Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, i poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je informacija o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Želim da istaknem da poljoprivreda igra veoma važnu ulogu u razvoju, ekonomskom razvoju Republike Srbije. Želim da pohvalim, naravno, budžet 2020. godine u kome je opredeljeno 54 milijarde dinara za poljoprivredu. Od tih 54 milijarde dinara za poljoprivredu, želim da istaknem da je 37,1 milijarde dinara predviđeno upravo za subvencije. Ukoliko poredimo podatke iz 2012. godine, videćete kada su na vlasti, naravno, bili ljudi koji su prvenstveno mislili na svoje sopstveno bogaćenje, ljudi koji nisu razmišljali ni o poljoprivrednicima, ni o studentima, ni o doktorima, medicinskim sestrama itd. Tadašnji budžet za poljoprivredu, odnosno za subvencije u poljoprivredi iznosili su 29,5 milijardi dinara. Drago mi je, naravno, da je nakon fiskalne konsolidacije i nakon odgovorne ekonomske politike poljoprivreda dobila ta sredstva u budžetu, koja će moći da, naravno, raspoređuje na subvencije i na podršku.
Ono što jeste negde cilj i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, je upravo podsticaj, podsticaj mladim bračnim parovima, ulaganje u kvalitetna grla u stočarstvu, podsticaj organske proizvodnje, podsticaj vinarima itd. Da se vratim sada na sporazum, jer je upravo ta odgovorna politika i Vlade Republike Srbije i naravno resornog ministarstva, dovela do toga da upravo se postigne ovaj sporazum, odnosno da se potpiše 9. decembra 2019. godine i da će taj, upravo sporazum, pomoći i unaprediti samu poljoprivredu i da njegov naziv sam po sebi pokazuje da je to unapređenje konkurentnosti u Republici Srbiji.
Sam projekat će trajati pet godina i to do 31.12.2024. godine. ono što je osnovni cilj samog projekta je da se pomogne upravo Vladi Republike Srbije, da se umesto u subvencije pomogne u investiranju. U kom smislu investiranja? Investiranje u male i srednje poljoprivredno-prehrambene proizvođače. Ta sredstva će pomoći, naravno, i nadam se da će moj kolega Milija Miletić, biti zahvalan jer će upravo pomoći i ruralnim područjima, odnosno da će pomoći poljoprivrednim proizvođačima koji su na jugu i na jugoistoku, a naravno on u svakoj raspravi to negde napomene, prosto da treba omogućiti upravo tim ruralnim područjima, manje razvijenim područjima, ta neka podsticajna sredstva. Upravo ovaj projekat će to pomoći. Znači da se ti ljudi koji žive u tim područjima negde motivišu da ostanu na tim područjima i da ulažu u samu poljoprivredu.
Što se tiče samog sporazuma hoću da kažem da je predviđeno odnosno da se sastoji iz tri dela, da je u prvom delu predviđeno unapređenje proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta, malih i srednjih poljoprivredno-prehrambenih proizvođača, izgradnja kapaciteta kroz savetodavne usluge, odnosno poslovno i finansijsko planiranje kroz izradu određenih biznis planova i da će taj prvi deo projekta, za njega predviđen oko 34,5 miliona evra. U okviru ovog prvog dela, postoje dve komponente.
Što se tiče prve komponente u iznosu od 3,7 miliona evra, to je predviđeno za jačanje savetodavnih usluga. formulisanje tih biznis planova, kao i finansijsku podršku iz javnih i naravno privatnih izvora. Druga komponenta u iznosu od 30,8 miliona evra je planirana za proizvodne investicije kroz bezpovratna sredstva. Tu je neki akcenat dovoljno bitan da se shvati da će ta bespovratna sredstva biti u iznosu od 50%.
Znači da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imalo u vidu i da se upravo ovaj projekat nalazi negde između tog IPARD-a i nacionalnih podsticajnih sredstava. Znači, biće fleksibilniji i ono što će pružiti samim poljoprivrednicima je upravo tih 50% bespovratnih sredstava i to što će moći da ta sredstva uzmu odmah, a neće morati da čekaju godinu, godinu i po za refundaciju upravo tih sredstava i to želim da pohvalim.
Što se tiče trećeg dela zajma, on je u iznosu od 2,1 milion evra i odnosi se upravo na upravljanje projektom, monitoring i ocenjivanje. Što se tiče tih nekih podataka vezanih za finansijske uslove, želim da kažem da će se povlačenje zajma sprovoditi u skladu sa odredbama sporazuma o zajmu. Rok dospeća će biti 12 godina, uključujući period počeka od tri godine. pristupna naknada će iznositi 0,25% na ukupnu glavnicu, a kamatna stopa će se plaćati, odnosno zajmoprimac će plaćati kamatnu stopu polugodišnju, odnosno 15. maja i 15. novembra.
Kada posmatramo ovaj celokupni sporazum, drago mi je i ono što želim da istaknem, da je nakon 10 godina uspostavljena saradnja sa međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, da su u prednosti opet mali i srednji poljoprivredno prehrambeni proizvođači, ruralna područja naravno i da se 50% sredstava dobija bespovratno. Prvi poziv biće objavljen u septembru 2020. godine, dok će od 2021. do 2024. godine taj poziv biti dva puta godišnje, odnosno biće u martu i u septembru mesecu.
Još jednu stvar koju bi želela da pohvalim, kao neko ko je član Odbora za zaštitu životne sredine je upravo to da je predviđeno i praćenje uticaja na zaštitu životne sredine i neće se finansirati upravo ti projekti koji imaju visok rizik, odnosno visok nivo štetnosti.
Na samom kraju svog izlaganja, osvrnula bih se i na nacionalni investicioni plan „Srbija 2025.“, koja će nama, ne samo doneti benefit u smislu povećanja prosečne plate i prosečnih penzija, nego će i privreda osetiti, odnosno poljoprivreda će osetiti taj benefit.
Poljoprivreda je inkorporirana upravo u ovaj nacionalni investicioni plan koji je predstavio naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, i planirano je da se za infrastrukturu u poljoprivredi da 300 miliona evra, koji će se rasporediti na taj način što će se za navodnjavanje, naravno dati 86 miliona evra, komasaciju 70 miliona evra, za izgradnju ono što je jako bitno za područja koja su gradonosna, za izgradnju protiv-gradnih automatizovanih lansera 10 miliona evra, subvencije za nabavku traktora za poljoprivredu 50 miliona evra.
Ovaj nacionalni investicioni plan dovoljno govori o odgovornoj politici, odgovornoj i domaćinskoj politici i Vlade Republike Srbije i predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. Znači, pokazuje da je akcenat stavljen na svakog građanina, i da je akcenat stavljen na rast i razvoj same Srbije. To je jedan odgovoran politički program, za razliku od nekih političkih programa koje viđamo svakodnevno, koji su puni pretnje, targetiranja, uvreda i tako dalje. Razni su ti opozicioni lideri koji govore tim nekim jezikom.
Ja bih, s obzirom da pričamo o poljoprivredi, napomenula da jedan od tih opozicionih lidera, Miroslav Aleksić, svakodnevno pljuje po državi, svakodnevno fabrikuje razno razne afere, a kada je trebao da uzme subvencionisana sredstva iz poljoprivrede za traktor tada se nije libio, tada mu nije smetala država i tada je hteo da koristi sredstva. Tako da, ja mislim da je ovo još jednom da ponovim, odgovorna politika, politika koja ima svoju budućnost.
Nadam se će građani na izborima prepoznati ovakav odgovoran rad, a naravno da ću se u danu za glasanje izjasniti pozitivno o ovom predlogu. Hvala vam.