ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 172
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno da je danas centralno pitanje nacionalni i državni interesi, zaštititi Srbe koji žive na prostoru KiM, odgovoran i ozbiljan odnos države i Vlade prema ovom pitanju, kao i krajnje neodgovoran, rekao bih, neozbiljan odnos EU, NATO, ali i KFOR-a.

Jučerašnja dešavanja na severu KiM, kada su naoružane snage ROSU upale u Severnu Mitrovicu i Zvečan jureći oklopnim vozilima goloruke Srbe, bacajući suzavac i gasne bombe, predstavljaju direktan udar na sve napore Srbije i Srba sa KiM da dijalogom rešavamo sporna pitanja, da dijalogom dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Juče su pucali u leđa nenaoružanim Srbima, a sve pod obrazloženjem da sprovode zakon i bore se protiv šverca i kriminala. Pitamo se otkada se to i gde se to danas u 21. veku u Evropi i svetu sprovodi topuzom zakon, odnosno oklopnim vozilima i puškama? Juče je teško povređeno na desetina Srba, a teško je ranjen Srećko Sofronijević u koga je pucano s leđa i koji je zadobio tešku prostrelnu ranu i završio u bolnicu. Noćas je, prema nekim nezvaničnim informacijama suzavcem koji su joj pripadnici ROSU bacili u dvorište, preminula Verica Đelić iz Zvečana.

Jasno je svima da ovakvo nasilje nema nikakve veze sa sprovođenjem zakona, iako prištinski zvaničnici tako obrazlažu jučerašnji napad na Srbe. Jučerašnje slike iz Mitrovice, slike iz Zvečana su obišle svete i ne znamo kojim to pravnim argumentima Priština svetu danas može da objasni jučerašnje nasilje na prostoru severa KiM. Juče je predsednik Republike hitno otišao u Rašku gde je razgovarao sa Srbima sa KiM, rekavši da je stav Srbije jasan i čvrst. Srbija će braniti svoj narod na prostoru KiM.

Mi smo juče, poštovane kolege, u ovoj sali osudili nečuveno nasilje nad Srbima koje je očigledno najagresivniji politički marketing koji 21. vek pamti. Smatramo da je to odgovoran i ozbiljan odnos i da takav odgovoran i ozbiljan odnos građani upravo očekuju od nas, svojih predstavnika.

Kurti očigledno misli da će ubijanjem Srba dobiti lokalne izbore ili su ga naterali da tako misli. Njegovo paranoično ponašanje i nervoza su očigledni, on više ne bira sredstva, na red je došlo, na žalost, oružje. To što Kurti i Osmanijeva hoće silom da naprave svoju državu, ne mareći ni za kakve međunarodne akte, ponajmanje za Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, nas ne čudi. Zabrinjava činjenica da se o Rezoluciju 1244, o Briselskom sporazumu oglušuju upravo oni koji u ime međunarodne zajednice treba da čuvaju mir na prostoru KiM.

Juče saznajemo da su o ovoj operaciji, nesvakidašnjeg nasilja ROSU-a, bili obavešteni upravo ti predstavnici. Posebno zabrinjava izjava predstavnika NATO snaga na KiM kojom oni opravdavaju ovu operaciju ROSU, dakle i nasilje nad Srbima, zarad izmišljenog sprovođenja zakona. O ovom sramnom ataku na život i slobodu srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini još se nije oglasio ni specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine gospodin Miroslav Lajčak. Za sutra je zakazana sednica Saveta bezbednosti UN na temu poslednjih događanja na prostoru KiM.

Poslanička grupa SPS pruža nedvosmislenu podršku našem državnom rukovodstvu i predsedniku države koji je juče kazao da ćemo svi skupa čuvati mir, ali i da ćemo svoj narod na KiM braniti ako nas napadnu. Pružamo podršku našem narodu na KiM i verujemo u njihovu snagu koju su i do sada nebrojeno puta pokazali. Zato bih, imajući u vidu jučerašnji akt nezapamćenog nasilja nad našim narodom, uputio još jedan apel Vladi Republike Srbije da i zvanično zatraži reakciju EU koja je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i njenog predstavnika Miroslava Lajčaka koji još uvek ćuti po ovom pitanju. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. i član 107.

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i to u kontinuitetu već nekoliko puta od strane predlagača, predsednika Fiskalnog saveta. Sa druge strane smatram da treba dase vratimo na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i dozvolimo predstavnicima poslaničkih grupa da se izjasne o izveštajima.

Pre toga, gospodine Petroviću, nemojte da potcenjujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, ne činite to prvi put. To ste radili sa Vladom Republike Srbije. Ja sam vam vrlo jasno rekao i tokom prethodne sednice, kada smo razgovarali o izveštaju Fiskalnog saveta. Ovde tačno svako ima svoju odgovornost. Zna se šta je vaša odgovornost, zna se šta je naša odgovornost.

Naša odgovornost je, dozvolićete, malo veća od vaše odgovornosti, jer nas biraju građani i odgovaramo građana zbog kojih sedimo ovde. Nemojte da govorite da je period pandemije razlog zašto nije održana sednica i zašto gospodin Dimitrijević, kao član, nije potpisao izveštaj. Da li smo svi mi ovde blesavi? Da li mi ne poštujemo mere pandemije? Hoćete da kaže da smo mi neodgovorni što sedimo ovde, nas 250 i što radimo? Time degradirate ove ljude koji sede ovde u skupštinskoj sali, čitavu Skupštinu, Vladu Republike Srbije.

Vas trojica niste mogli da se sastanete i da se ispoštujete mere pandemije i da sačinite i onako kako je to proceduralno definisano, usvojite izveštaj. Danas ga nudite gospodinu Dimitrijeviću da potpiše ili ne. Gospodine Petroviću, to je sramno. Nije učestvovao u 2020. godini. Pa šta to znači? Imamo danas problem Kosova i Metohije. Taj problem traje vekovima. Šta to znači? Došao je Aleksandar Vučić, nova Vlada, pa mi ne treba da se bavimo tim pitanjem. Zašto? Pa, nismo mi odgovorni. To je nasleđeno.

Gospodine Petroviću, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine u nastavku današnjeg zasedanja, a vas predsedavajući molim da započnemo sa raspravom, kada je reč o ovlašćenim predstavnicima i šefovima poslaničkih grupa. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, poštovani predstavnici odbora, najpre želim da zahvalim predstavnicima odbora na jednom uvodnom iscrpnom izlaganju i želim da kažem na samom početku da će Poslanička grupa SPS podržati sva četiri izveštaja. Ovde je maločas bilo pitanje, kolega Zukorlić mislim da je, žao mi je što nije tu trenutno, pitanje doslednosti. Ako ste dosledni, glasajte protiv. Nije suština u tome da mi glasamo protiv. Obaveza nas narodnih poslanika je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, da naravno razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, da svako ima svoj nivo odgovornosti, o tome sam maločas govorio, i da vidimo da li oni poštuju zakon. Ne da tražimo od nezavisnih regulatornih tela da ulaze u politički ring, jer oni su nezavisni i ne treba to da čine, i ne da tražimo da tumače zakon onako kako mi želimo jer to opet ne bi bilo korektno.

Ali, svakako ni nezavisna regulatorna tela sa druge strane trebaju uvek da imaju na umu svoj nivo odgovornosti i ono što proceduralno jesu vaše obaveze i da kroz vaše izveštaje i analize koje vrlo često rado sagledavamo i čitamo, i analiziramo ne definišete određene stvari kroz jedan vid politizacije. Ako neko želi da se bavi politikom neka izađe iz nezavisnog regulatornog tela, osnuje političku stranku i učestvuje na izborima. To je mnogo jednostavno. Onda vidite koliko vas građani vrednuju, a koliko ne. Ovako, odgovarate Skupštini, jer mi smo vas izabrali i ja ne mislim ni jednog trenutka, naprotiv, smatram da je ovo prilika kada razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, da je ovo prilika i da razgovaramo i da analiziramo vaše izveštaje, da razmenimo mišljenja, stavove, određene sugestije i predloge, ali isto tako kažem ne želimo i nemamo nameru da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela.

Smatramo da su ovakve diskusije korisne i to ne samo na sednicama resornog odbora, jer mnogi od nas nisu članovi odbora, pa nisu u prilici da učestvuju u radu, već baš ovde u plenumu. To je naša obaveza, pre svega, i naša i vaša obaveza prema građanima Srbije. I ne moraju naravno, mišljenja uvek da nam se poklapaju, ne moraju stavovi uvek da nam budu identični, jer ako bi stavovi uvek bili identični onda bi se postavljalo pitanje, uopšte postojanja nezavisnih regulatornih tela.

Dakle, rekao sam četiri izveštaja danas su pred nama i postala je praksa i mi smatramo da je to dobro da Narodna skupština koja i bira nezavisne organe i tela redovno na plenarnim sednicama raspravlja o izveštajima o radu.

Ovu plenarnu raspravu smatram novim kvalitetom, pre svega u radu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i u radu tela, jer otvorena dvosmerna komunikacija predstavlja, pre svega kontinuitet praćenja i kontrole rada ovih tela i organa, što obezbeđuje redovno i transparentno izveštavanje, kao što sam rekao, javnosti o onome što je važno. A, važno je da javnost izveštavamo, zapravo posebno onda kada govorimo o onome što jesu životna pitanja, a mnoge analize pojedinih nezavisnih regulatornih tela, koje se tiču 2020. godine odnose se upravo na životna pitanja, imajući na umu činjenicu da od marta meseca, nažalost smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom, kao i čitav svet.

Dakle, sve ono što se moglo sagledati u izveštaju, upravo se odnosi na životna pitanja građana pojedinih nezavisnih regulatornih tela. O tome ću naravno, govoriti.

Uvođenje regulatora i nezavisnih organa u pravni sistem Republike Srbije, dakle potvrđuje pre svega implementaciju međunarodni standarda i standarda Evropske unije za čije članstvo je potpuno opredeljena naša država. Regulatori su i deo demokratizacije, pre svega našeg društva i uslov daljeg jačanja pravne države, a time i otvorenosti državnih organa za svaki oblik javne kontrole, pre svega za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava, što je po mišljenju poslaničke grupe SPS od izuzetne važnosti, odnosno sredstava svih poreskih obveznika, čime se ojačava i obaveza države da usmerava ta sredstva u strateške prioritetne razvojne pravce i ostvarivanje pre svega što je za nas posebno važno, kao socijaliste socijalnu politiku i socijalnu funkciju države.

Sva četiri izveštaja koja su danas na dnevnom redu su od izuzetne važnosti i značaja. Njihova ocena i stanja predloga mera za sektor koji pokrivaju, Narodna skupština razmatranjem ovih izveštaja ostvaruje svoju, kao što sam rekao, kao kontrolnu funkciju, a svaka kontrola rada uvek može samo doprineti novom kvalitetu rada i nezavisnih regulatornih tela, a možda i nas predstavnika građana, narodnih poslanika.

Ja ću se ovoga puta kao predsednik poslaničke grupe SPS uz dužno poštovanje ostalih predstavnika nezavisnih regulatornih tela, ali s obzirom na vreme osvrnuti na dva izveštaja. Kolege će govoriti u nastavku današnje sednice o preostala dva izveštaja nezavisnih tela. Tu pre svega mislim na Fiskalni savet i na DRI, na izveštaje za 2020. godinu.

Što se tiče Fiskalnog saveta na početku smo jasno definisali neke stvari. Ja ne želim da se vraćam na to. Verujem da će svaki naredni izveštaj biti usvojen, ne elektronski, ne onlajn, nego onako kako je to proceduralno definisano. Ali, o tome smo već razgovarali. Ne želim ponovo o tome da govorim.

Sam izveštaj, pažljivo sam ga pročitao, jeste sveobuhvatan, počiva na zakonom utvrđenom delokrugu rada ovog nezavisnog organa, čija misija jeste da ocenjuje kredibilitet, pre svega fiskalne politike sa aspekta poštovanja fiskalnih pravila, da obezbedi javnost u vođenju fiskalne politike. To apsolutno nije sporno.

Da podsetimo i to da svojim nezavisnim analizama fiskalne politike i stručnim pristupom Fiskalni savet treba da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji. U tom smislu, Fiskalni savet, kako to stoji između ostalog u zakonu jasno, a o tome je govorio predstavnik Fiskalnog saveta, analizira makroekonomske i fiskalne pretpostavke na kojima se zasnivaju dokumenta, daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike itd.

Dakle, Fiskalni savet ima značajna, rekao bih, ovlašćenja koja posledično podrazumevaju stručnost i odgovornost ovog organa. Iako se u ranijim raspravama o izveštaju nisam u svemu slagao i nismo se u svemu slagali sa ocenama Fiskalnog saveta, imali smo potpuno suprotne stavove, ne mogu da kažem da Fiskalni savet nije radio. To nećemo reći.

Sa jednim brojem ocena i konstatacija za izveštaj 2020. godine se mogu u potpunosti složiti. Tako recimo, Fiskalni savet je u izveštaju za prethodnu godinu pozitivno ocenio saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, konstatujući da je ona bila dobra, da se odvijala kroz rad Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Takođe saradnja sa predstavnicima Vlade, Ministarstvom finansija, po oceni Fiskalnog saveta je bila dobra. Tu se u potpunosti slažemo, bez obzira na stavove koje su u raspravi i u diskusijama izneseni.

Fiskalni savet je pohvalio i u praksi novog saziva Narodne skupštine koji se odnosi na usvajanje završnog računa budžeta republike, zaključujući da je ona važna karika u budžetskom procesu, što svakako jeste. Slažemo se, jer to je ključni oblik parlamentarne kontrole i načina trošenja planiranih budžetskih, odnosno javnih sredstava za finansiranje opšte države. Činjenica je da završni računi budžeta Republike Srbije nisu razmatrani u Narodnoj skupštini Republike Srbije još od 2003. godine i da je sadašnji predsednik parlamenta Ivica Dačić od početka ovog saziva vratio obavezu razmatranja i usvajanja završnih računa budžeta republike.

Završni računi su veoma važni, jer su slika ostvarenih prihoda, ali i rashoda budžeta u toku godine. Oni egzaktno pokazuju da li su budžetirana sredstva trošena u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno u skladu sa rebalansom. Razmatranje završnih računa budžeta jeste značajan, ali i zakonski vid parlamentarne kontrole fiskalne politike koju sprovodi Vlada. Sa druge strane i razmatranje završnih računa i izveštaja o radu nezavisnih organa i regulatora pojačava pre svega kontrolnu funkciju parlamenta i potvrđuje da Skupština nije mesto gde se samo glasa, već je mesto gde se vode ozbiljne debate o značajnim društvenim i državnim temama i pitanjima.

Kao pozitivnu budžetsku tendenciju u 2020. godini, Fiskalni savet je izdvojio to što javne investicije u infrastrukturu nisu smanjivane pod naletom krize izazvane Kovidom. U potpunosti se slažemo sa ovom konstatacijom. Ekonomska je premisa da bez kapitalnih investicija infrastrukturnih projekata nema ekonomskog razvoja. Srbija, uprkos svemu, ulaže dosta u putnu infrastrukturu, grade se autoputevi, rekonstruišu pruge, izdvojen je novac za izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže u mnogim gradovima i opštinama. Pri tome, ne možemo a da ne afirmišemo zdravstvenu politiku Vlade, imajući u vidu pre svega globalno zdravstvenu krizu izazvanu Kovidom – 19.

Kada govorim o zdravstvu, za vakcine je izdvojen ogroman novac, a Srbija je izdvojila značajna sredstva i za zdravstvenu infrastrukturu. Tu, pre svega, mislim na bolnicu u Batajnici, u Novom Sadu, takođe, novac za rekonstrukciju kliničkih centara, kako u Beogradu, tako i u Vojvodini. Pored toga, aktuelna investicija je izgradnja fabrike vakcina. Sve ovo je od nemerljivog značaja u borbi protiv pandemije, jer zdravlje građana nema cenu i iskoristio bih priliku da pozovem još jednom sve građane, koji to do sada nisu učinili, da se vakcinišu. To je jedini način da izađemo i da se zajednički izborimo sa zdravstvenim izazovom sa kojim smo suočeni.

Posebno, dakle, kada je reč o infrastrukturnim projektima, Vlada je izdvojila budžetom za 2020. godinu nikada više, 330 milijardi dinara, a rebalansom još 88 milijardi dinara. Tih 330, to je kada saberete negde otprilike 17,2% bruto društvenog proizvoda. Ne, oprostite, grešim, 335,5% bruto društvenog proizvoda. Moja greška, oprostite.

Ja sam potpuno ubeđen da će Vlada uspeti da realizuje, iako ste vi bili malo pesimisti kada smo govorili o onoj projektovanoj stopi bruto društvenog proizvoda od 6%, Međunarodni monetarni fond sada kaže da će to biti oko 6,5%, a ja sam ubeđen u ono o čemu je govorio ministar finansija, da ćemo uspeti da realizujemo projektovanu stopu od oko 7%.

Slažem se u potpunosti sa ovom vašom konstatacijom što se tiče infrastrukture, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Ali, zamislite sada, da napravimo jednu paralelu, da je sve u Srbiji stalo u periodu pandemije i da je život stao u periodu pandemije, da smo zatvorili Skupštinu, da smo radili on-lajn, da smo zatvorili Vladu, da je predsednik države radio iz svog kabineta ili od kuće, da li bi imali realizaciju infrastrukturnih projekata?

Zašto ovo pričam? Pa, vi ste imali tri člana i niste mogli zbog pandemije da organizujete sednicu, a mi ovde govorimo o sredstvima od januara do novembra meseca prošle godine i realizovano ukupno investicija 146,7 milijardi dinara, što je 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, ne može i ne sme život u Srbiji da stane.

Potpuno iskren da budem, sa platama koje primaju nezavisna regulatorna tela mogli ste da organizujete ekstremno kvalitetne uslove, daleko bolje od onih koje mi imamo ovde u Skupštini, da napravite sednicu od tri člana. Ali, dobro, kažem, o tome smo već govorili. U ovim ocenama, dakle, u potpunosti se slažem sa Fiskalnim savetom.

U prethodnim raspravama o izveštajima bilo je i neslaganja nas parlamentaraca sa ocenama pojedinih nezavisnih organa, datim u njihovim izveštajima. To sam lično video kao razmenu mišljenja koja treba da doprinese novom kvalitetu uređenosti našeg društva, a ne kao isključivost i netoleranciju.

Postoje razlike u našim stavovima i kada je u pitanju ovaj izveštaj Fiskalnog saveta. Naveo bih ključne kritike koje je Fiskalni savet izneo u svojim analizama, a sa kojima se ne slažemo u potpunosti kao poslanički klub. Razloge ću pokušati i da argumentujem.

Kao najveću kritiku Fiskalni savet je u svojoj analizi izneo meru Vlade 100 evra svakom punoletnom građaninu. Naravno, legitimno je pravo da imamo drugačije mišljenje, suprotan stav od Fiskalnog saveta. Ovog puta mislimo da je ova vladina mera bila u potpunosti ekonomski i socijalno opravdana. Naime, Vlada Srbije definisala je tri stupa razvoja, a jedan od tih stubova jeste upravo životni standard građana, koji je takođe u proteklom periodu bio ugrožen pandemijom Kovid 19. Kao što su podsticajnim merama države značajno ublažene posledice Kovida po privredu, pa i po najmanje preduzetnike, tako je država vodila računa i o svojim građanima.

Država Srbija je ne samo u prethodnih godinu izdvojila 100 evra, već je i ove godine penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 50 evra, a potom svi građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobili su 60 evra jednokratne pomoći, i da ne navodim dalje. Početkom naredne godine penzioneri će dobiti još 20.000 dinara.

Kritika Fiskalnog saveta se odnosila i na povećanje plata i penzija, ali ne možemo se u potpunosti složiti ni sa ovim ocenama. Dakle, zašto smatramo da su ove mere koje utiču na povećanje životnog standarda građana opravdane? Prosto, veća plata znači veću potrošnju, veća potrošnja inicira proizvodnju, čime se poboljšava ekonomska situacija u državi Srbiji, jer se u budžet uplaćuje više novca kroz poreze.

Navešću konkretne statističke podatke koji govore u prilog vladinim kovid merama. Najpre, uprkos zdravstvenoj krizi, i prošle i ove godine povećana je minimalna cena rada. Od 1. januara minimalna cena rada je 6,6%, tj. za oko 2000 dinara, tako da minimalna cena rada za 2021. godinu iznosi 32.126 dinara. Minimalna cena rada u 2022. godini iznosiće 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4%. Država je povećala plate i penzije, penzije po švajcarskom modelu za 5,9%, plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, a potom za 1,5%. Ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine iznosilo je 30,9%.

E, sada, kada govorimo o povećanju plata i penzija, kada govorimo o merama od 100 evra, ovu meru nije izmislila Vlada Republike Srbije, ovo je mera koju su koristile velike svetske ekonomije poput SAD, a mislim da je i Japan koristio takođe. Sa druge strane, ovo je mera koja, prema Međunarodnoj organizaciji rada, doprinosi smanjenju siromaštva. Izvinite, ali usko stručna politika nije čarobni štapić i lako je sedeti u udobnoj fotelji, analizirati, praviti izveštaje, baviti se ciframa, ali kada siđete među narod i kada vidite šta je živa politika, to je onda nešto drugo. Kada vidite da li je narod, da li su građani zadovoljni ili ne, to je onda nešto drugo.

E, to je ono na čemu radi ova Vlada Republike Srbije i ima punu podršku Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Dakle, vodi pre svega ekonomsku politiku, ali ekonomsku politiku koja je socijalno odgovorna i ekonomsku politiku koja u središtu ima čoveka, običnog građanina Srbije, da obezbedi građanima Srbije život dostojan u 21. veku.

Prekoračio sam vreme, je li tako? Neću stići da govorim o Izveštaju DRI, ali nema veze, samo ću završiti ovom rečenicom.

Što se tiče konkretno plata u javnom sektoru, vrlo često govorimo o tome, nalazite se u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vidite ove momke koji raznose dokumentaciju. Da li ste se nekada zapitali kolika je njihova plata? Sramno je da uporedite vašu platu sa njihovom platom. Sramno!

Zato se mi u potpunosti zalažemo da se svaki dinar koji je ušteđen upravo usmeri na povećanje plata i penzija. Stalno govorimo o tome kako nam odlaze stručnjaci. Pa koji stručnjak će da ostane u lokalnoj samoupravi i da se bavi konkretno najodgovornijim poslom, a to su trenutno javne nabavke, da se bavi javnim nabavkama za platu od 45.000 ili 50.000 dinara? Neće niko, verujte. Zato se u potpunosti zalažemo za povećanje plata i penzija, sa jedne strane.

Sa druge strane, nije ovo neodgovoran, neozbiljan potez i neoprezan potez Vlade Republike Srbije. Nije se Vlada zadužila da bi isplaćivala plate i penzije kako je to rađeno u nekom prethodnom periodu, već je zahvaljujući pre svega reformskom kursu Vlade, čiji su temelji postavljeni 2014. godine, došlo do jednog zdravog sistema koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Izvinjavam se što sam prekoračio vreme. Izvinjavam se predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali 20 minuta je ograničenje. Svakako ćete imati našu podršku u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno da je danas centralno pitanje nacionalni i državni interesi, zaštititi Srbe koji žive na prostoru KiM, odgovoran i ozbiljan odnos države i Vlade prema ovom pitanju, kao i krajnje neodgovoran, rekao bih, neozbiljan odnos EU, NATO, ali i KFOR-a.

Jučerašnja dešavanja na severu KiM, kada su naoružane snage ROSU upale u Severnu Mitrovicu i Zvečan jureći oklopnim vozilima goloruke Srbe, bacajući suzavac i gasne bombe, predstavljaju direktan udar na sve napore Srbije i Srba sa KiM da dijalogom rešavamo sporna pitanja, da dijalogom dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Juče su pucali u leđa nenaoružanim Srbima, a sve pod obrazloženjem da sprovode zakon i bore se protiv šverca i kriminala. Pitamo se otkada se to i gde se to danas u 21. veku u Evropi i svetu sprovodi topuzom zakon, odnosno oklopnim vozilima i puškama? Juče je teško povređeno na desetina Srba, a teško je ranjen Srećko Sofronijević u koga je pucano s leđa i koji je zadobio tešku prostrelnu ranu i završio u bolnicu. Noćas je, prema nekim nezvaničnim informacijama suzavcem koji su joj pripadnici ROSU bacili u dvorište, preminula Verica Đelić iz Zvečana.

Jasno je svima da ovakvo nasilje nema nikakve veze sa sprovođenjem zakona, iako prištinski zvaničnici tako obrazlažu jučerašnji napad na Srbe. Jučerašnje slike iz Mitrovice, slike iz Zvečana su obišle svete i ne znamo kojim to pravnim argumentima Priština svetu danas može da objasni jučerašnje nasilje na prostoru severa KiM. Juče je predsednik Republike hitno otišao u Rašku gde je razgovarao sa Srbima sa KiM, rekavši da je stav Srbije jasan i čvrst. Srbija će braniti svoj narod na prostoru KiM.

Mi smo juče, poštovane kolege, u ovoj sali osudili nečuveno nasilje nad Srbima koje je očigledno najagresivniji politički marketing koji 21. vek pamti. Smatramo da je to odgovoran i ozbiljan odnos i da takav odgovoran i ozbiljan odnos građani upravo očekuju od nas, svojih predstavnika.

Kurti očigledno misli da će ubijanjem Srba dobiti lokalne izbore ili su ga naterali da tako misli. Njegovo paranoično ponašanje i nervoza su očigledni, on više ne bira sredstva, na red je došlo, na žalost, oružje. To što Kurti i Osmanijeva hoće silom da naprave svoju državu, ne mareći ni za kakve međunarodne akte, ponajmanje za Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, nas ne čudi. Zabrinjava činjenica da se o Rezoluciju 1244, o Briselskom sporazumu oglušuju upravo oni koji u ime međunarodne zajednice treba da čuvaju mir na prostoru KiM.

Juče saznajemo da su o ovoj operaciji, nesvakidašnjeg nasilja ROSU-a, bili obavešteni upravo ti predstavnici. Posebno zabrinjava izjava predstavnika NATO snaga na KiM kojom oni opravdavaju ovu operaciju ROSU, dakle i nasilje nad Srbima, zarad izmišljenog sprovođenja zakona. O ovom sramnom ataku na život i slobodu srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini još se nije oglasio ni specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine gospodin Miroslav Lajčak. Za sutra je zakazana sednica Saveta bezbednosti UN na temu poslednjih događanja na prostoru KiM.

Poslanička grupa SPS pruža nedvosmislenu podršku našem državnom rukovodstvu i predsedniku države koji je juče kazao da ćemo svi skupa čuvati mir, ali i da ćemo svoj narod na KiM braniti ako nas napadnu. Pružamo podršku našem narodu na KiM i verujemo u njihovu snagu koju su i do sada nebrojeno puta pokazali. Zato bih, imajući u vidu jučerašnji akt nezapamćenog nasilja nad našim narodom, uputio još jedan apel Vladi Republike Srbije da i zvanično zatraži reakciju EU koja je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i njenog predstavnika Miroslava Lajčaka koji još uvek ćuti po ovom pitanju. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, ako dozvolite, osvrnuo bih se na pitanje koje je postavio kolega Krkobabić. Ono jeste opravdano i takvo pitanje već postoji, ali nećemo mi, kolega, implementirati onaj deo dijaloga koji se vodi na drugom koloseku, već ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno sa evropskim parlamentarcima, a onaj drugi deo dijaloga sa političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima još uvek je u toku. Tu imamo, znate, ono pravilo „chat and house“.

Dakle, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo i onog trenutka kada bude definisan čitav predlog i set mera za poboljšanje izbornih uslova, svakako da tada možemo govoriti o tome. To, naravno, podrazumeva određenu zakonodavnu aktivnost, jer svakako da sve ono što su i evropskim parlamentarci predložili i što je prihvaćeno i što će biti implementirano podrazumeva zakonodavnu aktivnost i određene izmene i dopune zakona ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako je i bilo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Ništa zlonamerno, samo prosto da znate da takav predlog već postoji.

Moje pitanje je za danas sledeće. Kada je u pitanju naš evropski put, opredeljenje Srbije je potpuno jasno. Naš strateški cilj da postanemo članica EU ispunjavamo svakodnevno, transparentno, usklađujući kompletan zakonodavni okvir sa pravom EU, ali i sprovodeći brojne infrastrukturne i druge razvojne projekte koji Srbiju približavaju evropskoj porodici naroda.

Isto tako, sve aktivnosti države na spoljnopolitičkom planu i na regionalnom nivou dokaz su naše čvrste opredeljenosti da suštinski uvedemo međunarodne standarde u sve sektore života, ne samo radi ispunjavanja zahteva EU, već pre svega zato što građani zaslužuju bolji život, a naša država bolji međunarodni položaj i bolji međunarodni ugled i imidž.

Na tome naše državno rukovodstvo, naša zakonodavna vlast, čiji smo mi predstavnici, i naša izvršna vlast svakodnevno rade. Srbija je ojačala i ekonomski i politički, postala faktor političke stabilnosti u regionu i pokretač mnogih afirmativnih regionalnih inicijativa koje treba da doprinesu miru, stabilnosti i ekonomskom napretku regiona.

Jedna od najvažnijih regionalnih inicijativa jeste svakako mini Šengen, za koji se sada koristi naziv – otvoreni Balkan, to jeste po mišljenju poslaničke grupe SPS vizionarski potez. Srbija je zarad regionalnog povezivanja i intenziviranja ekonomske saradnje u regionu potpisala i brojne bilateralne sporazume sa susednim zemljama, pre svega sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Dakle, tri države su se opredelile. Ne želimo više da gledamo u prošlost, želimo da gledamo u sadašnjost i u budućnost, u interesu naših građana.

Dakle, Srbija je integrativni faktor zapadnog Balkana, ma koliko nekima iz okruženja to smetalo. Napredak Srbije evidentno je da ne odgovara svima. Zato imamo i očigledne pokušaje sabotiranja našeg evropskog puta. S druge strane, iz Evrope ne dolaze baš najsjajnije vesti po Srbiju. Datumi našeg pristupanja EU se stalno pomeraju. Na poslednjem samitu EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji proteklih dana, saopšteno nam je da je perspektiva ulaska zemalja ovog regiona, a time i Republike Srbije, u EU 2030. godine. Govori se o perspektivi proširenja, a ne o stvaranom ulasku u EU.

U Deklaraciji usvojenoj juče, 6. oktobra, na samitu u Sloveniji, EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Da podsetim da je ta ista formulacija bila sadržana i u Deklaraciji sa samita održanog još 2003. godine u Solunu. Stiče se utisak iz ovoga da smo na istom mestu gde smo bili i te 2003. godine. Da nije tako i da je Srbija danas potpuno drugačija od Srbije 2003. godine jasno je svima, ali se nama stalno nameću novi uslovi i od nas traži ispunjenje posebnih zahteva koji ni za jednu drugu zemlju kandidata nisu postojali, niti danas postoje.

Evropska unija je očigledno ranjiva kada je u pitanju zapadni Balkan i ne može još uvek da ponudi objektivna i prihvatljiva rešenja. U vezi sa tim, a povodom juče završenog samita u Kranju u Sloveniji, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Šta se očekuje od samita EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji? Da li se očekuje da EU objektivnije sagledava dešavanja u regionu, pritiske koji se na Srbiju vrše i sabotiranja regionalnih inicijativa koje Srbija pokreće, a koje treba da doprinesu integraciji zapadnog Balkana i pre svega jačanju ekonomskih i političkih veza na ovim prostorima, što je sve preduslov za evropske integracije zapadnog Balkana? Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 5. oktobar, i ja ne mislim da govorim o prošlosti, jer mi iz poslaničke grupe SPS, smatramo da iz prošlosti treba izvući pouke, afirmisati ono što je dobro, gledamo sadašnjost i gradimo temelje budućnosti. Ali, prosto, neke stvari koje su se dešavale u prošlosti zaslužuju danas konačno epilog i zaslužuju odgovore na određena pitanja.

Oni koji su pre 21 godinu bili na ulici i mislili da će činom rušenja Slobodana Miloševića doći demokratija u Srbiju, imali su pogrešna očekivanja i oslonili su se na pogrešne političke ciljeve. Danas je svima jasno da je cilj bila zapravo, Srbija.

Da je tako pokazali su oni sami posle 5. oktobra, Srbija je rušena, privreda rasprodata, za po dva, tri evra burazerska privatizacija je najbolja preduzeća stavila u tuke tajkuna ili finansijera DOS-a, i Otpora. Iza njih je ostala bukvalno, pustoš.

Nažalost ti petooktobarci od kojih neki i danas priznaju 6. oktobar i govore o nekakvoj lustraciji, su upravo oni koji bi trebalo da se nađu pred nadležnim organima, objasne građanima šta je u stvari bio cilj njihovog 5. oktobra.

Da im je cilj bio bolji život, nisu pokazali kada su preuzeli vlast, pod stečaj su otišle hiljade preduzeća, skoro 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla, uništene sve domaće banke, uništena vojska, odbrambeni sistem, preko 1000 sudija smenjeno i time uništeno pravosuđe, a Srbija postala moneta za potkusurivanje DOS-ovaca i njihovih spoljnih patrona. Nema oblasti u kojoj Srbija i danas ne trpi posledice posle 5. oktobra.

Danas bih u ime svih građana i onih koji su verovali DOS-u, onih koji nisu, podsetio na još jedno razaračku akciju 5. oktobra. To je paljenje ove zgrade, Doma Narodne skupštine Republike Srbije, kada je uništeno i pokradeno ogromno kulturno blago od vrednih slika, do mobilijara, spaljene prostorije u kojima je bio uskladišten izborni materijal.

U toku prošlog saziva imali smo priliku da u holu Skupštine vidimo izložbu i popis nestalih umetničkih eksponata čija se vrednost meri gotovo milionima evra. Videli smo i dokumentarni film o pljačkanju Narodne skupštine i izdata je jedna knjiga „Umetnost koja čeka pravdu“. Mi zaista, očekujemo tu pravdu. Do danas niko nije za ovo odgovarao.

U vezi sa tim želeo bih da postavim pitanje najpre vama predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, zapravo generalnom sekretarijatu, a potom i nadležnim organima i nadležnim institucijama - da li Narodna skupština ima saznanja o tome da li je Tužilaštvo pokrenulo neki krivični postupak protiv organizatora ili pojedinih izvršilaca rušilačkog napada na Narodnu skupštinu i za pljačku neprocenjivo vrednog kulturnog blaga, i ako nije, da li će se to učiniti u narednom vremenskom periodu?

Pitanje za generalnog sekretara i sekretarijat je – da li se zna kolika je vrednost ukradenih umetnina i umetničkih dela iz Skupštine? Neki od bivših DOS-ovaca, se ovih dana pojavljuju po medijima optužujući sada neke ljude posle 20 godina. Veoma interesantno, u ostalom, uvek je bilo tako da je napad najbolja odbrana. Svesni su oni da su uz pomoć svojih stranih investitora za kratko vreme naneli nenadoknadivu štetu Srbiji.

Danas, oni koji su priznali bombardovanje, koji ne vole svoju zemlju niti svoj narod, danas govore o Srbiji o njenoj budućnosti, osuđuju one koji su branili svoju zemlju, danas Srbe proglašavaju genocidnim narodom, ako je i od propalih DOS-ovaca, mnogo je.

Čak, predsedniče, u jednoj od emisija je jedan od nazovite kvazi političara, i onaj koji je pluskvamperfekat, političke scene Srbije rekao da ste vi trebali da budete uhapšeni tog 5. oktobra. Pa, što vas nisu uhapsili od 2000. do 2012. godine, imali su sasvim dovoljno vremena za to.

Inače, što se tiče lustracije, ne razumeju oni šta znači lustracija. Lustraciju sprovode građani, a SPS je relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije punih 31 godinu. Dakle, oni su lustrirani, a ne SPS.

Veoma kratko, drugi deo pitanja se odnosi na to, maločas je kolega Samir Tandir govorio o tome, načinu na koji se ophode prema poslanicima. Najpre smo kamenovani, izloženi pritiscima ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije, i nemojte mi reći da je to bilo tek onako okupljanje građana. Naravno, da ih okuplja jedan deo opozicije.

Danas počinju jednu novu fazu pritisaka na narodne poslanike. Narodi poslanici ne smeju da govore u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer će dobiti pretnje. Jedan od poslanika koji je dobio pretnju je poslanik SPS, Toma Fila, samo zato što je govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čovek koji profesionalno i stručno ostvaren, koji je kulturan, emancipovan, nikada nije koristio ružan vokabular, niti se obratio bilo kome nekim ružnim tonom, dobio je ružnu i skaradnu pretnju.

Insistiram da ovo pismo, zajedno sa kovertom, dostavite nadležnim organima i nadležnim institucijama, jer na ovo mora da se stavi tačka i ovo ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. Hvala.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -