Nekako se borim za svoje pravo da govorim.
Ja bih po amandmanu na isti način kao moj uvaženi kolega, ali, samo jednu rečenicu će reći po amandmanu, koji je on dobro obrazložio i koji treba razmisliti da li da ga prihvatimo. Da vam kažem da ste vi trenutno u koaliciji, u tom savezu za svašta nešto, za upropaštavanje Srbije uglavnom, sa partijom koja je bila pre neki dan na proslavi Dana zastave, na teritoriji Kosova i Metohije, gde su se cerekali iznad albanske zastave i kleli jedni drugima na ljubav i na ujedinjenje.
(Marinika Tepić: Kažite, ne izmišljajte.)
Jedan političar iz Srbije. Znate vi valjda ko dolazi na sastanke, s kim ste zajedno i s kim ovde nastupate zajedno, s kim ste juče i stajali ovde, povremeno, prekjuče, kad smo počeli.
Ma, neću ja da radim to što vi radite. Ja ću da govorim ono kako ja hoću.
A šta ste sve podstakli u ova dva dana, ne mogu da vam objasnim. I neću se više javljati za reč. Evo, obećavam.
(Balša Božović dobacuje.)
Balša, to ako ostvarite, vaše pretnje, možda nikad više. Možda nikad više. Nije problem.
Da vam pročitam šta vaš uvaženi kolega, ovako kako ste podstakli tu mržnju i hajku i uopšte i prema ženama koje se bave politikom, a kamoli prema predsedniku parlamenta države, a ipak sedite u tom parlamentu, ovako kaže vaš ministar u senci, uvaženi glumac, predstavnik građanske opcije u ovoj državi, jer je danas opet poludeo načisto zbog vašeg ovde cerekanja, što sam se ja žalila što mi se niste izvinili. Ne znam da li se drogira, to je ipak opravdanje. Ne drogira se on, on ovo piše svesno i to je slika Saveza za Srbiju.
(Marinika Tepić: Znate vi i druge koji se drogiraju.)
„Izvinjavam se fuksama“, meni je teško ovo da čitam, ali ovo čitam zbog žena u Srbiji, koje možda razmišljaju kod kuće da se bave politikom. „Izvinjavam se fuksama što sam ih stavio u istu rečenicu sa Majom Gojković.“ To je od malopre.
(Marinika Tepić: A vi čitate tvitove?)
To je vaš kolega. Evo, čeka vas tamo na protestu, za koji dan slikaćete se zajedno, grliti i ljubiti. Nemojte, Marinika Tepić, da mi dobacujete, kao boga vas molim, budite sekund pristojna žena, sekund jedan.
(Marinika Tepić: Što se bavite Tviterom? Bavite se Skupštinom.)
Vama je dobacivanje to što neko iz vašeg društva i najbližeg okruženja kaže za predsednika parlamenta da je fuksa i ne odustaje od toga, jer je vama to smešno, zabavlja vas i niste smogli snage da ustanete i da kažete – „izvini“ ili da se ogradite od primitivca, par ekselans, Srbije koji je vaš stranački kolega.
Nastaviću da čitam dalje, zbog građana Srbije i zbog ovih mojih koleginica.
I nemojte više da glumite da ste član Ženske parlamentarne mreže, da držimo neke glupe konferencije u kojima svi kao – e, baš smo nešto postigle. Šta ste postigle? Mržnju Sergeja Trifunovića prema ženama u Srbiji.
I ostavite me da pročitam, jer vi niste predsedavajući i nećete to skoro biti, zato što narod neće glasati za žene koje mrze druge žene.
Objasnite mi samo - obraća se meni, uvaženi ministar u senci vašeg saveza - vama je dozvoljeno da nas vređate, nazivate đubradima, izdajnicima, da nas udarate štanglama za vrat, a onda kada uzvratimo istom merom ili sličnom merom vi glumite moraliste i zgražavate se. Pa, onda ide vrhunac prostakluka - pa, ne može to tako, smradino, pizdurino, fukso i govno.
(Dijana Vukomanović: Na šta ovo liči?)
I, stvarno ne može. Mi predstavljamo pristojno Srbiju, a vi predstavljate ovaj ološ ovde.
(Radoslav Milojičić: Ko predstavlja ološ?)
To je vaša slika. I, vi stojite dva dana i ne možete da se izdignete iz mulja u koji ste juče uneli u ovaj parlament, da kažete - mi se ograđujemo od ovog, Sergej Trifunović nam ne treba, ovo je prostakluk i ne sme ovako u Srbiji da se ponaša.
Možete sada da mašete koliko god hoćete, dva dana je prošlo, 48 sati, vi ste vašim ponašanjem podstakli mržnju, divljaštvo i crtanje mete na mojoj glavi.