Vreme. Zahvaljujem.
Zoran Živković želi da odgovori na pitanje ili…?
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Vama je odgovoreno na vašu repliku.
(Zoran Živković, s mesta: Nećete da mi date? To je nastavak…)
Da, diktatorskog režima. Baš mi se sviđa taj diktatorski…
(Zoran Živković, s mesta: Ja tražim pravo na repliku.)
I mora da vam se da, inače ćete me išamarati, ili šta?
(Zoran Živković, s mesta: Kao i obično.)
Kao i obično? Evo, izvolite. Hoću da pokažem kako izgleda na delu nasilje nad predsedavajućem. Izvolite.

Nemojte meni replicirati, hteli ste da odgovorite prethodnom govorniku.

Ja ne repliciram, nego odlučujem o tome da li ću dati ili neću dati repliku.

Nemojte parlament da zovete kafanom, molim vas.

Ponovite, molim vas.

Zahvaljujem na vremenu koje ste mi posvetili.
Reč ima Balša Božović.

Budite ljubazni, samo po neposredno počinjenoj povredi Poslovnika. Znači, dok ste bili u sali pre 45 minuta. Znači, ne može. Idemo dalje.

Ne možete, mora po neposredno počinjenoj povredi Poslovnika.

Rekli ste onda kad ste bili.

Ne mogu vreme da vam vrati. Izvolite.

Pretpostavljam. Izvolite.

Molim vas da Zorana Đinđića ne spominjemo ovde.

Molim sve poslanike da ne spominjemo ubijenog premijera. Ja vas molim, u moje ime i u ime porodice, s kojom sam vrlo bliska. Prema tome, ja vas lično molim, ne kao predsednik.

Nadam se da će moja molba biti ispunjena, i mnogih ljudi van ove zgrade.
Po Poslovniku, reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.

Ne može, sada se kolega pozvao na član 107.