Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8827">Maja Gojković</a>

Maja Gojković

Srpska napredna stranka

Govori

Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura, replika.
Hvala.
Izvolite.
Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.
Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Izvolite.
Hvala.

Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Gorica Gajić i narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Na član 2. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Vlada je prihvatila amandman, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč?

Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Gorica Gajić i narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.
Na član 3. amandman je podneo Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Na član 4. amandman u istovetnom tekstu podneli su Gorica Gajić i Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je da se posle člana 4. dodaju naziv člana i član 4a.
Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavno pitanje i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite.
Na član 5. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavno pitanje i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč?
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč?
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Na član 7. amandman je podnela Miroslava Stanković Đuričić.
Da li želite reč neko? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo Milorad Mirčić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite
Svakako ne može da prihvatimo amandman poslanika Filipa Stojanovića, koji traži da se briše član 9. odnosno načelo poverljivosti. Smatram da je postupak zaista o ovako osetljivom pitanju nešto što podrazumeva da javnost neka šira treba da bude isključena u takvom postupku.

Kratko da odgovorim samo u ime SNS, na nešto što ovde provejava. Prvo, da se zakon donosi na brzinu, što sam datum podnošenja predloga zakona od same Vlade Srbije odmah demantuje. Negde dve godine ovakav predlog zakona stoji u proceduri. Zaista je bilo dovoljno vremena da učinimo sve da se taj zakon poboljša i da bude iole prihvatljiv za sve zainteresovane strane u ovom postupku. Ne možemo da kažemo da postoji samo jedna strana zainteresovana u ovom postupku, nego je za to sigurno, interes za rešavanje ovako teškog pitanja ima i država Srbija.

Ovi svi slučajevi datiraju iz nekih sedamdesetih godina, osamdesetih godina, devedesetih godina i opet ne može da se kaže da je to nešto što je novo za naše društvo, ako vidimo da su se ove nemile pojave po bolnicama u Jugoslaviji tadašnjoj dešavale za vreme režima Tita, i onda niko nije uspeo da reši taj težak problem, pa nije ni period vladanja Slobodana Miloševića, pa onda nije ni Koštuničina Vlada itd, itd.

Da vas podsetim, naravno da država ima kontinuitet i bez obzira ko je krivac za ono što se dešavalo, računi se ispostavljaju onima koji su sada na vlasti voljom građana Srbije i normalno je da Vlada čini sve, bez obzira ko je na čelu te Vlade, da reši neki problem koji ni malo nije lak i ni malo nije jednostavan, kao što je problem nestalih beba o kojima sada razgovaramo.

Moram da kažem, ovaj parlament, ne ovaj saziv, nego ovaj parlament je imao anketni odbor. Pre neki dan smo čuli da treba da osnujemo novi anketni odbor, danas smo čuli da anketni odbori ne rešavaju sve. Hajde smislite šta zaista želite. Želite novi anketni odbor, ili ne želite novi anketni odbor. Svakako, Vlada će imati na tom nivou neku komisiju, ali ja kažem, moramo da shvatimo da Vlada i parlament nisu isto i da mi imamo prava ako hoćemo da stvaramo još jednu komisiju anketnu, to nije nikakav problem za novi saziv, ako budu razmišljali jednako kao što razmišlja nas nekoliko.

Da li je to potrebno? Ne znam. Nikakva tajna nije i nisu rezultati onog anketnog odbora iz 2006. godine, koji je vodila dr Dacin. Ne znam kojoj političkoj stranci je pripadala, ali Živodarka Dacin i kolege, vidim da je povremeno učestvovao jedan od poslanika iz Srpske radikalne stranke, jer ja sam taj izveštaj pročitala. Nikada paušalno ne govorim o nečemu kada se javim ovde, nego ga pročitam. U tom anketnom odboru povremeno je učestvovao i jedan poslanik, a tu je iz aktuelnog i sada saziva, a bio je i 2006. godine, ali nije bitno.

Hoću da kažem ono što je poenta, nije poenta ko je učestvovao, ko nije učestvovao i ko je potpisao, ko nije potpisao izveštaj, da je to javan dokument. Kako sam ga dobila ja, ako se malo potrudite, svako može da ga dobije, da uzme, da pročita i ja to preporučujem i toj novoj komisiji koja će se osnivati na nivou Vlade da svakako uzmu u obzir i rezultate ovog anketnog odbora. A svim zainteresovanima, evo i javnosti, broj tog dokumenta, Izveštaja Anketnog odbora radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, period od sedamdesetih godina prošlog veka, 01 Broj: 02-445/05, a Izveštaj 27. februar 2006. godine. Nikakva tajna, obiman izveštaj, ništa ovde, pretpostavljam da nije nestalo. Iz ovoga može da se pročita i da se koristi.

Postoje mnogobrojna svedočenja. Dobar nekakav polazni osnov, ali, kao što vidite, to je toliko komplikovana i teška materija da od sedamdesetih godina do 2020. godine nisu napravljeni veliki pomaci od Tita pa sve do dana današnjeg.

Postoji presuda Suda za ljudska prava, odnosi se na slučaj Zorice Jovanović i time je napravljen presedan. Znači, nešto što nas sada obavezuje, to nije celokupna ova materija Predloga zakona, ali nas obavezuje da donesemo zakon i da postupimo po presudi Suda za ljudska prava. Ako hoćemo pravnu državu, mi moramo da poštujemo presude sudova. Mi moramo da poštujemo, tamo piše 10.000, 10.000 je uneto u ovaj predlog zakona. To ne znači da mora neko da primi taj i da uzme novac. To je samo nešto što je presuđeno u slučaju Zorice Jovanović i napravljen je presedan da taj sud smatra, a mi smo ozbiljna država i mi i dobre i loše presude, i slagali se i ne slagali se, moramo da sprovodimo presude koje donose sudovi, a odnose se na Republiku Srbiju.

Kako sprovodimo raznorazne arbitraže koje uopšte nisu povoljne za Srbiju? Da li je našom krivicom, krivicom nekih ministara u prošlosti, kakve su sporazume i ugovore potpisivali, sve to ide sada na račun Republike Srbije. Videli ste da u budžetu postoje ozbiljne stavke koje se odnose na isplate, naknade štete po izgubljenim sporovima. Tu je bilo diskusije kada smo usvajali sud, zašto su te stavke tako velike. Eto, država mora da plaća nečije krupne greške iz prošlosti.

Tako da, vrlo je važno da kažemo da nije ovaj zakon donet na brzinu, a šta ćete sporije od dve godine, da ovo nisu, zbog javnosti ovo govorim, ovo nisu neki slučajevi gde je juče, prekjuče, prošle godine, pre dve godine, pre pet godina se nešto tako strašno desilo kod nas, nego da su to slučajevi iz davnih 70-tih, 80-tih i verovatno postoji i neki ih 90-tih godina. Ne mogu da tvrdima da se takva pojava ne dešava negde danas. Nemamo presudu, nemamo nikakav dokaz ni za šta. Nemojte da svi mi komentarišemo nešto iz novina ili iz nečijih tvrdnji.

Hajde malo, ipak se bavim pravnim poslom, moram malo da podvučem crtu i da kažem dajte da učinimo da se dokaže nešto. Zato treba koristiti sva dokumenta, evo kažem, potrudila sam se sve da odštampam. Koga interesuje može da kopira, može sam to da uradi i da se od nečega krene ako se tvrdi da je ovo izveštaj koji će nam pomoći da sve otkrijemo, ali ne verujem od 2006. godine, onda znači niko nije hteo da postupi po izveštaju iz 2006. godine. Ko je bio na čelu Vlade 2006. godine? Ko je bio na čelu policije 2006. godine? Ko je bio na čelu Ministarstva pravde 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine pa nije hteo da postupi? Ko? Službenici? Nemojte molim vas da službenike pitamo za nešto, uostalom službenici su kod nas u državi ne prikosnoveni, a mi se menjamo. Tako da bi odgovornost morali prihvatili ipak političari onog doba da ništa nisu uradili.

Evo, sad je neko tu ko hoće da proguta svaku groznu žabu da bi nešto uradili, da bi stvarno nešto uradili. Anketni odbor je imao 24 slučaja roditelja onog doba i time su se bavili. Sada ćemo možda videti. Ali, kažem, moram da kažem, uz svo poštovanje ministra Dragana Jočića, kao dobrog ministra unutrašnjih poslova, on recimo nije hteo da se odazove ni na jedan poziv tog anketnog odbora, ni na jedan jedini poziv.

Znači, imali smo jednu kariku u lancu vrlo bitnu koja nije htela da učestvuje u tome. Roditelji su iznosili svoje sumnje, postoji tu određena medicinska dokumentacija i veliki su tu propusti, pola toga nema. Čak se odlazilo u pogrebne ustanove da tu proba nešto anketni odbor da ustanovi. Matične knjige su isto vođene kako su vođene u to doba i išlo se na postupak usvajanja i mislim da je to jedan od najtežih postupaka, jer tu postoje neke stvari koje isključuju neku širu javnost radi zaštite dece i porodice koje su usvojile decu. Da li su usvojile tu decu to je za nas nepoznanica. Nemoj da budemo tračari neki koji samo pričamo ono što smo videli u novinama i na filmovima, nego hajde da se držimo činjenice, podataka kojih ima.

Kažem, većina spornih slučajeva po ovom izveštaju datiraju od Tita do početka vlasti Slobodana Miloševića 1990. godine. Radi se o deci koja su umrla u porodilištima i nikakva detaljna obrazloženja uzroka smrti ne postoje. To je ono što je utvrđeno, a nije tu ništa presuđeno. Tu se predlaže nešto da se institut zastarelosti otkloni. Važno je to u ovom slučaju uraditi. Zašto bi se neko bojao toga, samo je važno dobro paziti da otklanjanje instituta zastarelosti ne ugrozi pravni poredak jedne države, pa da se u budućnosti kada imamo neke nove dileme, neke nove probleme, ne omogućava stalno da se nešto retroaktivno rešava. U ovom slučaju u redu, jer, zaista, nemoguće je da zastari potraga za decom koja su nestala.

To se uradilo u ime porodica koje tragaju za svojom nestalom decom, ali i u ime onih imaju sumnju u stvari čija su oni deca. Samo u tom smislu. Preporučeno je ovim izveštajem da se donese leks specijalis. Od 2006. godine nikome nije palo napamet da donese leks specijalis. Ja vam kažem 2006. godine, ajde da vidimo. Ja sam se naslušala konferencija za štampu od uvaženih poslanika koji su u ono vreme bili na vlasti i tu moram da apostrofiram poslanicu Aleksandru Jerkov, ne mislim ništa loše o njoj, dapače, ali to što lakoća kojom se neko obazire na velike probleme koje mora da rešava ova garnitura vlasti mene često zapanjuje.

Godine 2006. su njeni bili na vlasti, pa što nije držala konferencije za štampu i iznela neki leks specijalis koji bi usvajali, ne znam, Koštunica i Mirko Cvetković i Boris Tadić i svi oni u čije se ideje danas zaklinje. Pa i Nenad Čanak kome je pripadala i ne znam već kome jeste kome nije. Zašto nije? Ona sada stoji da drži konferencije za štampu i čita nam lekcije kako nešto treba uraditi i kako to treba uraditi, onda ne dođe ovde u salu, ne uloži ni jedan amandman i ne pomogne nam.

Postoje neke teme koje su važnije od politike, a tema nestalih beba je važnija od politike. Tu treba svi zajedno da radimo na tome. Si zajedno. Evo, drago mi je da su usvojeni i neki amandmani opozicije, da su usvojeni amandmani opozicione SRS. Nešto se menja u ovom parlamentu i to je dobro. Ali, ne poštujem, zaista ne poštujem kad mi neko čita lekcije iz hodnika, kao poslanica Aleksandra Jerkov, a nije pročitala ovaj izveštaj.

Žao mi je što nije tu da je pitam šta je ona lično učinila da se donese leks specijalis za vreme vlasti DS kojoj pripada, dušom i telom i glavom? Šta je ona učinila u ono vreme kada su njeni vladali, jer ovaj problem nije nastao od 2012. godine dolaskom na vlast SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Ali ćemo ga rešiti korak po korak. I ovo je prvi korak i tako treba shvatiti. Hvala svim poslanicima koji su ozbiljno učestvovali, koji su podnosili amandmane i došli smo do nekog rešenja koje će iole zadovoljiti sve involvirane strane u ovom slučaju. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić.
Izvolite.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.
Izvolite.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.