| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Paunović je govorila o 1998. godini i ja ne bih imao ništa da dodam. Kada je reč o istražnim radnjama, kada je reč o zakonodavstvu ništa se to nije desilo 1998. godine, ali zarad istine i zarad građana Srbije moram da ponovim nešto o čemu je govorio gospodin Jovanov, ali i da dodam jednu godinu.
Dakle, tačno je, 2001. godine, gospodine Jovanov, Rio Tinto dolazi u Srbiju. Ne kažem to ja, to kaže Rio Tinto tokom razgovora predsednika Republike sa građanima Mačvanskog okruga, konkretno u Loznici i Ljuboviji na čiji poziv i kada su došli. Godine 2004. su rađene prve istražne radnje. Godine 2006. jeste menjano zakonodavstvo, zakonodavstvo je menjano i 2011. godine, a 2012. godine definisana Nacionalna strategija i u toj Nacionalnoj strategiji, koliko me pamćenje služi definisano je da je litijum bukvalno nacionalno blago, pokušaću da parafraziram, koje treba u strateškom smislu, u ekonomskom smislu iskoristiti. Tada se govorilo, između ostalog, koliko me pamćenje služi, o onim baterijama koje će biti proizvedene u Srbiji i sa ponosom „made in Serbia“. Bar toliko se sećam.
Ali, da se vratimo na ono što jesu činjenice. Dakle, činjenica je da postoje rudna i mineralna bogatstva, i to je nešto što mogu da ignorišu samo neodgovorni predstavnici vlasti, ali i neodgovorni predstavnici opozicije, to je nešto što zaista može da bude ozbiljan faktor razvoja Srbije u narednim decenijama i što može građanima iz konkretnog regiona, ali iz cele Srbije da unapredi životni standard i život. Odgovorna vlast, odgovorna Vlada, kao što je Vlada ne čijem je čelu predsednik Miloš Vučević, ne propušta prilike, ali na prvo mesto uvek stavlja interes Srbije i zato na predlog predsednika Republike, dakle, otvorena je u naredne dve godine, predsedniče, jel ne grešim, naredne dve godine diskusija, rasprava, razgovor sa građanima, razgovor u koji su uključeni i predsednik Vlade i Vlada, čitava Vlada Republike Srbije, razgovor u koji je uključena i naučna zajednica, pri čemu je predsednik Republike zamolio naučnu zajednicu – nemojte da budete ni za, ni protiv, vaše je da idete među ljude i da date odgovore na sva ona otvorena pitanja. Postoje teorije zavere, ali postoji opravdana bojazan ljudi zbog političkog marketinga koji je činjen i rađen prethodnih godina i na vama je da date odgovor građanima, a nakon te dve godine ćemo doneti konačnu odluku. Nije ni na meni, nije na vama da kažemo da li je nešto dobro ili loše, na nama kao predstavnicima odgovorne i ozbiljne Vlade Republike Srbije je da obezbedimo ambijent za raspravu i da čujemo mišljenje onih koji su pre svega stručni i da stavimo stručnost na prvo mesto.
Ova tema je važna i vidim spremnost i poziv da se u narednom periodu uključe svi stručni ljudi, institucije u proces kroz davanja mišljenja.
Uvažene kolege, uvaženi narodni poslanici, narodne poslanice, budite konstruktivni i bar na trenutak pokušajte da razmišljate o onome što jeste interes građana, a to znači da umesto davanja mišljenja koje nije relevantno, koje treba da omogući da se dođe do nekih jeftinih političkih poena predložite institucije, predložite stručnjake, predložite fakultet, fakultete, domaće, strane koji mogu pomoći u donošenju ove odluke.
Neću previše dužiti, ali danima iz poštovanja prema instituciji Narodne skupštine Republike Srbije, Vladi koju činim sedim ovde i slušam, bar smo trebali da slušamo raspravu o rebalansu budžeta, kao što sam rekao u jednom od izlaganja, mnogo malo rasprave o rebalansu budžeta, a mnogo više lepih želja i onoga što nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa rebalansom budžeta.
Podsetiću još jednom – budžet je život. Ako imamo nerealna budžet, imao nerealan život. Ova Vlada Republike Srbije to neće dozvoliti. Zašto ovo kažem? Razgovaralo se najviše o prošlosti. Ljudi, dajte da govorimo o sadašnjosti i dajte da govorimo o budućnosti, prošlost i da hoćemo danas ne možemo da promenimo, ali ne vidim šta bi ta promena prošlosti i rasprava o prošlosti danas donela dobro građanima Srbije. Ajde da pokušamo zajedno, ako je to moguće, da damo odgovore na pitanja koja danas muče Srbiju i da gradimo zajedno temelje nove budućnosti.
Sa druge strane, bombardovanje, Slobodan Milošević. Zar je moguće 2024. godina, razgovara se o Slobodanu Miloševiću. Dakle, 28. jun, ja ću da vam kažem kao član Vlade, će crnim slovima biti upisan u istoriju srpskog naroda. Dakle, 28. jun, kada je Slobodan Milošević isporučen Haškom tribunalu. Govore oni koji nisu imali ni dovoljno godina da znaju šta se desilo 1999. godine i zašto je Srbija bombardovana. Da, Srbija je bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN, a reći ću vam zašto. Postojala su tada dva uslova, gospodin Vulin neka me ispravi ako grešim, jer tada smo zajedno radili, postojala su dva uslova. Jedan od uslova je bio da nakon tri godine se organizuje referendum na prostoru KiM, gde bi Albanci mogli slobodno da odluče da li će da žive u zajedničkoj državi ili ne, a drugi uslov je bila okupacija NATO-a. Ako ste bili spremni da prihvatite to, Slobodan Milošević, tadašnja Vlada, a i ova Vlada to nikada neće prihvatiti i uvek će ići ka tome i uvek će sačuvati svoju samostalnost, suverenost, nezavisnost i uvek će voditi slobodarsku politiku, a najpre u interesu građana Srbije.
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, samo kratko jedna digresija i sugestija. Ovo je Dom Narodne skupštine Republike Srbije, najviši organ zakonodavne vlasti i ja razumem potrebu i to je legitimno pravo svakog da kroz obrazlaganje amandmana izađe sa određenim političkim pamfletima i napusti salu, ali mislim da smo olako prešli preko retorički preko onoga što je izgovoreno maločas tokom obrazlaganja jednog amandmana. Molim vas da na to obratite pažnju. Molim vas pre svega da poštujemo Ustav Republike Srbije.
Maločas je ovde precizno rečeno "sandžačke opštine", dozvolite, ali ne postoje sandžačke opštine. Postoji Raški upravni okrug i nemojte na taj način deliti narod koji živi na teritoriji Republike Srbije. Sve škole, sva obdaništa, svi vrtići, sve zdravstvene institucije, svi putevi koji se rade i u Priboju, i u Sjenici, i u Novom Pazaru, i u Tutinu koriste kako Srbi, tako i Bošnjaci. Nema nigde šire demokratije kao što je u Srbiji, 25 nacionalnih saveta, demokratski izbori u okviru nacionalnih saveta. Svaki od nacionalnih saveta ima svoj budžet.
To, da li ste zadovoljni izborima unutar nacionalnog saveta, to je problem pojedinaca, problem onih koji su učestvovali, ali je ovde pomenuto ime nekoga koje, neću ponavljati to ime, ali neko ko je imao odgovorne funkcije do 2012. ili 2013. godine, pa čak bio i potprednik Vlade Republike Srbije, čini mi se baš zadužen za nerazvijene opštine i tada ništa nije smetalo. Onog trenutka kada nemate odgovornost sve smeta, ali to na stranu. Ja vas samo molim predsedavajuća da se poštuje Ustav Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Starčeviću zahvaljujem na pitanju i hvala vam što gospodin Marković i vi pre svega kao predstavnici lokalne samouprave sagledavate važnosti, značaj ove teme i ne kažem to slučajno.
Upoznat sam jako dobro sa aktivnostima koje sprovodite, sa aktivnostima i partnerskim odnosom koji smo imali kada je reč o realizaciji konkretnih projekata letnjih kampova. Inače, reći ću vam na samom početku, dakle, i vi ste to rekli između ostalog, postavljajući pitanje, jasna je odlučnost i opredeljenost predsednika Republike, predsednika Vlade, čitave Vlade Republike Srbije kada je reč o onome što je ste suštinski najvažnije, a to je jačanje postojećih i stvaranje još čvršćih veza između matice i naših sunarodnika koji žive van Srbije.
Nemojte se ljutiti, formalno pravno jeste ispravan termin dijaspora, ali verujte, ja ga retko koristim, bilo da razgovaram sa Srbima u regioni, ili sa našim sunarodnicima koji žive van regiona, za meni su oni svi Srbi koji u ovom trenutku žive van Srbije, ili naši sunarodnici koji žive van Srbije.
U realizaciji ovog ključnog cilja, jako je važno pre svega, ostvariti dvosmernu komunikaciju. Ta dvosmerna komunikacija podrazumeva, da mi u Srbiji u svakom trenutku kroz intenzivan i kontinuirani dijalog znamo šta je to što su potrebe naših sunarodnika koji žive van Srbije, da naši sunarodnici znaju šta je to šta se dešava u Srbiji, šta je to što neophodno Srbiji, a onda da zajednički sagledamo šta je to što možemo učiniti za ono što jeste naš zajednički imenitelj, a to je naša država Srbija.
Važno je da taj dijalog bude zasnovan na razumevanju, poštovanju, uvažavanju, pre svega zbog period koji dolaze. Da bi došli do realizacije ovog cilja, nekako smo definisali tri ključna koraka. Prvi korak jeste svakako, da nastavimo da Srbiju približavamo našim sunarodnicima koji žive van Srbije. Drugi korak jeste da umrežavamo udruženja i krovne organizacije koje okupljaju naše sunarodnike, dakle, koje okupljaju Srbe van Srbije i teći korak koji je jako važan jeste, da mi u Srbiji razgovaramo o ovoj temi. Jako je važno da aktuelizujemo ovu temu, i jako je važno da unutar gradova, unutar opština razgovaramo o ovome. Zato smo razgovarali sa gospodinom Markovićem i sa brojnim gradonačelnicima, predsednicima opština, da bi na pravi način, pre svega, sagledali zajedno potencijale dijaspore. Svaki grad, svaka opština, nažalost, ima svoje sugrađane koji žive, da li u regionu, da li van regiona.
Jako je važno da pokušamo da napravimo zajednički bazu podataka za svaku lokalnu samoupravu, a onda da uspostavimo kontakt sa tim ljudima. Različitim poslovima se oni bave.
Znate, kada govorimo o našim sunarodnicima koji žive van Srbije i ja, verujte mi pre svega, sebi nikada nisam dozvolio, a to je doznake jesu jako važan prihod za Srbiju, ali nemojte naše sunarodnike koji žive van Srbije da sagledavamo samo kroz doznake, koji ponavljam, jesu veoma važan i značajan prihod, da ih sagledavamo kao velike humanitarce. Oni to svakako jesu, i oni su tu uvek bili za Srbiju, sećate se perioda poplava. Hajde da ih sagledavamo pre svega, kao nekog ko ima i finansijski, ali i ljudski kapital, i ko je kao i vi i ja i svi članovi Vlade ravnopravan patriota i voli svoju državu i voli svoju trobojku i želi nešto da učini za svoju državu i želi nešto da učini za svoju trobojku. Dakle, da na pravi način sagledamo potencijale dijaspore. To su neka tri koraka.
Znate, Svesrpski sabor događaj od istorijske važnosti i značaja koji je održan na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, je pre svega, definisao nacionalne interese srpskog naroda u 21. veku. Neću da širim, pokušaću da budem konkretan, ali Svesrpski sabor, ja to sa ponosom ističem, je iznedrio jedan memorandum koji sam imao prilike da potpišem sa svojim kolegom iz Republike Srpske, ministrom Vlade Republike Srpske, zaduženom za međunarodne odnose i Evropske integracije, gospodinom Klokićem, kako bi zajednički definisali i ojačali mehanizam u realizaciji cilja a to je da uspostavimo saradnju i još jače veze sa našim sunarodnicima koji žive van matice.
Odmah da razjasnimo, nikada građani Republike Srbije u Republici Srpskoj ne mogu biti dijaspora, niti građani Republike Srpske u republici Srbiji mogu biti dijaspora, mi smo isti narod i ja sam to mnogo puta istakao i Drina nikada nije bila reka koja nas razdvaja već kičma koja spaja, jedan isti narod koji živi u Republici Srpskoj i Republici Srbiji.
Zašto sam govorio o ovome? Dakle, taj memorandum koji smo potpisali zajedno sa kolegom iz Republike Srpske, jasno definiše korake koje ćemo zajedno da preduzimamo u narednom vremenskom periodu. Tu pre svega mislim na važne i značajne datume, obeležavamo kako u Srbiji, tako i sa našim sunarodnicima van Srbije.
Dakle, 28. jun je Vidovdan, ali 28. jun je i datum dijaspore. I već postaj tradicija i ponosan sam na to, druga godina zaredom organizujemo veliko okupljanje naših udruženja naših organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, upravo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovaramo o onome što jeste sfera njihovog interesovanja. Ove godine preko 250 udruženja i krovnih organizacija iz 33 države i 20 država koje je pratilo čitav događaj i učestvovali u događaju putem zum aplikacije, jasno definisali stavove, trasirali put kojim ćemo zajedno ići u narednom vremenskom periodu.
Dalje, 15. septembar je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, obeležavamo ga u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, ali ga obeležavamo i sa našim sunarodnicima koji žive van Srbije i to nije za nas običan datum u kalendaru, to jeste simbol prošlosti i sadašnjosti, i budućnosti i pre svega uvek podseća na hrabrost naših predaka , ali nas podstiče da nastavimo da vodimo kao i do sada mudru i racionalnu politiku upravo zarad potomaka koji dolaze. I da pokušam da koliko znate, toliko i pričate, da znate pokazatelje, drugačije bi pričali i uvek imate priliku da se javite i da odgovorite na pitanja.
Evo ja ću skratiti, hvala još jednom. Dakle, gde god da odete van Srbije i da razgovarate sa našim sunarodnicima, oni će uvek insistirati na podršci u jednom, a to je ono o čemu ste maločas govorili, jezik ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. To su simboli jednog naroda. Koliko znate, toliko i pričate, ali neznanje nije greh, pitajte ako ne znate, pa ćete dobiti odgovor.
Dakle, uvek se na tome insistira i to su simboli jednog naroda, ako nema simbola, nema ni našeg naroda ma gde on živeo i u tom smislu, jako je važna realizacija projekta, govorimo o jeziku i ćirilici. Jako je važna realizacija projekta dopunskih škola, koje organizuje Ministarstvo prosvete i mi smo u tome samo uz dogovor sa Ministarstvom prosvete sagledali kakvu ulogu i kako možemo da pomognemo u realizaciji tog projekta kada vidimo da broj zainteresovanih učenika ide uzlaznom putanjom. Ministarstvo prosvete organizuje nastavu, a mi smo evo drugu godinu zaredom za svakog prvaka obezbedili besplatan bukvar, za više razrede lektire, 500 biblioteka pokušavamo da opremimo sa neophodnom literaturom, i prema našoj analizi u ovom trenutku ima 500 biblioteka kada govorimo o regionu i državama van regiona gde žive naši sunarodnici.
I da završim sa jednim važnim projektom koji smo zajedno realizovali i to postaje tradicija, evo druga godina zaredom, pokušali smo i lično smatram da akcenat treba staviti na predstavnike te treće generacije, na mlade sunarodnike koji žive van Srbije, da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiji da njihovom srcu još više približimo Srbiju i pokušali smo da napravimo projekat koji će ih usmeriti ka tome.
Mislim da uspevamo već drugu godinu zaredom kroz organizaciju letnjih tematskih kampova, vi znate tri tematske celine, važno je da se bave temom i ja im nikada u Srbiji nisam poželeo dobrodošlicu, jer oni kada dođu ovde su svoj na svome, mi smo predstavnici istog naroda, samo sam ih uvek molio jedno, a to je da čuvaju jezik , ćirilicu i da znaju da je simbol okupljanja i jedinstva uvek srpska država i srpska trobojka.
Prošle godine, tri i po hiljade mališana je boravilo u Srbiji , a ove godine pet hiljada i trudićemo se da iz godine u godinu taj broj bude što veći. Ja ne sumnjam i ubeđen sam, oni će potpuno svakako, srednje škole i fakultete završiti u državama gde trenutno žive, ali jako je važno da ih podstaknemo da razmišljaju o Srbiji, da onog trenutka kada završe srednje škole i fakultete upravo to znanje iskoriste ovde u Srbiji, a mi uvek da ih čekamo raširenih ruku. Hvala lepo.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.
Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.
U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.
Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.
Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.
Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.
Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.
Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.
Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.
Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?
Prelazim odmah na stvar.
Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.
Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.
Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.
Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?
Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.
Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.
Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?
S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?
Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?
Molim ministre za kratak odgovor.
Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.
Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, tri grane su vlasti u Srbiji – izvršna, zakonodavna i sudska i vi to jako dobro znate. Vi predsedavate najvišim organom zakonodavne vlasti. Neposredno pred polaganje zakletve dobili smo svi jednu knjižicu u kojoj su Ustav, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu.
Ovaj deo sednice je vezan za član 287. i ja vas molim samo da shodno ovom Poslovniku, a vi ga jako dobro poznajete, poštujemo taj član i na osnovu toga postavljamo pitanja.
Biću veoma kratak. Poslanička grupa „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ ne smatra da danas treba da postavlja pitanje Vladi, upućeno pitanje vama, a tiče se Izveštaja Evropske komisije koji je ambasador EU pre nekoliko dana dostavio predsedniku Republike i jasna je poruka predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da će biti jasna i ozbiljno uzeto u razmatranje sve što je napisano u Izveštaju Evropske komisije.
Verujem da ćemo nastaviti sa onim što je bila praksa u prethodnom vremenskom periodu, da poslaničke grupe imaju uvid u Izveštaj, da će se o Izveštaju razgovarati i na sednici odbora, a zašto da ne, i na sednici parlamenta. Slušamo evropske parlamentarce, njihove stavove, te ne bi bilo loše da i oni čuju stav i glas nas, koji smo ipak glas naroda, parlament je glas naroda.
Ono što mi nismo imali prilike još uvek da imamo uvid u kompletan sadržaj, vi nadam se da jeste i zato upućujem pitanje vama, naime, interesuje nas onaj deo koji se konkretno tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije, a vezano je za Izveštaj Evropske komisije.
Srpska javnost informiše da se u Izveštaju insistira na izradi novog Poslovnika o radu. Za nas je to vrlo interesantno pitanje ukoliko je to tačno, ali, da li to stoji u Izveštaju, to je konkretno pitanje? Jer, vi ste kao potpredsednik Skupštine u prethodnom sazivu učestvovali zajedno sa nama u dijalogu sa evropskim parlamentarcima i nijednog trenutka nije pomenuto pitanje Poslovnika. Pitanje Poslovnika o radu smo pokrenuli mi, na šta nismo imali nijedan odgovor od strane evropskih parlamentaraca.
Takođe, prethodni saziv Narodne skupštine je bio simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i ja sam potpuno ubeđen da ćete vi…
Nešto je smešno?
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.
Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.
Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.
Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.
Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.
I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.
Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.
Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?
Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?
Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.
Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.
Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.
Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.
Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.
Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.
Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.
Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.
Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.
(Valjevo, 12.04.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 33148.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| JP za gazdovanje šumama Srbijašume sa PO Beograd (savetnik direktora preduzeća) | Sopstveni | Mesečno | 146300.00 | RSD | 04.11.2020 - |