Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da, pre svega, pohvalim Zakon o agencijskom zapošljavanju koji je danas pred nama u načelnoj raspravi, jer će usvajanje ovog predloga zakona svakako regulisati oblast zapošljavanja putem agencije, obzirom da je agencija za zapošljavanje dugi niz godina prisutna na tržištu rada, a da do sada njegovo poslovanje agencije nije bilo regulisano.

Takođe ću naglasiti da postoje brojni razlozi za donošenje, odnosno usvajanje ovog predloga zakona. Jedan od njih je usklađivanje pravnih propisa u Republici Srbiji sa međunarodnim izvorima prava, a takođe, sledeći razlog i takođe jako bitan je još jedan korak ka procesu pridruživanja EU i poštovanje Poglavlja 19, koje se tiče socijalne politike, kao i politike zapošljavanja.

Ono što bih svakako naglasila i što je najvažnije prilikom usvajanja ovog predloga zakona jeste unapređenje položaja svih zaposlenih i zaposlenih trenutno pri agenciji, a takođe i zaposlenih koji će u budućnosti biti angažovani preko agencije.

Ovaj Predlog zakona daje apsolutno jednaka prava i jednaki tretman zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu na neodređeno vreme ili određeno vreme sa agencijom, a takođe, i potpuno izjednačava prava s jedne strane, a sa druge strane i obaveze zaposlenih, kako preko agencije, na isti način i zaposlene koji imaju zaključen ugovor sa poslodavcem kome su iznajmljeni.

S druge strane, Predlog zakona će precizno definisati i uslove koje je potrebno da agencija ispuni da bi dobila dozvolu za rad.

Takođe, prema podacima bih naglasila da do septembra meseca 2018. godine u našoj zemlji je registrovano oko 111 agencija, tako da regulisanje njihovog rada je od velikog značaja, obzirom na ovaj broj.

Takođe, obzirom da ovo pitanje do sada nije bilo regulisano i u praksi smo dolazili do raznih zloupotreba prava radnika, u smislu zloupotrebe da ne mogu da koriste godišnji odmor, da nemaju pravo na privremenu sprečenost za rad usled bolesti, kao i mnoga druga prava. Obzirom da je agencija najčešće zaključivala ugovor o privremenim i povremenim poslovima tu se i našla mogućnost uskraćivanja ovih prava koje sam navela.

Postoji podatak da oko 2%, odnosno oko stotinu hiljada ljudi bivaju angažovani preko agencije različitim ugovorima i ostvaruju naknadu, odnosno zaradu na osnovu potpisanog ugovora sa agencijom. Ovaj procenat je približno jednak procentu zaposlenih preko agencije u državama članicama EU.

Cilj predloga zakona je unapređenje položaja zaposlenih preko agencija, na taj način što će zaposleni imati pravo da ostvari naknadu zarade, takođe, da ima isto radno vreme kao i ostali zaposleni, mogućnost odsustva, takođe i korišćenja odmora, odnosno sva prava iz radnog odnosa kao i zaposleni koje poslodavac korisnik neposredno zapošljava.

Ono što je najvažnije i na šta bih stavila akcenat jeste da usvajanje ovog predloga zakona će direktno uticati na smanjenje sive ekonomije, a takođe i na uspostavljanje reda u oblasti rada agencije i dovešće do pravne sigurnosti, a direktno utiče pozitivno na tržište rada i to će dovesti, svakako, do jedne adekvatne materijalne, kao i socijalne sigurnosti i poboljšanja životnog standarda naših građana.

Takođe, usvajanjem ovog predloga zakona naša država će se svrstati u red država u kojima je ovo pitanje regulisano, a ovo je posebno važno za sve radno sposobne ljude u našoj zemlji, jednaki tretman ustupljenih, kao i neposredno zaposlenih.

Predlogom ovih zakona svi radnici će uživati apsolutno ista prava, što je jako važno, a radnici bivaju zaštićeni duplo. Kada ih poslodavac angažuje preko agencije, poslodavac plaća naknadu zarade agenciji za te radnike, agencija isplaćuje radnicima. Ukoliko agencija svoje obaveze ne isplati, poslodavac je svakako dužan da isplati naknadu zarade.

Ko je zaposlen za stalno, odnosno na neodređeno vreme u agenciji, uživa sva prava iz agencije. Znači, agencija ima potrebu da plaća i naknadu za bolovanje, regres, kao i platu. Preko agencija imamo podatak da najčešće bivaju angažovani građevinski radnici, poljoprivredni radnici, a u praksi je često i angažovanje programera. Za građevinske radnike je sasvim logično zašto bivaju najčešće angažovani, jer je potreba za građevincima gotovo prisutna 365 dana u godini i svakako je i interes agencije da ovakve radnike zaposle na neodređeno vreme.

Kada je reč o radnicima u javnim preduzećima i jedinicama lokalne samouprave, iskoristila bih priliku da pohvalim jedan odgovorni rad SNS, na čelu sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem.

Podsetila bih građane da smo u oktobru mesecu, usvojivši rebalans budžeta, obezbedili suficit u budžetu od 46,6 milijardi dinara koji nam je omogućio da povećamo plate u javnom sektoru u rasponu od 8% do 15% i da je ovo povećanje obuhvatilo i radnike koji su zaposleni u jedinicama lokalne samouprave.

Stabilne finansije države su svakako uslov za povećanje plata, a na jednoj stabilnoj i održivoj osnovi. Osim puteva, koje gradimo, i novih radnih mesta, koje otvaramo, veoma je važno i povećanje plata radnika, što će svakako dovesti do povećanja životnog standarda.

Takođe bih iskoristila priliku da podsetim da će od 1. januara 2020. godine minimalna zarada biti uvećana za 11,1%. Umesto 27.022 dinara, iznosiće 30.022 dinara.

Takođe, ono što je najvažnije jeste da je stopa nezaposlenosti u rekordno niskom procentu. Od kada se meri, od 1991. godine, na istorijskom je minimumu i na jednocifrenoj cifri procenta, od 9,5%. Mi ćemo, naravno, dalje nastojati da se procenat nezaposlenih smanji novim investicijama, a zahvaljujući setu poreskih zakona i oslobađanja od poreskih opterećenja svakako direktno utičemo na lakše zapošljavanje i na povećanje broja zaposlenih, odnosno smanjenja broja nezaposlenih.

U danu za glasanje svakako ću podržati zakone koji se danas nalaze u načelnoj raspravi. Hvala.

Hvala.

Poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, osnovni cilj usvajanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO jeste postizanje dugoročne održivosti penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ključni faktori su veoma jasni. Oni dovode do postizanja dugoročne održivosti penzijskog i invalidskog osiguranja, a leže svakako u razvoju zemlje, novim investicijama, kao i porastu broja zaposlenih.

Dugoročna održivost penzijskog sistema direktno utiče kako na popravljanje socijalnog položaja penzionera, i sadašnjih, a i budućih generacija penzionera, takođe, dovodi i do njihove pravne sigurnosti, a i do boljeg životnog standarda.

Zahvaljujući postignutim ekonomskim rezultatima, mi smo doveli do toga da danas, kao što je u predlogu ovog zakona, upotrebimo švajcarski model za obračunavanje, odnosno usklađivanje penzija, odnosno ta švajcarska formula je zapravo pokazala da je najbolje rešenje za dugoročnu održivost penzijskog i invalidskog osiguranja, jer se penzije isplaćuju u skladu sa ekonomskim mogućnostima u privredi, odnosno direktno su u vezi sa inflacijom, odnosno štitiće ih od inflacije i obezbediće realni rast penzija, naravno, sa rastom zarada.

Obzirom da smo juče usvojili budžet za 2020. godinu, koji je neosporno razvojni, ja bih rekla da je naša Vlada Republike Srbije svakako postavila prioritete. Među tim prioritetima su svakako penzioneri, pa će u januaru 2020. godine njihova penzija biti uvećana za 5,4%.

Obzirom da u državi Srbiji imamo 1.700.000 stanovnika koji su penzioneri, na sve ove penzionere, na celokupan broj će se odnositi povećanje od 5,4% za penzije. U odnosu na 2014. godinu, kada su bile penzije smanjene zbog dugova koje nam je ostavila prethodna vlast, do 2020. godine će se penzije povećati u rasponu od 13,7% do 19,4%.

Od ukupnog broja penzionera, znači, 1.700.000 stanovništva, najveći broj, procentualni broj penzionera je iz kategorije zaposlenih, čak 84%, poljoprivredne penzije 10%, a penzije iz samostalnih delatnosti 5,63%.

Reforme koje su se sprovodile u više faza bile su restriktivnog karaktera, ali su morale takve biti, jer smo došli do nepovoljnog odnosa između broja zaposlenih, odnosno broja osiguranika sa jedne strane i broja penzionera, korisnika penzija sa druge strane. Sve to je dovelo do deficita u poslovanju Republičkog fonda za PIO i došli smo do toga da je 40% moralo biti isplaćeno penzije iz budžeta Republike Srbije.

Da bi se smanjile dotacije koje su iz budžeta dopremane za penzije, a ujedno i zaustavio dalji rast deficita koji se stvorio u Republičkom fondu za PIO, mi smo morali da sprovedemo ovakve mere.

Pohvalila bih da ovim zakonom, odnosno predloženom izmenom zakona, licima koji u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, takođe, lica koja su angažovana na osnovu ugovora o delu, lica koja obavljaju poslove preko omladinskih zadruga, ovim zakonom se stavljaju u ravnomerni položaj sa svim drugim korisnicima penzija u našoj Republici.

Takođe ću podsetiti da smo u novembru 2019. godine isplatili jednokratne pomoći penzionerima u visini od 5.000 dinara, zahvaljujući jedino postojećem suficitu u budžetu.

Takođe bih podsetila građane da su penzije morale biti smanjene 2014. godine, jer se tokom vlasti Dragana Đilasa od 2008. do 2012. godine javni dug povećao od 8,7 na 17,7 milijardi dinara. Takođe je napravljen minus u budžetu od 7,6 miliona evra.

Zahvaljujući odgovornoj Vladi, njenom marljivom radu, mi smo došli do viška u budžetu od 46,6 milijardi dinara i zato smo u oktobru mesecu usvojili rebalans budžeta, a time jednim delom smo novac usmerili na povećanje plata radnicima u javnom sektoru od 8% do 15% i takođe u novembru uspeli da isplatimo jednokratne pomoći penzionerima.

Još jednom ću ponoviti, zahvaljujući odgovornom radu celokupne Vlade, mi smo omogućili postojanje suficita u budžetu, kao i stabilne finansijske uslove u državi, a tako smo uspeli da stvorimo uslove da država pomaže najstarijim sugrađanima i direktno utiče na poboljšanje životnog standarda u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Prosto, ne mogu da ne iskoristim priliku da se pridružim vama, poštovani predsedavajući, kao i ostalim kolegama narodnim poslanicima i osudim ovaj govor mržnje koji se dešava i koji je upućen porodici predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića i mogu vam reći samo jedno, da je juče i danas opozicija pobedila. Pobedila je u nasilju, to je jedino što oni mogu, da pobede u mržnji, u nasilju, u pretnjama koje su upućeni, a sada čak i deci.

Oni su od mržnje zaboravili da se bave politikom, izgubili su skup ideja, izgubili su razvojni program politike, jedino što znaju jeste da prete ženama, deci i porodicama.

Danas, odnosno, juče je na tapeti bila porodica predsednika Republike, sutra će biti porodica njegovih najbližih saradnika, možda i naša. Ja samo želim da vam kažem da je ova zemlja moja zemlja, naša zemlja, zemlja budućnosti i želim da takva i ostane, zemlja u kojoj naša deca mogu da žive zdravo i da se ne brinu za svoju budućnost. A, kao majka jedne devojčice mogu samo da vam kažem da apsolutno razumem osećaja roditelja kojima je upućena ovakva pretnja. Zahvaljujem.

Hvala uvažena predsednice.

Slušajući danas predložene amandmane svojih kolega mogu da zaključim da suštinski i nema zamerki na Predlog zakona, odnosno izmene i dopune ovog predloga zakona, sem predloga za proširenjem kategorija lica koja bi učestvovala u ovom projektu izgradnje stanova i kupovine stanova pod povoljnijim uslovima.

Moram da naglasim da poslanička grupa SNS nema ništa protiv proširenja ovih kategorija, ali naravno kada se za tako nešto stvore ekonomski uslovi, sigurno ne može preko noći.

Samo želim da naglasim još jednom da smo upravo izmene i dopune ovog zakona odradili kako bismo proširili kategorije ljudi da pored pripadnika snaga bezbednosti, gde su pripadnici policije, Vojske Srbije, pripadnici BIA, Ministarstva odbrane, još i obuhvaćeni i porodice palih boraca, zatim borci, kao i ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi, što će povećati ukupan broj ljudi koji će rešiti svoje stambeno pitanje, odnosno svoje životno pitanje.

Svakako, prioritet rešavanju stambenog pitanja zaposlenih ljudi, odnosno pripadnika snaga bezbednosti vidimo u tome što je najveći broj nerešenih stambenih pitanja upravo među pripadnicima snaga bezbednosti. Na ovaj način će im se država odužiti i reći jedno veliko hvala, tako da apsolutno postoji opravdanost za donošenje izmena i dopuna ovog zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, meni je veliko zadovoljstvo i čast što danas mogu da svojim izlaganjem doprinesem radu u vezi današnjeg Predloga zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora, autoputa E-761, deonice Pojate-Preljine, čije je donošenje neophodno kako bi pristupili radovima na izgradnji Moravskog koridora.

Na početku svog izlaganja istakla postojanje strateškog značaja za izgradnju Moravskog koridora koji se ogleda kroz regionalni značaj, ali takođe i kroz povezivanje kao i veću mobilnost unutar Republike Srbije. Takođe, u sklopu izgradnje Moravskog koridora u planu je i paralelna izgradnja industrijskih zona duž autoputa Pojate-Preljina.

Izgradnja Moravskog koridora je od strateškog značaja, jer pre svega povezuje centralnu Srbiju, povezuje Koridor 10 i Koridor 11, što je jako važno zbog dovođenja novih investicija. Kada uzmemo u obzir deonicu Koridora 11, kao i južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru dužine od 26 km, mogu slobodno reći da je to jedan od najtežih delova autoputa koje ste imali zadatak da izgradite. To je deonica koju su naši prethodnici lepo preskakali, za razliku od njih, mi smo pokazali da rešavamo i najteže probleme i zato treba čestitati pre svega vama poštovana ministarko, vašim saradnicima, celokupnoj Vladi, a najviše radnicima koji su dali svoj doprinos u izgradnji ovog autoputa.

Izgradnja Moravskog koridora predstavlja jedan nastavak ovih započetih radova i to je autoput sa dužinom 110 km koji je autoput najmodernije telekomunikacione mreže. Važnost Moravskog koridora se ogleda, kao što sam malo pre rekla, u povezanosti samog Koridora 10 i Koridora 11, jer ovde živi pola miliona stanovnika, takođe posluje više od 21.000 firmi. Ono što bih jako naglasila i dala na značaju jeste da će lokalne samouprave koje se nalaze duž trase Moravskog koridora biti svakako u mnogo povoljnijem položaju, jer će moći da ponude infrastrukturu koju imaju investitorima i moći će da privuku investitore.

Ja dolazim iz jedne lokalne samouprave koja će svakako biti u povoljnijem položaju, opštine Varvarin. Postoji plan da se izgrade tri industrijske zone. Jedna industrijska zona na potezu između Čačka i Kraljeva, druga između Kraljeva i Trstenika i treća između Trstenika, Ćićevca i Varvarina.

Ovaj zakon će nam omogućiti da budemo i brži i efikasniji u realizaciji izgradnje ovako važnog autoputa, jer izgradnja Moravskog koridora je specifični projekat koji pored izgradnje autoputa predstavlja još i izgradnju najmodernije telekomunikacione mreže, kao i zaštite Morave i svih njenih pritoka.

Ozbiljnost politike predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića se ogleda u kilometrima novoizgrađenih autoputeva. U proteklih godina oko 300 km novoizgrađenih autoputeva, za razliku od prethodnika koji su jako spremno trpali pare u svoje džepove, a nisu razmišljali za izgradnju nove infrastrukture, novih autoputeva, bolnica i škola. Ovaj autoput Moravski koridor koštaće 800 miliona evra. Strateški značaj projekta se ogleda još i u povećanju dostupnosti i opštinskim centrima i privrednim zonama, kao i turističkim destinacijama. Budući da delom Moravski koridor biti izgrađen na postojećoj trasi autoputa, a delom izmešten od državnog puta prvog reda. Povezivaće sva naseljena mesta Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju, Kraljevu i Čačak, što će svakako imati veliki značaj za ova mesta i kada je u pitanju privreda, i kada je u pitanju turizam, a takođe i podizanje kvaliteta života lokalnog stanovništva.

Podvlačim pored toga što ovde živi veliki broj stanovnika, 500.000 stanovnika, posluje preko 21.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, formirano je i 10 poslovnih kao i jedna slobodna zona. U ovom delu Republike Srbije se nalazi preko 20 manastira, oko šest planina i preko 10 popularnih destinacija banjskog turizma. Izgradnjom telekomunikacione magistrale stvaraju se uslovi za pružanje najkvalitetnijih telekomunikacionih servisa, kako na samoj trasi autoputa, takođe i u pomenutim mestima koji gravitiraju ka koridoru, što će svakako dovesti do unapređenja kvaliteta života građana ovih lokalnih samouprava.

Unapređenje kvaliteta života još će se ogledati i u smanjenju, odnosno vremenskim uštedama, povećanje bezbednosti saobraćaja, poboljšanje pristupačnosti, ali takođe i smanjenja troškova transporta. Zbog svega pobrojanog u danu za glasanje će poslanička grupa SNS svakako podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje izlaganje ću usmeriti na Zakon o zdravstvu, odnosno na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju.

Pre svega, želim da vam kažem da, kao lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, često sam bila svedok problema sa kojima se pacijenti susreću, kako na primarnom, tako i na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, ali smatram da će donošenjem ovih zakona i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju veći deo ovih problema biti rešen.

Obzirom da smo zakon doneli poslednji put 2005. godine i da je pretrpeo veliki broj izmena i dopuna Predloga zakona, odnosno članova ovih zakona, otuda zapravo vidim apsolutnu nužnost za donošenjem novih zakona, kako o zdravstvenoj zaštiti, tako i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovim zakonima mi pre svega omogućavamo našim građanima Republike Srbije jednu socijalnu sigurnost.

Zatim, ono što dobijamo usvajanjem ovih zakona, kako Zakona o zdravstvenoj zaštiti, tako i Zakona o zdravstvenom osiguranju, jeste unapređenje kvaliteta i zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, a ujedno pratimo i savremena dostignuća u medicini, kao i novine u zdravstvenoj zaštiti.

Ovim zakonima dolazimo do usklađivanja stalne potrebe porasta stanovništva za zdravstvenom zaštitom, odnosno za pružanjem zdravstvene zaštite, iz čega proizilazi i porast obima zdravstvenog osiguranja. Sve to dovodi do finansijskih izdvajanja, povećanih finansijskih sredstava i na razdelu Ministarstva zdravlja i na razdelu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno više finansijskih sredstava će biti odvojeno iz budžeta Republike Srbije i imaćemo sa jedne strane sagledivo koliko je zapravo potrebno izdvajati finansijskih sredstava i kolike su realne potrebe.

Takođe, ovi zakoni i Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti su direktno povezani sa svim organizacijama koje utiču direktno ili indirektno sa sprovođenjem i zdravstvene zaštite i zdravstvene organizacije.

Samo ću se ukratko osvrnuti na dobre stvari koje dobijamo donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pre svega, mi sada definišemo jasno šta je to obavezno zdravstven osiguranje od dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koga sprovodi, ko će izdvajati sredstva za sprovođenje istih.

Takođe, proširujemo prava osnova osiguranja. Za poljoprivrednike imamo dva nova osnova osiguranja za korisnike penzija i naknada za invalidnost kod korisnika inostranih penzija, a ti ljudi su na prebivalištu na teritoriji naše zemlji i razlikovanje od korišćenja tih sredstava, kada naša država ima potpisan međunarodni ugovor sa inostranim zemljama od onih sa kojima nema.

Utvrđujemo i prioritete zdravstvenog osiguranja, pre ćemo doći u situaciju da jedan osiguranik ima više prava osiguranja, već ćemo izabrati samo jedan osnov osiguranja. Zatim, uvodimo i dva nova osnova osiguranja za žrtve terorizma, kao i za borce po svim propisima i načelima kojima im pripadaju. Imamo jednu novu definiciju povreda na radu, nove povredne liste sa kojima će lekari opšte prakse, pre svega da se susretnu, na primarnom zdravstvenom osiguranju i takođe prošireno prava osiguranika.

Kada govorimo o proširenom pravu osiguranika mi zapravo tu imamo da je pravo osiguranika prošireno za planiranje porodice kod svih odraslih vidova stanovništva, ne samo za trudnice i takođe imamo da ovaj zakon nam omogućava da poboljšamo materijalni i socijalni položaj porodice, što bih istakla kao jednu od najboljih mera koje uvodi ovaj zakon, Zakon o zdravstvenom osiguranju, a to je pravo na novčanu naknadu zarade gde usled neke potrebe za negom člana uže porodice ili dece obolele od malignih bolesti ili pak oštećenja moždanih ili stanja gde je potrebna produžena rehabilitacija. Osoba koja vrši negu tog člana porodice ili svog deteta imaće 100% novčanu naknadu, za razliku od pre kako je bilo, a bilo je 65%.

Takođe, ovaj zakon prepoznaje usklađenost sa Zakonom o sportu gde sva deca od šeste do četrnaeste godine imaju pravo na obavljanje svih pregleda vezano za obavljanje sportskih delatnosti o trošku obavezno zdravstvenog osiguranja.

Ono što bih istakla, kao pozitivno, to je proširenje obima osiguranika kod osoba nakon mastektomija, gde je o trošku RFZO omogućeno osiguranicima da nakon mastektomije odstranjivanja jedne ili obe dojke o trošku RFZO odrade rekonstrukcije istih i samim tim poboljšamo kako njihov zdravstveni status, tako i psihički. Ovim zakonom je uređen i paket zdravstvenih usluga, njihova numenklatura, cenovnik i jasno je definisano šta podrazumeva da se finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovaj zakon takođe donosi pravo da osobe koje nemaju zdravstvenu zaštitu, odnosno da bi me razumeli građani Republike Srbije šta govorim, znači oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju mogućnost na besplatno lečenje, odnosno da je 100% o trošku RFZO, ranije je bilo samo hitna stanja, a sada pod potpunim 100% plaćanja od strane RFZO je i palijativno zbrinjavanje, takođe za sprovođenje skrininga i zaštite stanovništva zaraznih bolesti, odnosno sprovođenja imunizacije.

Kategorije koje čine obavezno osigurana lica su socijalno ugrožene kategorije stanovništva, takođe osobe sa invaliditetom, dobrovoljni davaoci organa, ćelija i tkiva.

Za sprovođenje ovih zakona obezbeđena su sredstva u RFZO, kao i u budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva zdravlja i potvrđeno je da Ministarstvo zdravlja ima dobar odnos i sluh sa ostalim ministarstvima koji su zajednički odradili Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Samo bih kratko rekla za Zakon o zdravstvenoj zaštiti da je donošenje ovog zakona apsolutno opravdano jer povećava i kvalitet zdravlja stanovništva, a i kvantitet. Sve ovo dovodi do pozitivnih efekata i na zdravstvene ustanove i na pacijente i na privatnu praksu, kao i na sistem zdravstvene zaštite.

Zbog svega pobrojanog i mnogo pozitivnih efekata, koje nisam stigla da pobrojim, kada je reč o zakonima o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenom zaštiti.

U danu za glasanje ću podržati ovaj paket zakona i pozivam svoje kolege da to isto učine. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovani saradnici iz Ministarstva zdravlja, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da bilo kada da govorimo o zdravstvenom sistemu, odnosno o predlozima zakona koji se tiču zdravstva, ne treba da postoji ni najmanja sumnja da to ne radimo u korist poboljšanja samog sistema zdravstva, odnosno da nam je cilj poboljšanje samog zdravlja stanovništva.
Danas govorimo o setu predloga zakona iz oblasti zdravstva, odnosno o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i izmenama Zakona o zdravstvenoj evidenciji i dokumentaciji u zdravstvu, što je izmena tehničke prirode, tako da ću ja svoje izlaganje usmeriti ka prethodnim predlozima dva zakona, Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti.
Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju ima jasne ciljeve. Cilj ovog predloga zakona jeste unapređenje ostvarivanja određenih prava zdravstvenih osiguranika. Odnosno, u ovom Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju misli se na osiguranike koji su upućeni na rad u inostranstvo. Ovim predlogom zakona, tj. usvajanjem ovakvog predloga zakona mi zapravo proširujemo prava osiguranika na taj način što se osiguraniku koji je upućen na rad u inostranstvo izdaje potvrda koja važi za period na koji je upućen sam zdravstveni osiguranik na rad u inostranstvu. Samim tim smanjujemo troškove tog zdravstvenog osiguranika koji bi morao, ukoliko bi to ostalo neizmenjeno po prethodnom zakonu, da se vraća nakon 12 meseci, odnosno godinu dana, u cilju produženja potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite. Takođe, ovom potvrdom, koja se izdaje od strane Ministarstva zdravlja, obuhvaćena je zdravstvena zaštita članova uže porodice ovakvog zdravstvenog osiguranika.
Kada su u pitanju zdravstveni osiguranici koji borave u inostranstvu u privatnoj poseti, njihova potvrda je važeća u trajanju 90 dana od dana kada je izdata potvrda. Ono što bih naglasila je da je jasan cilj promene ovog člana, a to je unapređenje prava osiguranika.
Ono što ovaj predlog zakona još donosi, to je na neki način zaštita trudnica, odnosno trudnica koje su na bolovanju, gde je 35% naknade osnove zarade zapravo uplaćivano od strane RFZO, a u ime Republike. Sada će ova osnova novčane naknade biti uplaćivana na račun poslodavca, a ne na račun osiguranice i 65% od strane poslodavca, gde dobijamo novčanu naknadu u visini od 100% i zaobilazimo popunjavanje duplih obrazaca, a sve u cilju da ne dođemo u stanje gde će kasniti isplate novčanih naknada.
Ono što Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti donosi, to je promena osnivača kada govorimo o kliničko-bolničkom centru. Po meni je jako nelogično bilo da kliničko-bolnički centar stoji u osnivanju opštine, odnosno grada. Nekako bih rekla da sumnjam da opština, odnosno grad ima sluha za potrebe takve institucije kao što je kliničko-bolnički centar. Kliničko-bolnički centar, pored toga što je stacionarna ustanova, obzirom da pruža usluge sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, plus što obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost, zahteva visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove. Složićete se da je to moguće jedino u slučaju da je osnivač Republika, jer ukoliko je osnivač Republika imaćemo stvoreni pravni osnov za kapitalna ulaganja, što je neophodno u ovom slučaju, a sve u cilju poboljšanja uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Direktora, zamenika direktora, kao i članove upravnog i nadzornog odbora u kliničko-bolničkom centru svakako će, obzirom da ovom promenom menjamo osnivača i u ovom slučaju je osnivač Republika, imenovati i razrešavati Vlada. Takođe će i na status sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih ustanova saglasnost davati Vlada.
Ono što još Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti omogućujemo, to je dopunski rad kod zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika ili bilo kog radnika koji obavlja zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama. Ukoliko ovaj zdravstveni radnik ostvaruje pravo punog radnog vremena u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, ima mogućnost da svoju delatnost obavlja kroz dopunski rad tako što će potpisati ugovor o dopunskom radu i ugovor o dopunskom radu će sadržati jednu trećinu punog radnog vremena.
Ono što se meni dopada lično kao lekaru, jeste da će taj isti radnik koji potpisuje ugovor o dopunskom radu morati da obavesti direktora kod koga je zaposlen na period od punog radnog vremena u toj zdravstvenoj ustanovi. Ta zdravstvena ustanova moraće da vodi evidenciju o potpisanim ugovorima za dopunski rad, a takođe će biti i obaveštena zdravstvena inspekcija.
Mislim da iz svega navedenog ne postoji ni mala sumnja da je cilj predlagača zakona jasan, a to je unapređenje sistema zdravstva, tako da ću ja glasanjem u Danu za glasanje doprineti ovom setu zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja bih se nadovezala na komentare vezano za promenu člana 4. odnosno, amandman na član 4. i stav 2. gde se zapravo traži amandmanom da umesto trajanja pripravničkog staža od šest meseci za lekare opšte medicine, stomatologije i doktore farmacije, traje devet meseci.
Ja smatram da je suvišno da se staž sa šest meseci, pripravnički staž u trajanju od šest meseci poveća na staž od devet meseci, iz razloga što je završna godina na fakultetu lekara opšte prakse, kao i stomatologije i farmacije, u stvari godina gde se sprovode klinički predmeti, odnosno gde se lekar susreće sa klinikom i sprema se za izazove u karijeri, kako je to ovim amandmanom ovde nazvano.
Nikako ne bih poistovetila trajanje pripravničkog staža sa spremnošću nekog zdravstvenog radnika za izazove u karijeri. Takođe se ne bi složila da možemo da povežemo zdravstvene radnike čiji fakultet traje šest godina ili pet kod stomatologije i farmacije sa zdravstvenim saradnicima, jer zdravstveni saradnici ne obavljaju kliničku praksu kao zdravstveni radnici u prethodnom slučaju koje sam pomenula i nije zaključno zasigurno da će zdravstveni saradnik raditi u zdravstvu.
Tako da, predlažem da se amandman odbije, zato što ne vidim postojanje nužnosti za produženjem trajanja pripravničkog staža. Zahvaljujem.

Hvala predsednice.
Samo kratko ću komentarisati amandman na član 7. stav 2. gde se pravi jedna mala razlika u odnosu na predlagača amandmana. Razlika samo da li će stajati veznik „i“ ili „ili“.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti je jasno zašto treba da stoji zapravo veznik „ili“. Tim veznikom mi razdvajamo zapravo dve važne stvari, odnosno dve različite stvari.
Sa jedne strane se uklanjaju nejasnoće ko podnosi zahtev za polaganje licence, a ko ne. Zdravstveni radnik koji je sakupio dovoljno poena kontinuiranom medicinskom edukacijom nema potrebe za podnošenjem zahteva za polaganje licencnog ispita. Ko podnosi zahtev za polaganje licencnog ispita? Zdravstveni radnik koji nema dovoljno poena je u obavezi da podnese zahtev i to 60 dana od dana pre nego što mu istekne licenca. To je jasno zašto postoji veznik „ili“, a ne „i“. Toliko, hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, današnji Predlog zakona o dopunama i izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, rekla bih da predstavlja jedan krupan korak ka doprinosu uređenja jednog sistema zdravstvene zaštite i ka doprinosu uređenja kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite osobama koje imaju potrebu za pružanjem zdravstvene zaštite.
Ono što se ovim Predlogom zakona uređuje po prvi put, jeste definisanje, odnosno jasno definisanje statusa nastavnika, odnosno saradnika na Fakultetu zdravstvenih struka. Nastavnik, odnosno saradnik na Fakultetu zdravstvenih struka koji izvodi predavanje ili praktičnu nastavu iz kliničkog predmeta u nivou zdravstvene ustanove je zapravo zdravstveni radnik. To je ovde jasno definisano. Taj isti zdravstveni radnik ujedno i pruža zdravstvene usluge osobama koje imaju potrebu za pružanjem zdravstvenih usluga, odnosno osiguranim licima.
Ono što se ostvari kao prihod od pružanja ovih zdravstvenih usluga je zapravo prihod visokoškolske ustanove, koju predstavlja sam nastavnik, odnosno saradnik. Ovo je jako važno u smislu unapređenja samog sistema zdravstvene zaštite. Ovaj zdravstveni radnik, odnosno nastavnik ili saradnik na fakultetu je član i kadrovskog plana. To sam primetila da do sada niko nije naglasio, ali po članu 173. bih rekla da ulazi u kadrovski plan zdravstvenih radnika.
Ono što nam ovaj zakon donosi jeste opet, rekla bih po prvi put, jedan sporazum, jako važan sporazum između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fakulteta zdravstvenih ustanova i zdravstvenih ustanova iz plana mreže zdravstvenih ustanova, gde se jasno određuje šta su međusobna prava i šta su međusobne obaveze svih ovih potpisnika sporazuma, odnosno šta je zapravo zadatak koji treba da sprovedu svi potpisnici ovog sporazuma. To je da se obezbedi zdravstvena zaštita i uz dodatak spisak svih ovih zdravstvenih radnika malopređašnje pomenutih koji zapravo i pružaju tu zdravstvenu uslugu.
Ono što ovaj zakon još donosi, odnosno rekla bih ispravlja grešku, to je promena dužine trajanja pripravničkog staža kada govorimo o osobama koje su završile medicinski fakultet, odnosno o lekarima opšte prakse. Dužina njihovog pripravničkog staža do sada je bila šest meseci nakon završenog fakulteta. Za razliku od njih, doktori stomatologije i farmacije su pripravnički staž obavljali u dužini od 12 meseci, što je po meni, iako sam lekar opšte prakse, nije u redu. Ovaj zakon to ispravlja. Zapravo, zdravstveni radnici sa visokom stručnom spremom obavljaće pripravnički staž u trajanju od šest meseci, a takođe i zdravstveni radnici sa fakultetom, kao što sam malopre rekla, kao i osobe, odnosno zdravstveni radnici sa višom i srednjom školom. Takođe će trajanje pripravničkog staža biti šest meseci.
Ono što ovaj Predlog zakona, odnosno izmene i dopune doprinose, jeste i jasno uređenje principa obnavljanja licence. Uređuju se principi kako se licenca dobija. Ono što bih ja rekla za mene da je najvažnije kao mladom lekaru, a možda i najmlađem lekaru među ovim poslanicima, jeste da lekar, nakon završenog fakulteta, obavljenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita, ima mogućnost, bez obzira što nije zaposlen u zdravstvenoj ustanovi, da dobije licencu i da dobije licencni broj. Za obnavljanje licence već su moje kolege rekle šta je sve potrebno.
Kontinuirana medicinska edukacija ili prikupljanje poena, bodova, kako god to da nazovemo, ja bih jednom rečju rekla da je to obaveza svakog zdravstvenog radnika. U kom smislu? Kada se odlučimo za studiranje na medicinskom fakultetu ili studiranje zdravstvenih nauka, odmah smo se opredelili da će to učenje trajati onoliko koliko obavljamo tu profesiju, pa čak i nakon toga. Jer, jednom učenik je zauvek učenik, i to je ono što važi zapravo za zdravstvenog radnika.
Još bih naglasila da je najvažnije i, rekla bih, prvo načelo Hipokratove zakletve da je lekar dužan da ne naškodi pacijentu. Samim tim, odlaskom na kontinuirane edukacije bi se to ostvarilo.
Zahvaljujući jednoj zajednici, odnosno saradnji Ministarstva zdravlja, komora zdravstvenih radnika, kao i zajednice medicinskog fakulteta, dobili smo mogućnost da unapredimo zdravstvenu zaštitu.
Ono što sam još htela dodati jeste za polaganje licencnog ispita - ukoliko osoba, odnosno zdravstveni radnik, u ovom slučaju, ne ispuni uslove da obnovi svoju licencu, imaće potrebu za podnošenjem zahteva za polaganje svog licencnog ispita u roku od 60 dana od dana isteka važeće licence. Ovim rešavamo jedan veliki problem, a to je problem rada pod nadzorstvom ili mentorski rad koji, ne bih da se ponavljam, moje kolege su jasno objasnile da uopšte nema poentu da, recimo, jedan hirurg koji je izgubio licencu radi pod mentorstvom drugog hirurga, a nije u mogućnosti da doprinese, recimo, izvođenju neke hirurške intervencije. Takođe, lekar specijalista koji nema licencu nije u mogućnosti da obavlja specijalističke preglede. Kako bi lekar koji nema licencu obavljao pregled u ambulanti u jednom naseljenom mestu?
Zbog svega ovoga što sam rekla, vidim samo doprinos donošenju ovakvog predloga zakona i u danu za glasanje ću ga sa zadovoljstvom podržati. Zahvaljujem.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Predlog zakona o primeni znakovnog jezika ja bih rekla da je i te kako važan zakon za osobe sa invaliditetom. Svakako bih ga povezala sa prethodno donesenim Zakonom o kretanju slabovidih i slepih osoba uz pomoć psa vodiča i jasno bih rekla da je namera predlagača ovakvih zakona jasna, a to je izjednačavanje osoba sa invaliditetom bilo koje vrste i njihovo apsolutno uključivanje u sve društvene tokove i izjednačavanje sa svim članovima društva.
Ovakav predlog zakona zapravo omogućava ostvarivanje prava na upotrebu znakovnog jezika, a samim tim će zapravo gluvim osobama omogućiti da učestvuju aktivno u donošenju važnih odluka, a takođe i u učešću u svim društvenim sferama života.
Znakovni jezik zapravo predstavlja jedan prirodni i, rekla bih, jedini oblik komunikacije gluvih osoba. Taj znakovni jezik se još i naziva gestikulacionim jezikom ili jezikom govora tela, pokreta ruku, gde se prenosi značenje pojedinih reči.
Prava na upotrebu znakovnog jezika zapravo podrazumevaju pravo gluve osobe na učenje znakovnog jezika, pre svega, da bi moglo doći do njegove upotrebe, s jedne strane i, takođe, podrazumeva pravo na korišćenje usluga tumača za znakovni jezik, jer gluva osoba koja koristi znakovni jezik i nije u mogućnosti da na bilo koji drugi način pokaže i ostvari pravo razumevanja, svakako ima pravo na korišćenje, odnosno pravo na upotrebu usluge tumača.
Donošenjem ovakvog zakona omogućićemo gluvim osobama da postanu ravnopravni, da učestvuju u političkom životu, u obrazovanom životu, u zdravstvu i u svim drugim sferama koje društvo i potrebe društva zahtevaju. Ovaj zakon, s druge strane, obavezuje i javne službe i ministarstvo i nadležne organe, koji se bave zaštitom samih prava osoba sa invaliditetom, da preduzmu odgovarajuće mere. Da preduzmu mere i oslušnu potrebe samih osoba sa invaliditetom, u ovom slučaju gluvih osoba sa jedne strane, a takođe da preduzmu mere u cilju, pre svega, promovisanja ovakvog znakovnog jezika, a takođe i upotrebu znakovnog jezika.
Rekla bih još da smo donošenjem Zakona o zabrani diskriminacije napravili zapravo odličan korak ka donošenju ovakvog predloga zakona, a za upotrebu znakovnog jezika i napomenula bih da u mnogim zemljama, kao što su SAD, Švajcarska, i mnoge druge zemlje, gluve osobe imaju uslugu tumača u sudstvu, u zdravstvu, u obrazovanju, bilo gde da se nalaze, tako da smatram da ne bismo smeli da dozvolimo da se 30.000 ljudi, koji imaju potrebu za korišćenjem znakovnog jezika, osećaju kao stranci u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je danas veoma važan zakon, Predlog zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča koji se prvenstveno odnosi na osobe sa invaliditetom, slepe i slabovide osobe, ali i takođe na osobe sa invaliditetom koje za svoje kretanje zahtevaju korišćenje psa vodiča.
Ne bih se samo zadržala na jednoj stavci koja doprinosi ovakvom predlogu zakona, a to je da se usvajanjem ovakvog predloga zakona zapravo omogući nesmetano kretanje osobama koje imaju ovakve potrebe, već bih naglasila da se osim omogućavanja nesmetanog kretanja ovakve osobe, osobe sa invaliditetom i da kažem sa posebnim potrebama, omogućavamo im da se uključe u ostvarivanju svih svojih obaveza, prava, odnosno uključivanja u sve društvene tokove koje zapravo imaju i prava i svi ostali građani.
Ovakav predlog zakona ne daje samo rešenje za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom već se odnosi i na mnoge druge institucije, odnosno pravna lica koja se bave kontrolom saobraćaja, zatim javnih parkova, nacionalnih trgova i ostalo, kao i na poslodavce se takođe odnosi ovakav predlog zakona, jer će oni biti u obavezi da se u roku od 12 meseci od dana usvajanja ovakvog predloga zakona obavežu da donesu odgovarajuće akte i pravne obaveze kako bi omogućili takvim osobama, osobama sa posebnim potrebama da obavljaju svoje aktivnosti.
Zapravo, ovaj zakon ima uticaj i na subjekte koji se bave uzgojem rasa, adekvatnih rasa pasa koji bi se koristili kao psi vodiči za ovakve osobe i ujedno takve subjekte stavlja u sasvim ravnopravan položaj omogućujući da prošire svoje delatnosti.
Pozitivne posledice ovakvog zakona je pre svega stvaranje mogućnosti, zatim ravnopravnost sa svim ostalim društvenim slojevima, razbijanje predrasuda o osobama sa invaliditetom, poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom.
Kao radnik dnevnog boravka za decu ometenu u razvoju, takođe i omladine i odraslih, vrlo dobro znam šta znači i pružiti vrlo malo takvim osobama, a ovo je mnogo više od toga što možemo u takvim boravcima, mi njima pružiti.
Član 5. Zakona jasno govori šta će to biti na raspolaganju osobama sa invaliditetom, odnosno osobama koje će svoje kretanje i obavljanje svojih obaveza koristiti pse vodiče.
Njima će biti apsolutno pristupačan boravak na svim javnim mestima, parkovima, trgovima, takođe korišćenje javnog saobraćaja i što je još i dodato u tom članu 5. i ugostiteljstvo, odnosno objekti ugostiteljstva. Sigurna sam da smo se mnogo puta susreli sa oznakom da se na ugostiteljskim objektima zabranjen je ulazak osoba u pratnji pasa.
Takođe, ovim zakonom omogućujemo da se osobe sa invaliditetom uključe u zajednicu, uključe u kulturni život, da im se omogući nesmetano obavljanje sportsko-rekreativnih aktivnosti, omogućavamo im zapošljavanje, takođe pristup informacijama, komunikacijama i apsolutno svim informacijama od značaja. Pravo na korišćenje javnog prevoza, kao što sa malopre rekla, pravo na korišćenje objekta javne upotrebe i slobodan boravak na javnim površinama.
Zapravo, rekla bih da neusvajanjem ovakvog Predloga zakona, zamislite njima ne bi bio moguć pristup svim ovim delovima koje sam navela, a znajući da u Srbiji živi oko 700.000 do 800.000 ljudi sa invaliditetom, od toga je 12.000 slabovidih osoba, i te kako bi značilo za njih donošenje ovakvog Predloga zakona. Od ovolikog broja 700.000 otprilike osoba sa invaliditetom, jedna polovina tih ljudi je radno sposobno stanovništvo, stanovništvo između 15 i 64 godina. Samo polovina od ovog broja koji sam navela je radno aktivna.
Ja ulažem nadu, pre svega u hrabrost osoba sa invaliditetom da će usvajanjem ovakvog Predloga zakona svakako se bar udvostručiti broj radno aktivnih i sposobnih osoba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, amandman na član 13. da se posle tačke 11) uvrsti tačka 12), gde se navodi da je potrebno da postoji sestrinska dokumentacija, zapravo smatram da ovakav amandman ne treba prihvatiti iz dva razloga. Prvi razlog je što je u zakonu jasno naglašeno da se u svim stavkama, od prve stavke do jedanaeste, zapravo navode podaci o pacijentu, a sestrinska dokumentacija nije podatak o pacijentu.
Svakako s jedne strane mogu da razumem predlog, jer u različitim zemljama zapravo postoji vođenje sestrinske dokumentacije, ali ovakav predlog zakona je zapravo jedan koncizan predlog zakona, apsolutno jasan, uključuje rad timskog lekara, lekara specijaliste, medicinske sestre i apsolutno su svi podaci dostupni svim članovima tima, tako da uopšte ne prepoznaje mogućnost postojanja sestrinske dokumentacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Smatram da amandman na član 16, gde se navodi da posle toga kada se dokaže da sportista nije kriv treba izuzeti rečenicu da kod njega nije bilo namere i nepažnje, ne slažem se sa ovim iz jednog prostog razloga, a biće vam jasnije kada vam to kažem kao lekar.
Šta, recimo, u slučaju da sportista ode kod svog lekara koji mu propiše terapiju betablokatorom? Taj sportista ne mora da zna da je to zabranjena supstanca, s jedne strane.
S druge strane, šta ukoliko se desio propust od timskog lekara? Smatram da prilikom sprovođenja disciplinskih mera, u tom slučaju, ne možemo posmatrati sportistu koji je svesno, sa namerom uzeo bilo kakvu zabranjenu supstancu u odnosu na sportistu koji je, recimo, nepažnjom ili nedovoljno edukacijom lekara, neznanjem lekara, u ovom kritikujem svoje kolege, u svom uzorku imao zabranjenu supstancu.
Svakako treba da se snose posledice, jer nije ispravno, i to je povreda antidoping pravila, ali svakako smatram da ne treba podjednako svrstati u prekršaj sportiste i u jednom i u drugom slučaju. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, pred nama je danas rasprava o jednom jako važnom zakonu, Predlogu zakona o zabrani korišćenja doping sredstava u sportu. Na ovaj predlog zakona bi se osvrnula pre svega kao jedna mlada sportski aktivna osoba, sa jedne strane, i kao lekar sa druge strane.
Znamo da je težište jednog modernog današnjeg sporta zapravo ko može brže, jače i bolje. Na osnovu ovih teza možemo u stvari i da polemišemo o samim situacijama gde se koriste kod sportista zabranjena sredstva, odnosno doping sredstva. Antidoping mi možemo posmatrati kao jedan stil života. Stil života zdravog mladog sportiste koji pre svega promoviše svoje iskustvo, svoje sposobnosti na zdrav način, s jedne strane. Zatim, promoviše jedan fer plej odnos, poštuje svoje kolege i druge učesnike, samu svoju ličnost.
Motivi za korišćenjem zabranjenih supstanci, odnosno doping sredstava mogu biti različiti. Kao lekar istakla bih da je najčešći motiv sama ličnost, nezadovoljstvo samog sportiste u odnosu na nekog kolegu koji se poredi i želja da recimo eliminiše istog iz igre i tome slično. Takođe postoje kao motivi gde sportista poseže za zabranjenim supstancama i vrednosti kao moralne vrednosti, kao i materijalne vrednosti. Najčešće korišćene supstance, zabranjene supstance su anabolički agensi, zatim steroidi, kortekosteoridi, nitrati, beta blokatori i krvni doping.
Samo bih rekla da prema odredbama svetskog anti doping kodeksa zapravo postoje neke odredbe i pravila kojih se svaki učesnik u sportu mora pridržavati. Zemlja koja ne usvoji ta pravila i te odredbe nisu u mogućnosti da učestvuju na međunarodnim svetskim takmičenjima. Sama ova činjenica, a ne usvajanjem ovakvog predloga zakona nanosimo veliku štetu našim sportistima, pogotovo ukoliko se osvrnemo na činjenicu da ostvaruju izuzetne rezultate u sportu.
Antidoping agencija je od 2006. godine, do 2013. godine sprovela istraživanje, odnosno analiziranje krvnih uzoraka kod sportista gde je moguće pronaći zabranjene supstance ili pak metabolite zabranjenih supstanci i pronađeno je 49 sportista koji su bili doping pozitivni. Najviše sportista je pronađeno u borilačkim veštinama, što je i logično, u rvanju, boksu, zatim bodibildingu i ne mnogo manji broj u rukometu.
Zapravo, povreda antidping pravila ne obuhvata samo postojanje samo doping supstanci ili metabolita u krvi sportiste, već i samo učestvovanje sportiste u svim procesima i isporuke ili pak transporta, slanja u svim procesima prodaje zabranjenih supstanci. Zapravo, usvajanjem ovakvog predloga zakona o zabrani korišćenja doping sredstava kod sportista mi štitimo naravno pre svega sportiste, ali i sve mlade ljude koji su zainteresovani za bavljenje sportom, a politika ove Vlade je usmerena u tom pravcu tako da ću ispred SNS u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovakav predlog zakona. Zahvaljujem.