ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 106
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Uvaženi predsedničke Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, a tiče se onoga o čemu je već maločas bilo reči, nažalost Kovid-19, zdravstveni izazov sa kojim se još uvek suočava i Srbija i čitav svet i čiji se kraj ne nazire, ali želim da kažem da je Kovid-19 bez obzira na kritike koje vrlo često možemo čuti ovde u parlamentu, Kovid-19 je ujedinio region, a ponoviću, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pokazao se kao neko u ovom periodu ko je faktor stabilnosti u regionu.

Ne bih ja da govorim i da budem advokat ministarke Atanasković, pošto je ona maločas spomenuta, ali mislim da smo tu priču apsolvirali upravo na sednici na kojoj je gospođa Atanasković prisustvovala i ja sam lično insistirao da ono o čemu je govorila smatram da je interpretirala u tom trenutku na drugačiji način i da nije želela tako da se izrazi i ona je to naravno potvrdila, ali potvrdiće, potpuno sam ubeđen, i naredni put kada bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče toga kakav odnos predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije imaju prema mestima gde žive Muslimani, Bošnjaci, Albanci, pa dovoljno govori činjenica da u periodu kada je najveće žarište kovida i najveće žarište pandemije bio Novi Pazar, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo respiratore delio u Novom Pazaru, dodelio je respiratore Novom Pazaru, iz jednog prostog razloga da bi pokazao da ne razlikuje Novi Pazar od bilo koje druge opštine i grada na teritoriji Republike Srbije. Dakle, podjednaku važnost i značaj pridaje svim gradovima, svim opštinama, bez obzira koliko nacionalnih manjina živelo u tim gradovima i u tim opštinama.

Interesantno je, dok se mi bavimo Kovidom-19 i dok se mi bavimo time na koji način da se izborimo za budućnost Srbije, za budućnost regiona, jer danas je budućnost Srbije i budućnost regiona sačuvati svaki život u Srbiji, sa druge strane imamo izjave, recimo, Vjose Osmani, koja kaže da je Priština spremna i godinama čeka kvalitetan sporazum koji će obezbediti da Beograd prizna nezavisnost i da se naplati odšteta itd. Nije to danas za mene tema i ne želim time da se bavim.

Dakle, jedno od najaktuelnijih pitanja i dalje je, nažalost, Kovid-19, koji evo već godinama hara svetom i odnosi veliki broj žrtava. Uvek je prilika da se podsetimo sa kolikom se posvećenošću Srbija bori protiv ove opake bolesti. Naša strategija odbrane od kovida pokazala se uspešnom i mnogo je uspešnija od velikog broja zemalja. Glavnu ulogu u toj borbi imaju naši medicinski radnici, tehničari, lekari koji se ne štedeći svoje zdravlje i svoje živote suočavaju sa ovim virusom, posebno u kovid-bolnicama, koji i po nekoliko dana ostaju u crvenoj zoni. Svima njima bih posebno zahvalio za sav teret i sve žrtve koje su podneli. I mi iz SPS imamo u poslaničkoj grupi profesorku Aleksandru Marković Pavlović, koja je i pored svog redovnog posla u Kliničkom centru Srbije i profesore na Medicinskom fakultetu, stalno i u kovid-sistemu. Čini mi se da je upravo juče izašla iz crvene zone u Batajnici.

Naša država, odnosno naše rukovodstvo od samog početka pandemije ima odgovoran odnos prema zdravlju naših građana, što se sada pokazuje i kroz vakcinaciju. Naša država je obezbedila dovoljnu količinu vakcina svih proizvođača, a sada smo na osmom mestu u svetu po broju vakcinisanih na stotinu građana.

Pohvalio bih dobar odziv građana, a prema informacija od pre dva dana, u Srbiji je vakcinisano 2,9 miliona građana, revakcinisano više od milion, u Beogradu vakcinisano čak 38 punoletnih građana. Dobra vest je i to što će na „Torlaku“ početi proizvodnja vakcina „Sputnjika V“. Takođe valja podvući da je Srbija, osim za svoje građane, obezbedila humanitarnu pomoć u vakcinama gotovo svim zemljama u regionu, a upravo danas će na „Torlaku“ za Republiku Srpsku vakcine preuzeti i predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik. Dakle, možemo pohvaliti odziv građana i pozitivne efekte vakcinacije, što potvrđuje i popuštanje mera ovih dana.

Uz poziv svim građanima da se vakcinišu i dalje budu oprezni, jer pandemija nije prošla, smanjen je dnevni broj zaraženih, ali još uvek ima dosta pacijenata na respiratoru i nije mali broj preminulih na dnevnom nivou, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, veoma kratko, predsedniče. Da li se, s obzirom na odziv građana vakcinaciji i na cilj da se vakcinacijom obuhvati preko 3,5 miliona punoletnih građana do kraja maja, može očekivati jenjavanje epidemije, a u vezi s tim i dalje popuštanje epidemioloških mera? Ovo je važno znati, kako zbog predstojećih praznika i putovanja, tako i zbog najugroženijih privrednih delatnosti, među kojima je pre svega ugostiteljstvo i turizam. Pitanje postavljam da se građani ne bi informisali putem medijskih spekulacija i naslova u medijima, već da bi imali relevantne informacije i relevantne činjenice.

Evo, kao što vidite, jesam prekoračio vreme, ali samo nešto želim da vam kažem.

(Predsednik: Pa jesi, Đorđe, ali pošto je Osma sednica biću tolerantan još malo.)

Osma je sednica, ali ne politička i ne partijska.

Predsedniče, kao što vidite, nisam upozorio na kršenje Poslovnika obzirom da je opet pomenut Sandžak, a da Ustav ne prepoznaje Sandžak, već Raški upravni okrug. Zahvaljujem, predsedniče.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.04.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, najpre moram da se na samom početku složim sa vašim izlaganjem i rečima kada ste rekli da je saradnja veoma važna i da se malo energije može da se uradi puno, naročito kada govorimo o aktivnostima poslaničkih grupa, prijateljstava i naročito kada govorimo o parlamentarnoj diplomatiji i parlamentarnoj saradnji.

Ja ću početi sa tim da se začeci srpske diplomatije javljaju još u srednjevekovnoj Srbiji, krajem 12. i tokom 13. veka, i nastanak moderne srpske diplomatije neraskidivo je povezan sa Srpskom revolucijom 1804. godine koja je predstavljala jedan od najznačajnijih događaja. Tada se javljaju i začeci prve srpske diplomatske službe.

Posle sticanja autonomije u Srbiji počinju da pristižu i prvi evropske diplomatski predstavnici koji su tada imali rang konzula. To je bio važan korak u uspostavljanju punih diplomatskih odnosa sa najuticajnijim evropskim silama 19. veka.

Zakonom, diplomatskim zastupništvima i konzulatima srpskim u inostranstvu iz 1879. godine Srbija je počela da grdi osnove svoje moderne diplomatije, što je od velike važnosti i značaja.

Kolega je maločas govorio o Interparlamentarnoj uniji. Tačno je mi smo postali član 1991. godine, 1879. godine osnovana je Interparlamentarna unija i to je najstarija međunarodna parlamentarna organizacija, koja predstavlja, rekao bih, najveći forum parlamentaraca u kojem se vodi dijalog o miru i saradnji među narodima, neguje i unapređuje koncept predstavničke demokratije, uspostavljanja kontakta i saradnja, razmena iskustava među parlamentima, parlamentarcima, razmatraju pitanja od međunarodnog značaja, odbrani i promociji ljudskih prava, pre svega.

Podsetiću da je Srbija 2019. godine bila domaćin 141. zasedanja Interparlamentarne unije koji je okupio, čak 150 parlamentaraca iz čitavog sveta, što je predstavljalo važan uspeh parlamentarne diplomatije.

U tom momentu Beograd je bio svetska prestonica svi diplomatskih dešavanja i tada je usvojena Beogradska deklaracija posvećena očuvanju i jačanju međunarodnih prava, pre svega, regionalnoj saradnji.

Pored Interparlamentarne unije Narodna skupština Republike Srbije učestvuje i ima svoje predstavnike u još deset parlamentarnih delegacija, i naravno da ne umanjujemo važnosti i značaj nijedne od ovih delegacija, svaka od ovih delegacija ima određenu važnost i značaj.

Srbija je, takođe, članica Ujedinjenih nacija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Partnerstva za mir, kao i Sporazuma CEFTA, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju, Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i mnogih drugih međunarodnih organizacija. Takođe, ima status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji u ODKB.

Zamajac modernom razvoju parlamentarne diplomatije su dale globalizacije, jačanje parlamentarizma i multilateralizma, moderne komunikacije, i pre svega, otvorenost parlamenata.

Zbog toga parlamenti kroz svoje bilateralne i multilateralne kanale redovno razmenjuju iskustva, nastoje da usaglase stavove i usvoje ciljeve i smernice.

Narodna skupština Republike Srbije Ustavom definisana je kao najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, koja jačanjem parlamentarne diplomatije razvija međunarodnu saradnju u cilju upravo očuvanja i razvoja mira, stabilnosti, dobrosusedskih odnosa, ravnopravne saradnje sa narodima i državama, kako našeg regiona, tako i sa narodima i državama sveta.

Imajući u vidu i rastući značaj parlamentarizma i parlamentarne diplomatije u globalnom kontekstu, želim da naglasim da parlamentarna komponenta odnosa predstavlja važan aspekt u rešavanju brojnih, aktuelnih izazova, pre svega savremenog doba, rekao bih.

Početak ovog veka obeležili su događaji koji su izmenili svet i pokazali nemogućnost predviđanja rizika i pretnji, koji prevazilazi okvire država, koji prevazilazi okvire regiona, koji prevazilaze okvire kontinenata, kao što je slučaj sa pandemojom izazvanom korona virusom.

Pored toga, svet se suočava i sa brojim drugim izazovima, poput ekonomske krize, nestabilnosti, migracija, terorizma, globalnih klimatskih promena i drugih koji prete da promene dosadašnje stanje stvari i zahtevaju kako odgovore, tako i dijalog svih, zajedničko zalaganje za solidarnost u cilju očuvanja zajedničkih vrednosti.

Ova pitanja se ne mogu posmatrati odvojeno, to je, prosto i činjenično, jer utiču na sve i imaju višestruke posledice, što ukazuje na povezanost, što ukazuje na isprepletanost i što ukazuje na međuzavisnost država.

Zbog toga više nego ikada postaje imperativ da se na svim nivoima razmenjuju informacije, ostvaruje saradnja i pruža jedna, pre svega iskrena, rekao bih pomoć i podrška u cilju pronalaženja odgovora na postojeće, ali i na one buduće izazove.

Želim da posebno naglasim da se Srbija zalaže za zajednički, sveobuhvatni i ujedinjeni pristup izazovima, sa kojima se sve države suočavaju, jer tako najbolje štitimo interese i svake pojedinačne zemlje.

U suočavanju sa izazovima Srbija odgovorno razvija saradnju na svim nivoima, na regionalnom, na evropskom i naravno na globalnom planu.

Upravo kriza izazvana korona virusom pokazala je i regionalni i međunarodni ugled Srbije, pandemija je dokazala uspešnost srpske spoljne politike, oslanjanja na Kinu, oslanjanja na Rusiju, naravno i na EU, ne želim to nikako da zanemarim.

Narodna skupština se principijelno i dosledno u skladu sa državnom politikom Republike Srbije zalaže za ostvarivanje načela jednakosti, kao i slobodne ravnopravne saradnje na međunarodnoj sceni, bez korišćenja sankcija kao instrumenta prinude.

To se posebno odnosi na parlamentarne institucije i organizacije. Smatramo da se u njima moraju tražiti rešenja, pre svega kroz dijalog, jer dijalog svakako nema alternativu, koji se uvek iznova mora potvrđivati kao najbolji i jedini ispravan put za pronalaženje rešenja, za ono što jesu u datom trenutku otvorena pitanja.

Srbija je rešena da se i ubuduće dosledno i bezuslovno zalaže za poštovanje fundamentalnih principa međunarodnih odnosa, da odgovorno i solidarno, pre svega, razvija saradnju na svim nivoima, sa svim našim prijateljima, kao i zainteresovanim partnerima. Pozicija Republike Srbije je u tom pogledu vrlo transparentna i usmerena na postizanje vrhunskog cilja, aktivno i progresivno delovanje u pravcu očuvanja i promovisanje mira i stabilnosti.

Rezultat našeg prijateljstva je profilisane Srbije kao, pre svega, odgovornog, kao pouzdanog, kao sigurnog, kao stabilnog, kao predvidivog partnera u međunarodnoj zajednici, spremnog da učestvuje u svim važnim i značajnim razgovorima.

Tačno je da je strateško opredeljenje Srbije i jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije članstvo u EU, ali je tačno i da Srbija kao jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva ima i jačanje i održavanje odnosa sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama. Dakle, EU, ali uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ja sam o tome govorio i tokom jučerašnjeg dana. Dakle, Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija. Narodna skupština Republike Srbije je potvrdila tu odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija, ali to da li ćemo postati član i kada će Srbija postati član EU ne zavisi od toga definitivno šta Srbija čini i radi, šta čine i rade institucije u Srbiji.

Iako smo tokom prošle godine bili u potpunosti spremni za otvaranje poglavlja, nisu, nažalost, otvorena poglavlja. Nije nam drago kada pojedini evropski parlamentarci kažu da im je drago što u prethodnoj godini Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, ali, naprotiv, i nasuprot tome, mi ćemo nastaviti svoj put evropskih integracija. Nastavićemo kao i do sada da potvrdimo svoj međunarodni kredibilitet time što ćemo obaveze koje smo preuzeli na putu evropskih integracija nastaviti da realizujemo, ali za to, ponoviću, potreban je dobronameran partnerski odnos. Dakle, mi se pregovora nikada nismo plašili, ali ne pregovaramo i ne razgovaramo iz straha.

Kao jedno od ključnih pitanja javlja se pitanje južne Pokrajine Republike Srbije, Kosova i Metohije. S tim u vezi, naglašavam da će Republika Srbija nastaviti da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet, braneći pri tome univerzalne principe međunarodnog prava.

Posebno bih istakao da je Srbija, upravo zahvaljujući uspešnoj politici predsednika Aleksandra Vučića u prethodnom vremenskom periodu, kao i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, za rezultat imala to da je 18 država otpriznalo nezavisnost Kosova i to je ogroman uspeh i veliki rezultat politike kontinuiteta i orijentisanosti ka budućnosti.

Nije ovde suština u brojkama, nije ovde suština u tome da je danas ta brojka, kada govorimo o Skupštini Saveta bezbednosti UN, ispod polovine, suština je u tome da konačno neko shvati da bez Srbije nema kompromisa i rešenja kada govorimo o pitanju Kosova i Metohije i suština je u tome da neko shvati da konačno Srbija ima pravo i mogućnost nešto da kaže, a ne da gleda samo kako joj oduzimaju deo po deo teritorije.

Istakao bih da parlamentarni aspekt bilateralne i multilateralne saradnje je veoma važan, jer parlamentarci kao direktni predstavnici građana, sadržajnom saradnjom i kvalitetnim parlamentarnim dijalogom mogu dati izuzetan doprinos unapređenju odnosa zemalja, kao i inicirati i stimulisati saradnju tamo gde ona nije dovoljno razvijena.

Parlamenti imaju važnu ulogu u unapređenju i održavanju mira i bezbednosti usled svoje ključne pozicije u demokratskim društvima, jer putem međuparlamentarnog dijaloga unapređuju saradnju među državama i narodima, čemu je parlament Republike Srbije i u potpunosti posvećen.

Verujem da će parlamentarci dati svoj doprinos jačanju mesta i ulozi parlamenta u međunarodnoj politici.

Ovde je bilo nekoliko konstatacija sa kojima na samom kraju moram u potpunosti da se složim, da se ozbiljnije preusmerimo na saradnju putem, pre svega, poslaničkih grupa prijateljstava u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer zaista kroz nešto malo možemo mnogo toga da učinimo i mnogo toga da uradimo, pre svega, kao predstavnici građana.

Takođe, želim da kažem da Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik multilateralne i bilateralne saradnje ima sa dve države i on je jedinstven u odnosima sa te dve države. To je sveukupnim Narodnim kongresom Narodne Republike Kine i sa Državnom Dumom, odnosno Ruskom Federacijom, gde ima Komisiju za saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i Državnom Dumom Federalne Skupštine Ruske Federacije kolika se ta, kolega je maločas govorio o tome da treba da prilagodimo spoljnu politiku, da imamo uvek, da ne kažem imperativ, ali uvek imamo određene sugestije i predloge od strane EU da svoju spoljnu politiku treba da prilagodimo EU, ali opet mislim da potpuno, to je jasno, i predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije vode jednu izbalansiranu spoljnu politiku, Srbija je samostalna, nezavisna država i vodi spoljnu politiku koja je u najboljem interesu svojih građana, jer period pandemije je upravo pokazao da onda kada je najteže vi možete da se oslonite na dve stvari. Prva stvar su sopstveni resursi i druga stvar su odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

Za Narodnu skupštinu Republike Srbije ovo predstavlja, kada govorimo o najvišem obliku bilateralne saradnje veliku čast i veliko zadovoljstvo, ali naravno da je Narodna skupština Republike Srbije otvorena za saradnju i sa parlamentima drugih država, jer, kažem, saradnja je ključ svega.

Zahvaljujem.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih iskoristio priliku da u ime poslaničke grupe SPS naši građanima muslimanske veroispovesti čestitam Ramazan.

Inače, danas je za Srbiju jedan od najznačajnijih dana, rekao bih. Pred Savetom bezbednosti, odnosno pred celim svetom danas se brani Kosovo i Metohija jedan od najznačajnijih nacionalnih i državnih interesa, to je suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Povodom razmatranja šestomesečnog izveštaja o radu misije UN na KiM pred SB, danas će govoriti ministar spoljnih poslova, gospodin Selaković koji nastavlja ovu izuzetno važnu diplomatsku aktivnost u odbrani naših nacionalnih i državnih interesa, što je i u prethodnih šest meseci veoma uspešno radio gospodin Ivica Dačić, tadašnji ministar spoljnih poslova, danas predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Nažalost, istovremeno, ovde se nastavljaju svakodnevne provokacije nove ekipe iz Prištine, tako da brinemo šta bi mogao biti njihov sledeći korak, obzirom da pokazuju da su spremni apsolutno na sve. To potvrđuje i njihova aktivnost ovih dana u kojima učestvuju i neki drugi predstavnici privremenih institucija, ali i Albanci na jugu Srbije.

Najpre je Aljbin Kurti u oči izbora na KiM, podsetiću, najavio da će uvesti recipročne mere za Srbiju, a sada najavljuje recipročne mere prema svim drugim državama koje ne žele da priznaju suverenitet Kosova. Pretpostavljamo da Kurti na ovaj način pokušava da ucenjuje ne samo države koje nisu priznale tzv. Kosovo, jer to nije po međunarodnom pravo, već samu EU.

Još dalje je ovih dana u pretnjama išao i direktor inspekcije u Kosovskoj Mitrovici, pripadnik Samoopredeljenja Aljbina Kurtija. On je izjavio da će se KiM ujediniti sa Albanijom, ako treba i puškama, kao da se on o tome pita. Ovako ratnohuškački govor sigurni smo nije put za rešavanje pitanja KiM o čemu Srbija ima krajnje korektan odnos prema evropskim posrednicima i čitavom dijalogu, ali nažalost Aljbin Kurti i njegovi istomišljenici verovatno namerno i svesno dijalog guraju u ćor sokak. Zbog toga nas posebno zabrinjava ćutanje Evrope na ovakve izjave, pretnje i blokada dijaloga, za koji je EU preuzela punu odgovornost.

Nama je potpuno jasno da albanski lideri na KiM ne žele ni dijalog, ne žele ni rešenje koje može biti obostrano prihvatljivo, naprotiv, njihovo ponašanje, njihovi nastupi, izjave, govori su apsolutno dijametralno suprotni. Oni otvoreno i uz podršku nekih zvaničnika pokazuju jasne teritorijalne pretenzije, pa i želju da deo teritorije Republike Srbije pripoje drugoj državi. Nažalost, jasno je i to da nije Srbija jedina na meti velikoalbanskih interesa, njihove osvajačke pretenzije ugrožavaju stabilnost čitavog regiona, a evo i Evropa se nažalost i dalje ne izjašnjava.

Dodatak ovim izjavama albanskih lidera sa KiM jesu i najnovije provokacije na jugu Srbije, gde Albanci nameravaju da u Velikom Trnovcu grade memorijalni kompleks jednom od lidera UČK i lidera tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe Ridvanu Ćazimiju, zvanom Kapetan Leši.

Zaboravljaju da i opština Bujanovac mora da poštuje zakone Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost njenih građana. U državi Srbiji postoji zakon kojim je precizno regulisano kome se i pod kojim uslovima mogu graditi memorijalni spomenici.

To sigurno ne može biti omogućeno onima koji su učestvovali u terorističkim akcijama. Vrhunac licemerja su napadi i pretnje upućene igumanu manastira Visoki Dečani, Savi Janjiću.

Ja neću postaviti prvo pitanje koje sam nameravao danas da postavim, a tiče se odnosa upravo prema EU, jer danas će predsednik Srbije razgovarati sa Semom Fabriciom, zapravo već je razgovarao, ambasadorom i šefom Delegacije EU u Republici Srbiji, koji je ne tako davno pre nekoliko dana rekao da dijalog o KiM jeste prioritet za EU i potpuno smo ubeđeni, kao poslanički klub da će kao i uvek predsednik Srbije izaći sa jasnim stavovima kada je reč o odbrani našeg nacionalnih i državnih interesa, ali želim da iznesem jednu konstataciju da smatramo da ovakvim pretenzijama albanskih lidera sa KiM se na najotvoreniji način preti, ucenjuje i na taj način potpuno urušava i omalovažava uloga EU kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.

Pitanje, drugo, koje želim da postavim je namenjeno Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a odnosi se upravo na nezakonit pokušaj gradnje memorijalnog centra, jednom od vođa UČK, koja je na međunarodnom nivou još 90-tih godina proglašena terorističkom organizacijom.

Da li je podnet bilo kakav zahtev opštine Bujanovac ili Mesne zajednice Veliki Trnovac za odobrenje gradnje memorijalnog kompleksa, a u skladu sa važećim Zakonom o ratnim memorijalima koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila još 2018. godine? Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, kolege i koleginice, najpre pitanje za ministarku pravde. Optužnica protiv bivših pripadnika OVK, koliko je meni poznato, ima 70 strana i nije u potpunosti i u celosti objavljena. Lista svedoka je takođe zatamnjena, sva imena su precrtana. Kada će biti obnarodovano i jedno i drugo i kada to bude učinjeno, šta je plan Ministarstva, da li postoji plan Ministarstva i Vlade Republike Srbije da preduzme nešto u vezi zaštite svedoka i eventualnog pojačanja dokaza? Cilj je, naravno, da se podrži sud, da se ne ponovi slučaj Haradinaj, svedoci su pobijeni, nije to moja konstatacija, to je i sudsko veće potvrdilo. Da li Vlada razmatra mogućnost da formira neku grupu ili tim koji će time da se bavi, jer je javnost veoma zainteresovana? Mi smo kao država pokazali spremnost za saradnju, valjda zauzvrat možemo očekivati pravdu i istinu, a to je konačno da bude sankcionisana ta vrhuška, jer očigledno se ne ide u dubinu.

Uz to, molim vas da, evo, dajem vam priliku, maločas niste imali mogućnost, da odgovorite na pitanje koje je postavio gospodin Marković – kada će tužilaštvo konkretno reagovati?

Sledeće pitanje vrlo konkretno za ministra prosvete – da li Ministarstvo prosvete vrši analizu usklađenosti redovnih školskih programa sa sadržajem onlajn sistema obrazovanja i koliko ova vanredna situacija izazvana kovidom utiče na kvalitet obrazovanja? Još jedno, po meni, izuzetno važno pitanje – kakav, po vašem mišljenju, može biti uticaj onlajn nastave na socijalizaciju dece?

Treće pitanje za novog ministra koji je dobio zaduženje da se bavi pitanjem problema nedovoljno razvijenih opština u Srbiji – da li će Vlada doneti novi program podsticaja regionalnog razvoja i razvoja nedovoljno razvijenih opština, koji će sprovoditi vaš kabinet? Drugo pitanje, opet vezano za prvo – da li vi kao ministar zadužen za razvoj nerazvijenih područja već imate projekte za zaustavljanje devastacije malih sredina i za obezbeđenje boljih uslova života u nedovoljno razvijenim područjima u Srbiji?

Nastaviću u narednih tri minuta. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodin Tončev je u odgovoru na pitanje pomenuo EU, a to je nešto što me brine u ovom trenutku i tim povodom želim da postavim pitanje predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova. Naime, šef diplomatije EU, gospodin Borele je izjavio da od Srbije očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima EU kako naša evropska perspektiva ne bi bila narušena.

Ako sam ovu izjavu dobro razumeo, ona se odnosi na spoljno političke partnere Srbije, odnosno na neki način ovo sam razumeo i kao uslovljavanja Srbije da se opredeli za jednu stranu, za EU ako želi da postane punopravan član. Ova izjava se može smatrati i zadatim uslovom koji moramo da ispunimo. Srbija je slobodna i nezavisna država, samostalna država, vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana.

Srbija svakako ima cilj da postane punopravan član EU, ali Srbija želi da zadrži i tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i SAD i sa Kinom i sa Rusijom, jer period kovida je pokazao da kada je teško možete da računate na dve stabilne i sigurne stvari, a to su najpre sopstveni resursi, a onda odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

U vezi sa ovim konstatacijama pitanje bih postavio predsednici Vlade, a tu je i ministar spoljnih poslova. Dakle, imajući u vidu poziciju Srbije u Evropi i svetu s jedne strane i naš državni nacionalni interes, s druge strane da li smatrate da se nekako prepliću interesi i ciljevi koji se žele postići između EU koja poseduje po pitanju Kosova i Metohije u dijalogu i recimo nove američke administracije? Da li očekujete, da li se po vašem mišljenju može desiti da nova američka administracija promeni diskurs svoje spoljne politike prema Srbiji?

Mi znamo i to je predsednik Srbije vrlo jasno rekao nakon izbora novog predsednika SAD da mi želimo da zadržimo dobre odnose sa SAD, da će Srbija poštovati Vašingtonski sporazum. Postavlja se pitanje da li je prištinska strana spremna na to.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Uvaženi predsedničke Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, a tiče se onoga o čemu je već maločas bilo reči, nažalost Kovid-19, zdravstveni izazov sa kojim se još uvek suočava i Srbija i čitav svet i čiji se kraj ne nazire, ali želim da kažem da je Kovid-19 bez obzira na kritike koje vrlo često možemo čuti ovde u parlamentu, Kovid-19 je ujedinio region, a ponoviću, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pokazao se kao neko u ovom periodu ko je faktor stabilnosti u regionu.

Ne bih ja da govorim i da budem advokat ministarke Atanasković, pošto je ona maločas spomenuta, ali mislim da smo tu priču apsolvirali upravo na sednici na kojoj je gospođa Atanasković prisustvovala i ja sam lično insistirao da ono o čemu je govorila smatram da je interpretirala u tom trenutku na drugačiji način i da nije želela tako da se izrazi i ona je to naravno potvrdila, ali potvrdiće, potpuno sam ubeđen, i naredni put kada bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče toga kakav odnos predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije imaju prema mestima gde žive Muslimani, Bošnjaci, Albanci, pa dovoljno govori činjenica da u periodu kada je najveće žarište kovida i najveće žarište pandemije bio Novi Pazar, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo respiratore delio u Novom Pazaru, dodelio je respiratore Novom Pazaru, iz jednog prostog razloga da bi pokazao da ne razlikuje Novi Pazar od bilo koje druge opštine i grada na teritoriji Republike Srbije. Dakle, podjednaku važnost i značaj pridaje svim gradovima, svim opštinama, bez obzira koliko nacionalnih manjina živelo u tim gradovima i u tim opštinama.

Interesantno je, dok se mi bavimo Kovidom-19 i dok se mi bavimo time na koji način da se izborimo za budućnost Srbije, za budućnost regiona, jer danas je budućnost Srbije i budućnost regiona sačuvati svaki život u Srbiji, sa druge strane imamo izjave, recimo, Vjose Osmani, koja kaže da je Priština spremna i godinama čeka kvalitetan sporazum koji će obezbediti da Beograd prizna nezavisnost i da se naplati odšteta itd. Nije to danas za mene tema i ne želim time da se bavim.

Dakle, jedno od najaktuelnijih pitanja i dalje je, nažalost, Kovid-19, koji evo već godinama hara svetom i odnosi veliki broj žrtava. Uvek je prilika da se podsetimo sa kolikom se posvećenošću Srbija bori protiv ove opake bolesti. Naša strategija odbrane od kovida pokazala se uspešnom i mnogo je uspešnija od velikog broja zemalja. Glavnu ulogu u toj borbi imaju naši medicinski radnici, tehničari, lekari koji se ne štedeći svoje zdravlje i svoje živote suočavaju sa ovim virusom, posebno u kovid-bolnicama, koji i po nekoliko dana ostaju u crvenoj zoni. Svima njima bih posebno zahvalio za sav teret i sve žrtve koje su podneli. I mi iz SPS imamo u poslaničkoj grupi profesorku Aleksandru Marković Pavlović, koja je i pored svog redovnog posla u Kliničkom centru Srbije i profesore na Medicinskom fakultetu, stalno i u kovid-sistemu. Čini mi se da je upravo juče izašla iz crvene zone u Batajnici.

Naša država, odnosno naše rukovodstvo od samog početka pandemije ima odgovoran odnos prema zdravlju naših građana, što se sada pokazuje i kroz vakcinaciju. Naša država je obezbedila dovoljnu količinu vakcina svih proizvođača, a sada smo na osmom mestu u svetu po broju vakcinisanih na stotinu građana.

Pohvalio bih dobar odziv građana, a prema informacija od pre dva dana, u Srbiji je vakcinisano 2,9 miliona građana, revakcinisano više od milion, u Beogradu vakcinisano čak 38 punoletnih građana. Dobra vest je i to što će na „Torlaku“ početi proizvodnja vakcina „Sputnjika V“. Takođe valja podvući da je Srbija, osim za svoje građane, obezbedila humanitarnu pomoć u vakcinama gotovo svim zemljama u regionu, a upravo danas će na „Torlaku“ za Republiku Srpsku vakcine preuzeti i predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik. Dakle, možemo pohvaliti odziv građana i pozitivne efekte vakcinacije, što potvrđuje i popuštanje mera ovih dana.

Uz poziv svim građanima da se vakcinišu i dalje budu oprezni, jer pandemija nije prošla, smanjen je dnevni broj zaraženih, ali još uvek ima dosta pacijenata na respiratoru i nije mali broj preminulih na dnevnom nivou, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, veoma kratko, predsedniče. Da li se, s obzirom na odziv građana vakcinaciji i na cilj da se vakcinacijom obuhvati preko 3,5 miliona punoletnih građana do kraja maja, može očekivati jenjavanje epidemije, a u vezi s tim i dalje popuštanje epidemioloških mera? Ovo je važno znati, kako zbog predstojećih praznika i putovanja, tako i zbog najugroženijih privrednih delatnosti, među kojima je pre svega ugostiteljstvo i turizam. Pitanje postavljam da se građani ne bi informisali putem medijskih spekulacija i naslova u medijima, već da bi imali relevantne informacije i relevantne činjenice.

Evo, kao što vidite, jesam prekoračio vreme, ali samo nešto želim da vam kažem.

(Predsednik: Pa jesi, Đorđe, ali pošto je Osma sednica biću tolerantan još malo.)

Osma je sednica, ali ne politička i ne partijska.

Predsedniče, kao što vidite, nisam upozorio na kršenje Poslovnika obzirom da je opet pomenut Sandžak, a da Ustav ne prepoznaje Sandžak, već Raški upravni okrug. Zahvaljujem, predsedniče.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih iskoristio priliku da u ime poslaničke grupe SPS naši građanima muslimanske veroispovesti čestitam Ramazan.

Inače, danas je za Srbiju jedan od najznačajnijih dana, rekao bih. Pred Savetom bezbednosti, odnosno pred celim svetom danas se brani Kosovo i Metohija jedan od najznačajnijih nacionalnih i državnih interesa, to je suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Povodom razmatranja šestomesečnog izveštaja o radu misije UN na KiM pred SB, danas će govoriti ministar spoljnih poslova, gospodin Selaković koji nastavlja ovu izuzetno važnu diplomatsku aktivnost u odbrani naših nacionalnih i državnih interesa, što je i u prethodnih šest meseci veoma uspešno radio gospodin Ivica Dačić, tadašnji ministar spoljnih poslova, danas predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Nažalost, istovremeno, ovde se nastavljaju svakodnevne provokacije nove ekipe iz Prištine, tako da brinemo šta bi mogao biti njihov sledeći korak, obzirom da pokazuju da su spremni apsolutno na sve. To potvrđuje i njihova aktivnost ovih dana u kojima učestvuju i neki drugi predstavnici privremenih institucija, ali i Albanci na jugu Srbije.

Najpre je Aljbin Kurti u oči izbora na KiM, podsetiću, najavio da će uvesti recipročne mere za Srbiju, a sada najavljuje recipročne mere prema svim drugim državama koje ne žele da priznaju suverenitet Kosova. Pretpostavljamo da Kurti na ovaj način pokušava da ucenjuje ne samo države koje nisu priznale tzv. Kosovo, jer to nije po međunarodnom pravo, već samu EU.

Još dalje je ovih dana u pretnjama išao i direktor inspekcije u Kosovskoj Mitrovici, pripadnik Samoopredeljenja Aljbina Kurtija. On je izjavio da će se KiM ujediniti sa Albanijom, ako treba i puškama, kao da se on o tome pita. Ovako ratnohuškački govor sigurni smo nije put za rešavanje pitanja KiM o čemu Srbija ima krajnje korektan odnos prema evropskim posrednicima i čitavom dijalogu, ali nažalost Aljbin Kurti i njegovi istomišljenici verovatno namerno i svesno dijalog guraju u ćor sokak. Zbog toga nas posebno zabrinjava ćutanje Evrope na ovakve izjave, pretnje i blokada dijaloga, za koji je EU preuzela punu odgovornost.

Nama je potpuno jasno da albanski lideri na KiM ne žele ni dijalog, ne žele ni rešenje koje može biti obostrano prihvatljivo, naprotiv, njihovo ponašanje, njihovi nastupi, izjave, govori su apsolutno dijametralno suprotni. Oni otvoreno i uz podršku nekih zvaničnika pokazuju jasne teritorijalne pretenzije, pa i želju da deo teritorije Republike Srbije pripoje drugoj državi. Nažalost, jasno je i to da nije Srbija jedina na meti velikoalbanskih interesa, njihove osvajačke pretenzije ugrožavaju stabilnost čitavog regiona, a evo i Evropa se nažalost i dalje ne izjašnjava.

Dodatak ovim izjavama albanskih lidera sa KiM jesu i najnovije provokacije na jugu Srbije, gde Albanci nameravaju da u Velikom Trnovcu grade memorijalni kompleks jednom od lidera UČK i lidera tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe Ridvanu Ćazimiju, zvanom Kapetan Leši.

Zaboravljaju da i opština Bujanovac mora da poštuje zakone Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost njenih građana. U državi Srbiji postoji zakon kojim je precizno regulisano kome se i pod kojim uslovima mogu graditi memorijalni spomenici.

To sigurno ne može biti omogućeno onima koji su učestvovali u terorističkim akcijama. Vrhunac licemerja su napadi i pretnje upućene igumanu manastira Visoki Dečani, Savi Janjiću.

Ja neću postaviti prvo pitanje koje sam nameravao danas da postavim, a tiče se odnosa upravo prema EU, jer danas će predsednik Srbije razgovarati sa Semom Fabriciom, zapravo već je razgovarao, ambasadorom i šefom Delegacije EU u Republici Srbiji, koji je ne tako davno pre nekoliko dana rekao da dijalog o KiM jeste prioritet za EU i potpuno smo ubeđeni, kao poslanički klub da će kao i uvek predsednik Srbije izaći sa jasnim stavovima kada je reč o odbrani našeg nacionalnih i državnih interesa, ali želim da iznesem jednu konstataciju da smatramo da ovakvim pretenzijama albanskih lidera sa KiM se na najotvoreniji način preti, ucenjuje i na taj način potpuno urušava i omalovažava uloga EU kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.

Pitanje, drugo, koje želim da postavim je namenjeno Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a odnosi se upravo na nezakonit pokušaj gradnje memorijalnog centra, jednom od vođa UČK, koja je na međunarodnom nivou još 90-tih godina proglašena terorističkom organizacijom.

Da li je podnet bilo kakav zahtev opštine Bujanovac ili Mesne zajednice Veliki Trnovac za odobrenje gradnje memorijalnog kompleksa, a u skladu sa važećim Zakonom o ratnim memorijalima koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila još 2018. godine? Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.04.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Verujem da većina građana Srbije, u ovom trenutku od nas, njihovih legitimno izabranih predstavnika, očekuje da uputimo inicijativu, ili postavimo pitanje Vladi, na osnovu jučerašnje izjave predsednika Vlade Crne Gore. Zapravo, ja sam o tome govorio pre nekoliko dana.

O tome je govorio najpre Dritan Abazović, a onda kroz Krivokapića, ponovo govorio juče, tokom jučerašnjeg dana, Dritan Abazović.

Naravno da nećemo postaviti to pitanje, ne zato što smo slabi i zato što se plašimo, to nije nešto što je neočekivano, nećemo postaviti to pitanje i tražiti inicijativu od Vlade, niti od predsednika Republike, jer znamo koliko je teško izgraditi dobre regionalne odnose, a koliko je lako razgraditi i zaoštriti odnose u regionu.

Ne želimo da stanemo na put politici koju vodi predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, a to je mir i stabilnost, prosperitet, saradnja.

Ali, prosto, neverovatno je da neko tokom jučerašnjeg dana da takvu izjavu, neko ko je premijer i ko je, recimo 2006. godine, ako se sećate predsedniče, prilikom izjašnjavanja na referendumu, da li Crna Gora treba da ostane u zajednici Srbije i Crne Gore, glasao za to da Crna Gora ostane u zajednici Srbije i Crne Gore.

Ali, ne interesuje nas vlast u Crnoj Gori, nas interesuje položaj prava i slobode Srba u Crnoj Gori, kojih ima 29%, ja se nadam i više, nakon popisa koji će biti sproveden i interesuje nas status i imovina SPC.

Moje pitanje, zapravo pitanje poslaničke grupe SPS i JS, koje danas želimo da postavimo, je zapravo upućeno vama, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, a evo o čemu se radi.

Mi smo opet, putem javnosti, informisani da su predstavnici Evropskog parlamenta, sačinili nekakav precizan plan, kako će fazno razgovarati sa šefovima poslaničkih grupa, a sve vezano za međustranački dijalog.

Takođe, putem medija, su pomenuli i rezoluciju Evropskog parlamenta, pozdravili, kako mi želimo da, našu odlučnost i opredeljenost da nastavimo međustranački dijalog, ne znam šta su mislili, verovatno da predstavljamo nekakve divljake, po njihovom mišljenju, pa ne želimo komunikaciju i ne želimo konstruktivan dijalog. Nema razloga da nas pozdravljaju.

Što se tiče rezolucije Evropskog parlamenta, imamo mnogo toga da im kažemo, a to ćemo im reći kada dođu u Srbiju.

Naše pitanje je, da li vi imate uopšte taj njihov fazni i precizno definisani raspored, kada je reč o razgovorima sa šefovima poslaničkih grupa?

Jer, znate mi šefovi poslaničkih grupa, u ovom parlamentu, svoj posao rade odgovorno, ozbiljno i posvećeno i bilo bi korektno da nam na vreme kažu termine, kada su zamislili da organizuju te razgovore.

Ne želimo da nam bilo ko, bilo šta nameće, pogotovu Evropski parlamentarci, nisu nam oni ni mama, ni tata, a veoma želimo da razgovaramo, imamo mnogo toga da im kažemo i kada je reč o međustranačkom dijalogu, i kada je reč o izbornim uslovima, ali pre svega kada je reč o jednoj licemernoj rezoluciji, koju je usvojio Evropski parlament.

Sa druge strane, mislim da je dobro da su nastupili sa ovakvim stavom, jer sa ovakvim stavom, oni šalju poruku i ovoj, kako su sami sebe nazvali, to nije moj rečnik, ali sami sebe su nazvali ova „kvazi opozicija“ i „elitna opozicija“, je sama sebe nazvala „gulaš opozicijom“ i čoporom, pa iz kulturoloških razloga ja neću onaj nastavak upotrebiti, jer oni svo vreme, to je onaj deo opozicije, koji navodno želi da razgovara sa evropskim parlamentarcima, zapravo ne žele oni razgovor, oni žele da izvrše pritisak preko evropskih parlamentaraca na Srbiju, to je potpuno jasno i da pokušaju, a evo ja bi voleo da se varam, da pokušaju da ponovno, bez izbora dođu do vlasti i privilegija, ali ovo je jasna poruka i njima, da zapravo niste vi, kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije taj, koji dezavuiše i koji prolongira međustranački dijalog.

Koliko je nama poznato, vi ste evropskim parlamentarcima ponudili da taj međustranački dijalog već započne početkom marta meseca.

Pa, vas molim, prosto da ako imate informaciju, odgovorite nam na pitanje, da li uopšte postoji, kako su oni formulisali vrlo precizno, fazno, termini održavanja sastanaka sa šefovima poslaničkih grupa. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -