Ja se izvinjavam, govorim kao neko ko je predložio jedan od zakona koji očigledno neki poslanici nisu ni pročitali ili imaju potrebu tako nešto da govore. Ali, taj zakon je pisala struka i onda i ne očekujem da poslanici pojedini bilo šta smisle, ne umeju i da kažu. Mi smo čuli more ovde neistinitih navoda, ne samo na zakon koji sam predložila, ja sam predlagač zakona, ja ga nisam pisala, pisala ga je struka, i to sa ponosom kažem, a kao poslanik imam prava da dobar zakon predložim.
Neverovatno je da poslanik ovde ustane i priča o Zakonu o uslugama kao nešto što smo mi uvrstili ovde na dnevni red. Zakon o uslugama uopšte nije na dnevnom redu, čak je i povučen iz procedure skupštinske. I, eto, samo ta činjenica govori da poslanik koji je govorio pre nekoliko ovde govornika, ni ne zna o čemu govori, niti se pripremio, niti zna šta mi imamo na dnevnom redu. I stvarno, jadna je ta moja profesija advokature ako se ona uopšte obraćala poslaniku da im nešto pomogne u vezi Zakona o uslugama. Evo, ubeđena sam da Advokatska komora Srbije nije imala nikakav kontakt sa ovim poslanikom, Advokatska komora Vojvodine još manje. Da li je neko iz beogradske organizacije razgovarao sa njim, možda, ali na njihovim tim partijskim seansama, znajući da je jedan od njih sada trenutno u tom pokretu za svašta nešto i pokušavaju da shvate filozofiju Alana Forda i ovoga što je ministar Mali rekao, bojim se da ništa nisu razumeli, jer su se nasmejali, da ako kaniš pobediti ne smeš izgubiti. Ali, oni stalno gube, gube i gube i nikad ništa da nauče, a to je barem da se pripremiš za sednicu kad hoćeš nešto da kritikuješ.
Što se tiče ovoga što je rečeno da je Smederevo uzelo kredit da bi pomoglo otvaranje neke fabrike, predložila bih poslaniku da se dobro raspita u svom trenutnom političkom okruženju kako su se ranije uzimali krediti i za kakve sve poslove. Ja ću mu samo reći nešto što ima malo dodirnih tačaka sa ovim zakonom koji sam predložila, a to je malo da prouči kako je i kada nastalo Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije“ 2009. godine i kako su sutra ujutru uzeli jedan ogroman kredit, ne bi li obavili prljav posao ovde u ovoj državi. Tako da preporučujem kolegama kada se zatrče da nešto kritikuju i govore, da se odmah pripreme da znaju kakav će odgovor dobiti nazad, ili da prećute neke stvari. Ja bih im u vezi ovoga zaista preporučila da prećute.
Što se tiče građana Srbije, važno je da ne ostane ta rečenica kako nekakav zakon sada treba da omogući izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji. To je takva budalaština opasna koja je ovde izgovorena, da davno nešto parlament Republike Srbije nije imao priliku da čuje. To je neverovatno. Ja znam da, recimo, hartija trpi sve, verovatno trpi i vazduh sve, ali da vi građane Srbije plašite sa ovakvom budalaštinom da jedan zakon omogućava izgradnju nuklearnih elektrana, i to danas u Srbiji, pa to je smejurija. Ali, znate šta, treba imati malo dubinu, malo širinu, obrazovanje, pa kad se pripremate da vidite koji zakoni još postoje u našoj državi. Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana još u Jugoslaviji koji važi ovde u Srbiji davno je zabranio izgradnju i nuklearnih elektrana i izgradnju postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva.
U članu 4. zakona, kojem ste samo verovatno uzeli prvu stranicu, pa rekli – aha, sad ću nešto da lupim u vezi ovoga, pa da ostane zabeleženo, dakle, u članu 4. upućuje se upravo na taj zakon gde je ovo sve zabranjeno. Pročitajte zakon pa onda ustanite nešto da kažete smisleno, ako to uopšte možete, a ja vam kažem – vežbajte, vežbajte i dalje kako bi jednog dana zaista prestali da gubite. Hvala.