ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća koalicija je uvek imala spremnost i volju da sasluša sugestije i predloge jednog dela opozicije, zapravo čitave opozicije ali ovde namerno ističem – jednog dela opozicije, kada je reč o izbornim uslovima.

O tome smo razgovarali i na Fakultetu političkih nauka, iako ne znam zašto smo razgovore vodili tamo, jer takvi razgovori se vode u institucijama sistema, vode se u parlamentu, razgovarali smo i u okviru međustranačkog dijaloga i u tim razgovorima i vladajuća koalicija ali i radna grupa Vlade Republike Srbije pokazala je jedan odgovoran, ozbiljan i posvećen pristup. Radna grupa se nije deklarativno i formalno bavila ovim pitanjem, već vrlo konkretno i predložila konkretne izmene i dopune zakona.

Jedan deo vladajuće koalicije je ove razgovore shvatio kao farsu, kao priliku da zavarava javnost, da bi sebe u tom trenutku predstavio kao žrtvu, iako su znali da je samo jedan izlaz iz njihove političke situacije, a to je očajnički i gubitnički potez, koji su i preduzeli – bojkot izbora. Nisu njih interesovali izbori, nisu njih interesovali izborni uslovi, njih je interesovalo samo jedno – da se predstave kao žrtve i da pokušaju da, ako je moguće, bez izbora dođu do vlasti i privilegija. Dok su predstavnici vladajuće koalicije o ovim važnim temama razgovarali u institucijama sistema, jedan deo tamo neke opozicije je o tome razgovarao u hotelskim lobijima.

Inače, kakvi su to razgovori ako taj jedan deo opozicije dođe na jedan sastanak i kaže – ili 42 zahteva ili bojkot. Izvinite, to nije prostor za dogovor, to nije prostor za bilo kakvo kompromisno rešenje.

Najveći deo onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga je zapravo sve, jer ja imam ovde agendu, učestvovao sam u razgovorima i sve ono što smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga je implementirano. To je bio stav i evropskih parlamentaraca koji su učestvovali u razgovorima i koji su rekli da je postojao jedan konstruktivan pristup, da je napravljen jedan kvalitativan iskorak napred, koji vodi ka demokratskom duhu.

Zašto sam ovo napravio kao uvod za pitanje koje želim da postavim vama, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije? Iz jednog prostog razloga, jer se poslednjih dana u javnosti ponovo pokušava od tamo nekog dela opozicije napraviti atmosfera u kojoj će oni biti žrtve. Između ostalog oni, predsedniče, kažu da ste vi rekli da ste protiv dijaloga i da ste protiv razgovora o izbornim uslovima.

Ja znam da to nije bila vaša konstatacija, ali mislim da je važno da zbog građana Srbije, da zbog javnosti, odgovorite da li ste to rekli na takav način ili ste rekli da Narodna skupština Republike Srbije kao najviši organ zakonodavne vlasti ima svoju dinamiku, ima svoje prioritete i onog trenutka kada bude realizovala ono što je dogovoreno će doneti adekvatne odluke i u tom kontekstu.

Znam i imam informaciju, gospodine predsedniče, da su vam se obraćali i gospodin Bilčik i gospođa Tanja Fajon. Tanja Fajon, koja je bila vrlo aktivna u izborima u Srbija, i ne samo parlamentarnim izborima, već, ne znam da li je gospodin Birmančević tu iz SNS, već i kada je reč o lokalnim izborima u Šapcu, što je za mene lično nezamislivo. Za mene je nepojmljivo da neko tumači i analizira u negativnom kontekstu izlaznost izbora na parlamentarnim izborima u Srbiji, gde je bila izlaznost oko 50%, a izabran je za evropskog parlamentarca prilikom izlaznosti od 28%. Dakle, nije ona osvojila 28%, nego je učestvovala i izabrana na izborima gde je izlaznost bila 28%.

Da li su oni u tom pismu, gospodine predsedniče, navodili bilo kakav datum i bilo kakav rokove i sa kime mi to, gospodine predsedniče, u periodu koji je pred nama treba da razgovaramo? Sa vanparlamentarnim strankama? Pa njih je danas mnogo. Da li mi treba da zadovoljavamo sve njih da bi imali nekakve idealne izborne uslove iako oni nisu menjani od 2008. godine, nego su se tek prošle godine setili da o tome treba da razgovaramo. Nemojte na takav način da potcenjujemo i da degradiramo građane Srbije jer naše društvo i građani imaju sposobnost da prepoznaju prave vrednosti i šta hoće i kakvu Srbiju hoće i kakvu Srbiju žele i to su rekli na parlamentarnim izborima. Da li treba da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima? Nemamo mi nikakav problem da saslušamo i njihove sugestije i predloge. Poštujemo mi i gospodina Kukana i gospodina Flakenštajna…

Samo još pola minuta. Vi meni uglavnom uskraćujete vreme.

(Predsednik: Kako uskraćujem. Sada je pet i 35.)

Čini mi se da to samo činite meni. Odbijte mi od onih 20 minuta kasnije kada budem govorio. Još samo pola minuta. Šalim se naravno. Samo još 20 sekundi. Nemamo mi problem da saslušamo i njihove sugestije i predloge, ali, gospodine predsedniče, dajte da prestanemo i dajte da onemogućimo da neko vređa srpsku demokratiju. Nemamo problem da saslušamo i nevladin sektor, ali ne može nevladin sektor da bude organizator i moderator takvih razgovora i da nam na neki način vežu ruke, da od nas traže da izađemo sa konkretnim stavom, da sebi dižu cenu, na taj način nama vežu ruke, a opet nemamo stav u tom trenutku jednog dela opozicije koji je tada bio parlamentaran.

Ako možete molim vas, pošto Poslovnik to dozvoljava, ne morate pisano da odgovorite, nego možete odmah ukoliko ste u mogućnosti da date odgovor. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima i saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, najpre, gospodine ministre, raduje nas svaki vaš dolazak u Skupštinu, jer, evo, od početka mandata i u prethodnom mandatu prilikom svakog dolaska vi ste saopštavali dobre rezultate i dobre vesti za građane Srbije o to je pokazatelj jednog odgovornog, ozbiljnog i posvećenog pristupa kada je reč o fiskalnoj politici.

To je, zapravo, nastavak onog puta koji je trasiran još 2014. godine kada su postavljeni temelji reformskog kursa Vlade Republike Srbije, nepopularni, mnogo puta do sada smo govorili o tome, nepopularni, hrabri potezi, potezi koji ne vode ka političkom marketingu i političkom rejtingu, ali nešto što jeste realnost i da nije bilo toga Srbija danas ne bi bila snažna, ne bi mogla da odgovori na izazove sa kojima se suočava, Srbija danas ne bi imala zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, život i ekonomija, a ne spisak lepih želja i ono što bi građani želeli da čuju, ne ono što bi nas vodilo kao put ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom sunovratu.

Danas je pred nama pet zakonskih predloga ili izmena i dopuna zakona. Vi znate, gospodine ministre, svaki zakon se može politizovati i o svakom zakonu možete govoriti sa političkog aspekta, ali ovde govorimo o isuviše, rekao bih, stručnim zakonskim predlozima i nema prostora za politizaciju, već za konkretne stavove, razloge koji postoje da bi se ovi zakonski predlozi i podržali.

Mi smo, naravno, kao poslanički klub vrlo studiozno i sistematično sagledali svih pet zakonskih predloga. Naravno, imaće podršku poslaničke grupe SPS. Ja ću pokušati da navedem i konkretne razloge.

Dakle, najpre reč je o setu zakona kojim se unapređuje sektor fiskalne politike kroz širi obuhvat poreskih i taksenih obveznika i kroz značajno pojednostavljenje procedura. Dakle, podržavajući ove zakonske predloge mi, zapravo, želimo da podržimo cilj koji ste definisali i koji želite da realizujete, predlagajući ove izmene i dopune zakona.

Ovaj paket zakona čije se izmene i dopune predlažu nesumnjivo treba da doprinese formulisanju boljeg zakonodavnog okvira, lakšem prepoznavanju poreskih i taksenih obaveza građana, a time i jednostavnijoj naplati dažbina koje postaju prihod i državnog i lokalnog budžeta, odnosno prihod imalaca javnih ovlašćenja koji imaju zakonsko pravo da naplate vršenje svojih javnih usluga.

Najveći broj izmena u ovim zakonima, koliko smo mogli da sagledamo, tiče se međusobnog usaglašavanja propisa, ali i uvođenja nekih novih obaveza ili pojednostavljivanja različitih administrativnih procedura koje treba da građanima olakšaju ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza, što svakako jeste cilj svih nas.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, suštinske izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji odnose se upravo na stvaranje zakonskih okvira kako bi se sistemom oporezivanja u Republici Srbiji obuhvatili i otvoreni investicioni fondovi, kao što je maločas koleginica govorila, alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar, naravno u skladu sa zakonom.

Takođe, zakonom se dalje pojednostavljuje poreski postupak i poboljšava elektronska komunikacija između nadležnih poreskih organa i poreskih obveznika, što poreskim obveznicima olakšava izvršavanje poreskih obaveza. S tim u vezi, otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom, prema predloženim izmenama ovog zakona postaju poreski obveznici, s tim što će njihove poreske obaveze izvršavati društvo za upravljanje tim fondom.

Dakle, ovim izmenama se u poreskom pravu stvara zakonodavni okvir za društva koja upravljaju fondovima kao tuđom imovinom i za to upravljanje snose rizike kojim se omogućava transparentno postupanje poreskih organa prilikom utvrđivanja kontrole i naplate poreskih obaveza ovih fondova. Pri tome trebalo je voditi računa da su ove izmene predložene u cilju unapređenja poreskog zakonodavstva, koje treba da doprinese razvoju investicionih fondova i tržišta kapitala i povećati sigurnost i poverenje investitora u stabilnost našeg celokupnog poreskog sistema. Na taj način će se povećati i interes investitora za naše tržište, u to smo u potpunosti ubeđeni.

Važne izmene zakona odnose se i na efikasnost poreskog postupka koji će se obezbediti elektronskim komunikacijama i o tome je već bilo reči. Ovde se misli na određene poreske postupke, kao što su zahtevi za povraćaj i preknjižavanje više ili pogrešno plaćenog poreza ili zahtevi za odlaganje plaćanja dugovanja poreza koji će posle usvajanja ovog zakona moći da se dostavljaju elektronskim putem preko portala poreske uprave. Dakle, građani neće više morati da čekaju u redovima pred poreskim uprave.

Kako je poresko pravo veoma osetljivo i često je predmet različitih tumačenja i prakse u primeni zakona, ovim izmenama se otklanja niz ovakvih nesuglasica koje su usporavale rad poreske administracije.

Posebne bih istakao izmenu koja se odnosi na omogućavanje odlaganja plaćanja dugovanja poreza na način i pod uslovima koje će utvrditi Vlada Republike Srbije, a u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovid-19.

Takođe, pohvalio bih preventivnu zakonsku meru, a to je propisivanje novog krivičnog dela poreske prevare u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Izmenama ovog zakona dodatno se daje pravna sigurnost građana i pravnih subjekata i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prezu na imovinu, ovaj zakon sadrži niz izmena koje su najpre vezane za organizacionu strukturu i nadležnosti poreskih uprava u postupku naplate pojedinih poreza na imovinu. Tako se zakonom utvrđivanje naplata i kontrola poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa poreske uprave prenosi na jedinice lokalne samouprave.

Ova izmena treba da doprinese efikasnijem poreskom postupku, imajući u vidu da ovi poreski prihodi po zakonu, inače, pripadaju jedinicama lokalne samouprave. Zakonom se i usaglašavaju rešenja koja se odnose na otvorene investicione fondove, odnosno, alternativne investicione fondove i njihove obaveze u vezi sa porezom na imovinu, kada su oni vlasnici imovine, držaoci ili korisnici nepokretnosti, na koje se taj porez i plaća. Utvrđuje se da su fondovi obveznici poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kad imovinu koja je predmet oporezivanja stiču bez naknade, odnosno, prenose uz naknadu.

Zakonom se otklanjaju i pravne praznine kod obveznika koji utvrđuju porez na imovinu samooporezivanjem, kako bi se obezbedila pravna sigurnost poreskih obveznika.

Zakonom se obezbeđuje i potpuniji obuhvat porezom na nasleđe i poklon, tako što je predmet oporezivanja proširen i na nasleđe i poklon digitalne imovine. Kod poreskih oslobođenja treba istaći oslobođenje kod nepokretnosti koje su namenjene i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kada je poreska osnovica za sve njegove nepokretnosti do 400 hiljada dinara.

U suštini su zakonska rešenja u ovom posebnom zakonu usklađena sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Promene zakonodavnog okvira u oblasti poreske politike imaju opravdanje kada doprinose pravednijem poreskom oporezivanju, ujednačavanju postupaka i poreske uprave, i naravno, kada su u interesu građana i kada su u interesu države.

Izmene koje su sadržane u ovom setu zakona upravo to i treba da obezbede. I ako znamo, kada se pomenu porezi i poreski propisi, građani uvek strepe šta će se i koliko oporezivati i koliko će to uticati na kvalitet njihovog života. Ono što se uvek mora imati u vidu je da plaćeni porezi znače i više novca za obrazovanje, zdravstvo, socijalna davanja, za javne poslove i sve funkcije države, za policiju, vojsku, odbranu itd.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, ovde se usaglašavaju predmeti, odnosno akti koji podležu taksenim obavezama, bilo da je reč o novim poslovima iz nadležnosti organa, prestanku osnova za taksiranje obaveza ili spajanju pojedinih spisa ili spajanju pojedinih radnji. Da podsetimo da su takse vrsta naknade koju naplaćuju državni organi za vršenje nematerijalnih usluga. To su najčešće usluge administrativnih postupaka, carinskih i sudskih organa.

Takse su javni prihod, odnosno prihod organa koji vrši uslugu i naplaćuje se po teritorijalnom principu. Kod utvrđivanja vrste i visine administrativnih taksi, država mora, svakako, voditi računa o tome da taksa nije, niti treba da bude cena usluge, već samo participacija za uslugu. Zato mora biti pristupačna i prilagođena ekonomskoj moći građana, pre svega.

Ona treba da bude i stimulativna kada su u pitanju usluge kojima se podstiču određene delatnosti, ali i adekvatne kada je u pitanju korišćenje, pre svega, prirodnih resursa. Visina taksi treba da bude stimulativna zbog toga kako bi se povećao obim usluga za koje se plaćaju takse. Ukoliko su takse previsoke one mogu uticati na smanjivanje prihoda organa koji pruža uslugu i onda bi se kompletno finansiranje organa vratilo na budžet, odnosno povećalo budžetsko finansiranje.

Izmena ovog zakona predstavljaju i usaglašavanje između ostalog sa krovnim zakonom iz ove oblasti, a to je Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da se takse mogu uvoditi i njihova visina propisivati jedino i isključivo zakonom.

Zatim, važno je istaći da se zakonom pojednostavljuju procedure, spajaju postupci, a time i neke od taksi objedinjuju. Inoviranje nekih postupaka je uslovljeno regulativom „e-papir“ i akcionim planom Vlade Republike Srbije za pojednostavljenje administrativnih postupaka. Cilj ove regulative je da se građanima olakša ostvarivanje prava pred državnim organima i javnim službama i skrati maksimalno vreme ostvarivanja tih prava ili obaveza koje proizilaze iz vršenja određenih delatnosti. U ovom slučaju to su administrativne takse koje različiti organi naplaćuju za pružanje različitih usluga građana i privredi.

Visina taksi treba da bude vezana za troškove koje organi imaju pri pružanju usluga pojedincima građanima, a za taj iznos pojedinac treba da dobije i kvalitetnu uslugu.

Ovaj zakon se menja upravo na inicijativu organa koji pružaju usluge, a pokazala se potreba za usklađivanje vrste i obima usluga koje podležu taksenim obavezama i visinom administrativnih taksi.

Zahteve i inicijative su dostavili, između ostalog, i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Zavoda za intelektualnu svojinu, Ministarstvo zdravlja, Republički geodetski zavod, kao i organizacije jedinice Ministarstva finansija, Uprava carina i uprava za sprečavanje pranja novca.

Kada su konkretno zakonska rešenja u pitanju, podržao bih nove takse koje se uvode za odobrenje za istraživanje geotermalnih resursa za inženjersko, geološka, geotehnička istraživanja. Takođe, predložene su nove takse za zahteve koje podnose zdravstvene ustanove iz tačke 1. privatne prakse i organizacione jedinice fakulteta zdravstvene struke za proširenje delatnosti, kao i takse za potvrđivanje rešenja po zahtevu stranke.

S druge strane je dobro rešenje kojim se na predlog Zavoda za intelektualnu svojinu smanjuju takse koje se tiču nekih procedura kod žigova, tj. taksi, kojima se štite patenti, pre svega.

U celini, ovim izmenama poboljšavaju se i procedure i obuhvat taksama i sve administrativne takse regulišu ovim zakonom, umesto što su bile regulisane nekim drugim zakonima ili nekim drugim podzakonskim aktima.

Dakle, stvaranjem boljeg zakonskog okvira u sektoru poreske politike, u sektoru poreske administracije ide u prilog jačanju sigurnosti poreskih obveznika, investitora, a svakako ovim se postiže jedan od ciljeva, a to je jačanje autoriteta države s jedne i obezbeđenja fiskalnih prihoda za realizaciju ciljeva socijalno odgovorne države sa druge strane.

S toga, još jednom, gospodine ministre, u Danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće set predloženih izmena i dopuna zakona. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Dobro je, predsedniče, da sam prijavljen, da sam u sistemu. Zahvaljujem.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, iskoristiću prva tri minuta da postavim nekoliko pitanja. Najpre pitanje ministru Antiću.

Znamo da je cilj ministarstva na čijem ste čelu unapređenje energetske efikasnosti i rešavanje ekoloških problema koji mogu biti posledica korišćenja različitih energenata i da se kao zemlja okrećemo obnovljivim izvorima energije. Znamo da ste pre nekoliko dana potpisali ugovore sa 24 lokalne samouprave, gde ministarstvo i Vlada bespovratno subvencionišu projekte unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je do sada, koliko mi je poznato, najveći iznos koje je ministarstvo opredelilo iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Do sada podizanjem energetske efikasnosti u 53 objekta uštedili smo 40%, što ostavlja prostor da se taj ušteđeni deo novca investira u nešto drugo na nivou lokala. Pošto su do sada na konkursima učestvovale lokalne samouprave, i to za objekte od javnog značaja, škole, vrtići, domovi zdravlja, moje pitanje je sledeće - da li se planira mogućnost da građani i eventualno pravna lica konkurišu za dodelu sredstava, kako bi i njima bilo dostupno unapređenje energetske efikasnosti, mislim, pre svega, na stanove, kuće i poslovne objekte?

Sledeće pitanje prof. dr Slavici Đukić Dejanović, Vlada Republike Srbije u svom dosadašnjem radu pitanje loše demografske slike Srbije stavila na sam vrh svojih prioriteta, zato bih iskoristio priliku da postavim pitanje resornoj ministarki koje se odnosi na konkretne odgovore države na demografske probleme – na koji način Kabinet za demografiju i populacionu politiku na čijem ste čelu, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave, koliko sredstava je uloženo ove godine u finansiranje mera populacione politike širom Srbije i da li već sada imate konkretne rezultate tih aktivnosti?

I poslednji minut da iskoristim samo, gospodine Ružiću, sektor na čijem ste vi čelu, značajan je jer od efikasnosti stručnosti i posvećenosti državnoj upravi i organa lokalne samouprave, zavisi u krajnjoj liniji i kvalitet života građana i ostvarivanje njihovih prava. To se prepoznaje, pre svega, na nivou lokalnih samouprava, odnosno lokalnih zajednica u kojima građani žive i rade, leče se i obrazuju. Činjenica je da lokalne samouprave nemaju dovoljno sopstvenih sredstava koje mogu da investiraju, odnosno da održavaju u gradu novu infrastrukturu. U vezi sa tim pitao bih vas – ima li načina da ih država odnosno vaše ministarstvo pomognu lokalnoj samoupravi u realizaciji infrastrukturnih projekata.

I veoma kratko kada je reč o Ministarstvu zaštite životne sredine – koje mere i aktivnosti ministarstvo na čijem ste čelu, gospodine Trivan, preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko Poglavlje 27. i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti?

Molio bih vas samo za kratke odgovore. Neću koristiti narednih tri pa dva minuta da bi koleginica mogla da postavi pitanje. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća koalicija je uvek imala spremnost i volju da sasluša sugestije i predloge jednog dela opozicije, zapravo čitave opozicije ali ovde namerno ističem – jednog dela opozicije, kada je reč o izbornim uslovima.

O tome smo razgovarali i na Fakultetu političkih nauka, iako ne znam zašto smo razgovore vodili tamo, jer takvi razgovori se vode u institucijama sistema, vode se u parlamentu, razgovarali smo i u okviru međustranačkog dijaloga i u tim razgovorima i vladajuća koalicija ali i radna grupa Vlade Republike Srbije pokazala je jedan odgovoran, ozbiljan i posvećen pristup. Radna grupa se nije deklarativno i formalno bavila ovim pitanjem, već vrlo konkretno i predložila konkretne izmene i dopune zakona.

Jedan deo vladajuće koalicije je ove razgovore shvatio kao farsu, kao priliku da zavarava javnost, da bi sebe u tom trenutku predstavio kao žrtvu, iako su znali da je samo jedan izlaz iz njihove političke situacije, a to je očajnički i gubitnički potez, koji su i preduzeli – bojkot izbora. Nisu njih interesovali izbori, nisu njih interesovali izborni uslovi, njih je interesovalo samo jedno – da se predstave kao žrtve i da pokušaju da, ako je moguće, bez izbora dođu do vlasti i privilegija. Dok su predstavnici vladajuće koalicije o ovim važnim temama razgovarali u institucijama sistema, jedan deo tamo neke opozicije je o tome razgovarao u hotelskim lobijima.

Inače, kakvi su to razgovori ako taj jedan deo opozicije dođe na jedan sastanak i kaže – ili 42 zahteva ili bojkot. Izvinite, to nije prostor za dogovor, to nije prostor za bilo kakvo kompromisno rešenje.

Najveći deo onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga je zapravo sve, jer ja imam ovde agendu, učestvovao sam u razgovorima i sve ono što smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga je implementirano. To je bio stav i evropskih parlamentaraca koji su učestvovali u razgovorima i koji su rekli da je postojao jedan konstruktivan pristup, da je napravljen jedan kvalitativan iskorak napred, koji vodi ka demokratskom duhu.

Zašto sam ovo napravio kao uvod za pitanje koje želim da postavim vama, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije? Iz jednog prostog razloga, jer se poslednjih dana u javnosti ponovo pokušava od tamo nekog dela opozicije napraviti atmosfera u kojoj će oni biti žrtve. Između ostalog oni, predsedniče, kažu da ste vi rekli da ste protiv dijaloga i da ste protiv razgovora o izbornim uslovima.

Ja znam da to nije bila vaša konstatacija, ali mislim da je važno da zbog građana Srbije, da zbog javnosti, odgovorite da li ste to rekli na takav način ili ste rekli da Narodna skupština Republike Srbije kao najviši organ zakonodavne vlasti ima svoju dinamiku, ima svoje prioritete i onog trenutka kada bude realizovala ono što je dogovoreno će doneti adekvatne odluke i u tom kontekstu.

Znam i imam informaciju, gospodine predsedniče, da su vam se obraćali i gospodin Bilčik i gospođa Tanja Fajon. Tanja Fajon, koja je bila vrlo aktivna u izborima u Srbija, i ne samo parlamentarnim izborima, već, ne znam da li je gospodin Birmančević tu iz SNS, već i kada je reč o lokalnim izborima u Šapcu, što je za mene lično nezamislivo. Za mene je nepojmljivo da neko tumači i analizira u negativnom kontekstu izlaznost izbora na parlamentarnim izborima u Srbiji, gde je bila izlaznost oko 50%, a izabran je za evropskog parlamentarca prilikom izlaznosti od 28%. Dakle, nije ona osvojila 28%, nego je učestvovala i izabrana na izborima gde je izlaznost bila 28%.

Da li su oni u tom pismu, gospodine predsedniče, navodili bilo kakav datum i bilo kakav rokove i sa kime mi to, gospodine predsedniče, u periodu koji je pred nama treba da razgovaramo? Sa vanparlamentarnim strankama? Pa njih je danas mnogo. Da li mi treba da zadovoljavamo sve njih da bi imali nekakve idealne izborne uslove iako oni nisu menjani od 2008. godine, nego su se tek prošle godine setili da o tome treba da razgovaramo. Nemojte na takav način da potcenjujemo i da degradiramo građane Srbije jer naše društvo i građani imaju sposobnost da prepoznaju prave vrednosti i šta hoće i kakvu Srbiju hoće i kakvu Srbiju žele i to su rekli na parlamentarnim izborima. Da li treba da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima? Nemamo mi nikakav problem da saslušamo i njihove sugestije i predloge. Poštujemo mi i gospodina Kukana i gospodina Flakenštajna…

Samo još pola minuta. Vi meni uglavnom uskraćujete vreme.

(Predsednik: Kako uskraćujem. Sada je pet i 35.)

Čini mi se da to samo činite meni. Odbijte mi od onih 20 minuta kasnije kada budem govorio. Još samo pola minuta. Šalim se naravno. Samo još 20 sekundi. Nemamo mi problem da saslušamo i njihove sugestije i predloge, ali, gospodine predsedniče, dajte da prestanemo i dajte da onemogućimo da neko vređa srpsku demokratiju. Nemamo problem da saslušamo i nevladin sektor, ali ne može nevladin sektor da bude organizator i moderator takvih razgovora i da nam na neki način vežu ruke, da od nas traže da izađemo sa konkretnim stavom, da sebi dižu cenu, na taj način nama vežu ruke, a opet nemamo stav u tom trenutku jednog dela opozicije koji je tada bio parlamentaran.

Ako možete molim vas, pošto Poslovnik to dozvoljava, ne morate pisano da odgovorite, nego možete odmah ukoliko ste u mogućnosti da date odgovor. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko. Imam tri pitanja, zapravo jednu konstataciju i jedno pitanje.

Najpre, poslanički klub SPS najoštrije osuđuje beskrupulozne i brutalne pretnje i napade na dr Predraga Kona, člana Kriznog štaba, štaba za borbu protiv korona virusa. Poziv na ubistvo, veličanje totalitarnog režima i fašizma je u 21. veku nepojmljivo. Sve to samo nekoliko stotina metara od jedne novosadske kovid ambulante gde se dnevno pregleda preko nekoliko stotina građana Novog Sada. Nezamislive pretnje upućene nekome ko zaslužuje pre svega poštovanje, nekome ko jeste heroj danas u Srbiji, nekome ko obavlja najteži posao za koji izgleda neki u Srbiji nemaju razumevanja i nemaju poštovanja. Dobro je da su gradske službe u Novom Sadu blagovremeno odreagovale, ali ono što mi očekujemo kao poslanički klub jeste da nadležni organi i nadležne institucije, ovo je više apel nego pitanje nadležnim organima i nadležnim institucijama, da i oni odrade svoj deo posla, da pronađu počinioce, jer ovo ne sme i ne može danas da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Sledeća stvar tiče se hajke koja od strane jednog dela opozicije nastavlja da se vodi protiv novinarske profesije i protiv novinara u Srbiji. Naime, mi smo pomislili da je pokušaj da se uređivačka politika RTS-a koriguje motornom testerom, da fizički napad na novinarke televizije „Pink“ je dovoljno sraman i bestidan čin da se prekine sa takvom vrstom kampanje i takvom vrstom politike i da je to vrhunac političkog ludila od strane jednog dela opozicije, ali predstavnici jednog dela opozicije nastavljaju histeriju i hajku na novinarsku profesiju deleći novinare na podobne i nepodobne, deleći novinare na one, kako oni kažu, koji znaju da obavljaju novinarsku profesiju i one koji ne znaju da obavljaju novinarsku profesiju.

Umesto da u ovom trenutku, u periodu korone, kada je svaka informacija za građane, svaka blagovremena i prava informacija od velike važnosti i značaja, imaju poštovanje prema ljudima koji obavljaju posvećeno, ozbiljno i odgovorno svoj posao, oni ih napadaju. Dakle, po ko zna koji put predstavnici jednog dela opozicije pokušavaju da se bave uređivačkom politikom medija. Želim potpuno jasno i precizno da kažem – mi smatramo da mediji moraju da budu slobodni, samostalni i autonomni u odlučivanju.

Tema je i njihova teza je potpuno jasna i za nas je razumljiva. Ukoliko su prisutni u medijima, medijska scena je dobra, ukoliko nisu prisutni u medijima, medijska scena je loša, ali strategija za privatizaciju medija je napravljena posle 2000. godine i svi mediji su privatizovani u tom vremenskom periodu. Tada je intencija bila kapitalizam. Želeli su kapitalizam, dobili kapitalizam i sada se postavlja pitanje – odakle potreba da se bave privatnim sektorom, kada konkretno govorimo o medijima u Srbiji?

I privatni mediji prate istraživanje, i privatni mediji prate rezultate i koliko koja politička partija vredi i dobro znaju šta je vest u Srbiji. To što oni nisu vest u Srbiji, pa to nije naš problem. To što neko ima ogromnu podršku građana, a neko nema mogućnost, zapravo nema snagu i sposobnost i da izađe na izbore i da se izbori za tih famoznih 3%, pa to nije problem medija, nije problem u novinarima, problem je u tim političkim opcijama i njihovim političkim strankama. Konkretno pitanje, ja ne znam kome bih ga postavio, osim Ministarstvu za kulturu i informisanje možda – na koji način zaštititi novinare u Srbiji da mogu objektivno, stručno i profesionalno da rade svoj posao?

Poslednje pitanje, veoma kratko – Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je tokom jučerašnjeg dana onemogućilo ambasadora Srbije da na Dan primirja i pobede u Velikom ratu položi venac na spomen-ploču srpskim oslobodiocima Budve, uz obrazloženje da je to najdublje mešanje u unutrašnje stvari suverene države i istorijski falsifikat. Dakle, Srbija se nikada nije mešala u unutrašnje pitanje država u regionu, ima jasan i principijelan stav, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i želi mir, stabilnost, prosperitet, dobrosusedske odnose. Ukoliko postoje otvorena pitanja, ta pitanje se rešavaju kroz dijalog, nikada jednostranim aktima i jednostranim potezima.

Mnogo puta je Srbija i u prethodnom periodu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, optuživani da se mešaj u unutrašnja pitanja Crne Gore…

(Predsednik: Đorđe, završavajte.)

Evo, predsedniče, samo da postavim pitanje..

(Predsednik: Pitanje je trebalo da postavite na početku.)

Ali, potrebno je obrazloženje.

(Predsednik: Hajde, brzo. Izvolite, gospodine Milićeviću.)

Dakle, mnogo puta je predsednik Srbije u prethodnom periodu optuživan da se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore tokom izbora. Nije predsednik Srbije pozivao da za koga da se glasa u Srbiji, već su to činili Rama i drugi. Nas interesuje status Srba koji žive na prostoru Crne Gore, kojih ima 29%. Interesuje nas status naše imovine, imovine SPS, koja je bila izložena pravnom teroru.

Konkretno pitanje je da li je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije razgovaralo sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i ako jeste kakvi su rezultati tog razgovora. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedničke.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče je potpisan jedan veoma važan Memorandum o razumevanju i saradnji u borbi protiv Kovid-19, između Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Na konferenciji „mini šengen“ su putem video linka učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer, odnosno predsednica Vlade Ana Brnabić, premijeri Albanije i Severne Makedonije, kao i ministri zdravlja naše tri države.

Pandemija korona virusa koja je pogodila čitav svet izazvala je najveće posledice po čovečanstvo, rekao bih, od Drugog svetskog rata sa korona virusom. Život na celoj planeti je gotovo stao, sve se promenilo, ekonomske i socijalne posledice korone ćemo tek sagledavati u periodu koji je pred nama.

Što se Srbije tiče, od samog početka pandemije Vlada Republike Srbije, Krizni štab, čitav zdravstveni sistem su do sada preduzeli sve potrebne mere za suzbijanje, ublažavanje posledica ove pandemije, o tome ćemo između ostalog, i danas i tokom narednih dana govoriti, kad je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, ali i kada je reč o narednoj sednici na kojoj ćemo imati temu zakon koji se tiče zaštite stanovništva.

Veoma je važno da se stvori jedna dodatna bliža i kontinuirana saradnja, rekao bih, između naših zemalja, jer zdravlje i bolesti ne poznaju nacionalne i državne razlike niti granice. Mi time stvaramo jedno poverenje i pomažemo jedni drugima. Najavljeno je i formiranje tokom jučerašnjeg potpisivanja Memoranduma, najavljeno je formiranje posebnog tima koji će se baviti ovim pitanjem i formiranje zajedničkog sekretarijata.

Danas bih iskoristio priliku i postavio pitanje predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić – da li se u kontekstu značaja ovog oblika međunarodne saradnje o suzbijanju kovid-19 i svih ostalih zaraznih bolesti, što je i predmet juče potpisanog Memoranduma, planira proširenje ovog vida saradnje sa drugim zemljama regiona, što bi bilo od velikog značaja i opšte koristi svih zemalja, upravo zbog činjenice da ova bolest, nažalost, ne poznaje granice. Zahvaljujem predsedniče.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -