ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Đorđe Milićević je do sada pet puta bio narodni poslanik. Prvi put je izabran za poslanika u osmom sazivu, 2008. godine, a zatim i u naredna četiri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2008. godine do danas.

Bio je višegodišnji član Zakonodavnog odbora, Odbora za omladinu i sport, Odbora za pravosuđe i upravu, Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za evropske integracije i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

U devetom sazivu bio je zamenik predsednika Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije.

Od desetog do 12. saziva bio je predsednik Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije.

U 11. sazivu bio je potpredsednik Narodne skupštine, član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za prava deteta, i zamenik člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, zamenik predsednika Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i član Odbora za spoljne poslove i Odbora za evropske integracije.

Tokom 12. saziva bio je poslanik sa najviše obraćanja u plenumu, ukupno 214, i poslanik koji je najviše puta tražio obaveštenja i objašnjenja, ukupno 46 puta. U postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije učestvovao je tri puta. Na redovnim zasedanjima u Skupštini je proveo 337 sati, i učestvovao u glasanju o 403 akta, od čega je 402 puta glasao “Za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 16. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), i član Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Podneo je ostavku na početku saziva, mandat mu je završen 25.10.2022.

BIOGRAFIJA

Rođen 1978. godine u Valjevu. Po zanimanju diplomirani ekonomista.

Bavio se novinarstvom, radio je u više medijskih kuća.

Takođe, bio je sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno je igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Savetnik je direktora u JP Srbijašume.

U četiri mandata (2004, 2008, 2012, 2016) biran je za odbornika Skupštine grada Valjeva. U sazivu od 2004. godine bio je i potpredsednik Skupštine opštine Valjevo.

Na funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije izabran je 26. oktobra 2022. godine.

Član je Socijalističke partije Srbije od 1996. godine. Od 2002. godine predsednik je Gradskog Odbora Socijalističke partije Srbije Valjevo. Od 2007. godine član je Glavnog Odbora Socijalističke partije Srbije, iste godine bio je izabran i za portparola Glavnog Odbora Socijalističke partije Srbije. Član je predsedništva Socijalističke partije Srbije od 2015. godine.

Potpredsednik je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.
Poslednji put ažurirano: 05.11.2022, 11:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 214
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Neću se obraćati apsolutno nijednom kolegi direktno, ali pre svega, zarad javnosti na osnovu onoga što je izrečeno tokom malopređašnjih izlaganja, a vezano je pre svega, podsetiću na period kada je vođen društveni dijalog i kada je svaka relevantna ili vanparlamentarna stranka, ili nevladin sektor, ili SANU ili bilo koja druga organizacija mogla da izađe sa eventualnim predlogom vezano za pitanje Kosova i Metohije.

Tačno je, tada je gospodin Dačić rekao da bi možda jedan od predloga mogao biti razgraničenje Kosova i Metohije i takođe, nastavio da je verovatno za to u ovom trenutku kasno sagledavajući realnost i okolnosti na prostoru KiM i da to nije njegova ideja, već ideja još od doba Dobrice Ćosića. To je tačno i istinito.

Sa druge strane, gospodin Dačić je neko ko se uvek zalagao kada je reč o pitanju KiM za dijalog. Dijalog nema alternativu i ako već govorimo o pitanju KiM, želim još jednom, pre svega, zarad javnosti da podsetim. Zahvaljujući nacionalnom i državnom projektu, zahvaljujući izuzetnoj diplomatskoj aktivnosti, upravo su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, uz 18 otpriznavanja tzv. Kosova, uspeli da pitanje KiM nakon 2012. godine vrate na dnevni red. Do 2012. godine ako bi otišli u Belu kuću i želeli da razgovarate sa bilo kim po pitanju KiM, niste mogli da razgovarate o suštinskim pitanjima i niste mogli da razgovarate o političkim pitanjima. Mogli ste da razgovarate o tehničkim stvarima i to na nivou onih najnižih stafera.

Upravo zahvaljujući ovoj diplomatskoj aktivnosti, pitanje KiM je vraćeno na dnevni red i mi konačno možemo nešto da kažemo, a ne da gledamo kako nam oduzimaju deo po deo teritorije. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Ne bih replicirao, rekao sam, ali obzirom da je pomenuta SPS, da, SPS ima svoju prošlost, ponosna je na svoju prošlost, prvih 32 godine…

(Narodni poslanici dobacuju.)

Hoćete da dozvolite da nešto kažem, ćutao sam dok ste vi govorili i molim da mi vratite vreme ili da im izreknete opomenu. Kako god.

Dakle, 32 godine postojanja na političkoj sceni Srbije i mislim da, uz dužno poštovanje svih političkih stranaka, ali koja to politička stranka može da kaže da je za svih 32 godine postojanja relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije? Nije dovoljno da mi sami sebe glasamo, potrebno je da nas glasaju građani, da nam građani daju odgovornost na izborima, a dali su.

Da li smo ponosni na svoju prošlost? Dakle, od prošlosti i iz prošlosti se ne živi, izvlače se pouke, afirmiše se ono što je dobro. Reći ću samo dva politička spomenika na koje se mnogi danas pozivaju i ta dva politička spomenika su bili osnov odbrane nacionalnih i državnih interesa i onda kada su govorili problem je Slobodan Milošević. Problem je bio Slobodan Milošević i 2000. godine će med i mleko da potekne u Srbiji, a 2000 godine osnov za odbranu nacionalnih i državnih interesa su bili politički spomenici Slobodana Miloševića - Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i Dejtonski sporazum. Ispravite me ako grešim.

Da li su nakon odlaska Slobodna Miloševića sa vlasti prestali pritisci na Srbiju? Da li je bio pogrom? Da li su se vratili oni koji su prognani sa prostora Kosova i Metohije? Da li je Crna Gora i kada otišla? Kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, itd, itd?

Kumanovski sporazum, sada u Skupštini objašnjavam prvi i poslednji put, pokušavao sam to da objasnim u jednoj emisiji, nisam shvaćen, Kumanovski sporazum nije kapitulacija, Kumanovski sporazum je preduslov, zapamtite, citiram – preduslov da bi došli do potpisivanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Bombardovanje nije prestalo potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, već usvajanjem Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN. Pre toga je prethodio Rambuje.

Hajde da budemo otvoreni, da se prihvatilo ono što je predloženo u Rambujeu, a predloženo je da nakon tri godine Kosovo i Metohija imaju mogućnost referenduma, da se to dozvolilo tada danas mi ne bi imali o čemu da pričamo kada govorimo o Kosovu i Metohiji.

Druga stvar koja je predložena, to je NATO, da NATO može da prolazi slobodno Srbijom, da se kreće slobodno Srbijom, da privodi koga i kako i kada poželi. Izvinite, ali to je okupacija. Na takvu okupaciju Srbija tada nije pristala. Ne znam koja bi to politička stranka danas prihvatila odgovornost da je na vlasti i pristala na to. Ja sam potpuno ubeđen apsolutno nijedna. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Nije replika, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

(Predsednik: Ako možete da ne dobacujete, da gospodin Milićević nastavi.)

Nisam se obraćao, naprotiv, rekao sam na samom početku da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, jer ne mislim da je trenutak da bih imao razloga da repliciram na bilo šta. Prosto, ovo je parlament a parlament je glas naroda, mesto gde sučeljavamo demokratski mišljenja, vodimo demokratsku raspravu, razgovaramo o alternativama, kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih predloga i najkvalitetnijih zakonskih rešenja.

Imali smo široku i dugu raspravu, sagledali argumentaciju i za i protiv i naravno da je legitimno pravo opozicije da ima kritički osvrt po ovom zakonskom predlogu, da ima svoje predloge, da ima svoje sugestije. Prosto, to je odraz jedne politike.

Što se tiče same demokratije, više puta smo govorili o tome, a ona je usko vezana i za interes, demokratija se ostvaruje na izborima. Ne treba nikada potcenjivati taj osećaj kod građana da prepoznaju prave vrednosti i da prepoznaju prioritet, šta je to prioritet za njih i kako i na koji način ocenjuju politiku ove ili one političke opcije. Oni su to učinili pre nekoliko meseci na parlamentarnim i na predsedničkim izborima i upravo na osnovu toga su definisani prioriteti. Dakle, svakako da nije interes ako ne sagledavate jedan širi aspekt i ako u politici ne razmišljate o onom opštem interesu, a razmišljate o sopstvenom interesu. Mi se nismo rukovodili time.

Ovaj zakonski predlog je rezultat jedne zajedničke politike vladajuće koalicije, zajedničkih ciljeva koje smo definisali, strateškog partnerstva koje smo definisali kao deo vladajuće koalicije zajedno sa koalicionim partnerima iz SNS, ostalim koalicionim partnerima.

Zašto su neka ministarstva objedinjena ili zašto je neko ministarstvo posebno ili je podeljeno, pa od jednog ministarstva dobijamo dva, odgovore na to pitanje siguran sam da ćemo jasnije dobiti onog trenutka kada, da ne prejudiciramo, i da ne govorimo o tome, dobićemo kroz ekspoze mandatarke Vlade Republike Srbije.

Treba da shvatimo da je izborna kampanja završena. Tokom izborne kampanje smo mi slušali da će onog trenutka kada se završi izborna kampanja biti priznato…

(Narodni poslanik SNS dobacuje.)

Nije to dovedeno u pitanje, nisam to čuo, čuo sam nešto drugo.

…. da će onog trenutka kada se završi izborna kampanja biti priznata secesija ili nezavisnost tzv. Kosova i da će biti uvedene sankcije Rusiji. Evo, 240 dana od ukrajinskog sukoba, ja ne vidim da je Srbija promenila svoj politički kurs, osim što su politički kurs promenili, čini mi se, oni koji su tada bili najgrlatiji, a Srbija je sačuvala svoju samostalnost.

Ponoviću po ko zna koji put – mi smatramo da suština vođenja jedne države jeste upravo u toj samostalnosti, za koju se bori i predsednik Republike i državno rukovodstvo i za koje će se boriti i buduća Vlada Republike Srbije.

Kada govorimo o samom zakonskom predlogu, mi se nismo izjašnjavali o amandmanima, o tome sam već govorio, jer se podrazumeva, i to smo rekli i tokom rasprave u načelu, kao neko ko je potpisnik i zajedno sa koalicionim partnerima predlagač ovog zakonskog predloga, ponavljam, definisali smo zajedničke ciljeve, zajedničku politiku, stratešku saradnju. Ona je sadržana upravo kroz ovaj zakonski predlog. Ovaj zakonski predlog je prvi korak, stvara se temelj kako bi sistem mogao da funkcioniše, kako bi Vlada u narednom vremenskom periodu mogla da funkcioniše i da ostvaruje rezultate koje smo mi definisali. Naravno da smo definisali rezultate koje želimo da ostvarimo.

Slažem se da, neko je to rekao maločas i ne mislim da izazivam replike, ali jeste ključna reč „pristojnost“, uvek. Mi smo to mnogo puta govorili u parlamentu. Samo što, pristojnost, pa i kada govorite o pristojnom i patriotskom bloku, tumačimo na različite načine, izgleda. Pristojnost tačno znači da u javnom diskursu, u komunikaciji ovde u parlamentu, izbacimo ono negativno, kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalnu i argumentovanu raspravu, ne snaga sile već snaga argumenata. Nije poslanik nikada jak onoliko koliko je snažan i koliko su mu snažni decibeli glasa pa može da lupa o poslaničke klupe ili da se dere na mikrofon. Prosto, to može svako od nas. Snažan je onoliko koliko nastupa sa snažnim i jakim argumentima.

Ako govorimo o ekonomiji, jedan aspekt, ja lično uvek analiziram i tumačim i nosim ekonomske podatke. Oni su egzaktni i ne možete da prevarite građane. Dakle, ovo je poslednji presek ekonomskih pokazatelja u Srbiji, počev od minimalne cene rada, preko prosečnih plata neto u dinarima, pa onda prosečnih penzija, pa nezaposlenosti koja je na istorijskom minimumu u ovom trenutku, 8,9% u drugom kvartalu, pa javnog duga koji je ispod onog proseka Mastrihta, itd, itd.

Dakle, pristojnost tumačimo definitivno na različite načine. Ona znači i to da iz javnog diskursa izbacimo ono negativno, ali pristojnost znači i da preuzmemo odgovornost za ono što je izrečeno, za ono što je definisano, a mi smo to definisali kroz ovu zajedničku politiku i prihvatamo odgovornost za to. Da li smo pogrešili ili ne, o tome ne možemo sigurno večeras govoriti. O tome možemo da govorimo kroz određeni vremenski period, kada budemo videli da li će sistem koji večeras postavljamo, korak koji pravimo, temelji koje činimo, kroz određeni vremenski period dati rezultate. Kao odgovorni i ozbiljni ljudi preuzeli smo odgovornost za to i znamo šta znači donositi teške odluke. Mnogo puta u proteklih 10 godina donosili smo takve odluke.

Kada govorimo o tome - pristojnost bloka, ne pristojnost već, ja bih rekao, patriotski blok, to je nešto o čemu smo i mi iz SPS vrlo često govorili kolegama iz vladajuće koalicije, da je trenutak da se u Srbiji ne delimo na levicu i na desnicu. Nije ovde trenutak da se mi referendumski izjašnjavamo za i protiv, trenutak je da svi shvatimo da je jedan zajednički imenitelj Srbija i da se svi oko toga okupimo i da shodno tome definišemo ciljeve i da definišemo ono što jeste interes građana. To smo svakako učinili.

Kao što sam rekao, kada je reč o zakonskom predlogu, mi smo vrlo jasno rekli da ga podržavamo, jer je plod i rezultat zajedničke politike.

Nije dobro što se rasprava svela na ono o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu, a to je na dva aspekta, prvi apsekt personalna rešenja o kojima je bilo reči u protekla dva dana. Personalna rešenja su jako važna, ko će biti na čelu ministarstava, ko će organizovati sistem koji će ostvariti rezultate, ali to nije tema ovog skupštinskog zasedanja i drugi aspekt broj ministarstava, broj ministarstava nije od presudnog značaja.

Gospodin Dačić je govorio i napravio samo paralelu kada je reč o prethodnim vladama, ne postoji tu univerzalni pristup i univerzalni model, pa ne postoji ni u jednoj zemlji ni u Evropi, a ni u svetu, svako shodno potrebama neophodnosti ciljevima koje želi da realizuje, definiše broj ministarstava koji je neophodan unutar Vlade, da bi Vlada mogla da funkcioniše, da bi išli korak napred ka ostvarivanju onog cilja, a to je uređenija, bolja, efikasnija, ozbiljnija odgovornija država, a to valjda i jeste interes svih nas.

Mnogo puta je tokom rasprave u ova dva dana pokrenuto je i pitanje nacionalnih i državnih interesa. Mi smatramo i to smo govorili tokom prve sednice gospodine predsedniče, prve sednice skupštinskog zasedanja kada smo govorili o izveštaju o pitanju KiM, odnosno izveštaju o pregovorima po pitanju KiM, da kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, mi smatramo da to ne bi trebali da se delimo na vlast i na opoziciju, jer mnogo je političkih stranaka na političkoj sceni Srbije, a jedna je Srbija.

Sigurno je da za političke stranke nema vremena, ali za Srbiju shodno pritiscima, izazovima i spolja i iznutra, nažalost, od strane pojedinih unutrašnjih faktora se gubi dragoceno vreme, mi to vreme ne želimo da gubimo.

Tačno je da nam je potrebna i mudrost, potrebna nam je i racionalnost, ali nam je potrebno i zajedništvo kako bi sačuvali i sigurnost i stabilnost, kako bi zaštitili nacionalne interese, a ponoviću po ko zna koji put. Kada kažemo, nacionalne interese, pre svega mislimo na mir, da sačuvamo mir, jer Srbija danas mora da pobeđuje u miru, da sačuvamo ekonomski prosperitet stabilnosti i razvoj i da zaštitimo naše nacionalne i državne interese, i nije ni trenutak da se opredeljujemo za i protiv zapada, za i protiv Rusije. Srbija to ne čini. Srbija, ponavljam po ko zna koji put sarađuje i sa istokom i sa zapadom, jača svoju regionalnu saradnju, ali u svemu tome sagledava ono što je suštinski najvažnije, a to je naš interes. Šta je u svemu tome naš interes? Šta je to što Srbija dobija, a šta je to što Srbija gubi? Da li je gospodin Dačić dobio rezultate i glasove na ovaj ili na onaj način? Dobio je na osnovu rezultata politike koju je vodio u prethodnom vremenskom periodu, svidelo se to nekom ili ne.

Da li je ova vladajuća koalicija dobila apsolutnu većinu na osnovu političkog marketinga? Naravno da nije. Već na osnovu rezultata koje smo zajedno ostvarili u proteklih 10 godina i ovaj zakon o kojem govorimo, a nije on ljudi rezultat nikakve političke trgovine, nekakvih sporazuma, nekakve matematike, nekakvih ucenjivačkih kapaciteta ili potencijala, on je odraz realnosti.

Sagledani su, pre svega sagledano iskustvo iz prethodnog perioda, realno sagledane potrebe države, društva, građana i došli smo do jednog po našem mišljenju i funkcionalnog i optimalnog modela koji će ostvarivati rezultate u narednom vremenskom periodu. Naravno ono o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu neupitno je uopšte da li će SPS, odnosno poslanička grupa Ivica Dačić – SPS podržati ovaj zakonski predlog, jer mi smo potpisnici i predlagači ovog zakonskog predloga, a on je ponavljam plod i rezultat zajedničkih ciljeva.

Realizacija tih zajedničkih ciljeva daje rezultate, rezultati su odbrambeni mehanizam Srbije od pritisaka koji će biti sve jači i jači u periodu koji je pred nama. Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2022.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, tri grane su vlasti u Srbiji – izvršna, zakonodavna i sudska i vi to jako dobro znate. Vi predsedavate najvišim organom zakonodavne vlasti. Neposredno pred polaganje zakletve dobili smo svi jednu knjižicu u kojoj su Ustav, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu.

Ovaj deo sednice je vezan za član 287. i ja vas molim samo da shodno ovom Poslovniku, a vi ga jako dobro poznajete, poštujemo taj član i na osnovu toga postavljamo pitanja.

Biću veoma kratak. Poslanička grupa „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ ne smatra da danas treba da postavlja pitanje Vladi, upućeno pitanje vama, a tiče se Izveštaja Evropske komisije koji je ambasador EU pre nekoliko dana dostavio predsedniku Republike i jasna je poruka predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da će biti jasna i ozbiljno uzeto u razmatranje sve što je napisano u Izveštaju Evropske komisije.

Verujem da ćemo nastaviti sa onim što je bila praksa u prethodnom vremenskom periodu, da poslaničke grupe imaju uvid u Izveštaj, da će se o Izveštaju razgovarati i na sednici odbora, a zašto da ne, i na sednici parlamenta. Slušamo evropske parlamentarce, njihove stavove, te ne bi bilo loše da i oni čuju stav i glas nas, koji smo ipak glas naroda, parlament je glas naroda.

Ono što mi nismo imali prilike još uvek da imamo uvid u kompletan sadržaj, vi nadam se da jeste i zato upućujem pitanje vama, naime, interesuje nas onaj deo koji se konkretno tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije, a vezano je za Izveštaj Evropske komisije.

Srpska javnost informiše da se u Izveštaju insistira na izradi novog Poslovnika o radu. Za nas je to vrlo interesantno pitanje ukoliko je to tačno, ali, da li to stoji u Izveštaju, to je konkretno pitanje? Jer, vi ste kao potpredsednik Skupštine u prethodnom sazivu učestvovali zajedno sa nama u dijalogu sa evropskim parlamentarcima i nijednog trenutka nije pomenuto pitanje Poslovnika. Pitanje Poslovnika o radu smo pokrenuli mi, na šta nismo imali nijedan odgovor od strane evropskih parlamentaraca.

Takođe, prethodni saziv Narodne skupštine je bio simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i ja sam potpuno ubeđen da ćete vi…

Nešto je smešno?

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.

Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.

Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.

Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.

Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.

I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.

Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.

Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?

Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?

Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.

Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.

Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.

Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.

Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.

Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.

Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.

Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.

Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 12.04.2021.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.08.2020 -
JP za gazdovanje šumama Srbijašume sa PO Beograd (savetnik direktora preduzeća) Sopstveni Mesečno 146300.00 RSD 04.11.2020 -