ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 214
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću.

Obzirom da je predlagač ovoga o čemu danas govorimo formalno Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na samom početku ću reći da ćemo mi naravno glasati za ovaj predlog. Reći ću i razlog zbog kojeg ćemo glasati.

Slažem se sa gospodinom Đukanovićem i njegovim uvodnim izlaganjem kada je reč o neravnopravnosti sa kojom ulazimo u ovu izbornu trku sa strankama opozicije i o tome smo govorili mnogo puta do sada, ali red je da i večeras, s obzirom da je poslednja sednica ponovimo i da podvučemo crtu i da građani Srbije to znaju.

Dakle tačno je da na svakom biračkom mestu predstavnici opozicije će imati više kontrolora od stranka vladajuće koalicije, jer će biti, otprilike dve liste vladajuće koalicije, ili tri i jedan predsednički kandidat, sve ostalo su predstavnici opozicije.

Ali, isto tako, niko u ovom trenutku ne može da, kada podvučemo crtu to unapred pozivanje na proteste, unapred govoriti da su pokradeni izbori, pa ja ne znam ko to može u ovom trenutku da učini nakon svih ustupaka koje je vladajuća koalicija učinila prema vanparlamentarnim strankama.

Dakle, niko, ali apsolutno niko u Srbiji ne može u ovom trenutku nakon 3. aprila dovesti u pitanje legitimitet parlamentarnih, gradskih i predsedničkih izbora.

Potpuno sam ubeđen i Socijalistička partija Srbije je potpuno ubeđena da građani Srbije neće glasati za političke floskule, političke pamflete, za politički marketing, i da nije lako, o tome smo pričali danas tokom prepodneva, ne možete vi tek tako, kaže - politički je marketing i politička kupovina glasova to što dajete mladima od 16 do 29 godina 100 evra, to je potcenjivanje mladih ljudi.

Ja sam rekao danas tokom prepodneva i ponoviću to - čega se oni boje ako misle da glasovi mogu da se kupe, pa oni su sigurni pobednici ovih izbora, imajući na umu činjenicu da samo jedan od lidera opozicije ima daleko više novca od svih nas i da, svakako može kupiti onoliko glasova koliko mu je potrebno da bi pobedio i na predsedničkim, i na gradskim, i na parlamentarnim izborima. Čemu onda toliki strah?

Ipak je to nešto drugo. Rekao bih da je to strah od činjeničnog stanja, i da su oni svesni da su na marginama političke scene Srbije. Prosto, znate, kada nemate program, kada nemate ideju, a želite da budete prisutni u javnosti, onda morate da kažete bilo šta, onda izreknete takvu jednu kritiku zarad kritike da bi bili prisutni u javnosti. Ne mogu se više na to dobijati politički poeni.

Dakle, građani glasaju za odgovornost, ozbiljnost, ali građani glasaju za pristojnost. Pristojnost sada tumačimo na različite načine i različito mi sagledavamo pristojnost naspram onih koji su jedan deo vanparlamentarne opozicije.

Pristojnost za SPS je da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju i tokom kampanje i ovde u plenumu.

S druge strane, pristojnost znači da posao za koji ste preuzeli odgovornost obavljate čestito, pošteno i odgovorno i da odgovarate za ono što je učinjeno ili ono što nije učinjeno. U tom smislu ova vladajuća koalicija je deset godina unazad napravila jedan veliki pomak na političkoj sceni Srbije u kojoj apsolutno niko ni za šta nije odgovarao, a svi su bili za nešto krivi i toga nema kada je reč o ovoj vladajućoj koaliciji, bez obzira ko iz koje političke partije dolazi.

Da se vratim na temu. Dakle, ono o čemu danas govorimo… Zapravo, ovaj parlament jeste, to ću ponoviti po ko zna koji put, u ovom sazivu i simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i mislim da smo dosta toga učinili za ovih godinu i po dana, uz uvažavanje svih okolnosti, uz uvažavanje činjenice da smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom i da nije bilo lako raditi, ali evo mi smo prisutni u poslaničkim klupama i od marta meseca radimo i sve vreme smo radili.

Evropske parlamentarce smo molili da još u martu dođu da započnemo razgovore. Oni su nam tada rekli da oni ne žele direktnu komunikaciju. Mogli smo to onlajn odraditi čisto da bi imali jedan kontinuitet i da ne bi kasnili u donošenje određenih zaključak, jer mi objektivno kasnimo u zaključcima, a onda na kraju taj teret odgovornosti pripada nama. Mi nosimo taj krst i mi nosimo taj teret odgovornosti kako u godini kada su izbori i neposredno pred izbore menjamo izborno zakonodavstvo, što nije naša odgovornost, nego odgovornost evropskih parlamentaraca, ponavljam, koji su pozvani još od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića u martu mesecu da započnemo sa razgovorima druge faze međustranačkog dijaloga.

Ako nismo mogli direktno, mogli smo mnoge sastanke odraditi onlajn. Mnogo značajniji sastanci su u periodu iza nas rađeni onlajn, pa su uspevali. Dakle, mogli smo i mi to da učinimo, ali nismo.

Ovo kažem iz jednog prostog razloga, da odgovornost ne bi bila na Narodnoj skupštini Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije je uspela dva značajna procesa da izgura u prethodnom vremenskom periodu. Mislim, pre svega, na promenu Ustava i to je veoma značajna oblast, jer ako govorimo o vladavini prava i ako se vratimo da svaki izveštaj Evropske komisije koji smo imali u prethodnom vremenskom periodu se uvek završavao sa time da ne postoji politička volja u Srbiji da se pokrene vladavina prava i da se menja vladavina prava, evo, mi delima, a ne rečima pokazujemo da smo spremni na to.

Ako govorite o vladavini prava, onda je logično da krenete od samog Ustava i da krenete od onoga što jesu naše ustavne obaveze, što nisu činili oni pre nas, a oni koji sebe nazivaju proevropskom opozicijom, a vanparlamentarne su stranke, umesto da, ako su već proevropski orijentisani, vode kampanju koja će Srbiju ostaviti na evropskom putu, oni su vodili kampanju protiv. Zašto protiv? Zato što su ovu kampanju sagledavali kao kampanju protiv vladajuće koalicije, protiv SNS, SPS i Aleksandra Vučića. Vrlo prosto. Mislili su da ako nepreovlada, da je to haos i delirijum za vladajuću koaliciju.

Dakle, gubite neke osnovne postulate, gubite svoju ideologiju. Na krilima te Evrope 2000. godine ste došli na vlast. Sve vreme se, navodno, zalažete za ulazak Srbije u EU, za punopravno članstvo Srbije u EU, sve vreme se zalažete za razgovore sa evropskim parlamentarcima, a kada dođe nešto da konkretizujete, vas nema, ali opet su evropski parlamentarci bili više blagonakloni toj vanparlamentarnoj opoziciji, nego nama, koji smo taj proces sproveli od početka do kraja.

Dakle, uz javne rasprave, uz sve saglasnosti koje su dobijene od strane Venecijanske komisije, razgovore koje je vodio predsednik Narodne skupštine zajedno sa ministarkom pravde, predsednica Odbora za ustavna pitanja, saglasnost strukovnih udruženja, potpuna saglasnost svih onih relevantnih faktora i pored toga što smo učinili, mi smo imali, ja to moram da ponovim po ko zna koji put, svi zajedno 45 minuta na raspolaganju za razgovor sa evropskim parlamentarcima, a vanparlamentarne stranke od tri do četiri časa u prepodnevnom terminu i to u sedištu EU u Beogradu.

Ja sam im postavio pitanje, kada već pozivate vanparlamentarne stranke koje su radile protiv referenduma, postavite im samo pitanje da li su promenili svoju ideologiju, da li su i dalje proevropski orijentisani ili ne?

Dakle, više značajnih procesa je jedan proces. Drugi proces svakako jeste međustranački dijalog i dobro je da smo taj međustranački dijalog konačno završili i dobro je da smo ovoga puta međustranački dijalog, na inicijativu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića u dogovoru sa predsednikom Republike vodili na dva koloseka, da smo saslušali sugestije i predloge i onih opozicionih vanparlamentarnih stranaka koji su želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i onih koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima.

Moram reći da je taj razgovor sa onima koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima započet još u martu mesecu i da je postojao jedan kontinuitet i da je to išlo ne tako lako, ali je ipak pokazan jedan stepen političke kulture i jedan stepen političke tolerancije i rekao bih visok stepen političke odgovornosti, jer su tu razgovaralo, između ostalog, i o nacionalnim i državnim pitanjima, jer predsednik je pre nego što je podneo Izveštaj parlamentu o Kosovu i Metohiji, on je razgovarao najpre i sa vanparlamentarnim strankama, jer je i njih želeo da upozna sa aktuelnom situacijom na prostoru Kosova i Metohije.

Dobro je da o tim značajnim pitanjima bar pokušamo sa tim jednim delom opozicije da postignemo konsenzus, jer mnogo je političkih stranaka na političkoj sceni Srbije, ali je jedna Srbija.

Dakle, taj drugi proces je započet 2019. godine i to na inicijativu onih koji nisu želeli da učestvuju u tom procesu i koji su od tog procesa pravili farsu i sve vreme zavaravali javnost želeći da od sebe naprave žrtvu i ništa više. Dakle, ne da učestvuju na izborima, već da od sebe naprave žrtvu i da pokušaju preko evropskih parlamentaraca da dođu do vlasti i privilegija bez izbora. E to jedino ne može. To jedino nije moguće, jer se demokratija u Srbiji ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije.

Razgovarali smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga i oni nisu učestvovali u tom razgovoru. Ovo napominjem upravo zbog teme o kojoj danas govorimo. Oni nisu učestvovali u tom razgovoru jer su imali stav – 42 zahteva ili bojkot.

Ne bih ja rekao ovde, maločas je koleginica konstatovala da smo napravili pomak jer sada stranke koje su bojkotovale izbore učestvuju na izborima. Pa, nismo mi ovo radili zbog stranaka koje su bojkotovale izbore, mi smo samo pokazali demokratičnost da saslušamo sugestije i predloge, a oni na izborima ne učestvuju ne zato što im odgovaraju izborni uslovi… Mislite da oni znaju šta su izborni uslovi? Mislite li da oni znaju šta je to što smo usvojili? Ma, nemaju oni predstavu o tome, niti to njih interesuje. Oni na ovim izborima učestvuju jer nemaju izlaza iz političke situacije u kojoj se nalaze i zato sam maločas govorio o pitanju odgovornosti. Pokušavaju da se sakrivaju iza drugih lica ne bi li sačuvali svoj kapital i bili prisutni u politici. Nema tu druge.

Dakle, što se tiče pojedinih opozicionih političkih stranaka, oni su insistirali te 2019. godine da se formira Nadzorni odbor, iako, podsetiću vas, 2016. godine, gospodin Martinović je bio tu, ispravite me ako grešim, 2016. godine predsednica Narodne skupštine Republike Srbije je uputila dopis svim poslaničkim grupama da dostave predloge kandidata za Nadzorni odbor. Nijedna poslanička grupa nije dostavila predlog.

Dakle, toliko koliko je njima bio interesantan Nadzorni odbor u tom trenutku.

Znači, samo se tražio razlog koji mi, navodno, ne bi prihvatili i oni ispadaju žrtve, bojkotuju izbore. Ako bojkot uspe, imaju šest meseci da naprave nekakvu scenografiju na ulicama i da izazovu vanredne parlamentarne izbore.

Pošto to sve nije uspelo, onda nemaju način, nemaju izlaza iz političke situacije u kojoj se nalaze i moraju da učestvuju na izborima. Kako i na koji način, rekao sam danas tokom prepodneva i ne bih više, zaista, o njima.

Koleginica je u jednom u pravu, tri tela kontrolišu medije i zastupljenost u medijima u Srbiji. Imamo nezavisno telo koje smo formirali i koje čine šest predstavnika REM-a plus šest predstavnika vanparlamentarne opozicije. Imamo Nadzorni odbor, o kojem danas govorimo i koji ima, ja neću sada čitati nadležnosti, o nadležnostima je govorila koleginica Nataša, dakle, koje su otprilike slične kao nadležnosti i nezavisnog tela, i imamo REM. Imamo i strane i domaće posmatrače i sve one koje smo prihvatili. Ako i pored tolike kontrole neko sumnja u ravnomernu zastupljenost u medijima, pa ja ne znam šta još više treba da uradimo.

Suština je, zapravo, u tome da mi o medijima govorimo 2019. godine prvi put. Tada govorimo prvi put i o izbornim uslovima. Zašto o medijima nismo govorili 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj o tome ko je vlasnik svake sekunde u medijima sa nacionalnom frekvencijom?

Mi smo tada bili deo vladajuće koalicije, tačno je, ali smo glasali protiv izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, jer smo smatrali da su one udar na objektivno i profesionalno novinarstvo. Bili smo protiv toga i otvoreno smo rekli da ne želimo na takav način da sačuvamo ničiji lik i delo.

Odakle potreba da se tek 2019. godine bavite pitanjem medija, i to na način kako vi shvatate?

Dakle, kako oni shvataju? Evo, nastavili smo razgovore početkom ovog mandata i mi smo rekli – apsolutno nema nikakvih problema, mi i jesmo za ravnomernu zastupljenost u medijima, ali ta ravnomerna zastupljenost u medijima podrazumeva debate, podrazumeva da predstavite nosioce lista ili ljude sa izbornih lista, program, određene tematske debate, ali i ljude koji će biti garant za realizaciju tog programa, pa neka građani odluče 3. aprila. Dakle, što više tematskih debata.

Ne, oni ravnopravnu zastupljenost u medijima sagledavaju kao uređivačku politiku medija. Da je to tačno, govori u prilog i predlog sporazuma koji su oni dali evropskim parlamentarcima, u kojem su tražili, kaže – izbor nezavisnog uređivačkog informativnog programa javnih servisa RTS i RTV, koji će predložiti predstavnici novinarskih udruženja članice Nacionalnog tela. Kaže opcija dva – da se pojavljuju tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla sporazum, samostalno gostovati u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS, RTV u trajanju od 30 minuta u terminu od 18.30 časova do 19.00 časova, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum učestvovati u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta, koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u terminu od 21.00 čas. Jutarnji program, to se svakako podrazumeva. Vrlo interesantno, obezbediti, kaže - tzv. nezavisnim medijima, medijskim medijima i organizacijama, a tu misle konkretno na BETA, FONET, „Istinomer“, „Krik“, CINS, BIRN, „Vreme“, dva puta nedeljno u trajanju od 30 minuta da emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS i RTV na udarnim terminima.

To je bio predlog jednog dela opozicije, zvaničan predlog jednog dela opozicije. Sad vi meni recite jel ovo ravnomerna zastupljenost ili je ovo potreba da se bavite ponovo uređivačkom politikom medija? Ovo, po mišljenju SPS, je daleko i dijametralna suprotnost od ravnomerne zastupljenosti u medijima.

Mislim da bi većina onih opozicionara koja je u tom trenutku sedela zajedno sa nama za stolom sa evropskim parlamentarcima prihvatila predlog evropskih parlamentaraca, ali nije smela, nije smela upravo zbog Dragana Đilasa, nije smela zbog njegovih medija, jer bi njegovi mediji okarakterisali taj deo opozicije kao nekoga ko sarađuje sa predstavnicima vlasti.

Inače, ako govorimo o zastupljenosti u medijima, ja ću podsetiti, 2020. godine na izborima druge po zastupljenosti su bile stranke koje nisu učestvovale na izborima, Savez za Srbiju. Ovo je zvaničan izveštaj REM-a. Dopis koji smo dobili od RTV, pošto je predsednik Skupštine poslao dopise svim emiterima sa nacionalnom frekvencijom, takav je dogovor bio, dobili smo dopis RTV, koji kaže da imaju tri ili četiri političke emisije i da ako bi analizirali, veće je učešće opozicionih predstavnika od predstavnika vladajuće koalicije.

Na samom kraju, žao mi je, a mislim da će Nadzorni odbor koji danas formiramo moći da realizuje nešto što smo mi, prof. dr Žarko Obradović i ja, u dogovoru sa predsednikom stranke Ivicom Dačićem, implementirali u platformu SPS, a što nije shvaćeno na pravi način i prihvaćeno tokom dijaloga, a tiče se toga da same političke stranke donose odluku o sadržaju svojih izbornih poruka, vodeći računa o poštovanju Zakona o informisanju i poštovanju ljudskih i manjinskih prava građana i da treba zabraniti svaki reklamni spot, poruku, novinarski tekst ili na drugi način saopštenu poruku od strane političkih stranaka ili medija tokom izborne kampanje koji koristi govor mržnje i kojim se napadaju članovi porodice, uključujući decu izabranih nosilaca javnih funkcija ili kandidata u izborima koji se nalaze na izbornim listama političkih stranaka.

Mislim da Nadzorni odbor koji danas biramo ima tu obavezu da bar pokuša, ne može ovo implementirati više, ali da pokuša da proprati cilj koji smo mi želeli da postignemo predlažući ovo u platformi SPS.

U danu za glasanje podržaćemo predlog. Zahvaljujem.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine gospođo Jevđić.

Poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pa kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, uvaženi ministre, u protekle dve jako teške godine, godine kada se Srbija suočavala i dalje se suočava, nažalost, sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, Srbija je izdvojila 8,7 milijardi evra ili nešto preko 18% BDP-a, kao podršku usled izazivanja negativnih posledica pandemije, podršku koja je bila usmerena, pre svega, ka građanima i, pre svega, ka privredi.

S druge strane Srbija, je jedina država u svetu, u to sam potpuno ubeđen, vi me ispravite ako grešim, jedina država u svetu i u Evropi koja je ovoliki teret krize, sagledavajući iznos sredstava koji je izdvojen, sagledavajući pakete pomoći koje su usmerene ka građanima i ka privredi, dakle, jedina država u svetu koja je ovoliki teret krize prihvatila na sebe. Ali, imali smo vrlo jasno i precizno definisane ciljeve. Prvi cilj da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost, drugi cilj da se sačuva svako radno mesto, da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, treći cilj, naravno, životni standard građana i četvrti cilj, privreda. Pomagalo se najpre malim i srednjim preduzećima, a zatim je pomoć dolazila i do velikih preduzeća.

Uspeli smo u periodu koji je iza nas, upravo zahvaljujući ovim merama, da zadržimo privredu na stabilnim nogama, što je od izuzetne važnosti i značaja i u najtežoj godini, imali smo najvišu stopu privrednog rasta od 1%, što je izuzetno važno.

Tri ključna pitanja su uglavnom provejavala u ove protekle dve godine, a i danas su ta tri ključna pitanja nešto što vas uvek pitaju, naročito u periodu pandemije, čiji se kraj još uvek ne nazire i usled izazivanja negativnih posledica.

Prvo pitanje je da li je bilo otpuštanja? Drugo pitanje je da li je bilo zatvaranja fabrika? Treće pitanje je uvek da li su strani investitori odustali od ulaganja?

Na sreću, ne na sreću, već pre svega zato što se ova Vlada ponašala odgovorno i ozbiljno, odgovor na sva tri pitanja je ne. Ne da nije došlo do smanjenja nivoa nezaposlenosti, već smo sa rekordnih 25,9% nezaposlenosti došli do istorijskih 9% 2020. godine.

Kada je reč o otvaranju fabrika, koliko je meni poznato, otvoreno je preko 150 fabrika. Dakle, nismo zatvarali, već su otvarane fabrike.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama u godini kada je bilo najteže, strane direktne investicije su iznosile tri milijarde evra, čini mi se. Nije slučajno što "Fajnenšl Tajms" već nekoliko godina unazad Srbiju rangira i svrstava u red država koje su najprivlačnije i najatraktivnije investicione destinacije.

Dakle, sistem je funkcionisao onda kada je bilo najteže i ne samo da je sistem funkcionisao, nego ono što je izuzetno važno, sistem je uspeo da ostvari značajne rezultate. Vi možete u politici uvek da pokušate nešto da izmanipulišete, kao što se danas manipuliše sa ovih 100 evra, o tome ću nešto kasnije. Vi možete da pokušate da manipulišete, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, o ciframa, nema tu manipulacije. Brojke su egzaktne. Tu ne možete da slažete. Ne možete da kažete da minimalna cena rada, recimo, u 2012. godini je bila 102 dinara, od aprila 115 dinara, a da je, recimo, od 1. januara 2021. godine uvećana za 6,6%, što je 32.126 dinara, a u 2022. godini iznosi 35.012 dinara, što je povećanje čak za 9,4%.

Ne možete da kažete da prosečna plata neto u dinarima 2020. godine iznosila je 60.073 dinara. Podsetiću, vraćam na 2012. godinu, tada je iznosila 41.377 dinara, da smo upravo u periodu teške situacije, u periodu pandemije uspeli da povećamo plate zdravstvenih radnika, i to od 1. januara 2021. godine za 5%, dok su plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru rasle najpre za 1,5%, pa 3,5% i to od aprila 2021. godine. A od januara 2022. godine plate zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate su uvećane čak za 8%, dok su plate ostalih budžetskih korisnika uvećane za 7%. To su činjenice. To ne možete da sakrijete. I to su rezultati koji su ostvareni upravo zato što se vodila jedna odgovorna i ozbiljna ekonomska politika.

Krajem januara ili početkom februara 120.000 zdravstvenih radnika dobilo je po 10.000 dinara. Najpre smo imali mlade koji su dobili prvih 100 evra od 16 do 19 godine i za one koji su tada kritikovali, najbolji odgovor na to pitanje je broj mladih koji se tada prijavio, a to je 1,19 miliona mladih ljudi se prijavilo za tih 100 evra.

Zatim, kao rezultat želim da istaknem i prosečnu penziju u dinarima. Ona je, recimo, 2012. godine iznosila 23.024 dinara, dok 2021. godine, od 1. januara po švajcarskom modelu, dolazi do povećanja penzija od 5,9%, ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine je, recimo, 30,9%. Od 1. januara 2022. godine penzije su uvećane za još 5,5%. Pored toga, svi penzioneri su u februaru mesecu dobili jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, o čemu ste vi govorili u uvodnom izlaganju.

I ja sam potpuno ubeđen da ćemo mi uspeti da dostignemo onaj konačan cilj i krajnji cilj, a to je „Srbija 2025“, kada će prosečna neto zarada u Srbiji biti 900 evra, a kada će prosečna penzija u Srbiji biti 430 evra, jer je trasiran dobar put. Što se tiče nezaposlenosti, već sam rekao, istorijski maksimum 2012. godine 25,9%, da bi došli do istorijskog minimuma na 9%.

Bruto društveni proizvod sam takođe pomenuo, javni dug je iznosio na kraju oktobra ove godine 29,61 milijardu evra ili 56,5% BDP, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%. Dakle, imamo kontrolisani javni dug.

Strane direktne investicije, već sam rekao, tri milijarde evra u godini kada je najteže. U Srbiji se trenutno gradi oko 1.300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a samo u prethodnih pet godina, tačnije u periodu od 2016. do 2020. godine urađeno je 5.000 kilometara puteva što lokalnih, državnih, regionalnih. Ono što je takođe važno kada govorimo o infrastrukturi, dakle danas se u Srbiji radi 12 autoputeva i to jeste krvotok Srbije, 12 autoputeva u koje je uloženo 3,8 milijardi evra.

Dakle, Srbija je danas jaka i ekonomski stabilna, ali moram da se vratim na period koji je daleko iza nas, 2014. godinu. Dakle, Srbija danas jeste jaka i ekonomski stabilna upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije koji je započet 2014. godine, a to je tada bio hrabar, ali politički nepopularan potez. To je onaj period ako se sećate kada su nam vikali da otimamo penzije, da otimamo plate, kada su isto podnošene krivične prijave.

Nama socijalistima su tada govorili da smo izgubili identitet, a mi smo samo vrlo jasno rekli - mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti. Dakle, između dva puta, kada govorimo sa finansijskog aspekta, dakle, puta koji je neminovnost, nešto što morate da učinite da bi došlo do ekonomskog oporavka i puta koji je spisak lepih želja i ukoliko bi se taj spisak lepih želja u praksi i ostvario, došli bi do finansijskog bankrota i finansijskog kraha, mi biramo ono što jeste interes građana Srbije.

Dakle, to su bile ekonomske mere za budućnost Srbije, ekonomske mere za spas srpske ekonomije. Žao mi je što tada to nisu shvatili. Inače, SPS je više puta pomenula da mi kao poslanički klub svakako podržavamo ekonomsko-socijalnu odgovornu politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, jer to je politika koja u svom središtu ima čoveka, ima građanina Srbije.

Sa druge strane, dakle danas govorimo o tome da se pored toga što se vodilo računa o najstarijoj populaciji, jer tačno je, oni jesu prošli kroz jedan težak period ove dve godine i u februaru mesecu evo izdvojena je jednokratna pomoć od 20.000. Nadam se da uz ovakvu ekonomsku politiku moći ćemo i u periodu koji je pred nama da gledamo sa optimizmom, ali danas govorimo o tome da po drugi put se pažnja posvećuje jednoj mlađoj generaciji, period od 16 do 29 godina. To je tih drugih 100 evra koji se izdvajaju za predstavnike mlađe generacije i mnogo je dobro, ministre, da mladi shvate da neko brine o njima, pa makar to bilo i tih 100 evra. Oni jesu izgubili te dve godine, ali je važno, psihološka svest, važno je da ulijemo optimizam tim mladim ljudima da država na ovaj način brine o njima.

Ovo nije populistička mera, ovo nije politička proklamacija, ovo je nešto što je opšti interes. Da se razumemo, da je ovde danas Fiskalni savet, on bi sigurno rekao kao i za onih 100 evra kada smo doneli odluku da podelimo svim građanima Srbije, rekao da ta mera ne valja, da imamo, da moramo da imamo selektivan pristup, da li je tako? Pretpostavljam da bi tako nešto rekli, a nisu mogli svoje zaposlene da ubede da ne uzmu tih 100 evra, dakle one koji su sastavili taj izveštaj.

Ja sam zamolio gospodina Petrovića da mi kaže kako se osećaju njegovi zaposleni kada dobiju tih 100 evra u periodu kada su sastavljali izveštaj, dobili su tih 100 evra, pošto sam imao spisak da su dobili i da su uzeli, nisu se ustručavali, prijavili su se? Dakle, samo je bilo potrebno i neophodno da mi kaže kako su se osećali.

Znate, sve je lepo gledati iz udobne fotelje u kojoj imate sigurnu platu i ja ne želim ni jednog trenutka da vršim pritisak na nezavisna i regulatorna tela, ne. Mi smo tu da pomognemo rad nezavisnih i regulatornih tela, da ih ojačamo, da ih osnažimo, ali isto tako smo tu da ukoliko postoje različita mišljenja povedemo debatu sa njima. Možda su oni u pravu, ali mora se znati nivo odgovornosti. Jednu odgovornost ima izvršna vlast, jednu odgovornost ima Fiskalni savet i zna se koja je mera te odgovornosti i drugu odgovornost imamo mi kao poslanici, mi koji smo glas naroda i mi koji predstavljamo građane Srbije.

Znate, više puta sam gospodinu Petroviću rekao da ta usko stručna politika nije čarobni štapić i to što, te analize koje vreme pojede i demantuje ne rešavaju aktuelne probleme, voleo bih da siđu među narod i da sa građanima porazgovaraju o tome kako se građani osećaju i koliko im je pomogla ili im nije pomogla ta mera od 100 evra.

Naveo sam to jer sam potpuno ubeđen da bi kritikovali i ovu meru, ali pošto nema njih, oni su izostali, pojavila se neka kvazi-opozicija koja kritikuje i kažu da je ovo kupovina glasova. Zašto na taj način potcenjuju i ponižavaju mlade ljude? To je potcenjivanje i ponižavanje mladih ljudi. Zar oni misle, mi da smo hteli, ministre, mi smo mogli ovih 100 evra isplatiti pre izbora, da li je tako, ali ovo se isplaćuje u junu nakon parlamentarnih, predsedničkih i gradskih izbora. Danas samo donosimo odluku da želimo da pomognemo mladim ljudima. Zar neko misli da na taj način može da kupi izbore?

Čekajte, ako neko ima takvo razmišljanje i još dolazi iz redova opozicije koju predstavlja tamo neki lider, neću da se bavim njim, koji ima mnogo novca, on je već pobedio na ovim izborima, da li je tako? On ima toliko novca taman da je pobedio i ne znam čemu onda briga? Zašto onda pozivi na proteste, zašto onda priča da su izbori pokradeni kada on, čovek, ima novac, on će da kupi to, da li je tako? Mi nemamo toliko novca, ali on svakako ima. Ako ima za jedan dobar, onako osrednji fudbalski klub, sigurno ima i za to, daleko više. On će da kupi izbore, nema brige za njih. Ne znam zašto tolika briga i potcenjivanje i ponižavanje mladih ljudi? Znate, pitanje izbora za SPS i naše koalicione partnere iz JS je uvek bilo pitanje odgovornosti i uvek je bilo pitanje ozbiljnosti.

Da li u ove dve reči prepoznajete bilo kojeg od ovih lidera opozicije? Gde je odgovornost? To što ćete da se sakrijete iza nečijeg lika i dela? Čekajte, ako ste lider nekakve opozicije građani od vas očekuju - izađite na izbore imenom i prezimenom, ponudite alternativu, ponudite program. Čemu skrivanje iza drugih imena, čemu izmišljanje drugih imena?

Znate, čuo sam jednu vrlo interesantnu digresiju na sve to kako se došlo do predsedničkog kandidata jedne od opozicionih političkih partija. Kaže - to je nasilje, to vam deluje kao nasilje u porodici, s tim što to nasilje još uvek nije i ne sme da prijavi. Da li vi u drugoj reči ozbiljnost sagledavate bilo koga od opozicije?

Dakle, maltretirali su nas ovde nekoliko meseci. Tražili su nam sve moguće. Sve su dobili, sve smo prihvatili, da bi oni pre nekoliko dana objavili javni konkurs, pa oni nemaju ni čuvare kutija. Oni objavljuju javni konkurs da bi popunili mesta da imaju nekoga na biračkom mestu da čuva kutiju, pa zar su to ozbiljne političke partije?

Znate šta, ja sam sve čuo, ali da opozicija, kao alternativa, izlazi sa programom - rušićemo ovo, zabranićemo ovo, usvojićemo rezoluciju o revanšizmu, tu će biti i lustracije i svega, pomerićemo spomenik.

Evo sad - odnos prema mladima. Da vas podsetim odnos prema Kosovu i Metohiji, odnosno severnom delu Kosova i Metohije kada su rekli da je Srpska lista kriminalizovana, a za tu listu glasa 99,9% građana naših građana koji žive na prostoru severa Kosova i Metohije. Pa, vi kriminalizujete ceo sever Kosova i Metohije i šaljete takvu poruku u svet. Identična situacija kao sa Republikom Srpskom. I onaj film koji se nedavno javio, ali to je njihov odnos prema građanima Republike Srpske.

Mi sa našim narodom iz Republike Srpske zajedno obeležavamo i uvek ćemo obeležavati sve važne datume. Ali mene ne čudi njihov odnos prema građanima iz Republike Srpske ako imate na umu činjenicu da je nosilac liste jedne od opozicionih političkih stranaka, nazovite ih, ili koalicija neko ko je potpisao rezoluciju u kojoj se kaže da je Srbija genocidna država, a Srbi genocidan narod. Dakle, apsolutno me ništa ne čudi.

Zamislite čuda ako vam kažem da ih ima i u Crnog Gori i videćete kada se sve ovo rasvetli i kad maske padnu do kraja videćete koliki je uticaj, ministre, „Vijesti“ na onu destabilizaciju koja se danas dešava u Crnoj Gori, a vi jako dobro znate ko je vlasnik „Vijesti“, ko je od Soroša kupio „Vijesti“, neko ko je uticao da se dođe do određenih kadrovskih rešenja i to izuzetno važnih kadrovskih rešenja.

Dakle, to su oni, što gore po Srbiju to bolje po nas. Hajde da destabilizujemo region biće bolje nama. Pokušaćemo sa našim prijateljima sa zapada ili međunarodne zajednice, već ćemo nekoga naći. Ako smo propali u Briselu, pa otići ćemo šta nas košta, novac nas ništa ne košta, otići ćemo do Vašingtona da lobiramo američke kongresmene. Šta nas košta na jedan dan? To je ovdašnja opozicija, ali da se vratim naravno na temu. Dakle, svakako u danu za glasanje Poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakonski predlog. Već sam naveo razloge zašto.

Molim vas, ministre, verujem da ćete i u narednom mandatu, ako ne neku višu funkciju, obavljati sigurno funkciju ministra finansija, da se držite one valute, ono o čemu ste govorili sve vreme tokom ovog saziva da svaki uloženi dinar, bez obzira šta kaže Pavle Petrović ili bilo ko, držite se onog trasiranog puta koji smo definisali ovde u Skupštini, pandemiju ćemo da završimo, proći će do juna, ali svaki uloženi dinar u povećanje plata, penzija, u životni standard građana i u infrastrukturu, ono što se uradili kada je reč o budžetu za 2022. godinu jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Zahvaljujem.

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije gospođo Jevđić.

Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani predstavnici Državnog veća tužilaca, dozvolite mi da na samom početku, obzirom da je ovo verovatno i poslednje obraćanje, jeste da ćemo u ponedeljak imati još jednu sednicu, ali pretpostavljam da je ovo poslednje obraćanje u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, da i Socijalistička partija Srbije napravi jedan osvrt na prethodnih skoro godinu i po dana rada parlamenta koji je dugo vremena bio osporavan od strane jednog dela opozicije, ne shvatajući da je parlament zapravo glas naroda i da se demokratija ostvaruje na izborima i da samo izbori mogu promeniti politički kurs Srbije. To nikako ne mogu protesti i to nikako ne može ulica.

Ovaj parlament je u prethodnom vremenskom periodu pokazao i da je simbol demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti, ali i javnosti u radu, što je od izuzetne važnosti i značaja.

Brojni važni zakoni su u prethodnom periodu doneti u ovoj sali, počev od zakona koji se tiču same pandemije koja, nažalost, još uvek traje, potom zakoni koji se tiču životnog standarda građana i zakoni koji se tiču nastavka izgradnje infrastrukturnih projekata, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Zatim, uspeli smo da unapredimo parlamentarizam u Srbiji. Uspeli smo da implementiramo sve ono što je bilo sadržano u Izveštaju Evropske komisije, a ticalo se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, podignuta je lestvica na jedan deleko viši nivo.

Mnogo značajnih procesa. Pomenuta su dva i ja se u potpunosti slažem sa svojim kolegama, promena Ustava kao jedan od najvažnijih državnih procesa u Srbiji i drugi proces jeste međustranački dijalog. Upravo iz ta dva procesa proističe i tema današnje sednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dozvolite mi da krenem od ovog što sam poslednje pomenuo, a to je međustranački dijalog. Mislim da je inicijativa koju je pokrenuo predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, da se dijalog ovoga puta vodi ne samo sa evropskim parlamentarcima, već da se vodi na oba koloseka i sa vanparlamentarnim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, dao konkretne rezultate. Taj rezultat je i sporazum koji je potpisan, između ostalog, sa vanparlamentarnim strankama koje nisu želele razgovor sa evropskim parlamentarcima. Prosto, to je proces iz kojeg ne možete isključiti nijednu partiju.

Naš cilj u čitavom procesu, inače, mi kao poslanički klub smo se opredelili da učestvujemo u radu na oba koloseka, da razgovaramo i sa evropskim parlamentarcima i sa strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, jer smo želeli da saslušamo sve sugestije i predloge, da sagledamo šta je to što je realno i što možemo implementirati, a da zaista unapredi izborne uslove u Srbiji.

Nažalost, pokušali smo da iz mnogo različitosti, uz poštovanje različitosti, iznađemo kompromis, dođemo do nekog rešenja i mislim da se u tome i uspelo. Dve stvari su za nas od izuzetne važnosti kada govorimo o izbornim uslovim i kada govorimo o narednim izborima koji će biti održani 3. aprila. Mislim na predsedničke, parlamentarne i gradske izbore. To su, pre svega, pitanje odgovornosti i pitanje ozbiljnosti.

Ova vladajuća koalicija je pokazala odgovornost delima, a ne rečima i danas pokazujemo da smo odgovorni time što poslednji naš susret sa evroparlamentarcima i prvo pitanje koje je postavljeno da li ćete vi stići da implementirate sve ovo što ste dogovorili sa vanparlamentarnim opozicionim strankama. Mi smo rekli - u nama možete gledati pouzdanog, stabilnog i sigurnog partnera i naravno da ćemo sve implementirati. I mi sa ovim danas i sa sednicom kojom ćemo imati u ponedeljak taj proces zaokružujemo.

Dakle, ja ne znam da li je jedna vladajuća koalicija u Srbiji od uvođenja višestranačkog sistema učinila ovoliko ustupaka predstavnicima vanparlamentarnih stranaka.

Mi ovde govorimo trenutno o sastavu RIK. Republička izborna komisija do sada je imala 17 članova. Sastav RIK se birao shodno broju poslanika koji izborne liste imaju nakon održanih parlamentarnih izbora ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nikada se nije desilo da vanparlamentarne stranke imaju svoje predstavnike u RIK. Na zahtev vanparlamentarnih stranaka, mi smo napravili još jedan kompromis, nekoliko koraka za nas unazad, a objasniću i zašto to kažem, ali još jedan kompromis i dogovor da i vanparlamentarne stranke imaju svojih šest stalnih članova i šest zamenika, što se nikada nije desilo u istoriji parlamentarizma u Srbiji, ponavljam.

Veliko je pitanje da li bi oni kojima smo učinili ustupke, te ustupke učinili nama da smo mi danas vanparlamentarna opozicija, što se, naravno, nikada neće desiti, ali znam i ubeđen sam i siguran da to ne bi učinili, jer da su hteli bilo šta da menjaju, menjali bi u periodu od 2008. do 2012. godine ili bi se bar setili izbornih uslova u periodu od 2008. do 2019. godine, a ne 2019. godine, kada su shvatili da verovatno njihov poziv za vanredne parlamentarne izbore znači njihovu političku prošlost, što se na kraju i pokazalo.

Dakle, svesni smo mi činjenice da kada želite da napravite kompromis, prosto ne mogu svi biti zadovoljni. Želim potpuno otvoreno ponovo danas da kažem, vladajuća koalicija ima razloga da bude nezadovoljna onim što smo prihvatili, kada je reč o izbornim uslovima. Zašto? Pa, na svakom biračkom mestu, ako govorimo o samom izbornom procesu, ako govorimo o RIK, ako govorimo o stalnom sastavu, proširenom sastavu, na svakom biračkom mestu, vladajuća koalicija će imati daleko manje predstavnika u odnosu na opozicione političke stranke, jer imaće samo listu koju predvodi SNS i Aleksandar Vučić, listu koju će predvoditi Ivica Dačić, sa našim predizbornim koalicionim partnerima, kada je reč o parlamentarnim izborima, imamo jednog zajedničkog kandidata i to je to. Sve ostalo su liste opozicione i opozicione liste će imati svoje predstavnike na biračkim mestima, pored toga što će imati šest članova u RIK, jednog člana u stalnom sastavu, jedan plus jedan u stalnom sastavu i što će imati po dva, ono što im pripada u proširenom sastavu na svakom biračkom mestu.

Gde se tu vidi ozbiljnost? Naša svakako da. Mi smo se pokazali kao neko ko drži reč i rekao sam maločas, ono što smo poručili i evroparlamentarcima, u nama uvek mogu videti pouzdanog, sigurnog i stabilnog partnera. Ali, ono na čemu smo uvek insistirali jeste da vodimo dijalog. Dijalog je lekovit. Samo dijalogom možemo doći do kompromisnih i pravničnih rešenja, ali dijalog mora da se vodi u institucijama sistema, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne na ulici, ne u parkiću kao plemenski savez, već ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je ono na čemu smo mi insistirali.

Mislim da ozbiljnost onih koji su sve vreme izlazili sa određenim zahtevima i time zapravo samo tragali za razlogom ne da ne izađu na izbore, nije njihov bio cilj sada da ne izađu na izbore, jednom nisu izašli na izbore, taj cilj je propao, dakle, bojkot je propao. Scenario koji je trebao da se desi posle bojkota, takođe je propao, i to više nije bila ideja. Ideja je bila nešto drugo, da pokušaju preko evropskih parlamentaraca na bilo koji način da izvrše pritisak na stranke vladajuće koalicije i da bez izbora dođu do vlasti i privilegija. E, to jedino ne može. Sve ostalo što se tiče izbornih uslova bili smo spremni da razgovaramo, ali to jedino ne možemo. Ponavljam, demokratija u Srbiji se ostvaruje samo na izborima.

Imali smo milion i jedan zahtev, ne znam koliko su predstavnika tražili na biračkim mestima. Na kraju smo došli do svega, prihvatili smo sve ono što su tražili, da bi danas oni svoju ozbiljnost pokazali time što objave javni konkurs da se jave ljudi koji će im čuvati biračke kutije i koji će biti na biračkim mestima. Pa, jesu li to ozbiljne političke partije i organizovane političke partije? Zato kažem, za nas je pitanje izbora, pitanje i odgovornosti i pitanje ozbiljnosti.

Što se tiče druge teme, a vezana je za izbor sudija i tužilaca, dobro je maločas kolega Starčević rekao, ja mislim da smo mi jedini parlament koji je razvlastio sebe. Kao najviši organ zakonodavne vlasti, mi smo razvlastili sebe, ali sa jasnim ciljem – depolitizacija pravosuđa, kako bi imali bolje pravosuđe u Srbiji, kako bi ojačali i osnažili sistem pravosuđa u Srbiji. To je bio jedini cilj.

S druge strane, hajde da krenemo ispočetka. Najpre se krenulo od Zakona o narodnoj inicijativi i Zakona o referendumu, ali to je bila naša ustavna obaveza. Ta ustavna obaveza je morala da se realizuje do 2008. godine, jer je 2006. godine usvojen novi Ustav. I ove priče da smo mi smanjili, da smo mi ukinuli obavezan cenzus, pa ne, u Ustavu je definisano da ne postoji obavezan cenzus. Mi smo samo upodobili ovaj zakon sa Ustavom koji je usvojen 2006. godine. I to što smo učinili nema apsolutno nikakve veze sa „Rio Tintom“, sa preambulom, iako se to pokušavalo sve vreme vešto politički zloupotrebiti. Ekologijom se bave oni koji rade, recimo, na Institutu za pravo i ceo život su bili pravnici i odjednom su postali ekolozi. Ali, dobro, možda je i to moguće ako imate neki viši cilj. Ovde su ciljevi potpuno jasni.

Mi želimo, pre svega, efikasnost i nezavisnost sudija, odgovornost i samostalnost javnih tužilaca.

Kada je reč o tome konkretno šta su građani odlučili 16. januara, a mi ćemo danas potvrditi, ubeđen sam, dvotrećinskom većinom, jeste da sudije ne biramo prvi put na period od tri godine, već da imaju stalnost funkcije. Mi iz SPS smatramo da je to jako važno. Takođe, da sudije neće birati parlament, već jedno stručno telo koje će biti sastavljeno od sudija, koje će biti sastavljeno od istaknutih pravnika, od univerzitetskih profesora.

Takođe, odlučeno je da predsednike sudova bira nadležni državni organ, Visoki savet sudstva. Dakle, postavljamo, kako bih rekao, temelje i stabilan osnov za jednu pravnu državu i vladavinu prava u pravom smislu te reči, jer, znate kako, za građane je veoma važno da li će jedna postupak trajati nekoliko decenija ili će uspeti da se realizuje u relativno kratkom vremenskom periodu. To je ono što interesuje građane kada govorimo o pravosuđu i to je ono što očekuju od pravosuđa.

Tu smo imali određene primedbe od jednog dela opozicije, ali sve te primedbe demistifikujete sa jednom činjenicom, pa zašto oni ovo nisu učinili? Jeste bilo pokušaja u periodu od 2009. do 2011. godine, pa se 2011. godine stalo, jer su 2012. godine bili izbori, a oni su morali da menjaju preambulu. Kao što vidite, mi ne pričamo o preambuli, mi pričamo o pravosuđu, i onda su to ostavili po strani.

Radna grupa je nastavila da radi 2017. i 2018. godine. Nije postignuta saglasnost sa strukovnim udruženjima. Nastavilo se sa radom 2019. godine. Održan je veliki broj javnih rasprava, postignuta potpuna saglasnost sa Venecijanskom komisijom, postignuta saglasnost sa strukovnim udruženjima, implementirali smo ono što je bila sugestija i primedba članova Venecijanske komisije. Imao sam to zadovoljstvo da učestvujem na nekoliko sastanaka, onlajn sastanaka sa predstavnicima Venecijanske komisije, ali znam koliko je bilo teško ubediti predstavnike Venecijanske komisije u višečasovnim razgovorima koje su vodili predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić i ministarka pravde, upravo sa predstavnicima Venecijanske komisije.

Kada je reč o VSS, teško je naći, rekao bih, univerzalan pristup i teško je naći univerzalan model koji se primenjuje svuda u svetu. Intencija je da se izbor iz parlamenta prenosi na nezavisna tela. To su VSS, VST, s tim što će parlament imati svoju ulogu, budući da od 11 članova, parlament bira četiri člana i to iz redova istaknutih pravnika. Dakle, ova četiri člana su zapravo predstavnici parlamenta, a obzirom da je parlament glas naroda, oni su i predstavnici građana i imaju veoma važnu i značajnu ulogu - kontrolnu, nadzornu ulogu, a kolika je važnost govori i činjenica da bi došli do izbora ova četiri člana VSS nije dovoljna prosta većina. Dakle, nema preglasavanja, potrebna je kvalifikovana većina, što je garant kvalitetne i dobre rasprave da bi se došlo do određenog konsenzusa i da bi se došlo do određenih dogovora.

Do sada za sve su krivili politiku. Sve dileme koje smo slušali iznošene su u razgovorima sa evropskim institucijama, ali osnovni postulat je i potpuno jasan, nema izbora u parlamentu.

Predložena varijanta je najmanje na štetu građana zato što postoji mehanizam, kao što sam rekao, kroz uvođenje kvalifikovane većine za glasanje i upravo ta kvalifikovana većina za glasanje treba da izabere četiri istaknuta pravnika koji će biti članovi VSS.

Sa druge strane, naš cilj je bio da imamo, da izgradimo mnogo bolje pravosuđe, jer brojna istraživanja godinama unazad govore da građani Srbije nisu bili zadovoljni radom pravosudnih organa. Sa druge strane, referendum je, tačno je, zloupotrebljavan u političke svrhe u kontekstu da se govorilo o tome da referendum ima za cilj da se promeni preambula, pa su ga vezivali za „Rio Tinto“ kako bi se zapravo prikrila suština, a suština jeste nezavisnost, depolitizacija i nezavisnost ove grane vlasti.

Dakle, ponavljam, u svim aktima evropskih institucija koje smo dobijali od 2006. godine do danas navode se primedbe, kada je reč o vladavini prava, sa naglaskom da se obezbedi nezavisno pravosuđe. Čekajte, ako govorimo o vladavini prava, pa onda je potpuno logično da krenemo od ustavnih promena.

Imaćemo šansu da dobijemo nezavisnost i efikasnost, i to smo govorili i tokom i neposredno pred izjašnjavanje za referendum. Imamo šansu da dobijemo nezavisnost i efikasnost…

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.

Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.

Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.

Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.

Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.

I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.

Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.

Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?

Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?

Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.

Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.

Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.

Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.

Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.

Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.

Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.

Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.

Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Mislim da je prethodni govornik povredio Poslovnik, ali obzirom da u ovom delu nema povrede Poslovnika i da je ovu poslednju rečenicu i konstataciju morao da zatraži prevodioca da bi mi znali šta je on rekao. Ali, dobro. Nije to tema o kojoj želim da govorim. Navikli smo na takav vid provokacija.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SPS Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i glas naroda. Ovo je mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana zastupamo i štitimo interese svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, versku pripadnost, bez obzira, dakle, kojoj veri pripadaju, kao i da štitimo nacionalne i državne interese Srbije, što smo se i obavezali kao potpisnici zakletve, kao narodni poslanici, što naravno podrazumeva argumentovanu demokratsku raspravu kroz iznošenje činjenica, a činjenice su uvek i isključivo zasnovane samo na istini.

Istina je to da su tokom protekle nedelje, a vidim opet se pominje, pojedini želeli da predstave Srbiju kao državu koja negira zločine, štiti pojedince koji su počinili zločine i kao državu koja nikada nije izrazila poštovanje prema žrtvama, što je apsolutno notorna laž i neistina. Konačan je cilj d se nametne mišljenje da je Srbije i njeni građani genocidna. Navodno, povod je bio mural koji već mesecima stoji na fasadi jedne od zgrada u centru Beograda, mural sa kojim država nema apsolutno nikakve veze.

Dok se u određenim državama u regionu institucionalizuju poruke sa imenima onih koji su počinili monstruozne zločine nad srpskim narodom, nisam primetio da se tzv. borci za ljudska prava oglašavaju kada je mržnja usmerena ka Srbiji. Tada uglavnom ostaju nemi, tada uglavnom ćute. Za njih je sklanjanje murala Ratka Mladića pranje lica zločincu, a kada neko uklanja tablu Aćifa Efendije, pokuša da je ukloni to je nedozvoljeno uništavanje table i incident, iako je opšte poznato ko je bio Aćif Efendija, saradnik okupatora, neko koga je osudi domaći sud i neko ko je dobio orden od Hitlera lično.

Moje pitanje, gospodine predsedniče, je danas upućeno pre svega vama. Da li ja kao narodni poslanik, šef poslaničke grupe SPS imam pravo da postavim pitanje, iznesem konstatacije koje su zasnovane na činjenicama, odnosno istini, a da ukoliko se to nekome ne dopada ne postajem meta?

Nakon pitanja koje sam postavio tokom protekle nedelje putem društvenih mreža, različitih portala organizovana je jedna vrsta hajke protiv mene najgnusnijim uvredama i pretnjama. Reći ću samo one koje mogu nazvati kulturnim.

„Milićević pretio Bošnjacima“. Nikada u životu u ovom parlamentu nisam pretio, uvek sam poštovao Etički kodeks i Poslovnik o radu Narodne skupštine. Neko ko je zadužen za borbu protiv nacionalnih manjina, što nikada nisam činio, i „Veliko srpski jastreb, neko ko je opsednut dr Sulejmanom Ugljaninom“, baš me interesuje neko ko ima 0,5% glasova. „Nacionalista - od onog udesa ti se stanice pomerile Milićeviću“. „Ti si počinio genocid“. „Fašista“. „Zmija se tuče u glavu, a ne u rep, tako i Srbe u Beogradu, a ne Podgorici i Palama, tj. laktašima“, što je direktno pretnja, i „Četnik iz Valjeva te posla kod alaha“, misleći na pokojnog muftiju Zukorlića, što je izuzetno sramno. Ne bih da čitam one skaradne poruke koje su upućene.

Zarad javnosti, pre svega želim ovim hrabrim organizatorima koji se sakrivaju iza nekakvih portala i koji se sakrivaju iza nekakvih lažnih profila, a time će se baviti nadležni organi i nadležne institucije, želim da kažem samo dve rečenice još. Ja sam uvek tu u sali Narodne skupštine Republike Srbije, uvek spreman za debatu, uvek spreman za sučeljavanje mišljenja i jako dobro znam šta je moja obaveza, šta je moja odgovornost kao narodnog poslanika prema građanima svih nacionalnosti, građanima Srbije.

Sve je, dame i gospodo narodni poslanici, relativno i promenljivo, pa će tako vrlo brzo i ovom mandatu doći kraj već za nekoliko meseci. U jednom, kada je reč o ovim skaradnim porukama. Kreator svega ovoga je bio u pravu. Ja jesam Valjevac i time se ponosim, sve ostalo što je rečeno nisam, ali jesam Valjevac, a mi u Valjevu imamo običaj da kažemo da bi radije išli bez glave, nego bez obraza. A, kada neko želi da kroz rezoluciju nametne nepravdu, onda je naš jedini otpor istina i samo istina. To je ono što će poslanička grupa SPS i nastaviti da čini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -