ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 153
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Orliću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naime, juče je prvi put u javnosti predočen jedan kompletan izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda na teritoriji srebreničke regije u periodu od 1992. do 1995. godine, koju je osnovala Vlada Republike Srpske 2018. godine, a na čijem čelu je bio gospodin Gideon Gajf, inače ugledni izraelski stručnjak za proučavanje Holokausta,

Komisija je sastavljena od stručnjaka izabranih na osnovu svojih profesionalnih ekspertiza i ličnog i profesionalnog integriteta.

Pročitaću sastav Komisije, jer zlonamerni bi mogli reći da su tu bili samo predstavnici Ruske Federacije i Republike Kine, ali nije tako i to ćete videti iz sastava Komisije.

Dakle, pored Gajfa, članovi Komisije za Srebrenicu su i Markus Godbah, advokat iz Nemačke i veštak za suđenje zločina Aušvica, Juki Osa iz Japana, Rodžer Bajard, forenzičar iz Australije, Đuzepe Zakrija, publicista iz Italije, u međuvremenu, nažalost, preminuo, Lorens Armand Frenč iz SAD, Adenrele Šhinaba, ekspert za Boho Haram, ekstremistički i islamistički pokret iz Nigerije i prof. dr Marija Đurić, šef forenzičke laboratorije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Veoma kompetentna i kvalifikovana Komisija.

Ova komisija je, nakon trogodišnjeg rada, sastavila izveštaj na preko 1.000 strana sa ozbiljnom stručnom i naučnom argumentacijom.

Ja ću pročitati deo zaključka komisije, a on glasi: „Nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte.“

Dakle, nije bilo genocida i to ne tvrdimo mi, već ugledna grupa međunarodnih eksperata.

Činjenica je da ovaj Izveštaj govori suprotno od sramne presude Haškog suda generalu Mladiću, Radovanu Karadžiću. Izveštaj ove Komisije pokazuje da Haški sud, nažalost, nije radio profesionalno, nije se rukovodio pravom i pravdom, međunarodnim pravom, već je imao jedan selektivan pristup, nekome manje, a nekom više.

S druge strane, neke zemlje u regionu, želeći da se dodvore svojim mentorima, požurile su da brže bolje donesu svoje rezolucije kojima Srbe osuđuju za genocid u Srebrenici i na taj način unapred opredelile da je Srebrenica genocid, što naravno nije istina.

Očigledno je da se time služe kao političkom polugom. Čak je i bratska Crna Gora požurila da to učini pre Prištine i pre prištinske vlasti. Od Prištine se to moglo očekivati, jer Priština koristi svoj dobro uvežbani metod da je napad najbolja odbrana i da je bolje i politički isplativije druge optuživati.

Podsetiću, Srbija je jedina pre više od deset godina osudila zločine u Srebrenici i to je bila naša međunarodna i moralna obaveza, izrazili saučešće porodicama žrtava, nadu i veru da se takvi zločini više nikada neće ponoviti ni na jednoj strani i da ćemo sačuvati mir i stabilnost, ali i vrlo jasno rekli da zločin ne može biti nacionalni, da za zločin ne može odgovarati narod, ne može odgovarati država, mora odgovarati pojedinac, a svako ko je počinio zločin treba i mora da odgovara.

Dobro oni to znaju i kada već tako pravdoljubivo, zašto niko od njih nije osudio nijedan zločin počinjen prema Srbima u sukobu tokom raspada SFRJ? Zašto nije osuđen zločin nad Srbima u Podrinju, Bratuncu i srebreničkim selima, gde je stradalo preko tri hiljade Srba? Zašto nije osuđena „Oluja“ u kojoj je mučki ubijeno 1.869, a proterano 250.000 Srba? Zašto nisu osuđena brojna masovna ubistva i proterivanja preko 250.000 Srba sa prostora Kosova i Metohije? Na kraju, zašto nijedna zemlja regiona nije do sada donela rezoluciju o osudi genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima izvršenim u ustaškim logorima smrti tokom Drugog svetskog rata na prostoru i na teritoriji NDH-a.

Očigledno je da se radi o orkestriranoj, o dobro osmišljenoj strategijskom napadu na Republiku Srbiju, o dobro osmišljenoj politici napada na Republiku Srbiju, pritisci na Republiku Srbiju i zato mi kažemo da u periodu pred nama je Srbija pred velikim iskušenjima i pred velikim izazovima. Zarad pravdanja sopstvenih zločina, pa i genocida nad Srbima, potrebno je upravo nas Srbe i jedino nas proglasiti genocidnim narodom, a nije to istorijska istina? Šta ćemo sada? Dokle više ovo ide? Šta je sa srpskim žrtvama? Ja postavljam samo jedno pitanje – da li Vlada ima mogućnost i planira da kada je reč o ovom izveštaju preduzme bilo šta povodom okrutne ratnohuškačke politike uperene protiv Srbije koja se svakodnevno u sve brutalnijim oblicima čuje u regionu i od Albanaca sa Kosova i Metohije, pri čemu se našem narodu stavlja pečat genocidnosti, kojim će biti obeležene i sve buduće generacije ukoliko mi kao država ne reagujemo adekvatno na ove gnusne optužbe.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama je više zakonskih predloga različitih oblasti.

Jedan od tih zakonskih predloga, konkretno Popis, se tiče oblasti čiji ste vi ministar, ali obzirom da ste potpredsednik Vlade, a da danas govorimo, između ostalog, i o zakonskim predlozima koji se tiču konkretno Kovida ja ću na samom početku svog izlaganja iskoristiti priliku u ime poslaničke grupe SPS i uputiti apel svim građanima Srbije.

Imajući na umu procenat, pre svega, vakcinacije u ovom trenutku, imajući na umu procenat vakcinacije kada je reč o mladim ljudima i imajući na umu da imamo u ovom trenutku svi jedan zajednički cilj i jednu zajedničku bitku koju moramo da pobedimo, zajednički cilj koji moramo da realizujemo, da pokažu odgovoran odnos kakav je pokazala država od marta meseca do danas, da se ponašaju odgovorno, ozbiljno, racionalno, da poštuju savete i preporuke struke, jer jedini način da se suočimo i da pobedimo ovaj zdravstveni izazov sa kojim se suočava i Srbija i čitav svet jeste kompletna i kolektivna imunizacija.

Ako je država Srbija u prethodnom vremenskom periodu mogla da bude jedina država u Evropi koja je na raspolaganju imala sve četiri vakcine, ako smo mogli da započnemo sa proizvodnjom i sa ulaganjem najpre u „Torlak“, a zatim i sa proizvodnjom Sputnjik-V u „Torlaku“, ako sredinom oktobra kreće proizvodnja nove fabrike za proizvodnju vakcine Sinofarm, kapaciteta dva miliona, dakle biće vakcina i za region, najmanje što građani Srbije u ovom trenutku mogu da učine jeste da imaju visok stepen lične odgovornosti i da se vakcinišu, jer na taj način će sačuvati sebe, na taj način će sačuvati druge i na taj način ćemo razmišljati, pre svega, i o budućnosti Srbije. Jer, mi ovde kada govorimo o vakcinaciji, govorimo pre svega o budućnosti Srbije i o budućnosti svakog građanina Srbije.

Kada je reč o zakonskim predlozima o kojima danas govorimo, najpre Predlog zakona o popisu poljoprivrede. Dakle, Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja, a poljoprivreda je prepoznata u brojnim strateškim dokumentima kako u samom ekspozeu premijerke Vlade Republike Srbije, tako i zakonima i nizu drugih akata kao jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja. Podsetiću, Program zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, potom Strategija razvoja poljoprivrede ruralnog razvoja Republike Srbije u periodu od 2014. do 2024. godine i brojni drugi.

Dakle, danas na dnevnom redu Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2023. godine koji će biti finansiran delom, kako je definisano zakonom, iz budžeta, 33%, i većim delom iz IPA fondova, u iznosu od 67% od ukupnih troškova.

Opis poljoprivrede po mišljenju poslaničke grupe SPS je veoma važan i složen posao koji zahteva višegodišnje planiranje i koordinaciju u radu većeg broja učesnika, metodološke pripreme, razvoj informaciono-komunikacionih sistema, obuku i pre svega instruktažu.

U ovom procesu koji će se sprovoditi od juna do kraja decembra 2023. godine biće uključeno oko 3.500 popisivača, kako je to predviđeno, što je skoro upola manje nego na prethodnom popisu.

Ovim statističkim istraživanjima dobijamo jedan, rekao bih, sveobuhvatan pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede, formira se registar poljoprivrednih gazdinstava, izrađuje se međunarodno uporediva baza podataka. Podsetiću, poslednji popis poljoprivrede je učinjen 2012. godine.

Prema rezultatima tog popisa u Srbiji je bilo blizu 632.000 poljoprivrednih gazdinstava, dok su rezultati ankete 2018. godine pokazali da se broj ovih domaćinstava smanjio za oko 10%, nije dobro. Tada najveći registrovani broj gazdinstava bio je na Zlatiborskom, zatim Beogradskom i Mačvanskom okrugu, a najmanje ih je bilo u Borskom i Pirotskom okrugu.

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava čitava Evropa, pa i naša zemlja jeste pitanje demografskog stanovništva i depopulacija sela. Mnogi delovi Srbije i seoske sredine nažalost ostaju prazni i napušteni. Starosna struktura nosioca porodičnih gadzinstava je vrlo nepovoljna. Starijih od 65 godina je prema nekim podacima 42,5% poljoprivrednika, a mlađih od 35 je samo 3,1% od ukupnog broja poljoprivrednika.

Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je svakako da se tim mladim ljudima omogući opstanak na selu, ali i da se onim mladim ljudima koji su ta sela napustili daju određene podsticajne mere da se vrate na seosko područje. U vezi sa tim, pohvalio bih pre svega program u ime poslaničke grupe SPS, program dodele bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoskih kuća. Za ovaj program opredeljeno je 500 miliona dinara i mogu da se prijave isključivo mlađi do 45 godina starosti.

Cilj je da svi mladi koji žele da se bave poljoprivredom, potraže svoje mogućnosti u selima da se vrate u napuštena seoska domaćinstva i da se na taj način oživi selo. Smatramo da je to izuzetno važan i značajan potez i da ima potpunu opravdanost.

Trenutno najviše nosioca poljoprivrednog gazdinstva mlađih od 40 godina ima u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Pandemija izazvana korona virusom probudila nam je svest o značaju jedne od najvažnijih privrednih delatnosti, a to je poljoprivreda. U momentu kada je sve stalo, zahvaljujući sopstvenih potencijalima i proizvodnji, mogli smo da oslonimo na sopstvene resurse, pa i da budemo solidarni u najtežim trenucima i izvozimo hranu čak i u druge zemlje.

Pred nama su danas i dva zakonska predloga koja treba da donesu još boljem privrednom ambijentu u Republici Srbiji. Ceo svet i svetska privreda, pa tako i Srbija se i dalje suočavaju sa brojnim rizicima, sa brojnim izazovima, neizvesnostima nastalim usled pandemije izazvane korona virusom. Ova dva zakonska predloga imaju za cilj da se ublaže te negativne posledice, kako bi se očuvala stabilnost finansijskog i privrednog sistema, a sve kako bi se ubrzao oporavak zemlje i rast privredne aktivnosti.

Veoma kratko, Predlogom zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Kovid 19 – Podrška Vladi Republike Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća tržišta kapitalizacije između Evropske investicione banke i Republike Srbije, omogućeno je zaduživanje kod Evropske investicione banke u iznosu od 200 miliona evra, od čega je 110 miliona evra opredeljeno za obrtna sredstva, odnosno održavanje tekuće likvidnosti, dok je 90 miliona evra namenjeno za investicione aktivnosti. To je za kupovinu i nabavku opreme. Sve ovo treba da doprinese umanjenju negativnih posledica pandemije, očuvanju zaposlenosti, ali i rastu i razvoju srednjih i malih preduzeća, kao i ekonomije naše države u celini.

Kada je reč o Predlogu zakonu o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid 19, imajući u vidu da postoji nužna potreba da se pomogne domaćoj privredi, ovim zakonom biće obezbeđena sredstva za privredne subjekte, malim i srednjim preduzećima, kao i preduzećima sa srednjom tržišnom kapitalizacijom koji su podneli zahtev za kreditiranje kod Fonda za razvoj Republike Srbije, zaključno sa 10. decembrom 2020. godine. Na taj način će se omogućiti opstanak, kao i obavljanje delatnosti najugroženijih sektora privrede.

Dakle, Srbija nastavlja sa politikom pomoći privredi i građanima. Ovim zakonskim predlozima kojima se pruža podrška našim privrednim subjektima zapravo Srbija šalje poruku da je država stabilna i jaka. Još jednom ću ponoviti ono o čemu smo mnogo puta do sada govorili kada smo pričali kao poslanička grupa o ekonomskim pokazateljima, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dakle, SPS podržava, naravno, ekonomsku politiku koja je pre svega, socijalno odgovorna. Ekonomsku politiku koja u svom središtu ima čoveka, običnog građanina Srbije, to je upravo ekonomska politika koju u ovom trenutku vodi Vlada Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, su pokazali od marta meseca, od trenutka kada je počela, nažalost, pandemija do danas, da sistem može da funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da je sistem funkcionisao, nego je ostvario i određene rezultate. Ekonomski pokazatelji i ekonomski parametri govore u prilog ovakvoj konstataciji. Izbegnut je onaj najcrnji scenario koji se javio, nažalost, u brojnim državama Evrope i u brojnim državama sveta.

Mere Vlade Republike Srbije po mišljenju poslaničke grupe SPS, ponoviću, u periodu u kojem su preduzimane od marta meseca do danas, su u potpunosti opravdane. One jesu imale za cilj, pre svega, da održe fiskalnu stabilnost, da sačuvaju teško stečena fiskalna dostignuća, da prihvate sve one inicijative i podsticaje koje vode ka razvoju, što je od velike važnosti i značaja, a sa druge strane opet smatramo da su imale određene ciljne grupe i da su i u tom kontekstu imale potpunu opravdanost.

Šta su bile ciljne grupe? Da se pre svega sačuva nivo zaposlenosti zaposlenosti u Srbiji, da se vodi računa o egzistenciji i životnom standardu građana, ali i da se pomogne privreda Srbije. Privreda Srbije i to pre svega privatni sektor, jer privatni sektor je budućnost, privatni sektor je krvotok, država živi na neki način od privatnog sektora ubirajući dažbine i poreze upravo od privatnog sektora. Smatramo da ulaganje u privatni sektor jeste ulaganje u budućnost.

U periodu od marta meseca do danas, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu, jer sa ovim zdravstvenim izazovom ne suočava se samo Srbija, već čitav svet, tri su ključna pitanja po našem mišljenju bila. Da li je bilo otpuštanja, da li su radnici ostajali bez posla, da li su zatvarane fabrike i da li su strani investitori odustajali od ulaganja u Srbiju? Odgovor na sva tri pitanja je ne. Niti je bilo otpuštanja, niti su zatvarane fabrike, niti su radnici ostajali bez posla. Tokom protekle godine, dakle, 2020, čini mi se da su strane direktne investicije bile ukupne vrednosti negde oko tri milijarde evra. Za samo četiri meseca ove godine strane direktne investicije su čak dostigle milijardu evra.

Dakle, strani investitori ne ulažu tamo gde nema pravne sigurnosti, gde nema poslovne sigurnosti, gde nije atraktivna investiciona destinacija, a Srbija svakako jeste atraktivna investiciona destinacija i nije slučajno „Fajnenšel tajms“, već nekoliko godina unazad svrstao Srbiju kao najatraktivniju investicionu destinaciju.

Kada je reč o merama o kojima sam maločas govorio, dakle, najveći teret krize u periodu pandemije država je upravo prihvatila na sebe, najpre paket pomoći od 800 milijardi dinara, potom, rebalansom budžeta izdvojeno je još 257,1 milijarda dinara, što je oko 4,3% BDP. Dakle, kada saberemo sve ukupno to je negde oko 17,2% BDP.

Mislim da ni jedna država u svetu ovoliki teret krize nije prihvatila na sebe. Naravno da Srbija to ne bi mogla da nije bila reformskog kursa Vlade Republike Srbije čiji su temelji postavljeni upravo 2014. godine. Tada su mnogi govorili da otimamo plate, da otimamo penzije, a nisu shvatili da su zapravo to mere za spas srpske ekonomije i da su to mere koje se tiču budućnosti Srbije.

Da nije bilo tih hrabrih, a tada nepopularnih političkih mera, mi danas ne bi imali zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, dakle na ekonomiji i na životu, a ne na onome što se na neki način može definisati kao spisak lepih želja i što, ako bi se u ekonomskom smislu realizovalo, Srbija bi od te 2014. do 2016. Godine došla do finansijskog bankrota i finansijskog kraha. Dakle, na svaku kritiku rezultati svakako predstavljaju najbolji mogući odgovor.

U 2021. godinu, mi smo o tome govorili tokom usvajanja budžeta za ovu godinu, Srbija je ušla jaka i ekonomski stabilna sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi, na šta smo ponosni, ali i sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati onu projektovani stopu BDP o kojoj je maločas govorio i kolega Starčević, od 6%. Vidim da je predsednik države podigao lestvicu. Mi iz poslaničke grupe SPS smatramo da je to jako dobro. Uvek treba podizati lestvicu, to je dobro za budućnost Srbije, na nove zadatke davati nove zadatke i definisati nove ciljeve.

Dakle, u potpunosti podržavamo i tri stuba koja su definisana kroz budžet za 2021. godinu. Tu pre svega mislimo na stub broj jedan - borba protiv korone, dovoljno izdvojenih sredstava za sve ono što je neophodno da bi nastavili uspešnu borbu protiv korone i zato sam na samom početku i apelovao na odgovoran, ozbiljan i racionalan odnos pre svega građana Srbije koji nisu vakcinisani do ovog vremenskog perioda, jer ni jednog trenutka se u Srbiji nije kasnilo sa revakcinom.

Drugi stub – životni standard građana. Recite mi jednu državu u Evropi, recite mi jednu državu u svetu koja je omogućila da u periodu kovida, da u periodu pandemije poveća penzije za 5,9%, da poveća plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, pa potom za 1,5%, 6,6% minimalna cena rada, da poveća plate zdravstvenim radnicima za 6%, da ne govorim o jednokratnim izdvajanjima pomoći penzionerima i zdravstvenim radnicima oko 120 hiljada zdravstvenih radnika od po 10 hiljada dinara.

Da li je i jedna država u Evropi, da li je i jedna država u svetu toliki teret ekonomske krize, toliki teret krize prihvatila na sebe i na svoja pleća? Ponavljam, sve to ne bi mogli da nismo napravili zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Smejali su nam se 2019. godine kada smo ovde govorili o rebalansu budžeta. Žao mi je što danas nije tu ministar Siniša Mali, jer o tome smo razgovarali više puta. Smejali su nam se kada smo rekli da rebalans budžeta nemamo zato što imamo rashode, već zato što imamo veće prihode i zato što stavljamo tačku na proces reformskog kursa Vlade Republike Srbije i započinjemo jednu novu etapu i fazu, a to je razvoj, rast i razvoj. Upravo da toga nije bilo u 2021. godini ne bi ušli jaki i ekonomski stabilni.

Takođe, treći stub izuzetno važan, a to je ulaganje u kapitalne investicije, ulaganje u infrastrukturu. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i ne sme život u Srbiji da stane i to pokazuje jedan podatak recimo da u periodu najvećeg žarišta od januara meseca do novembra meseca prošle godine su realizovane kapitalne investicije u vrednosti otprilike oko 146,7 milijardi dinara što je za 14,7% više nego u odnosu na isti period prethodne godine.

U potpunosti podržavamo veća izdvajanja za kapitalne investicije za infrastrukturne projekte. To što je najpre izdvojeno 330 milijardi dinara, potom rebalansom još 88 milijardi dinara. Dakle, nikada više nije izdvojeno za kapitalne investicije i infrastrukturne projekte.

Šta se želi time postići? Želi se zauzeti dobra startna pozicija onog trenutka kada završimo ovaj, kada konačno uspemo da pobedimo ovaj period pandemije, kada uspemo da pobedimo ovaj zdravstveni izazov, da imamo dobru startnu poziciju da možemo da nastavimo dalje sa privrednim rastom.

Naravno da ćemo u danu za glasanje kao poslanička grupa, naravno da će SPS podržati ova dva predloga.

Na samom kraju, osvrnuo bih se na Sporazum sa Italijom. Svaka saradnja, svako povezivanje, svaka bilateralna saradnja koja ide jednom uzlaznom putanjom mi smatramo da je dobra. Naši bilateralni odnosi su veoma razvijeni, oni su intenzivni i sa tradicijom dužom od 140 godina. Ukazao bih na značaj održavanja dobrih diplomatskih odnosa. O bliskim i prijateljskim odnosima naše dve zemlje najbolje govore činjenice da smo kada je bilo najteže uvek bili tu jedni za druge. Kao čin zahvalnosti Italiji za pomoć koju su nam pružili tokom 2014. godine i nezapamćenih poplava u našoj zemlji, pokazali smo solidarnost u donaciji medicinske opreme, pomoći, iako smo se i sami suočavali sa korona krizom.

Upravo potvrda dobrih bilateralnih odnosa, potvrda dobre parlamentarne saradnje potvrđuje i upravo poseta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Italiji i važne razgovore koje u ovom trenutku vodi sa zvaničnicima Italije i koji će, u potpunosti smo ubeđeni, doneti dobre rezultate na bilateralnom planu za Srbiju, pa kako za parlamentarnu saradnju, tako i uopšte na bilateralnom planu.

Dakle, još jednom, u danu za glasanje poslanička grupa Socijalistička partija Srbije podržaće predložene zakonske predloge. Zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za Poslaničku grupu SPS je najpre od izuzetne važnosti i značaja kada govorimo o izboru u ovom trenutku jednog člana REM-a da je ispoštovana u potpunosti procedura, da je Odbor za kulturu i informisanje, konkretno na sednici održanoj 30. juna, obavio javni razgovor sa predloženim kandidatima, i to sve u skladu sa članom 11. stava Zakona o elektronskim medijima i da je upravo predložen kandidat iz Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika Udruženja kompozitora Republike Srbije. Dakle, onako kako je to definisano Zakonom o elektronskim medijima.

Ovo namerno naglašavam iz jednog prostog razloga jer tokom razgovora sa evropskim parlamentarcima na kojima smo učestvovali ispred SPS prof. dr Žarko Obradović i ja, dakle od prvog dana od razgovora na Fakultetu političkih nauka, pa i u nastavku druge faze međustranačkog dijaloga, tokom prve faze međustranačkog dijaloga, vi gospodine Orliću to jako dobro znate, se pojavilo pitanje REM-a. Zašto je pitanje REM-a bilo interesantno predstavnicima jednog dela opozicije? Da bi nas vratili nekoliko koraka u prošlost i da bi ponovo vladalo jednoumlje, odnosno da bi ponovo svi morali da misle isto, svi da pišu i da izveštaju onako kako oni misle i na potpuno identičan način.

Tada su predstavnici, podsetiću vas, Evropskog parlamenta rekli da treba da izaberemo predstavnike REM-a u skladu sa evropskim standardima. Mi iz SPS smo smatrali da je bilo neophodno da kažemo – poštujemo mi evropske standarde i jesmo za evropski put Srbije, Srbija pokazuje i odlučnost i opredeljenost kada je reč na putu evropskih integracija, ali, dozvolite, moramo najpre da poštujemo naše zakonodavstvo. Moramo da poštujemo zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako da članove REM-a nećemo birati po političkoj pripadnosti i ne tako što ćemo ispunjavati nekakve uslove, ultimatume i zahteve jednog dela opozicije, već onako kako je to definisano Zakonom o elektronskim medijima.

Inače, postavlja se pitanje – odakle tolika hajka i farsa oko REM-a baš u tom vremenskom periodu? Pri tome, čini mi se da oni koji su to činili su zaboravili onu suštinsku stvar, tada su još bili predstavnici ovog parlamenta, zaboravili su da je REM nezavisno regulatorno telo i da svako od nas treba da radi na jačanju nezavisnih regulatornih tela, a ne da tumači zakon onako kako mu odgovara, da traži od predstavnika REM-a da krši zakon i da tumači zakon onako kako on smatra da je u pravu i da gura REM u jedan politički ring i političko blato. Na nama je da kontrolišemo, odnosno da razgovaramo o izveštaju REM-a i da vidimo da li REM postupa u skladu sa zakonima. Niti je REM politički subjekt, niti REM učestvuje na izborima, niti REM opredeljuje ko će pobediti, niti ko će izgubiti na narednim predsedničkim, parlamentarnim i gradskim izborima. Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i o tome ko će pobediti odlučiće građani na fer i na demokratskim izborima kao što smo imali izbore koji su održani 2020. godine.

Mi smo vrlo jasno rekli da kada je reč o drugoj fazi međustranačkog dijaloga Srbija je demokratska i slobodna država i naravno da smo kao poslanička grupa uvek spremni da razgovaramo i da radimo na unapređenju uslova, izbornih uslova kako bi što više građana Srbije učestvovalo na narednim izborima. Apsolutno ni jednog trenutka nismo osporili da ne treba učestvovati i ne treba nastaviti drugu fazu međustranačkog dijaloga, ali jesmo osporili nešto drugo, a to je da se ne sme dozvoliti da se jedan deo opozicije ponaša onako kako se ponašao tok prve faze međustranačkog dijaloga, a to je da dođete na razgovor i kažete – 42 zahteva ili bojkot. To nije način da dođete do nekakvog kompromisnog rešenja ili konsenzusa, to je ultimatum, da pokušate da napravite farsu, da zavaravate javnost time da vam je stalo do izbora, a stalo vam je zapravo samo do REM-a i do uređivačke politike RTS-a i elektronskih medija, ali i štampanih medija, i da od sebe pokušate na taj način da napravite žrtvu ne bi li među građanima Srbije pronašli nekoga još ko se oseća kao žrtva i ko bi vam, eventualno, dao podršku. To vreme je odavno prošlo i ta politička magla više u Srbiji nije prihvatljiva, vidljiva je, prepoznatljiva, danas se u Srbiji vrednuju samo rezultati i apsolutno ništa više.

Da se razumemo, druga faza međustranačkog dijaloga, do druge faze međustranačkog dijaloga ne bi došlo da smo mi imali, kako to jedan deo opozicije kaže, nefer i nedemokratske izbore i da, kako to jedan deo opozicije kaže, imamo nelegitiman i nelegalan parlament, jer tokom druge faze međustranačkog dijaloga kopredsedavajući je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, i učestvuju svi predstavnici, legitimno izabrani predstavnici na parlamentarnim izborima 2020. godine, što znači da smo imali fer i demokratske izbore i da smo legitimno izabrali predsednika Narodne skupštine Republike Srbije koji je kopredsedavajući tokom druge faze međustranačkog dijaloga.

Kao odgovorna i ozbiljna politička stranka, državotvorna stranka mi smo, naravno poštujući institucije sistema, a zašto kažem poštujući institucije sistema, jer od početka smo govorili da razgovore o izbornim uslovima, a veoma su vezani za REM, veoma su vezani za medije, treba voditi u institucijama sistema. Razgovore treba voditi u parlamentu, ne na ulici, ne pod šatorom kao plemenski savez, već u institucijama sistema. Kao odgovorna, ozbiljna, državotvorna stranka mi smo definisali platformu, analizirali aktuelni politički trenutak, analizirali prethodni izborni ciklus i dali nekakvih 10 principa i načela koje smatramo da mogu biti doprinos u radu, kada je reč o izbornim uslovima i kada je reč o narednim vanrednim parlamentarnim, gradskim, odnosno beogradskim ili gradskim i predsedničkim izborima koji treba da budu održani na proleće naredne godine.

Postavlja se pitanje – da li su druge političke stranke to učinile? Da li su druge političke stranke i koje su to političke stranke dostavile platformu Narodnoj skupštini Republike Srbije i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije? Ne, oni su, po dobrom starom običaju, zaobišli institucije sistema i svoju platformu dostavili, naravno, evropskim parlamentarcima. To je, po ko zna koji put, narušavanje pre svega dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Ne narušavaju oni dostojanstvo nas kao poslanika, već građana koji su nas glasali. Oni na taj način degradiraju i devalviraju građane Srbije koji su učestvovali na fer, ponavljam, i demokratskim izborima 2020. godine.

Kažem, pokušavali smo kroz platformu i kroz prvu fazu međustranačkog dijaloga da im objasnimo, kada je reč o uređivačkoj politici medija, da se ne treba mešati u uređivačku politiku medija, da mediji treba da budu autonomni i slobodni u odlučivanju da interes vlasništva svakako jeste primaran i da je strategija o privatizaciji medija napravljena još 2000. godine. Tada su brojni mediji privatizovani. Dakle, želeli ste kapitalizam, dobili ste kapitalizam i onda se postavlja pitanje – odakle danas potreba da pokušate, pa evo sada i kroz REM i kroz učešće u REM-u preko navodno svojih članova, svojih predstavnika, da utičete na uređivačku politiku.

Konkretno govorim o privatnom sektoru. Dakle, na taj način degradiraju i novinare, jer novinari jako dobro znaju šta je vest, a šta nije vest. Ako organizujete jedan isti skup svake nedelje i na tom istom skupu imate po 10, 20 ili 30 pristalica i nemate apsolutno ništa novo da saopštite, izvinite, pa novinari jako dobro znaju da to nije vest. Nemojte na taj način degradirati i devalvirati novinare kao što ste degradirali i devalvirali građane Srbije.

Videli smo da to ne vredi i da prosto ne shvataju da se ne treba mešati u uređivačku politiku medija, a onda smo u platformi koju smo dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije rekli – da, zalažemo se za ravnopravnu zastupljenost u medijima, ali ta ravnopravna zastupljenost u medijima podrazumeva ne da, kako ono ste pokušali motornom testerom da uđete u RTS i da se izborite valjda za pet minuta u informativnom programu ili ne znam, 15 minuta, nego to podrazumeva debatne emisije, to podrazumeva tematske emisije, izvolite gospodo, učestvujte na izborima, izađite sa programom, učestvujte u tematskim debata, izađite sa ljudima koji su garant, izađite sa ljudima koji su garant za realizaciju tog programa, pa neka građani donesu odluku kojom će ukazati poverenje, a kome ne na narednim izborima.

Vidim da im ni to ne odgovara. Između ostalog, čuli smo prethodnih dana da pored toga što pojedini nisu dostavili platforme i zapravo ne znamo za šta se zalažu pojedini predstavnici opozicije, jednog dela, kada je konkretno reč o medija, o REM-u, osim što žele veće prisustvo, ali osporavaju vođenje dijaloga na oba koloseka i to je bila jedna od tema u protekle dve nedelje.

Dozvolite, mi iz poslaničke grupe SPS smatramo da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u dogovoru sa predsednikom Republike, napravio jako dobar potez time što je omogućio da se čuju sugestije i predlozi i onih političkih opcija koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i onih političkih opcija koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, a onda pokušati iznaći određenu ravnotežu kada je reč o izbornim uslovima i uvažiti određene sugestije i predloge, ukoliko uopšte te sugestije i predlozi i postoje.

Dakle, ne možete vi isključiti nikoga iz dijaloga, i ne možete teret odgovornosti, kada je reč o međustranačkom dijalogu, večito prebacivati na vladajuću koaliciju. Nije ovde reč o tome da vladajuća koalicija u nečemu greši, lako će vladajuća koalicija naći zajednički imenitelj, ovde je reč o konfuziji koja vlada u jednom delu opozicije, jer oni više ne znaju sa kime žele da razgovaraju, jedni žele sa evropskim parlamentarcima, drugi ne žele sa evropskim parlamentarcima, jedni ne žele da razgovaraju sa Ivicom Dačićem, drugi žele da razgovaraju sa Ivicom Dačićem. Čekajte, nismo mi fontana želja.

Mi smo tu da saslušamo sugestije i predloge, ako ih imate, izvolite. Spremni smo da razgovaramo. Ako ih nemate, opet, nemamo ništa protiv, mi imamo izborne uslove, biće zakazani izbori u zakonom predviđenom roku, građani će učestvovati na njima, ali nam se čini da prisustvo pojedinih evropskih parlamentaraca daje za pravo jednom delu opozicije da predlaže i ono što siguran sam, ni sami ne bi prihvatili da imaju jedan deo odgovornosti danas u Srbiji.

Zamislite vi, a vi gospodine Orliću jako dobro to pratite, zamislite vi, predlog medija da se dodeli u ovom trenutku nacionalna frekvencija, ili da se formira ministarstvo koje će pratiti izborni proces. Dakle, sve govori u jednom te istom pravcu, a to je da želite da do vlasti i privilegija dođete bez izbora, a to u Srbiji danas nije moguće.

Mi smo u platformi predvideli još nekoliko stvari. Reći ću još jednu stvar koja se konkretno tiče REM-a, i na šta smatramo da REM treba da obrati pažnju. Naime, sve političke stranke donose odluku o sadržaju svojih izbornih poruka, spotova, reklame, prilozi, vodeći računa o poštovanju Zakona o informisanju, o poštovanju ljudskih i manjinskih prava građana. Treba zabraniti svaki reklamni spot, poruku, novinarski tekst, ili na drugi način saopštenu poruku od strane političkih stranaka ili medija, tokom izborne kampanje koji koriste govor mržnje i kojim se napadaju članovi porodice, uključujući i decu izabranih nosilaca javnih funkcija ili kandidata u izborima koji se nalaze na izbornim listama političkih stranaka.

Svakodnevni napadi na porodicu i decu predsednika republike potvrđuju da takve poruke imaju za cilj diskreditaciju i destabilizaciju članova porodice predsednika Srbije i konačno njegovu eliminaciju iz političkog života Srbije. Dakle, ovo je nešto čime treba da se bavi REM. Ako je mogao tokom izborne kampanje, u sred izborne kampanje da zabrani spot vladajuće političke stranke, isto tako treba da odreaguje i kada je reč o opozicionim političkim strankama.

Još jedna stvar, političke stranke koje ne učestvuju u izborima ne mogu imati svoje prisustvo u medijima, jer ako sagledate analizu REM je napravio analizu prisustva u medijima pojedinih političkih opcija tokom prethodnih izbora, videćete da kada je reč o pružaocima medijskih usluga na drugom mestu po toj analizi je politička opcija koja nije učestvovala na izborima. To ne sme da se desi.

Dakle, samo izborne liste i političke stranke koje učestvuju na izborima po našem mišljenju, po mišljenju naše poslaničke grupe mogu biti zastupljene u medijima.

Na kraju, ima još jedna vrlo interesantna stvar kada je reč konkretno o medijima. Kažem, nismo imali prilike da čujemo programe, nismo imali prilike da čujemo platforme, osim što smo čuli da će opet organizovati nekakve proteste. Sad se pitamo da li će proteste organizovati protiv evropskih parlamentaraca, ako žele da organizuju protiv evropskih parlamentaraca, mi im predlažemo da to bude u Briselu da ne remete ovaj saobraćaj po Beogradu. To bi bilo pravično i pravedno i korektno od njih.

Sa druge strane, čuli smo samo dve reči – revanšizam, i čuli smo reč – lustracija. Sad mi postavljam pitanje, kada čujete jednu ovakvu poruku, kaže – da li podržavate ideju da jednog dana zgrada „Pinka“ bude srušena uz obrazloženje da ne ispunjava komunalne kriterijume ili drugog zakonskog opravdanog razloga, a da se na njenom mestu podigne spomenik slobodi govora pribavljen kroz transparentan proces javne nabavke?

Mi postavljamo pitanje – da li je ovo ta politika revanšizma prema medijima? Hoće li se ovako ponašati prema medijima ako iole budu imali deo političke odgovornosti, a mi smo ubeđeni da neće, jer su pluskvamperfekat političke scene Srbije? Dok je ove vladajuće koalicije slobodna mišljenja, sloboda govora, sloboda izražavanja će biti osnovni postulati demokratskog društva kako Srbija danas i jeste. Zahvaljujem, predsedavajući.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Orliću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naime, juče je prvi put u javnosti predočen jedan kompletan izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda na teritoriji srebreničke regije u periodu od 1992. do 1995. godine, koju je osnovala Vlada Republike Srpske 2018. godine, a na čijem čelu je bio gospodin Gideon Gajf, inače ugledni izraelski stručnjak za proučavanje Holokausta,

Komisija je sastavljena od stručnjaka izabranih na osnovu svojih profesionalnih ekspertiza i ličnog i profesionalnog integriteta.

Pročitaću sastav Komisije, jer zlonamerni bi mogli reći da su tu bili samo predstavnici Ruske Federacije i Republike Kine, ali nije tako i to ćete videti iz sastava Komisije.

Dakle, pored Gajfa, članovi Komisije za Srebrenicu su i Markus Godbah, advokat iz Nemačke i veštak za suđenje zločina Aušvica, Juki Osa iz Japana, Rodžer Bajard, forenzičar iz Australije, Đuzepe Zakrija, publicista iz Italije, u međuvremenu, nažalost, preminuo, Lorens Armand Frenč iz SAD, Adenrele Šhinaba, ekspert za Boho Haram, ekstremistički i islamistički pokret iz Nigerije i prof. dr Marija Đurić, šef forenzičke laboratorije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Veoma kompetentna i kvalifikovana Komisija.

Ova komisija je, nakon trogodišnjeg rada, sastavila izveštaj na preko 1.000 strana sa ozbiljnom stručnom i naučnom argumentacijom.

Ja ću pročitati deo zaključka komisije, a on glasi: „Nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte.“

Dakle, nije bilo genocida i to ne tvrdimo mi, već ugledna grupa međunarodnih eksperata.

Činjenica je da ovaj Izveštaj govori suprotno od sramne presude Haškog suda generalu Mladiću, Radovanu Karadžiću. Izveštaj ove Komisije pokazuje da Haški sud, nažalost, nije radio profesionalno, nije se rukovodio pravom i pravdom, međunarodnim pravom, već je imao jedan selektivan pristup, nekome manje, a nekom više.

S druge strane, neke zemlje u regionu, želeći da se dodvore svojim mentorima, požurile su da brže bolje donesu svoje rezolucije kojima Srbe osuđuju za genocid u Srebrenici i na taj način unapred opredelile da je Srebrenica genocid, što naravno nije istina.

Očigledno je da se time služe kao političkom polugom. Čak je i bratska Crna Gora požurila da to učini pre Prištine i pre prištinske vlasti. Od Prištine se to moglo očekivati, jer Priština koristi svoj dobro uvežbani metod da je napad najbolja odbrana i da je bolje i politički isplativije druge optuživati.

Podsetiću, Srbija je jedina pre više od deset godina osudila zločine u Srebrenici i to je bila naša međunarodna i moralna obaveza, izrazili saučešće porodicama žrtava, nadu i veru da se takvi zločini više nikada neće ponoviti ni na jednoj strani i da ćemo sačuvati mir i stabilnost, ali i vrlo jasno rekli da zločin ne može biti nacionalni, da za zločin ne može odgovarati narod, ne može odgovarati država, mora odgovarati pojedinac, a svako ko je počinio zločin treba i mora da odgovara.

Dobro oni to znaju i kada već tako pravdoljubivo, zašto niko od njih nije osudio nijedan zločin počinjen prema Srbima u sukobu tokom raspada SFRJ? Zašto nije osuđen zločin nad Srbima u Podrinju, Bratuncu i srebreničkim selima, gde je stradalo preko tri hiljade Srba? Zašto nije osuđena „Oluja“ u kojoj je mučki ubijeno 1.869, a proterano 250.000 Srba? Zašto nisu osuđena brojna masovna ubistva i proterivanja preko 250.000 Srba sa prostora Kosova i Metohije? Na kraju, zašto nijedna zemlja regiona nije do sada donela rezoluciju o osudi genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima izvršenim u ustaškim logorima smrti tokom Drugog svetskog rata na prostoru i na teritoriji NDH-a.

Očigledno je da se radi o orkestriranoj, o dobro osmišljenoj strategijskom napadu na Republiku Srbiju, o dobro osmišljenoj politici napada na Republiku Srbiju, pritisci na Republiku Srbiju i zato mi kažemo da u periodu pred nama je Srbija pred velikim iskušenjima i pred velikim izazovima. Zarad pravdanja sopstvenih zločina, pa i genocida nad Srbima, potrebno je upravo nas Srbe i jedino nas proglasiti genocidnim narodom, a nije to istorijska istina? Šta ćemo sada? Dokle više ovo ide? Šta je sa srpskim žrtvama? Ja postavljam samo jedno pitanje – da li Vlada ima mogućnost i planira da kada je reč o ovom izveštaju preduzme bilo šta povodom okrutne ratnohuškačke politike uperene protiv Srbije koja se svakodnevno u sve brutalnijim oblicima čuje u regionu i od Albanaca sa Kosova i Metohije, pri čemu se našem narodu stavlja pečat genocidnosti, kojim će biti obeležene i sve buduće generacije ukoliko mi kao država ne reagujemo adekvatno na ove gnusne optužbe.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dok Srbe osuđuju za genocid u Srebrenici, koga po svim međunarodno-pravnim kriterijumima nije bilo, dotle se o svim srpskim žrtvama u BiH nažalost još uvek ćuti.

Ne sporimo da je u toku krvavog rata kojim se raspadala SFRJ bilo ratnih zločina i mi ih naravno osuđujemo, ma ko da ih je počinio, ali ima li bilo kakvog smisla prećutati preko 3.500 srpskih žrtava počinjenih upravo u selima oko Srebrenice i Bratunca gde su brutalno ubijana i deca i žene?

Upravo je u ovom pohodu na srpska sela Zalazije, Biljača, Sase i Zagone, 12. jula 1992. godine pobijeno srpsko stanovništvo i spaljene sprske kuće. Za ovaj međusobni sukob i stradanja naroda Srbi su osuđivani na doživotne kazne zatvora, čak i za komandnu odgovornost, dok je za 3.500 srpskih žrtvama presuđena jedna jedina sramotna presuda. Niko za ovaj zločin nije odgovarao i ovde međunarodna zajednica, pa i zemlje regiona već dve decenije apsolutno ćute.

Uprkos svim srpskim žrtvama, uprkos svemu što se devedesetih godina dešavalo, Srbija se izvinila za zločine i bila je prva zemlja u regionu koja je to učinila usvojivši Rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici. To je bila naša međunarodna i moralna obaveza.

Politika Srbije je jasna. Mi smo za politiku pomirenja, za mir i stabilnost u regionu, što smo mnogo puta pokazali, posebno našom solidarnošću prema svim zemljama u regionu u period kovida.

Upravo da bi pokazali nacionalnu odgovornost tadašnji premijer Srbije, Aleksandar Vučić, otišao je u Potočare da izrazi saučešće porodicama žrtvama, a kako je dočekan? Linčom, kamenovanjem i pokušajem ubistva. Dakle, na najbrutalniji mogući način. Ni za ovaj sraman čin prema zvaničniku Srbije niko nije odgovarao.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske zvanično je saopštio da postoje brojni neoborivi dokazi, fotografije i imena organizatora napada na Aleksandra Vučića i sami smo svedoci da se u tadašnjem TV prenosu nedvosmisleno videlo da je u pitanju dobro organizovan i planirani napad, a ne pojedinačni, kako je rečeno, pojedinačni eksces.

Ovo je bio pokušaj ubistva državnika. Institucije BiH su imale do danas punih šest godina da istraže ovaj slučaj i procesuiraju počinioce, ali očigledno da oni to ne žele. Zato bih postavio pitanje i Vladi i MUP-u – da li nadležni organi Republike Srbije mogu preduzeti bilo šta kako bi se otkrili i osudili počinioci pokušaja atentata na Aleksandra Vučića u Potočarima? Da li MUP može od institucija Republike Srpske da zatraži sve prikupljene dokaze kako bi se od BiH zatražilo preduzimanje adekvatnih mera prema počiniocima ovog sramnog čina? To smo obavezni da uradimo, kao što smo obavezni da tražimo osudu svih zločina počinjenih nad Srbima, jer pojava umanjivanja i omalovažavanja srpskih žrtvama je postala praksa gotovo u svim zemljama regiona, nažalost, ponavljam, a o tome više od dve decenije ćuti i celokupna međunarodna zajednica.

Ovde su u pitanju dvostruki standardi, a ne međunarodno pravo. Ne mogu se pravda i pravo primenjivati selektivno. O tome smo više puta govorili i to samo prema nama Srbima. Šta je sa srpskim žrtvama u Hrvatskoj, BiH, na KiM i imamo li mi pravo na istinu i na pravdu? Zahvaljujem predsedniče.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava tačno tri hiljade dana od kada je potpisan Berlinski sporazum kojim se, između ostalog, Priština obavezala da formira Zajednicu srpskih opština. Tu obavezu ni do danas Priština nije ispunila.

Nažalost, ovo nije jedino pitanje koje je sporno. Priština izbegava da nastavi dijalog u delu koji se odnosi na nestala lica, što je za nas svakako glavna tema, jer nije reč samo o političkom pitanju, već i o duboko humanom i civilizacijskom pitanju pre svega.

Pored toga, Priština na brojne načine svakodnevno sabotira dijalog, a to čini na brutalan i necivilizacijski način, čega smo u poslednje vreme svakodnevni svedoci. Samo u poslednjih nedelju dana, podsetiću, desilo se više napada. Na Vidovdan je uhapšen mladić zato što je branio monahinju. Nedavno je grupa Albanaca organizovala proteste zbog povratka jedne Srpkinje, Dragice Gašić, u svoj stan u Đakovici. Poslednji u nizu takvih napada desio se pre par dana u selu Gojbulji nadomak Vučitrna, kada je grupa Albanaca napala i teško povredila 13-godišnjeg dečaka Nikolu Perića.

Samo od početka godine zabeleženo je gotovo 70 dana. Gotovo svakodnevno desi se bar neki incident, a o rušenju, skrnavljenju srpskih svetinja, srpskih kuća, grobalja, da i ne govorimo. Srpsko stanovništvo na prostoru KiM živi u stalnom strahu i bez perspektive, nažalost.

Kako onda da govorimo o bezbednosti i sigurnosti srpskog stanovništva i srpskih svetinja na KiM, kada je očigledno da Priština želi da prisvoji i naše svetinje, pa čak i da ih pretvori u svoje turističke atrakcije, tražeći za to i spoljnu podršku?

Očigledno je i to da gube strpljenje, ali i podršku nekih zapadnih zemalja na koju su neizostavno računali. Ne dopada im se, recimo, kada američki specijalni izaslanik za zapadni Balkan, Metju Palmer, povodom najavljene tužbe Prištine protiv Srbije za genocid, kaže da ne misli da bi takav pristup doprineo rešavanju spora između Kosova i Srbije i da moraju da imaju osnov za to.

Vratio bih se na tehnički dijalog koji je zakazan za sutra u Prištini. Glavna tema na kojoj će srpska strana da insistira biće svakako formiranje Zajednice srpskih opština i rešavanje nestalih lica, što sam već naveo.

Jedna od tema biće bezbedan, nesmetan i neometan povratak interno raseljenih lica u svoje domove, što u ovom trenutku, nažalost, takođe nije moguće.

Srpskom stanovništvu pogotovo je zabranjeno kretanje. Nažalost, prištinske vlasti u poslednje vreme često su branile ulazak na KiM naših zvaničnika i srpskom stanovništvu, koje je želelo da poseti svoje domove i svoje svetinje.

U vezi sa ovim, želim da postavim pitanje, da pružimo, naravno, kao poslanička grupa punu podršku pregovaračkom timu koji će nastaviti pregovore na tehničkom nivou tokom sutrašnjeg dana, ali i da postavimo pitanje direktoru Kancelarije za KiM, gospodinu Petru Petkoviću, koji je na čelu tima koji vodi tehnički dijalog - kakve zapravo aktivnosti naš tim može da preduzme kako bi se prištinska strana aktivirala konačno na sprovođenju preuzetih obaveza iz Briselskog sporazuma, jer u protivnom mi sami sa sobom ne možemo da vodimo ovakvu vrstu dijaloga i ne možemo da dođemo do onoga što jeste naš cilj, a to je kompromisno i pravično rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane?

Šta se očekuje od međunarodne zajednice koja je posrednik u ovom dijalogu i koja očigledno još uvek nema mehanizme kojima može da obaveže Prištinu i zahteva od nje da sporazum sprovodi u delo? Ovako se ima utisak da međunarodni posrednici prećutno prelaze preko svih ekscesa i nedopustivih kršenja ljudskih prava Srba na prostoru KiM. Do sada, evropski posrednici se, nažalost, nisu oglasili. Zahvaljujem, predsedniče.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -