ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 203
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta posebna sednica , 29.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela ili institucija, dozvolite mi da, pre nego što se osvrnem na same izveštaje koji su danas tema dnevnog reda, obzirom da je ovo verovatno i poslednji put da u ovoj godini imamo priliku da se obratimo, obzirom da ćemo tokom drugog dela zasedanja imati raspravu o pojedinostima, u kojoj verovatno, kao poslanička grupa, nećemo učestvovati, jer ćemo svakako podržati predložene zakone. Dozvolite mi samo da u nekoliko rečenica kažem nešto o godini koja je iza nas, kada je reč o Narodnoj skupštini Republike Srbije, obzirom da se danas završava redovno zasedanje Narodne skupštine. Sa ponosom u ime poslaničke grupe SPS želim da kažem da je iza nas jedna veoma uspešna godina, kada je reč o radu parlamenta.

Mislim da je Narodna skupština Republike Srbije u protekloj godini pokazala da je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i da je u pravom smislu te reči, glas naroda, mesto gde se na demokratski način sučeljavaju mišljenja i različiti stavovi, a sa jednim jasnim ciljem, da bi došli do zakonskih predloga koji će biti u najboljem interesu građana. Mislim da je parlament u prethodnih godinu dana radio u najboljem interesu građana i da je na pravi način dao odgovore, pružio odgovore koji se postavljaju pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao najviši organ zakonodavne vlasti.

Dakle, u ovoj godini doneli smo niz setova zakona od nacionalnih značaja, ali ono što bih posebno izdvojio i što je, rekao bih, na neki način obeležilo ovu poslaničku godinu, svakako jeste, pre svega međustranački dijalog, međustranački dijalog u okviru kojeg je na inicijativu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u dogovoru naravno sa predsednikom države, međustranački dijalog vođen na oba koloseka, čime je pokazan jedan visok stepen demokratičnosti, prilika da možemo da čujemo sugestije i predloge svih političkih stranaka.

Zatim, pred nama je Zakon o referendumu, narodnoj inicijativi, ustavne promene, usvajanje etičkog kodeksa, donošenje zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu, zaštiti očuvanja ćiriličnog pisma i uvođenje obaveznosti puštanje himne na početku školske godine.

Pored svih mera poboljšanja životnog standarda građana, jako je važno, to je mišljenje poslaničke grupe SPS, jačanje nacionalnog identiteta, posebno u ovim turbulentnim vremenima, kada se Srbija i srpski narod susreću sa različitim pritiscima.

Dakle, na neki način mislim da smo uspeli da u ovoj godini implementiramo, kao najviši organ zakonodavne vlasti sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Usvojili smo 174 akta po redovnom postupku i veoma mali broj akata, koliko je bilo samo neophodno po hitnom postupku, a koja su imala potpunu opravdanost.

Što se tiče današnje sednice, ovo je drugi put da imamo priliku da u ovom Sazivu parlamenta razgovaramo o radu nezavisnih tela. Pored toga, nedavno ovde u plenumu smo usvojili, kao što je o tome već bilo reči, Zakon o ombudsmanu, kao i izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Takođe, Skupština je izabrala i pet novih članova Saveta Agencije za sprečavanje korupcije, kao i Poverenika za ravnopravnost, a sve upravo sa jednim jasnim ciljem, a to je obaveza svih nas narodnih poslanika, jačanje rada nezavisnih regulatornih tela ili nezavisnih institucija.

Demokratija se jača tako što se jačaju nezavisne institucije. U ostvarivanju kontrolne funkcije, dakle, Narodna skupština vrši nadzor nad radom nezavisnih tela i želim da naglasim da Narodna skupština ostvaruje dobru saradnju sa svim nezavisnim insitucijama.

Institucija Zaštitnika građana naravno ima važno mesto i ulogu u pravnom sistemu Republike Srbije. Jasno je šta je to prema zakonodavstvu Republike Srbije. Dakle, Zaštitnik građana je nezavisni državni organ koji štiti prava građana, kontroliše rad organa državne uprave, nadležnog organa za pravnu zaštitu imovinskih prava, interes Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija. Ovaj organ ima pravo i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih propisa i opštih akata.

Razmatranje izveštaja o radu ovog nezavisnog tela doprinosi unapređenju rada državnih organa u svim segmentima. Neki od bitnih podataka iz izveštaja građana jesu u 2020. godini ono o čemu ste vi gospodine Pašaliću uglavnom govorili u uvodnom izlaganju.

Međutim, raduje podatak iz izveštaja da je opšta ocena stanja ljudskih prava u 2020. godini u Republici Srbiji znatno poboljšana. Mogu sa sigurnošću da kažem da dolaskom gospodina Pašalića na čelo ove institucije je napravljen jedan ogroman iskorak napred u radu ove institucije. Imao sam to zadovoljstvo da sarađujem pre svega na međunarodnom planu u prethodnom sazivu. Mislim da je na taj način trasiran put koji treba da se nastavi u narednom vremenskom periodu.

Da potsetimo da se nadležnosti Poverenika odvijaju na dva nivoa. Jedan se odnosi na zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dok se drugi odnosi na zaštitu podataka o ličnosti i nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ono što prati dosadašnji rad ovog nezavisnog organa jeste nažalsot negativan predznak i kontekst koji je posledica načina rada ovog organa u ranijem periodu, što je ispravljeno. Tako da je novi Poverenik ušao u taj prostor koji nije bio prijatan. Zahteva dosta transparentnog rada i rezultate tog rada kako bi se slika o ovom nezavisnom organu popravila.

Puna vidljivost uloge i rada Poverenika u 2020. godini ostvarena je upravo putem medija. Ostvarena je putem internet prezentacija, portala, otvorenih podataka, društvenih mreža i slično. Recimo, u 2020. godini, Poverenik je ukupno primio 9218 predmeta, od čega se čak 5201 odnosio na slobodan pristup informacijama, 2952 na zaštitu podataka o ličnosti, a 1065 na obe oblasti delovanja Poverenika.

Poverenik je dakle, u godini okončao postupke u 9497 predmeta, što je za svaku pohvalu.

Kada govorim o izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, za 2020. godinu, ova institucija funkcioniše po novom Zakonu o sprečavanju korupcije koji se primenjuje od 1. septembra 2020. godine. Ovim zakonom je pojačana antikoruptivna uloga Agencije, odnosno ojačan mehanizam kontrole sukoba interesa nosilaca javnih funkcija, davanja saglasnosti za obavljanje drugih javnih funkcija, naravno ukoliko funkcije ne predstavljaju sukob interesa.

Mislim da je potpuno jasno i kada je reč o radu Agencije i kada je reč o saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, imamo jedan nulti stepen tolerancije kada je reč o borbi protiv korupcije i nadamo se da će to biti nastavljeno i u narednom vremenskom periodu.

Da ne bih previše dužio s obzirom da imamo kratak vremenski period i da bih omogućio ostalim kolegama i koleginicama da govore, na samom kraju ću reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje naravno podržati sve predložene izveštaje. Zahvaljujem.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.

Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.

Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.

Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.

Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.

I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.

Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.

Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?

Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?

Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Odbora za informisanje i kulturu, obzirom da ste vi formalno predlagač, želim najpre da izrazim zadovoljstvo poslaničke grupe SPS što i ovog puta kada je REM u pitanju, članove REM-a biramo shodno proceduri koja je definisana vrlo jasno i precizno zakonima koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne nekakvoj popularnoj, kako kažu, evropskoj praksi i evropskim standardima. Dakle, ovde je potpuno jasno ispoštovana procedura, obavljen razgovor sa oba kandidata i svakako u danu za glasanje mi ćemo se opredeliti za jednog od predloženih kandidata.

Ono što želim da kažem, kada je reč o informisanju, a uglavnom su sve kolege koje su govorile pre mene govorile o informisanju i o medijskoj slici danas u Srbiji, u pravu je kolega Starčević kada kaže – istina. Istina i jeste interes svih nas. Kada su mediji u pitanju i kada je medijska slika Srbije u pitanju danas, mogu sa potpunom sigurnošću reći da su sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja osnovni postulati demokratskog društva kakvo Srbija danas i jeste. Jer da nije tako, pa odakle bi mi čuli ovoliku kuknjavu opozicije?

Dakle, oni kukaju upravo o medijima – u medijima, jer ne postoji drugi način da se informacije plasiraju nego putem medija. REM je bio jedna od najaktuelnijih tema, kada je reč o razgovorima koje smo vodili o izbornim uslovima, kada je reč o međustranačkom dijalogu, počev od Fakulteta političkih nauka, pa prve faze međustranačkog dijaloga, druge faze međustranačkog dijaloga.

Ono što su evropski parlamentarci u jednom trenutku tokom prve faze međustranačkog dijaloga rekli, ono što sam zapravo rekao na početku, jeste da članove REM-a, tada je trebalo da izaberemo dodatno još tri člana REM-a, preostala tri člana REM-a treba izabrati po najboljoj evropskoj praksi i evropskim standardima.

Mi smo tada jasno rekli da poštujemo mi evropsku praksu, poštujemo mi evropske standarde, svi oni evropski standardi i evropska praksa koji su prihvatljivi i koji mogu doneti dobrobit Srbiji, mi ćemo ih svakako implementirati u svaku sferu društva, ali kada je reč konkretno o medijima poštovaćemo zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde je jasno definisano odakle, koji član mora, iz koje organizacije, iz kojeg udruženja mora doći pojedinac, odnosno član koji će biti predstavnik REM-a.

Pohvalio bih, dakle, još jednom odgovoran odnos, to sam učinio tokom jučerašnjeg dana, Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Republike Srbije, danas i Narodne skupštine Republike Srbije, naime i Odbora za kulturu i informisanje, jer imamo jedan odgovoran i ozbiljan odnos kada je reč o realizaciji onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga.

Mi smo razgovarali, učestvovali na oba koloseka i po ko zna koji put ću ponoviti da je jako važno što su inicirani razgovori od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije uz podršku predsednika Republike, naravno, da se razgovori vode na oba koloseka, dakle i sa političkim strankama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i sa onim političkim strankama koje ne žele razgovor sa evropskim parlamentarcima kako bi saslušali i sagledali sugestije i predloge svih relevantnih vanparlamentarnih političkih stranaka, jer ovo je proces iz kojeg ne možete apsolutno nikoga isključiti.

Svako ima legitimno pravo da da određenu sugestiju, odnosno predlog da li je ta sugestija i predlog opravdana ili ne, da li zaslužuje svoje mesto u zakonu ili ne, da li treba da bude deo izbornih uslova ili ne, o tome se svakako da razgovarati i mi smo o tome razgovarali tokom međustranačkog dijaloga. Moram priznati daleko više smo razgovarali u okviru ovog drugog koloseka gde je učestvovala Radna grupa Narodne skupštine Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike i sa vanparlamentarnim strankama. Veliko je zadovoljstvo što je rezultat tog dijaloga upravo kompromis koji je postignut, dakle, tragalo se za kompromisom koji će objediniti i ispoštovati na neki način sve različitosti u jednu celinu a opet poštovati zakon i Ustav i sagledati na koji način mi to treba da implementiramo konkretno kada je reč o našem izbornom zakonodavstvu.

Mislim da ako bismo sagledali ono što je rezultat međustranačkog dijaloga i sa evropskim parlamentarcima, mada jedan deo opozicionih političkih stranaka je odustao od tog dijaloga, zapravo okrenuo leđa onima koje je pozvao u Srbiju da razgovaraju i da pokušaju da preko njih izvrše pritisak na Vladu, na Narodnu skupštinu Republike Srbije, verovatno imajući za cilj da ovaj međustranački dijalog završe ne sa kvalitetnijim izbornim uslovima, već da rezultat ovog međustranačkog dijaloga bude, recimo, da ovu Skupštinu, odnosno Vladu zameni nekakva prelazna Vlada čiji bi i oni bili deo, dakle, doći do vlasti i privilegija bez izbora.

To je bio jedini konkretan cilj koji su imali imajući na umu sve ono što su predlagali, a reći ću i šta su predlagali, jer, konkretno se tiče medija. Sve ovo za njih je bila farsa, zamajavanje javnosti, pokušaj da predstave kako su zaboga zainteresovani za izborne uslove, a eto tih izbornih uslova su se setili tek 2019. godine kada su napustili ovu salu, jer više nisu imali mogućnosti da argumentovano i činjenično brane svoju politiku koju zapravo i nemaju. Dakle, nekako, postaju politički impotentni i onda usled nemogućnosti da odbranite svoje političke stavove, vi napuštate plenum, održavate nekakve sednice u holu, tada tražite vanredne parlamentarne izbore. Svi onako skupa traže vanredne parlamentarne izbore.

Kada su sagledali da ne da ne bi mogli biti alternativa vladajućoj koaliciji u tom trenutku već da bi bili pluskvamperfekat političke scene Srbije oni su se dosetili sporazuma sa građanima, dosetili se evropskih parlamentaraca i dosetili se izbornih uslova.

To je odgovor na ono pitanje koje nam vrlo često postavljaju – zašto ste razgovarali sa evropskim parlamentarcima. Pa, nije vladajuća koalicija u Srbiji pozvala evropske parlamentarce da razgovara o izbornim uslovima. Ne, mi smo još u martu mesecu, zapravo predsednica Narodne skupštine tada, gospođa Maja Gojković je još u martu mesecu uputila poziv, 2019. godine u martu mesecu je uputila poziv svim poslaničkim grupama da sednemo, da razgovaramo o parlamentarizmu, da razgovaramo o parlamentarnom dijalogu, parlamentarnoj praksi, dakle kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji i kako da implementiramo sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Nažalost, nismo naišli na razumevanje tada jednog dela opozicije. Obratio se evropskim parlamentarcima, rekao sam već iz kog razloga.

Dolazimo u situaciju da evropski parlamentarci izlaze sa konkretnim predlogom. Mi u potpunosti prihvatamo taj predlog, bez ijedne sugestije, bez ijednog amandmana, ali taj isti predlog prihvata minorni deo opozicije. Onaj drugi deo opozicije, za njih je taj predlog neprihvatljiv i okreću leđa evropskim parlamentarcima.

Zašto je neprihvatljiv? Pa, zato što nisu postigli taj krajnji cilj. Znate, svaka od političkih stranaka, takav je bar bio dogovor sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, da svaka poslanička grupa, svaka politička stranka koja želi da učestvuje u međustranačkom dijalogu, sačini određenu platformu, odnosno određene sugestije i predloge kojima smatra da može poboljšati izborne uslove u Srbiji. Kao državotvorna i ozbiljna i politička opcija, Socijalistička partija Srbije tu platformu je sačinila, dostavila poštujući institucije sistema. Dostavila platformu najpre Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Narodna skupština Republike Srbije je dostavila evropskim parlamentarcima.

Sa druge strane, imate ovaj deo opozicije o kojima je govorio maločas kolega Starčević, oni nisu poštovali institucije sistema i oni nijednog trenutka nisu imali komunikaciju kada je reč o ovom prvom koloseku i razgovoru sa evropskim parlamentarcima, oni nisu imali komunikaciju sa institucijama sistema i Narodnom skupštinom, nisu je želeli.

Oni su svoju platformu koja je izgledala otprilike ovako, sada ću vam reći šta je ona podrazumevala, oni su svoju platformu veče uoči donošenja konkretnih rezultata, odnosno usvajanja konkretnih rezultata i konkretnih zaključaka, koji su definisali evropski parlamentarci, oni su dostavili svoju platformu evropskim parlamentarcima, a ta platforma je podrazumevala pre svega izbor nekog nezavisnog uređivačkog tima, informativnog programa Javnog servisa RTS i RTV, dakle, da oni mogu da se bave uređivačkom politikom javnog servisa. Zatim, kažem, opcija dva, tri puta nedeljno predstavnici opozicije, da samostalno gostuju u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS i RTV u trajanju od 30 minuta i to u terminu od 18 časova i 30 minuta do 19,00 časova. Potom, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum da učestvuje u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u vremenskom periodu od 21,00 čas, u svim informativnim emisijama kažu, Dnevnik jedan, dva, tri, jutarnji program, jutarnji Dnevnik, da bude obezbeđena jednaka zastupljenost predstavnika vlasti i opozicije. Da se obezbedi, kažu, tzv. po njima nezavisnim medijima, a oni kad kažu nezavisni mediji, misle na BETU, misle na Fonet, misle na Istinomer, na Krik, CINS, Birn i Vreme. Dakle, da se ovim medijima obezbedi da dva puta nedeljno i u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržajne programe ne RTS i na RTV i to upravo u udarnim terminima. I, kažu, zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koju su na izbornim listama u toku trajanja kampanje. Dakle, da vam prosto zabrane da radite posao za koji ste preuzeli odgovornost, a na drugoj strani oni imaju mogućnost da vas kritikuju za taj isti posao.

Ovo je platforma koju je dostavila ta politička opcija, odnosno, ne samo jedna, već Đilasova stranka, pa Lutovac, pa Pokret slobodnih građana, pa neki „Ne davimo Beograd“, pa Nebojša Zelenović i onda ovaj pokret Janka Veselinovića. To je platforma koju su dostavile te nazovi opozicione političke stranke.

Sada da ih pitate da li bi prihvatili i jedan segment ovoga što su napisali, da imaju bilo kakav deo odgovornosti u Srbiji, a neće ga imati skoro, siguran sam ako bi bili iskreni, da bi rekli ne.

Mislim da je vladajuća koalicija kada je reč i o međustranačkom dijalogu koji smo vodili sa evropskim parlamentarcima i kada je reč o međustranačkom dijalogu koji je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije vođen sa predstavnicima političkih stranaka koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, a nije se razgovaralo samo o izbornim uslovima. Ono što je za nas izuzetno važno jeste da je pokazan jedan visok stepen političke tolerancije i političke odgovornosti, pre svega kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, razgovaralo se i o KiM, razgovaralo se i o Republici Srpskoj.

Podsetiću vas da je predsednik Republike izveštaj o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju predstavio i vanparlamentarnim strankama pre nego što smo o tome razgovarali ovde u plenumu. Dakle, jedan krajnje odgovoran i krajnje ozbiljan odnos. Mislim, da kada sve to skupa sagledam i prvi i drugi kolosek i rezultate koje smo postigli, ono što smo zajedno potpisali jeste ogroman ustupak koji je ova vladajuća koalicija učinila vanparlamentarnim strankama. Mislim da ni jedna vladajuća koalicija nikada ne bi i neće učiniti ovoliko ustupaka vanparlamentarnim strankama.

Dakle, stranke kojih nema, koje nisu ni učestvovale nikada na izborima, koje ne postoje na političkoj sceni ni u jednoj lokalnoj sredini, nisu učestvovali čak ni na jednim lokalnim izborima, ali eto dozvolili smo im da imaju svoje predstavnike u RIK, da imaju svoje predstavnike u Nadzornom telu zajedno sa predstavnicima REM, dakle šest predstavnika opozicije, šest predstavnika REM. Rekli smo – da ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ta ravnomerna zastupljenost u medijima, dame i gospodo, ne znači da ćete vi da se bavite uređivačkom politikom medija.

Gledao sam jučerašnji duel koji je pomenula koleginica Sandra Božić. Evidentna je, moram da priznam učestvovao sam više puta u toj emisiji, ali nekako, evidentno je da oni koji dolaze iz redova nazovite opozicije nemaju političku ideju, nemaju politički program. Šta je danas njihov politički program, osim onoga što su nam najavili? To je ostrašćenost, lustracija i ulica. To smo sve videli.

Osim toga smislili su i došli do nove ideje, a to je da ekologiju zloupotrebe u političke svrhe. Sve ono što mi činimo i radimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je reč o Zakonu o narodnoj inicijativi, referendumu, o Zakonu o eksproprijaciji, kada je reč o izmenama Ustava, to nema apsolutno nikakve veze sa ekologijom, to nema apsolutno nikakve veze sa Rio Tintom, to nema apsolutno nikakve veze sa preambulom i ne može se na takav način kroz takav vid jeftine kritike doći do jeftinih političkih poena.

Dakle, mi radimo jedan odgovoran posao. Na naše veliko zadovoljstvo otvoren je Klaster 4, koji upravo podrazumeva zelenu agendu i koji jeste skup, ali da nas je neko pitao koji bi klaster baš u ovom trenutku kada se ekologija u Srbiji zloupotrebljava u političke svrhe želeli da otvorimo, mislim da bi svako od nas rekao da to bude upravo ovaj klaster koji se tiče zaštite životne sredine i ekologije.

Srbija će iznaći mogućnost jer je danas ekonomski jaka i stabilna, ima jedan zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama i naći će tih preko 10 milijardi koliko je potrebno za realizaciju ovog klastera, da uspešno realizujemo ovaj klaster.

Vratiću se na REM. Mi od početka međustranačkog dijaloga imamo najpre jednu hajku i histeriju na REM i to upravo od strane tog dela opozicije. Pri tome, sve vreme zaboravljaju da je REM nezavisno regulatorno telo. Neki od njih su sedeli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sada možemo mi da se slažemo ili ne sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali oni su nezavisni. Na nama je da raspravljamo o njihovim izveštajima i na nama je da vidimo da li su oni na pravi način tumačili zakon ili ne i na nama je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne nezavisna regulatorna tela, poput REM, da guramo u političko blato, da tražimo od njih da tumače zakon onako kako to nama odgovara, niti je REM politički subjekt, niti REM učestvuje na izborima, ni na parlamentarnim, ni na gradskim, ni na predsedničkim, niti je REM koji će reći ko je pobedio na izborima. Ko je pobedio na izborima reći će građani 3. aprila. Potpuno sam ubeđen da ćemo imati i fer i demokratske izbore i potpuno sam ubeđen da ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno na oba koloseka kada je reč o međustranačkom dijalogu.

Veoma je interesantno to da o slobodi medija govorimo danas. Mi smo o tome mnogo puta pričali, tu temu pokretali, i pred evropskim parlamentarcima.

Lično sam razgovarao sa Fajon o tome i postavio joj pitanje zašto recimo o slobodi medija, nismo razgovarali 2011. godine, kada je Verica Barać, sačinila jedan izveštaj u kojem je vrlo jasno i precizno rečeno kome je pripadao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Njen odgovor je bio, tada nismo bili izvestioci za Srbiju. Dobro, ali ste bili evropski parlamentarci. Ako su Evropskom parlamentu važni izborni uslovi, zašto niste došli ranije da o tome razgovaramo, uz to vrlo je interesantno i to treba znati da su evropski parlamentarci, posetili REM, tek nakon završetka međustranačkog dijaloga i rekli da postoje paralelne institucije, paralelni mediji.

Čekajte, ako postoje paralelni mediji i kako oni kažu nezavisni mediji, kako to onda nema objektivnog novinarstva?

Dakle, mi smo se zalagali, i tu ću završiti, i to je bilo vrlo jasno i precizno definisano u platformi SPS, ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ne uređivačka politika, jer mediji moraju da ostanu slobodni i autonomni, što znači da mi možemo, kada je reč o javnom servisu, da uputimo, da sačinimo određene pravilnike, a kada je reč o privatnim emiterima, REM, može dati određene preporuke, jer, a juče sam o tome govorio, 2000. godine je napravljena strategija privatizacija medija i hteli ste da privatizujete medije pošto poto, pa jel ste želeli kapitalizam? Evo ga kapitalizam, odakle potreba onda danas da se bavite privatnim sektorom, odakle potreba da se bavite privatnim medijima?

Na kraju, kada je reč o zastupljenosti u medijima, nije tačno da, kako kažu pojedine opozicione političke opcije, nisu dovoljno zastupljene u medijima kada je reč o javnom servisu, kada je reč o emiterima programa.

Evo izveštaja kada je reč o izborima 2020. godine - druga po zastupljenosti u svim emisijama koje se tiču informativnog programa i izborne kampanje je upravo bila politička opcija koja nije učestvovala na izborima, koja je bojkotovala izbore.

Evo dopis RTV, koji navodi emisije i kaže vrlo jasno da je blagu prednost u nastupima upravo imala opozicija.

Dakle, završiću sa time, Srbija jeste demokratsko društvo u kojem se poštuje sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja, a da se vraćamo u prošlost, u onom najgorem obliku kada su svi morali da pišu isto, kada su svi morali da izveštavaju isto, to svakako nećemo dozvoliti. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.

Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.

Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.

Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.

Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.

I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.

Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.

Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?

Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?

Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.

Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.

Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.

Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.

Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.

Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.

Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.

Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.

Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Mislim da je prethodni govornik povredio Poslovnik, ali obzirom da u ovom delu nema povrede Poslovnika i da je ovu poslednju rečenicu i konstataciju morao da zatraži prevodioca da bi mi znali šta je on rekao. Ali, dobro. Nije to tema o kojoj želim da govorim. Navikli smo na takav vid provokacija.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SPS Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i glas naroda. Ovo je mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana zastupamo i štitimo interese svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, versku pripadnost, bez obzira, dakle, kojoj veri pripadaju, kao i da štitimo nacionalne i državne interese Srbije, što smo se i obavezali kao potpisnici zakletve, kao narodni poslanici, što naravno podrazumeva argumentovanu demokratsku raspravu kroz iznošenje činjenica, a činjenice su uvek i isključivo zasnovane samo na istini.

Istina je to da su tokom protekle nedelje, a vidim opet se pominje, pojedini želeli da predstave Srbiju kao državu koja negira zločine, štiti pojedince koji su počinili zločine i kao državu koja nikada nije izrazila poštovanje prema žrtvama, što je apsolutno notorna laž i neistina. Konačan je cilj d se nametne mišljenje da je Srbije i njeni građani genocidna. Navodno, povod je bio mural koji već mesecima stoji na fasadi jedne od zgrada u centru Beograda, mural sa kojim država nema apsolutno nikakve veze.

Dok se u određenim državama u regionu institucionalizuju poruke sa imenima onih koji su počinili monstruozne zločine nad srpskim narodom, nisam primetio da se tzv. borci za ljudska prava oglašavaju kada je mržnja usmerena ka Srbiji. Tada uglavnom ostaju nemi, tada uglavnom ćute. Za njih je sklanjanje murala Ratka Mladića pranje lica zločincu, a kada neko uklanja tablu Aćifa Efendije, pokuša da je ukloni to je nedozvoljeno uništavanje table i incident, iako je opšte poznato ko je bio Aćif Efendija, saradnik okupatora, neko koga je osudi domaći sud i neko ko je dobio orden od Hitlera lično.

Moje pitanje, gospodine predsedniče, je danas upućeno pre svega vama. Da li ja kao narodni poslanik, šef poslaničke grupe SPS imam pravo da postavim pitanje, iznesem konstatacije koje su zasnovane na činjenicama, odnosno istini, a da ukoliko se to nekome ne dopada ne postajem meta?

Nakon pitanja koje sam postavio tokom protekle nedelje putem društvenih mreža, različitih portala organizovana je jedna vrsta hajke protiv mene najgnusnijim uvredama i pretnjama. Reći ću samo one koje mogu nazvati kulturnim.

„Milićević pretio Bošnjacima“. Nikada u životu u ovom parlamentu nisam pretio, uvek sam poštovao Etički kodeks i Poslovnik o radu Narodne skupštine. Neko ko je zadužen za borbu protiv nacionalnih manjina, što nikada nisam činio, i „Veliko srpski jastreb, neko ko je opsednut dr Sulejmanom Ugljaninom“, baš me interesuje neko ko ima 0,5% glasova. „Nacionalista - od onog udesa ti se stanice pomerile Milićeviću“. „Ti si počinio genocid“. „Fašista“. „Zmija se tuče u glavu, a ne u rep, tako i Srbe u Beogradu, a ne Podgorici i Palama, tj. laktašima“, što je direktno pretnja, i „Četnik iz Valjeva te posla kod alaha“, misleći na pokojnog muftiju Zukorlića, što je izuzetno sramno. Ne bih da čitam one skaradne poruke koje su upućene.

Zarad javnosti, pre svega želim ovim hrabrim organizatorima koji se sakrivaju iza nekakvih portala i koji se sakrivaju iza nekakvih lažnih profila, a time će se baviti nadležni organi i nadležne institucije, želim da kažem samo dve rečenice još. Ja sam uvek tu u sali Narodne skupštine Republike Srbije, uvek spreman za debatu, uvek spreman za sučeljavanje mišljenja i jako dobro znam šta je moja obaveza, šta je moja odgovornost kao narodnog poslanika prema građanima svih nacionalnosti, građanima Srbije.

Sve je, dame i gospodo narodni poslanici, relativno i promenljivo, pa će tako vrlo brzo i ovom mandatu doći kraj već za nekoliko meseci. U jednom, kada je reč o ovim skaradnim porukama. Kreator svega ovoga je bio u pravu. Ja jesam Valjevac i time se ponosim, sve ostalo što je rečeno nisam, ali jesam Valjevac, a mi u Valjevu imamo običaj da kažemo da bi radije išli bez glave, nego bez obraza. A, kada neko želi da kroz rezoluciju nametne nepravdu, onda je naš jedini otpor istina i samo istina. To je ono što će poslanička grupa SPS i nastaviti da čini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -