Zahvaljujem se.
Samo mali prilog diskusiji, uvaženi kolega, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, razlikovaće se u odnosu na uvažene kolege iz moje poslaničke grupe. Nekako bi trebalo malo da pričamo i o tome šta obični građani žele da čuju nas kao predstavnika ovde u parlamentu. Nema potrebe da samo hvalimo struku i predloge zakona ili zakone koji su već stupili na snagu i nisu baš odoleli izazovu vremena, pa sad moramo da imamo veći broj predloga izmena i dopuna, jer nije suština u našim diskusijama ovde u raspravi da samo hvalimo predlagača nego bez obzira što ćemo mi podržati svakako ovaj predlog o izmenama i dopunama važećeg zakona treba da učinimo sve da ovi predlozi budu mnogo bolji.
Čuli smo diskusiju moje uvažene koleginice Biljane Pantić Pilje i onako, njen stav je bio, samo o pozitivnim efektima važećeg zakona, a naša uloga je da pričamo i o negativnim efektima i to nije ništa strašno niti zabrinjavajuće, ali njen stav je bio vrlo liberalan. Ne pripadam toj političkoj opciji koja ima ovako liberalan stav kakav je iznela moja uvažena koleginica, njena profesija je profesija advokata. Očigledno u svojim slučajevima najviše zastupa poverioce, a postojimo i mi koji bi ovde, verbalno, nisam advokat i nemam advokatsku kancelariju, koji bi ovde da zastupamo i prava dužnika.
Znači, kada jedan zakon treba da ima efekte u odnosu na dve strane ovog postupka, svaka čast onima koji se trude i treba da poverioci ostvare svoje pravo, jer dug je dug. Nisu tako loši bili sudovi kada su se bavili izvršenjem ni onda koliko nisu ni sada fantastični izvršitelji koje smo uveli novim zakonom. Znači, istina je negde na polovini. Niti su oni tako bili loši, niti je sve u našoj prošlosti tako strašno, niti je sada sve ovo moderno i novo fantastično. I jedno i drugo ima svoje nedostatke. Naravno, čekalo se onda izuzetno dugo na izvršenje dugova, ali ne možemo da kažemo da je brzina uvek i vrlina, pogotovo u ovakvim postupcima. Da li ćemo menjati? Pa, svi smo mi svesni da točak jednom kada ode napred nema povratka u nazad i verovatno sudovi nikad više neće imati funkciju izvršitelja.
Pošto mi ovde nismo stručna lica, stručna lica rade u ministarstvu i stručna lica su prošla različite javne rasprave. Mi smo ovde obični ljudi koji svi znaju neke priče iz naše okoline, koje je imalo negativna iskustva sa izvršiteljima. To su obični ljudi i ljudske priče, to je život. Ono što mi često zaboravljamo kada donosimo zakone ili kada ih sprovodimo život je nešto drugo od mrtvog slova na papiru i prakse.
Ovim izmenama i dopunama svakako koristite i pokušavate da iskažete u zakonu, i tu socijalnu dimenziju koja je vrlo bitna kada donosimo ovako radikalne zakone, naročito u oblasti prodaje nekretnina.
Kada su nekretnine u pitanju, kao nešto, kao sredstvo izvršenja da bi se podmirio nekakav dug naš zadatak, ovde sveukupnih poslanika, da sagledamo i tu drugu dimenziju da će poverioc možda dobiti svoj dug, često deo duga i to zahvaljujući veštim igrama izvršitelja i poverioca, a dug se time bolševno ne izmiruje. I, onda imamo problem, imamo ljude na ulicama, a sa druge strane dug, pa na čudan način i uvećan, jer tu su ogromni troškovi izvršitelja, tu su ogromne kamate koje često, verovali ili ne pojedu onaj osnovni dug.
Ako se pozivamo na predsednika države, da moramo uvek da razmišljamo o siromašnim građanima, evo, ovo je jedan od Predloga zakona gde zaista imamo prostora da razmišljamo o dužnicima koji su najčešće siromašni građani, oni koji imaju izvesna sredstva, retko kada i padaju u dug ili nađu načina da se dogovore sa svojim poveriocima, pa i sa bankama kako da im se to reprogramira i uvek neki srednji sloj koji je danas kod nas labilan, malo sada jače u poslednje vreme i siromašni slojevi građana stradaju u ovakvim postupcima.
Izvršitelji, nadam se da negativna slika koju većina nas ovde ima o izvršiteljima nije nešto što je zaista tako. Ali, izvršitelji koji su prvi iskoristili šansu da postanu izvršitelji nakon usvajanja i stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju su zaista postali poseban sloj ljudi, izuzetno imućni ljudi i koji su nastavili da razvijaju svoj posao.
Ja ih razumem, ali su našli mogućnosti da imaju izvršiteljske kancelarije po čitavoj Srbiji, jedni te isti. Znači to je jedna mreža, poslovna mreža izvršitelja po čitavoj državi. Nekako su se spojili, našli zajednički jezik sa pojedinim advokatima, koji imaju na stotine zaposlenih, koji se ničim drugim ne bave nego samo telefoniranjem pokušavajući da izvrše potraživanja banaka. Njihova struka tu uopšte ne postoji. Oni rade ono što bi trebalo banke da rade. Telefoniraju za neku malu nadoknadu, od nosioca advokatske firme i maltretiraju ljude i pokrivaju banke.
Treće, koje je tu u mreži i izvršitelji danas imaju i notarske kancelarije u svom sistemu, tako da je to zaista postao profitabilan posao. Ja skidam kapu, jer meni mozak u tom pravcu nikada ne radi, nikako da se setim nekog lukrativnog posla, pa da to sve zajedno napravim koncern jednak „Coca-coli“ ili „Naftnoj industriji Srbije“, jer stvarno, bez ismevanja, po prestižnim delovima Beograda danas stanove kupuju izvršitelji, po mojim informacijama i javni beležnici.
To je sada jedan poseban soj ljudi ili sloj ljudi u našem društvu koji se naglo obogatio. Znači ja nisam liberal, tu sam neki narodnjak, negde sam u sredini.
Mislim da je sazrelo vreme da počne da se radi na novom Zakonu o izvršenju. To se prosto vidi, da nam je praksa pokazala da mnogo štošta treba da se popravlja u zakonu.
Kada mnogo toga treba da se popravlja, u stvari treba novi predlog zakona da se donese. Nemojte da mislite da sam ja protiv izvršenja. Taman posla, izvršenja moraju da se sprovode samo je u pitanju način. Kako da se to čini, a da građani nemaju utisak da su izvršitelji sa neke druge strane zakona. Pretpostavljam da većina nije ovako umešna kao ove najveće kancelarije koje me znaju bezmalo u svakom većem gradu svi sve.
Pričaćemo o amandmanima. Velika pažnja je zaista usmerena ka ovim izmenama i dopunama, ako se ne varam, preko 130 amandmana. U tom mnoštvu amandmana jedan je moj, kao običnog poslanika. Smatram da postoji prostora da se razmisli o ovom amandmanu koji sam uložila.
Molim poslanike sve, kada budu diskutovali, kada dođemo do tog amandmana da obrate pažnju.U pitanju je član 138. Predloga zakona, stav 5. kome sam predložila da se menja i da glasi: Verodostojnu ispravu predstavlja isprava iz člana 52. stav 2. zakona, zato što je u članu 52. taksativno nabrajano šta jeste - verodostojna ispava.
Tu imamo više verodostojnih isprava, a ne samo nešto što se odnosi na izgled iz poslovne knjige o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama.
Onda, dolazimo do člana zakona koji se odnosi samo na komunalne usluge. Ja tražim da isto pravilo važi za sve verodostojne isprave i da za 5.000 evra osnovnog duga ne može da se proda kuća ili stambena jedina. Mi stvaramo novi problem, 5.000 evra nije neki epohalan dug da bi neko izgubio stan, kuću ili bilo koju nepokretnost u kojoj živi i to nije u pitanju samo komunalna usluga, niti mislim da može po našem ustavnom sistemu da se izdvoji jedna vrsta usluge, nisam sigurna, ne mogu ja da dam ocenu ustavnosti ovog člana zakona, ali ja mislim da komunalne usluge, možda ste išli više za tim rešenjem socijalnom senzitivnošću ovog predloga, ali mi to ne možemo da izdvojimo i da kažemo da je 5.000 evra za komunalne usluge, time na neki način…. Ne znam stvarno, ne mogu da protumačim šta smo ovim želeli da kažemo, da je komunalna usluga jača od usluge, recimo pozajmljivanja 5.000 evra za lečenje deteta, 5.000 evra za kupovinu lekova. I, onda, takav slučaj će ostati bez stambene jedinice, a ako komunalnim preduzećima dugujete 5.000 evra, možete da računate na socijalnu dimenziju zakona i neće vam biti prodata nepokretnost.
Znači, načelo srazmere, bez obzira na diskusiju Biljane Pantić Pilje, ja jesam za načelo srazmere u cilju zaštite dužnika, jer zakoni se donose ne samo za poverioca, nego i za dužnike, da ne može da se prodaje jedina nepokretnost u vlasništvo izvršnog dužnika fizičkog lica, znači drugo važi za pravna lica, i da ovaj amandman mora da se proširi na sve verodostojne isprave, inače nemamo zakon koji je usaglašen jedne odredbe sa drugom.
Što se tiče ponašanja izvršitelja i načina prodaje stanova, ne znam šta da vam kažem. Znam jedan primer gde je čovek za svoje lečenje, pozajmio jedan određeni iznos novca, veliki iznos novca, ali kao zalogu je dao stan, nekretninu, koja je za 50% vrednost veća od iznosa novca koji je pozajmljen.
Pošto su u pitanju zelenaši koji su na neki čudan način u našem društvu zaštićeni, s jedne strane, dužnik nema hrabrosti da kaže da je to zelenaški dug, kada dođe do granice, a sa druge strane, imamo primere gde i u sudu znaju i svi znaju, ali nema veze. To je drugi neki problem. Problem je i što vam banke baš ne daju pozajmice tako lako i hajde da razumemo da našem društvu postoje ljudi koji su prinuđeni da pozajme.
Znači, nije to slučajevi koje Biljana Pantić izdvojila, ovi na Dedinju i ne zna ni ja šta. Ovi ne žive na Dedinju. Kako da vam kažem, ovi uopšte ne žive na Dedinju, možda dolaze u posetu kod nekog da pozajme novac na to Dedinje, ali ne žive. Znači, obični srednji sloj ljudi koji je morao u jednom trenutku da pozajmi novac.
Šta se desilo? Zelenaški dug se isplaćivao negde u iznosu do oko 50%. Naravno, koji će zelenaš da vam potpiše priznanicu? Dobro ima tu i svedoka i tako, može nekako kada ima dobre volje to da se dokaže, i dalje ta osoba nije mogla da isplaćuje taj dug zelenašima pod tim kamatama.
Vrednost stana je minimum 150 hiljada evra. Hajde da ne idemo u to koliko je isplaćeno ovako na ruke. Došlo je do prodaje stana. Stan je kupio sam poverilac. Sam poverilac je kupio stan. Ja ovo sve mogu da dokažem, nikakva prazna priča nije. Ali, bio jedini, poverilac je bio jedini tamo. Ne znam kako je došlo do toga, stan je na vrlo atraktivnoj lokaciji i odličan stan, minimum 150 hiljada evra, useljiv 1/1, sve je u redu.
Zašto je ocenio da licitira za 60 hiljada evra, to samo on zna, mogao je i za manje. Šezdeset hiljada evra licitira, kupio je stan koji je njemu dat za zalogu i onda je taj stan prodao jednoj osobi, takođe za 60 hiljada evra. I šta onda ostaje? Taj stan ispalo je da nije nikakva zaloga za taj dug, ovo ne može da se dokaže da je, ovaj se potrudio kao i Haradinaj da poplaši sve ko je mogao da posvedoči da se daje novac na ruke i sada ispadne da dug postoji još uvek za 90 hiljada evra, da postoje kamate na to koje su prevazišle svaki mogući dug, da postoje enormni troškovi izvršitelja i to je to o čemu su govorile moje uvažene kolege, verovatno će i posle govoriti i kada se bude govorilo o amandmanima, takva priča postoji svuda u Srbiji. Svuda postoji takva priča, što je nemoguće da neko ima zlu nameru kada to iznosi ovde u parlamentu.
Verujte mi, ja ću da glasam za predloge izmene i za dopune, bez obzira da li ćete mi usvojiti amandman ili mi nećete usvojiti amandman, ali razmislite, zaista je pet hiljada evra, dug je dug, ne može biti dug samo za komunalne delatnosti. Dug je dug i jednak.
Ova isprava izvršna je jednaka samo jedna od isprava iz člana 52, ali mi moramo nešto da uradimo, mora novi predlog zakona da se pojavi pred nama da ne bi bila preovlađujuća slika da su izvršitelji postali posebna sila bez ikakve kontrole. To prijavljivanje disciplinske komisije i tako to, to znamo kako izgleda, osnuju komisiju da ne bi ništa rešio. To što će on biti disciplinski kažnjen, on je i ovako i onako postao vlasnik mnogobrojnih nekretnina.
Treba razmisliti kako da se izmeni taj način rada. Malo će biti olakšano ovo preko elektronske prodaje i zakazivanje licitacije i elektronske prodaje, ali u određene mere. Vešti izvršitelj može i to da prokontroliše. Ja ovo govorim kao predstavnik običnih građana, kao neko ko odgovara ovde na dopise mnogobrojnih ljudi koji se žale na svakakve anomalije u našem društvu, advokat više nisam, ovo teško i gorko iskustvo jesam imala, tako da znam da tu postoji sve i svašta i da novi predlog zakona mora da postoji i da suštinski menja stvari u postupanju izvršitelja.
Naravno, ako treba da kažem rečenicu, izgovoriću je sa punim zadovoljstvom da ću nekog ko poštuje partijsku disciplinu i ko smatra da ima izvesnih pomaka u ovom predlogu zakona, izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, naravno da ću glasati i podržati. Moj apel je da razmislite o amandmanu i da svi zajedno krenemo da radimo na novom predlogu zakona, jer mislim da je praksa pokazala i da su se stekli uslovi za to. Hvala.