ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 60
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana premijerko Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, gospodine Selakoviću, gospođo Joksimović, po prvi put od kada se objavljuje izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija, po ovom izveštaju se raspravlja u plenumu, govori se u plenumu.

Mišljenja poslaničke grupe SPS kao nekoga ko je bio i inicijator da se o tome govori u plenumu, a reći ćemo i razlog zašto smo smatrali da je to važno baš u ovom trenutku. Smatramo da je to dobra praksa i da to treba činiti i u narednom vremenskom periodu.

Mislim da je i vaše prisustvo, prisustvo premijerke, prisustvo ministara koji su na neki način direktno i vezani za sam izveštaj, odnosno odgovornost i obaveze koje imate unutar Vlade Republike Srbije, su vezane za izveštaj Evropske komisije, predstavljaju pre svega jedan, rekao bih, odgovoran i ozbiljan način na koji mi sagledavamo ovaj strateški interes kao glavni spoljnopolitički cilj, a to je da Srbija postane punopravni član EU.

Mislim da je važno da oko ovog za nas važnog i značajnog pitanja konačno čujemo i glas naroda, a glas naroda je parlament. Parlament je glas naroda, legitimno izabrani predstavnici građana. Znate, mi smo nekako stalno u prilici da slušamo predstavnike Evropskog parlamenta, da slušamo predstavnike poslanika iz regiona, ali nikako da čujemo glas naroda ovde u republičkom parlamentu.

Sa druge strane, predsednik Srbije kada je sagledao Izveštaj Evropske komisije bio je vrlo konkretan i jasan i rekao je – prihvatam odgovornost, prihvatam odgovornost, ma koliko ove, sada ću parafrazirati, ma koliko pojedine ocene bile tačne, a neke malo po malo, odnosno paušalne i političke, ali prihvatam svu odgovornost. Izbori su tu 2022. godine, pa neka građani opredele kolika je ta odgovornost. Tu odgovornost treba da prihvatimo i svi mi zajedno, i Vlada i predsednik Narodne skupštine i čitava Narodna skupština.

Na ovaj način, rekao bih, kroz ovakav vid rasprave mi pre svega želimo da damo jednu jasnu i nedvosmislenu podršku i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije u jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici, ponavljam, ka realizaciji onoga što jeste strateški interes, što jeste glavni politički cilj, spoljnopolitički cilj, a to je punopravno članstvo Srbije u EU.

Imamo, rekao bih, istorijsku šansu. Imamo političku stabilnost, imamo ogromno poverenje i podršku građana, koja je rezultirana na poslednjim parlamentarnim izborima, što je vidljivo i ovde u parlamentu. Uspešno se nosimo sa iskušenjima i rizicima. Sistem funkcioniše kada je najteže, i ne samo da sistem funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate.

Izvinjavam, sada govorim, koleginice, ako nije problem, voleo bih da me saslušaju i predsednica i ministri. Ne mislim ništa loše, naravno.

Dakle, ponoviću, mislim da imamo istorijsku šansu, jer imamo političku stabilnost, imamo ogromno poverenje i podršku građana koja je rezultirana na poslednjim parlamentarnim izborima i vidljiva je ovde po broju poslanika, tako da se uspešno nosimo sa iskušenjima i rizicima.

Državno rukovodstvo i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije su jasno pokazali da sistem funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da funkcioniše, već da ostvaruje dobre rezultate i dobre pokazatelje. Znate, uvek treba sebi da postavljamo pitanje može li bolje, jer niko od nas nije najbolji i nikada ne treba da polazimo od toga. Dakle, uvek treba sebi da postavljamo pitanje može li bolje.

Zato smo rekli, kada ste govorili o ekspozeu, da podržavamo da uvek treba podizati lestvicu, jer to je dobro za budućnost Srbije i to je dobro za budućnost svakog građanina Srbije. Ako ne uspemo u svemu tome, sami smo krivi, znači da nismo svi zajedno dovoljno radili.

Dakle, u ovom parlamentu, moram priznati, osećam, ma koliko postojao jedan pokušaj u javnosti da se degradira, da se minimizira, da se na najnegativniji način predstavi parlament i sastav parlamenta Narodne skupštine Republike Srbije, ja u ovom parlamentu vidim jednu novu energiju. Ja u ovom parlamentu vidim nova lica, novu energiju, dinamiku, obrazovane ljude, daleko više koleginica. Priznajem, koleginice su nekada daleko hrabrije, daleko visprenije, daleko mudrije od svih nas. Predsednik mi neće zameriti, prošli put sam rekao pripadnice lepšeg pola, ali, evo, reći ću koleginice. Zadovoljstvo mi je što smo jedan od pet parlamenata, ne govorim o kvotama, zanemarimo kvote, jer ne želim koleginice da merimo po kvotama, koleginice su ovde zato što su stručne, sposobne i imaju određene rezultate iza sebe.

Mislim da ovaj parlament ima snage, ima spremnosti, ima sposobnosti i bez obzira da li ti vanredni parlamentarni izbori bili 2022. godine ili ne, ne treba o tome da razmišljamo. Treba da razmišljamo samo u jednom pravcu – dajte da svi zajedno ovde ovu godinu poklonimo našoj državi. Dajte da svi zajedno ovu godinu poklonimo Srbiji i da budemo podrška i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije u realizaciji onoga što je ključno, a to je šest ključnih tačaka na kojima je baziran i vaš ekspoze, zapravo stubovi ekspozea sa kojim ste izašli pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.

Međutim, EU treba da zna da neke stvari na putu evropskih integracija mi činimo da bi implementirali evropske standarde u naše društvo, da bi bili uređena i pravna država, ali da to ne činimo samo zbog EU, da to činimo zbog nas samih, upravo zbog onoga što sam rekao, da bi bili uređena i pravna država. Ne pregovaramo nikada iz straha, ali se isto tako nikada ne plašimo pregovora.

Kažu da treba da uspostavimo stalnu i nesmetanu komunikaciju o prednostima i značaju EU, jer poverenje građana u EU opada, danas je ispod 50%. To je deo koji je sadržan u izveštaju Evropske komisije. To bi značilo da ako bih ja sada 20 minuta ovde u parlamentu, onako jednostavno prevedeno, govorio da sam za evropske integracije i da u potpunosti podržavamo kao poslanički klub evropske integracije, da li bi ti promenilo poverenje građana Srbije? Naravno da ne bi.

Dakle, moje lično mišljenje je da je podrška građana veoma važna, jer ona bitno doprinosi uspešnoj implementaciji obaveza koje kao zemlja i Vlada imamo na tom evropskom putu. Podrška EU, po mom mišljenju, ne zavisi samo od toga šta čine političke institucije Srbije, šta činimo mi u Srbiji, već i od toga šta čini briselska administracija kada su u pitanju vitalni interesi države.

Želim tu da navedem dva konkretna primera. U ovoj godini nije otvoreno ni jedno poglavlje, a Vlada je vrlo jasno rekla da su postojali osnovi za tako nešto. Sa druge strane, najvažnije pitanje Kosovo i Metohija, međutim, veoma su mlake ili uopšte nema reakcije iz Brisela na primene nasilja na Kosovu i Metohiji prema pripadnicima srpskog naroda ili ogromna opstrukcija pregovaračkog procesa, primena uvedenih taksi.

Dakle, mi Briselski sporazum nismo potpisali da bi Srbija bila potcenjena i da bi Srbija bila ponižena. Kada su nas kritikovali zbog Briselskog sporazuma mi smo vrlo jasno rekli – ako niste za pregovaračkim stolom gde se razgovara o nacionalnim i državnim interesima Srbije, vi ne možete apsolutno ni na šta da utičete. Sve dok ste za tim stolom vi možete nešto da kažete. Zato je važno da budemo prisutni i zato je važno da se naša reč čuje. Zato je važno da su svi shvatili da je Srbija danas deo rešenja, da bez Srbije nema kompromisnog i pravičnog rešenja.

Prva je stvar to što je Srbija ispoštovalo sve ono što je definisano Briselskim sporazumom, a druga strana nije. Kada govore o vladavini prava, pa, je li to vladavina prava? Ja mislim da nije. Da Priština ne implementira ono što je dogovoreno tokom Briselskog sporazuma, konkretno mislim na Zajednicu srpskih opština kao ključnu stvar, i da stalno to minimizira, da stalno ostavlja po strani i da danas opet dolazimo u situaciju da nemamo sa kime da pregovaramo u Prištini, a Srbija i dalje pokazuje spremnost da razgovara o najtežim pitanjima, zbog generacija pre svega koje dolaze.

Dakle, za poverenje je potrebno dvoje. Poverenje zavisi od dve strane, ne samo od jedne strane, ne samo od Srbije i naših političkih institucija, već od dve strane.

Izveštaj o napretku, o kojem danas raspravljamo, po mom mišljenju, to je dobar i koristan instrument u savladavanju obaveza koje Srbija ima na putu evropskih integracija. Međutim, ovaj izveštaj nije dovoljno koristan kao što bi mogao biti, pošto je po nekim pitanjima jednostran, a neke ocene, rekao bih, su paušalne i bez argumenata. Mislim da smo to dužni danas da kažemo ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Kratko samo o nekoliko pitanja.

Pre svega mislim o borbi protiv korone i o onome što je u Izveštaju naglašeno u negativnom kontekstu kada je reč o onome što je Srbija činila i što je državno rukovodstvo, zajedno sa zdravstvenom strukom, činilo u proteklom vremenskom periodu. Ja želim da kažem da je Srbija blagovremeno i adekvatno odreagovala i da je sprečila najgori mogući scenario, da je sistem, kao što sam rekao, funkcionisao, ostvarivao rezultate i da nije situacija teška zbog Aleksandra Vučića, zbog Vlade Republike Srbije, situacija je teška u čitavom svetu. Čitav svet se suočava sa ovim zdravstvenim izazovom i ovo je borba za budućnost Srbije i za budućnost svakog građanina Srbije. Kritikovali su nas da smo uvodili rigidne mere, a onda su brojne države EU upravo primenile te mere.

E sada, što nas kritikuju u Izveštaju Evropske komisije? Kažu da su mere uzrok protesta. Nisu mere uzrok protesta, uzrok protesta je politička konotacija i pokušaj da se politički na tome profitira.

Sledeća stvar – nema laži i prevare kada se govori o brojevima i činjenicama. U ekonomiji ne možete da prevarite. Srbija je 700 milijardi dinara ili 6 milijardi evra ili 12,7% BDP od marta izdvojila kao pomoć državi, kao pomoć građanima i kao pomoć privredi u periodu pandemije. Postavlja se pitanje da li je jedna država u Evropi, da li je jedna država u svetu, prihvatila ovoliki teret krize? Stopa rasta naše ekonomije najviša je u Evropi.

Šta su danas suštinska pitanja, mi smo o tome već govorili – da li je bilo otpuštanja, da li je bilo zatvaranja fabrika, da li su odustali strani investitori? Nije bilo otpuštanja, nije bilo zatvaranja fabrika, a što se tiče stranih investitora u prvih devet meseci 1,9 milijardi evra, čitav iznos koji je pristigao na Balkan, 60% od toga je došlo u Srbiju. I nije slučajno što „Fajnenšel tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava kao lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. To je ta živa politika. I ta živa politika, rezultat te žive politike o kojoj smo mi govorili jeste upravo i bolnica u Batajnici, jeste upravo i bolnica u Kruševcu. Naš cilj je plan „Srbija 2025“ – prosečna plata u Srbiji 900 evra, prosečna penzija 430 evra.

Treća stvar – regionalna saradnja. Kažu da se Srbija mešala u izbore u Crnoj Gori. Na koji način se Srbija mešala u unutrašnja pitanja Crne Gore? Pa, da li je predsednik Srbije pozivao da se glasa za bilo koga na izborima u Crnoj Gori ili su to činili Rama i drugi? Ali, ne pominju Ramu, jel im to odgovara. Nas ne interesuje vlast u Crnoj Gori. Nas interesuje status i položaj naših građana, kojih ima 29%, a ja verujem da ih ima i više, pošto želim da verujem da će doći do novog popisa, ima ih više od 29% i interesuje nas status imovine SPC. Ne postoji međunarodna konvencija koja nam zabranjuje da štitimo našu imovinu.

Znate šta je direktno mešanje? To je kada Crna Gora proglasi i prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. E, to je direktno mešanje u unutrašnje pitanje Srbije. I dosta više plašenja u Crnoj Gori Crnogoraca sa srpskim hegemonizmom.

Ono što mene zabrinjava kada je reč o Crnoj Gori jeste – zašto se naš ambasador ne vraća? Zašto je on još uvek „persona non grata“? Zašto gospodin Krivokapić kao novoizabrani predsednik Vlade ima jedno mišljenje o Skupštini iz 1918. godine tokom izborne kampanje, a drugo mišljenje nakon izborne kampanje kada je izabran i zašto danas razmišlja hoće li prvo da poseti Prištinu ili će da poseti Beograd?

Sledeća stvar – regionalna saradnja. Mi smo simbol novih vrednosti danas u regionu. Pa, vrlo je jasan stav i predsednika i Vlade – mi želimo mir, dobrosusedske odnose i saradnju. Ukoliko postoje pitanja, ona se rešavaju kroz dijalog i nikako drugačije. Mini Šengen je lekovit i najbolji način za čitav region. Konkretnu korist od toga će osetiti građani.

Što se tiče KiM, reći ću u jednoj rečenici, o tome će govoriti kolege u nastavku današnje rasprave. Naš stav da će proći ili Kosovo ili EU u Srbiji je nemoguć. To neće proći. Potrebno je kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dolazi kroz dijalog. Valjda je to svima jasno nakon razgovora koje je predsednik Srbije imao sa predsednikom SAD u Vašingtonu? Valjda je svima jasno da ako vršite pritisak na Srbiju, samo džabe gubite vreme. Nećete nas naterati da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.

Što se tiče parlamenta, govorim o Izveštaju Evropske komisije, mi smo implementirali najveći deo onoga što je sadržano u Izveštaju Evropske komisije, duplirali vreme rasprave za budžet, nema više po hitnom postupku već redovne procedure, usvojili smo etički Kodeks, javna slušanja, nešto što je izuzetan napredak i što je dobra praksa i što je dobar instrument.

Dakle, do nastavka međustranačkih dijaloga će doći odmah iza novogodišnjih praznika, a optuživali su predsednika Narodne skupštine da je protiv međustranačkog dijaloga. Nije protiv međustranačkog dijaloga, samo ova Skupština ima svoju agendu prioriteta, a nju neće određivati kvazi politička elita.

Znate šta, novinari su me nedavno pitali – šta očekujete od međustranačkog dijaloga? Ja sam rekao – apsolutno ništa, osim jedne stvari, da pokazujemo spremnost i volju da saslušamo sugestije i predloge. A u kom formatu, na koji način ćemo razgovarati, to ćemo tek videti. Jer, mi danas po registru imamo negde, ispravite me ako grešim, 60 vanparlamentarnih stranaka. Znači li to da ćemo imati idealne izborne uslove ako zadovoljimo svih 60 vanparlamentarnih stranaka?

Što se tiče evropskih parlamentaraca, od njih samo očekujemo jedno – da ne dele poslanike na poslanike prvog i drugog reda, da nas ne degradiraju i da sa svima razgovaraju u institucijama sistema, a ne u hotelskim lobijima. Jer, opšti je utisak da su pojedini evropski parlamentarci imali za cilj samo da ohrabre pojedine opozicione opcije da izađu na parlamentarne izbore.

Nemojte o tome da nam o tome govore Tanja Fajon, koja je vrlo diskutabilna kada govorimo o narednim pregovorima, koja je kritikovala izlaznost u Srbiji od 50%, a izabrana za evropskog parlamentarca pri izlaznosti od 26%, nije osnovno 26%, nego je izlaznost bila 26%.

Danas su se setili funkcionerske kampanje? Zašto se nisu setili funkcionerske kampanje 2008. godine? Zabrinuti za demokratiju i slobodu medija. Nemojte da brinu. Demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima.

Zašto se o slobodi medija nisu bavili 2011. godine, kada je sastavljen izveštaj Verice Barać u kojem je izražena ozbiljna zabrinutost za medije u Srbiji.

Ja sam to pitanje postavio gospođi Tanji Fajon. Ona kaže, tada nije bila izvestilac, a ja sam joj rekao – bili ste predstavnik Evropskog parlamenta i zašto to kao predstavnik Evropskog parlamenta niste postavili kao pitanje, a danas ste navodno zabrinuti.

Dakle, ja mislim da mi ulazimo još u jednu fazu nezapamćenog pritiska i zato smo smatrali da treba baš danas da raspravljamo o ovom izveštaju, jer jaka i stabilna Srbija, Srbija koja ima odlučnost i opredeljenost da štiti nacionalne i državne interese, Srbija koja misli svojom glavom, koja ima svoj stav, koja ima svoje mišljenje, Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana, definitivno nekome ne odgovara.

Bilo šta da ukažemo, mi bivamo opomenuti. Slušamo evropske parlamentarce koji imaju pravo, samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci, da kažu da je dobra vest što u Srbiji nisu otvorena nova poglavlja.

Iz Prištine stalno ratno huškačka retorika da treba …

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Vi ste se vratili, ali imam još 40 sekundi, ja sam sačekao, jer sam sačekao da se koleginica …

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Evo završavam, predsedniče.
Ja sam definitivno manjina u ovoj Skupštini.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, kolege i koleginice, najpre pitanje za ministarku pravde. Optužnica protiv bivših pripadnika OVK, koliko je meni poznato, ima 70 strana i nije u potpunosti i u celosti objavljena. Lista svedoka je takođe zatamnjena, sva imena su precrtana. Kada će biti obnarodovano i jedno i drugo i kada to bude učinjeno, šta je plan Ministarstva, da li postoji plan Ministarstva i Vlade Republike Srbije da preduzme nešto u vezi zaštite svedoka i eventualnog pojačanja dokaza? Cilj je, naravno, da se podrži sud, da se ne ponovi slučaj Haradinaj, svedoci su pobijeni, nije to moja konstatacija, to je i sudsko veće potvrdilo. Da li Vlada razmatra mogućnost da formira neku grupu ili tim koji će time da se bavi, jer je javnost veoma zainteresovana? Mi smo kao država pokazali spremnost za saradnju, valjda zauzvrat možemo očekivati pravdu i istinu, a to je konačno da bude sankcionisana ta vrhuška, jer očigledno se ne ide u dubinu.

Uz to, molim vas da, evo, dajem vam priliku, maločas niste imali mogućnost, da odgovorite na pitanje koje je postavio gospodin Marković – kada će tužilaštvo konkretno reagovati?

Sledeće pitanje vrlo konkretno za ministra prosvete – da li Ministarstvo prosvete vrši analizu usklađenosti redovnih školskih programa sa sadržajem onlajn sistema obrazovanja i koliko ova vanredna situacija izazvana kovidom utiče na kvalitet obrazovanja? Još jedno, po meni, izuzetno važno pitanje – kakav, po vašem mišljenju, može biti uticaj onlajn nastave na socijalizaciju dece?

Treće pitanje za novog ministra koji je dobio zaduženje da se bavi pitanjem problema nedovoljno razvijenih opština u Srbiji – da li će Vlada doneti novi program podsticaja regionalnog razvoja i razvoja nedovoljno razvijenih opština, koji će sprovoditi vaš kabinet? Drugo pitanje, opet vezano za prvo – da li vi kao ministar zadužen za razvoj nerazvijenih područja već imate projekte za zaustavljanje devastacije malih sredina i za obezbeđenje boljih uslova života u nedovoljno razvijenim područjima u Srbiji?

Nastaviću u narednih tri minuta. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodin Tončev je u odgovoru na pitanje pomenuo EU, a to je nešto što me brine u ovom trenutku i tim povodom želim da postavim pitanje predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova. Naime, šef diplomatije EU, gospodin Borele je izjavio da od Srbije očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima EU kako naša evropska perspektiva ne bi bila narušena.

Ako sam ovu izjavu dobro razumeo, ona se odnosi na spoljno političke partnere Srbije, odnosno na neki način ovo sam razumeo i kao uslovljavanja Srbije da se opredeli za jednu stranu, za EU ako želi da postane punopravan član. Ova izjava se može smatrati i zadatim uslovom koji moramo da ispunimo. Srbija je slobodna i nezavisna država, samostalna država, vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana.

Srbija svakako ima cilj da postane punopravan član EU, ali Srbija želi da zadrži i tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i SAD i sa Kinom i sa Rusijom, jer period kovida je pokazao da kada je teško možete da računate na dve stabilne i sigurne stvari, a to su najpre sopstveni resursi, a onda odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

U vezi sa ovim konstatacijama pitanje bih postavio predsednici Vlade, a tu je i ministar spoljnih poslova. Dakle, imajući u vidu poziciju Srbije u Evropi i svetu s jedne strane i naš državni nacionalni interes, s druge strane da li smatrate da se nekako prepliću interesi i ciljevi koji se žele postići između EU koja poseduje po pitanju Kosova i Metohije u dijalogu i recimo nove američke administracije? Da li očekujete, da li se po vašem mišljenju može desiti da nova američka administracija promeni diskurs svoje spoljne politike prema Srbiji?

Mi znamo i to je predsednik Srbije vrlo jasno rekao nakon izbora novog predsednika SAD da mi želimo da zadržimo dobre odnose sa SAD, da će Srbija poštovati Vašingtonski sporazum. Postavlja se pitanje da li je prištinska strana spremna na to.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Skratiću.

Još jednom najpre da zahvalim predsednici Vlade Republike Srbije i da ponovim da se u potpunosti slažem sa njom kada kaže da Srbija treba da nastavi putem koji je trasirao predsednik Republike Srbije, a to je iskren odnos sa partnerima.

Druga stvar koju sam maločas rekao, da se takođe u potpunosti slažem kada govorite o važnosti i značaju jednog vizionarskog projekta predsednika Republike, a to je „Mini šengen“, i rekao sam da je to nešto što je lekovito za čitav region, i ako postoji jedan deo opozicije koji to ne shvata, ali ne treba gubiti vreme na to.

Ministre spoljnih poslova, u pravu ste kada kažete, Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu i jeste faktor stabilnosti. I mir i stabilnost u regionu i prosperitet, dobrosusedski odnosi, to jeste prioritet trenutno, kada govorimo o regionalnoj saradnji. To je jasno, to je vidljivo i prepoznatljivo.

Takođe, u potpunosti ste u pravu i to je takođe veoma važno, da danas Srbiju svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog i stabilnog partnera. Rekli ste, i u pravu ste, nekada nismo mogli sa velikima da razgovaramo. Kada dođete u SAD, vi ne možete da razgovarate. Recimo, 2011. ili 2012. godine niste mogli da razgovarate o suštinskim političkim pitanjima, kada govorimo o nacionalnim i državnim interesima. Možete, ali sa „staferima“. Mi smo danas u 2020. godini u situaciji da predsednik Srbije je razgovarao sa predsednikom SAD i potpisao bilateralni sporazum, ne trilateralni, bilateralni sporazum između dve države.

Zahvaljujem na odgovorima, zahvaljujem na spremnosti Vlade da danas bude u parlamentu i potpuno sam ubeđen da će zadržati ovako odgovoran i ozbiljan odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu. Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i, rekao bih, faktor stabilnosti. Srbija se jasno zalaže za mir, dobrosusedske odnose, stabilnost, prosperitet i saradnju. Srbija ima jedan jasan i principijelan stav, a to je da ukoliko postoje otvorena pitanja, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, nikako jednostranim aktima, jednostranim potezima, jer vreme iza nas je pokazalo da jednostrani akti, jednostrani potezi ne donose apsolutno ništa dobro.

Srbija takođe ima stav da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država. Zašto sam napravio ovaj kraći uvod? Da bih postavio konkretno pitanje ministru spoljnih poslova, ili predsednici Vlade Republike Srbije, a tiče se našeg doskorašnjeg ambasadora u Crnoj Gori. Pitanje je da li se uspostavio kontakt i da li se razgovaralo sa novim vlastima i novom vladom Crne Gore oko pokretanja eventualne inicijative da se gospodin Božović vrati u Crnu Goru i ako jeste, kakav je ishod tih razgovora? Jer, pomalo mi je zabrinjavajuća izjava novoizabranog premijera Crne Gore u Briselu. Naime, u kampanji je kritikovao odluku o poništavanju Podgoričke skupštine 1918. godine o prisjedinjenju Srbiji, a sada tvrdi da ona vređa suverenitet Crne Gore.

Ne želim da verujem, ali se nameće pitanje da li je ovo nastavak politike koju je demonstrirao i bivši režim? Da vas podsetim, taj bivši režim je upravo predsednika Srbije i Srbiju okrivio da se mešala direktno u izbore u Crnoj Gori, iako predsednik Republike Srbije nije pozivao građane da glasaju za nekoga, za bilo koju političku opciju u Crnoj Gori. To su radili Rama i drugi. Ali, to za njih nije direktno mešanje, jer im to verovatno odgovara.

Srbiju nije interesovala vlast u Crnoj Gori, Srbiju interesuju ključne stvari, a to su naši građani koji žive u Crnoj Gori, status naših građana koji žive u Crnoj Gori i kojih ima 29%. Ja lično mislim da ih ima više, a videćemo koliko je kad se završi novi popis, nadam se da će doći do novog popisa stanovništva u Crnoj Gori. Nas interesuje imovina SPC koja je bila predmet napada bivšeg režima i to ne može da nam ospori nijedna međunarodna konvencija da branimo naše svetinje.

Kada kažu da se neko direktno meša u unutrašnja pitanja jedne države, konkretno Crne Gore, postavlja se pitanje da li je priznanje Kosova od strane Crne Gore, recimo, mešanje Crne Gore u unutrašnje pitanje Srbije?

Mislim da je zaista dosta više plašenja Crne Gore sa srpskim hegemonizmom i mislim da na to konačno treba da se stavi tačka. Iz tog razloga smatram da je važno da dobijemo konkretan odgovor na ovo pitanje, kako bi se, po mišljenju Poslaničke grupe SPS, otklonila jedna nepravična, nekorektna i nedolična odluka. Zahvaljujem, predsedniče.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, obzirom da smo na Kolegijumu Narodne skupštine već razgovarali o ovoj temi, ja želim povodom toga da vam postavim konkretno pitanje jer mislim da je važno da javnost čuje vaš stav, a samim tim i stav parlamenta oko ovog pitanja i ukoliko ste u mogućnosti voleo bih naravno da odmah odgovorite. Ukoliko ste raspoloženi, ukoliko ste u mogućnosti voleo bih da odmah odgovorite na ovo pitanje.

Pitanje je vrlo konkretno – da li postoji mogućnost da u plenumu konačno raspravljamo o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija? Znam da ovo do sada nije praksa i da bi ovo bio prvi put da se nešto ovako desi u parlamentu, ali reći ću zašto mislim da je to važno i zašto ovo pitanje postavljam baš danas. Mislim da ulazimo u jednu fazu nezapamćenih pritisaka i na predsednika Srbije i na Vladu Republike Srbije i na vas kao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali i na čitavu Narodnu skupštinu, na sve poslanike koji su ove izabrani voljom građana.

Ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja vodi odgovornu i odlučnu politiku po pitanju odbrane nacionalnih i državnih interesa, Srbija koja želi da zadrži svoj stav, Srbija koja ima svoje mišljenje, koja vodi samostalnu spoljnu politiku koja je u najboljem interesu svojih građana i koja ne želi da kvari istorijska i tradicionalna prijateljstva definitivno ne odgovora i kada bilo šta kažemo i kada na bilo šta ukažemo uglavnom dobijamo opomene. Pojedini evropski parlamentarci samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci ponašaju se shodno uobičajenoj praksi – Beograd je apsolutno za sve odgovoran i Beograd je apsolutno za sve kriv, a Prištini se kao i do sada gleda kroz proste.

Imaju pravo da kažu i nekoliko dana pre takvog stava u Evropskom parlamentu i ako je to stav samo jedne evropske parlamentarke, ali ne i stav čitavog Evropskog parlamenta, ali imaju pravo i da kažu da je dobra vest što Srbija neće otvoriti nova poglavlja.

Iz Prištine svakodnevno slušamo napade, svakodnevno slušamo pritiske, oličene u jednoj ratnoj huškačkoj politici, koji imaju jasan cilj, a to je da se sahrani dijalog, normalizacija odnosa, proces normalizacije odnosa i onda o kakvom mi poštovanju sporazuma uopšte sa te druge strane govorimo i kakvo poštovanja sporazuma možemo da očekujemo.

Mislim da je njihova naredna teza nažalost da Srbi nikada nisu živeli na prostoru KiM. U istom danu, sasvim slučajno, tri hrvatska medija izlaze sa istom tezom. Znate, kada neko kaže da je Republika Srpska ratni plen Republike Srbije onda taj neko zaslužuje odgovor, a taj odgovor po mom mišljenju treba da daju i poslanici kao legitimno izabrani predstavnici građana, kao neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao.

Albanski lobisti koji 20 godina ne menjaju retoriku, sa istom retorikom, to su oni koji već duži niz godina, 20 godina unazad mrze Srbiju, vrlo intenzivno rade u Kongresu i pripremaju američku administraciju sa ciljem da izvrši strahoviti pritisak na Srbiju, a dve su ključne tačke, Kosovo i Metohija i Republika Srpska.

Jedna opšta hajka na Srbiju. Mislim da o svemu ovome predstavnici građana treba da imaju svoj stav. Prvi korak u svemu ovome bi bilo da razmatramo izveštaj Evropske komisije. Građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos po ovom pitanju i važno je po našem mišljenju, po mišljenju poslaničke grupe SPS, postići jedan opšti konsenzus, jedinstvo, jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena, taj opšti konsenzus će svakako biti podrška jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici i predsedniku Srbije, ali i Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jeste danas dan, Međunarodni dan ljudskih prava i ja želim da čestitam i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije na poštovanju ljudskih prava u Srbiji, na tome što Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše apsolutno ni jednu nacionalnu manjinu u Srbiji.

To što predstavnici pojedinih nacionalnih manjina u Srbiji imaju osećaj manje vrednosti i što se bave politikanstvom to je njihov lični problem, ali ne smeju ni oni da diskriminišu predstavnike svoje nacionalne manjine, jer da li bi neki Srbin mogao da priča na bilo kojoj teritoriji ili u bilo kojem parlamentu onako kako danas Šaip Kamberi priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Naravno da ne bi. To je poštovanje nacionalnih manjina, to je poštovanje razlika Srbije u odnosu na druge teritorije, u odnosu na druge države.

Poštovani predsedniče, ovih dana prisutni su brojni napadi i širenje lažnih vesti i provokativnih izjava koje plasiraju pre svega promoteri kosovske nezavisnosti i albanski lobisti. Nova američka administracija, takođe najavljuje novi kurs u pogledu vođenja politike na Balkanu i promovisanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Neke od preporuka Komiteta za spoljne poslove, Predstavničkog dela Kongresa su blokiranju ulaska Srbije u EU dok ne prizna Kosovo, upotreba diplomatskih i ekonomskih instrumenata, uključujući sankcije za ostvarivanja američkih ciljeva na Zapadnom Balkanu i udaljiti Beograd od uticaja Moskve i Pekinga.

Osim predrasuda, mržnje i laži od njih ništa drugo i ne može da se očekuje. Dakle, ista retorika istih ljudi, istih albanskih lobista tj. lobista za kosovsku nezavisnost koju smo mogli čuti i pre 10, 20 godina. Ništa se tu nije promenilo. Takozvano Kosovo i ojačana Srbija danas nikako nisu jednake. Srbija je geopolitički mnogo značajnija za SAD i to je ono što brine sve protagoniste kosovske nezavisnosti.

Srbija je danas i vojno i na političkom planu najrazvijenija u odnosu na zemlje u regionu. Ojačala je svoju politiku vojne neutralnosti, nezavisnosti i kao takva ne sme da bude zanemarena u američkoj politici.

Pored brojnih izjava američke administracije, lobista kosovske nezavisnosti imamo i maliciozne reakcije i komentare iz Prištine koje potvrđuju po ko zna koji put da tamo ne postoji politička volja za neophodan napredak u procesu dijaloga, pa tokom jučerašnjeg dana neko ko sebe naziva vršiocem dužnosti predsednika tzv. Kosova, Vjosa Osmani svojim zapaljivim po ko zna koji put bahatim, provokativnim izjavama samo potvrđuje da Priština je spremna da sahrani bilo kakvu šansu za dijalogom, poštovanje bilo kakvih sporazuma, iako se Srbija trudi da iznađe pravedno i kompromisno rešenje.

Reakcije iz Prištine po ko zna koji put govore da tamo i dalje ne postoji politička volja neophodna za suštinski napredak u procesu dijaloga. Vreme - veoma je loše da se danas govori o tzv. našim i njihovim žrtvama. Žrtve su žrtve. I svaka žrtva zaslužuje pravdu i svaki zločin mora biti kažnjen, ali to naravno mora apsolutno da važi za sve.

Dugo godina unazad Srbija ukazuje na zločine koji su počinili pripadnici OVK nad Srbima, Romima i svim Albancima na Kosovu i Metohiji. Istovremeno slušamo od Prištine samo priče o albanskim žrtvama i stradanju nevinih civila u tzv. neokaljanoj i čestitoj borbi OVK.

Vrhunac takve bahatosti će biti i negiranje verovatno u narednom periodu da su Srbi ikada živeli na prostoru Kosova i Metohije. Jasan je stav i predsednika Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto su, predsedniče, i vas pomenuli tokom jučerašnjeg dana - ne treba se vraćati u prošlost, već treba graditi most ka mirnoj budućnosti. Ovakva huškačka retorika kojom se napadaju i predsednik države i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali i Vlada Republike Srbije pa i sam narod Republike Srbije siguran sam neće proći.

Najavljen je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu. Najvažnija pitanja kojima će Beograd insistirati je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, rešenje imovinskih pitanja i finansijska potraživanja. Srbija je dakle spremna da poštuje i Briselski i Vašingtonski sporazum, jer se ne vraćamo u prošlost, već gledamo u bolju budućnost.

Konkretno pitanje predsednici Vlade, ministarki za Evropske integracije, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju – da li aktuelna dešavanja mogu uticati na započeti proces dijaloga Beograda i Prištine i da li bi Evropska unija trebalo konačno da vodi uravnoteženu politiku vršeći pritisak da dođe do usklađivanja sa postignutim sporazumima u prethodnom vremenskom periodu? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -