VIOLETA LUTOVAC

Nestranačka licnost

Rođena je 1986. godine. Doktorka medicine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, meni je veliko zadovoljstvo i čast što danas mogu da svojim izlaganjem doprinesem radu u vezi današnjeg Predloga zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora, autoputa E-761, deonice Pojate-Preljine, čije je donošenje neophodno kako bi pristupili radovima na izgradnji Moravskog koridora.

Na početku svog izlaganja istakla postojanje strateškog značaja za izgradnju Moravskog koridora koji se ogleda kroz regionalni značaj, ali takođe i kroz povezivanje kao i veću mobilnost unutar Republike Srbije. Takođe, u sklopu izgradnje Moravskog koridora u planu je i paralelna izgradnja industrijskih zona duž autoputa Pojate-Preljina.

Izgradnja Moravskog koridora je od strateškog značaja, jer pre svega povezuje centralnu Srbiju, povezuje Koridor 10 i Koridor 11, što je jako važno zbog dovođenja novih investicija. Kada uzmemo u obzir deonicu Koridora 11, kao i južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru dužine od 26 km, mogu slobodno reći da je to jedan od najtežih delova autoputa koje ste imali zadatak da izgradite. To je deonica koju su naši prethodnici lepo preskakali, za razliku od njih, mi smo pokazali da rešavamo i najteže probleme i zato treba čestitati pre svega vama poštovana ministarko, vašim saradnicima, celokupnoj Vladi, a najviše radnicima koji su dali svoj doprinos u izgradnji ovog autoputa.

Izgradnja Moravskog koridora predstavlja jedan nastavak ovih započetih radova i to je autoput sa dužinom 110 km koji je autoput najmodernije telekomunikacione mreže. Važnost Moravskog koridora se ogleda, kao što sam malo pre rekla, u povezanosti samog Koridora 10 i Koridora 11, jer ovde živi pola miliona stanovnika, takođe posluje više od 21.000 firmi. Ono što bih jako naglasila i dala na značaju jeste da će lokalne samouprave koje se nalaze duž trase Moravskog koridora biti svakako u mnogo povoljnijem položaju, jer će moći da ponude infrastrukturu koju imaju investitorima i moći će da privuku investitore.

Ja dolazim iz jedne lokalne samouprave koja će svakako biti u povoljnijem položaju, opštine Varvarin. Postoji plan da se izgrade tri industrijske zone. Jedna industrijska zona na potezu između Čačka i Kraljeva, druga između Kraljeva i Trstenika i treća između Trstenika, Ćićevca i Varvarina.

Ovaj zakon će nam omogućiti da budemo i brži i efikasniji u realizaciji izgradnje ovako važnog autoputa, jer izgradnja Moravskog koridora je specifični projekat koji pored izgradnje autoputa predstavlja još i izgradnju najmodernije telekomunikacione mreže, kao i zaštite Morave i svih njenih pritoka.

Ozbiljnost politike predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića se ogleda u kilometrima novoizgrađenih autoputeva. U proteklih godina oko 300 km novoizgrađenih autoputeva, za razliku od prethodnika koji su jako spremno trpali pare u svoje džepove, a nisu razmišljali za izgradnju nove infrastrukture, novih autoputeva, bolnica i škola. Ovaj autoput Moravski koridor koštaće 800 miliona evra. Strateški značaj projekta se ogleda još i u povećanju dostupnosti i opštinskim centrima i privrednim zonama, kao i turističkim destinacijama. Budući da delom Moravski koridor biti izgrađen na postojećoj trasi autoputa, a delom izmešten od državnog puta prvog reda. Povezivaće sva naseljena mesta Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju, Kraljevu i Čačak, što će svakako imati veliki značaj za ova mesta i kada je u pitanju privreda, i kada je u pitanju turizam, a takođe i podizanje kvaliteta života lokalnog stanovništva.

Podvlačim pored toga što ovde živi veliki broj stanovnika, 500.000 stanovnika, posluje preko 21.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, formirano je i 10 poslovnih kao i jedna slobodna zona. U ovom delu Republike Srbije se nalazi preko 20 manastira, oko šest planina i preko 10 popularnih destinacija banjskog turizma. Izgradnjom telekomunikacione magistrale stvaraju se uslovi za pružanje najkvalitetnijih telekomunikacionih servisa, kako na samoj trasi autoputa, takođe i u pomenutim mestima koji gravitiraju ka koridoru, što će svakako dovesti do unapređenja kvaliteta života građana ovih lokalnih samouprava.

Unapređenje kvaliteta života još će se ogledati i u smanjenju, odnosno vremenskim uštedama, povećanje bezbednosti saobraćaja, poboljšanje pristupačnosti, ali takođe i smanjenja troškova transporta. Zbog svega pobrojanog u danu za glasanje će poslanička grupa SNS svakako podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje izlaganje ću usmeriti na Zakon o zdravstvu, odnosno na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju.

Pre svega, želim da vam kažem da, kao lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, često sam bila svedok problema sa kojima se pacijenti susreću, kako na primarnom, tako i na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, ali smatram da će donošenjem ovih zakona i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju veći deo ovih problema biti rešen.

Obzirom da smo zakon doneli poslednji put 2005. godine i da je pretrpeo veliki broj izmena i dopuna Predloga zakona, odnosno članova ovih zakona, otuda zapravo vidim apsolutnu nužnost za donošenjem novih zakona, kako o zdravstvenoj zaštiti, tako i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovim zakonima mi pre svega omogućavamo našim građanima Republike Srbije jednu socijalnu sigurnost.

Zatim, ono što dobijamo usvajanjem ovih zakona, kako Zakona o zdravstvenoj zaštiti, tako i Zakona o zdravstvenom osiguranju, jeste unapređenje kvaliteta i zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, a ujedno pratimo i savremena dostignuća u medicini, kao i novine u zdravstvenoj zaštiti.

Ovim zakonima dolazimo do usklađivanja stalne potrebe porasta stanovništva za zdravstvenom zaštitom, odnosno za pružanjem zdravstvene zaštite, iz čega proizilazi i porast obima zdravstvenog osiguranja. Sve to dovodi do finansijskih izdvajanja, povećanih finansijskih sredstava i na razdelu Ministarstva zdravlja i na razdelu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno više finansijskih sredstava će biti odvojeno iz budžeta Republike Srbije i imaćemo sa jedne strane sagledivo koliko je zapravo potrebno izdvajati finansijskih sredstava i kolike su realne potrebe.

Takođe, ovi zakoni i Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti su direktno povezani sa svim organizacijama koje utiču direktno ili indirektno sa sprovođenjem i zdravstvene zaštite i zdravstvene organizacije.

Samo ću se ukratko osvrnuti na dobre stvari koje dobijamo donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pre svega, mi sada definišemo jasno šta je to obavezno zdravstven osiguranje od dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koga sprovodi, ko će izdvajati sredstva za sprovođenje istih.

Takođe, proširujemo prava osnova osiguranja. Za poljoprivrednike imamo dva nova osnova osiguranja za korisnike penzija i naknada za invalidnost kod korisnika inostranih penzija, a ti ljudi su na prebivalištu na teritoriji naše zemlji i razlikovanje od korišćenja tih sredstava, kada naša država ima potpisan međunarodni ugovor sa inostranim zemljama od onih sa kojima nema.

Utvrđujemo i prioritete zdravstvenog osiguranja, pre ćemo doći u situaciju da jedan osiguranik ima više prava osiguranja, već ćemo izabrati samo jedan osnov osiguranja. Zatim, uvodimo i dva nova osnova osiguranja za žrtve terorizma, kao i za borce po svim propisima i načelima kojima im pripadaju. Imamo jednu novu definiciju povreda na radu, nove povredne liste sa kojima će lekari opšte prakse, pre svega da se susretnu, na primarnom zdravstvenom osiguranju i takođe prošireno prava osiguranika.

Kada govorimo o proširenom pravu osiguranika mi zapravo tu imamo da je pravo osiguranika prošireno za planiranje porodice kod svih odraslih vidova stanovništva, ne samo za trudnice i takođe imamo da ovaj zakon nam omogućava da poboljšamo materijalni i socijalni položaj porodice, što bih istakla kao jednu od najboljih mera koje uvodi ovaj zakon, Zakon o zdravstvenom osiguranju, a to je pravo na novčanu naknadu zarade gde usled neke potrebe za negom člana uže porodice ili dece obolele od malignih bolesti ili pak oštećenja moždanih ili stanja gde je potrebna produžena rehabilitacija. Osoba koja vrši negu tog člana porodice ili svog deteta imaće 100% novčanu naknadu, za razliku od pre kako je bilo, a bilo je 65%.

Takođe, ovaj zakon prepoznaje usklađenost sa Zakonom o sportu gde sva deca od šeste do četrnaeste godine imaju pravo na obavljanje svih pregleda vezano za obavljanje sportskih delatnosti o trošku obavezno zdravstvenog osiguranja.

Ono što bih istakla, kao pozitivno, to je proširenje obima osiguranika kod osoba nakon mastektomija, gde je o trošku RFZO omogućeno osiguranicima da nakon mastektomije odstranjivanja jedne ili obe dojke o trošku RFZO odrade rekonstrukcije istih i samim tim poboljšamo kako njihov zdravstveni status, tako i psihički. Ovim zakonom je uređen i paket zdravstvenih usluga, njihova numenklatura, cenovnik i jasno je definisano šta podrazumeva da se finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovaj zakon takođe donosi pravo da osobe koje nemaju zdravstvenu zaštitu, odnosno da bi me razumeli građani Republike Srbije šta govorim, znači oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju mogućnost na besplatno lečenje, odnosno da je 100% o trošku RFZO, ranije je bilo samo hitna stanja, a sada pod potpunim 100% plaćanja od strane RFZO je i palijativno zbrinjavanje, takođe za sprovođenje skrininga i zaštite stanovništva zaraznih bolesti, odnosno sprovođenja imunizacije.

Kategorije koje čine obavezno osigurana lica su socijalno ugrožene kategorije stanovništva, takođe osobe sa invaliditetom, dobrovoljni davaoci organa, ćelija i tkiva.

Za sprovođenje ovih zakona obezbeđena su sredstva u RFZO, kao i u budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva zdravlja i potvrđeno je da Ministarstvo zdravlja ima dobar odnos i sluh sa ostalim ministarstvima koji su zajednički odradili Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Samo bih kratko rekla za Zakon o zdravstvenoj zaštiti da je donošenje ovog zakona apsolutno opravdano jer povećava i kvalitet zdravlja stanovništva, a i kvantitet. Sve ovo dovodi do pozitivnih efekata i na zdravstvene ustanove i na pacijente i na privatnu praksu, kao i na sistem zdravstvene zaštite.

Zbog svega pobrojanog i mnogo pozitivnih efekata, koje nisam stigla da pobrojim, kada je reč o zakonima o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenom zaštiti.

U danu za glasanje ću podržati ovaj paket zakona i pozivam svoje kolege da to isto učine. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 16.12.2015.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovani saradnici iz Ministarstva zdravlja, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da bilo kada da govorimo o zdravstvenom sistemu, odnosno o predlozima zakona koji se tiču zdravstva, ne treba da postoji ni najmanja sumnja da to ne radimo u korist poboljšanja samog sistema zdravstva, odnosno da nam je cilj poboljšanje samog zdravlja stanovništva.
Danas govorimo o setu predloga zakona iz oblasti zdravstva, odnosno o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i izmenama Zakona o zdravstvenoj evidenciji i dokumentaciji u zdravstvu, što je izmena tehničke prirode, tako da ću ja svoje izlaganje usmeriti ka prethodnim predlozima dva zakona, Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti.
Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju ima jasne ciljeve. Cilj ovog predloga zakona jeste unapređenje ostvarivanja određenih prava zdravstvenih osiguranika. Odnosno, u ovom Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju misli se na osiguranike koji su upućeni na rad u inostranstvo. Ovim predlogom zakona, tj. usvajanjem ovakvog predloga zakona mi zapravo proširujemo prava osiguranika na taj način što se osiguraniku koji je upućen na rad u inostranstvo izdaje potvrda koja važi za period na koji je upućen sam zdravstveni osiguranik na rad u inostranstvu. Samim tim smanjujemo troškove tog zdravstvenog osiguranika koji bi morao, ukoliko bi to ostalo neizmenjeno po prethodnom zakonu, da se vraća nakon 12 meseci, odnosno godinu dana, u cilju produženja potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite. Takođe, ovom potvrdom, koja se izdaje od strane Ministarstva zdravlja, obuhvaćena je zdravstvena zaštita članova uže porodice ovakvog zdravstvenog osiguranika.
Kada su u pitanju zdravstveni osiguranici koji borave u inostranstvu u privatnoj poseti, njihova potvrda je važeća u trajanju 90 dana od dana kada je izdata potvrda. Ono što bih naglasila je da je jasan cilj promene ovog člana, a to je unapređenje prava osiguranika.
Ono što ovaj predlog zakona još donosi, to je na neki način zaštita trudnica, odnosno trudnica koje su na bolovanju, gde je 35% naknade osnove zarade zapravo uplaćivano od strane RFZO, a u ime Republike. Sada će ova osnova novčane naknade biti uplaćivana na račun poslodavca, a ne na račun osiguranice i 65% od strane poslodavca, gde dobijamo novčanu naknadu u visini od 100% i zaobilazimo popunjavanje duplih obrazaca, a sve u cilju da ne dođemo u stanje gde će kasniti isplate novčanih naknada.
Ono što Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti donosi, to je promena osnivača kada govorimo o kliničko-bolničkom centru. Po meni je jako nelogično bilo da kliničko-bolnički centar stoji u osnivanju opštine, odnosno grada. Nekako bih rekla da sumnjam da opština, odnosno grad ima sluha za potrebe takve institucije kao što je kliničko-bolnički centar. Kliničko-bolnički centar, pored toga što je stacionarna ustanova, obzirom da pruža usluge sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, plus što obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost, zahteva visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove. Složićete se da je to moguće jedino u slučaju da je osnivač Republika, jer ukoliko je osnivač Republika imaćemo stvoreni pravni osnov za kapitalna ulaganja, što je neophodno u ovom slučaju, a sve u cilju poboljšanja uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Direktora, zamenika direktora, kao i članove upravnog i nadzornog odbora u kliničko-bolničkom centru svakako će, obzirom da ovom promenom menjamo osnivača i u ovom slučaju je osnivač Republika, imenovati i razrešavati Vlada. Takođe će i na status sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih ustanova saglasnost davati Vlada.
Ono što još Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti omogućujemo, to je dopunski rad kod zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika ili bilo kog radnika koji obavlja zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama. Ukoliko ovaj zdravstveni radnik ostvaruje pravo punog radnog vremena u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, ima mogućnost da svoju delatnost obavlja kroz dopunski rad tako što će potpisati ugovor o dopunskom radu i ugovor o dopunskom radu će sadržati jednu trećinu punog radnog vremena.
Ono što se meni dopada lično kao lekaru, jeste da će taj isti radnik koji potpisuje ugovor o dopunskom radu morati da obavesti direktora kod koga je zaposlen na period od punog radnog vremena u toj zdravstvenoj ustanovi. Ta zdravstvena ustanova moraće da vodi evidenciju o potpisanim ugovorima za dopunski rad, a takođe će biti i obaveštena zdravstvena inspekcija.
Mislim da iz svega navedenog ne postoji ni mala sumnja da je cilj predlagača zakona jasan, a to je unapređenje sistema zdravstva, tako da ću ja glasanjem u Danu za glasanje doprineti ovom setu zakona. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 14.02.2019, 10:19