Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Đorđe Milićević

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre u uvodnom izlaganju, odnosno uvodnom delu, pre nego što postavim pitanje nadležnim organima i nadležnim institucijama, biću i ličan. Naime, u jednom za mene, rekao bih, i porodicu veoma teškom periodu jedan od ljudi koji je bio uz mene i moju porodicu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bio u pravom smislu reči podrška.

Aleksandar Vučić zna da porodica nije samo jedna važna stvar, već da je porodica sve, ali to je poštovanje, pre svega. Reč koju ne razumeju i ne dopire do svesti onih koji su uvek za mržnju, a protiv svega što čini i radi vladajuća koalicija i to tek onako bez alternative, bez ikakvog predloga, već samo da bi se kritikovalo. Zato danas, pre svega kao čovek, ne mogu da ostanem nem, jer u životu morate imati principe, morate imati određene stavove i poštovati ih. Pre svega, kao čovek ne mogu da ostanem nem i da samo posmatram sve kvazipolitičare na šta su spremni svi kvazipolitičari zarad političkih poena i da bi politički profitirali.

Brutalna kampanja protiv predsednika Republike i njegove porodice se nastavlja i dalje, i pre nekoliko dana i evo danas, na žalost, ovoga puta od strane isfrustriranih, rekao bih, političara koji nemaju drugi način da budu medijski prisutni i da pokušaju da na bilo koji način politički prežive.

To su saborci ovog kvazipolitičkog lidera opozicije Dragana Đilasa. Nastavlja sa monstruoznim napadima na predsednika Srbije, na njegovu decu, što je najsvirepije.

On koji je za političku javnost prestao da postoji, konkretno reč je o kvazi političaru, Srđanu Nogu, koji je za političku javnost prestao da postoji, sada ne birajući reči kojima vređa, bira strašan neljudski put ne bi li nekako ponovo pokušao da dospe u žižu javnosti.

Koliko zla i mržnje treba da je u nekome kada se iscrtavaju mete na čelu članova porodice, na čelo dece legitimno izabranog predsednika države koji uživa ogromno poverenje i podršku građana?

Ovo nije političko ponašanje, već, rekao bih, oličenje najprizemnije i najbizarnije negativne kampanje koja samo govori o moralu i karakteru onih koji su ovakav prljavi i nemoralni politički marketing spremni da vode.

Sve prisutniji primitivizam, govor mržnje i nasilje su očigledno ostali jedino raspoloživo oružje onih koji nemaju svoje političke programe, niti znaju kojim političkim putem treba da idu. Postavlja se pitanje – da li za takve ljude uopšte postoje granice? Neverovatno koliko je mržnje sadržano u morbidnim rečima i uvredama upućenim predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, koliko neko mora da bude bez časti i morala da na ovakav način vređa maloletnu decu i porodicu?

Nije slučajnost što se sve ovo dešava u trenutku kada predsednik upravo objavljuje rat kriminalu i mafiji, zato pozivamo nadležne organe i institucije da ispitaju povezanost tih propalih političara sa kriminalnim grupama.

Apelujemo na nadležne organe da iz navedenih razloga najozbiljnije shvate ovakve vrste pretnji koje su upućene predsedniku države i njegovoj porodici, jer krajnje je vreme za preduzimanje zakonom propisanih mera protiv onih koji ovu mržnju, monstruozne pretnje šalju gotovo svakodnevno. Mi sami smo bili svedoci i žrtve njegovih odijuma.

Nedopustivo je da bilo čija porodica bude zloupotrebljavana zarad političke borbe i ovo nikako ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. Svi zajedno moramo da se usprotivimo i svi zajedno da pomognemo nadležnim organima i nadležnim institucijama da, ponavljam, ovo ne može i ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne mislim naravno da govorim o promenama u odborima, jer to je legitimno pravo svake poslaničke grupe, ali ono o čemu želim da govorim jeste izbor Poverenika za ravnopravnost polova, jer mislim da je važno.

Izvinite, mislio da ste otvorili raspravu. Oprostite.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženo predsedništvo, gospođo Janković, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se naša podrška kao poslaničke grupe ne dovodi u pitanje. Naravno da ćemo u Danu za glasanje podržati Predlog kandidata za Poverenicu za zaštitu i ravnopravnost polova. Reći ću i razloge zbog čega.

Koleginica koja je predsednica Odbora maločas je govorila u uvodnom izlaganju. Dakle, procedure su u potpunosti ispoštovane. Kolega Bačevac je govorio o suštini i jednom širem kontekstu sagledavanja zapravo šta u suštini znači poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Ono što ja želim na samom početku da istaknem jeste jedan citat koji sam našao na sajtu, vašem sajtu, a koji glasi: „Duboko sam svesna da kada govorimo o ravnopravnosti mi zapravo moramo misliti o slobodi, o istini i o sagledavanju stvarnosti u kojoj živi svaki pojedinac među nama. Ukoliko želimo da budemo društvo sa integritetom, moramo imati na umu da mere integriteta i dostojanstva društva u celini zavisi od njegovog odnosa prema pojedincu. Ukoliko želimo da budemo vrednost svake zajednice i svakog društva naša snaga da gledamo jedni u druge otvoreno, odgovorno i uz poštovanje jeste snaga koju ćemo kao društvo ostvariti u nasleđe našoj deci. U tom smislu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nosilac ogromne odgovornosti u ime društva u celini“.

Ovo je vaša izjava, citat koji stoji na sajtu vašeg tima sa kojim zajedno radite. Upravo ovim rečima ja ne bih imao šta da dodam. Jednakost i sloboda, mesto za svakog čoveka u našem društvu su naši temeljni principi. Diskriminacija je nejednakost i protiv nje ćemo se svakako boriti kao društvo uz, nadam se, Poverenicu za ravnopravnost i zaštitu ravnopravnosti, zajedno u narednom vremenskom periodu.

Međutim, današnja rasprava je svakako prilika da i u nešto drugačijem kontekstu govorimo o ovoj temi, da najpre govorimo o stanju u ovoj oblasti društvenog života u Srbiji, da govorimo o ulozi ovog nezavisnog tela i efektima delovanja vas kao Poverenice od trenutka kada ste izabrani do danas, a nadam se i u nekom narednom vremenskom periodu, odnosno ciljevima koje treba zajedno sa vama da ostvarimo i realizujemo u narednom vremenskom periodu.

Naravno, Ustavom Republike Srbije kao i zakonom koji je kolega maločas spomenuo, a to je Zakon o sprečavanju diskriminacije, definisano je da svi uživaju jednaku zaštitu, bez obzira na lične razlike po bilo kom osnovu. Ali, znate, svako društvo ima svoje specifičnosti, svako društvo je na neki način dinamično i naravno da nažalost često postoje različiti oblici diskriminacija.

Zato je zakonom i uveden institut Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji ima, rekao bih, širok krug ovlašćenja i čija suštinska uloga jeste zaštita i preventivna, ali dodao bih da je veoma važan segment vašeg delovanja prevencija diskriminacije, koja kao primarna ali dugoročna mera uvek daje najbolje ishode i najbolje rezultate.

U svakom društvu, pa i u našem, najaktuelnije pitanje kada govorimo o ravnopravnosti jeste ravnopravnost polova. Mislim na ravnopravnost muškaraca i žena, posebno kada su u pitanju zaposlenost, napredovanje u poslu, društveni i politički angažman. Ovde naravno mislim na sve vidove društvene borbe protiv diskriminacije žena, protiv nasilja nad ženama, protiv porodičnog i bilo kog drugog vida nasilja.

Koleginica Marija je pomenula jednu važnu stvar, i ona se tiče parlamenta, tiče se Narodne skupštine Republike Srbije. Ona je govorila u globalu, pretpostavljam, misleći o parlamentima u svetu, ali ja želim da izrazim pre svega lično zadovoljstvo jer je Narodna skupština Republike Srbije danas jedan od pet parlamenata u Evropi po broju pripadnica lepšeg pola. Kao muškarac ću priznati da je to jako važno, jer žene su vrlo često od nas i hrabrije, visprenije i mudrije, i snažnije. Nije to slučaj samo sa parlamentom, već i sa Vladom Republike Srbije, jer, čini mi se, polovinu odgovornih funkcija u Vladi Republike Srbije obavljaju upravo pripadnice lepšeg pola.

Mislim da je to veliki iskorak u demokratskom smislu i mislim da sve to vodi ka nečemu što treba da bude naš zajednički cilj, a imaćemo snažniju, hrabriju, jaču, ali i lepšu Srbiju.

Ono o čemu takođe danas želim da govorim jeste odnos parlamenta prema nezavisnim telima.

Inače, maločas kada sam govorio o pripadnicama lepšeg pola, moram da se vratim na to, pripadnicama lepšeg pola u parlamentu, imam to zadovoljstvo da sam prvi među jednakima u poslaničkom klubu koji broji 50% pripadnica lepšeg pola. Mi iz SPS uvek sa ponosom ističemo da smo prva politička opcija na političkoj sceni Srbije, uz dužno poštovanje drugih, koja je na jednu od najodgovornijih funkcija, a to je gradonačelnika Beograda, upravo predložila ženu. Bila je to Slobodanka Gruden.

Ono što sam želeo da govorim u nastavku jeste odnos parlamenta prema radu nezavisnih tela. Zaboravlja se, čini mi se, vrlo često, a tu želim da napravim digresiju i poređenje iz jednog prethodnog perioda i prethodnog saziva, treba uvek afirmisati uvek ono što je bilo dobro u prethodnom vremenskom periodu, ali treba izvući pouke iz onoga što je bilo loše, a bilo mnogo toga lošeg koje upravo učinjeno od strane jednog dela opozicije. Zato želim da govorim o odnosu parlamenta najpre prema radu nezavisnih tela.

Zaboravlja se ovde i zaboravljala se u tom periodu jedna suštinska stvar, mi smo poslanici, legitimno izabrani predstavnici građana, neko ko je dobio poverenje i mandat građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, i na nama je pre svega da pomognemo nezavisnim telima, da ojačamo i osnažimo nezavisna tela, a ne da nezavisna tela guramo u politički ring, jer oni nisu politički akteri. Naš posao je da podržimo nezavisna tela, da rade po zakonu, a ne da tumačimo proizvoljno, pojedinačno zakone, kako je to bilo u prethodnom sazivu, u trenutku kada je kome i kako odgovaralo i da teramo nezavisna tela da to isto čine, jer to nije ni fer, ni korektno, ni pošteno, to nije uloga nas parlamentaraca.

Kada je reč, opet na drugoj strani o odnosu nezavisnih tela prema parlamentu, nas, gospođo Janković, apsolutno ne interesuje da li vi pripadate nekoj političkoj partiji ili ne. To je za nas nebitno. Za nas je mnogo važno da ste vi posao za koji ste preuzeli odgovornost obavljali i odgovorno i ozbiljno i posvećeno i da su iza vas rezultati. Lično sam imao priliku da sarađujem sa vama i dok ste obavljali poslove državnog sekreta, na moje zadovoljstvo, i imao sam priliku da učestvujem zajedno sa vama na okruglim stolovima u periodu kada ste obaljali posao Poverenika i sa sigurnošću mogu reći da su rezultati vašeg rada vidljivi.

Ono što je važno jeste da ste kao predstavnik nezavisnog tela imali odgovoran odnos prema parlamentu, prema dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto ovo pominjem? Vi ste uvek bili spremni da date odgovore na pitanja koja postavljaju poslanici, da podnosite izveštaje, a imali smo, recimo, ne tako davno, priliku da imamo Zaštitnika građana, mislim, koji je takođe izabran ovde u parlamentu od strane poslanika, on se umesto svojim poslom više bavio politikom. Parlamentarce i nas narodne poslanike, da tako kažem, uvažavao je toliko da nas nije udostojio ni da dolazi na sednice odbora, niti da odgovara na pitanja koja poslanici postavljaju na sednicama odbora, a vezana su za izveštaj o radu. Pojavio se u parlamentu onog trenutka, u skupštinskom holu kada je započeo političku kampanju.

Dakle, mi smo vama zahvalni pre svega na odgovornom odnosu koji imate prema parlamentu i ubeđeni smo da ćete taj odnos zadržati i u narednom vremenskom periodu.

Mislim da je ključna reč kada u bilo kom kontekstu govorimo o ovoj temi na današnjoj raspravi pristojnost. Govorim o potrebi pre svega da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako ne bi imali nasilje, kako bi nastavili da idemo putem koji mi želimo, a to je da postanemo pristojna država u kojoj ćemo moći pristojno i civilizovano da komuniciramo i ova vladajuća koalicija je, podsetiću i vas i javnosti i kolege, u prethodnom vremenskom periodu delima, a ne rečima, ne floskulama, pokazala da joj je stalo do pristojnosti, ali i u istoj meri da uvažava princip odgovornosti. Dakle, nije se bežalo nikada od odgovornosti, nisu se prikrivale greške, nisu se plasirale laži i u tome i jeste suština reči pristojnost. Odgovorno obavljati posao za koji ste preuzeli odgovornost, ali i biti odgovoran i za svoje greške, imati odgovornost za ono što je učinjeno.

Ovo što smo učinili zajedno u prethodnom vremenskom periodu po nama je veliki napredak u srpskoj politici u kojoj godinama unazad apsolutno niko ni za šta nije bio kriv i to je samo dokaz potvrde i pokazatelj da postajemo pristojno i odgovorno društvo. Ne treba da mi budemo samo predstavnici stranaka i predstavnici poslaničkih grupa. Mi treba kao narodni poslanici da budemo primer za čitavo društvo.

Razumem, zapravo ne razumem, ali shvatam šta se dešavalo u prethodnom vremenskom periodu i kada je reč o onome što sam rekao da je loše iskustvo i da iz svega toga treba izvući pouke jer manjak političke moći i uticaja doveo je do najprimitivnijeg ponašanja, do siledžijskog i nasilničkog ponašanja i u parlamentu, ali i van parlamenta od strane jednog dela opozicije. To je do vokabulara do koji odavno prevazilazi političke okvire i onda se postavlja jedno ključno pitanje. Maločas smo govorili o pripadnicama lepšeg pola koje obavljaju odgovoran posao. Novinarke takođe obavljaju jedan krajnje odgovoran i ozbiljan posao, pogotovo danas u periodu kovida kada je svaka informacija za građane Srbije od izuzetne važnosti i od izuzetnog značaja. Da li recimo novinarke „Pinka“ treba da brinu za svoju bezbednost nakon dešavanja ispred Televizije „Pink“?

Podsetiću vas, pristalice jednog dela, nazovite, lidera opozicije, fizički su nasrnule na novinarke, a nakon toga, na konferenciji za novinare, vrlo otvoreno saopštili da, parafraziraću – kada dođemo na vlast, mada vrlo teško, ugasićemo vašu televiziju, zapravo – vaša televizija neće postojati.

Inače, njihova hrabrost uglavnom se svodi kroz tu Tviter ili Fejsbuk politiku, kroz sramne poruke koje su upućene novinarkama, ali koje su upućene i premijerki, koje su upućene i ostalim predstavnicima Vlade Republike Srbije. Dakle, najsramnije, beskrupulozno i za svaku osudu.

Onda, znate, sledi onaj period političkog marketinga, slede deca, slede suze, deo političke kampanje, pri čemu zaboravljaju suštinsku stvar, a to je uzrok. Znači, bave se posledicom, pokušavaju politički da profitiraju, ali zaboravljaju šta je uzrok.

Od političara se očekuju rešenja. Kada ulazite u politiku, vi ne pitate svoju decu da li ćete da uđete u politiku ili ne, već tu odluku donosite sami. Građani od političara očekuju rešenja, a ne sažaljenje. Ako ste želeli da pokažete da ste drugačiji od tog tamo jednog dela opozicije, onda ste trebali i mogli na vreme nešto konkretno da uradite. Govorim namerno ovo, jer je vezano za temu, izuzetno je vezano za temu. Dakle, mogli ste da pokažete da ste drugačiji i da kao, recimo, tzv. lider samozvane opozicije, pozovete svog saborca i kažete, najmanje što možete je da uputite izvinjenje predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, jer ste fizički nasrnuli na nju, a reč je o jednoj dami. Najmanje što možete je da uputite izvinjenje novinarkama „Pinka“ ili da uputite izvinjenje onim mučenim penzionerima koje ste tu snimali i svašta im rekli u periodu kada je Krizni štab doneo rigidne mere, a vi ste te rigidne mere prekršili i sedeli pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Da ste to uradili, možda bi vam neko danas i poverovao. Pošto niste, onda je sve to politički marketing i politička magla.

Gospođo Janković, želim samo još jednu stvar da kažem, na samom kraju. Ja znam da ovo možda nije popularno, ali prosto moram da kažem. Vas su 2016. godine proglasili najvećim homofobom od strane neke populacije. Zašto sam ovo rekao? Pre nekoliko dana je u parlamentu održana sednica, kolega, Odbora kojim vi predsedavate, nakon toga konferencija za štampu i najavljeno da će u parlament stići jedan zakonski predlog. Znate, demokratija nikada ne može biti nametanje volje manjine nad većinom. To nije demokratija. I razlog je nastavak evropskog puta, jel tako, kolega, Srbije. Jesmo mi za evropske integracije i smatramo da treba implementirati evropske standarde kako bi bili uređeno društvo, ali mnoge stvari na putu evropskih integracija mi činimo upravo zbog nas samih, ne zbog Evrope, zbog generacija koje će doći, zbog naše dece, kako bi imali normalno uređenu i pristojnu državu.

Zato mislim da u trenutku kada dnevno imamo pet do šest hiljada obolelih od kovida, ali i da nemamo kovid, imamo situaciju da su podaci takvi da u godini, upravo zbog starosne strukture stanovništva, nestane jedan veći grad, mislim da u ovom trenutku nema mesta da razgovaramo i pokrećemo ovakvu inicijativu i ovakvu temu. I molim vas da na to odreagujete na adekvatan način, jer malo čas sam rekao – demokratija nikada ne može biti nametanje volje manjine nad većinom, jer to bi onda bila diskriminacija nas koji mislimo drugačije. Reč je o zakonu o istopolnim brakovima. Nadam se da će biti prilike i da o tome razgovaramo.

Na samom kraju, pošto je vreme isteklo, zahvaljujem kolega Orliću što ste mi produžili 11 sekundi, svakako ćete, gospođo Janković, u danu za glasanje imati našu podršku. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, kolege i koleginice, najpre pitanje za ministarku pravde. Optužnica protiv bivših pripadnika OVK, koliko je meni poznato, ima 70 strana i nije u potpunosti i u celosti objavljena. Lista svedoka je takođe zatamnjena, sva imena su precrtana. Kada će biti obnarodovano i jedno i drugo i kada to bude učinjeno, šta je plan Ministarstva, da li postoji plan Ministarstva i Vlade Republike Srbije da preduzme nešto u vezi zaštite svedoka i eventualnog pojačanja dokaza? Cilj je, naravno, da se podrži sud, da se ne ponovi slučaj Haradinaj, svedoci su pobijeni, nije to moja konstatacija, to je i sudsko veće potvrdilo. Da li Vlada razmatra mogućnost da formira neku grupu ili tim koji će time da se bavi, jer je javnost veoma zainteresovana? Mi smo kao država pokazali spremnost za saradnju, valjda zauzvrat možemo očekivati pravdu i istinu, a to je konačno da bude sankcionisana ta vrhuška, jer očigledno se ne ide u dubinu.

Uz to, molim vas da, evo, dajem vam priliku, maločas niste imali mogućnost, da odgovorite na pitanje koje je postavio gospodin Marković – kada će tužilaštvo konkretno reagovati?

Sledeće pitanje vrlo konkretno za ministra prosvete – da li Ministarstvo prosvete vrši analizu usklađenosti redovnih školskih programa sa sadržajem onlajn sistema obrazovanja i koliko ova vanredna situacija izazvana kovidom utiče na kvalitet obrazovanja? Još jedno, po meni, izuzetno važno pitanje – kakav, po vašem mišljenju, može biti uticaj onlajn nastave na socijalizaciju dece?

Treće pitanje za novog ministra koji je dobio zaduženje da se bavi pitanjem problema nedovoljno razvijenih opština u Srbiji – da li će Vlada doneti novi program podsticaja regionalnog razvoja i razvoja nedovoljno razvijenih opština, koji će sprovoditi vaš kabinet? Drugo pitanje, opet vezano za prvo – da li vi kao ministar zadužen za razvoj nerazvijenih područja već imate projekte za zaustavljanje devastacije malih sredina i za obezbeđenje boljih uslova života u nedovoljno razvijenim područjima u Srbiji?

Nastaviću u narednih tri minuta. Zahvaljujem.
Gospodin Tončev je u odgovoru na pitanje pomenuo EU, a to je nešto što me brine u ovom trenutku i tim povodom želim da postavim pitanje predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova. Naime, šef diplomatije EU, gospodin Borele je izjavio da od Srbije očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima EU kako naša evropska perspektiva ne bi bila narušena.

Ako sam ovu izjavu dobro razumeo, ona se odnosi na spoljno političke partnere Srbije, odnosno na neki način ovo sam razumeo i kao uslovljavanja Srbije da se opredeli za jednu stranu, za EU ako želi da postane punopravan član. Ova izjava se može smatrati i zadatim uslovom koji moramo da ispunimo. Srbija je slobodna i nezavisna država, samostalna država, vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana.

Srbija svakako ima cilj da postane punopravan član EU, ali Srbija želi da zadrži i tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i SAD i sa Kinom i sa Rusijom, jer period kovida je pokazao da kada je teško možete da računate na dve stabilne i sigurne stvari, a to su najpre sopstveni resursi, a onda odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

U vezi sa ovim konstatacijama pitanje bih postavio predsednici Vlade, a tu je i ministar spoljnih poslova. Dakle, imajući u vidu poziciju Srbije u Evropi i svetu s jedne strane i naš državni nacionalni interes, s druge strane da li smatrate da se nekako prepliću interesi i ciljevi koji se žele postići između EU koja poseduje po pitanju Kosova i Metohije u dijalogu i recimo nove američke administracije? Da li očekujete, da li se po vašem mišljenju može desiti da nova američka administracija promeni diskurs svoje spoljne politike prema Srbiji?

Mi znamo i to je predsednik Srbije vrlo jasno rekao nakon izbora novog predsednika SAD da mi želimo da zadržimo dobre odnose sa SAD, da će Srbija poštovati Vašingtonski sporazum. Postavlja se pitanje da li je prištinska strana spremna na to.
Predsednice Vlade, u potpunosti se slažem sa vama kada kažete da Srbija….
(Isključen mikrofon)
Sad moram ponovo. Iskoristiću svoja dva minuta. Vratite mi vreme.
Skratiću.

Još jednom najpre da zahvalim predsednici Vlade Republike Srbije i da ponovim da se u potpunosti slažem sa njom kada kaže da Srbija treba da nastavi putem koji je trasirao predsednik Republike Srbije, a to je iskren odnos sa partnerima.

Druga stvar koju sam maločas rekao, da se takođe u potpunosti slažem kada govorite o važnosti i značaju jednog vizionarskog projekta predsednika Republike, a to je „Mini šengen“, i rekao sam da je to nešto što je lekovito za čitav region, i ako postoji jedan deo opozicije koji to ne shvata, ali ne treba gubiti vreme na to.

Ministre spoljnih poslova, u pravu ste kada kažete, Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu i jeste faktor stabilnosti. I mir i stabilnost u regionu i prosperitet, dobrosusedski odnosi, to jeste prioritet trenutno, kada govorimo o regionalnoj saradnji. To je jasno, to je vidljivo i prepoznatljivo.

Takođe, u potpunosti ste u pravu i to je takođe veoma važno, da danas Srbiju svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog i stabilnog partnera. Rekli ste, i u pravu ste, nekada nismo mogli sa velikima da razgovaramo. Kada dođete u SAD, vi ne možete da razgovarate. Recimo, 2011. ili 2012. godine niste mogli da razgovarate o suštinskim političkim pitanjima, kada govorimo o nacionalnim i državnim interesima. Možete, ali sa „staferima“. Mi smo danas u 2020. godini u situaciji da predsednik Srbije je razgovarao sa predsednikom SAD i potpisao bilateralni sporazum, ne trilateralni, bilateralni sporazum između dve države.

Zahvaljujem na odgovorima, zahvaljujem na spremnosti Vlade da danas bude u parlamentu i potpuno sam ubeđen da će zadržati ovako odgovoran i ozbiljan odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ministar i gospodin Marković su u uvodnom izlaganju rekli da je reč o zajmovima ukupne vrednosti 700 miliona evra i sam iznos dovoljno govori i ciljevi koji se žele postići realizacijom ovih zajmova govori o samoj važnosti i značaju.

Želim pre nego što počnem priču o zajmovima i o svakom zajmu pojedinačno da kažem da ono što je danas suštinski najvažnije u Srbiji, jeste da svako od nas ko je preuzeo određenu odgovornost i obavezu počev od predsednika Srbije, Vlade Republike Srbije, ministara, poslanika, ma koliko su teške okolnosti i sa ma koliko teškim izazovima se suočavamo, radi svoj posao na najbolji mogući način.

Predsednik Srbije je juče obišao izgradnju jedne veoma važne ambulante, naravno, očekujem da će to naići na kritike tog tamo jednog dela opozicije. Mada, neka ih, neka oni žive u zabludi, prosto, znate, neshvatljivo je i ne razumem, šta je to što su očekivali da u periodu Kovida predsednik bude u izolaciji, da Vlada zatvori svoju zgradu i da radi on-lajn ili da mi radimo on-lajn, ali verovatno bi i tada postojale kritike.

Dakle, veoma je važno da u ovim teškim okolnostima svako od nas radi posao za koji smo preuzeli odgovornosti i to u najboljem interesu građana.

Druga stvar, gospodine ministre, vaše prisustvo u parlamentu već druga ili treća nedelja, jel tako, najpre smo imali izmene i dopune Zakona o budžetu, pa zajmovi, pa pre toga još jedan set zakonskih predloga, je potvrda da ova Vlada, kada je reč o fiskalnoj politici ima jedan odgovoran i ozbiljan pristup i vodi politiku, mi sad moramo svi da nosimo maske, jer smo usvojili takav zakon i poštujemo zakon, naravno, ali vodimo politiku bez maske. Dakle, i onda kada je teško uvek otvoreno pred građane sa konkretnim činjenicama, pokazateljima i onda kada je teško uvek otvoreno ne ostavljati probleme po strani, nego ići u susret problemima i rešavati ih.

Tačno je, danas govorimo o zajmovima. Zajam jeste zaduživanje, ali mi ovim ne zadužujemo Srbiju, zapravo ne ostavljamo obavezu generacijama koje dolaze, već ulažemo u nešto konkretno, nešto od čega će svi imati koristi. Pri tome se vodi računa o interesu građana, vodi se računa o javnom interesu, ali ono što je suštinski najvažnije, vodi se računa da se sačuvaju teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo. Upravo o tome smo mnogo puta do sada govorili kroz reformski kurs Vlade, čiji su temelji postavljeni 2014. godine.

U pitanju su zajmovi koji su projektovani budžetom Republike Srbije, Zakonom o javnom dugu, zajmovi koji ne remete budžetske okvire, niti projektovani nivo javnog duga što govori opet o odgovornom, ponavljam, i ozbiljnom pristupu kada je reč o fiskalnoj politici.

Reč je o zajmovima koji će, prva dva zajma koji će najpre doprineti jedom kvalitetnijem, pomoći da dođemo do jednog kvalitetnijeg odgovora i kao društvo, ali i zdravstvena struka da dođe do jednog kvalitetnijeg odgovora u borbi protiv Kovid-19, a drugi deo zajmova ima, rekao bih, i strateški i dugoročni cilj, što je od velike važnosti i značaja. Drugi deo zajmova se tiče konkretnog ulaganja u infrastrukturne projekte. U konkretnom slučaju, kada govorimo o ovim zajmovima, kao što je o tome već bilo reči, projekti iz oblasti vodosnabdevanja, prečišćavanja voda i energetske efikasnosti.

Naravno da je pitanje broj 1. u ovom trenutku svakako borba protiv Kovida. Situacija u Srbiji jeste teška, ali situacija u Srbiji nije teška zbog Aleksandra Vučića ili zbog Vlade Republike Srbije ili zbog nas koji danas sedimo ovde i govorimo o ovim izuzetno važnim zajmovima, situacija je teška u čitavom svetu jer čitav svet, pa naravno i Srbija i Evropa se suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom kakav do sada nije viđen i čiji se kraj nažalost još uvek ne nadzire.

Mi zapravo ovde govorimo o budućnosti Srbije i govorimo o tome kako i na koji način i šta je to što možemo da učinimo da sačuvamo svaki život u Srbiji, život svakog građanina u Srbiji.

Niko ko je svestan situacije u kojoj se Srbija danas nalazi ne može da ospori odgovoran i ozbiljan pristup državnog rukovodstva, ali i celokupne zdravstvene struke kada je reč o borbi protiv sputavanja negativnih posledica korona virusa.

Brzo i odlučno se reagovalo i pokazalo se da je to jedini način da se suočimo sa ovim problemom. Mnogi su zamerali da je Srbija imala nešto rigidnije mere naspram drugih država u Evropi, a onda su i druge države u Evropi primenjivale iste te mere. Kritike smo imali i od strane jednog dela opozicije da je Krizni štab i mi zajedno sa Kriznim štabom primenjivali rigidne mere da bi danas oni predlagali iste te mere. Mere ne možete unapred doneti i ne možete unapred predvideti situaciju.

Sve mere koje su do sada donete, donete su uz saglasnost i u dogovoru sa strukom. U ovakvim okolnostima, teško je građanima Srbije. Ja razumem strah. Strah je prirodna pojava. Ali je vrlo važno da građani Srbije shvate da ovo zaista jeste borba za budućnost i jeste borba za život svakog građanina Srbije. Nemoguće je u ovakvim okolnostima i u ovakvoj situaciji, suočeni sa ovakvim zdravstvenim izazovom, imati potpuno zadovoljstvo svih. Ali je važan ishod.

Nažalost, mi uvek treba da se sećamo onih koji su u periodu koji je iza nas, a i danas, izgubili živote upravo zbog korona virusa, ali uvek sa ponosom treba da ističemo i koliko je života spašeno. I na to treba da budemo ponosni.

Velika snaga upravo efekata mera koje je doneo Krizni štab zajedno sa državnim rukovodstvom je dala dodatnu sigurnost i stabilnost građana Srbije.

Nažalost, više puta smo upućivali apele, molili, da se situacija vezana za Kovid 19 ne politizuje, da pokušamo da to ne svodimo na političke okvire. Jer, bilo bi dobro ako bi mogli da politizaciju Kovida 19 u ovom trenutku stavimo u karantin. Biće prostora i vremena da se politički nadmećemo i sa opozicijom i da čujemo i njihovo mišljenje, njihove sugestije, njihove predloge. Ali, ja zaista ne poznajem i nisam čuo ni u jednoj državi u svetu, u Evropi, bilo koja politička partija koja predstavlja opoziciju da se danas, u trenutku kada se suočava sa najvećim zdravstvenim izazovom, takmiči sa svojim predsednikom ili sa svojom vladom, jer su svi svesni činjenice da samo imaju jedan zadatak i da svi zajedno imaju samo jedan jedini cilj.

Neću previše pažnje da posvećujem tom nazovite delu opozicije, ali moram da kažem da i danas, nažalost, postoje u Srbiji oni koji žele politički da profitiraju upravo na ovoj temi. Ko su oni koji žele politički da profitiraju? To su isti oni koji nisu imali hrabrosti da učestvuju na izborima, koji su se opredelili za onaj očajnički i gubitnički potez, jer je to bio jedini izlaz iz njihove bezizlazne političke situacije u kojoj su se našli, a to je bojkot. To su isti oni kojima je danas važnije da dođu do Javnog servisa, da razgovaraju sa menadžmentom Javnog servisa, jer, zaboga, imaju nešto mnogo važno da saopšte, nisu dovoljno prisutni u medijima pa imaju nešto mnogo važno da saopšte, a pri tome su spremni da novinare, ne shvatajući koliko je to važno u ovom trenutku, koliko je informacija u ovom trenutku važna, i umesto da imaju poštovanja prema novinarima koji odgovorno i ozbiljno i posvećeno rade svoj posao, oni danas novinare dele na podobne i nepodobne i smatraju da su dovoljno stručni i kvalifikovani da kažu ko je novinar a ko nije novinar. To su isti oni zahvaljujući čijoj politici i ideologiji imamo najbeskrupuloznije napade na ljude koji danonoćno rade u Kriznom štabu, poput dr Kona, najbeskrupuloznije napade u Vojvodini, kroz natpise, kroz poruke, i to samo nekoliko stotina metara od kovid ambulante u kojoj se, prema nekim podacima, preko 400 građana Novog Sada pregleda u toku jednog dana. Dakle, zaista sramno, beskrupulozno, ne znam kako bih ih drugačije nazvao.

Kao što sam malo čas rekao, to su isti oni koji su najpre kritikovali nas koji smo podržali rigidne mere Kriznog štaba i državnog rukovodstva, a potom nas kritikovali zašto ne uvodimo rigidnije mere. A u periodu kada smo uveli te mere, te iste mere su oni kršili, tako što su dolazili ovde pred Narodnu skupštinu, sedeli na stepeništu, jer ulazak u Narodnu skupštinu je u bližoj i daljoj budućnosti za njih pluskvamperfekat, davno prošlo vreme. Ali, dobro, rekao sam da ne želim previše da se bavim njima, neka žive u zabludi.

Ja bih rekao, kada su oni u pitanju, nisam ja dovoljno kvalifikovan i stručan, ali ću pokušati da definišem to na jedan drugačiji način. Mislim da je tu u pitanju jedna druga vrsta virusa, a to je virus političkog preživljavanja, panike i straha. Ali, kažem, neka ih, neka žive i dalje i zabludi.

Ono što je suštinski najvažnije u ovom trenutku kada je reč o Srbiji, kada je reč o borbi protiv kovida je solidarnost i jedinstvo. Važno je da se građani kao i do sada ponašaju odgovorno, ozbiljno, racionalno, da poštuju pre svega preporuke struke. Važan je lični stepen odgovornosti svih nas zajedno, kao što je koleginica Snežana Paunović tokom jučerašnjeg dana i zasedanja rekla, ako smo mi usvojili zakon onda hajde da pođemo najpre od nas samih pa da taj zakon poštujemo, a poštovaćemo ga tako što ćemo nositi ove maske jer to je najmanje što možemo da učinimo, ne zbog nas, nego zbog drugih jer na taj način ćemo zaštiti i druge.

Dakle, važno je jedinstvo, jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena i važno je da bar oni koji imaju razuma shvate da imamo samo jednu zajedničku borbu koju moramo zajedno da pobedimo i jedan zajednički cilj koji moramo zajedno da ostvarimo i zato je važno da građani Srbije u ovom trenutku veruju struci i da veruju našoj državi Srbiji.

Što se tiče konkretno dva zajma koja se tiču Kovida 19 reč je o prvom zajmu koji Republika Srbija uzima od Banke za razvoj Saveta Evrope za finansiranje javnog sektora radi ublažavanja posledica kovida, koji se odnosi na dodatnu podršku zdravstvenom sektoru za pokriće drastično uvećanih troškova nabavke sanitetskom materijala, lične zaštitne opreme, medicinske i druge opreme, potrošnog materijala u cilju borbe protiv korona virusa. Takođe, iz ovog zajma će se finansirati i kupovina farmaceutskih i medicinskih proizvoda, kao i poboljšanje zaštitnih mera u bolnicama, uključujući i zaštitnu odeću, maske, rukavice i opremu. Krajnji korisnici zajma biće naravno građani Srbije, a posebno osobe zaražene Kovidom 19, pre svega stariji od 65 godina sa hroničnim bolestima kojima je potrebna lekarska pomoć, kao i podjednako izloženo medicinsko osoblje.

Drugi zajam, koji Republika Srbija danas uzima od Međunarodne banke za obnovu i razvoj treba da dopunu finansijske potrebe za tekuće aktivnosti i investicije kako bi se doprinelo većoj sposobnosti zdravstvenog sistema za hitno reagovanje takođe kada je reč Kovidu 19. To će biti postignuto kupovinom dodatne neophodne opreme, izgradnjom kapaciteta za nadzor i pružanje tehničke podrške uključujući i obuku medicinskih radnika za pružanje nefarmaceutskih intervencija, zatim za komunikaciju, podršku u borbi protiv kovida.

Konkretno rečeno, ovaj projektni zajam će finansirati aktivnosti koje imaju za cilj ograničavanje lokalnog prenosa Kovida 19, čime se ublažavaju ili potpuno izbegavaju posledice pandemije.

Ovaj zajam treba da obezbedi jačanje i informacionog sistema za upravljanje u zdravstvu, čime bi se olakšalo evidentiranje i pravovremena razmena informacija o Kovidu. Takođe, projekat će omogućiti i uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid 19 laboratorije, u okviru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu i Kliničkog centra u Kragujevcu, čime će se povećati dnevni obuhvat testiranja. Naravno da će poslanička grupa SPS podržati ova dva predloga.

Jedan broj sporazuma kao što sam rekao o zajmovima iz seta ovog zakona odnosi se već na započete projekte energetske efikasnosti. Maločas je kolega govorio o tim projektima. Prvi je Sporazum o zajmu između KFV i Republike Srbije za projekat energetska efikasnost u objektima javne namene, faza – 2, drugi takođe sa istom bankom, Nemačka razvojna banka za realizaciju pete faze projekta, rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji i treći je programski zajam od banke za razvoj Saveta Evrope za projekat energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti.

Realizacija ovih projekata govori u prilog suštinskog opredeljenja Srbije da se dugoročno posveti racionalizaciji, odnosno smanjenju utroška energije za privredu i život ljudi uopšte, za funkcionisanje društva. Znamo da su energetski resursi na planeti, pa i u našoj zemlji ograničeni, a neki neobnovljivi. Znamo da postoje i obnovljivi izvori energije kojima se mogu supstituisati tradicionalni energenti kao što su voda, ugalj, nafta i prirodni gas. U tom smislu Srbija se uključuje u realizaciju dosta značajnih projekata koji se tiču efikasnog trošenja energije, a s tim u vezi i sa zaštitom životne sredine.

Što se tiče rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji – faza 5, projekat koji će se finansirati kreditom koji Republika Srbija uzima takođe od Nemačke razvojne banke, realizacija projekata iz navedenog zajma upravo ima za cilj poboljšanje stanja postojećih energetskih postrojenja. Tu mislim na rehabilitaciju daljinskog sistema grejanja koji zbog istrošenosti ima velike energetske gubitke i svakako je jedan od važnih poslova u energetskom sektoru kojim se unapređuje i energetska efikasnost i zaštita životne sredine.

Maločas je gospodin Marković pomenuo i obzirom na vreme skratiću, pa ću reći samo još ovo. Ovi zajmovi konkretno su usmereni ka lokalnim samoupravama i to je takođe od suštinske važnosti i značaja.

Dakle, obuhvaćene su toplane pojedinih lokalnih samouprava, izabrane na osnovu poziva Ministarstva rudarstva i energetike koji je sproveden još 2017. godine i 2018. godine. Konačni učesnici u ovom projektu su Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš, Pirot. Verujemo da će najveću korist od realizacije ovog projekta imati upravo građani ovih sredina, a ne treba zanemariti korist po životnu sredinu koji zagađuje velik broj malih toplana i kućnih ložišta.

Na samom kraju, nije predsednik parlamenta tu pa mi nećete nadam se, skratiti vreme, jer kad je predsednik parlamenta oni uglavnom skraćuju vreme, ako dozvolite još 20 sekundi da iskoristim vaše prisustvo.

Dakle, suština koju danas kao poruku treba poslati građanima Srbije i javnosti jeste da Srbija zbog zdravstvenog izazova sa kojim se suočava, zbog korone nestaje. Naprotiv, u svim sektorima gde je to moguće idemo razvojnim putem, novim ulaganjem, investicijama koje znače i nova zaposlenja. I danas je Srbija veliko gradilište i biće kroz realizaciju projekata o kojima danas govorimo, jer ovaj deo privrede nosi razvoj i značajno doprinosi pre svega ublažavanju posledica Kovida 19, koji je promenio sliku sveta u svim, nažalost segmentima života.

Još jednom, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće ovaj predlog.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća koalicija je uvek imala spremnost i volju da sasluša sugestije i predloge jednog dela opozicije, zapravo čitave opozicije ali ovde namerno ističem – jednog dela opozicije, kada je reč o izbornim uslovima.

O tome smo razgovarali i na Fakultetu političkih nauka, iako ne znam zašto smo razgovore vodili tamo, jer takvi razgovori se vode u institucijama sistema, vode se u parlamentu, razgovarali smo i u okviru međustranačkog dijaloga i u tim razgovorima i vladajuća koalicija ali i radna grupa Vlade Republike Srbije pokazala je jedan odgovoran, ozbiljan i posvećen pristup. Radna grupa se nije deklarativno i formalno bavila ovim pitanjem, već vrlo konkretno i predložila konkretne izmene i dopune zakona.

Jedan deo vladajuće koalicije je ove razgovore shvatio kao farsu, kao priliku da zavarava javnost, da bi sebe u tom trenutku predstavio kao žrtvu, iako su znali da je samo jedan izlaz iz njihove političke situacije, a to je očajnički i gubitnički potez, koji su i preduzeli – bojkot izbora. Nisu njih interesovali izbori, nisu njih interesovali izborni uslovi, njih je interesovalo samo jedno – da se predstave kao žrtve i da pokušaju da, ako je moguće, bez izbora dođu do vlasti i privilegija. Dok su predstavnici vladajuće koalicije o ovim važnim temama razgovarali u institucijama sistema, jedan deo tamo neke opozicije je o tome razgovarao u hotelskim lobijima.

Inače, kakvi su to razgovori ako taj jedan deo opozicije dođe na jedan sastanak i kaže – ili 42 zahteva ili bojkot. Izvinite, to nije prostor za dogovor, to nije prostor za bilo kakvo kompromisno rešenje.

Najveći deo onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga je zapravo sve, jer ja imam ovde agendu, učestvovao sam u razgovorima i sve ono što smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga je implementirano. To je bio stav i evropskih parlamentaraca koji su učestvovali u razgovorima i koji su rekli da je postojao jedan konstruktivan pristup, da je napravljen jedan kvalitativan iskorak napred, koji vodi ka demokratskom duhu.

Zašto sam ovo napravio kao uvod za pitanje koje želim da postavim vama, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije? Iz jednog prostog razloga, jer se poslednjih dana u javnosti ponovo pokušava od tamo nekog dela opozicije napraviti atmosfera u kojoj će oni biti žrtve. Između ostalog oni, predsedniče, kažu da ste vi rekli da ste protiv dijaloga i da ste protiv razgovora o izbornim uslovima.

Ja znam da to nije bila vaša konstatacija, ali mislim da je važno da zbog građana Srbije, da zbog javnosti, odgovorite da li ste to rekli na takav način ili ste rekli da Narodna skupština Republike Srbije kao najviši organ zakonodavne vlasti ima svoju dinamiku, ima svoje prioritete i onog trenutka kada bude realizovala ono što je dogovoreno će doneti adekvatne odluke i u tom kontekstu.

Znam i imam informaciju, gospodine predsedniče, da su vam se obraćali i gospodin Bilčik i gospođa Tanja Fajon. Tanja Fajon, koja je bila vrlo aktivna u izborima u Srbija, i ne samo parlamentarnim izborima, već, ne znam da li je gospodin Birmančević tu iz SNS, već i kada je reč o lokalnim izborima u Šapcu, što je za mene lično nezamislivo. Za mene je nepojmljivo da neko tumači i analizira u negativnom kontekstu izlaznost izbora na parlamentarnim izborima u Srbiji, gde je bila izlaznost oko 50%, a izabran je za evropskog parlamentarca prilikom izlaznosti od 28%. Dakle, nije ona osvojila 28%, nego je učestvovala i izabrana na izborima gde je izlaznost bila 28%.

Da li su oni u tom pismu, gospodine predsedniče, navodili bilo kakav datum i bilo kakav rokove i sa kime mi to, gospodine predsedniče, u periodu koji je pred nama treba da razgovaramo? Sa vanparlamentarnim strankama? Pa njih je danas mnogo. Da li mi treba da zadovoljavamo sve njih da bi imali nekakve idealne izborne uslove iako oni nisu menjani od 2008. godine, nego su se tek prošle godine setili da o tome treba da razgovaramo. Nemojte na takav način da potcenjujemo i da degradiramo građane Srbije jer naše društvo i građani imaju sposobnost da prepoznaju prave vrednosti i šta hoće i kakvu Srbiju hoće i kakvu Srbiju žele i to su rekli na parlamentarnim izborima. Da li treba da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima? Nemamo mi nikakav problem da saslušamo i njihove sugestije i predloge. Poštujemo mi i gospodina Kukana i gospodina Flakenštajna…

Samo još pola minuta. Vi meni uglavnom uskraćujete vreme.

(Predsednik: Kako uskraćujem. Sada je pet i 35.)

Čini mi se da to samo činite meni. Odbijte mi od onih 20 minuta kasnije kada budem govorio. Još samo pola minuta. Šalim se naravno. Samo još 20 sekundi. Nemamo mi problem da saslušamo i njihove sugestije i predloge, ali, gospodine predsedniče, dajte da prestanemo i dajte da onemogućimo da neko vređa srpsku demokratiju. Nemamo problem da saslušamo i nevladin sektor, ali ne može nevladin sektor da bude organizator i moderator takvih razgovora i da nam na neki način vežu ruke, da od nas traže da izađemo sa konkretnim stavom, da sebi dižu cenu, na taj način nama vežu ruke, a opet nemamo stav u tom trenutku jednog dela opozicije koji je tada bio parlamentaran.

Ako možete molim vas, pošto Poslovnik to dozvoljava, ne morate pisano da odgovorite, nego možete odmah ukoliko ste u mogućnosti da date odgovor. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima i saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, najpre, gospodine ministre, raduje nas svaki vaš dolazak u Skupštinu, jer, evo, od početka mandata i u prethodnom mandatu prilikom svakog dolaska vi ste saopštavali dobre rezultate i dobre vesti za građane Srbije o to je pokazatelj jednog odgovornog, ozbiljnog i posvećenog pristupa kada je reč o fiskalnoj politici.

To je, zapravo, nastavak onog puta koji je trasiran još 2014. godine kada su postavljeni temelji reformskog kursa Vlade Republike Srbije, nepopularni, mnogo puta do sada smo govorili o tome, nepopularni, hrabri potezi, potezi koji ne vode ka političkom marketingu i političkom rejtingu, ali nešto što jeste realnost i da nije bilo toga Srbija danas ne bi bila snažna, ne bi mogla da odgovori na izazove sa kojima se suočava, Srbija danas ne bi imala zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, život i ekonomija, a ne spisak lepih želja i ono što bi građani želeli da čuju, ne ono što bi nas vodilo kao put ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom sunovratu.

Danas je pred nama pet zakonskih predloga ili izmena i dopuna zakona. Vi znate, gospodine ministre, svaki zakon se može politizovati i o svakom zakonu možete govoriti sa političkog aspekta, ali ovde govorimo o isuviše, rekao bih, stručnim zakonskim predlozima i nema prostora za politizaciju, već za konkretne stavove, razloge koji postoje da bi se ovi zakonski predlozi i podržali.

Mi smo, naravno, kao poslanički klub vrlo studiozno i sistematično sagledali svih pet zakonskih predloga. Naravno, imaće podršku poslaničke grupe SPS. Ja ću pokušati da navedem i konkretne razloge.

Dakle, najpre reč je o setu zakona kojim se unapređuje sektor fiskalne politike kroz širi obuhvat poreskih i taksenih obveznika i kroz značajno pojednostavljenje procedura. Dakle, podržavajući ove zakonske predloge mi, zapravo, želimo da podržimo cilj koji ste definisali i koji želite da realizujete, predlagajući ove izmene i dopune zakona.

Ovaj paket zakona čije se izmene i dopune predlažu nesumnjivo treba da doprinese formulisanju boljeg zakonodavnog okvira, lakšem prepoznavanju poreskih i taksenih obaveza građana, a time i jednostavnijoj naplati dažbina koje postaju prihod i državnog i lokalnog budžeta, odnosno prihod imalaca javnih ovlašćenja koji imaju zakonsko pravo da naplate vršenje svojih javnih usluga.

Najveći broj izmena u ovim zakonima, koliko smo mogli da sagledamo, tiče se međusobnog usaglašavanja propisa, ali i uvođenja nekih novih obaveza ili pojednostavljivanja različitih administrativnih procedura koje treba da građanima olakšaju ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza, što svakako jeste cilj svih nas.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, suštinske izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji odnose se upravo na stvaranje zakonskih okvira kako bi se sistemom oporezivanja u Republici Srbiji obuhvatili i otvoreni investicioni fondovi, kao što je maločas koleginica govorila, alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar, naravno u skladu sa zakonom.

Takođe, zakonom se dalje pojednostavljuje poreski postupak i poboljšava elektronska komunikacija između nadležnih poreskih organa i poreskih obveznika, što poreskim obveznicima olakšava izvršavanje poreskih obaveza. S tim u vezi, otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom, prema predloženim izmenama ovog zakona postaju poreski obveznici, s tim što će njihove poreske obaveze izvršavati društvo za upravljanje tim fondom.

Dakle, ovim izmenama se u poreskom pravu stvara zakonodavni okvir za društva koja upravljaju fondovima kao tuđom imovinom i za to upravljanje snose rizike kojim se omogućava transparentno postupanje poreskih organa prilikom utvrđivanja kontrole i naplate poreskih obaveza ovih fondova. Pri tome trebalo je voditi računa da su ove izmene predložene u cilju unapređenja poreskog zakonodavstva, koje treba da doprinese razvoju investicionih fondova i tržišta kapitala i povećati sigurnost i poverenje investitora u stabilnost našeg celokupnog poreskog sistema. Na taj način će se povećati i interes investitora za naše tržište, u to smo u potpunosti ubeđeni.

Važne izmene zakona odnose se i na efikasnost poreskog postupka koji će se obezbediti elektronskim komunikacijama i o tome je već bilo reči. Ovde se misli na određene poreske postupke, kao što su zahtevi za povraćaj i preknjižavanje više ili pogrešno plaćenog poreza ili zahtevi za odlaganje plaćanja dugovanja poreza koji će posle usvajanja ovog zakona moći da se dostavljaju elektronskim putem preko portala poreske uprave. Dakle, građani neće više morati da čekaju u redovima pred poreskim uprave.

Kako je poresko pravo veoma osetljivo i često je predmet različitih tumačenja i prakse u primeni zakona, ovim izmenama se otklanja niz ovakvih nesuglasica koje su usporavale rad poreske administracije.

Posebne bih istakao izmenu koja se odnosi na omogućavanje odlaganja plaćanja dugovanja poreza na način i pod uslovima koje će utvrditi Vlada Republike Srbije, a u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovid-19.

Takođe, pohvalio bih preventivnu zakonsku meru, a to je propisivanje novog krivičnog dela poreske prevare u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Izmenama ovog zakona dodatno se daje pravna sigurnost građana i pravnih subjekata i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prezu na imovinu, ovaj zakon sadrži niz izmena koje su najpre vezane za organizacionu strukturu i nadležnosti poreskih uprava u postupku naplate pojedinih poreza na imovinu. Tako se zakonom utvrđivanje naplata i kontrola poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa poreske uprave prenosi na jedinice lokalne samouprave.

Ova izmena treba da doprinese efikasnijem poreskom postupku, imajući u vidu da ovi poreski prihodi po zakonu, inače, pripadaju jedinicama lokalne samouprave. Zakonom se i usaglašavaju rešenja koja se odnose na otvorene investicione fondove, odnosno, alternativne investicione fondove i njihove obaveze u vezi sa porezom na imovinu, kada su oni vlasnici imovine, držaoci ili korisnici nepokretnosti, na koje se taj porez i plaća. Utvrđuje se da su fondovi obveznici poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kad imovinu koja je predmet oporezivanja stiču bez naknade, odnosno, prenose uz naknadu.

Zakonom se otklanjaju i pravne praznine kod obveznika koji utvrđuju porez na imovinu samooporezivanjem, kako bi se obezbedila pravna sigurnost poreskih obveznika.

Zakonom se obezbeđuje i potpuniji obuhvat porezom na nasleđe i poklon, tako što je predmet oporezivanja proširen i na nasleđe i poklon digitalne imovine. Kod poreskih oslobođenja treba istaći oslobođenje kod nepokretnosti koje su namenjene i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kada je poreska osnovica za sve njegove nepokretnosti do 400 hiljada dinara.

U suštini su zakonska rešenja u ovom posebnom zakonu usklađena sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Promene zakonodavnog okvira u oblasti poreske politike imaju opravdanje kada doprinose pravednijem poreskom oporezivanju, ujednačavanju postupaka i poreske uprave, i naravno, kada su u interesu građana i kada su u interesu države.

Izmene koje su sadržane u ovom setu zakona upravo to i treba da obezbede. I ako znamo, kada se pomenu porezi i poreski propisi, građani uvek strepe šta će se i koliko oporezivati i koliko će to uticati na kvalitet njihovog života. Ono što se uvek mora imati u vidu je da plaćeni porezi znače i više novca za obrazovanje, zdravstvo, socijalna davanja, za javne poslove i sve funkcije države, za policiju, vojsku, odbranu itd.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, ovde se usaglašavaju predmeti, odnosno akti koji podležu taksenim obavezama, bilo da je reč o novim poslovima iz nadležnosti organa, prestanku osnova za taksiranje obaveza ili spajanju pojedinih spisa ili spajanju pojedinih radnji. Da podsetimo da su takse vrsta naknade koju naplaćuju državni organi za vršenje nematerijalnih usluga. To su najčešće usluge administrativnih postupaka, carinskih i sudskih organa.

Takse su javni prihod, odnosno prihod organa koji vrši uslugu i naplaćuje se po teritorijalnom principu. Kod utvrđivanja vrste i visine administrativnih taksi, država mora, svakako, voditi računa o tome da taksa nije, niti treba da bude cena usluge, već samo participacija za uslugu. Zato mora biti pristupačna i prilagođena ekonomskoj moći građana, pre svega.

Ona treba da bude i stimulativna kada su u pitanju usluge kojima se podstiču određene delatnosti, ali i adekvatne kada je u pitanju korišćenje, pre svega, prirodnih resursa. Visina taksi treba da bude stimulativna zbog toga kako bi se povećao obim usluga za koje se plaćaju takse. Ukoliko su takse previsoke one mogu uticati na smanjivanje prihoda organa koji pruža uslugu i onda bi se kompletno finansiranje organa vratilo na budžet, odnosno povećalo budžetsko finansiranje.

Izmena ovog zakona predstavljaju i usaglašavanje između ostalog sa krovnim zakonom iz ove oblasti, a to je Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da se takse mogu uvoditi i njihova visina propisivati jedino i isključivo zakonom.

Zatim, važno je istaći da se zakonom pojednostavljuju procedure, spajaju postupci, a time i neke od taksi objedinjuju. Inoviranje nekih postupaka je uslovljeno regulativom „e-papir“ i akcionim planom Vlade Republike Srbije za pojednostavljenje administrativnih postupaka. Cilj ove regulative je da se građanima olakša ostvarivanje prava pred državnim organima i javnim službama i skrati maksimalno vreme ostvarivanja tih prava ili obaveza koje proizilaze iz vršenja određenih delatnosti. U ovom slučaju to su administrativne takse koje različiti organi naplaćuju za pružanje različitih usluga građana i privredi.

Visina taksi treba da bude vezana za troškove koje organi imaju pri pružanju usluga pojedincima građanima, a za taj iznos pojedinac treba da dobije i kvalitetnu uslugu.

Ovaj zakon se menja upravo na inicijativu organa koji pružaju usluge, a pokazala se potreba za usklađivanje vrste i obima usluga koje podležu taksenim obavezama i visinom administrativnih taksi.

Zahteve i inicijative su dostavili, između ostalog, i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Zavoda za intelektualnu svojinu, Ministarstvo zdravlja, Republički geodetski zavod, kao i organizacije jedinice Ministarstva finansija, Uprava carina i uprava za sprečavanje pranja novca.

Kada su konkretno zakonska rešenja u pitanju, podržao bih nove takse koje se uvode za odobrenje za istraživanje geotermalnih resursa za inženjersko, geološka, geotehnička istraživanja. Takođe, predložene su nove takse za zahteve koje podnose zdravstvene ustanove iz tačke 1. privatne prakse i organizacione jedinice fakulteta zdravstvene struke za proširenje delatnosti, kao i takse za potvrđivanje rešenja po zahtevu stranke.

S druge strane je dobro rešenje kojim se na predlog Zavoda za intelektualnu svojinu smanjuju takse koje se tiču nekih procedura kod žigova, tj. taksi, kojima se štite patenti, pre svega.

U celini, ovim izmenama poboljšavaju se i procedure i obuhvat taksama i sve administrativne takse regulišu ovim zakonom, umesto što su bile regulisane nekim drugim zakonima ili nekim drugim podzakonskim aktima.

Dakle, stvaranjem boljeg zakonskog okvira u sektoru poreske politike, u sektoru poreske administracije ide u prilog jačanju sigurnosti poreskih obveznika, investitora, a svakako ovim se postiže jedan od ciljeva, a to je jačanje autoriteta države s jedne i obezbeđenja fiskalnih prihoda za realizaciju ciljeva socijalno odgovorne države sa druge strane.

S toga, još jednom, gospodine ministre, u Danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće set predloženih izmena i dopuna zakona. Zahvaljujem.
Dobro je, predsedniče, da sam prijavljen, da sam u sistemu. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko. Imam tri pitanja, zapravo jednu konstataciju i jedno pitanje.

Najpre, poslanički klub SPS najoštrije osuđuje beskrupulozne i brutalne pretnje i napade na dr Predraga Kona, člana Kriznog štaba, štaba za borbu protiv korona virusa. Poziv na ubistvo, veličanje totalitarnog režima i fašizma je u 21. veku nepojmljivo. Sve to samo nekoliko stotina metara od jedne novosadske kovid ambulante gde se dnevno pregleda preko nekoliko stotina građana Novog Sada. Nezamislive pretnje upućene nekome ko zaslužuje pre svega poštovanje, nekome ko jeste heroj danas u Srbiji, nekome ko obavlja najteži posao za koji izgleda neki u Srbiji nemaju razumevanja i nemaju poštovanja. Dobro je da su gradske službe u Novom Sadu blagovremeno odreagovale, ali ono što mi očekujemo kao poslanički klub jeste da nadležni organi i nadležne institucije, ovo je više apel nego pitanje nadležnim organima i nadležnim institucijama, da i oni odrade svoj deo posla, da pronađu počinioce, jer ovo ne sme i ne može danas da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Sledeća stvar tiče se hajke koja od strane jednog dela opozicije nastavlja da se vodi protiv novinarske profesije i protiv novinara u Srbiji. Naime, mi smo pomislili da je pokušaj da se uređivačka politika RTS-a koriguje motornom testerom, da fizički napad na novinarke televizije „Pink“ je dovoljno sraman i bestidan čin da se prekine sa takvom vrstom kampanje i takvom vrstom politike i da je to vrhunac političkog ludila od strane jednog dela opozicije, ali predstavnici jednog dela opozicije nastavljaju histeriju i hajku na novinarsku profesiju deleći novinare na podobne i nepodobne, deleći novinare na one, kako oni kažu, koji znaju da obavljaju novinarsku profesiju i one koji ne znaju da obavljaju novinarsku profesiju.

Umesto da u ovom trenutku, u periodu korone, kada je svaka informacija za građane, svaka blagovremena i prava informacija od velike važnosti i značaja, imaju poštovanje prema ljudima koji obavljaju posvećeno, ozbiljno i odgovorno svoj posao, oni ih napadaju. Dakle, po ko zna koji put predstavnici jednog dela opozicije pokušavaju da se bave uređivačkom politikom medija. Želim potpuno jasno i precizno da kažem – mi smatramo da mediji moraju da budu slobodni, samostalni i autonomni u odlučivanju.

Tema je i njihova teza je potpuno jasna i za nas je razumljiva. Ukoliko su prisutni u medijima, medijska scena je dobra, ukoliko nisu prisutni u medijima, medijska scena je loša, ali strategija za privatizaciju medija je napravljena posle 2000. godine i svi mediji su privatizovani u tom vremenskom periodu. Tada je intencija bila kapitalizam. Želeli su kapitalizam, dobili kapitalizam i sada se postavlja pitanje – odakle potreba da se bave privatnim sektorom, kada konkretno govorimo o medijima u Srbiji?

I privatni mediji prate istraživanje, i privatni mediji prate rezultate i koliko koja politička partija vredi i dobro znaju šta je vest u Srbiji. To što oni nisu vest u Srbiji, pa to nije naš problem. To što neko ima ogromnu podršku građana, a neko nema mogućnost, zapravo nema snagu i sposobnost i da izađe na izbore i da se izbori za tih famoznih 3%, pa to nije problem medija, nije problem u novinarima, problem je u tim političkim opcijama i njihovim političkim strankama. Konkretno pitanje, ja ne znam kome bih ga postavio, osim Ministarstvu za kulturu i informisanje možda – na koji način zaštititi novinare u Srbiji da mogu objektivno, stručno i profesionalno da rade svoj posao?

Poslednje pitanje, veoma kratko – Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je tokom jučerašnjeg dana onemogućilo ambasadora Srbije da na Dan primirja i pobede u Velikom ratu položi venac na spomen-ploču srpskim oslobodiocima Budve, uz obrazloženje da je to najdublje mešanje u unutrašnje stvari suverene države i istorijski falsifikat. Dakle, Srbija se nikada nije mešala u unutrašnje pitanje država u regionu, ima jasan i principijelan stav, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i želi mir, stabilnost, prosperitet, dobrosusedske odnose. Ukoliko postoje otvorena pitanja, ta pitanje se rešavaju kroz dijalog, nikada jednostranim aktima i jednostranim potezima.

Mnogo puta je Srbija i u prethodnom periodu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, optuživani da se mešaj u unutrašnja pitanja Crne Gore…

(Predsednik: Đorđe, završavajte.)

Evo, predsedniče, samo da postavim pitanje..

(Predsednik: Pitanje je trebalo da postavite na početku.)

Ali, potrebno je obrazloženje.

(Predsednik: Hajde, brzo. Izvolite, gospodine Milićeviću.)

Dakle, mnogo puta je predsednik Srbije u prethodnom periodu optuživan da se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore tokom izbora. Nije predsednik Srbije pozivao da za koga da se glasa u Srbiji, već su to činili Rama i drugi. Nas interesuje status Srba koji žive na prostoru Crne Gore, kojih ima 29%. Interesuje nas status naše imovine, imovine SPS, koja je bila izložena pravnom teroru.

Konkretno pitanje je da li je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije razgovaralo sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i ako jeste kakvi su rezultati tog razgovora. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče. Samo da vam kažem da imam nešto više vremena sada. Imam 15 minuta kao šef poslaničke grupe i imam vreme poslaničke grupe.
Dakle, najpre želim da kažem, obzirom da se nakon prethodne sednice Narodne skupštine Republike Srbije i amandmana koji su podneli kolege iz opozicije povela rasprava, pre svega ovde u parlamentu a onda i u medijima, da neko želi da ospori pravo opoziciji da podnese amandman, što naravno nije tačno.

Želim da kažem da je legitimno pravo svakog poslanika, bilo da dolazi iz redova pozicije ili opozicije, da može podneti amandman na zakonski predlog i da mi uvek jesmo za demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, ali da ta demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja bude svedena na snagu argumenata, a ne politikanstvo, demagogiju i snagu sile, jer onda ona ima smisla.

Naravno da parlament i Skupština je glas naroda i mesto gde mi, legitimno izabrani predstavnici građana, razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostog razloga, jer govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a on je upravo ta realnost, oni upravo realno sagledavanje problema i realan odgovor Vlade na ključna pitanja koja se nameću u ovom trenutku kao veliki izazovi pred Srbiju i pred Vladu Republike Srbije.

Kada je reč konkretno o amandmanu, ministre, ispravite me ako grešim, ali ovaj amandman je odbijen, jer je tehnički neispravan. Jel tako? Dakle, formalno-pravno ovaj amandman je neispravan i ne mogu da verujem da to može da se desi nekome ko ima duži poslanički staž i ko poznaje procedure i Poslovnik o radu i način na koji se može predložiti amandman, da potpiše amandman koji je tehnički neispravan. E, sad, ako to ne zna, zapravo, ako to zna, a ja pretpostavljam da zna, ne želim da verujem da je imao neku drugačiju nameru, da, recimo, pokrene neko pitanje, da dobije prostor u medijima, pred medijskim auditorijumom, što opet nije sporno da pokrene neka pitanja za koja smatraju da su važna, pitanja o kojima kolega govori ja ne smatram da su nevažna, smatram da su važna, ali da postoji vreme kada ćemo i o tome razgovarati.

Dakle, ministar je rekao, to je budžet za 2021. godinu, ali da bi o tome razgovarali, pre svega, ministre, kako ste i vi rekli, koliko sam shvatio, treba se dobiti odgovor na ključno pitanje, a to je da saveti nacionalnih manjina dostave odgovor na pitanje koliko je novca potrebno za njihovo funkcionisanje.

Pri tome, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste, moram da napravim jednu digresiju, vi ste u parlament uveli nešto što je jako dobra praksa i što je jedan veliki kvalitativan pomak i iskorak napred koji vodi ka demokratičnosti i efikasnosti rada parlamenta, a to je sednice Kolegijuma, koje su redovne, koje se održavaju svakog utorka, bez obzira da li parlament zaseda ili ne zaseda. Kolegijum je telo na kojem prisustvuju i predsednik parlamenta i potpredsednici parlamenta, generalni sekretar, predsednici i zamenici predsednika poslaničkih grupa i na kolegijumima mi dogovaramo dinamiku rada, dogovaramo način na koji će funkcionisati parlament, sagledavamo sugestije i predloge koje dobijamo od poslaničkih grupa, od šefova poslaničkih grupa i uvek idemo ka tome da iznađemo određeni konsenzus i kompromisno rešenje.

Zašto ovo kažem? Mi smo na poslednjoj sednici Kolegijuma definisali dinamiku rada parlamenta. Gospodine Martinoviću, vi ste bili na sednici Kolegijuma, definisali smo dinamiku rada parlamenta. Poslanička grupa koja je podnela ovaj amandman, ja ne znam iz kojih razloga, da li ne želi ili nije mogla, ali najkorektnije prema nama koji učestvujemo u radu, nije učestvovala u sednici Kolegijuma, je podnela amandman koji je tehnički neispravan.

Zašto ovo pričam? Dakle, mi smo utvrdili dinamiku. Da nismo u hodu promenili tu dinamiku, mi bi danas ovde sedeli u parlamentu zbog amandmana koji je formalno-pravno neispravan, tehnički neispravan, Vlada dala obrazloženje da je tako i mi bi došli samo zbog tog jednog amandmana, a ja želim da vas podsetim da jedan dan u parlamentu Republiku Srbiju košta dva miliona dinara. Znači, zbog jednog dana bi potrošili dva miliona dinara i to u trenutku kada gledamo svaki dinar, Vlada Republike Srbije, pre svega, i predsednik Srbije, državno rukovodstvo, svaki dinar da usmere ka onome što je u ovom trenutku najvažnije, a to je borba protiv korona virusa. Na svu sreću, vi ste u hodu, predsedniče, promenili dinamiku, tako da ćemo danas, nakon rasprave u pojedinostima, imati sednicu koja je planirana za nešto kasnije.

Mislim da predlagači nisu na pravi način sagledali intenciju i nisu na pravi način sagledali prioritete koji se žele postići izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Prioritet broj jedan je svakako borba protiv korona virusa i to je danas nacionalno državno pitanje. Rekli ste, ministre, u odgovoru i u diskusiji da se izdvaja za nove Kovid bolnice, za obnovu starih Kovid ambulanti, za nove bolnice u Beogradu i u Kruševcu, rekli ste da se izdvaja za sanitetski materijal i opremu, veće isplate za Fond za zdravstveno osiguranje. Rekli ste da kao jedan vid poštovanja prema zdravstvenim radnicima, koji danas jesu heroji Srbije, njih 120.000 dinara dobiće jednokratnu pomoć od 10.000 dinara i da će 1. januara 2021. godine upravo oni biti prioritet kada budemo razgovarali o povećanju plata i to svakako danas jeste prioritet u Srbiji.

Dakle, sačuvati zdravlje građana Srbije, kada kažem građana Srbije, naravno, mislim i na predstavnike nacionalnih manjina, jer i oni žive u Republici Srbiji. Gde se leče predstavnici nacionalnih manjina? U istim bolnicama gde i građani Srbije. Pogledajte koliko platimo, svako od nas, zdravstveno osiguranje, a koliko, recimo, košta lečenje u svetu, koliko se izdvaja za najbolje lekove, za lekare, za respiratore, hranu, sve drugo, mnogo košta državni budžet, ali je naš cilj da svi budu sigurni, da oprema bude najkvalitetnija, a da klinički centri budu još bolji. I to je prioritetan zadatak izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu. Nema tu mesta za bilo kakve podele. Ne umanjujem i ne minimiziram važnost i značaj tema o kojima kolege govore, ali u ovom trenutku nema mesta za takvu vrstu podela, niti je bilo ko diskriminisan.

Ako govorimo o zdravstvu, ja mislim da ovde ima doktora koji rade u kliničkim centrima. Tu je kolega Vlada Tasić. Ne znam ko još od kolega radi u kliničkom centru. Ja, recimo, imam jedno pitanje – da li je Klinički centar Beograd potpisao sporazum npr. sa bolnicom u Novom Pazaru i da li lekari i zdravstveni radnici iz Kliničkog centra Beograd odlaze u Novi Pazar? Da li oni tamo leče samo Srbe ili i ostale predstavnike nacionalnih manjina? Pa, naravno da leče sve građane. Da li to košta građane, da li to košta Srbiju? Naravno da to mora da bude plaćeno iz budžeta Republike Srbije.

Ovo ukazujem samo da bih istakao prioritet broj jedan i pitanje broj jedan kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i da kroz to pitanje apsolutno niko nije diskriminisan u Srbiji.

Prioritet broj dva, usmeren ka najosetljivijim kategorijama u ovom trenutku. Tu, pre svega, mislim – sačuvati nivo zaposlenosti u Srbiji, obezbediti egzistenciju i životni standard građana i privreda Srbije, privatni sektor kao budućnost, pa u tom privatnom sektoru i u toj privredi ima i predstavnika nacionalnih manjina. Nemojte mi reći da su samo Srbi predstavnici tih sektora i da vode privatne sektore, zapravo, da imaju privatna preduzeća u Srbiji.

Kapitalne investicije, pa naravno da se na realan način sagledalo koliko je to sredstava neophodno da se izdvoji za kapitalne investicije, jer bez kapitalnih i javnih investicija, bez infrastrukturnih projekata, nema ekonomskog razvoja. A ako imamo ekonomski razvoj, rast i razvoj, pa to neće uticati samo na Srbe, već na sve one koji žive u Republici Srbiji.

Ponoviću nešto o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu. Čitav svet je u ovom trenutku suočen sa najvećim zdravstvenim izazovom. Zaista ne primećujem ni u jednom državi u svetu da se bilo koja politička opcija, koja dolazi iz redova opozicije, takmiči sa svojom Vladom ili predsednikom države. Nema tome u ovom trenutku ni vremena, ni mesta, ni prostora i nije šansa za nekakve političke monologe, jer svi shvataju da imamo jedan zajednički cilj i da imamo samo jedan zajednički zadatak i zato je važno, ponovo kažem, ne umanjujući značaj i važnost teme o kojima su kolege govorile i verujem da, kada budu dostavili programe, o tome ćemo razgovarati kroz budžet za 2021. godinu, ali dajte da politizaciju teme o kojoj danas govorimo smestimo tamo gde joj je mesto, u karantin. Biće vremena i prostora da vodimo političke dijaloge i da svaka politička opcija, svaka poslanička grupa pokaže koliko vredi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Član 27. – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika i želim da ukažem, vi ste obrazložili zašto niste dali pravo na repliku, to u potpunosti podržavam. Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika, ali moram da vam ukažem na sledeće.

Povreda Poslovnika, nije sporno, svako od nas može zatražiti povredu Poslovnika, ali onog trenutka kada je povreda Poslovnika učinjena. To svakako ne može biti nakon izlaganja kolege Kamberija, jer ako to učinite nakon izlaganja kolege Kamberija onda ispada, gospodine predsedniče, da ste vi povredili Poslovnik zato što ste dali reč narodnom poslaniku Šaipu Kamberiju, što je proceduralna stvar.

Druga tema je to što je kolega iskoristio povredu Poslovnika, pa je kroz povredu Poslovnika replicirao. Naravno da nije imao osnova za repliku i naravno da sve ono što je izrečeno kroz povredu Poslovnika nije tačno.

Nisam rekao da bilo ko u ovoj Skupštini osporava pravo i ne dozvoljava bilo kome da podnese amandman. Naprotiv, rekao sam da je legitimno pravo svakog poslanika da podnese amandman. Nisam rekao - mi moramo da sedimo zbog jednog amandmana, ne, nego niste došli na dogovor, na Kolegijum, kada smo govorili o dinamici parlamenta, pa smo u hodu, zbog vašeg nedolaska, morali da promenimo tu dinamiku, i napravio paralelu šta bi to značilo da nismo uradili.

Nisam vas spomenuo i niste mi ni osnova za repliku. Govorio sam uopšteno o amandmanu i govorio sam o prioritetima Vlade Republike Srbije, a kolega je govorio o diskriminaciji, kolega je govorio o obračunu sa predstavnicima nacionalnih zajednica…