Hvala vam puno.
Mislila sam da ćete po treći put da prozovete Miladina Ševarlića kao najvažnijeg poslanika ovde, da mu date treću šansu, valjda da diskutuje o REM-u. Neće čovek da diskutuje i idemo dalje, kao što mnogi neće.
Za mene je jedno veliko iznenađenje da mi godinama pričamo o ulozi REM-a i o važnosti REM-a, imamo primedbe na njihov rad, mnogobrojne, bez obzira da li smo poslanici većine, koliko … ili smo poslanici koji se nalaze u opoziciji. Svi mi imamo neke primedbe na medijsku sliku u Srbiji, manje više na rad REM-a. Moja primedba, kao prvog među jednakim u ime svih vas, mislim da se vrlo malo pažnje obraća u informativnim programima, malo pažnje obraća na naš suštinski rad.
Imamo direktne televizijske prenose, pa šta? Mi to plaćamo, to je dogovoreno da imamo direktne televizijske prenose i to ne znači biti informisan o radu parlamenta Republike Srbije. Za svaki sekund, potez nečeg bitnog što je urađeno za građane Srbije mora da se obara ruka sa različitim, uglavnom, televizijskim kućama, moramo da priznamo da se ljudi najviše informišu tako što kod kuće menjaju kanale i onda treba da nešto izazove njihovu pažnju.
Što se tiče parlamenta Srbije mi smo interesantni samo kada se ovde desi nekakav incident, kada nekog neko opsuje, kada se poslanici potuku, izriču opomene, a ovako suštinski da pitamo novinare šta mi, uopšte imamo na dnevnom radu, jednog zasedanja, hajde da budem blaga, 97% bi palo na ispitu, 3% bi položilo.
Njih interesuje samo šta ste tog dana uradili, nešto loše nekom svom kolegi, ili kako ste se obukli, ili šta imate na glavi, a ne u glavi, i da li ste spavali u hotelu sa tri zvezdice ili vas je neko naterao da ga menjate, takve neke budalaštine, trivijalne stvari, koje ne čine suštinu našeg rada.
Imam zamerki mnogo više nego oni koji su na ulicama i glumataju nešto kako nisu dovoljno zastupljeni.
Biće mnogo više zastupljeni samo prvo da dokažu svoju političku relevantnost. Politička relevantnost se dokazuje na izborima, onoliko koliko građani Srbije uopšte shvate šta ti politički nudiš njima na tom tržištu i to je tvoja snaga i toliko te pozivaju ili te ne pozivaju u neke emisije. To je suština komunikacije političke sa medijima.
Sad to što neko sa ulice hoće da bude interesantan, mnogo više interesantniji, atraktivniji i zastupljeniji od nas parlamentarnih stranaka, to je, mislim, njihovo diskreciono pravo, ali s druge strane, i njihov privatan problem.
Toliko se buke diže u ovoj državi zbog Đilasa, koji nije izašao na izbore, neće ni sada, i postoji jedno jedino objašnjenje zašto Dragan Đilas, koji vlada medijima, neće da izađe na izbore, pa zato što, pošto je perjanica njegove politike Marinika Tepić, može da očekuje samo da će dobiti jedan politički nokaut, ne od protivnika, nego od građana Srbije.
Šta smo mi videli od političkog programa, kako se zovu oni, Savez za Srbiju, ili promene, Savez za Srbiju, koji je svašta nešto, jer partija Dragana Đilasa se ne zove Savez za Srbiju. Kako se zove njegova partija? Ne mogu ni da ih upamtim. To je neverovatno kakvi su to politički transferi i kako je to lažna mimikrija i predstavljanje u javnosti, ne može čovek da mu upamti naziv partije, Stranka slobode i pravde. Mislila sam da je to Mursijeva stranka, a ne Đilasova, ali dobro. Sasvim je u redu i kad ukradeš naziv neke partije u svetu.
Ali, očigledno on ne može da se pronađe, ne samo politički, nego ne može da pronađe ni naziv partije, ali je pronašao fantastičnog potpredsednika Mariniku Tepić, koja očigledno radi protiv građana Srbije, ali radi i protiv Dragana Đilasa, i treba da se zabrine.
Ono što je moj apel, ja nemam takav način komunikacije kao moj uvaženi kolega Đukanović, da molim urednike, ali nekako bi bilo dobro, zbog parlamenta i zbog predstojećih izbora, da Marinika Tepić što više prostora dobije i da što više političkih izjava imamo onakve kakve smo juče imali prilike da čujemo i vidimo, nažalost, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Meni je žao. Ja poštujem sve poslanike ovde, zato što neko je glasao za njih. Ne poštujem njih imenom i prezimenom, nego građane Srbije koji stoje iza svih vas. Ali, da vam kažem, Mariniku Tepić ne poštujem. Posle onog juče što je ona izgovorila ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, neću da budem politički korektna, neću ni da lažem i da izmišljam ovde pred vama da više poštujem poslanicu Mariniku Tepić, kada je ne poštujem, jer ono juče, ne, ne, stvarno nemam trunke poštovanja i neka me razapnu ovi Đilasovi mediji, mene to baš briga, uopšte me ne dotiče. Posle 30 godina bavljenja politikom, može Đilas da radi šta god hoće u svojim medijima, i neka me prozivaju zbog ovoga, i eto, neka nekako popune večerašnji program, ako nemaju ništa pametnije.
Nekako smo prešli preko suštine, otkud mi sada menjamo tri člana REM-a, odnosno popunjavamo upražnjena mesta. Prvi zahtevi Đilasove družine, Đilas, Jeremić, Boško Obradović, Marinika Tepić i juče sam rekla - i naravno Džej, pošto ne znamo ko tu još pripada, je bio kao, da, Borko Stefanović, Novosađanin koji je odbornik u Skupštini Grada Beograda. Fascinantno je naučio verovatno naziv jedne ulice i sad zastupa interese građana Beograda, nema veze. Nije to tema. Upravo je bilo to da oni počinju da bojkotuju rad našeg parlamenta.
Sve je krenulo od toga zato što nama procedura poslovnička je ugrožena mojim načinom vođenja i odnosom poslanika većine prema njima. Sve je krenulo od toga, toliko ih je pogodilo da su napustili vojvođansku skupštinu i sve lokalne parlamente i od tog bola se još uvek se presamićuju. Još uvek im je to neverovatno teško da prebrode to, iako smo nakon izveštaja Evropske komisije zaista, nije to lako, ali samo neko ko voli ovu državu i ko ume da prizna da je pogrešio u nečemu, može da prihvati svoje greške i da pokuša da ispravi te procedure. I mi smo to znatno unapredili i uradili. Čak i SRS je to priznala, i Đorđe Vukadinović je smogao snage nekoliko puta da mi prizna, iako uvek kaže ali. Ima ono ali koje devojci sreću kvari, i onda uvek kaže ali, ali nema veze, postigli smo nešto.
Umesto da se vrate ovde u parlament i da imamo dijalog u ovom domu gde je i mesto dijalogu, oni su i dalje ostali na ulici i nastavili dalje da izmišljaju nekakve razloge zašto oni bojkotuju sistem, kako oni kažu, zašto oni neće da izađu na izbore, pa zašto neće ovo, pa zašto neće ono. I ono što zameram, zameram svima nama, mnogo im pažnje obraćamo. Stvarno, sve svoje političke kapacitete smo usmerili na jednu šačicu konglomerata poslanika i nekih poslanica koje žele da prosto budu u centru pažnje, da odrađuju nekakve zadatke koje im neko, ne znam ni ja ko zadaje, da nanesu štetu Republici Srbiji koliko god mogu, a u stvari se oni šale sa svima nama i šale se sa svim građanima Srbije koji bi eventualno glasali za njih jer nisu zadovoljni politikom SNS, nečim smo ih uvredili, misle da mi nismo u pravu, da su u pravu Marinika Tepić, Đilas, Boško Obradović. Ne znam samo kako može neko da ih spoji u jedan politički korpus i da glasaju za njih?
Oni se sa njima zafrkavaju. Oni neće da izađu na izbore, zato što je to izuzetno mali broj građana Srbije i znaju da ne bi prešli cenzus, nikako, ni u ludilu neće preći cenzus. Posle ove politike kojoj smo juče čuli finale odnosa prema Republici Srbiji, onih laži i izmišljotina da bilo ko u Srbiji nekakvim novcem kupuje odpriznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i da je u stvari Đilasu i Mariniki Tepić strašno teško što je 17 država odpriznalo tu samoproglašenu nezavisnost.
Meni je sve jasno da mi isključivo ovo radimo zbog sebe, a ne zbog njih, jer oni nisu ni imali nekakvu ozbiljnu nameru da se ikada pojave na tim izborima.
Godine 2012. pod uslovima Dragana Đilasa i te njegove ekipe oko njega, pobedio je Tomislav Nikolić, postao predsednik države. Pobedila je SNS pod istim tim uslovima.
Da vam objasnim kako je izgledala medijska scena u to vreme. Nisam bila član SNS, to otvoreno kažem. Pa, izbacili ste me iz stranke. Znači, nisam bila član nijedne partije. Ja sam to gledala kao građanin Srbije koji treba da se odluči za koga da glasa. I kupujem novine u kojima na naslovnoj stranici, u vreme Đilasa, kralja svega u državi što se tiče medijske scene Srbije, sinovi Tomislava Nikolića vuku gole neke ljude po Pančevu vezane za automobile. Ja sam bila u totalnom šoku. Prvo, znam Tomislava Nikolića, znam njegove sinove. Nikad niko to posle nije potvrdio. Tako su izgledali mediji i izborni uslovi 2012. godine.
Samo su nešto zaboravili. Ti možeš lažne vesti da svaki dan plasiraš u svim svojim medijima, a sve je bilo Đilasovo, da se ne šalimo, sve je bilo Đilasovo.
Toma ih je pobedio. Tomislav Nikolić ih je pobedio i SNS, tačka. To je tako pa je tako zato što su građani Srbije to odlučili. Oni su držali sve biračke odbore. Nisu bili transparentni nikakvi spiskovi. Mediji su bili pod njihovom kontrolom, ali narod nije bio pod njihovom kontrolom. Ti nikad ne znaš šta će i koga će narod da zaokruži tamo kad ode tajno. Tiho, mirno srušili su taj režim, srušili su tu ne politiku, oterali su Borisa Tadića čija je politika bila da spava, budi se pored Severine Vučković. Srušili su predsednika koji je sedeo pored Berluskonija i trpeo da se on zafrkava sa njim i kaže – evo sedim tu pored Ričarda Gira i da omalovažava Srbiju i njega. Svega se sećam i narod je pobedio. Sada oni tvrde da to ništa nije bilo u redu. Hvala im na tome.
Nije lako učestvovati u dijalogu sa nekim ko ne želi dijalog, ali zato što volim svoju državu hoćemo fer izbore, hoćemo da se konkurencija pojavi na tim izborima, ušli smo u dijalog ovde u parlamentu, to je velika naša pobeda, vratili smo deo opozicije u parlament i došli do ovih zaključaka da nešto treba da se menja. Promenili smo zakone, usvojili smo i konstituisali Nadzorni odbor koji nikada nije postojao u ovoj državi. Oni su doneli taj zakon. Đilas je doneo taj zakon, Boris Tadić, ta ekipa, DS i nikad ga nisu implementirali. Mi smo doneli taj Nadzorni odbor i došli smo do REM-a. Formula tri plus dva. Đorđe Vukadinović je prisustvovao razgovorima. Znači, tri upražnjena mesta i plus dva zato što nije ista procedura.
U ime vladajuće većine sam dala izjavu da ćemo izabrati do Nove godine članove REM-a. Tih pet, tri plus dva. Tri raspravljamo sada i uskoro ćemo izabrati dva. Pretpostavljam da je i evropskim parlamentarcima, evo zovu me da protestvuju, stalo do vladavine prava koliko i nama i da nas neće terati da mi sečemo glave članovima REM-a, nego da nas ostave da nađemo put kako to, u skladu sa zakonom, da se i završi, izabraćemo još dva.
Imamo tri predloga. Ne znam da li je predlagač to objasnio. Ovlašćeni predlagači su poslaničke grupe. Znači, morate da budete poslanička grupa. To isto moram da objasnim Bošku Obradoviću. Ne može on nikog da predloži, nema grupu. Đilasu moram da objasnim, nije učestvovao na izborima, znači, ne može da predlaže sa ulice da mi biramo, da mu mi koji sedimo u parlamentu izaberemo nekog izaslanika. To je mogla Marinika da mu objasni, ako zna nešto da objasni, osim da izmišlja i da blati državu u kojoj živi. Treće su nacionalne manjine, je li tako? Saveti nacionalnih manjina i, treće, Udruženje filmskih i dramskih umetnika.
Nije istina. Neko je tu rekao da smo radili nešto s brda s dola. Po kandidatima vidim da su to manje-više isti kandidati koji su bili u proceduri još dok sam bila predsednik tog odbora.
Možemo da se ljutimo, da se ne ljutimo kad nam ne prođe neki kandidat, pa ne mogu svi da prođu. Većina će odlučiti za koga će glasati. Mi smo demokratska stranka, iako to baš ne razumem, ja sam malo starog kova, šta to znači da neki poslanik iz stranke kojoj pripadam kaže – ja neću da glasam za to. To je u redu. To u Britaniji postoji, partijski bič. To baš tako ne izgleda u demokratskim državama. To ne izgleda u demokratskim državama tako, onda drugi neki iz većine kaže – nije prošao moj, ja ni lud neću sad za ovoga da glasam. Super. To je kritika nama. To nije kritika vama iz opozicije. To je kritika nama, tako se ne radi, tako se ne ponaša.
Znači, mišljenje možeš da izneseš, ali kada pobedi većina, da li u partiji ili bilo gde, ima da se poštuje ta odluka. To sam naučila kada sam se uopšte učlanila u neku stranku i ta odluka ima da se poštuje, ima da se glasa onako kako se odluči u poslaničkim klubovima. To je moj odgovor onima koji stalno imaju neko svoje mišljenje toliko daleko da neće sada da glasaju za nešto. To ne dolazi u obzir i o tome ćemo pričati na nekim drugim mestima.
Kažem, zahvaljujem strankama koje su dale svoje predloge, odlučićemo koga ćemo da podržimo. Ne može uvek da bude svako iz vladajuće većine, nije ni normalno, nismo se tako ni dogovorili, te karte će biti pomešane i REM, srećno bilo, neka radi svoje u okviru zakona, a ne u okviru onoga što Đilas očekuje od njih, da oni slušaju sada Dragana Đilasa. Ko god da bude izabran, biće pod lupom javnosti i biće pod našom lupom.
Ne znam ko je iz opozicije pričao o sadašnjem sastavu REM-a. Mi nikoga nećemo da teramo da da ostavku, radi ovo ili ono. To nije uloga poslanika SNS. Meni se, takođe, nije dopalo kada je jedna članica REM-a došla ovde na javno slušanje koje je parlament organizovao, gde smo pričali o ulozi nacionalnih emitera, programa, televizija, da kaže nama u prisustvu poslanika – ostavite nas svi zajedno na miru. To nema smisla.
Nisam imala prilike da je sretnem, da je vidim, ali ne može niko u parlamentu da kaže, ni ministar, ni neko koga smo izabrali, REM, ni bilo ko, nosilac bilo koje funkcije, ni ove razne agencije, samostalni, nezavisni, ovaj, onaj, ostavite nas na miru. Neka oni nas malo ostave na miru. To je moja poruka svima njima koji zaboravljaju ko je izabran od naroda, ko je glasao za njih i ko im je omogućio da obavljaju te funkcije. Znači, neka oni nas malo ostave na miru, neka rade svoj posao, pa bi mi imali malo manje muke da popravljamo njihov rad ili ne rad.
Pošto sam izuzetno dugo govorila, kažem, pristupićemo ovome, glasaću onako kako se odluči u poslaničkom klubu SNS. Mogu da imam mišljenje ovako ili onako, mogu da iznesem to, ali nisam ni malo veći, ni malo manji političar ako glasam onako kako odluči moj poslanički klub, i to ću poštovati, i to kažem zbog onih koji misle da su veći političari, veće demokrate ako nešto kažu ovde pred kamerama.
Kažem, dobri su to sve predlozi. Zoran Simjanović, kompozitor, kome sam se divila zbog njegove filmske umetnosti i muzike od mlađih dana. Sa obe ruke ću glasati za njega, iako uopšte ne znam kojoj političkoj opciji on pripada, niti me to interesuje, pošto sa REM-om svi zajedno imamo dodirnih tačaka u tragovima.
Kažem, Dragan Đilas neka samo piše pisma, neka pokušava da utiče na medije. Piše pisma kao Tito nekada, samo nema tu snagu, nema partiju. Ima samo nešto malo ulice. Njegova snaga, njegova slika i prilika su Boško Obradović i Marinika Tepić. Da sam ja član ili simpatizer DS, ne bih glasala za njih. Da mi ruke zavrću i da mi zabijaju eksere u nokte, ne bih glasala za Boška Obradovića koji je ušao u istoriju politike i ovog parlamenta tako što je ušao u kabinet kod predsednice parlamenta i pokušao sa svojim kolegama da me fizički ugrožava, da me gura, da me udara.
Marinika Tepić je samo jedna sitna čestica u istoriji Republike Srbije koja će uskoro biti zaboravljena, zato što joj ja želim da istraje u bojkotu izbora i da je što pre javnost Srbije zaboravi i da ne koristi više ovaj parlament kao kvazi poslanik i da drži konferencije za štampu u holu ovde Narodne skupštine Republike Srbije i u ime ne znam ni ja koga više jer je ona kralj, kraljica preletača, preletačevića planete, a ne ovog parlamenta i Srbije, i da ne govori više, neće imati priliku, svojom odlukom, jer će ona kao da bojkotuje izbore i da ne znam ni ja šta da uradi, da govori protiv Republike Srbije. To je uradila juče, a samo ona zna čije interese je ona juče zastupala kada je ovde iznela gomilu laži i kada je valjda kao predstavnik političke partije Bedžeta Pacolija iznosila ovde morbidne optužbe na račun naše države. Hvala.