| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o kandidatima za članove Saveta REM i ja slobodno mogu reći da se danas nalazimo u situaciji kada imamo potpuno ispunjenje svih uslova koje smo imali pred nama, pregovaračkim dijalozima koji su vođeni, a radi unapređenja izbornog procesa u našoj zemlji.
Ovo je poslednja mera, koju smo morali preuzeti i direktno delovati na unapređenju izbornog procesa i sada imamo kompletan sastav REM, odnosno celokupan sastav od pet članova gde se brojim tri plus dva člana.
Izbor članova REM-a je jedan od važnih koraka kada govorimo o izbornim uslovima u našoj zemlji u cilju naravno poboljšanja izbornih uslova ali takođe ovaj izbor članova REM će zasigurno unaprediti rad samog tela i sada ne postoji zapravo niko u Srbiji ko može reći da nisu ispunjeni uslovi za jednu fer izbornu utakmicu, jer podsećam da smo pre nekoliko dana usvojili i predlog zakona o izboru narodnih poslanika i izboru u lokalnim parlamentima za odbornike i smanjili izborni cenzus, odnosno izborni prag na 3% čiji će prelazak svakako omogućiti političkim strankama da svoje predstavnike adekvatno prikažu i u parlamentu Republike Srbije i u lokalnim parlamentima. U stvari biće preslikana volja građana Republike Srbije, odnosno izborna volja građana na parlament i na lokalne parlamente, a ujedno ćemo svakako povećati stepen demokratičnosti u samom izbornom procesu, a povećati stepen demokratije u radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Meni zaista nije jasno da i dalje postoje političke stranke koje se izjašnjavaju da na izbore neće izaći, odnosno da će bojkotovati izlazak na izbore, pa se prosto pitam, sa jedne strane obećavaju mojim kolegama, doktorima, plate od 1.000 evra i to da mogu sigurno da vode našu zemlju, a sa druge strane se plaše čak i izbornog cenzusa od 3%. Ja samo mogu da zaključim da se plaše volje građana Republike Srbije.
Mi kao većinska stranka smo doneli ovaj zakon zasigurno na štetu našu, a svojim protivnicima olakšali izlazak na izbore i osvajanjem mandata, ali vidite i to ne valja, a valjalo je 2008. godine, kada je DS, odnosno Dragan Đilas i Vuk Jeremić, podigli cenzus sa 3% na 5% isto mesec dana pre održavanja izbora i tako onemogućila mnogim političkim strankama da se nađu u parlamentu. Pa, ja prosto postavljam pitanje – da li je lakše smanjiti cenzus ili povećati, kako je bolje?
Takođe, podsećam građane Republike Srbije da smo u skorije vreme doneli i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kao i Zakon o javnim preduzećima, Zakon o sprečavanju borbe protiv korupcije i da se apsolutno svi ovi pomenuti zakoni odnose na unapređenje izbornih uslova u našoj zemlji, a politika SNS ima jedan jedini cilj i jedan jedini interes, a to je stvaranje najboljih mogućih standarda u našoj zemlji, pa čak i kada je izborni proces u pitanju.
Imamo jednu modernu i stabilnu i sigurnu zemlju i u svakom smislu, a naravno da korupcija bude apsolutno iskorenjena.
Izborni uslovi, kada pogledamo kakvi su danas, kako izgledaju danas i kakvi su bili 2012. godine, gotovo se ne mogu ni porediti, a kada bi se poredili, ja bih rekla kao nebo i zemlja, jer pre 2012. godine, bila je potpuna netransparentnost biračkog spiska, a mi smo sada uredili upravo taj birački spisak.
Pre 2012. godine, nismo imali ni „Televiziju N1“, ni „Novu S“, ni listove poput „Danas“, „NIN“, „Nedeljnika“, i još podsećam na jako važnu stvar, da Srbija danas ima više istraživačkih medija nego u bilo kojoj zemlji u našem okruženju. Tako da ko hoće da bude pravedan i ruku na srce može da kaže da smo učinili apsolutno sve, kada su u pitanju unapređenje izbornih uslova u našoj zemlji, ali svakako odluku, ko će od političkih stranaka izaći na izbore, donose, naravno, oni, nadam se da će doneti u interesu građana Republike Srbije, a ne u sopstvenim interesima, interesima pojedinca i njihovih političkih partija.
Danas se u Srbiji, u parlament ulazi na osnovu rezultata na izborima, na osnovu volje građana Republike Srbije, a ne na osnovu toga koliko je neko jak na ulici i koliko neko zna lepo da vređa, psuje i omalovažava. Neka izađu na izbore, naravno i građani će svakako reći šta misle o njihovoj politici nasilja.
Ja sam sigurna da građani Republike Srbije prepoznaju napor koji smo mi uložili, da izborni uslovi budu unapređeni i da to što smo uradili, da će im pružiti sigurnost i veru u izborni proces, jer na kraju, ipak su građani ti oni koji će dati sud i koji će dati svoj glas i koji će gledati svoje predstavnike i na lokalnom nivou i u parlamentu. Zahvaljujem.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.
Na samom početku, želim da podsetim da je postojeća klinika, dečija klinika Tiršova izgrađena u periodu Drugog svetskog rata, da je jednom renovirana šezdesetih godina i još jednom devedesetih godina. Od tada je prošlo čitavih 30 godina.
Ono što je uočeno kao problem u funkcionisanju sadašnje bolnice jeste nedostatak prostornog kapaciteta, zastareli sistemi za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju prostorija i neadekvatna, odnosno slaba zaštita od požara. To su neke tehničke stvari koje svakako opravdavaju izgradnju nove klinike, ali ono što će doneti izgradnja nove klinike jeste poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite za naše najmlađe, za naše mališane, za pedijatrijsku populaciju.
Ovaj projekat je vredan 75 miliona evra, s tim da su finansijska sredstva obezbeđena od banke Saveta Evrope, za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra, a to je 72% učešća od celokupne sume koja će biti uložena za izgradnju nove dečije klinike. Ostala sredstva će biti iz budžetskih sredstava odvojena ili iz donatorskih sredstava. Rok za završetak ovog projekta je 2023. godina.
Ono što moram da naglasim, a to je da ovakva ulaganja u dečije zdravstvo doneće pozitivni efekat na svu decu koja će biti lečena iz Srbije, ali i iz regiona, a ujedno i na medicinsko osoblje, odnosno na zdravstvene radnike.
Podsetiću da, prema podacima koji su zabeleženi, u dečijoj klinici Tiršova 170.000 ambulantnih konsultacija i 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama je zabeleženo u periodu od 2015. do 2018. godine. Kada pogledamo ove podatke, vidimo koliko je značaj izgradnje nove dečije klinike.
Ovaj projekat će svakako pružiti nama, odnosno pacijentima, veći prostorni kapacitet, konfor bolji, poštovanje dostojanstva malih pacijenata, bolje terapeutske uslove za pacijente, bolju higijenu, a sve to bolju zdravstvenu zaštitu.
U medijima smo skoro mogli da čujemo obećanja gospodina Dragana Đilasa da mu je potrebno samo šest meseci da lekarima obezbedi primanja u visini od 1.000 evra. Vidite, njemu nije bilo dovoljna višegodišnja vlast da obezbedi lekarima takva primanja, jer gde bi čovek razmišljao o lekarima u tom vremenu kada je morao da razmišlja o sopstvenom džepu.
Dužni smo da podsetimo građane Republike Srbije na to zlatno doba Dragana Đilasa, kada su lekari, moje kolege, radili za 50.000 dinara, kada su sestre i medicinski tehničari radili za svega 30.000 dinara, a specijalista je imao platu od 62.000 dinara.
Danas su uslovi mnogo drugačiji i rezultati mnogo drugačiji. Danas medicinska sestra i tehničar ima platu od 50.000 dinara, koliko je imao tadašnji lekar. Lekari imaju 78.000 dinara bez noćnog rada, znači, bez dežurstva, bez minulog rada, a specijalista oko 100.000 dinara. Godine 2012. je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas prisustvovao u Starom dvoru prezentaciji projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji. On je obećao te 2012. godine da će rekonstrukcija sva četiri klinička centra biti završena 2015. godine.
Dragi građani Republike Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije počela je krajem 2018. godine i to je projekat koji je vredan 110 miliona evra, a završetak radova je planiran za polovinu 2021. godine. Samo, za razliku od ovih prethodnih obećanja, ova rekonstrukcija je nastala zahvaljujući predsedniku Republike Srbije i odgovornoj politici SNS.
Decenijama se pričalo i o izgradnji Dedinja 2. Danas su radovi uveliko u toku i ovo će biti jedan velelepni zdravstveni centar i na usluzi ne samo građanima Republike Srbije, već i svim pacijentima u regionu i nema Vlade i nema ministarstva koje nije pričalo o izgradnji Dedinja 2. Opet moram da podsetim da je jedino ova Vlada uspela u ovome.
Klinički centar Niš je završen i to će biti dobro i od velikog značaja za pacijente sa juga i jugoistoka Srbije.
Takođe, moram da naglasim da u vreme Dragana Đilasa stanje u državi je bilo takvo da su pacijenti u bolnicama morali da donose flastere, zavoje, konce, znači, osnovna zdravstvena sredstva.
Umesto konkursa, lekari su primljeni na rad po tarifama. Građani Srbije umirali su čekajući na listama za zračnu terapiju, a deca obolela od retkih bolesti morala su da se leče u inostranstvu.
Tiršova 2 je, osim toga što je velelepni centar i značajni projekat, svakako će obezbediti i nov pristup malim pacijentima u modernoj bolnici kakvu imaju i njihovi vršnjaci u velikim modernim centrima u svetu, a lekari će, uz pomoć telemedicine, što je jako interesantno i značajno, a omogućiće izgradnja nove dečije klinike, moći da se konsultuju sa svojim kolegama elektronskim putem, tako da će lekar iz Japana ili iz Amerike moći da u toku same operacije učestvuje u konsultaciji sa lekarom koji vrši operaciju. Ovo je budućnost medicine, koja će uskoro biti dostupna našim malim pacijentima.
Samo još par rečenica. Prosto, ne mogu a da ne pomenem da se u budžetu za 2020. godinu itekako kao prioritet stavlja na zdravlje našeg stanovništva. Ovde je kao nešto što je najvažnije prepoznato pružanje te zdravstvene zaštite i malim pacijentima i starijim grupama i ranjivim grupama i za 74% sredstava je uloženo više nego prošle godine u budžetu u 2020. godini. Mnogo su više uložena sredstva za preventivnu medicinu, što kao lekar moram da iskoristim priliku i da pohvalim, jer je jako važno ulaganje u preventivnu medicinu. Time ćemo smanjiti broj nezaraznih bolesti, učestalost obolevanja od dijabetesa, od kardiovaskularnih bolesti i od malignih bolesti.
Takođe, želim da pohvalim ulaganja značajnih sredstava i u IZIS, informativni sistem koji je sada postao neodvojiv deo naše medicine, a ulaganje u preventivnu medicinu skoro 14 milijardi je planirano u 2020. godini će nam svakako pružiti bolju zdravstvenu zaštitu, bolju higijenu, čistije bolnice, povećanje preventive i kupovinu aparata.
Kada sam pomenula kupovinu aparata, da podsetim građane Republike Srbije da je u proteklom periodu kupljen „Gama“ nož i 10 linearnih akceleratora.
Takođe, u budžetu za 2020. godinu je povećan budžetski fond za lečenje boelsti koje se ne mogu lečiti u Srbiji i za tri godine je uloženo više od 32 miliona evra.
Jako je važno ulaganje u zdravstveni sistem i ne samo zbog zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja, već zbog celokupnog građanstva naše Republike. Nadam se da će ovaj trend ulaganja u zdravstveni sistem da se i dalje nastavi. Zahvaljujem.
Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, na samom početku želim da naglasim da se predloženim izmenama ovog člana usklađuje primena Zakona o kulturi sa međunarodnim aktima, što je jako pohvalno, ali i sa obavezom usaglašavanja Zakona o kulturi, sa opštim strateškim opredeljenjima i u drugim oblastima, što je, po mom shvatanju, apsolutno neophodno, jer te oblasti pokazuju efekte u kulturi, i to pozitivne efekte ostvaruju na oblast kulture.
Rešenjem iz predloga ovog zakona naglašava se i održivost razvoja kulturne sredine. Smatram da pomenuti stav treba da postoji u ovom članu, jer sam mišljenja da je jako važno da jačamo kapacitet kulture i da nastojimo na postojanju jačanja veze između kulture i drugih oblasti, kao što je oblast obrazovanja, nauke, oblast turizma, kao i oblast gde je zastupljena omladina, jer je zaista neophodno integrisanje kulture, odnosno kulturnog razvoja socijalno-ekonomski razvoj, ali takođe i u politički razvoj društva.
Naš cilj, odnosno cilj Ministarstva kulture, a i Vlade Republike Srbije jeste stvaranje uslova za ostvarivanje opštih interesa u kulturi, kao i stvaranje uslova za kulturni razvoj i uslova za sprovođenje kulturne politike kao skupa mera i ciljeva koji će svakako podstaći razvoj kulture.
Naša zemlja je poznata po organizovanju različitih manifestacija i na centralnom i na lokalnom nivou i ove manifestacije zapravo ulaze i u domen ovih pomenutih oblasti. Tu vidim neraskidivu vezu između kulture, turizma, sporta, privrede, kao i razvoja kulturne sredine.
Odavde možemo svakako da zaključimo da je oblast kulture i usko povezana sa drugim oblastima i da ta veza samo pozitivno može uticati na celokupan razvoj kulture u našoj zemlji. Zahvaljujem.