Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o kandidatima za članove Saveta REM i ja slobodno mogu reći da se danas nalazimo u situaciji kada imamo potpuno ispunjenje svih uslova koje smo imali pred nama, pregovaračkim dijalozima koji su vođeni, a radi unapređenja izbornog procesa u našoj zemlji.

Ovo je poslednja mera, koju smo morali preuzeti i direktno delovati na unapređenju izbornog procesa i sada imamo kompletan sastav REM, odnosno celokupan sastav od pet članova gde se brojim tri plus dva člana.

Izbor članova REM-a je jedan od važnih koraka kada govorimo o izbornim uslovima u našoj zemlji u cilju naravno poboljšanja izbornih uslova ali takođe ovaj izbor članova REM će zasigurno unaprediti rad samog tela i sada ne postoji zapravo niko u Srbiji ko može reći da nisu ispunjeni uslovi za jednu fer izbornu utakmicu, jer podsećam da smo pre nekoliko dana usvojili i predlog zakona o izboru narodnih poslanika i izboru u lokalnim parlamentima za odbornike i smanjili izborni cenzus, odnosno izborni prag na 3% čiji će prelazak svakako omogućiti političkim strankama da svoje predstavnike adekvatno prikažu i u parlamentu Republike Srbije i u lokalnim parlamentima. U stvari biće preslikana volja građana Republike Srbije, odnosno izborna volja građana na parlament i na lokalne parlamente, a ujedno ćemo svakako povećati stepen demokratičnosti u samom izbornom procesu, a povećati stepen demokratije u radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Meni zaista nije jasno da i dalje postoje političke stranke koje se izjašnjavaju da na izbore neće izaći, odnosno da će bojkotovati izlazak na izbore, pa se prosto pitam, sa jedne strane obećavaju mojim kolegama, doktorima, plate od 1.000 evra i to da mogu sigurno da vode našu zemlju, a sa druge strane se plaše čak i izbornog cenzusa od 3%. Ja samo mogu da zaključim da se plaše volje građana Republike Srbije.

Mi kao većinska stranka smo doneli ovaj zakon zasigurno na štetu našu, a svojim protivnicima olakšali izlazak na izbore i osvajanjem mandata, ali vidite i to ne valja, a valjalo je 2008. godine, kada je DS, odnosno Dragan Đilas i Vuk Jeremić, podigli cenzus sa 3% na 5% isto mesec dana pre održavanja izbora i tako onemogućila mnogim političkim strankama da se nađu u parlamentu. Pa, ja prosto postavljam pitanje – da li je lakše smanjiti cenzus ili povećati, kako je bolje?

Takođe, podsećam građane Republike Srbije da smo u skorije vreme doneli i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kao i Zakon o javnim preduzećima, Zakon o sprečavanju borbe protiv korupcije i da se apsolutno svi ovi pomenuti zakoni odnose na unapređenje izbornih uslova u našoj zemlji, a politika SNS ima jedan jedini cilj i jedan jedini interes, a to je stvaranje najboljih mogućih standarda u našoj zemlji, pa čak i kada je izborni proces u pitanju.

Imamo jednu modernu i stabilnu i sigurnu zemlju i u svakom smislu, a naravno da korupcija bude apsolutno iskorenjena.

Izborni uslovi, kada pogledamo kakvi su danas, kako izgledaju danas i kakvi su bili 2012. godine, gotovo se ne mogu ni porediti, a kada bi se poredili, ja bih rekla kao nebo i zemlja, jer pre 2012. godine, bila je potpuna netransparentnost biračkog spiska, a mi smo sada uredili upravo taj birački spisak.

Pre 2012. godine, nismo imali ni „Televiziju N1“, ni „Novu S“, ni listove poput „Danas“, „NIN“, „Nedeljnika“, i još podsećam na jako važnu stvar, da Srbija danas ima više istraživačkih medija nego u bilo kojoj zemlji u našem okruženju. Tako da ko hoće da bude pravedan i ruku na srce može da kaže da smo učinili apsolutno sve, kada su u pitanju unapređenje izbornih uslova u našoj zemlji, ali svakako odluku, ko će od političkih stranaka izaći na izbore, donose, naravno, oni, nadam se da će doneti u interesu građana Republike Srbije, a ne u sopstvenim interesima, interesima pojedinca i njihovih političkih partija.

Danas se u Srbiji, u parlament ulazi na osnovu rezultata na izborima, na osnovu volje građana Republike Srbije, a ne na osnovu toga koliko je neko jak na ulici i koliko neko zna lepo da vređa, psuje i omalovažava. Neka izađu na izbore, naravno i građani će svakako reći šta misle o njihovoj politici nasilja.

Ja sam sigurna da građani Republike Srbije prepoznaju napor koji smo mi uložili, da izborni uslovi budu unapređeni i da to što smo uradili, da će im pružiti sigurnost i veru u izborni proces, jer na kraju, ipak su građani ti oni koji će dati sud i koji će dati svoj glas i koji će gledati svoje predstavnike i na lokalnom nivou i u parlamentu. Zahvaljujem.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.

Na samom početku, želim da podsetim da je postojeća klinika, dečija klinika Tiršova izgrađena u periodu Drugog svetskog rata, da je jednom renovirana šezdesetih godina i još jednom devedesetih godina. Od tada je prošlo čitavih 30 godina.

Ono što je uočeno kao problem u funkcionisanju sadašnje bolnice jeste nedostatak prostornog kapaciteta, zastareli sistemi za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju prostorija i neadekvatna, odnosno slaba zaštita od požara. To su neke tehničke stvari koje svakako opravdavaju izgradnju nove klinike, ali ono što će doneti izgradnja nove klinike jeste poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite za naše najmlađe, za naše mališane, za pedijatrijsku populaciju.

Ovaj projekat je vredan 75 miliona evra, s tim da su finansijska sredstva obezbeđena od banke Saveta Evrope, za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra, a to je 72% učešća od celokupne sume koja će biti uložena za izgradnju nove dečije klinike. Ostala sredstva će biti iz budžetskih sredstava odvojena ili iz donatorskih sredstava. Rok za završetak ovog projekta je 2023. godina.

Ono što moram da naglasim, a to je da ovakva ulaganja u dečije zdravstvo doneće pozitivni efekat na svu decu koja će biti lečena iz Srbije, ali i iz regiona, a ujedno i na medicinsko osoblje, odnosno na zdravstvene radnike.

Podsetiću da, prema podacima koji su zabeleženi, u dečijoj klinici Tiršova 170.000 ambulantnih konsultacija i 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama je zabeleženo u periodu od 2015. do 2018. godine. Kada pogledamo ove podatke, vidimo koliko je značaj izgradnje nove dečije klinike.

Ovaj projekat će svakako pružiti nama, odnosno pacijentima, veći prostorni kapacitet, konfor bolji, poštovanje dostojanstva malih pacijenata, bolje terapeutske uslove za pacijente, bolju higijenu, a sve to bolju zdravstvenu zaštitu.

U medijima smo skoro mogli da čujemo obećanja gospodina Dragana Đilasa da mu je potrebno samo šest meseci da lekarima obezbedi primanja u visini od 1.000 evra. Vidite, njemu nije bilo dovoljna višegodišnja vlast da obezbedi lekarima takva primanja, jer gde bi čovek razmišljao o lekarima u tom vremenu kada je morao da razmišlja o sopstvenom džepu.

Dužni smo da podsetimo građane Republike Srbije na to zlatno doba Dragana Đilasa, kada su lekari, moje kolege, radili za 50.000 dinara, kada su sestre i medicinski tehničari radili za svega 30.000 dinara, a specijalista je imao platu od 62.000 dinara.

Danas su uslovi mnogo drugačiji i rezultati mnogo drugačiji. Danas medicinska sestra i tehničar ima platu od 50.000 dinara, koliko je imao tadašnji lekar. Lekari imaju 78.000 dinara bez noćnog rada, znači, bez dežurstva, bez minulog rada, a specijalista oko 100.000 dinara. Godine 2012. je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas prisustvovao u Starom dvoru prezentaciji projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji. On je obećao te 2012. godine da će rekonstrukcija sva četiri klinička centra biti završena 2015. godine.

Dragi građani Republike Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije počela je krajem 2018. godine i to je projekat koji je vredan 110 miliona evra, a završetak radova je planiran za polovinu 2021. godine. Samo, za razliku od ovih prethodnih obećanja, ova rekonstrukcija je nastala zahvaljujući predsedniku Republike Srbije i odgovornoj politici SNS.

Decenijama se pričalo i o izgradnji Dedinja 2. Danas su radovi uveliko u toku i ovo će biti jedan velelepni zdravstveni centar i na usluzi ne samo građanima Republike Srbije, već i svim pacijentima u regionu i nema Vlade i nema ministarstva koje nije pričalo o izgradnji Dedinja 2. Opet moram da podsetim da je jedino ova Vlada uspela u ovome.

Klinički centar Niš je završen i to će biti dobro i od velikog značaja za pacijente sa juga i jugoistoka Srbije.

Takođe, moram da naglasim da u vreme Dragana Đilasa stanje u državi je bilo takvo da su pacijenti u bolnicama morali da donose flastere, zavoje, konce, znači, osnovna zdravstvena sredstva.

Umesto konkursa, lekari su primljeni na rad po tarifama. Građani Srbije umirali su čekajući na listama za zračnu terapiju, a deca obolela od retkih bolesti morala su da se leče u inostranstvu.

Tiršova 2 je, osim toga što je velelepni centar i značajni projekat, svakako će obezbediti i nov pristup malim pacijentima u modernoj bolnici kakvu imaju i njihovi vršnjaci u velikim modernim centrima u svetu, a lekari će, uz pomoć telemedicine, što je jako interesantno i značajno, a omogućiće izgradnja nove dečije klinike, moći da se konsultuju sa svojim kolegama elektronskim putem, tako da će lekar iz Japana ili iz Amerike moći da u toku same operacije učestvuje u konsultaciji sa lekarom koji vrši operaciju. Ovo je budućnost medicine, koja će uskoro biti dostupna našim malim pacijentima.

Samo još par rečenica. Prosto, ne mogu a da ne pomenem da se u budžetu za 2020. godinu itekako kao prioritet stavlja na zdravlje našeg stanovništva. Ovde je kao nešto što je najvažnije prepoznato pružanje te zdravstvene zaštite i malim pacijentima i starijim grupama i ranjivim grupama i za 74% sredstava je uloženo više nego prošle godine u budžetu u 2020. godini. Mnogo su više uložena sredstva za preventivnu medicinu, što kao lekar moram da iskoristim priliku i da pohvalim, jer je jako važno ulaganje u preventivnu medicinu. Time ćemo smanjiti broj nezaraznih bolesti, učestalost obolevanja od dijabetesa, od kardiovaskularnih bolesti i od malignih bolesti.

Takođe, želim da pohvalim ulaganja značajnih sredstava i u IZIS, informativni sistem koji je sada postao neodvojiv deo naše medicine, a ulaganje u preventivnu medicinu skoro 14 milijardi je planirano u 2020. godini će nam svakako pružiti bolju zdravstvenu zaštitu, bolju higijenu, čistije bolnice, povećanje preventive i kupovinu aparata.

Kada sam pomenula kupovinu aparata, da podsetim građane Republike Srbije da je u proteklom periodu kupljen „Gama“ nož i 10 linearnih akceleratora.

Takođe, u budžetu za 2020. godinu je povećan budžetski fond za lečenje boelsti koje se ne mogu lečiti u Srbiji i za tri godine je uloženo više od 32 miliona evra.

Jako je važno ulaganje u zdravstveni sistem i ne samo zbog zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja, već zbog celokupnog građanstva naše Republike. Nadam se da će ovaj trend ulaganja u zdravstveni sistem da se i dalje nastavi. Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, na samom početku želim da naglasim da se predloženim izmenama ovog člana usklađuje primena Zakona o kulturi sa međunarodnim aktima, što je jako pohvalno, ali i sa obavezom usaglašavanja Zakona o kulturi, sa opštim strateškim opredeljenjima i u drugim oblastima, što je, po mom shvatanju, apsolutno neophodno, jer te oblasti pokazuju efekte u kulturi, i to pozitivne efekte ostvaruju na oblast kulture.

Rešenjem iz predloga ovog zakona naglašava se i održivost razvoja kulturne sredine. Smatram da pomenuti stav treba da postoji u ovom članu, jer sam mišljenja da je jako važno da jačamo kapacitet kulture i da nastojimo na postojanju jačanja veze između kulture i drugih oblasti, kao što je oblast obrazovanja, nauke, oblast turizma, kao i oblast gde je zastupljena omladina, jer je zaista neophodno integrisanje kulture, odnosno kulturnog razvoja socijalno-ekonomski razvoj, ali takođe i u politički razvoj društva.

Naš cilj, odnosno cilj Ministarstva kulture, a i Vlade Republike Srbije jeste stvaranje uslova za ostvarivanje opštih interesa u kulturi, kao i stvaranje uslova za kulturni razvoj i uslova za sprovođenje kulturne politike kao skupa mera i ciljeva koji će svakako podstaći razvoj kulture.

Naša zemlja je poznata po organizovanju različitih manifestacija i na centralnom i na lokalnom nivou i ove manifestacije zapravo ulaze i u domen ovih pomenutih oblasti. Tu vidim neraskidivu vezu između kulture, turizma, sporta, privrede, kao i razvoja kulturne sredine.

Odavde možemo svakako da zaključimo da je oblast kulture i usko povezana sa drugim oblastima i da ta veza samo pozitivno može uticati na celokupan razvoj kulture u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, mi svakako treba da brinemo za budućnost naše dece i naših mladih, a dualno obrazovanje je upravo korak ka tome, jer ovim izmenama i dopunama mi ćemo rešiti mnoga pitanja koja će direktno uticati na kvalitet dualnog obrazovanja u našoj zemlji, jer će usvajanje ovakvog zakona doprineti i povećanju efikasnosti obrazovanja u našoj zemlji i povećan broj učesnika u obrazovanju, takođe u samo uključivanje sistema obrazovanja.Takođe će unaprediti sistem obrazovanja i vratiti poverenje mladih u institucije, što je jako važno.

Održavanje, a uz to i stalno unapređivanje sistema obrazovanja u našoj zemlji nije ni malo lak posao i potrebno je dosta truda, jer kada pogledamo da je 1.200.000 učesnika u sistemu obrazovanja, kada govorimo o mladima koji pohađaju bilo koji stepen obrazovanja, onda nam je jasno i koliko je potrebno napora uložiti da se ovaj sistem održi adekvatno i, s druge strane, da se unapredi.

Da bi nam dualno obrazovanje funkcionisalo na pravi način neophodno je i ulaganje u ekonomiju, a naša Vlada Republike Srbije svakako je dala veliki napor za stalno ulaganje u ekonomiju, jer svakako čini sve što je u mogućnosti da se popravi ekonomija u našoj zemlji.

Kao osnovni prioritet i osnovni cilj ove Vlade jeste i ulaganje u mlade i otvaranje mogućnosti za sve mlade da se obrazuju za poslove budućnosti, da uspeju da steknu nove veštine, a to je jedino moguće kroz dualno obrazovanje, odnosno učenje kroz rad.

Ako uzmemo u obzir da je 7.000 učenika uključeno u dualno obrazovanje i u preko stotinu škola da se dualno obrazovanje sprovodi, jasno nam je da rezultati dualnog obrazovanja u našoj zemlji već postoje i to je za svaku pohvalu, tako da moram da naglasim da je već nekoliko godina kako imamo vidljiv model dualnog obrazovanja i da je model dualnog obrazovanja prilagođen potrebama naše privrede, privrede u našoj zemlji, a ove izmene i dopune će svakako i uticati direktno na unapređenje saradnje i sistema obrazovanja, s jedne strane, i privrede, s druge strane, odnosno povezivanje nauke sa privredom. Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja na samom početku svog izlaganja prosto imam potrebu da vam se zahvalim, vama, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, naravno Vladi Republike Srbije za sredstva koja ste opredelili, a sredstva su u visini od 450.000 evra, za dogradnju sprata na osnovnoj školi „Jovan Kursul“ u Varvarinu. Vi ste lično obišli radove, tamo smo se videli i zahvaljujem vas se na tome. Jer, znate kako, naš lokalni budžet nikada ne bi mogao sebi da priušti ovakvu investiciju, a onda vam je jasno zašto vam se prosto zahvaljujem ovom prilikom.

Svoje izlaganje danas ja ću usmeriti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju, jer je dualno obrazovanje jako važno za sve mlade u našoj zemlji, za njihovu budućnost, a ujedno i za našu ekonomiju i razvoj naše privrede.

Osnovni razlog za donošenje ovakvih izmena i dopuna je svakako unapređenje saradnje između visokog obrazovanja, dualnog obrazovanja, celokupnog sistema obrazovanja sa privredom, a svakako će izmene i dopune direktno uticati na poboljšanje, odnosno unapređenje razvoja dualnog obrazovanja u našoj zemlji.

Neki osnovni razlozi zašto se pristupilo izmenama i dopunama predloženog Zakona o dualnom obrazovanja jeste i jasna definicija, odnosno razlika između praktične nastave i profesionalne prakse koje se definisane Zakonom o srednjem obrazovanju i učenju kroz rad koje je definisano Zakonom o dualnom obrazovanju, gde je jasno precizirano da se praktična nastava i profesionalna praksa ostvaruju i u školi i kod poslodavca i kombinovano, naravno u skladu sa planom i programom nastave i učenja, a učenje kroz rad je omogućeno da se sprovodi jedino kod poslodavca i u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, i to 20-80 % od fonda časova stručnih predmeta.

Takođe, želim da pohvalim i što se proširio krug za poslodavce, kada je u pitanju pružanje dualnog obrazovanja i uključivanje državnih organa, pa ćemo ovim izmenama i dopunama uključiti u dualni sistem obrazovanja i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova kao poslodavce.

Takođe, ove izmene i dopune će dati mogućnost i upisa učenika po dualnom modelu i u predroku, pri čemu ćemo svakako staviti akcenat na prioritet upisa određenih dualnih profila, a sa druge strane ćemo kreirati dualne modele, uskladiti sa Uredbom o opasnim zanimanjima za decu, kao i podizanje nivoa bezbednosti učenika u procesu učenja kroz rad.

Takođe, ove izmene i dopune Predloga zakona će nam omogućiti da učeniku kome nije omogućeno učenje kroz rad u toku školovanja po dualnom modelu, da može svoje školovanje da nastavi u skladu sa Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Izmenama i dopunama koje su predložene, o kojima danas raspravljamo, zabranićemo učenje kroz dualno obrazovanje u noćnom vremenskom periodu, od 22 časa do šest sati, što je jako pohvalno. Smatram da je takođe jedna pohvalna stvar koju ove izmene i dopune nama omogućuju, a to je da je sada precizirani sastav Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca.

Dosadašnja primena ovog Zakona o dualnom obrazovanju je kod Privredne komore naišla na neke poteškoće u radu pri akreditaciji i licenciranju instruktora za učenje kroz rad, tako da će svakako ove izmene i dopune i direktno uticati na otklanjanje ovakvih poteškoća.

Morala bih neke cifre danas da istaknem i da naglasim da prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a iz septembra školske 2019./2020. godine, mi imamo ukupno 72 srednje stručne škole koje su ušle u model dualnog obrazovanja i one realizuju jedan ili više modela dualnog obrazovanja, a prema podacima o upisu učenika u srednje škole za istu školsku godinu, u prvi razred po dualnom modelu obrazovanja je čak 2600 učenika upisano. Kada pogledamo ukupno po svim razredima, oko 7000 učenika je uključeno u dualni model obrazovanja u 104 škole, na 37 dualnih obrazovnih profila.

Prema podacima Privredne komore Srbije, do sada je već 400 kompanija dobilo akreditaciju ili je u postupku akreditacije. Veoma je važno da u sam sistem dualnog obrazovanja bude uključeno i srednje obrazovanje, kao i uključenje univerziteta, a ove izmene i dopune će zasigurno doneti unapređenje sistema dualnog obrazovanja, jer samo zemlje koje imaju u svom sistemu obrazovanja ovakav sistem i uključenje dualnog obrazovanja, mogu da veruju i da misle na svoju budućnost.

Mi slobodno možemo reći da se ponosimo danas sa mladima koji su već ušli u sistem dualnog obrazovanja, jer su za sebe stvorili jednu odgovornost i ozbiljnost pristupanja radu i da su pored toga još za sebe obezbedili siguran posao, kao i primanja.

Osnovni cilj ove Vlade, a i Ministarstva prosvete je da stvorimo mogućnost za sve mlade ljude da se obrazuju za poslove budućnosti i da steknu nove veštine, jer sigurna sam da se svi ovde slažemo da se gotovo na svim vrstama posla mnogo više nauči u praksi, nego u učionici, odnosno u teoriji. Ovakvim zakonima ćemo svakako uspeti da vratimo poverenje mladih u institucije i još jednom pokazujemo da su mladi, odnosno njihovo obrazovanje prioritet ove Vlade, jer je svakako to budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, ja želim da iskoristim priliku da istaknem da je ulaganje u vojsku, ulaganje u svakog građanina Republike Srbije i da je to jako važno i da je cilj naše Vlade i vašeg Ministarstva odbrane apsolutno jasan, a to je ulaganje u opremu i u oružje. Na taj način apsolutno direktno jačamo našu vojsku, a pored toga, poboljšanje kvaliteta života pripadnika Vojske Srbije i ne samo pripadnika profesionalnih vojnika ili, kao što smo tamo naveli, po činovima oficira, kapetana i ostalog, već i njihovih članova porodice, što je jako važno. Takođe, i rešavanje stambenih pitanja, kako pripadnika Vojske Srbije, tako i njihovih članova.

Plata u decembru ove godine je uvećana za 9%, zajedno, znači, svim pripadnicima vojne službe, a takođe, i predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i pripadnicima Ministarstva odbrane i pripadnicima BIA.

Takođe, mi možemo da se pohvalimo da je predviđena izgradnja oko 8.000 stanova za pripadnike Vojske Srbije. Takođe, možemo da se pohvalimo tačnim rezultatima, da mi mesečno rešimo oko 20 stambenih pitanja za vojnike, za pripadnike Vojske Srbije.

Takođe, ono što je jako pohvalno je da su naši vojnici sada 24 sata, sedam dana u nedelji, osigurani, bilo gde i bilo šta da im se desi. Znači, njihovo zdravlje je svakako na maksimumu.

Takođe, naša Vlada i predsednik Republike, naravno, Ministarstvo odbrane, misli i na buduće generacije, time što ulažemo značajna sredstva u vojno školstvo.

Otvaramo nova odeljenja što je jako važno, jer mislimo na potrebe vojske za budućnost. Takođe, ulažemo i na otvaranju novih usmerenja. Time ćemo stvoriti novi kadar za podmlađivanje vojske. Takođe, ne mogu da ne istaknem da smo značajnu sumu novca uložili i za obnovu internata za Vojnu gimnaziju, a takođe i za Vojnu akademiju.

Takođe bih rekla da je ovaj zakon svakako pohvalan i da svakako treba usvojiti ovaj zakon, jer jasno nam određuje neke uslove koje trebamo da ispunimo za lakše rukovođenje vojskom, takođe, i za bolje funkcionisanje vojske, a na kraju, svakako, za unapređenje i funkcionalne i operativne sposobnosti Vojske Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o setu predloga zakona kada su u pitanju završni računi počev od 2002. do 2018. godine, i ja smatram da je jako važno da se čuje glas u Narodnoj skupštini o ovoj temi. Pre svega, to je jedini način da građani Republike Srbije budu upoznati sa tim kako se planiralo sa jedne strane, a kako se trošilo u budžetu za godine pomenute. Jako je važna tema svakako, jer nam pokazuje kako se poslovalo od 2002. godine do 2018. godine, kako su bili planirani budžeti.

Prema odredbama važećeg Zakona o budžetskom sistemu, po isteku godine za koju je budžet donet, svakako se sastavlja završni račun i treba biti predstavljen Narodnoj skupštini kako bi Narodna skupština, svakako, donela zaključke da li se poslovalo sa deficitom u budžet, ili sa druge strane sa suficitom, odnosno, kako su ukupno ostvareni prihodi i primanja, odnosno odnos rashoda i izdataka.

Kada govorimo o budžetskom deficitu i kada se osvrnemo na jedan period od 2008. do 2012. godine, to je jedna reč koja opisuje poslovanje tog žutog preduzeća u periodu od 2008. do 2012. godine. Dve hiljade osme godine je predstaljen deficit u budžetu od 40,5 milijardi dinara. Već naredne godine je dva puta veći deficit u budžetu, a svake naredne godine deficit je sve veći i veći. Na kraju, 2012. godine četiri puta je bio veći nego 2008. godine i iznosi je 196,4 milijarde dinara.

Ovako je zemlju vodilo „žuto preduzeće“. Od 2013. godine, znači nakon ukupno pet godina rasta deficita, mi smo prikazali budžet Republike Srbije beleži zapravo te 2013. godine pad deficita. Danas, zahvaljujući odgovornoj politici SNS, na čelu sa predsednikom republike naravno, situacija je potpuno drugačija, pa tako treću godinu za redom, počev od 2017. godine, budžet beleži suficit.

U 2017. tj. na kraju 2017. godine suficit u budžetu je iznosio 35,5 milijardi dinara, a na kraju 2018. godine je suficit 46,6 milijardi, što nam je dalo zdravih osnova da odradimo i rebalans budžeta i time planiramo i sredstva za povećanje plata i za povećanje penzija i to na jednoj stabilnoj, održivoj fiskalnoj osnovi. Ovo je rezultat domaćinskog poslovanja i odgovornosti politike SNS, kao i odgovornosti celokupne Vlade Republike Srbije.

Sami možemo da zaključimo da su od 2002. godine apsolutno bili nedostupni izveštaji završnog računa budžeta i da su bili sakriveni. Za razliku od danas, o njima se javno govori u Narodnoj skupštini i apsolutno su transparentni i svi podaci su pristupačni.

Danas je SNS pre svega omogućila poštovanje propisa u oblasti budžetskog kalendara i transparentnost informacija o potrošnji planiranih sredstava. Sada je odličan trenutak da podsetimo građane Republike Srbije da je za vreme Dragana Đilasa i „žutog preduzeća“ budžet bio u deficitu.

Dakle, dragi građani, budžet u deficitu, a njihovi džepovi u sigurnom suficitu. Od 2004. do 2013. godine se beleži promet Đilasovih firmi od preko 700 miliona evra. U njegovo vreme Srbija beleži minus 3,1% rasta BDP. Za vreme politike Aleksandra Vučića BDP beleži rast od plus 4,3%, stotine hiljada novozaposlenih ljudi, nove fabrike i nove investicije, povećanje plate i penzije, a takođe smanjena stopa nezaposlenosti. Zahvaljujući jednoj odgovornoj politici, mi imamo suficit u budžetu i imamo stabilne finansije države i naravno, povećanje plata, što je jako važno za građane Republike Srbije.

Danas je Srbija jedna moderna i u svakom smislu izgrađena zemlja i stabilna zemlja i građani Republike Srbije svakako daju podršku onima koji se trude da nešto poprave, da nešto rade, da izgrade novi put, da modernizuju železnice, da povećaju plate i penzije, da sagrade nove bolnice, nove kliničke centre, da nabave savremenu medicinsku opremu. Za razliku od njih, imamo sa druge strane politiku koja je politika mržnje, politika rušenja, paljenja, lomljavine stakla, da se blokira rad, da se bojkotuje rad Narodne skupštine. Tako da sam sigurna da će građani ovog puta izabrati program moderne Srbije, bolje Srbije i Srbije za kvalitetniji život građana. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa predstavnicima Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o predlozima zakona koji su još jednom pokazali da postoji apsolutna ozbiljnost u politici SNS i ozbiljnost u delovanju Vlade Republike Srbije kada je u pitanju rešavanje problema na infrastrukturi i popravljanje železničkog saobraćaja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života građana Republike Srbije.

Danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije.

Na samom početku bih istakla da je ovaj ugovor zapravo od izuzetne važnosti i veoma je povoljan za našu zemlju i u ovom Predlogu zakona potvrđuje se sporazum između dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je potpisan u oktobru mesecu ove godine prilikom zvanične posete premijera Vlade Ruske Federacije, gospodina Medvedeva.

Potpisana su dva sporazuma kada je u pitanju iz oblasti železnice i svakako bih naglasila da je jako važno da posvetimo pažnju ovome kada je u pitanju obnova železničke saobraćajnice. Prvi sporazum je sporazum između ove dve vlade, a radi se odobrenju državnog izvoznog kredita i ruski kredit za železnicu je vredan 172,5 miliona evra. Takođe će naša zemlja učešćem iz budžeta Republike Srbije sa 57,5 miliona evra doprineti svakako izgradnji, odnosno popravci železničke saobraćajnice, tako da će ukupno biti uloženo u ovom segmentu 230 miliona evra.

Ovaj sporazum se odnosi na tri projekta. Jedan od projekata je projektovanje i izgradnja novog dispečerskog centra na železnici. Takođe će finansijska sredstva biti upotrebljena i za izgradnju projektno-tehničke dokumentacije kada je u pitanju nastavak rekonstrukcije Barske pruge, a takođe za izgradnju elektrotehničke infrastrukture deonice brze pruge Beograd – Budimpešta.

Kada sam malopre pomenula cifre koje će biti uložene za infrastrukturu kada je u pitanju železnički saobraćaj 75% vrednosti ovih radova će biti finansirano iz ruskog kredita, a 25% iz budžeta naše zemlje.

Ukupna dužina nerekonstruisanog dela deonice Barske pruge od Valjeva pa do granice sa Crnom Gorom iznosi skoro 210 kilometara, a nakon rekonstrukcije će brzina vozova dostići čak 120 kilometara na sat. Još jednom bih naglasila da se prvi put od 1976. godine radi na rekonstrukciji i modernizaciji na pruzi Beograd – Bar.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo će svakako doprineti jačanju prijateljskih odnosa ove dve zemlje i prilikom poslednje posete premijera Medvedeva, osim ovog sporazuma, potpisani su i sporazumi o saradnji u oblasti prosvete. Takođe, sporazum o saradnji u zaštiti bilja, odnosno fitosanitarni sporazum koji će omogućiti da se izvozi voće i povrće u Rusiju. Jasno su definisani i precizirani uslovi po kojima će se obavljati taj izvoz, a takođe je potpisan i sporazum o osnivanju kulturno-informativnog centra, što je takođe od velike važnosti, zatim, sporazum o izgradnji centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije u sklopu sporazuma za privredu i inovacije. Takođe je razmenjen ugovor o saradnji u oblasti carine između ove dve zemlje.

Srbija i Rusija nikada nisu imale bolje odnose, nego što je to primer, danas i poseta premijera Rusije je takođe i potvrda za još jačanje i bilateralne saradnje, a posebno i ekonomske saradnje Srbije sa Ruskom Federacijom.

Kada se osvrnemo na podatak da je spoljnotrgovinska razmena prošle godine premašila tri milijarde dolara i ove godine takođe će da nastavlja rast, a robna razmena u prvih osam meseci ove godine preko dve milijarde dolara i što je za oko 8% veći rast nego u prošloj godini.

U proteklih osam godina ruska ulaganja u Srbiju su izuzetno velika, iznose oko 1,6 milijardi evra, a u našoj zemlji posluje više od 900 ruskih kompanija. Pored energetike, drvne industrije, kao i poljoprivrede, i digitalna tehnologija je takođe važna oblast gde će se stvoriti saradnja između ove dve Vlade. Dobar primer je da srpske građevinske firme u Rusiji, na ruskom tržištu pozitivno posluju.

Iz ovog ruskog kredita će se izgraditi najsavremeniji dispečerski centar, jedan od najmodernijih dispečerskih centara odakle će se upravljati apsolutno celokupnom železnicom. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije svakako treba podržati, jer će dodatno učvrstiti prijateljske odnose između ove dve zemlje i unaprediti uzajamno korisnu saradnju, jer jedno iskreno prijateljstvo svakako treba da nastavi ovim putem, jer ide dobrim putem, putem produbljivanja odnosa dveju prijateljskih zemalja i ovim pokazuje da saradnja Srbije i Rusije svakog dana dostiže sve veći i veći nivo, što je svakako važno za ove dve zemlje.

Politika SNS je svakako jasna, to je ulaganje u infrastrukturu čime ćemo stvoriti mesta za stvaranje dobrih uslova za nova radna mesta, za nove investicije i za porast broja zaposlenih, a sve u cilju da građanima Republike Srbije stvorimo bolje uslove za život. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, uvaženi predstavnici Ministarstva finansija, uvažene kolege narodni poslanici, danas u raspravi u načelu raspravljamo o jako važnim zakonima, setu zakona koji su važni sa ekonomske strane, a takođe i sa antikoruptivne strane.

Ja ću svoje izlaganje usmeriti na Predlog zakona o javnim nabavkama.

Na samom početku bih istakla da postoje brojni razlozi za donošenje ovakvog Predloga zakona, ali oni najbitniji su zapravo povećanje efikasnosti sprovođenja postupka javne nabavke, bolju vidljivost učesnika u postupku javne nabavke. Takođe, povećava se i nivo konkurentnosti.

Usvajanjem ovog Predloga zakona uskladićemo i zakonodavne okvire iz oblasti javnih nabavki sa propisima EU. Takođe ćemo ispoštovati i zakonodavne okvire kada se radi o zatvaranju Poglavlja 5, a koje se odnosi i na postupke javne nabavke.

Realizacijom ovog zakona, usvajanjem ovakvog Predloga zakona, mi ćemo ispoštovati i Strategiju održivog razvoja kada su javne nabavke u pitanju sa projekcijom od 2019. pa do 2023. godine.

Takođe, ovaj predlog zakona nam omogućava i zaštitu prava, efikasniju nego što je do sada bilo, u postupcima javnih nabavki, a takođe i omogućuje i podstiče učešće i srednjih i malih preduzeća u postupcima javne nabavke, što je jedan glavni razlog usvajanja ovakvog predloga zakona.

Najvažnija rešenja koja se zakonom predlažu jesu novi portal javnih nabavki. Ja bih svakako pohvalila ovo rešenje koje se uvodi ovim predlogom zakona, jer sve ponude na ovaj način postaju apsolutno vidljive. Ovaj portal, novi portal javnih nabavki, omogućuje sprovođenje postupaka javnih nabavki elektronskim putem, što znači da će celokupna komunikacija zapravo biti elektronskim putem, kao i razmena podataka u postupcima javnih nabavki, a podnošenje ponuda će se takođe vršiti elektronskim putem, što direktno utiče na povećanje transparentnosti u samom postupku javnih nabavki.

Sa druge strane, otvaranje ponude, koja će se takođe vršiti elektronskim putem, će nam omogućiti da povećamo poverenje u sam postupak, sprovođenje postupka javne nabavke i da povećamo nivo konkurencije, jer ćemo tako pozvati i mala i srednja preduzeća da učestvuju u postupcima javnih nabavki.

Predlogom zakona se uvode i nove vrste javnih nabavki i uslovi za njihovo sprovođenje. Još jednom bih napomenula da su apsolutno usaglašeni sa propisima EU.

Takođe, uvodi se i nova vrsta postupka javne nabavke, a to je partnerstvo za inovacije.

Javne nabavke društvenih i drugih posebnih usluga, kao što su usluge u oblastima zdravstvenih ustanova, kao i u ustanovama socijalne zaštite, i kada je kultura u pitanju, sprovodiće se po blažem režimu, blažem obliku, odnosno režimu kraćeg trajanja postupka javne nabavke.

Uvode se i novi kriterijumi za dodelu ugovora u postupku javne nabavke, tako da će se ugovori u ovom postupku dodeljivati najpovoljnijoj ponudi, koja se određuje na osnovu odnosa cene, odnosno na osnovu cene ili troškova i odnosa cene - kvalitet, odnosno trošak - kvalitet, i time direktno utičemo na povećanje kvaliteta i dobara i usluga i radova.

Predlogom zakona jasno su precizirani i uslovi za izmenu ugovora u postupcima javne nabavke, kao i uslovi za raskid ugovora, a nadzor nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama sprovodiće Ministarstvo finansija, dok će prekršaji, ukoliko do njih dođe, naravno, koji su propisani Zakonom o javnim nabavkama, biti nadležnost prekršajnih sudova.

Ovim predlogom zakona je apsolutno uređena i oblast zaštite prava u postupcima javnih nabavki i predviđena su rešenja koja će postupak javne nabavke učiniti efikasnim.

Takođe i iznos administrativnih taksi, kada se podnosi zahtev za zaštitu prava, su smanjeni, tako da je način dokazivanja ispunjenosti kriterijuma za izbor privrednog subjekta apsolutno pojednostavljen.

Predlog zakona, pored toga što doprinosi boljoj efikasnosti i povećanju efikasnosti samog postupka, donosi nam i smanjenje troškova kada su u pitanju administrativna opterećenja za privredne subjekte prilikom pripreme same ponude. Privredni subjekti koji učestvuju u procesu javne nabavke biće sasvim dovoljno da popune izjavu na standardnom obrascu i time će potvrditi da ispunjavaju uslove za učešće u samom postupku javne nabavke i da ne postoje nikakvi zakonski razlozi za isključenje iz postupka javnih nabavki. Ovo je jako važno i za mala i za srednja preduzeća, jer ćemo time omogućiti da oni učestvuju u postupku javne nabavke, a samim tim ćemo i povećati poverenje u samo izvođenje postupka javne nabavke.

Na kraju bih svakako bih rezimirala i možemo svi zajedno da zaključimo da će ovaj predlog zakona svakako doprineti boljoj transparentnosti, boljoj efikasnosti, smanjenju administrativnih opterećenja i za ponuđača ali i za naručioca. Takođe će biti smanjeni troškovi u samom postupku, jednostavnija procedura, smanjenje troškova i povećanje interesa malih i srednjih preduzeća za samo učešće a time i povećanje konkurentnosti. Predlog zakona više ne previđa javne nabavke malih vrednosti, sada je postupak apsolutno podjednako i za velike i male vrednosti, samo je dužina samog postupka za dostavljanje, odnosno duži su rokovi za dostavljanje ponuda i prijava za učešće.

Ovim bih svakako naglasila na kraju da je poseban akcenat ovim Predlogom zakona stavljen na borbu protiv korupcije, jer će se smanjiti mogućnost manipulacije dokumentima. Sada je sve transparentno, i olakšaće se i provera potpunosti podnete dokumentacije na tenderima.

Zbog svega što sam navela, u Danu za glasanje svakako ću podržati ovaj Predlog zakona, kao i ostale zakone koji su danas u načelu u raspravi. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre, apsolutno se slažem sa mišljenjem Vlade, kao i obrazloženjem da amandman ne treba prihvatiti, jer ceo set zakona, o kojem danas raspravljamo u pojedinostima, ima za cilj svakako da unapredi izborni proces, izborni ambijent u našoj zemlji, a takođe da obezbedi apsolutno jednake uslove za sve učesnike i da svi učesnici u izbornom procesu budu apsolutno vidljivi.

Takođe su precizno definisani, odnosno redefinisani pojmovi i izborne kampanje i javnog resursa i zabranjenost za političke subjekte da koriste, odnosno zloupotrebe svoje službene položaje, odnosno da koriste sredstva iz budžeta jedinica lokalne samouprave ili sredstva iz Republičkog budžeta Srbije za finansiranje političkih aktivnosti u toku kampanje.

Najznačajniju ulogu svakako ima Agencija za borbu protiv korupcije, koja će pratiti i zloupotrebu službenog položaja, kada su funkcioneri u pitanju da spreče vođenje funkcionerske kampanje, a takođe i da spreče zloupotrebu korišćenja javnog resursa. I ovim smo još jednom pokazali da ne postoji nedodirljivi i da svako ko postupi suprotno odredbama zakona, svakako će biti procesuiran.

Ono što smo kao Vlada, započeli to smo svakako obećali i uradili, a to je unapređenje izbornog procesa i izbornog ambijenta u našoj zemlji i dalje ćemo raditi na unapređenju izbornog procesa, tako da će izborni proces u našoj zemlji biti najbolji i najtransparentniji.

Dosta je urađeno u smislu biračkog spiska i oni koji su svakako donosili ove izborne zakone koje mi danas menjamo, nisu prisutni ni u načelnoj raspravi, ne dolaze na posao, ne dolaze ni kada raspravljamo o ovom setu zakona ni u pojedinostima, a sigurna sam da ne će biti prisutni ni kada ovi zakoni budu izglasali. Tako da toliko o tome koliko oni žele da unaprede izborni proces u našoj zemlje, oni bi to na drugačiji način da nešto polome, nešto razbiju, nešto opsuju, nasiljem, a to je svakako jedino što umeju i u tome svakako pobeđuju. Hvala lepo.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani Zaštitniče građana, poštovani predstavnici institucije Zaštitnika građana, danas raspravljamo o Predlogu odluke o izboru zamenika člana Zaštitnika građana.

Na samom početku svog izlaganja, uvaženi gospodine Pašaliću, ja bih svakako uvažavajući vaš rad istakla da sam mišljenja da će adekvatan izbor zamenika Zaštitnika građana u mnogome vaš rad olakšati, a takođe, unaprediti rad institucije Zaštitnika građana.

Zakonom je svakako uređeno da zamenika Zaštitnika građana bira Narodna skupština većinom glasova narodnih poslanika, naravno, na vaš predlog. Nakon izbora zamenika vaša ingerencija je da predate ovlašćenja vašim zamenicima u slučajevima u kojima će postupati i to će biti slučajevi u zaštiti prava deteta, u pogledu zaštite prava lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, zatim, zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom.

Jasno je da institucija Zaštitnika građana treba da postoji zarad građana, da radi naravno u interesu građana i pored svega toga da ostane i nezavisno telo. Nisam baš sigurna da je prethodni Zaštitnik građana tako postupao i vodio ovu instituciju i da je bila na usluzi građanima, a još manje da je radila kao nezavisno telo. Time je mnoge građane, koji su se obraćali ovoj instituciji za pomoć, odnosno tražili zaštitu u sladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom, te građane svakako doveo u sumnju za rad ove institucije.

Vaš zadatak je svakako da pored zaštite prava građana, svih građana naravno, kontrolišete i zakonitost i pravilnost rada organa vlasti. Zato moram da iskoristim priliku da vam čestitam što ste uspeli vašim radom da vratiti poverenje, pre svega, u ovu instituciju, poverenje građana Republike Srbije.

Želim da iskoristim priliku da pohvalim vaše prisustvo na zajedničkoj sednici, koja je održana povodom obeležavanja Dana osoba sa invaliditetom, a to je bila zajednička sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za rad, socijalna pitanja za društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.

Kada ste, videla sam, obzirom da sam bila prisutna kao član odbora, i u neposrednom kontaktu sa osobama koji su tu bili prisutni, osobe sa invaliditetom, razgovarali sa njima i čuli sa kakvim se teškoćama zapravo oni susreću na terenu. Smatram da je to apsolutno ispravno i da je to pravi put, jer u neposrednom kontaktu sa građanima možemo da saznamo šta je to što njima treba, gde to njima zapravo treba pomoći. Ističem da taj neposredni kontakt sa ljudima vraća poverenje građana u instituciju, a svakako vodi ka boljoj efikasnosti u radu vaše institucije koju predstavljate.

U prošloj godini se vama, to smo videli naravno iz Izveštaja u 2018. godini, Izveštaj o radu u 2018. godini, podneli Narodnoj skupštini, obratilo se preko devet hiljada građana, od toga je 3.400 bilo pritužbi. Vi ste takođe i obavili direktni kontakt sa građanima i razgovor sa 1.900 čak građana i to je zaista pohvalno.

Želim takođe da pohvalim što ste formirali Odeljenje za hitne slučajeve, hitna reagovanja, zapravo, u decembru, čini mi se, 2018. godine, gde je ovo odeljenje dobija zadatak da hitno reaguje po pritužbi građana i da ste ostvarili zavidne rezultate kada su u pitanju zaštita prava deteta i zaštita prava osoba sa invaliditetom.

Ako je nekome stalo dao pravilnog rada i jačanja institucija, to je sigurno ova Vlada, Vlada Republike Srbije, da nastoji da zaštiti institucije, da ojača njihov rad, da očuva njihov rad i naravno da očuva i vrati poverenje građana u ovu instituciju.

Svi znamo koliko je prethodni Zaštitnik građana, Saša Janković urušio ovu instituciju, ali Srbija je i to preživela i izdržala, i mi smo svakako vama, gospodine Pašaliću dali poverenje i vi ste uspeli da ga opravdate i da dovedete u red ovu instituciju. Nadam se da će i novo izabrani zamenik Zaštitnika građana svakako umnogome pomoći u radu.

Sigurna sam da se i vi pridružujete osudi ponašanja Boška Obradovića. Ne mogu da ga nazovem narodnim poslanikom i kolegom, jer da je narodni poslanik onda bi lepo, mirno ušao na vrata ovog visokog doma, kao što i mi svakodnevno dolazimo ovde na posao. Znate sigurno šta se desilo u subotu, da je nasilno pokušao da uđe u Dom Narodne skupština, razbijajući stakla na ulaznim vratima, da je uredno opsovao majku svima nama, verovatno svima koji se i nalaze u Narodnoj skupštini, koji rade i koji imaju bilo kakve veze sa Skupštinom. Ja smatram da je to apsolutno za svaku osudu i da je apsolutno nedopustivo, ali je jasno da je politika Saveza za Srbiju takva i naravno pomenutog Boška Obradovića. To je politika nasilja, politika mržnje, nepoštovanja, psovki i rušenja, a politika SNS je sigurnost građana, nova radna mesta, nove investicije, nove fabrike. Građani su svakako odavno napravili razliku.

Vama svakako želim puno uspeha u daljem radu, kao i vašim zamenicima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji su pre svega važni za našu državu, a još više za građane Republike Srbije, za njihovu sigurnost i svakako će dovesti do unapređenja izbornog ambijenta u našoj državi.

Kada govorim o Predlogu zakona o dopunama Zakona o javnim preduzećima, tu je jasno da je cilj zakona da se pojača odgovornost direktora javnog preduzeća, naravno u izbornoj kampanji, u smislu da se dopunjuju dodatni razlozi za razrešenje direktora ukoliko direktor koristi javne resurse, odnosno resurse javnog preduzeća za promociju političkih stranaka.

Takođe su dopunjene i kaznene odredbe za prekršaje odgovornog lica u slučaju da postupi suprotno zakonu. U dopunama zakona su dopunjeni razlozi za razrešenje direktora, u smislu ako direktor zloupotrebi svoj službeni položaj, koristi službene prostorije, službeno vozilo ili drugi inventar javnog preduzeća naravno u izbornoj kampanji ili ako vrši pritisak direktno ili indirektno na svoje zaposlene u javnom preduzeću ili angažovane na bilo koji drugi način, a radnik je javnog preduzeća ili pak ukoliko vodi izbornu kampanju u toku svog radnog vremena, sve u cilju, naravno, sprečavanja zloupotrebe korišćenja javnog resursa u toku izbornog procesa.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i borbe protiv korupcije, cilj oba zakona je apsolutno jasan, a to je jačanje odgovornosti političkog subjekta u toku izborne kampanja, a takođe pored jačanja odgovornosti u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, jasno, odvojeno politička od funkcionerske funkcije.

Ovim zakonskim predlozima predviđa se i uvođenje novog pojma i jasno se definiše pojam javnog resursa, kao i prekršaj za javne funkcionere koji postupe suprotno zakonskim odredbama.

Naša Vlada, Vlada Republike Srbije, kao i predsednik Republike Srbije je jasno pokazao ovim predlozima zakonima da nama nije problem niti da dopunimo niti da izmenimo određene predloge zakona ako, naravno, za to postoji razlog a razlog je pre svega interes građana Republike Srbije, jer je interes politike SNS da stvori najbolje moguće standarde, naravno i kada je u pitanju izborni proces i da imamo jednu modernu, stabilnu i izgrađenu zemlju u svakom smislu.

Sada, kada pogledamo Vladu naše Republike, koja je spremna da menja ovako zakone i da donosi ovakve predloge zakona i naše prethodnike, jasno je zašto njima ni na pamet nije padalo da promene i pristupe izmenama zakona kada je u pitanju borba protiv korupcije ili Zakon o sprečavanju borbe protiv korupcije, jer su mislili, naravno, samo na punjenje sopstvenih džepova i uvećanje svoga bogatstva a naročito na građanima Republike Srbije. Tako da Dragan Đilas duguje odgovor građanima Republike Srbije šta je posedovao od 2004. godine, kada je stupio na dužnost funkcionera, a šta ima sada. Čisto poređenja radi, da znamo šta je imao u imovinskoj karti 2004. godine, a šta ima sada i koliko je njegovo bogatstvo, a jasno je u kojoj je meri zloupotrebio svoj službeni položaj i uvećao time svoje bogatstvo, dok je, naravno, građane i našu državu doveo do bankrotstva i ivice siromaštva.

Da li je moguće da u bilo kojoj zemlji EU budete državni funkcioner ili gradonačelnik glavnog grada da ujedno preko privatnih kompanija trgujete reklamnim sekundama na televiziji koja je u vlasništvu grada ili u vlasništvu države gde ste službenik?

Takođe, postavljam pitanje – da li je moguće u bilo kojoj zemlji EU da kada stupine na funkciju političku imate prijavljeno 75.000 evra ušteđevinu a nakon silaska sa te iste funkcije samo u nekretninama u imovinskoj karti upišete sami 25 miliona evra?

Ne treba zaboraviti da je Đilas kao državni funkcioner čije su firme od 2004. do 2013. godine, imale promet od preko 700 miliona evra. Ja sam sigurna da takvog primera nema ne u okolini, nego nema sigurno ni u svetu.

Srbija koju vodi Aleksandar Vučić je završila 2018. godinu sa rekordnim porastom BDP od 4,3%, smanjila javni dug za 50%, zaposlila stotine hiljada ljudi, novozaposlenih, otvorila nove fabrike, nove investicije, takođe plate i penzije su mnogo veće nego u vreme Đilasove pljačke ove države, kada je građanima Republike Srbije gulio kožu sa leđa. U njegovo vreme Srbija je imala minus 3,1% rasta BDP i više od pola miliona ljudi je ostalo bez posla.

Građani nisu zaboravili njihovu vlast i to je njihov najveći problem. Vratili bi se oni po svaku cenu da pune još malo svoje džepove, ali građani Republike Srbije im to sigurno neće dozvoliti i smatram da svakodnevno postoji potreba da se građani podsećaju kakva bi bila država kada bi se vratili Đilas ili Jeremić na čelo države.

Na kraju bih naglasila da ovim Predlogom zakona država još jednom dokazuje da želi da u našoj državi korupcija bude apsolutno iskorenjena, da u našoj državi ne postoje privilegovani. Svako ko postupi suprotno zakonu, naravno biće procesuiran. Takođe, Srbija je odlučna u cilju da ojača institucije koje se bave borbom protiv korupcije, a pre svega ojača i poverenje građana Republike Srbije u ove institucije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Slažem se sa obrazloženjem, odnosno mišljenjem Vlade da amandman ne treba prihvatiti i smatram da član 6. zakona mora da postoji u zakonu, jer je njime jasno propisano da Ministarstvo za rad zaduženo da agenciji izdaje dozvolu za rad. Takođe je ovim zakonom tačno regulisano koji su uslovi koje agencija treba da ispuni da bi dobila dozvolu za rad, kao i vremensko trajanje dozvole za rad agencije koje je pet godina. Takođe, mesec dana pre isteka važenja dozvole, agencija mora da podnese zahtev za obnavljanje iste.

Ono što je još jako važno jeste da ministarstvo vodi evidenciju o podacima koje sadrži agencija, odnosno apsolutno ima informaciju o svim zaposlenima preko agencije.

Smatram da se ovim zakonom zapravo utvrđuju uslovi za rad agencije koja obezbeđuje jednake uslove za rad i zaposlenima preko agencije koje ustupa poslodavcu korisniku, ali i neposredno zaposlenih kod poslodavca korisnika, čime će se svakako sprečiti nelojalna konkurencija, a što je najvažnije zaštitiće se svi zaposleni. Obzirom da je preko agencije 2% stanovništva angažovano, smatram da je stotinu hiljada zaposlenih na ovaj način i te kako zaštićeno i, ne samo stotinu hiljada zaposlenih u ovom trenutku, već i svi radnici koji će nekada zaključiti ugovor sa agencijom.

Takođe, usvajanjem ovog zakona sprečićemo zloupotrebu prava radnika, što smo imali prilike da vidimo, dok Zakon o agencijskom zapošljavanju nije bio predložen od strane Vlade, jer su im bila uskraćena prava i na korišćenje godišnjeg odmora, kao i pravo na odsustvo sa posla usled bolesti, kao i neka druga prava.

U ovome svemu vidim neophodnost donošenja Predloga zakona, jer ćemo regulisati rad agencija, obzirom da je do sada bila prisutna na tržištu rada dugi niz godina, a da njen plan rada nije bio regulisan, a ono što je najvažnije, usvajanjem ovog predloga zakona sprečićemo rad na crno i direktno uticati na porast broja zaposlenih, jer će radnici postati vidljivi. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, da ne bismo mislili šta bi bilo kad bi bilo zato i usvajamo ovaj Predlog zakona, o kome danas raspravljamo u pojedinostima i samo bih naglasila da je sadašnjim Predlogom zakona regulisana prekršajna odgovornost i da je u fokusu ovog Predloga zakona apsolutna zaštita prava svih radnika, kao što sam rekla, i onih radnika koji su sada potpisali ugovor sa agencijom na određeno ili na neodređeno, a ujedno je apsolutno zaštitila i sve druge radnike koji će možda biti u budućnosti angažovati preko agencije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Apsolutno se slažem sa mišljenjem Vlade povodom ovog amandmana i smatram da je neophodno usvajanje izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, obzirom na broj penzionera čiji će problem biti rešen. Znamo da u našoj zemlji 24% stanovništva su korisnici penzija i jasno je koliko je bitno donošenje, odnosno usvajanje ovog Predloga zakona. Usvajanjem Predloga zakona direktno će se poboljšati njihov ekonomski i socijalni položaj i ne samo korisnika penzija, već i njihovih porodica.

Ono što je cilj svakog penzijskog sistema, to je apsolutno jasno. Osnovni ciljevi su obezbeđivanje adekvatne penzije, naravno, što veći broj korisnika koji bi bio obuhvaćen i jedna finansijska održivost.

Takođe bih podsetila da je prosečna penzija u 2018. godini bila 51% prosečne zarade bez poreza i doprinosa, kao i to da je za 3,8% porasla u odnosu na 2017. godinu, što je svakako rezultat povećanja visine penzija za 5% iz decembra 2017. godine i prestanka umanjenja visina penzija u isplati od penzija za oktobar 2018. godine.

Podsetila bih da je Srbija po broju direktnih investicija postala lider u regionu i da su te investicije u odnosu na broj stanovnika porasle za 12 puta i da smo tri godine za redom predstavili suficit u budžetu, što nam je i omogućilo da odradimo rebalans i stvorimo uslove da povećamo plate i da povećamo penzije. Adekvatnom primenom ovih rezultata dali smo rezultat da budu penzije povećane, plate povećane, što će svakako doprineti jednom razvojnom budžetu u 2020. godini. Hvala.