Koristim.
Gospodin ministar juče kaže da je sve u redu u Srbiji, da svi dobro živimo, a evo šta kažu podaci Republičkog zavoda za razvoj. Znači, za ono što ste vi juče, na mitingu za ovom govornicom, izneli, ovi podaci kažu da nije tačno. Zavod za razvoj kaže sledeće - prosečna plata u Srbiji u januaru 2003. godine iznosila je 9.468 dinara i manja je u odnosu na decembar 2002. godine za 18,3%.
Povećana je u odnosu na decembar 2000. godine, od kada ste vi došli na vlast, ali samo novčana masa, gospodine ministre, dok je smanjena kupovna moć. Više novčanica ste dobili, ali zato, kad vam dođe račun za struju, koji je 1.500% povećan za one koji idu u crveno, kad vam dođu komunalne usluge, kad vam dođe sve ono što je obaveza prema državi, to građani ne mogu da ispoštuju.
Dalje, kaže se - broj lica koja traže posao u januaru 2003. godine iznosio je 923.377, što je za 16,6% više nego u januaru 2002. godine. To znači, gospodine ministre, da je veći broj ljudi ostao bez posla, od kada ste vi došli na vlast, za godinu dana. Spoljnotrgovinski deficit, kojim se vi hvalite, nikad veći. A da vas podsetim, nikada Srbija nije bila popularnija poslednjih 10 godina nego ove dve godine, nikada više državnika nije dolazilo u Srbiju, nego što su bili u poslednje dve godine, a nikada manje ino-ugovora sa poslovnim partnerima nije napravljeno.
Postavlja se pitanje - kakva je to naša popularnost, da li vi to odrađujete što ste nekada kao opozicija uzimali novac od međunarodne zajednice, pa sada imate obavezu da im sve što oni potraže date, i kad je u pitanju Hag, Haški tribunal i Srbi, sve oni koji su na nekoj fotografiji; a vi gledate u gospođu Natašu Mićić da me opomene, pa sve je to vezano za Zakon o privatizaciji.
Dalje, gospodine ministre, spoljnotrgovinski deficit u Srbiji u 2000. godini iznosio je 3,5 milijarde dolara, a pokrivenost uvoza izvozom svega 37%. Kako ćete mi to objasniti?
Na kraju decembra 2002. godine, gospodine ministre, nelikvidno je 32.630 preduzeća, sa 424.000 zaposlenih. Industrijska proizvodnja, vi se hvalite da je povećana u Srbiji, u januaru 2003. godine manja je za 21% u odnosu na decembar 2002. godine.
Šta je uzrok, gospodine ministre? Šta, nije se radilo? (Ministar Vlahović, sa mesta: Nije se radilo u januaru 15 dana.)
Petnaest dana se nije radilo u januaru? Pa, 15 dana na 365 dana ako mogu da imaju taj uticaj i da se proizvodnja poveća, mislite mesec na mesec, da, to je samo po vašem viđenju. Gospodine ministre, kažete - 15 dana se nije radilo, a vi iz DOS-a ovde u Skupštini ne radite od 2000. godine. Oni koji su u stalnom radnom odnosu, gospodine ministre, nemojte da se smejete, danas su došli na posao u 11,00 sati, bez obzira da li žele da slušaju opoziciju ili ne žele, ali njihovo radno mesto je u ovoj sali, znači treba da uđu u ovu salu, da sednu, gospodine ministre, a vi pričate ... a znate li koliko primaju poslanici, znate - po 100 hiljada ...

Sve je to tema.

Ovo je rad, a zbog rada i nerada, kako kaže gospodin ministar - propada Srbija, pa hajde da počnemo, da vidimo ko to ne radi u Srbiji. Znači, vi kršite tu radnu obavezu. A, zna se kada se zakasni 15 minuta na posao, neopravdano, dva-tri dana, da gubite posao. A, vi, gospodo iz DOS-a, koji imate obavezu da dođete u 10,00 sati, vi dođete u 11,00 i jutros da nije bilo Stranke srpskog jedinstva ne bi mogao da počne ovaj rad.
Mi nismo želeli da vam pravimo kvorum, ali ne možemo da gubimo vreme, jer mi iz Stranke srpskog jedinstva, verujem i ostala opozicija, nismo došli ovde da zarađujemo plate, nego smo došli da bi vam ukazali na naše iskustvo i da kažemo da su vaši zakoni koje ste pravili štetni, a i ovi koji se danas predlažu - da su veoma štetni. To je poenta, gospodine ministre, a moraćete da odgovorite i zbog čega ne dolaze na posao poslanici u Republičkoj skupštini. Sto hiljada dinara sa dnevnicama, a samo za 120 dinara, gospodine ministre, ...

Zahvaljujem, ali pošto ne živim od poslaničke plate ... Smanjili ste Fondu treće dete, jer od plata narodnih poslanika ide za Fond treće dete ...

Pričam o temi.

Dobro, poštovani građani Srbije, eto vidite da ne smete jednu rečenicu da kažete, a ovo je sve tema. Ali, to je bolna tema i zato i postoji ovaj parlament da se prihvate i bolne teme kao istina i kao činjenično stanje i da se kaže - gospodo, mi smo pokušali, nismo mogli da uradimo, nismo znali, evo sada ćemo da se povučemo.
Dalje, gospodine ministre, prerađivačka industrija kojom se vi hvalite, u januaru ove godine manja je nego u decembru prošle godine čak za 27,9%. Da li je i tome uzrok nerad u januaru mesecu od 15 dana. Gospodin ministar mi dobacuje malopre - nismo radili januara meseca 15 dana, pa je zbog toga pad proizvodnje i zbog toga je 923.000 ljudi bez posla u Srbiji.
Prošle godine, gospodine ministre, privatizovana su 194 preduzeća, od čega je ostvaren prihod od 342 miliona evra. Gde su te pare gospodine ministre? Niko se ne hvali da je imao neke koristi od tih para, nijedno malo ni srednje preduzeće nije otvoreno u Srbiji, loše se živi. Šta je to što se zove - budućnost Srbije? Šta je to što vi možete ovim zakonom - moram da pominjem stalno zakon, jer gospođa Nataša može da mi da opomenu - šta je to što ovim zakonom građani Srbije sutra dobijaju i bolje će živeti?
Rekli ste da ste vi iz budžeta dali subvenciju za poljoprivredu. Kome to pričate, gospodine ministre, kakva subvencija? Dali ste subvenciju za poljoprivredne proizvode gde 5% od ukupnog poljoprivrednog proizvoda ide ljudima koji se bave proizvodnjom nekih poljoprivrednih
proizvoda. Niste dali subvenciju za poljoprivredne mašine, a obećali ste. Niste dali subvenciju za proizvodnju sitne i krupne stoke, a obećali ste.
Takođe, ono što vam je obaveza, a niste ispoštovali - svake godine seljaci znaju koja je cena žita. Na moje pitanje resornom ministru za poljoprivredu koja će cena žita biti u 2003. godin, on kaže - to samo Bog zna. Pa, nije vas Bog poslao ovde, vas i Vladu Srbije, nego vas je poslao narod Srbije i narod Srbije će veoma brzo da vas smeni. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom 31. direktno se vidi da Vlada želi da onemoguće one trgovce, koji žele na veliko da se bave trgovinom cigaretama. Stranka srpskog jedinstva predlaže da se ukine ovaj predloženi iznos od 30 miliona kao depozit, koji treba svaki trgovac na veliko koji želi da prodaje cigarete da uplati Narodnoj banci Jugoslavije ili da da garanciju banke.
U obrazloženju Vlade se kaže da se odbija amandman Stranke srpskog jedinstva, iz razloga što 30 miliona treba taj trgovac na veliko da uplati i ukoliko ne plati porez da Vlada može da mu skine sa žiro-računa, odnosno da skine tu garanciju. Vlada Srbije i resorni ministar zaboravljaju da se akciza i porez na promet plaćaju pri kupovini. Onaj obveznik na veliko koji prodaje cigarete plaća samo razliku u ceni između nabavne i prodajne cene, tako da, ministre, to vaše obrazloženje, koje ste dali, ne stoji.
Pomenuli ste još jednu stvar - zbog sive ekonomije. Siva ekonomija takođe se uništava na kapiji proizvođača, jer se tamo plaćaju sve obaveze, akciza i porez. I pored toga što ste uveli da pet miliona dinara ide nepovratno u budžet Vlade Srbije i plus 30 miliona, postavlja se pitanje odakle će ti preduzetnici obezbediti ova sredstva.
Ne mogu da dobiju kredit, jer se kredit dobija namenski za proizvodnju, odnosno za nekretnine. Ovo nije nekretnina, ovo je delatnost, i kako će taj trgovac da dobije 30 miliona dinara garanciju neke banke. Imate sredstvo koje može da kazni one trgovce koji ne poštuju predloženi zakon, a te kazne vam čak idu i do 470 hiljada dinara; 400 hiljada plaća preduzeće, odgovorno lice u preduzeću i trgovac, tako da Vlada Srbije članom 31. predloženog zakona direktno želi da onemogući sve one koji žele da prodaju cigarete u svom magacinu.
Još jedno bolno pitanje, da će u Srbiji možda biti samo 2-3 trgovca. To znači da će njihova lokacija biti u Beogradu. Kako će onaj iz Jagodine, iz Niša, iz Kruševca, ako mu treba 10 boksova cigareta, ima malu radnju i nema više para da nabavi; on mora da upali to specijalno vozilo, da dođe u Beograd da bi mogao da napuni svoj magacin.
Stranka srpskog jedinstva predlaže da prihvatite ovaj amandman pošto, ne kažem da niste stručni, možda vam je to neko drugi napisao, vaše obrazloženje nije jasno i nije u praksi primenjivano do sada. Jer, ponavljam još jednom, akciza i porez se plaćaju pri uzimanju robe i to piše u računu, predračunska vrednost robe, obračunat porez. Znači, ne ide izjava, gospodine ministre. Molim vas da objasnite zbog čega ste dali ovakvo obrazloženje, da ne prihvatate amandman Stranke srpskog jedinstva.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedini član Predloga zakona gde predlagač zakona želi da pokaže kako vodi računa o deci, odnosno mladim ljudima. Ukoliko se uhvati da je u jednoj prodavnici maloletno lice kupilo cigarete, minimalna kazna za preduzeće, odgovorno lice u preduzeću i za trgovca je 12.000 dinara, a maksimalna kazna je 70.000 dinara. Odgovorno vam tvrdim da će dnevno biti minimum sedam - osam kazni za svaku prodavnicu na teritoriji gde se nalazi.

Da je povećan broj pušača u ovom vremenskom periodu - jeste, naročito kada su skupštinska zasedanja i kada ljudi gledaju ove sednice i kada vide kakvi se sve zakoni predlažu, a da nijedan zakon nije koristan za građane Srbije. Onda onaj ko je pušio jednu kutiju dnevno počne da puši dve i tri kutije, pošalje svoje dete da ide da kupi u prodavnicu, da ne propusti nešto, ono što će da kaže ministar Đelić ili neko od predlagača zakona. Mi smatramo da je ovaj član veoma rigorozan i predlažemo do 17 godina maloletno lice.

Da je tačno da DOS ne vodi računa o mladim ljudima, pokazuje kolika je školarina u poslednje vreme, da se ne vodi računa o mladim ljudima koji završe srednju školu, da nemaju posao, da oni koji su završili fakultete takođe nemaju posao. Mladi ljudi koji su bili zaposleni moraće sada, kada se zakon o zapošljavanju bude doneo u ovoj skupštini, a radili su po ugovoru, da izgube posao i neće imati nikakvu budućnost.

Da završim, DOS je hteo ovim članom da pokaže kako vodi računa o omladini, o mladim ljudima. To nije tačno. Ako bude prihvaćen ovaj zakon u celini, 50% prodavnica će biti zatvoreno, a samo će biti nekoliko trgovina na veliko, i to nekoliko imućnih ljudi, onih koji su sarađivali sa Vladom, odnosno sa DOS-om.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, reklamiram član 82. Trenutno u sali ima 75 ljudi, a 148 kartica. To je nepoštovanje radnih mesta pojedinih poslanika. Ministar Đelić je častio sve narodne poslanike, poštovani građani, odnosno one koji su na stalnom radu, po 1000 dinara za mesec januar jer su mnogo radili. Vidite da ih nema u sali. Plata je 21.000 dinara, 8.000 dinara je paušal, i to je 29.000.
Oni koji su na funkciji, a 90% poslanika iz DOS-a su ujedno i predsednici opština, dolaze službenim automobilima, pišu kao da dolaze svojim automobilom. Konkretno, iz Kragujevca je dnevnica 2.500 dinara, iz Niša 3.000 dinara; i ako ima 20 radnih dana pojedini poslanici zarađuju 80.000 dinara, dame i gospodo, poštovani građani Srbije.
Pedeset posto građana Srbije nema šta da jede. Zoran Đinđić kaže da treba svi da rade u Srbiji da bi Srbija krenula. Dajte vi taj primer ovde. Nemate to pravo da zloupotrebljavate radna mesta. Sada je 50% poslanika ili otišlo ili su dole u restoranu, jedu jeftine kolače i piju jeftin viski. Molim da se utvrdi kvorum.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući pažljivo ministra Đelića i njegovo izlaganje, zamena teza je bila za govornicom, jer ministar Đelić hoće da kaže kako se ovim zakonom zaustavlja šverc cigareta.
Međutim, ovim zakonom se ne zaustavlja šverc cigareta, nego se zatvaraju maloprodaje onih ljudi koji prehranjuju porodicu i onih ljudi koji na neki način žive od ovoga.
Šverc se zaustavlja na granici, gospodine ministre, a uveli ste i markice koje se lepe i stavljaju na svaku kutiju. Gospodine ministre, uveli ste i fiskalne kase, pa inspekcija čeka ispred prodavnice. Kada izađe neki kupac, on mora da pokaže račun. U tom računu stoji da je kupio kutiju "malboroa". Znači, šverc ne može na ovaj način da se zaustavi, već zakonom koji već postoji može da se zaustavi.
Međutim, šta želi Vlada Srbije ovim zakonom? Vlada Srbije želi da uzme monopol nad cigaretama i da samo nekoliko ljudi u Srbiji može da dobije licencu za prodaju cigareta na veliko. Kada su u pitanju ovi uslovi za koje ministar kaže da su veoma povoljni, ove uslove ne može da ispuni niko u maloprodaji.
Prvo o onome što je rekao gospodin ministar - hvali se kako su zapalili veliku količinu cigareta. Te cigarete nisu bile zarazne, gospodine ministre. Nismo mi videli da postoji izveštaj iz neke laboratorije da te cigarete nisu ispravne. Te cigarete je trebalo da date vojsci, da date onim ljudima koji su socijalno ugroženi ili da prodate, pošto je to poljoprivredni proizvod, pa da isplatite zaostale poljoprivredne penzije, gospodine ministre, a ne da zapalite. Postavlja se pitanje da li je stvarno zapaljena ona količina koja se pojavljuje u vašem izveštaju.
Što se tiče uslova kada je u pitanju ovaj zakon, agencija se otvara. Koliko je do sada otvoreno agencija u Srbiji, niko ne zna da nam kaže. Kaže se da agencija jednom godišnje podnosi izveštaj Vladi o svom radu, a Vlada Srbije jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Pa, to je demagogija. Kada je Vlada Srbije podnela neki izveštaj o svom radu u protekle dve godine?
Kaže ministar da smo mi druga država u Evropi po broju pušača. Pa, bili smo petnaesta država u Evropi 1999. godine, gospodine ministre, ali od kada je došao DOS na vlast propušili su i oni koji su prestali da puše i počeli su da puše oni koji nikada nisu pušili, a i vi ćete vrlo brzo početi da pušite jer ćete morati, gospodine ministre. Kada vas pojuri narod Srbije, imaćete veliki problem.
Gospodin ministar nije mogao da nam objasni da je ovaj zakon dobar. Takođe, pominje se izveštaj Vlade. Mi iz SSJ-a i građani Srbije, a verovatno i svi poslanici, očekivali smo da će Vlada doći u ovu skupštinu da nam kaže zašto se štrajkuje u Boru, zašto je 10.000 ljudi na ulici, zašto nisu izmirene obaveze radnika u Kragujevcu? Te cigarete ste mogli da prodate i da izmirite one obaveze koje ste imali prema radnicima u Kragujevcu. Najavljuje se otkaz za veliki broj radnika iz fabrika, iz velikih giganata Srbije. Takođe, nema Vlade da nam objasni šta će ti ljudi da rade.
Gospodine ministre, vi ste obećali da će se mala i srednja preduzeća u Srbiji otvarati svake nedelje. Mala i srednja preduzeća su te male maloprodaje koje vi zaustavljate ovim zakonom, gde su zaposlene porodice: tri radnika, četiri, šest itd. Reći ću šta to sprečava maloprodaju: vi i vaš zakon, pa ne mogu ljudi, ne samo novi koji žele da se bave trgovinom, već i oni koji su se bavili trgovinom i imali cigarete kao artikal u svojoj prodavnici, da rade.
Kada su u pitanju trgovci na veliko, mora da raspolaže magacinskim prostorom da može da smesti 30 tona cigareta. Pazite, trgovina na veliko! Do sada su ljudi uz 1.000 artikala imali su i cigarete. Sada taj neko ko već ima trgovinu na veliko mora da otvara neki novi magacinski prostor, da pravi neke hale itd, a vrlo je poznato da nema kredita u Srbiji i da to ljudi ne mogu sami da rade.
Takođe, gospodine ministre, predlažete u članu 28. da ne može da dobije dozvolu niko od trgovaca za maloprodaju, odnosno velikoprodaju, ukoliko je u poslednje tri godine bio novčano kažnjen da je prodavao cigarete. To su oni jadnici koji su ostali bez posla, koji su prodavali cigarete na kartonskim kutijama na buvljim i šarenim pijacama.
Gospodine ministre, vi ste obećali tim ljudima da ćete da ih vratite na posao. Ne samo da ih niste vratili na posao, nego im sada zaustavljate izvor prihoda da prehrane svoju porodicu. Svakom drugom su oduzete neke cigarete na tim kutijama i možda je svaki drugi taj trgovac, da ga tako nazovemo, koji je prehranjivao svoju porodicu, platio neku kaznu. Znači, oni ne mogu da dobiju dozvolu da u svojoj prodavnici, pored 500 artikala, imaju i cigarete.
Koliko mi je poznato, kada se vadi neka potvrda u sudu da li je neko lice osuđivano, vadi se samo ukoliko tražite dozvolu za oružje ili ukoliko ste konkurisali da se zaposlite u MUP-u, u vojsci i u inspekciji. Ne možete vi sada da tražite to od onih koji žele da otvore te prodavnice.
Dalje, predvideli ste specijalno vozilo za prevoz. Pazite, u jednom magacinu u velikoprodaji je došao vlasnik trgovine koji ima maloprodaju i kaže - dajte mi 100 kilograma brašna, 100 kilograma pirinča, 10 gajbi kisele vode i 200 kutija cigareta. E, ne mogu istim vozilom da se voze cigarete. To kažete u vašem članu 28, gospodine ministre. Znači, posebno vozilo mora da dođe, odnosno dva vozila da dođu u magacin velikoprodaje kako bi mogli da podignu robu koju su hteli.
Zatim, ovim zakonom predviđate da moraju i trafike da imaju mokre čvorove, jer se traži da se ispune higijenski uslovi. Vi koji imate trafike moraćete da dozidate toalet, pošto su neophodni higijenski uslovi za prodaju cigareta. To gospodin ministar kaže. To piše u članu 28.
Gospodine ministre, kažete da onaj ko želi na veliko da se bavi trgovinom cigareta mora 30 miliona dinara da uplati kao depozit Narodnoj banci. Vi mislite da tako prikažete onaj priliv u Narodnoj banci, kako Narodna banka u ovom mesecu ima toliko depozita, u onom mesecu onoliko itd.
Odakle nekom preduzetniku, koji se do sada bavio trgovinom i u svom magacinu imao cigarete, milion maraka da zadrži taj artikal u svom magacinu i da se bavi time? Odakle milion maraka? Ali, biće nekoliko ljudi, onih koji su do sada odrađivali za vas. No, naravno da se ovim zakonom ne stimulišu ljudi koji su izgubili posao i oni koji trenutno imaju trgovine na veliko i malo, da mogu i dalje da obavljaju ovu delatnost. Ovaj zakon je veoma rigorozan i veoma štetan.
Dalje, pet miliona dinara ide kao prihod u budžet. Znači, da sada imam velikoprodaju, imam već cigarete u velikoprodaji i moram da uplatim pet miliona dinara. Odakle mi pet miliona dinara? Takođe ne znam kako ćete to objasniti ljudima koji se bave tim poslom. Gospodine ministre, ovaj zakon je veoma štetan za sadašnje trgovce na veliko i malo, one koji se bave tim poslom i za oni koji treba da formiraju neko novo malo i srednje preduzeće.
Zašto ćemo mi glasati protiv ovog zakona? Prvo, zato što ste vi uveli u jednom članu npr. da ne mogu maloletna lica da kupuju cigarete u prodavnici; i sada, pošalje otac sina, koji ima 17 godina, da mu kupi cigarete, a prodavac kaže - ne može, daj ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu. U redu za decu do 14 godina, ali deca sa 17 godina su već omladinci, pa treba da prihvatite amandman koji je dala SSJ.

Evo, sada ću da završim.

Dalje, licencu ne mogu da dobiju oni koji su izgubili posao, gospodine ministre, a žele da otvore neku prodavnicu, pa pored ostalih artikala da imaju i cigarete u svojoj prodavnici, jer treba da uplate enormne cifre. Visoke su kazne kada su u pitanju trgovci na veliko i trgovci na malo, čak i do 400.000 dinara. Pa izađite i recite koliko boksova cigareta treba da se proda da bi neko zaradio 400.000 dinara, gospodine ministre.

Pa, gospodine ministre, ne puni se budžet od kazni, nego od proizvodnje. Sve vreme od kada ste vi došli na vlast samo gledate da kaznama naterete narod da prestaje da radi ono što je radio i na taj način punite budžet.

Dalje, gospodine ministre, nećemo glasati za ovaj zakon zato što svako od trgovaca mora da kupi posebno vozilo da bi prevozio cigarete, zato što pet miliona dinara ide u budžet, ne vraća se trgovcu na veliko, zato što 30 miliona dinara iznosi depozit kod Narodne banke. Zato SSJ neće glasati za ovaj predlog zakona i očekujemo da poslanici u ovoj skupštini glasaju protiv ovog zakona.

Ovaj zakon je štetan, nije stimulativan, ne donosi nova radna mesta, zaustavlja i zatvara život onih ljudi koji su ostali bez posla i onih ljudi koji će ovih dana, gospodine ministre, ostati bez posla, zbog vaše politike koju vodite. Savetujem vam, obiđite malo Kragujevac, idite u Bor, obiđite ove poljoprivredne proizvođače, gospodine ministre, koji protestuju zbog šećerne repe, koja nije isplaćena; nosim vam poruku od Požarevca do Kruševaca, poruku poljoprivrednih proizvoiđača šećerne repe, da će vam blokirati auto-put u roku od 20 dana ukoliko ne izmirite obavezu za neisplaćenu, a predatu šećernu repu. Zahvaljujem.

 

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik nam priča kako smo mi generacija koja treba da ostavi utisak na građane Srbije i Crne Gore. Jeste, to je generacija, većina u DOS-u, čije je prvo radno mesto Republička skupština i prvo radno mesto neke ministarske funkcije. Neću da nabrajam pojedince, ali oni se prepoznaju u mom govoru.
Gospodin Batić pita - gde je on? On je generacija malo starija, i gospodine Batiću, ja ću vas podsetiti da ste se vi "bili u grudi", na čelu sa Zoranom Đinđićem, 1999. godine, 2000. godine: "Kada mi dođemo na vlast, biće zajedničke države Srbije i Crne Gore". Milo Đukanović i Zoran Đinđić, pošto su za vreme rata pili na jahti, dogovorili su se da će sve biti u redu. Ali gospodo, kao neki privrednik, vajni, dvadeset i nešto godina, smatram da, kad se napravi neki dogovor, sporazum, ugovor itd, valjda treba da se poštuje.
Ovde postoji jedan sporazum, gde su petorica potpisnika. Od petorice potpisnika, trojica u iz Srbije. Od trojice, dvojica kažu da ne valja ova ustavna povelja i ustavni zakon. O čemu mi diskutujemo danas? Kako vi to iz DOS-a želite nas da ubedite? Je li ovo "Beogradski sporazum"? Ovde je potpisao Vojislav Koštunica, koji kaže da je loš ustavni zakon i ustavna povelja. Miroljub Labus, potpredsednik Vlade, visoka funkcija u državi, iz novoformirane G-17, Milo Đukanović iz Crne Gore, Filip Vujanović iz Crne Gore.
Ova predložena ustavna povelja odgovara samo ljudima koji će činiti tu zajedničku državu, odnosno funkcionerima, jer veliki broj funkcionera sada ostaje bez posla, oni iz DOS-a, jer su bili na nekim čelnim funkcijama; i sada, radi mira u kući, evo, počelo je da se dešava i otimanje mandata, poslaničkih mandata u ovoj skupštini, formiraju se neke nove famozne partije itd.
Jer, Zoran Đinđić želi da bude vlasnik 250 mandata u Narodnoj skupštini. Evo, predlažem da mi to stavimo na glasanje, da mu damo sve te mandate. Donesite odluku, izglasajte ovu nakaradnu, štetnu zajedničku državu, i da mi pročitamo u štampi, kao što smo to i do sada radili, šta se dešava u ovoj državi.
Današnja skupštinska rasprava o ustavnoj povelji zajedničke države Srbije i Crne Gore ponuđena je po principu "uzmi ili ostavi". Mi danas ne možemo da predložimo neke amandmane, a veliki broj članova ovog predloženog zakona i ustavne povelje su štetni za Srbiju i srpski narod, dame i gospodo. Konkretno, kad je u pitanju finansiranje zajedničke države, 95% će finansirati Srbija i narod koji živi u Srbiji.
Zato je gospodin Đelić, zvani "Boža derikoža", uveo neke nove poreze i neke nove obaveze, kad su u pitanju privatni preduzetnici, fiskalne kase itd. U Crnoj Gori nema fiskalnih kasa, ali ima u Srbiji, samo da bi DOS, ovakav kakav jeste, rasturen, ostao na vlasti.
Takođe, ko to finansira, još i to ko će finansirati - pa, finansiraće seljaci. Neko malopre govori, "pobegulja", jedan izdajnik, govori kako Seljačka stranka podržava tobože zajedničku državu. Pa, seljaci, poljoprivredni proizvođači, dame i gospodo, njima su smanjene cene njihovog poljoprivrednog proizvoda poslednjih šest meseci, pa je cena mesa opala za 40% na pijaci, pa druge obaveze.
I onaj, lepo udešeni ministar za poljoprivredu (bio je pre podne, a sada je pobegao) nisam stigao na red pre podne da ga pitam ponovo - zašto je on danas došao u ovu salu; kada dođe u salu treba da izađe i da kaže: poljoprivredni proizvođači neće plaćati, nikakvu obavezu neće imati za tu zajedničku državu, kao što je izašao gospodin Vladan Batić i brani svoje ministarstvo. Mi se ne slažemo s njim, ali pazite, to je jedino ministarstvo koje je uspelo da ljudi koji su zaposleni u tom ministarstvu imaju po 500 evra platu.
Kamo sreće da poljoprivrednici imaju takvog ministra za poljoprivredu i da se takav ministar za poljoprivredu bori; a nažalost, ovaj se bori samo kako će da otme neku partiju, odnosno da mu otmu partiju.
Ko još finansira ovu zajedničku državu? Finansiraju je radnici, oni koji su ostali bez posla, dame i gospodo, jer je njihova fabrika prodata, oni ih finansiraju. Finansiraju studenti preko školarine, da te pare idu za plate prosvetnih radnika, to je u redu, ali se plate prosvetnih radnika nisu povećale zato što je povećana školarina na fakultetima.
To vrlo dobro znaju, Milka, vi možda nemate studenta, ako imate, vaše plate su visoke, funkcija je vaša visoka, vi ne plaćate ništa, vama je lako, ali je teško onim roditeljima koji su ostali bez posla, a imaju decu na fakultetu, teško je poljoprivrednicima i teško je, Milka, penzionerima, i to onim penzionerima gde ste vi smanjili plate. A istog dana vama ste povećali poslaničke plate. Tim ljudima je teško.
Ko još finansira, šta je još najveći problem? Najveći problem u ovoj ponuđenoj ustavnoj povelji je da ne može nijedna odluka da prođe u toj zajedničkoj nakaradnoj državi ukoliko ne glasa više od polovine poslanika iz Crne Gore, odnosno iz Srbije. Desiće se da ne može nijedna odluka da prođe ukoliko 18 poslanika od 35, koliko ima Crna Gora, ne glasaju; tih 18 poslanika, ako u proseku 12.000 glasova jedan poslanik u Crnoj Gori uzima, to znači 216.000 birača, staviće veto na odluku za preko 6 miliona građana Srbije.
Da li je to dobra ustavna povelja? Nema sada onoga ko je pre podne objašnjavao, gospodin Zoran Đinđić, kako je to tobože mnogo dobro i kako je to korisno za Srbe i srpski narod.
Stranka srpskog jedinstva neće glasati za povelju, niti za ovaj ustavni zakon, jer ovo nije zajednička država.
Čuo sam od jednog gospodina kako se zove ta država, nisam autor te reči, ova zajednička država se zove "Đuka-đini". Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za ovaj predlog zakona, zato što veoma mali procenat se vraća u opštine i u gradove u Srbiji, a iz nama poznatih razloga za neki dan biće usvojena Ustavna povelja od strane DOS-ovske većine. Srbija ima obavezu da finansira tu zajedničku državu sa 95%.
SSJ smatra da konkretno, a navešću nekoliko gradova u Srbiji, gde smatramo da mali procenat da se vraća u te gradove i te opštine. Za Opštinu Batočina predviđeno je 17,1%, a mi predlažemo da se poveća na 20,9%. Batočina je u veoma teškoj situaciji. Batočina je imala i poplava, a nije dobila nadoknadu obećanu. Privreda u Batočina je u katastrofalnom stanju. Velika Plana, a za nju je predviđeno 7,7%, a zamenjuje se procentom 12,1%. To mi predlažemo, jer Velika Plana ima dobar geografski položaj, dobru infrastrukturu, ali privreda u Velikoj Plani takođe je u lošem stanju.
U Opštini Despotovac je predviđeno 18,8%, a zamenjuje se procentom 25,4%. Opština Despotovac je takođe u veoma teškoj situaciji kada je privreda u pitanju. Ništa se ne radi u Opštini Despotovac, a poznato je da se budžet puni iz poreza na zarade i poreza na promet. Ako porez na zarade pogledamo, a zarade u Opštini Despotovac su veoma male i veoma mali broj ljudi živi u Opštini Despotovac, oni koji su evidentno upisani u Opštini, jer je veliki broj građana u inostranstvu. Takođe ću pomenuti, u Opštini Despotovac kada je u pitanju zdravstvo, postoje dva lekara. Jedan je bio pre na vlasti, a to je dr Pavković. On ima privatnu ordinaciju. Drugi lekar koji je kandidat sada za predsednika Opštine, to je lekar Trifunović koji je otvrio kliniku u Opštini Despotovac. Svi građani u Opštini Despotovac kada odlaze na pregled, oni moraju da plaćaju jednom i drugom lekaru. Gospodin Pavković je bio direktor Doma zdravlja kada je Račić bio predsednik Opštine. Sada hoće gospodin Račić preko Pavkovića ponovo da se vrati na vlast u Opštini Despotovac. Ovaj drugi gospodin, Trifunović, koji je lekar, iznajmio je opštinsku zgradu za 5.000 dinara, a poznato je da jedan lokal od 20 kvadrata u Despotovcu košta 200 maraka. Tako da građani u Opštini Despotovac ukoliko se razbole, moraju da plate visoke cene pregleda, kada je u pitanju i jedna i druga ordinacija. U Opštini Despotovac privreda je u katastrofalnom stanju i zato mi predlažemo da se poveća od 18,8% na 25,4%.
Takođe, predlažemo da u Jagodini se poveća sa 5,6% na 10,1%. U Jagodini privreda ne radi, Fabrika kablova je smanjila proizvodnju. Sada smo čuli od ministra Vlahovića da će biti restruktruiranje u Fabrici kablova. Šta to znači? Otpuštanje radne snage. Zatvorena je jedna trgovinska firma "Morava" koja je zapošljavala 600 radnika, preko 50 lokala su zatvoreni i oni su sada prazni i ne radi niko u tim lokalima. Ljudi koji su zaposleni u toj firmi bili, sada su ostali bez posla. Zato mi predlažemo da ovaj veći procenat uđe u budžet, odnosno da se vrati Jagodini, jer 5,6% je veoma malo. Takođe, kada je u pitanju opštinski budžet u Jagodini, moram reći to da su tamo napravljene neke trgovine, samo da bi se taj budžet koji je štetan, kao što je i ovaj republički budžet štetan za Srbiju, izglasan i tamo je predviđeno da za veterinarsku stanicu se plati u toku 2003. godine šest miliona dinara i 3.500.000 za veštačko osemenjivanje krava. Poznato je da u Jagodinskoj opštini ima 3.000 krava i po 600 dinara to je 1.800.000.
Takođe se javlja jedna trgovina između JUL-a i DOS-a. Znači, u Jagodini ima vlast JUL i Demokratska stranka. Inače, JUL je sada otišao u ovu partiju koja čini kvorum, u partiju u socijalističku narodnu stranku. Tako da građani Srbije znaju da takve trgovine nema, samo ovde u ovoj skupštini. Oni moraju to da rade, jer na primer tu partiju predstavlja neki Života Jovanović - Žota koji radi u Elektrodistribuciji i izgubiće posao ukoliko ne prihvati ovaj budžet. Ima još jedan kandidata SPS-a, a moram i njih da pomenem, napravio je trgovinu da mu daju neku kuću u tzv. naselju "Budženo brdo", da mu daju tu kuću, neku babinu tamo, a da on prihvati taj budžet. Smatram, ukoliko se ne namenski potroši taj budžet, a potrošiće se nenamenski, jer već ima većinu ove dve pomenute partije, da Jagodina treba da dobije veći procenat, onaj procenat koji se vraća i dolazi u Jagodinu. U Opštini Lapovo takođe je veoma teško stanje.
Planirano je 5,6%, a zamenjuje se procentom 12,1. To mi predlažemo, jer je poznato da u Lapovo ne radi ništa, a da je planiran mali procenat za vraćanje toj opštini.
U opštini Paraćin planirano je 5,3%. Zamenjuje se procentom 10,4. U Paraćinu, privreda je bila razvijena, dok je cementara radila i dok nije prodata na način kao što je prodata. Sada će u cementari 50% radnika izgubiti posao, jer su im ponudili od 7 do 9.000 evra. Postavlja se pitanje kako će se puniti budžet 2003. godine, ako ti radnici više ne primaju plate kao što su primali do sada.
Nekada se dešavalo da se infrastrukturu širi u ovom gradu. Sada, sve pare koje zaradi vlasnik, nosi u svoju državu, u Švajcarsku. Zbog toga, Pomoravski okrug odnosno Paraćin, nema nikakve koristi od prodate cementare i od tih para, jer deo tih para ide i za budžet 2003. godine, da bi se nadoknadio onaj deficit.
Opština Ražanj - planirano je 45,8%, a zamenjuje se sa 53,1. Smatramo da Ražanj ima dobar geografski položaj, pored auto-puta. Privreda uopšte ne radi, mali broj radnika prima radnika u ovoj opštini. Smatramo da ovaj procenat treba povećati, s obzirom da je bila nerazvijena i pre.
Kada je u pitanju opština Rekovac, tamo je predviđeno 43,9%. Predlažemo da se taj procenat zameni procentom 51,3. Opština Rekovac je slepo crevo za bivšu vladajuću partiju, a i za ovu. U opštini Rekovac jedino radi Fabrika kablova, koja će smanjiti broj radnika, kada bude počeo da se sprovodi zakon o radu i privatizaciji.
Ova opština je u veoma teškoj situaciji i predlažemo da se poveća procenat, kako bi mogli ljudi nešto da naprave u toj opštini. Ona je u brdskom kraju.
Kada je u pitanju Svilajnac, planirano je 9%, a mi predlažemo 12,9%. Možda bi 9% bilo dobro i dovoljno da je Bidža ostao za prvog čoveka u Svilajncu. Pošto Bidže nema, privreda je smanjila proizvodnju u ovoj opštini. Predlažemo da se poveća procenat, jer znamo da veliki broj građana iz ove opštine radi u inostranstvu i da se budžet puti samo od onih koji žive i rade u opštini.
Bidža će izaći iz ove partije koja vam je činila većinu.

Evo završavam.
Za Ćupriju je predviđeno 10%, mi predlažemo 23,2. Ovde je ministar za lokalnu samoupravu, kome ja kažem da treba da raspiše vanredne lokalne izbore u Ćupriji, jer je u Ćupriji oduzeto preko 10 mandata. Ćuprijska opština nije imala sednicu u poslednjih devet meseci. Ništa se dobro ne dešava. Sve je stalo. Ćuprija nema vode, gospodine ministre. Započeli ste vodu u ovoj godini, da bi samo rekli građanima - biće to u julu mesecu, 2003. godine. Građani u Ćupriji ne žele više da čekaju vas, da vi obećavate ...

Upravo završavam. Ne želim da koristim drugih deset minuta.
Predlažem da vi, ministre, raspišete vanredne izbore. Neka građani izaberu neke ljude, možda će i one iste, ali nisu ostali bez mozga, da bi Ćuprija imala prave predstavnike i da bi se u Ćupriji nešto uradilo.