je moja Vrnjačka Banja prosto sredina koja pokazuje koliko napreduje Republika Srbija i koliko je, eto, što ja kažem, uz pomoć odgovornog mladog rukovodstva, koje je imalo sluha, koje je animiralo, koje je privuklo određene investitore, pa sada Vrnjačka Banja može da se diči sa više hotela visoke kategorizacije. Upravo ta moja Vrnjačka Banja i Republika Srbija, koja je uložila i u školstvo i ovde se vidi i u poljoprivredu, infrastrukturu, zdravstvo, znači, u sve ono što je krucijalno i što je bitno za jednu državu.
Mi možemo da se pohvalimo i da se dičimo i radom Vlade Republike Srbije i radom predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. I, ono čemu se ja nadam je da će veliki deo građana Republike Srbije prepoznati taj rad i tu odgovornu politiku i da ćemo 26. aprila pobediti i da ćemo priznati da je to jedna odgovorna politika, koja će prepoznati i koja će, naravno, po meni, nagraditi jedan ovakav rad i te neke programe koji su planirani za Srbiju od 2020. do 2025. godine. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, i poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je informacija o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Želim da istaknem da poljoprivreda igra veoma važnu ulogu u razvoju, ekonomskom razvoju Republike Srbije. Želim da pohvalim, naravno, budžet 2020. godine u kome je opredeljeno 54 milijarde dinara za poljoprivredu. Od tih 54 milijarde dinara za poljoprivredu, želim da istaknem da je 37,1 milijarde dinara predviđeno upravo za subvencije. Ukoliko poredimo podatke iz 2012. godine, videćete kada su na vlasti, naravno, bili ljudi koji su prvenstveno mislili na svoje sopstveno bogaćenje, ljudi koji nisu razmišljali ni o poljoprivrednicima, ni o studentima, ni o doktorima, medicinskim sestrama itd. Tadašnji budžet za poljoprivredu, odnosno za subvencije u poljoprivredi iznosili su 29,5 milijardi dinara. Drago mi je, naravno, da je nakon fiskalne konsolidacije i nakon odgovorne ekonomske politike poljoprivreda dobila ta sredstva u budžetu, koja će moći da, naravno, raspoređuje na subvencije i na podršku.
Ono što jeste negde cilj i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, je upravo podsticaj, podsticaj mladim bračnim parovima, ulaganje u kvalitetna grla u stočarstvu, podsticaj organske proizvodnje, podsticaj vinarima itd. Da se vratim sada na sporazum, jer je upravo ta odgovorna politika i Vlade Republike Srbije i naravno resornog ministarstva, dovela do toga da upravo se postigne ovaj sporazum, odnosno da se potpiše 9. decembra 2019. godine i da će taj, upravo sporazum, pomoći i unaprediti samu poljoprivredu i da njegov naziv sam po sebi pokazuje da je to unapređenje konkurentnosti u Republici Srbiji.
Sam projekat će trajati pet godina i to do 31.12.2024. godine. ono što je osnovni cilj samog projekta je da se pomogne upravo Vladi Republike Srbije, da se umesto u subvencije pomogne u investiranju. U kom smislu investiranja? Investiranje u male i srednje poljoprivredno-prehrambene proizvođače. Ta sredstva će pomoći, naravno, i nadam se da će moj kolega Milija Miletić, biti zahvalan jer će upravo pomoći i ruralnim područjima, odnosno da će pomoći poljoprivrednim proizvođačima koji su na jugu i na jugoistoku, a naravno on u svakoj raspravi to negde napomene, prosto da treba omogućiti upravo tim ruralnim područjima, manje razvijenim područjima, ta neka podsticajna sredstva. Upravo ovaj projekat će to pomoći. Znači da se ti ljudi koji žive u tim područjima negde motivišu da ostanu na tim područjima i da ulažu u samu poljoprivredu.
Što se tiče samog sporazuma hoću da kažem da je predviđeno odnosno da se sastoji iz tri dela, da je u prvom delu predviđeno unapređenje proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta, malih i srednjih poljoprivredno-prehrambenih proizvođača, izgradnja kapaciteta kroz savetodavne usluge, odnosno poslovno i finansijsko planiranje kroz izradu određenih biznis planova i da će taj prvi deo projekta, za njega predviđen oko 34,5 miliona evra. U okviru ovog prvog dela, postoje dve komponente.
Što se tiče prve komponente u iznosu od 3,7 miliona evra, to je predviđeno za jačanje savetodavnih usluga. formulisanje tih biznis planova, kao i finansijsku podršku iz javnih i naravno privatnih izvora. Druga komponenta u iznosu od 30,8 miliona evra je planirana za proizvodne investicije kroz bezpovratna sredstva. Tu je neki akcenat dovoljno bitan da se shvati da će ta bespovratna sredstva biti u iznosu od 50%.
Znači da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imalo u vidu i da se upravo ovaj projekat nalazi negde između tog IPARD-a i nacionalnih podsticajnih sredstava. Znači, biće fleksibilniji i ono što će pružiti samim poljoprivrednicima je upravo tih 50% bespovratnih sredstava i to što će moći da ta sredstva uzmu odmah, a neće morati da čekaju godinu, godinu i po za refundaciju upravo tih sredstava i to želim da pohvalim.
Što se tiče trećeg dela zajma, on je u iznosu od 2,1 milion evra i odnosi se upravo na upravljanje projektom, monitoring i ocenjivanje. Što se tiče tih nekih podataka vezanih za finansijske uslove, želim da kažem da će se povlačenje zajma sprovoditi u skladu sa odredbama sporazuma o zajmu. Rok dospeća će biti 12 godina, uključujući period počeka od tri godine. pristupna naknada će iznositi 0,25% na ukupnu glavnicu, a kamatna stopa će se plaćati, odnosno zajmoprimac će plaćati kamatnu stopu polugodišnju, odnosno 15. maja i 15. novembra.
Kada posmatramo ovaj celokupni sporazum, drago mi je i ono što želim da istaknem, da je nakon 10 godina uspostavljena saradnja sa međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, da su u prednosti opet mali i srednji poljoprivredno prehrambeni proizvođači, ruralna područja naravno i da se 50% sredstava dobija bespovratno. Prvi poziv biće objavljen u septembru 2020. godine, dok će od 2021. do 2024. godine taj poziv biti dva puta godišnje, odnosno biće u martu i u septembru mesecu.
Još jednu stvar koju bi želela da pohvalim, kao neko ko je član Odbora za zaštitu životne sredine je upravo to da je predviđeno i praćenje uticaja na zaštitu životne sredine i neće se finansirati upravo ti projekti koji imaju visok rizik, odnosno visok nivo štetnosti.
Na samom kraju svog izlaganja, osvrnula bih se i na nacionalni investicioni plan „Srbija 2025.“, koja će nama, ne samo doneti benefit u smislu povećanja prosečne plate i prosečnih penzija, nego će i privreda osetiti, odnosno poljoprivreda će osetiti taj benefit.
Poljoprivreda je inkorporirana upravo u ovaj nacionalni investicioni plan koji je predstavio naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, i planirano je da se za infrastrukturu u poljoprivredi da 300 miliona evra, koji će se rasporediti na taj način što će se za navodnjavanje, naravno dati 86 miliona evra, komasaciju 70 miliona evra, za izgradnju ono što je jako bitno za područja koja su gradonosna, za izgradnju protiv-gradnih automatizovanih lansera 10 miliona evra, subvencije za nabavku traktora za poljoprivredu 50 miliona evra.
Ovaj nacionalni investicioni plan dovoljno govori o odgovornoj politici, odgovornoj i domaćinskoj politici i Vlade Republike Srbije i predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. Znači, pokazuje da je akcenat stavljen na svakog građanina, i da je akcenat stavljen na rast i razvoj same Srbije. To je jedan odgovoran politički program, za razliku od nekih političkih programa koje viđamo svakodnevno, koji su puni pretnje, targetiranja, uvreda i tako dalje. Razni su ti opozicioni lideri koji govore tim nekim jezikom.
Ja bih, s obzirom da pričamo o poljoprivredi, napomenula da jedan od tih opozicionih lidera, Miroslav Aleksić, svakodnevno pljuje po državi, svakodnevno fabrikuje razno razne afere, a kada je trebao da uzme subvencionisana sredstva iz poljoprivrede za traktor tada se nije libio, tada mu nije smetala država i tada je hteo da koristi sredstva. Tako da, ja mislim da je ovo još jednom da ponovim, odgovorna politika, politika koja ima svoju budućnost.
Nadam se će građani na izborima prepoznati ovakav odgovoran rad, a naravno da ću se u danu za glasanje izjasniti pozitivno o ovom predlogu. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je ispred nas set zakona iz oblasti obrazovanja, a ja ću se danas osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju.
Osnovni razlog izmena i dopuna ovog zakona leži upravo u njegovom unapređenju, odnosno unapređenju saradnje između obrazovnog sistema i privrede. Obrazovna politika u Srbiji dualni sistem prepoznaje od 2013, 2014. godine. Tada je bilo svega 400 učenika u tri obrazovna profila i sarađivalo se samo sa četrdesetak kompanija.
Naravno da odgovornom politikom predsednika gospodina Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije stvorili su se uslovi da dođu investitori, da se otvore nove fabrike i da se uposli veoma veliki broj koji beleži cifru od 700.000 ljudi od 2012. godine. Upravo iz tog razloga sve je to dovelo do proširenja saradnje između obrazovnog sistema i privrede. Tako da, sada pet godina kasnije u dualnom obrazovanju u Srbiji znanje i radno iskustvo stiče oko 7.000 učenika u 104 škole na 37 dualnih profila. Do sada je 400 kompanija akreditovano ili u procesu akreditacije sa 953 licenciranih instruktora, što je, složićete se, desetostruko više u odnosu na 2013, 2014. godinu kada je započelo dualno obrazovanje.
Upravo školovanje po dualnom modelu obrazovanja uživa veoma veliku podršku i predsednika gospodina Aleksandra Vučića, koji je na konferenciji „Dualno obrazovanje – znanje za budućnost“ istakao da je to obrazovanje koje donosi ne samo siguran posao i primanja, već i odgovornost i ozbiljnost, vid školovanja u kome se stiče praktično i primenjivo znanje prema potrebama tržišta.
Iz ovoga jasno vidimo cilj, a cilj je budućnost naše dece, naravno, kvalitetno obrazovanje, koje predstavlja najstabilniji put koji vodi ka ostvarenju ciljeva celokupnog društva.
Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja što je Ugostiteljsko-turističku školu u Vrnjačkoj Banji prepoznalo kao lidera, prepoznalo kao kvalitetnu školu, školu koja je postala jedna od deset resor centara za celoživotno učenje.
Škola će u narednom periodu od Vlade Republike Srbije dobiti značajna sredstva koja će pomoći za opremanje kabineta, pomoći za opremanje školskog restorana sa najsavremenijom opremom i tu će učenici Ugostiteljsko-turističke škole imati mesta za rad, za napredovanje i za ono što predstavlja resursni nacionalni centar, da se vrši dokvalifikacija i prekvalifikacija kadrova koji, naravno, prema potrebama tržišta trebaju.
Lokalno rukovodstvo u Vrnjačkoj Banji, moram da se pohvalim, je sa puno snage i puno elana učestvovalo u privlačenju investitora i otvorili su se brojni hoteli visoke kategorizacije. Upravo tu jeste jedan od materijala koji će služiti za rad tih učenika koji će se uskoro po dualnom metodu školovati u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Vrnjačkoj Banji i koji će pomoći za zapošljavanje tih kadrova koji će se dokvalifikovati, odnosno prekvalifikovati u pomenutoj školi.
Da se vratim i na ključne izmene i dopune, koje se tiču upravo Zakona o dualnom obrazovanju.
Ključne izmene su prvenstveno u definisanju jasne razlike između praktične nastave, naravno, i profesionalne prakse, koje su definisane Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i učenju kroz rad, koje je definisano Zakonom o dualnom obrazovanju.
Još jedna od izmena i dopuna koje su jako bitne je potreba za uključivanjem državnih organa u dualni model, pa su ovim predlogom uključeni i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.
Još jedna od kvalitetnih izmena je omogućavanje učenicima kojima je trenutno onemogućeno da obavljaju rad po dualnom metodu, da mogu da završe svoje školovanje po zakonima koji važe za srednje obrazovanje i vaspitanje.
Planirana izmena koja se tiče olakšavanja postupka akreditacije kompanija i, naravno, tih licenciranja profesora odnosno tih instruktora za sam rad, izvršene su izmene vezane za bezbednost dece u samom procesu učenja kroz rad, zabrana rada, koja je jako bitna, u periodu od 22 časa do 06 časova i, naravno, određene promene koje se tiču upisa u predroku itd.
Na samom kraju svog izlaganja, želim da kažem da budućnost definitivno pripada, po meni, dualnom obrazovanju, što u srednjoj školi, tako i na visokoškolskim ustanovama, da još jednom pohvalim Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i ministra, gospodina Šarčevića, za koga volim da kažem da je najveći reformator nakon Dositeja Obradovića i da kažem da je prosto reforma, odnosno da je napravljeno kvalitetno školstvo ovom reformom i da sa sigurnošću možemo da kažemo da imamo razvijen obrazovni sistem, koji je merilo vrednosti svake uspešne države, a da, složićete se sa mnom, Srbija to danas definitivno jeste. Hvala vam.