Uvažen predsedavajući gospodine Orliću, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, veoma kratko, složio bih se sa kolegom Zukorlićem da je jučerašnja sednica Odbora zapravo da predstavlja jedan novi kvalitet i kapacitet različitih mišljenja, da se kvalitet meri na kraju po završetku same sednice Odbora i konsenzusu i dogovoru i kompromisu koji je postignut kada je reč o argumentacijama mogle čuti na samoj sednici Odbora. Nije ni logično da uvek po svim pitanjima imamo ista mišljenja, jer kada bi uvek mislili isto, ne bi mislili dovoljno, to svakako nije doro.

Naravno, da Zakon o visokom obrazovanju, i tu je gospodin Zukorlić u pravu, jeste jedan od zakona koji se najčešće menja, ali ne zato što zakon koji trenutno recimo, imamo izmene i dopune zakona nisu dobre, već zato što je reč o jednoj dinamičnoj, živoj i još uvek nedefinisanoj, kako bih rekao materiji, i zato je uvek potrebno pratiti tokove i pokušavati prilagođavati se modernim tokovima i harmonizovati naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU.

Maločas sam permutovao kada sam govorio o zakonu, pa sam mislio da je na dnevnom redu, najpre Zakon o visokom obrazovanju i rekao sam zašto ćemo kao poslanička grupa SPS glasati za ovaj zakonski predlog. Ono što želim, veoma kratko, u nekoliko rečenica da kažem u nastavku, podstakao me je malo čas kolega koji je govorio o svom gradu.

Želim pre svega da zahvalim ministru prosvete i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije, pre svega, kao lokal patriote i kao Valjevac, što je našao vremena da poseti i Valjevo, što je Ministarstvo prosvete izašlo u susret visoko-strukovnoj školi, a verovali ili ne, to je jedina visokoobrazovana institucija na teritoriji grada Valjeva. Mislim jedna od dve ili tri na teritoriji zapadne Srbije, što je kroz projekat Ministarstva prosvete omogućeno da se nastavi rad ove visoko-strukovne škole koja je, ne znam iz kojih razloga, objedinjena sa visoko-strukovnom školom u Užicu. To je za mene nepojmljivo i nezamislivo. Da sam znao trenutak kada se to desilo, verovatno bih se kao poslanik, svim silama, kao Valjevac, borio da se to ne desi.

Takođe, želim da zahvalim na opremanju IT učionice osnovne škole u Valjevu. Poseti jednoj od najelitnijih, uz dužno poštovanje, ako ne i najelitnije poljoprivredne škole u Valjevu i obećanoj pomoći poljoprivrednoj školi u Valjevu, kao i razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave oko rešavanja onoga što trenutno jeste goruće pitanje u Valjevu, a to je, pitanje vrtića, izgradnje novog vrtića. Mi imamo preko 470 mališana koji u ovom trenutku nisu našli svoje mesto u gradskom obdaništu ili obdaništu u Valjevu.

Što se tiče samo zakona, veoma kratko, dakle, strateški posmatrano, obrazovna politika predstavlja zaista jedan od prioriteta Srbije, jer bez mladih i obrazovnih ljudi, kreativnih, inovativnih ne može biti nikakvog napretka društva u celini. Dalji razvoj obrazovanja Srbije definisan je, kao što smo rekli tokom raspravu u načelu, kroz četiri ključna strateška cilja, a pre svega kvalitet, efikasnost, relevantnost i obuhvat. Novom strategijom naš obrazovni sistem na svim nivoima, naša obrazovna politika usaglašava se sa naučnim, tehnološkim razvojem i savremenim kretanjem u društvu, ali i u ekonomiji. Te tokove treba pratiti i u narednom vremenskom periodu.

Vizija projektovana novom strategijom je kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala stanovništva, a naročito svakog deteta, mlade osobe, ali podrazumeva se i odraslih. Vizija razvoja podrazumeva dalji rad na izgradnji društva i ekonomije zasnovanih pre svega na znanju društva koje neguje vrednosti kao što su solidarnost, poštovanje, uvažavanje, jačanje inkluzivnog pristupa u obrazovanju, koji omogućava kvalitetno obrazovanje uz sve bez obzira na različitost pre svega. Dakle, bez diskriminacije.

Uz sve ono što sam rekao u uvodnom izlaganju tokom prvog javljanja, naravno da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati i ovaj amandman Odbora o kojem je maločas bilo reči, ali naravno da će podržati i zakonski predlog u celini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, poštovana predstavnice Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo rekli u načelnoj raspravi, Poslanička grupa SPS, naravno, podržaće ovaj zakonski predlog, posebno amandman koji obuhvata više kritičnih grupa. Neko je tokom rasprave o amandmanima jako dobro rekao da kada su deca u pitanju nema mesta razlikama i nema tu mesta za politizaciju i nema tu mesta za političke floskule.

Naravno da podržavamo, ministre, sve vaše napore, naravno da podržavamo sve vaše inicijative. Demografija svakako jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. To je jasno definisano i ekspozeom premijerke Vlade Republike Srbije Ane Brnabić i tako je od 2012. godine, ali ne treba zaboraviti to. Naprotiv, smatramo, bar mi iz Poslaničke grupe SPS, da na to uvek treba podsećati, upravo zarad onih koji su u tom trenutku bili protiv tih mera, a to je period 2014. godine, jer mi danas ne bi mogli da govorimo o finansijskoj podršci, konkretno finansijskoj podršci porodice sa decom, ne bi mogli od marta meseca do danas da imamo jedan sistem koji funkcione, i ne samo da funkcioniše, već ostvaruje veoma dobre rezultate, ne bi mogli da izdvojimo tri veoma značajna paketa mera, najpre dva paketa od 800 milijardi dinara, pa onda poslednji paket od 257,1 milijardi dinara, što je ukupno 17,2% BDP-a, dakle, ne bi mogli ovoliki teret krize kao država da prihvatimo na sebe i da izbegnemo onaj najcrnji scenario koji je nažalost bio u nekim državama, ne želim da pominjem kojim, da nije bilo te 2014. godine i da te 2014. godine nisu postavljeni temelji jednog reformskog kursa Vlade Republike Srbije.

To jeste bio hrabar, odlučan potez politički nepopularan u datom trenutku, ali nešto što je bilo nužnost, što je bilo neminovnost, jer Srbija je u tom trenutku bila na raskrsnici. Da li će odabrati put koji predstavlja u neku ruku spisak lepih želja, ono što bi građani želeli da čuju, ono što lepo zvuči, a ako bi se realno finansijski realizovalo došli bi do finansijskog kraha i finansijskog bankrota. Finansijski stručnjaci kažu negde do 2016. godine otprilike, a drugi put je ovaj put koji jeste bio težak i trnovit, ali smo došli do toga da imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, koji nije zasnovan na politici i na politikanstvu, već je zasnovan na životu i na ekonomiji.

Kada je reč konkretno o zakonu, još jednom želim da navedem najpre razloge zbog kojih ćemo kao poslanička grupa SPS podržati ovaj zakonski predlog. Pre svega, minimalna naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva više ne može biti manja od minimalne zarade u Republici utvrđene na dan početka korišćenja prava. Mi smatramo da je to veoma važno. Zatim, utvrđen je gornji limit naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Tako će umesto dosadašnje tri prosečne zarade od 1. januara 2022. godine osnovica biti u visini do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji. To je takođe još važnije, ne zna se šta je od čega važnije. Zatim, majkama koje su bile poljoprivrednici do 18 meseci pre rođenja deteta mogu da koriste zakonom predviđene ostale naknade po osnovu rođenja nege ili posebne nege deteta. Verujemo da će ova mera kojom se izjednačava majčinstvo svih majki gde god da rade biti još stimulativnija. Koliko je ovo važno za naše ruralne sredine koje su decenijama čuvale natalitet ne treba posebno naglašavati.

Predlogom zakona se preciznije definišu uslovi za definisanje pojma jednoroditeljske porodice što je veoma važno sa aspekta ostvarivanja prava roditelja i dece iz jednoroditeljskih porodica. Zatim, sagledati mogućnost boljeg zakonskog rešenja naplate alimentacije kako bi se upravo zaštitila deca. Više se posvetiti pitanju prevenciju i sprečavanju nasilja u porodici što nažalost postaje sve izraženiji problem to je naš apel posebno u vreme kovida, nažalost. Naš zadatak je kako da donosimo zakone kojima ćemo svakoj porodici koja se odluči da ima potomstvo, a to su mladi ljudi da obezbedimo afirmativne uslove tako i da ukazujemo na propust u sprovođenju propisa ovoga puta propisi koji se odnose na društvenu i finansijsku podršku svim porodicama sa decom u potpunosti imaju našu podršku.

E, sad to su razlozi zbog kojih će poslanička grupa SPS svakako u danu za glasanje podržati amandman koji je podržala Vlada Republike Srbije, jer smatramo da je potpuno opravdan, ali zakon u celini.

Sa druge strane, gospodin Bakarec mislim da je danas govorio o jednom političkom aspektu i političkom delu i želim veoma kratko da napravim jedan osvrt i na taj deo. Znate, iz svega onoga o čemu je govorio gospodin Bakarec a imao sam prilike da pročitam i njegovu kolumnu nedavno na sličnu temu može se zaključiti samo jedno. Manjak političke moći i manjak političkog uticaja dovodi nažalost do onog najprimitivnijeg ponašanja. To više nije ni, rekao bih, najprimitivnije ponašanje, to je nasilničko i siledžijsko ponašanje. To nije politika niti je to suština politike i to nikada ne sme i ne može da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. To je nešto protiv čega moramo svi zajedno da se izborimo.

Ono što ste govorili, a pomenuli ste brojne pretnje koje mi svakako osuđujemo, ali želim da vas podsetim, tu matricu pominjanja porodica, pretnje, je upravo osmislio jedan deo kvazi opozicije. Onda kada građani prođu ispod prozora jednog lidera kvazi opozicije, nazovite lidera kvazi opozicije, i nazovu ga tamo nekim imenom, onda imamo onu montiranu režiju i onu montiranu scenu, ako se sećate i one krokodilske suze, verovatno im je trebalo mnogo dugo da to izmontiraju. Ja bih mu lično poverovao, znate, poverovao bih mu da je možda mnogo ranije pozvao svoje drugare, svoje pajtose i rekao im lepo – hej otiđite kod gospodina Martinovića i izvinite se za to što ste uradili na sednici Administrativnog odbora. Otiđite kod nekadašnje predsednice Narodne skupštine Republike Srbije i izvinite se za ono što ste upali u kabinet, nasilnički i fizički upali u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

To se nikada od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji nije desilo. Da je pozvao svoje političke pristalice i rekao – hej, sramno je to što ste uradili i što ste sa srpskom zastavom pokušali da probijete bez razloga i da uđete u Narodnu skupštinu, jer mi smo u tom trenutku poslanici. Mogli smo i bez toga, bilo kada i u bilo kojem trenutku da uđemo u prostorije i hol Narodne skupštine Republike Srbije, ali verovatno su na taj način njih desetak, petnaest, koliko ih je bilo, želeli da simbolizuju neku snagu i neku moć. Simbolizovali su samo primitivizam i to je jedino što su uspeli.

Znate, ne očekuju građani od političara sažaljenje, kako je to mislio taj lider kvazi opozicije, već očekuju rešenje. Pošto rešenja nema, ja ne mogu da mu verujem, kao što mu ne veruju ni građani Srbije. Onda je to samo politička magla. A u političku maglu građani Srbije su odavno prestali da veruju. Građani su veoma pragmatični kao birači i veruju samo u jedno, a to su rezultati. Rezultati su svakako na strani ove vladajuće koalicije od 2012. godine do danas. Ubeđen sam da će ti rezultati, znate, ma koliko oni govorili da je ova Skupština nelegalna i nelegitimna, pa ne vređaju oni nas, oni vređaju građane Srbije, degradiraju i vređaju građane Srbije koji su i u periodu kovida izašli na izbore i dali poverenje nekoj od političkih stranka.

Želim da vas podsetim da je 2020. godine izlaznost bila negde oko 50% ili iznad 50%, ispravite me ako grešim, a 2016. godine je bilo 56%. E, sad obzirom da je bio period kovida, pa čekajte, bar neka se saberu, pa taj strah od izlaska na izbore i kovid je daleko jači od njihove političke moći. Pa, to je prosto i jednostavno. Ako iole imaju političke zrelosti i ako iole imaju političke mudrosti, ali izgleda da nemaju. Dakle, takva vrsta političke magle više u Srbiji ne može proći.

O kakvoj hrabrosti, gospodine Bakarec oni govore? Pa, oni imaju hrabrosti taman toliko da zakažu konferenciju za novinare i da ne odgovore na pitanja novinara, već da prete novinarima, ili da pobegnu sa konferencije za novinare ili da se fizički i verbalno sukobljavaju sa novinarima. To je ta savremena demokratija i to je ta sloboda mišljenja, sloboda govora, sloboda izražavanja kako oni zamišljaju u Srbiji.

Da su imali hrabrosti, mogli su bar jedno, da izađu te 2020. godine na izbore pa da konačno vide koliko vrede, odnosno koliko ne vrede. Ali, ja se nadam da ćemo to videti već u aprilu 2022. godine ili krajem marta 2022. godine.

Ima ona kampanja koju vodi taj deo opozicije, oni kažu – dan posle. A, onda dan posle imate ovu njihovu družinu koja kaže – revanšizam i lustracija. E, to je jedini program. I nema drugog programa.

Dakle, jedini program za koji se zalažu i koji su uspeli da osmisle su pretnje, revanšizam, lustracija.

Što se tiče revanšizma, nismo ih se mi plašili ni od 2016. do 2020. godine, kada su bili ovde u sali. Nismo ih se mi plašili ni 5. oktobra 2000. godine, svi zajedno. Mnogo vas je bilo ovde 5. oktobra 2000. godine. Pa zar misle da ih se plašimo od 21 godinu nakon toga.

Kada postavljaju to pitanje, uvek treba sami sebi da postave pitanje – gde su danas oni, a gde smo mi?

Mi smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi smo glas naroda, mi smo predstavnici građana, ne zato što smo to mi želeli, nego zato su to građani rekli na izborima, demokratskim izborima koji su održani 2020. godine i ja sam potpuno ubeđen da će to ogromno poverenje i podrška biti potvrđena i krajem marta ili početkom aprila 2022. godine.

A, što se tiče lustracije, ja nikako ne uspevam, pokušavao sam par puta, tim njihovim partijskim drugovima u nekim televizijskim duelima da objasnim da oni uopšte ne razumeju šta znači reč lustracija. A, da je do lustracije, oni treba da shvate da su odavno lustrirani.

Najbolje lustraciju sprovode građani i to na izborima. Građani vam kažu na izborima da li ste za lustraciju ili ne. Nekima čak nije mogao da pomogne ni onaj Brus Li, iz Hong Konga sa nekoliko miliona dolara, pa je lustriran i tako će biti, ubeđen sam i 2022. godine.

Da se ne bavimo previše njima, želeo sam samo da napravim kratak osvrt na ovo izlaganje gospodina Bakareca, nadam se da mi ne zamerate.

Gospodine ministre, još jednom podržaćemo svaki vaš napor, svaku vašu inicijativu, jer zaista smatramo da je pitanje demografije u ovom trenutku prioritet u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, a tiče se jučerašnjeg događaja na prostoru KiM, koji su ponovo ozbiljno uznemirili srpski narod, a samo potvrđuju da na Prištinskoj strani nema ni naznaka bilo kakvih promena u njihovom agresivnom ponašanju prema pripadnicima srpskog naroda.

Na protiv, i dalje nema dana bez ekscesa. Tako je bilo i juče na Vidovdan. Nedopustivo je ponašanje privremenih institucija u Prištini i pripadnika njihovih snaga bezbednosti, koji su umesto da samo vode računa o redu i miru, na ovaj veliki srpski praznik koji se obeležavao na Gazimestanu, juče uhapsili jednog srpskog mladića iz Podgorice, samo zato što nije dozvolio da Prištinski policajci pretresu i maltretiraju jednu monahinju.

Kolika je mržnja prema svemu što je srpsko potvrđuje i to što su svlačili i oduzimali majice sa likom Kneza Lazara i ostale simbole srpskog naroda, pa čak i srpsku zastavu od onih koji su juče došli da odaju poštu našim junacima koji su pre 632 godine na Kosovu polju odbranili svoju zemlju od osvajača. I dok se na drugoj strani naše planete u SAD, gradonačelnica Čikaga odužuje srpskoj zajednici za doprinos razvoja tog grada tako što Vidovdan proglašava jednim od zvaničnih praznika Čikaga i dok Ričar Grenel čestita srpskom narodu Vidovdan rečima – danas odajemo počast herojima. Na današnji dan 1389. godine citiram: „započela je bitka protiv osmanlija na Kosovu oni ni na ovaj dan ne mogu da obuzdaju svoju mržnju i netrpeljivost“.

Jasno je da i na ovaj način žele da dokažu kako je Kosovo i Metohija samo njihovo, da tamo nema mesta za Srbe, čak i kada obeležavaju svoje praznike i kada se sećaju svojih junaka. Ovo je deo pokušaja nasilnog prisvajanja dela naše teritorije, ali i naše istorije, što oni neskriveno svakodnevno pokušavaju, a takvu svoju nameru oni i ne skrivaju svakodnevnim provokacijama i takvim istorijskim falsifikatima čemu bi se svaki ozbiljan istoričar smejao. Bruka za Prištinu.

I dok sa druge strane Srbija nastoji da uprkos svemu što su oni decenijama činili srpskom narodu nastavili dijalog i dođe do rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, dotle prištinski lideri ne prezaju ni od kakvog gesta nasilja. Danas nisu dozvolili Srbima da u miru i dostojanstveno obeleže svoj veliki nacionalni praznik. Juče su maltretirali Dragicu Gašić, poslednju Srpkinju u Đakovici, koja se posle 22 godine vratila da živi na svom ognjištu.

Pitamo se, šta dalje da se očekuje od njih posle ovakvih nehumanih i rekao bih necivilizacijskih postupak kojima samo potvrđuju da im ni do dijaloga ni do mira nije stalo. O povratku Srba na svoja ognjišta da i ne govorimo. Za njih je očigledno jedini cilj etničko čisto Kosov i Metohija bez Srba. Njihov narativ je isti i davno prepoznat, ali verujemo da će posle ovih događaja međunarodna zajednica i posrednici u dijalogu reagovati na ovo bahato ponašanje Prištine i prištinske policije koja je tokom jučerašnjeg dana bez dostojanstva pretresala čak i srpsku monahinju koja je došla da se pokloni senima svojih nacionalnih junaka. Kome je juče ona mogla da smeta? To je suštinsko pitanje.

Kako bi se naš narod zaštitio od ovakvih, ali i gorih scenarija albanskih separatista? Želim i ovog puta da apelujem, da konstatujem ali i da pitam Vladu Republike Srbije, da li Vlada može da se obrati međunarodnoj zajednici, da zatraži reakciju međunarodne zajednice, pre svega Brisela kao posrednika u dijalogu, kako bi se sprečilo dalje maltretiranje i kako bi se sprečilo dalje zastrašivanje Srba koji su ostali da žive na svojim ognjištima, koji su ostali na prostoru Kosova i Metohije, koji samo žele bez straha da mogu da žive na Kosovu i Metohiji i da mogu bez straha da obeleže svoje praznike i ne strepe od rušenja grobova svojih predaka?

Međunarodna zajednica snosi deo odgovornosti za stanje na prostoru Kosova i Metohije jer su nažalost često imali dvostruke aršine ili stajali na strani Prištine čiji je cilj jasan, a to je stvaranje etnički čiste, nezavisne albanske države Kosovo na teritoriji Republike Srbije. U pravu je portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, kada kaže da je Kosovo i Metohija danas crna tačka Evrope i crna tačka njihovih mentora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Gospodine potpredsedniče Vlade, ministre, poštovani predstavniče ministarstva, pa maločas je govorio kolega Matić i nas dvojica dolazimo iz zapadne Srbije i on je naveo jedan od primera koji potvrđuje da je zapadna Srbija zapravo deo Srbije koji najviše zavisi i najviše živi od poljoprivrede, jer procentualno gledajući najveći deo je opredeljen ka poljoprivredi i ka selu.

Ne treba vama da govorim. On je naveo samo jedan od primera, naravno, vezujući svoj kraj. Bio sam i posetio tu manifestaciju. Nadam se da ću imati ponovo prilike, ali nedaleko od vas je i Osečina koja ima čuveni Sajam šljiva, a nedaleko od vas je i moje Valjevo koje ima čuvenu Čvarkijadu ili Sajam čvaraka. Mi smo brendirali valjevske čvarke i to vam dovoljno govori u prilog konstataciji koliko ovaj kraj živi od poljoprivrede i koliko je poljoprivreda važna. To ne treba vama da govorim koji veoma uspešno vodite ovaj resor već drugi mandat za redom, koliko mene pamćenje služi.

Sa druge strane, gospodine ministre, žao mi je što nema prenosa, ne znam da li je RTS uspeo da uspostavi prenos, nažalost nije, jer mislim da je ovo tema, gospodin Rističević je potpuno u pravu, koja interesuje poljoprivredne proizvođače, ovo je tema koja interesuje zemljoradnike i ovo je nešto od čega oni žive, znate? Oni žive od fabrike pod vedrim nebom i oni žive od onoga o čemu mi danas govorimo, a govorimo o jednom veoma važnom zakonskom predlogu. I ja ne mogu stručno i kvalifikovano govoriti, kao što su to činile moje kolege, uvaženi prof. Rakonjac i kao što je to govorila ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS. Naravno da je nesporna podrška poslaničke grupe SPS ovom zakonu, ali na samom početku želim da napravim jednu digresiju.

Vi, gospodine ministre, vrlo često putujete Srbijom, posećujete razna gazdinstva, uglavnom ste na terenu, koliko je primetno i vidljivo. Vama je potpuno jasno da bi neko ostao da živi na selu potrebno je obezbediti neke neophodne uslove. To su pre svega put, voda i struja, ali naravno i škola, jer škole nam nažalost nekako nestaju kada je reč o nekim manjim seoskim područjima, ali to nije tema za vas. To je tema za Ministarstvo prosvete.

Sa druge strane, ono što je takođe važno jeste nedostatak mehanizacije, jer mehanizacija koju danas koriste poljoprivrednici je umnogome nažalost zastarela. Trenutno, koliko je meni poznato, je aktuelan jedan od IPARD-a i on se odnosi na sektor, vi me ispravite ako grešim, mleka, jaja, grožđa, voća, povrća, žitarica, industrijskog bilja, za izgradnju objekata. Reč je od 55 miliona evra i visina podsticaja je od 60% do 80% vrednosti.

Mislim da ne bi bilo loše, čisto zarad javnosti, ma kada oni gledali ovaj prenos, mada ja ne mislim da je za njih prajm tajm u jedan ili dva ujutru, mislim da su to trebali da sagledaju danas i mislim da je Javni servis morao da ima sluha da omogući da to naši poljoprivrednici danas čuju, ali ma kada to bilo, mislim da je jako važno da objasnite našim poljoprivrednicima na koji način mogu doći do IPARD fondova i na koji način i da li će moći nekada u narednom vremenskom periodu, kada je reč o IPARD fondovima, da dođu i do mogućnosti da obnove svoju mehanizaciju.

Dakle, Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je još jedan, kao što sam rekao, važan propis kojim se reguliše važan sektor srpske ekonomije, a to je sektor poljoprivrede, koji je istovremeno jedan od razvojnih prioriteta Srbije, koja je tradicionalno vezana za proizvodnju hrane. Rekao sam vama ne treba da govorim o važnosti i značaju poljoprivrede, jer vi to jako dobro znate. Poljoprivreda je u najtežim trenucima prehranila ovu državu, prehranila ovaj narod, pa i u periodu korone, ako se vratimo unazad, od marta meseca prošle godine do danas mi smo mogli da se oslonimo samo na dva stabilna i sigurna resursa. Prvi je bio sopstveni, a to je upravo ono što proizvedemo, a drugi je bio odnos sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama.

Dakle, o važnosti poljoprivrede u Narodnoj skupštini govorimo često i opravdano, upravo nastojeći da postavimo što kvalitetniji zakonski okvir, koji će afirmisati i poljoprivrednu proizvodnju, doprineti njenom razvoju i istovremeno multi-sektorski razvoj sela, koji se nažalost decenijama praznilo, bez obzira na sve resurse i potencijale. Jednostavno, nije bilo uslova za život, pogotovo ne za život mladih na seoskom području. Takav tok ova i prethodna Vlada Republike Srbije, zahvaljujući odgovornoj pre svega poljoprivrednoj politici, želi da prekine i rezultati rada Vlade i ministarstva od 2012. godine do danas već su vidljivi. Podsticaji koji se danas obezbeđuju u poljoprivredi motivaciono deluju na povećanje poljoprivredne proizvodnje i multi-sektorske mere ruralnog razvoja ponovo počinju da budu deo našeg sela, što je od izuzetne važnosti i značaja.

Ovaj zakon je upravo rezultat potrebe da se trajno i na zdravim osnovama uredi poljoprivredna proizvodnja u delu tržišne valorizacije u našoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zakon uređuje tržište poljoprivrednih proizvoda, kao što ste rekli. Istovremeno unosi evropske tržišne standarde, što je deo i naše preuzete obaveze, usklađivanje i harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Zakon predstavlja stvaranje pravnog osnova koji omogućava da se raznim merama uredi tržište, ali i da se zaštiti naš domaći proizvođač i domaća proizvodnja, da se uvođenjem tržišnih standarda omogući učešće naše poljoprivrede na veoma probirljivom i zahtevnom evropskom i svetskom tržištu.

Ima Srbija iskustva u tome. Tradicionalno smo izvoznici kukuruza, pa smo peti u svetu, ali izvozimo decenijama i našu veoma kvalitetnu malinu, jabuku, a sve više i gotove proizvode, kao što su vino, rakija i mnogi drugi. Srbija, dakle, postaje relevantan izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Kao primer naveo bih izvoz srpskih proizvoda u EU koji je više nego utrostručen sa 3,2 milijarde u 2009. godini na 10,9 milijardi u 2019. godini. Takođe, pojedinačno neke države članice, poput Italije, Nemačke, Rumunije su tradicionalno u samom vrhu naših najvažnijih trgovinskih partnera.

Naša tradicionalna proizvodnja u velikoj meri je naša prednost, ali danas bismo bili još konkurentniji i produktivniji jer potencijala imamo. Moramo ne samo da se modernizujemo u poljoprivrednoj proizvodnji, već i da prihvatimo međunarodne standarde koji nam upravo omogućavaju da još budemo prisutniji na svetskom tržištu, što i jeste cilj.

Ovaj zakon stvara mehanizme za zaštitu našeg tržišta, što je veoma važno ako imamo u vidu sa koliko rizika posluje ovaj sektor.

Naš poljoprivrednik kada zaseje neku poljoprivrednu kulturu ne može da predvidi ni koliko ni da li će ta kultura roditi. Koliko god zaštite i osiguraju domaćinstva i obezbede poljoprivrednik uvek radi sa ogromnim proizvodnim rizikom. Zato bih pohvalio jedno od zakonskih rešenja koje je, čini mi se, i suštinsko, a to je zaštita poljoprivredne proizvodnje od rizika na tržištu. To će se svakako ostvariti intervencijom države na tržištu kada su cene određenih poljoprivrednih proizvoda niže od referentnih i kada treba zaštiti našu proizvodnju, a zaštita domaće proizvodnje je naša obaveza. To je između ostalog i naš suštinski zadatak. Uostalom, ova i vlade od 2012. godine i dobrim i zakonskim okvirima i nizom stimulativnih i podsticajnih mera sigurno unapređuju poljoprivrednu proizvodnju koja može da postane još veći ekonomski učesnik u BDP Srbije, a to znači i veći učesnik i u spoljno-trgovinskom bilansu.

Predlog ovog zakona upravo to i omogućava, da se država legitimno umeša na tržište i sistemski utiče na poziciju svakog učesnika u tom lancu, na proizvođače, na otkupljivače, trgovinu i naravno na kraju na potrošače.

Zakon će doprineti ukrupnjivanju poljoprivredne proizvodnje, udruživanje i povezivanje proizvođača u zadruge i druge privredne oblike, što će sa jedne strane smanjiti troškove, a sa druge strane poboljšati kvalitet kao neophodan uslov bolje tržišne valorizacije.

Slažem se u potpunosti sa vama i nažalost naš pravni sistem, pravni sistem Srbije, ono o čemu ste govorili u uvodnom izlaganju, nije prepoznao ovaj alat kao jedan dobar mehanizam za odbranu naše poljoprivredne proizvodnje u prethodnom vremenskom periodu. Poljoprivredne proizvode same po sebi tu ste u potpunosti u pravu treba posmatrati zbog njihove postojanosti i ne možemo ih posmatrati kao sve ostale i ovaj zakonski predlog daje mogućnost za reakciju kada dođe do poremećaja na tržištu, set mera kako da reagujemo, da se zaštiti poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredna proizvodnja, kao što ste rekli, predstavlja veliko učešće u samom budžetu Republike Srbije i naveli ste podatak – šest hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, to sasvim dovoljno govori u prilog ovoj konstataciji.

Stanje u poljoprivredi – rekao sam već, visok rast, veoma visok rast od 2019. i 2020. godine – 5% rast u poljoprivredi i tri godine za redom rast u poljoprivredi.

Pre 10 do 15 godina to je bilo apsolutno nemoguće u poljoprivrednoj proizvodnji. Novi izazovi tržišta do sada su postojali. Kao što ste rekli, robne rezerve, ali se slažem u potpunosti sa vama da robne rezerve treba da služe u druge svrhe, a ovaj zakonski predlog treba da posluži cilju koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.

Kada se desi manja cena zakon izlazi u susret. Primenjivale su ga zemlje u procesu tranzicije i nismo mi prvi koji primenjuju ovaj zakonski predlog. Čini mi se da ste rekli 450 miliona evra da imamo u ovom trenutku štete od SSP koji je potpisan. Da imamo sada 450 miliona evra, a da bi inače imali, koliko sam vas shvatio, dve milijarde evra.

Kada je potpisan SSP, najgore u poljoprivredi je bilo to što je carinska zaštita bila i to ste u pravu, 32% u tom trenutku, a 2012. godine carinska zaštita je bila nula, dakle, zaštiti tržište od ekstremnih situacija i pada cena.

Javna intervencija, kao alat koji stoji na raspolaganju Ministarstvu poljoprivrede, to je zakonski predlog, podrška privatnom skladištenju, direktno finansijsko davanje kada je kriza na tržištu i u potpunosti podržavam ono o čemu ste takođe, govorili u uvodnom izlaganju, a to je školsko mleko i školsko voće iz Srbije đacima u svim osnovnim školama na teritoriji Republike Srbije.

Voditi računa o poljoprivrednim proizvođačima, osnovni cilj i suština u okviru Ministarstva postojaće poseban sektor koji će u Srbiji da se bavi i da rešava, odnosno poseban sektor koji će definisati da li je nešto u privatnom ili u državnom vlasništvu, zatim proizvođačke organizacije za razvoj pojedinih sektora voćarstva, povrtarstva, informacioni sistemi tržišta poljoprivrede, količina i kvaliteta robe.

Trebaće i veoma je važno da ovaj zakonski predlog će trajati sve do trenutka našeg ulaska u Evropsku uniju. Ja želim da Srbija što pre uđe u Evropsku uniju i Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija, ali nisam optimista da će to biti vrlo brzo i da će to biti u dogledno vreme i to je još jedan od razloga više zašto je Srbiji neophodan jedan ovakav zakonski propis i zakonski akt.

Još jednom, poslaničke grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, moje uvažene kolege su rekle u uvodnom izlaganju, kao i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS koleginica Snežana Paunović i kolege koje su govorile nakon nje i koleginica Vesna Ivković, da nije sporna podrška SPS kada je reč o ovom zakonskom predlogu, ali dozvolite da u nastavku današnje rasprave kažemo još nekoliko stvari za koje smatramo da su važne kada je reč konkretno i ovom zakonskom predlogu i uopšte o ministarstvu, resoru, jednom ozbiljnom i odgovornom ministarstvu i resoru koji ste preuzeli i o onome što jesu ciljevi Vlade Republike Srbije, pre svega, kada je reč o vašem ministarstvu.

Dakle, čuli smo mnogo puta do sada to da je porodica osnovna ćelija društva. Davno su rekli umni ljudi, sociolozi pre svega, jer u porodici počinje život, u porodici se vaspitava, u porodici se stvara jedan sistem vrednosti, ličnosti i ne koristi se slučajno izreka da upravo sve polazi i sve nosi iz porodice. Svako od nas nosi pečat svoje porodice, a društvo je, prosto rečeno, interaktivni skup porodica, organizovano u skladu sa sociološkim, socijalnim, ekonomskim i pravnim pravilima.

Koliko je porodica zdravi temelj, toliko je i društvo zdravo, produktivno i, rekao bih, progresivno i toliko se temelji na pravim sistemima vrednosti koji su garant izgradnje i humanog i jednog progresivnog društva u celini. Dakle, porodica je cilj svakog društva, a za formiranje porodice i rađanje dece društvo je to koje mora da obezbedi pozitivnu društvenu klimu i stimulativne uslove.

Ovde počinje posmatranje porodice i kao ćelije obnavljanja stanovništva jedne države. Dakle, vidim porodicu kao centralnu instituciju demografskih kretanja, jer odluke porodice su te koje doprinose boljoj ili lošijoj demografskoj slici jednog društva, ali porodice o stvaranju potomstva najčešće su vezane za postojanje stimulativnih uslova života, da se ima siguran posao, stan, da postoji državna podrška i naravno, podrška deci.

Kada je u pitanju obnova stanovništva u Srbiji, danas se nalazimo, nažalost, na jednoj donjoj lestvici, rekao bih, opstanka. Podaci o natalitetu i mortalitetu nisu dobri. Podaci do kojih sam mogao doći, kada je reč o Zavodu za statistiku, recimo, u 2019. godini rođeno je 64.399, a umrlo 101.458 stanovnika Srbije. U prošloj 2020. godini rođeno je manje od 62.000 beba, a nažalost preminulo je oko 115.000 stanovnika. Povećana smrtnost u 2020. godini jeste i posledica Kovida-19.

Sam po sebi podatak govori da smo sve starija nacija i ono što je najozbiljniji društveni problem jeste da već duži niz godina nemamo ni prostu reprodukciju.

Starenje Srbije je jedan od najvećih problema naše zemlje. O tome smo…

Izvinite, nisam shvatio, da li je nešto smešno? Jeste li se meni nasmejali? Mislim nije kulturno kada neko govori da…

Starenje Srbije je jedan od najvećih problema naše zemlje. O tome smo i mi u parlamentu govorili mnogo puta, pre svega, sa željom da pronađemo najoptimalnija društvena rešenja kojima bi se negativan populacioni trend zaustavio. U protivnom, ne samo da nam kao narodu preti, neizlečiva bela kuga, već depopulacija znači opasnost po ukupan napredak zemlje.

Istina je da pitanje depopulacije nije samo problem Srbije, ali za nas to nije uteha. Naprotiv, za nas je to pitanje opstanka društva u celini. Jednostavno, neće biti stanovništva koje će se za nekoliko generacija nositi razvojem Srbije i koje će se boriti za razvoj Srbije, a neće nažalost biti dovoljno radne snage, što može najozbiljnije ugroziti i ekonomski razvoj naše države. Zato za nas danas nema važnijeg posla od ozbiljne i organizovane brige za demografski razvoj.

Sa smanjenjem stanovništva Srbija se sreće već početkom 20. veka, ali na ozbiljnost demografskih pitanja naša nauka ukazuje, koliko je nama poznato, još sedamdesetih godina prošlog veka.

Različiti su uzroci depopulacije Srbije, ali sa jednim strateškim pristupom moraju se sagledati svi uzroci i posledice kako bi se mogao planirati i dugoročan i strateški plan, zapravo, napraviti dugoročan strateški plan, društveni odgovor na ovo izuzetno važno i rekao bih značajno pitanje. Polazna osnova je činjenica da je za prostu obnovu stanovništva, odnosno za smenu generacija neophodno da stopa nataliteta bude jedan.

Ova vladajuća koalicija je još od 2012. godine pokazala ogromnu odgovornost prema demografskom pitanju u Srbiji. Dakle, demografija je našla zasluženo mesto u programima svih mandatara od 2012. godine, a ozbiljnost pristupa Vlade ovom pitanju potvrđena je formiranjem Kabineta za demografiju i populacionu politiku, a potom i osnivanjem posebnog resora. Iz ovakve odluke ne možemo da očekujemo, niti vidimo brze rezultate, jer da bi bilo koja populaciona mera dala pun efekat potrebno je da prođe deset do 15 godina. Zato populaciona politika i politika obnavljanja stanovništva ne mogu da se upoređuju, recimo, sa rezultatima nekog infrastrukturnog projekta, infrastrukturnog razvoja, sa gradnjom zemlje, neke zgrade za koju su unapred utvrđeni rokovi.

Obnavljanje stanovništva je više društveno-socijalno i državno pitanje. Da je ovo državno rukovodstvo pokazalo ozbiljnost potvrđuje upravo i donošenje nove Strategije podsticanja rađanja 2018. godine. Prethodna je doneta još 2008. godine, ali i usvajanje i sprovođenje velikog broja pronatalitetnih mera uobličenih, pre svega, kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom.

O izmenama i dopunama ovog zakona danas govorimo o značajnim aspektima demografske politike. Pre mene su, kao što sam rekao, govorile kolege iz poslaničke grupe. Ja ću se samo kratko osvrnuti na neka zakonska rešenja, a uz napomenu da je jasan pravac zakonskih rešenja i da je jasan cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga i koji je za nas u potpunosti prihvatljiv.

Ona treba da doprinesu daljem unapređenju mera populacione politike, da idu u susret pozitivnom populacionom trendu, što je strateški cilj naše države. Naveo bih kao dobro rešenje to što minimalna naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva više ne može biti manja od minimalne zarade u Republici utvrđene na dan početka korišćenja prava. Zatim, dobro je rešenje i to što majke koje su bile poljoprivrednice do 18 meseci pre rođenja deteta mogu da koriste zakonom predviđene ostale naknade po osnovu rođenja, nege ili posebne nege deteta.

Verujemo da će ova mera, kojom se izjednačava majčinstvo svih majki, gde god da rade, biti još stimulativnija, a u to smo potpuno ubeđeni. Koliko je ovo važno za naše ruralne sredine koje su decenijama čuvale natalitet ne treba posebno naglašavati.

Predlogom zakona se i preciznije definišu uslovi za definisanje pojma jednoroditeljske porodice, što je veoma važno sa aspekta ostvarivanja prava roditelja i dece iz jednoroditeljskih porodica. Nažalost, trend porasta jednoroditeljskih porodica je kod nas uočljiv i ovim roditeljima i deci o kojima se oni staraju mora se posvećivati dužna pažnja, kako sa aspekta finansijske podrške, tako i sa sociološkog i sa psihološkog aspekta, a posebno sa stanovišta društvenog položaja ovih porodica i antidiskriminatorskih mera.

Pomenuo bih jedan od velikih problema samohranih roditelja, a to je problem koji nastaje kod poveravanja dece, konflikte situacije o kojima čitamo u sredstvima javnog informisanja, a zatim i ogroman problem naplate alimentacije gde često ni centri za socijalni rad o kojima smo vrlo često govorili u parlamentu, ni sudovi ne postupaju prioritetno, dovodeći na taj način jednoroditeljske porodice u stanje socijalne potrebe.

Na ovaj problem ukazujem, jer nije nažalost redak, a naš zadatak je kako da donosimo zakone kojima ćemo svakoj porodici koja se odluči da ima potomstvo, a to su mladi ljudi, da obezbedimo afirmativne uslove, tako i da ukazujemo na propuste u sprovođenju propisa. Ovog puta propisa koji se odnose na društveno i finansijsku podršku svim porodicama sa decom.

Dakle, rekao sam da ću veoma kratko. Još jednom, na samom kraju, naravno, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre prosvete obrazovanja, tehnološkog razvoja, gospođo Dukić Mijatović, poštovani predstavniče Ministarstva, nemojte mi zameriti, ali namerno ističem državnu sekretarku da ispoštujemo rodnu ravnopravnost, jer znam koliki je bio vaš doprinos uz rad ministra na izradi ova dva izuzetno važna zakonska predloga i to želim posebno danas da istaknem.

Dakle, današnja diskusija pokazuje i tu bih se složio na samom početku sa konstatacijom ministra da je prepoznat značaj ova dva zakonska predloga. Sa druge strane, gospodin Zukorlić je u svom izlaganju rekao da su oba zakonska predloga prošla jednu ozbiljnu raspravu unutar resornog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i to zaista jeste dobar kredibilitet da se radi na doslednosti i to i jeste dobar osnov za podršku Odbora daljem unapređenju sistema kada govorimo o ovim zakonskim predlozima.

Poštovani ministre Ružiću, za svega osam meseci od izbora i Vlade Republike Srbije, dakle, konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije kojoj vi pripadate, imamo čast ponovo u parlamentu da na dnevnom redu imamo zakonske predloge akata, propise iz oblasti obrazovanja. To govori o dinamičnosti oblasti obrazovanja, a time i o potrebi da se stalno inovira zakonodavni okvir baš u ovoj oblasti. To činimo i danas, ovoga puta u pitanju je, dakle, visoko obrazovanje i organizovanje studenata.

Pre nego što ću govoriti o samim zakonskim predlozima želeo bih da ukažem na značaj obrazovanja za razvoj društva i da navedem neke od rezultata koje je postiglo vaše Ministarstvo na ovom planu. Strateški posmatrano, obrazovna politika predstavlja jedan od prioriteta Srbije, jer bez mladih i obrazovnih ljudi, kreativnih, inovativnih ne može biti nikakvog napretka društva u celini, pogotovo ne danas kada su za moderna informatička društava neophodna i nova znanja. Obrazovanje je kao i zapošljavanje, veoma dinamična oblast i zato je potrebno stalno dograđivati i zakonodavstvo, ali raditi i u praksi.

Podsetio bih da je pre dvadesetak dana Vlada usvojila novu Strategiju razvoja obrazovanja za period do 2030. godine, koje je pripremilo Ministarstvo prosvete na čelu sa vama i vašim timom koji ste izabrali. Podsetio bih da je prethodna strategija za period do 2020. godine doneta u vreme kada je ministar prosvete bio profesor dr Žarko Obradović. Na moju veliku žalost on je danas opravdano odsutan, on bi svakako kvalifikovanije, stručnije i bolje od mene govorio o ovim zakonskim predlozima, ali o obzirom da je u toku zasedanje parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, iz opravdanih razloga je odsutan. Pokušaću, koliko-toliko da ga zamenim i da uputim određene sugestije, predloge kada je reč o ovim zakonskim predlozima.

Dakle, dalji razvoj obrazovanja u Srbiji definisan je kroz četiri ključne strateška cilja, pre svega kvalitet, efikasnost, relevantnost i obuhvat. Novom strategijom naš obrazovni sistem na svim nivoima i naša obrazovna politika usaglašava se sa naučnim, tehničkim i tehnološkim razvojem i savremenim kretanjem i u društvu, ali i u ekonomiji.

Moram da kažem da je obrazovna strategija jedan vredan integrativni dokument koji obrazovanje posmatra multidisciplinarno i sa svih društvenih aspekata koristeći druga sektorska dokumenta kao što je, recimo, Strategija za prevenciju nasilja nad decom, Strategija razvoja digitalnih veština i mnoga druga strateška dokumenta.

Vizija projektovana novom strategijom je kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala stanovništva, a naročito svakog deteta, mlade osobe, ali podrazumeva se i odraslih. Za ostvarivanje ove vizije neophodno je da se razvija kultura celoživotnog učenja, transformacija učenja, veće medijske i informatičke pismenosti, obrazovanje usklađeno sa dostignućima nauke, tehnike i tehnologije.

Vizija razvoja podrazumeva dalji rad na izgradnji društva i ekonomije zasnovanih pre svega na znanju društva koje neguje vrednosti kao što su, solidarnost, poštovanje, uvažavanje i jačanje inkluzivnog pristupa u obrazovanju, koji omogućava kvalitetno obrazovanje za sve bez obzira na različitost, pre svega. Dakle, bez diskriminacije.

U tom smislu, strateški fokus je učenik, odnosno student i razvoj njegovih sposobnosti kroz obrazovni proces, aktiviranje njegovih potencijala i kreativnih resursa. Pretpostavka za to je modernizacija obrazovnih metoda i još bolji pristup multilateralnim znanjima. Takođe, naša obrazovna strategija se trajno usaglašava sa međunarodnim dokumentima, o tome je već i bilo reči iz ove oblasti. To su dokumenta UN, EU, Saveta Evrope, jer je veoma važno da naše obrazovanje bude konkurentno na svetskom tržištu znanja, što suštinski zapravo i jeste. To potvrđuju naši talenti koji osvajaju nagrade na svim svetskim olimpijadama, za njih moramo uvek naći pravo mesto u društvu, jer oni su naši glavni moto razvoja, ne samo kada govorim o obrazovanju, već kada govorimo o društvu u celini.

Pohvalio bih, biću previše subjektivan, ali pohvalio bih rad vašeg ministarstva, gospodine Ružiću, jer ste uprkos pandemiji i u ovoj školskoj godini obezbedili uslove za nesmetano odvijanje obrazovnog procesa, kao i za polaganje mature koja upravo danas počinje, kao što ste rekli, u svim školama u Srbiji. Neću govoriti o brojkama, jer ste vi o tome govorili.

Uspeli ste da sa timom stručnjaka izgradite strategiju o kojoj sam govorio i evo ponovo ste ovde sa nama u parlamentu povodom razmatranja, ponavljam, dva važna zakona iz vašeg resora.

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji je donet 2017. godine odnosi se na nekoliko važnih segmenata univerzitetskog obrazovanja i upravo predstavljaju poboljšanje postojećih zakonskih rešenja. Kao veoma važno, pozdravio bih izmenu koja se odnosi na Nacionalno akreditaciono telo u čijoj je nadležnosti postupak akreditacije i provere kvaliteta visoko školskih ustanova, kao i vrednovanje studijskih programa u visokom obrazovanju. Ono što će zasigurno unaprediti kompetentnost i odgovornost akreditacionog tela, jeste činjenica da će po ovom predlogu zakona Upravni odbor akreditacionog tela od sada birati Narodna skupština Republike Srbije, što će takođe doprineti i javnosti i transparentnosti rada ovog organa.

Još jedna novina je povećanje broja članova Komisije za akreditaciju, ali i to da će se članovi ove komisije birati na osnovu javnog poziva, a ne na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Ono što mene posebno raduje jeste da će Narodna skupština ponovo birati Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Po Zakonu o visokom obrazovanju iz 2017. godine izbor ovog značajnog organa premešten je iz Narodne skupštine Republike Srbije u Vladu Republike Srbije. Očigledno je procenjeno da se treba vratiti ranije zakonskom rešenju kojim se ovom organu daje veći značaj i legitimitet, ali samim time daje se i veća odgovornost.

Druga izmena koju bih apostrofirao odnosi se na produženje rokova za završetak studija studenata koji su te studije započeli po starom programu, koji kolokvijalno zovemo „predbolonjcima“. Više godina uzastopno ovim studentima se produžavaju rokovi za završetak studija, a sve polazeći od razumevanja njihovih problema i od činjenice da je tim studentima ostalo po nekoliko ispita zbog kojih bi bilo šteta upućivati ih na početak studiranja po Bolonjskom procesu.

Verujemo da će ovoga puta ovim studentima, kojima je rok produžen za još jednu školsku godinu iskoristiti šansu i završiti započete studije. Nije jednostavno jer u međuvremenu su nestali mnogi studentski moduli i profili, nema više nekih predmeta, pa ni profesora određenih predmeta kojih više nema ili su preformulisani ili izmenjeni. Ovim studentima se rok za završetak produžava, koliko smo shvatili, do kraja 2021, odnosno 2022. godine.

Jedna od novina u ovom zakonu jeste i uvažavanje specifičnosti akademskog teološkog obrazovanja, kao što je važećim zakonom uvažena posebnost obrazovanja snaga bezbednosti. Prema ovim izmenama će visokoškolske ustanove koje ostvaruju akademski studijske programe u oblasti teologije, jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao neophodan uslov za izbor nastavnika i saradnika propisati saglasnost nadležnog organa date verske zajednice za izbor u zvanje nastavnika. Ovo zakonsko rešenje je važno, jer garantuje samostalnost crkava u odabiru onih koji će biti predavači iz oblasti teologije jer su za pedagoški rad u ovoj oblasti bitne i druge lične odlike koje najbolje, ipak, prepoznaju crkvene vlasti o kojoj god tradicionalnoj crkvi ili verskoj zajednici da je reč i da govorimo.

Pomenuo bih još dve značajne izmene ovog zakona. Prva se tiče izmene kojom se omogućava da lice sa završenim osnovnim akademskim studijama može nastaviti visoko obrazovanje na master strukovnim studijama, a druga izmena se tiče preciziranjem naziva koji se tiče završavanjem doktorskih studija iz oblasti umetnosti, a taj naziv je doktor umetnosti. Dakle, tako se otklanjaju nedoumice oko zvanja lica koji završavaju doktorat iz oblasti umetnosti.

Da pokušam da rezimiram, kada je reč o prvom zakonskom predlogu. Dakle, poslanička grupa SPS smatra da je važno prisustvo svih učesnika akademskih procesa u predviđenim telima, zatim zakon je rodno ravnopravan, transparentnost u izboru članova radnih tela. Dobro je da recenzenti za projekte, to je i naša sugestija, da recenzenti za projekte i radove mogu biti i iz inostranstva jer se time podiže kompetentnost, kompetitivnost i kvalitet naučno-istraživačkog rada. Važno je da Komisija za akreditaciju može da radi kvalitetno i otvoreno jer je ona garancija za kvalitetno visoko obrazovanje.

Što se tiče drugog zakonskog predloga koji je na dnevnom redu, potpuno novi zakon. To je Predlog zakona o studentskom organizovanju kojim se prvi put na jednom mestu pravno reguliše pitanje organizovanja studenata na univerzitetu, što smatramo da je od izuzetne važnosti i značaja.

Ovaj zakon, gospodine ministre, potvrđuje da se ovom pitanju prilazi ozbiljno i s poštovanjem, pre svega studenata, naših budućih akademaca, koji treba u budućnosti da nose razvoj Srbije i upravljaju našoj zemljom.

Važno je danas da na još bolji način nego što je to bilo Zakonom o visokom obrazovanju, regulišemo studentsko organizovanje, kao studentsko pravo da učestvuju u kreiranju politike visokog obrazovanja na svojim fakultetima i na univerzitetima.

Takođe, studentsko organizovanje, kao važan činilac visokog obrazovanja postoji u različitim oblicima, od samog začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji, ali je istina da je prvi put preciznije definisano Zakonom o visokom obrazovanju kojim je uveden bolonjski sistem visokog obrazovanja. Tada je uveden institut studentskog parlamenta koji predstavlja oblik studentskog organizovanja i odlučivanja o važnim pitanjima studiranja i same studentske politike.

Međutim, tokom vremena pokazalo se da je praksa na fakultetima različita u pogledu funkcionisanja studentskih parlamenata, u pogledu nadležnosti, pa i u pogledu uslova koje fakulteti treba da obezbede ovoj studentskoj organizaciji. Ovo je, čini nam se, pre svega, posledica suviše opštih odredbi tako da je dobro što je novim zakonom detaljno razrađeno sve što se tiče načina i uslova studentskog organizovanja.

Ono što je dobro jeste uređenost studentskog organizovanja i na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije kao krovne organizacije studentskog organizovanja.

Verujem da će se novi zakon pozitivno odraziti na pre svega demokratičnost univerziteta i na pozicioniranje onoga šta je suštinski najvažnije, a to su studenti i ostvarivanje njihovih prava kao aktivnih učesnika u kreiranju visokog obrazovanja i ostvarivanju studentskih prava, što je jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona.

Dakle, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da pokušam i ovo da rezimiram u nekoliko rečenica, važno je čuti glas studenata, važno je da nove generacije mogu da utiču na nastavni proces, jer imaju bolju sliku o modernom društvu, i važno je da mladima damo prostor da unaprede svoj status i na ovaj način se prave, u to smo potpuno ubeđeni, budući lideri i na ovaj način se unapređuju akademske institucije.

Na samom kraju, naravno poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Pomenuta je SPS, pa nisam imao drugi osnov da se javim osim po tom osnovu, a nisam želeo da produbljujem raspravu, niti da rasplamsavam bilo kakav sukob. Naprotiv, smatram da imamo zajednički cilj i zajednički interes, a to je da usvojimo najbolji mogući zakon. Skupština je valjda mesto gde razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najboljih zakonskih rešenja.

Duboko poštujem kolegu Martinovića i njegovo pravničko znanje i znam o kom autentičnom tumačenju je konkretno reč. Ono što sam želeo da kažem jeste da ovo možemo svakako rešiti na najbolji mogući način uz poštovanje naravno prava i svih procedura, i naravno možemo rešiti uz jednu kvalitetnu raspravu koja bi bila na narednom Odboru za nauku, obrazovanje i tehnološka pitanja, kako je već pun naziv odbora, gde će se između ostalog razgovarati i o amandmanima koji su podneti.

Zajednički cilj i interes je svih nas da dođemo do najkvalitetnijeg mogućeg rešenja.

Što se tiče SPS, naravno da SPS nije učestvovala u izradi sama ovog zakonskog predloga i potpuno sam ubeđen da gospodin Ružić, niti bilo ko iz SPS ima bilo kakav lični motiv, niti bilo kakav lični animozitet. Dakle, suština je i cilj jedan, dajte da prevaziđemo ovo, dajte da o ovome nastavimo da razgovaramo uz dužno poštovanje vašeg pravničkog znanja, ja to zaista ne sporim. Vi znate koliko vas poštujem i uvažavam. Dajte da o tome razgovaramo na sednici odbora kada gospodin Zukorlić bude zakazao konkretno sednicu odbora na kojoj će se razgovarati i pričati o amandmanima.

Nadam se i potpuno sam ubeđen da ćemo kao i uvek doći do najboljih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kisić Tepavčević, poslanička grupa SPS smatra da je od velike važnosti i značaja ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, a to je da se nastavlja sa reformom sistema penzijskog i invalidskog osiguranja i u potpunosti razumemo da se celokupna reforma ne može sprovesti u ovom trenutku zbog perioda koji je, nadam se, iza nas i nadam se da će vrlo brzo biti iza nas, a to je period pandemije. Ali, ohrabrujuće je to što ste rekli da će se nakon toga nastaviti sa daljom reformom penzijskog i invalidskog osiguranja.

Inače, govoriti o penzijskom i invalidskom osiguranju za nas iz SPS uvek ima poseban i veliki značaj, jer govorimo o našim najstarijim građanima, o generacijama koje su dale veliki doprinos i napretku države, veliki doprinos izgradnji države, o generacijama na čije penzionerske tragove ostavljaju, nažalost, i brojne društvene promene, reforme koje se sprovode, rekao bih, u poslednjih 20 godina.

Naši penzioneri su sa svima nama, i sa predstavnicima srednje generacije i sa predstavnicima mlađe generacije, delili sudbinu, osetili sve socijalne posledice i potrese o kojima je, između ostalog, bilo reči. Pre svega mislim na posledice tranzicije, naročito posle vremena pljačkaških privatizacija, kada su sinovi i kćeri ostajali bez posla, a upravo oni, penzioneri ih izdržavali.

Danas su penzioneri oni koji su možda tih dvehiljaditih ostajali bez posla, njihova preduzeća odlazila u stečaj ili prodavana, nažalost, u bescenje.

Ako bismo se vratili u neka ranija vremena, da kažemo, u predtranzicioni period ili predtranziciono vreme, podsetili bismo se da je Fond PIO svojevremeno bio najmoćnija finansijska institucija u zemlji. Ne samo da su iz Fonda isplaćivane zaslužene penzije, već je PIO fond, možemo reći, bio i svojevrstan investicioni fond upravo tog vremenskog perioda.

Iz sredstava PIO fonda izgrađen su mnogi javni objekti, poput, recimo, Sava centra u Beogradu, a u gotovo svim našim banjama građani su u rehabilitacionim centrima u kojima su penzioneri mogli da se leče i odmaraju takođe bili građeni. Nadamo se da taj period ponovo dolazi.

Danas možemo reći da se Srbija, ovako ekonomski osnažena, polako vraća ostvarenju tog cilja, da našim penzionerima obezbedi, pre svega, uslove da na dostojanstven način sprovode svoje penzionerske dane, period života koji zovemo tim tzv. trećim dobom.

Ono što uvek treba naglasiti da su mnogi naši građani u svom trećem dobu još uvek kreativni i da su još uvek društveno angažovani. Na njih društvo uvek računa, jer oni su ti koji su pre naših generacija gradili ovu zemlju, čuvali bazičnu vrednost svakog društva koji omogućava napredak i razvoj, a to je rad i to je, pre svega, život od svog rada, dostojanstven život od svog rada.

Socijalisti se kao partija socijalne pravde zalažu za pravedni svet rada, bez diskriminacije, eksploatacije, za dostojanstven život od rada koji podrazumeva platu od koje može pristojno da se živi i za dostojanstveno treće doba uz zaslužene penzije za svakog našeg građanina Srbije.

Penzije su važan deo ekonomske i socijalne politike naše države, jer u Srbiji od oko 2,5 miliona domaćinstava, preko 700 hiljada domaćinstava, tako govore neki podaci do kojih smo mi došli, živi samo od penzije. Dakle, socijalni položaj ovih domaćinstava zavisi upravo od visine penzije.

U tom smislu za svaku socijalno odgovornu državu pitanje penzija nije samo pitanje pojedinačnog penzionerskog čeka. To je daleko više od toga. Danas u Srbiji pitanje penzija se posmatra upravo sa stanovišta učešća penzija u ekonomskoj stabilizaciji i u privrednim reformama koje naša Vlada sprovodi poslednjih godina, čime su bile obuhvaćene i penzije.

Da se podsetimo da je 2014. godine zbog zatečenog stanja bilo nužno sprovesti paket nepopularnih mera među kojima je, između ostalog, bilo i smanjenje penzija, smanjenje plata u javnom sektoru. Penzije su bile smanjene posebnim zakonom o privremenom umanjenju penzija koji je primenjivan do 2018. godine, kada je ukinut, a nakon toga penzionerima je novim paketom mera nadoknađivan umanjeni deo. Od 2018. godine penzije se povećavaju određenim tempom i taj trend rasta se nastavlja.

Za socijalnu i ekonomsku stabilnost društva veoma je važan odnos između broja zaposlenih i veoma je važan odnos između broja zaposlenih i broja izdržavanih. Balans između broja zaposlenih i broja penzionera nije jednostavno održavati. Na taj balans utiču različiti faktori, od demografskih do ekonomskih. Nažalost, Srbija postaje stara nacija, tako da je pozitivan odnos između broja zaposlenih i broja penzionera teško održavati.

Prema poslednjih podacima broj penzionera u Srbiji je negde oko milion i 700 hiljada, a broj registrovanih zaposlenih je blizu dva miliona i 300 hiljada zaposlenih. Dakle, na jednog penzionera dođe oko 1,3, 1,4 zaposlena, što je još uvek nedovoljan odnos, imajući u vidu činjenicu da se penzija isplaćuje iz doprinosa koji plaćaju upravo aktuelno zaposlenih. To je načelo generacijske solidarnosti na kome je zasnovan naš penzijski sistem.

Ovom prilikom, kao poslanička grupa SPS, još jednom želimo da se zahvalimo predstavnicima najstarije populacije, jer oni jesu podneli najveći teret reformskog kursa Vlade Republike Srbije čiji su temelji postavljeni, kao što sam rekao, 2014. godine. To je nešto što je bila neminovnost, neophodnost i nešto što je bila nužnost da bi došli do ekonomskih pokazatelja i ekonomskih rezultata koje imamo danas.

Broj penzionera je rastao u poslednjih dvadesetak godina. Tako je 2002. godine, kada je donet novi Zakon o PIO, bilo 1.511.497 penzionera, a u decembru 2019. godine je bilo 1.708.293, što je blagi pad, a u ovoj godini taj broj je oko 1.700.000. Podaci za oktobar 2020. godine su 1.692.697 penzionera, što je blagi pad broja penzionera.

Važno je i ubuduće posvetiti pažnju korisnicima najnižih penzija, pronaći korektivne faktore ili druge oblike podrške ovoj kategoriji penzionera. S druge strane, ne treba narušavati princip da se visina penzija obračunava i na osnovu visine uplaćivanih doprinosa za PIO.

Hteo bih da podsetim da je reforma penzijskog sistema u Srbiji, vi ste rekli, započela 2001. godine, ja sada nisam siguran da li je 2001. ili 2002. godine, u vreme tranzicije koja je bila bolna za privredu, a time za ekonomsku održivost penzijskog fonda koji je trebalo reformisati zajedno sa modelom obračuna penzija. Sistem PIO je pretrpeo sedam reformi koje su uglavnom i nažalost bile restriktivne, kako bi se došlo do modela koji treba da napravi balans između ekonomske održivosti sistema i potrebe da se obezbedi pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera, kroz visinu penzija od kojih građani koji su zaslužili, radeći i plaćajući uredno zakonom utvrđen doprinos za PIO, mogu pristojno da žive.

U tom smislu Predlog zakona o kojem danas govorimo i koji je pred nama predstavlja nastavak uređivanja sistema PIO u okviru započetih reformi, a radi korekcije ranije propisivanih restriktivnih mera u penzijskom sektoru.

Jedno od ključnih pitanja o kojima je već bilo reči, a koja se rešavaju ovim izmenama Zakona o PIO jeste problem koji je nastao za dve grupe vlasnika prevremene starosne penzije, u pitanju su oni korisnici koji su pre 2014. godine prihvatili socijalni program Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju preduzeća, a zbog promenjenih uslova za ostvarivanje prava na penziju, nastali izmenama Zakona o PIO 2014. godine, nisu mogli da ostvare pravo na punu starosnu penziju, jer je tim izmenama uvedena kategorija prevremene starosne penzije. U pitanju su korisnici socijalnog programa koji su se svojevremeno opredelili za dve vrste naknade, i to za posebnu novčanu naknadu. To je kategorija viška zaposlenih kojima je nedostajalo do pet godina radnog staža do ispunjenja prvog uslova za odlazak u penziju ili za novčanu nadoknadu preko tržišta rada, a kategorija viška zaposlenih kojima je nedostajalo dve godine do ispunjenja prvog uslova za penziju.

Kako je zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO usvojenim 2014. godine, a koji je u primeni od 1. januara 2015. godine, podignuta starosna granica sticanja prava na starosnu penziju za oba pola – 65 godina starosti za muškarce, odnosno postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina i uvedena kategorija prevremene starosne penzije, to je kategorija korisnika socijalnog programa Vlade po sili zakona odlazili u prevremenu penziju, a ne u punu starosnu penziju, a u koju bi išla po ranijim propisima. Dakle, najveća smetnja za navedene kategorije iz tzv, kako ste i vi naveli u uvodnom izlaganju, opcije tri i opcije pet je postalo trajno zakonsko umanjenje prevremene starosne penzije zbog načina obračuna ovih penzija.

Ovo je prepoznato kao značajan problem, i to je važno, pa i izvesna vrsta diskriminacije, tako da se navedeni problem ovim izmenama zakona rešava trajno tako što se u ovim kategorijama korisnika zakona visina prevremene starosne penzije utvrđuje u visini pune starosne penzije i omogućava se isplata razlike između iznosa prevremene starosne penzije koju su ostvarili i pune starosne penzije koju bi imali pravo da ostvare.

Ovim izmenama i dopunama zakona, takođe, utvrđeni su i rokovi u kojima će ove kategorije korisnika prevremenih starosnih penzija podnositi zahtev Fondu za PIO za isplate razlike. Napomenuo bih da su i druge kategorije korisnika koje su otišle u prevremenu penziju trajno pogođene tzv. penalima, a to znači da im se za svaki mesec koji im od odlaska u prevremenu penziju, nedostajalo do 65 godina, oduzima 0,34% penzije koju bi ostvarili sa navršenih 65 godina starosti. Ovi penali se trajno primenjuju i po navršenoj 65 godini.

Primetio sam da je ovaj problem bio prisutan i u toku javne rasprave u nacrtu ovog zakonskog predloga. Za sada su, međutim, korekcijom koja se predlaže ovim zakonom obuhvaćeni samo oni korisnici koji su se pre odlaska u penziju opredelili za neki od socijalnih programa Vlade i zato kažem da je važno što ste napomenuli u uvodnom izlaganju da ćemo nastaviti reformu PIO i verujemo da će i ovo pitanje biti razrešeno kroz nastavak te reforme.

Sa druge strane, strateški posmatrano, mere umanjenja penzija i uvođenja kategorija prevremenih starosnih penzija koje su bile restriktivne dale su pozitivne efekte na makroekonomskom planu, jer je smanjen budžetski deficit, a smanjen je i procenat finansiranja penzija iz budžeta, kao i zaduženja za pokrivanje deficita. Ove mere, ma koliko to bilo posmatrano kao restrikcija, su u suštini sačuvale i Fond za PIO.

Sve ovo govori upravo u prilog činjenici da je za trajnu stabilnost sistema PIO potrebno njegovo usklađivanje sa demografskim kretanjima, ali i da osnovni temelj stabilnog i zdravog penzijsko-invalidskog sistema mora biti dalji privredni razvoj zemlje, nove investicije, time i novo zapošljavanje. To je upravo put koji je trasirao i predsednik i Vlada Republike Srbije.

Pored navedene izmene, koja je suštinska, istakao bih izmenu zakona kojom se porodična penzija supružnika, odnosno vanbračnom partneru profesionalnog vojnog lica koje je poginulo tokom dejstava odnosno vršenja vojne službe, utvrđuje u visini od 100% penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Dobro je predloženo rešenje prema kome će se, nažalost, pogrebni troškovi isplaćivati u visini koja je važila na dan smrti osiguranika. Takođe je dobro što će se ti troškovi usklađivati na način na koji se usklađuju penzije.

Pomenuo bih još jednu izmenu zakona, a ona se odnosi na status svih penzionera čije su penzije niže od najnižeg iznosa penzija, reč je o izmeni člana 77, izjednačavaju se sa korisnicima domaćih najnižih penzija sa korisnicima koji su svoje penzije stekli u inostranstvu. Ravnopravnost ovih kategorija lica se postiže tako što se i za korisnike domaćih i za korisnike inostranih penzija obračunava i isplaćuje razlika između njihovih penzija i najnižeg iznosa penzija. Ova korekcija ima socijalnu komponentu i to svakako pozdravljamo kao poslanička grupa SPS.

Često se govori o velikim razlikama u penzijama. Važno je reći da te razlike potiču pre svega od dužine radnog staža, od stepena obrazovanja, poslova na kojima je osiguranik radio, odnosno od visine plate koju je ostvarivao, kao i od visine uplaćivanih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Naravno, u formuli za obračun penzije postoje i treba da postoje korektivni faktori koji treba da umanje te razlike.

Država Srbija je danas socijalno odgovorna država pre svega i sve sektorske politike se kreiraju i vode tako da naši građani mogu bolje da žive.

Naravno da ćemo prihvatiti ove izmene i dopune Zakona, ali ono što bih želeo još jednom da istaknem, ta 2014. godina jeste bila ključna i još jednom zahvalnost najstarijoj populaciji na teretu koji su preuzeli na sebe tokom reformskog kursa Vlade Republike Srbije, jer se te 2014. godine Srbija našla na raskrsnici. Postojala su zapravo dva puta. Jedan put je bio, rekao bih, spisak lepih želja, ono što bi građani želeli da čuju i što bi bilo lepo da čuju, a što bi, ukoliko bi se realizovalo, dovelo do finansijskog kraha i finansijskog bankrota.

Drugi put je bio nužan put, ono što je neophodnost, što je neminovnost, a to je reformski kurs Vlade Republike Srbije. To jeste hrabra politička odluka, ali to je nešto što je omogućilo da upravo danas imamo zdrav sistem, koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, ne na politikanstvu i politici, već na životu i na ekonomiji. I danas nema potrebe da se Srbija zadužuje, jer vrlo često se govori od strane jednog dela opozicije kako se Srbija zadužuje. Dakle, Srbija se danas ne zadužuje da bi isplaćivala plate i penzije, već zaduživanja idu u pravcu razvoja, u pravcu budućnosti.

Kada smo 2014. godine govorili o reformskom kursu Vlade Republike Srbije, svi smo uglavnom pretrpeli kritike, a oni dušebrižnici za SPS, ali rekao bih pre svega dušebrižnici za biračkim telom SPS, su nam rekli da smo izdali ideje levice, da smo kao i ostali naši koalicioni partneri nekome oteli penzije, nekome oteli plate u javnom sektoru, ne shvatajući zapravo da su to mere koje su bile mere za spas srpske ekonomije, mere koje se tiču budućnosti Srbije i mere koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Što se tiče SPS, mi smo 30, evo 31. godina, prisutni na političkoj sceni Srbije i sigurno da za ovih prvih 31. godinu postojanja i političkog delovanja postoje stvari na kojima građani mogu da nam zamere, ali nikada ne mogu da nam zamere i spočitavaju jedno, a to je da smo bilo kada, u bilo kom trenutku bili protiv svoje države i protiv svog naroda.

Napraviću jednu digresiju koja nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa današnjom temom, ali i tih 90-ih smo od tih kvazi opozicionara slušali - predaja, izdaja, pa 2000. godine kada su preuzeli odgovornost, osnov odbrane nacionalnih i državnih interesa su upravo bile političke tekovine tih 90-ih, a to su Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244.

Dakle, mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti. I naravno da između onoga što su bajke, što su priče koje bi građani želeli da čuju i što lepo zvuči i onoga što je neminovnost, što je nužnost, što je realnost, nešto što je neophodno da bi, kao što sam rekao, došli do zdravog sistema koji je zasnovan na zdravim osnovama i koji jeste interes građana, uvek biramo interes građana Srbije.

Inače, da nije bilo te 2014. godine, da nije bilo reformskog kursa Vlade Republike Srbije, šta bi se desilo od marta meseca prošle godine? Da li bi sistem mogao da funkcioniše? I ne samo da funkcioniše, da li bi mogli da se ostvaruju ovako uspešni ekonomski pokazatelji? Dakle, da li bi država mogla na sebe da prihvati ovoliki teret krize? Da li bi kroz pakete mera mogla najpre da izdvoji 800 milijardi dinara, što je tada bilo 12,7% BDP, pa 257,1 milijardu dinara, što je 4,2% BDP, ukupno 17,2% BDP? Postoji li država u svetu koja je ovoliki teret krize prihvatila na sebe? Da li postoji država u svetu koja je u periodu pandemije povećala penzije za 5,9%, povećala plate u javnom sektoru najpre za 1,5% a potom za 3,5%, minimalnu cenu rada za 6,5%, plate u zdravstvenim ustanovama odnosno zdravstvenim radnicima za 6%, izdvojila jednokratnu pomoć i penzionerima i zdravstvenim radnicima? Dakle, svega toga ne bi bilo da nije 2014. godine postavljen temelj, a to je reformski kurs Vlade Republike Srbije.

Još jednom, Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se, dobri zakoni i dobri zakonski predlozi danas pred nama i najpre nekoliko reči o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Terorizam je danas, nažalost, najozbiljnija pretnja globalnom miru i gotovo da nema države na svetu koja danas ne razmišlja o ovoj opasnosti kao nacionalnoj zaštiti od terorizma. To zahteva priroda terorizma koji je višedimenzionalni, politički i društveni fenomen.

Terorizam je po definiciji složeni oblik organizovanog, grupnog, individualnog ili institucionalnog političkog nasilja koji se prepoznaje po zastrašujućim fizičkim, psihološkim metodama, političke borbe radi ostvarivanja političkih ili socijalnih ciljeva terorista.

Upravo takvoj metodi terorizma čine velikim bezbednosnim problemima i bezbednosnim rizikom. S druge strane, terorizam zbog socijalnih uzroka i posledica može da se posmatra i kao ozbiljna društvena devijacija, jer ugrožava neprikosnovene društvene i ljudske vrednosti, a to su životi ljudi, sloboda, imovina, kao i društveni i politički sistem neke države. Zato osim ratovanja terorizam predstavlja najteži oblik atakovanja na ljudske živote i nacionalnu bezbednost država.

Danas u eri globalne povezanosti sveta svim vrstama komunikacija od saobraćajnih preko elektronskih, terorizam postaje transnacionalni i rekao bih globalni bezbednosni izazov, pre svega, koji prevazilazi okvire država, regiona, pa čak i kontinenata. Upravo zbog ovakve prirode terorizma mora postojati i globalni odgovor na ovu, po čovečanstvo, opasnu pojavu koja se stalno prilagođava, prikriva ili transformiše u različite oblike. Taj globalni odgovor svet pokušava da formuliše kroz svetske i regionalne oblike saradnje, kao i kroz svetske i nacionalne strateške dokumente i odgovarajuće zakonske okvire.

Borba protiv terorizma u Republici Srbiji regulisana je podsetiću Krivičnim zakonikom i Zakonikom o krivičnom postupku. Želim da podsetim da su izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je usvojila upravo ova Narodna skupština Republike Srbije 2014. godine, dodati članovi kojima se kao krivično delo određuje učešće državljana Republike Srbije u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u drugoj zemlji te se za to propisuje i kazna zatvora.

Na ovaj način se sankcioniše učešće naših građana međunarodnim terorističkim i drugim grupama. Zatim, naš pravni okvir čine i Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, Zakon o borbi protiv visoko-tehnološkog kriminala, a pre svega kao krovni i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Republika Srbija prepoznaje univerzalni karakter fenomena terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje među državama radi uspostavljanja, pre svega, zajedničkog pristupa i u tom smislu smatram da su UN, čiji je i Srbija član, i ključni i globalni forum za aktivan aranžman na ovom planu.

Srbija svoju podršku anti terorizmu daje i kao potpisnica brojnih konvencija kojima su regulisane suzbijanje i borba protiv terorizma, pre svega na međunarodnom nivou. Takođe, Srbija podržava i implementiranje i implementaciju principa globalne strategije UN za borbu protiv terorizma.

Srbija dobro razume opasnost od terorizma, jer je i sama od sredine 90-ih godina, posetiću vas na meti terorističkih paravojnih organizacija kakva je OVK-a, kakva je UČK koja je formirana radi nasilnog ocepljenja južne srpske Pokrajne KiM od Srbije i njenog pripadanja Albaniji.

Ova organizacija na KiM je samo od 1995. do 1998. godine, dakle, pre NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju izvršila ukupno 1.845 oružanih napada na pripadnike policije i na građane svih nacionalnosti, pre svega na Srbe. Na civile i njihovu imovinu izvršeno je čak 745 napada. U tim terorističkim napadima zverski je ubijeno 364 ljudi među kojima je bilo 122 policajca i 242 civila sa KiM, a među njima i 97 Albanaca koji nisu bili na strani terorista.

Da pomenem masakre u Klečki na Radonjičkom jezeru, u Orahovcu. U ovom periodu je oko 1.100 terorističkih napada izvršeno na policiju i policijske objekte. Za analizu svih terorističkih akata koje je UČK učinio na KiM za vreme i posle NATO agresije trebalo bi zaista mnogo vremena. Pomenuću samo još „Žutu kuću“ u kojoj se tokom 1999. godine Srbima i drugim otetim nealbancima, vađeni organi kojima se trgovalo na zapadu.

Upravo poznajući prirodu i posledice terorizma Srbija se aktivno uključuje u svetske tokove beskompromisne borbe protiv terorizma kome su sila, strah i oružje i način za postizanje političkih ciljeva.

Terorizam zahteva sigurne izvore finansiranja koji ne mogu biti legalni i zato je usko povezan sa pranjem novca, sa trgovinom narkoticima, oružjem, ljudskim organima, belim robljem i drugim nelegalnim vidovima trgovine.

Upravo Srbija kroz Predlog zakona o kojem danas govorimo, stvara jedan pravni okvir za formiranje nacionalne baze podataka o teroristima i terorističkim organizacijama, zakon koji je usklađen sa Nacionalnom strategijom za prevenciju i borbu protiv terorizma u periodu od 2017. do 2021. godine i sa akcionim planom za njeno sprovođenje.

Ova strategija ima za svrhu zaštitu Republike Srbije od terorističkih pretnji po njene građane, vrednosti i interese uz istovremeno podržavanje međunarodnih napora u borbi protiv terorizma.

Važno je reći da još pre same izrade Nacionalne strategije 2017. godine na predlog Ministarstva pravde formirana je radna grupa za uspostavljanje nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma. Uspostavljanjem nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma će se obezbediti efikasna razmena podataka i informacija između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma u Republici Srbiji, a sve u svrhu prevencije terorizma, blagovremenog otkrivanja i dokumentovanja terorističkih aktivnosti i krivičnog gonjenja.

Uspostavljanje ove baze podataka predstavlja planiranu i neophodnu aktivnost u akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost. Borba protiv terorizma je visoko pozicionirana na agendi EU, te se od država članica i država kandidata zahteva da usklade svoje standarde sa standardima EU i aktivno učestvuju u sprečavanju terorističkih napada, kao i da onemoguće finansiranje terorizma i razmenu informacija upravo među terorističkim organizacijama.

Nacionalna baza će sadržati podatke o teroristima, terorističkim organizacijama. U bazi će biti podataka o fizičkim licima, pravnim licima, kao i o grupama i organizacijama koje su na teritoriji Srbije povezane sa terorizmom na bilo koji način. To je od velike važnosti i značaja.

Smatram da je borba protiv terorizma i nasilnog ekstremizma nemoguća bez međunarodne saradnje koja, između ostalog, podrazumeva efikasnu razmenu operativnih podataka. Tu saradnju naša država sa svetom i zemljama EU obavlja preko Interpola, preko Evropola, kao i sa drugim državama sa kojima ima bilateralne sporazume u ovoj oblasti.

Želim da napomenem da Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama, kao kredibilan partner, deli odgovornost i pruža svoj doprinos u očuvanju mira i bezbednosti.

Narodna skupština Republike Srbije takođe je ta koja donosi odluku o učešću pripadnika vojske i policije Republike Srbije u međunarodnim mirovnim operacijama.

Posebno bih naglasio da se zalažemo za zajednički, sveobuhvatni i ujedinjeni pristup izazovima kakav je terorizam sa kojima se države sveta suočavaju, jer tako najbolje štitimo interese pojedinačne zemlje. Naravno da će ovaj predlog imati podršku poslaničke grupe SPS.

Ono što želim da kažem u nastavku današnjeg izlaganja, a smatram da imam sasvim dovoljno vremena, reč je o jučerašnjoj sramnoj presudi i to moram da pomenem obzirom da su ovde predstavnici Ministarstva pravde.

Jučerašnji dan je jedan od najbolnijih u novijoj istoriji srpskog naroda. Juče je Haški tribunal izrekao presudu Ratku Mladiću čiji je greh samo što je branio svoj narod. On je u Hagu optužen za ratni zločin i genocid. znaju dobro svi koji se i malo razumeju u međunarodno pravo da u ovoj presudi prava nije ni bilo.

Zato pitamo, znaju li sudije Haškog tribunala šta je pravo i pravda, znaju li šta je genocid? Imaju li odgovor na to zašto niko osim Srba pred tim sudom nije odgovarao?

Ova presuda je velika sramota za međunarodno pravo i međunarodne institucije koje su nažalost još od prvih dana raspada Jugoslavije u svemu videle Srbe kao jedine krivce.

Nije ovom tzv. sudu bilo dovoljno ni tri i po miliona dokumenata kojima je osporavana optužnica generala Mladića, napisana unapred po dobro poznatom modelu i po svaku cenu. Očigledno je bilo važno tom sudu da potpuno ponizi Srbije, da ih optuži za izmišljene genocide.

Znaju oni koliko je Srba bilo utamničeno u Hagu, a koliko drugih. Čiji su interesi ovakve presude. Nažalost, optužuju nas oni koji veoma dobro znaju da su Srbi tokom svoje istorije uvek samo branili sebe i druge, pa i njih od neprijatelja. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove.

Nije li presuda generalu Mladiću samo gruba i nedopustiva zamena teza kako bi se zaboravio genocid koji je sistematski vršen upravo nad srpskim narodom tokom 20. veka? To je bio Jasenovac, ali i NATO bombardovanje nedužnog srpskog naroda.

Srbija je zemlja posvećena evropskom putu, ali nikada neće kao pravdu prihvatiti dvostruke aršine. Sramotno je i za haške tužioce i za haške sudije, njima pravda leži u topuzu, a vreme će pokazati.

Gospodin Bramerc kaže da zapravo želi da nam zabrani da kažemo mi u Srbiji da je izvršen zločin, a ne genocid. Ja želim da vas podsetim, ova Narodna skupština Republike Srbije je jedina u regionu usvojila Rezoluciju o Srebrenici i time ispoštovala svoju i moralnu i međunarodnu obavezu i vrlo jasno rekla – jeste počinjen zločin, izražavamo saučešće porodicama, želimo dobronamerne susedske odnose i da se ovakve stvari više nikada ne ponove.

I, evo, ja prvi kažem danas, a gospodin Bramerc neka čini šta mu je činiti, nije počinjen zločin, nije počinjen genocid, neka pogleda Konvenciju i Rezoluciju iz 1946. godine.

Sa druge strane, Hag je odradio svoj posao. Šta je bio cilj Haga? Slobodan Milošević, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Oni su pobednici. To je bio cilj i da se na taj način osramoti Srbija, a osnovni zadatak Haga, vi me ispravite, znam da ne možete da govorite, ali ispravite me ako grešim, je bio da doprinese pomirenju u regionu. Jel tako? To je osnovni zadatak pred Savetom bezbednosti UN. Hag ne da je doprineo pomirenju u regionu, on je produbio i zaoštrio odnose u regionu.

Da ne govorimo o tome kako je Srbija prošla u svemu tome. Na koliko godina su osuđeni Srbi u Haškom tribunalu? Koliko je, nažalost, onih koji nisu sačekali presudu, koji su preminuli tokom procesa? Dakle, pravo i pravda nisu nešto čime se rukovodio Haški tribunal, on je unapred za sve ono što se dešavalo na prostoru bivše SFRJ osudio Srbiju. Ne može međunarodno pravo da bude selektivno, pa nekome manje, nekome više, pa dvostruki standardi, za nekoga važi, za nekoga ne važi.

Dakle, niti je poštovao pravo i pravdu, niti se time rukovodio, niti je ispunio zadatak koji mu je postavljen od strane Saveta bezbednosti UN. Naprotiv, pogoršao je situaciju. Da ne govorim o ostvarivanju prava za mnogobrojne srpske žrtve koje su se nalazile u Haškom tribunalu. Reći ću samo jednu reč – groteskno, a tu reč je upotrebio Fausto Pokar, on je predsednik žalbenog veća u slučaju Gotovine i Markača i ona sasvim dovoljno govori. I srpska javnost i međunarodna javnost moraju da znaju posledice ovakvih odluka, moraju da znaju veličanje i amnestiranje ovakvih odluka koje predstavljaju zločin, da se to ne bi ponovilo u periodu koji je pred nama.

Kada govore o optužnicama, zašto „žuta kuća“ nikada nije bila sastavni deo ni jedne optužnice? Jel ona postojala ili nije postojala? Malopre sam je pomenuo. Sad se pojavio u Prištini neki advokat Gaši koji će da tuži Dika Martija zato što je boravio na nekom prostoru nelegalno, nelegitimno. Pa, čovek se nije tu pojavio. Imate izjavu Vukčevića, koji je bio tužilac za ratne zločine, koji vrlo precizno i jasno kaže – Dik Marti tu nikada nije boravio, a nama je onemogućeno da pogledamo da li tu postoje tela.

Toliko, dame i gospodo, o Haškom tribunalu, o poštovanju međunarodnog prava, o tome koliko su poštovali pravo i pravdu. Žalbe koje su uložene, a koje smo mi očekivali da Srbija ne poštuje zato što nije isporučila zaboga predstavnike Srpske radikalne stranke. Pa, Srbija poštuje svoje zakone. Viši sud u Beogradu je jasno rekao da nisu ispunjeni uslovi.

Želim da vas podsetim na nešto, Karla del Ponte, vi me ispravite ako grešim, kada je otišla imala je svog portparola, čini mi se da je bila Florans Artman, ona je tada odala sve papire iz Haškog tribunala i otišla u Francusku. Jel tako bilo? Pa, što je nisu isporučili Haškom tribunalu? Znači, prema maloj Srbiji može sve, jer ona je unapred optužena za sve, a prema velikima ne sme ništa.

Želim da se zahvalim, u ime srpskog naroda, na dostojnosti i časti gospođi sudiji Nijabe iz Zambije, koja je juče u Haškom tribunalu izdvojila svoje mišljenje verujući da pravda i pravo treba da budu jedina mera i jedina vera sudija.

Da se vratim na temu. Dakle, kada govorimo o predlozima tri zakona o davanju garancije za pozajmice „Srbijagasu“, istakao bih da se ovim predlozima zakona obezbeđuju sredstva za realizaciju tri infrastrukturna projekta iz sektora energetike kojima su predviđena izgradnja gasovoda u Borskom, Zaječarskom, Kolubarskom, Pčinjskom okrugu, što je nastavak strateškog projekta gasifikacije Srbije. Država daje garancije kod dve domaće poslovne banke da se javno preduzeće, državno preduzeće zaduži za ove projekte, tako da se može reći da su u pitanju razvojni zajmovi.

Gasifikacija je definisana kao strateški projekat koji, osim zaštite životne sredine, treba da obezbedi sigurna snabdevanja građana energijom i da stvori uslove za privlačenje stranih investitora, jer se radi o čistoj i jeftinoj energiji, ali i o procesu energetske tranzicije koji treba da zameni klasične energetske izvore, pre svega ugalj koji je veliki zagađivač vazduha.

Ako znamo da u Republici Srbiji preko milion domaćinstava koristi pojedinačne uređaje na čvrsta goriva za grejanje u svojim domovima, onda je jasan očekivani efekat ovih investicija, jer bi se upravo prvoj individualnih ložišta u značajnoj meri smanjio, što bi posledično dovelo i do smanjenja zagađenja životne sredine korišćenjem čvrstih energenata.

Kao neko ko dolazi iz Valjeva, akcenat ću staviti na gasifikaciju Kolubarskog okruga, kao lokal patriota pre svega, odnosno na izgradnju razvojnog gasovoda na relaciji Beograd-Valjevo-Loznica, zašta je potrebno 75 miliona evra.

U Kolubarskom okrugu veoma su izraženi problemi sa zagađenjem vazduha. Javnost se o tome redovno informiše, pogotovo u toku grejne sezone. Vazduh je u Valjevu, prema zvaničnim podacima, kategorisan u treću kategoriju, odnosno kao opasan po zdravlje. Uzroci lošeg kvaliteta vazduha u Valjevu su opšte poznati, a gasovod će obezbediti bolju budućnost Valjeva, čist vazduh i zdravu sredinu, ali verujem da će biti i motiv za privlačenje novih investicija.

Podsetiću ovom prilikom i na to da država gradi brzu saobraćajnicu i Verak-Lajkovac, koja će Valjevo povezati sa autoputem „Miloš Veliki“. Izgradnja brze saobraćajnice je strateški važan projekat koji će omogućiti otvaranje Valjeva ka ostatku Srbije, ne samo Valjeva, već čitave zapadne Srbije, tog dela zapadne Srbije. U Valjevo dolazi i nemačka kompanija, svetski lider u proizvodnji vaga. Nova fabrika nemačkog investitora vredna 33 miliona evra imaće 305 zaposlenih. Sve ovo, izgradnja brze saobraćajnice, otvaranje novih fabrika, gasifikacija omogućiće nove razvojne šanse za Valjevo, tako da Valjevo postane interesantnije kao nova investiciona atraktivna destinacija.

Kada je reč o druga dva predloga zakona za pokrivanje troškova izgradnje gasovoda na području Paraćina, Boljevac, Rogotina, Negotin, Prahovo potrebno je 66 miliona evra, dok će 28 miliona evra biti izdvojeno za izgradnju deonice razvojnog gasovoda između Leskovca i Vranja.

Ovim projektima stvoriće se uslovi za korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivog goriva, jednostavnog za upotrebu, čime će se u znatnoj meri rasteretiti i postojeći energetski kapaciteti. Kolubarski, Pčinjski, Borski i Zaječarski okrug su zone velikog potencijala za privredne aktivnosti kojima upravo nedostaje pravi energent i mi to činimo usvajanjem ovakvog zakonskog predloga.

Dakle, gasifikacija treba da stvori uslove za privlačenje stranih investitora u ovim područjima, jer ih stranci zaobilaze baš zbog nedostatka ovog jeftinog i čistog energenta.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati sve zakonske predloge. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana premijerko, poštovane ministarke, reklamiram, odnosno ukazujem na povredu Poslovnika član 106. i član 107.

Član 106. – govornik može da govori o tački dnevnog reda.

Mi danas pokazujemo odlučnost i opredeljenost Srbije, potvrđujemo odlučnost i opredeljenost Srbije na putu evropskih integracija, govorimo o ustavnim promenama, upravo poštujući stavove, sugestije i predloge Venecijanske komisije i one su usmerene samo ka jednom, a to je da ojačamo nezavisnost srpskog pravosuđa i efikasnost pravosudnog sistema Srbije. Ne primećujem da je prethodni govornik govorio o tome.

Član 107, gospodine predsedniče, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Ne znam da li ste primetili u izlaganju prethodnog govornika, ali ovde je rečeno da nije bilo demokratske javne rasprave. Ovde je, između ostalog, rečeno da se Ustav koristi kao instrument prisile ili državne sile, što je nedopustivo da se izgovori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ja poštujem nacionalne manjine, kao što svako od nas poštuje prava nacionalnih manjina. O pravima nacionalnih manjina smo mnogo puta govorili u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dobro su došli u Srbiji. Gledamo ih kao građane Srbije, ali i nacionalne manjine moraju poštovati Ustav i zakone Republike Srbije.

S druge strane, mi nemamo apsolutno nikakav problem sa identitetom bilo kog poslanika, ali imamo problem sa onim što govori. I ovde je, shvatili smo, suština u jednom. Ovde je suština da se pošalje poruka preambule. Ovde je preambula suština.

Da budemo potpuno jasni, neće Srbija prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i tačka.

Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Član 27, član 106.

Uvaženi predsedniče, poštovana premijerko, mislim da sam pogrešno protumačen. Nisam ja zlonamerno rekao, uopšte je poznat stav poslaničke grupe SPS i zato sam rekao da smo mnogo puta govorili o nacionalnim manjima u Srbiji.

Naravno da je Srbija njihov dom i naravno da oni treba da se osećaju ovde kao građani Srbije. To apsolutno nije sporno, ali je sporno nešto drugo, što neko želi da ima, pokušava da ima monopol na nacionalnim manjinama kroz slanje političkih poruka i političkih pamfleta.

To sam želeo, uvaženi predsedniče. Želim da vi to prenesete premijerki i kolegi, pošto moram vama da se obraćam.

Uz dužno poštovanje, u potpunosti se slažem sa vama, predsedniče, da treba da se vratimo na ono što jeste tačka dnevnog reda danas.

Dakle, nisu tačke dnevnog reda danas o tome ko ne poštuje Briselski sporazum, nisu tačke dnevnog reda danas ko ne poštuje Ustav kroz narušavanje teritorijalnog integriteta ili pokušaja da izazove secesiju, nisu tačke dnevnog reda danas to da li je neko pitao kada je proglašena jednostrana nezavisnost KiM.

Niko nas ništa nije pitao, proglašena je jednostrana nezavisnost KiM, formirane kosovske snage bezbednosti.

Niko vas, predsedniče nije pitao, od poslanika Narodne skupštine, da na godišnjicu, navodnu godišnjicu obeležavanja kosovskih snaga bezbednosti kao poslanik Narodne skupštine ode u Prištinu i obraća se kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije iako je ovde potpisao da će poštovati Ustav Republike Srbije.

Samo sam želeo da vas zamolim da se vratimo na ono što jeste tačka dnevnog reda i da prosto razjasnim, jer mislim da sam pogrešno protumačen. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovana premijerko Vlade Republike Srbije, poštovane ministarke, predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani predstavniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku složiću se sa vama, gospođo Brnabić, da je ovo šira tema od samog pravosuđa, ono o čemu je govorio i kolega Vujić u samom uvodnom delu svog izlaganja i da ovo svakako jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i da je potreban što širi društveni konsenzus. Tačno je da promene Ustava idu u pravcu evropskih integracija, jer to jesu sugestije i smernice Evropske komisije, da je rađen u dogovoru sa Venecijanskom komisijom, ali sve što činimo i radimo prvenstveno radimo zbog građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, verujem da delite moje mišljenje, da je za svakog narodnog poslanika danas velika čast pre svega, da učestvuje u donošenju Ustava ili konkretno, ako govorimo o današnjoj sednici, o promenama Ustava Republike Srbije. Ovaj saziv Narodne skupštine ima upravo tu čast da iznese ustavne promene kojima treba da se unapredi jedna od tri nezavisne grane vlasti. U pitanju je sudska grana vlasti, a osim ustavnim promenama treba da se doprinese još većem stepenu nezavisnosti, a time i odgovornosti pravosudnog sistema Srbije.

Predložene promene Ustava, rekao bih, rezultata su višegodišnje temeljne analize sadržaja ustavnih odredbi koje se odnose upravo na sudsku granu vlasti. Ovakva analiza iz stanja u pravosuđu i pravnog okvira usledila je nakon više preporuka kako što sam rekao EU, imajući u vidu da se Srbija opredelila za evropski put i time prihvatila obaveze usklađivanja svog zakonodavstva za pravnim tekovinama EU.

U tom smislu čin promene Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na sudsku vlast predstavlja najviši nivo reforme pravosudnog sistema. Ovaj čin ima veliku, rekao bih i političku snagu i značaja, pre svega zbog činjenice da upravo sudska grana vlasti, kao jedan od tri nezavisne grane vlasti, štiti i čuva pravni poredak i pravnu državu.

Prilika je danas da podsetimo i na značaj Ustava kao najvišeg pravnog i konstitutivnog akta jedne države, ali i na istoriju ustavnosti bez obzira što je to neko od kolega malo čas je o tome govorio. Dakle, Ustav je pravni temelj svake države. Ustavnom je najkraće rečeno, uređuje se državno uređenje, politički sistem, društveno-ekonomski odnosi, kao slobode, prava i dužnosti građana u državi. Sve suverene države sveta imaju svoje ustave, osim, čini mi se, zanimljiv je izuzetak, Velika Britanija, koja nema ustav.

Ako posmatramo novo doba, onda se najstarijim ustavom smatra Ustav SAD iz 1787. godine, a prvim modernim Ustavom Srbije smatra se Sretenjski ustav iz 1835. godine, o kojem je malo čas govorio kolega Balint Pastor. Ali, nije Sretenjskim ustavom počela istorija Srbije.

Prvim srpskim Ustavom smatra se Zakonopravilo ili Nomokanon Svetog Saveta, napisan 1219. godine, dakle, pre više od 800 godina. Sveti Sava je Zakonopravilo napisao objedinivši i građansko i crkveno pravo, kako bi se pravno uredila tadašnja mlada srpska kraljevina i samostalna srpska pravoslavna crkva, a to su bila dva stuba tadašnje države. Dakle, možemo slobodno reći da je Srbija još u 13. veku bila ustavopravno uređena zemlja.

Drugim Ustavom srpske države smatra se Zakonik cara Dušana ili Dušanov zakonik iz 1349. i 1354. godine, koji je faktički zamenio Zakonopravilo Svetog Save. Upravo je Dušanovim zakonikom prvi put regulisana samostalnost sudske vlasti, što je i do danas ostalo kao nezaobilazno ustavno pravilo.

Zakonopravilo i Dušanov zakonik imaju ogroman značaj za državnost Srbije, a baštinimo ih s ponosom i kao istorijsko svedočanstvo o vekovima staroj ustavnosti Srbije.

Moderna Srbija svrstava se u red država koje su među prvima u svetu donele Ustav, a to je bio Sretenjski ustav, treći po redu srpski Ustav, ali prvi u novijoj srpskoj istoriji, tako da se danas Sretenje, dan donošenja ovog ustava upravo obeležava kao praznik naše državnosti.

Kada je u pitanju istorija 20. veka, Srbija je posle raspada SFRJ donela svoj Ustav 1990. godine. Ovim ustavom je uvedeno višestranačje, odnosno parlamentarna demokratija. Vlast se birala na slobodnim, neposrednim, tajnim izborima. Upravo se ove godine navršavaju tri decenije višestranačja u Srbiji, jer je prva višestranačka Skupština Republike Srbije konstituisana 11. januara 1991. godine.

Ustav koji je usledio 2006. godine bio je posledica, kao što je o tome već bilo reči, konstituisanja Republike Srbije kao samostalne i suverene države nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore, izlaskom Crne Gore iz ove zajednice. To je Ustav o čijim promenama danas, posle gotovo 15 godina njegove primene, govorimo.

Od donošenja važećeg Ustava Republike Srbije dosta se toga promenilo i dogodilo na spoljnopolitičkom i unutrašnjem planu.

Suštinska promena je upravo činjenica da se Srbija opredelila da krene putem evrointegracija, a taj evropski put predviđa i ispunjavanje određenih obaveza koje proističu iz dva ključna dokumenta.

Prvi dokument je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a drugi je Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju.

U kontekstu teme o kojoj danas govorimo, istakao bih da se tačka 14. Pregovaračkog okvira odnosi na obavezu Republike Srbije da nastavi sa procesom usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i na obavezu da obezbedi potpuno sprovođenje ključnih reformi, naročito u oblasti vladavine prava, uključujući tu i suštinsku reformu pravosuđa.

Na pravosuđe se odnosi Pregovaračko poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava, a u monatoring izveštajima Evropske komisije više puta je ukazano na neophodnost daljeg jačanja pravosudnog sistema, njegove efikasnosti, a pre svega nezavisnosti kao osnovnih preduslova za implementaciju pravnih tekovina EU.

Iz ove činjenice proistekle su i konkretne primedbe Venecijanske komisije na ustavne odredbe koje se odnose na pravosuđe, a samim tim i potrebe da se izvrše promene Ustava Republike Srbije iz 2006. godine.

U susret prepoznatim potrebama daljim reformama u pravosuđu radi njegovog osnaživanja, Srbija je donela najpre Nacionalnu strategiju za period od 2013. do 2018. godine, a potom i za period od 2025. godine, kojima je utvrđeno pet osnovnih načela reforme pravosuđa, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa, a kao cilj Strategije postavlja se i pripremanje i osposobljavanje pravosudnog sistema za nove izazove, u skladu sa evropskim standardima.

Uvek treba naglasiti činjenicu da nije jedini motiv da pristupi dubioznim reformama pravosudnog sistema samo naš evropski put i zahtev EU, već i naš strateški cilj, da Srbija bude uređena, pravna država, u kojoj su ustavnost i zakonitost jedini gospodari.

Znamo da uređenu državu čuva zakon a pravdu čuva sud. Rad pravosudnih organa ogledalo je države i garant postojanja uređenog pravnog poretka, garant jednakosti svih pred sudom, garant dostižnosti pre svega pravde.

Zato pravosuđe odnosno sudska grana vlasti i jeste i mora biti nezavisna, bez ikakvih spoljnih i političkih uticaja, a nosioci pravosudnih funkcija moraju biti stručni, dostojni, moralni i pre svega odgovorni. Iz nezavisnosti sudstva upravo proističe i veća odgovornost za obavljanje časne sudijske i tužilačke funkcije.

O ulozi i značaju pravosuđa za državu i građane govorili smo mnogo puta do sada u ovom domu, a Srbija svakim danom pokazuje da ne može biti nedodirljivih niti zaštićenih, a svi moraju da stanu pred lice pravde. Kad god, ko god da je počinilac krivičnog dela, mora biti sankcionisan. Takav odnos pravosuđa prema izvršiocima krivičnih dela vraća veru u sud, vraća veru u državu pre svega, koja bezuslovno mora da počiva na pravu i mora da počiva na pravdi.

Radi javnosti bih hteo još jednom posebno da skrenem pažnju, a predsednik Narodne skupštine u svojim nastupima uvek to jasno naglašava, da se predlog za promene Ustava koje je Vlada kao ovlašćeni predlagač dostavila Narodnoj skupštini odnosi isključivo i jedino na odredbe Ustava koje se tiču pravosuđa. Nema nikakvih drugih promena, nema promena koje se tiču preambule Ustava, kojim je definisano da je KiM integralni deo Republike Srbije. Dakle, nema nikakvih drugih promena.

Da se ne bi širile neistine i dezinformacije u javnosti, ovo je potrebno i danas naglasiti.

Na žalost, dezinformacijama a time i uznemiravanju javnosti doprinose i neke tzv. opozicione priče, rekao bih sa jednim motivom, a to je kompromitovanje ustavnih promena, a time i Narodne skupštine Republike Srbije, kao ustavotvornog organa, kao što se govori o ustavnim promenama, kojih ustvari uopšte nema i nisu tema uopšte današnje rasprave.

Ovakva manipulacija neistinama u svrhu je urušavanja institucija, ali i pokušaja da se vlast predstavi kao neko ko će ustavnim promenama prodati KiM.

Iako, je predsednik mnogo puta do sada, pa i tokom jučerašnjeg dana, i prethodnih dana potpuno jasno i potpuno precizno rekao, nećemo prihvatiti jednostranu proglašeno nezavisnost KiM, a spremni smo na dijalog, želimo da kroz dijalog dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, poštujemo Briselski sporazum, poštujemo Vašingtonski sporazum, ne insistiramo apsolutno ni na čemu, Srbija je ispoštovala sve ono što je definisano i Briselskim i Vašingtonskim sporazumom.

Ali, ono što očekujemo jeste da druga strana ispoštuje svoje obaveze, pre svega kada je reč o nestalim licima, i pre svega kada je reč o formiranju zajednice srpskih opština.

Dakle, sve ono što smo mogli čuti, o tome da danas govorimo o promeni preambule je notorna neistina, a nikada mi nije bilo jasno zašto neko čak i na ovaj način ima potrebu da oponira svojoj državi.

Na žalost, to nije novina, niti je prvi put u našoj političkoj praksi da se ne vidi interes države od personalnih i parcijalnih interesa nekih političkih aktera, polazeći verovatno od one teze - što gore po Srbiju, to bolje po nas. Takve kvazi političare mi iz poslaničke grupe SPS, apsolutno nikada nismo razumeli, kvazi političare kojima država nije na prvom mestu.

Pred nama je danas konkretan Predlog Vlade Republike Srbije za promenu Ustava. Zarad javnosti ponovio bih i naglasio da sadržaj ovog Predloga nije nepoznat javnosti, jer se o njemu transparentno govori već duže vreme. Do sada na temu ustavnih promena organizovano je više javnih slušanja u Narodnoj skupštini uz učešće stručne naučne zajednice, uz učešće nevladinog sektora i iz izuzetno angažovan odnos predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Dačića.

Predlog Vlade odnosi se, dakle, na promenu nekoliko ustavnih odredbi. To su član 4. Ustava koji se odnosi na podelu vlasti, zatim članovi od 142. do 165. koji se odnose na sudove i javna tužilaštva. Posledično ovim promenama predlažu i se promene odredaba člana 99. Ustava Republike Srbije, nadležnost Narodne skupštine, člana 105. Ustava Republike Srbije, način odlučivanja u Narodnoj skupštini, kao i odredbe člana 172. Ustava Republike Srbije, izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.

Dakle, to je ono o čemu mi danas govorimo, zapravo zašto pokrećemo inicijativu, a konkretno o amandmanima ćemo govoriti na narednoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Nakon toga, naravno, sledi referendum, gde će građani reći šta misle o promenama Ustava.

Dakle, predlog odredaba koje se menjaju sasvim je jasno da se odnose isključivo i samo na sudsku granu vlasti. Vlada je uz Predlog za promenu Ustava dala i obimno obrazloženje za svaku od ovih izmena. Suština je u povećanju nezavisnosti pravosuđa kroz promenu načina, pre svega, izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Ovim Predlogom se redukuje izborna funkcija Narodne skupštine, odnosno izbor sudija izmešta iz parlamenta, što je još od Usvajanja ustava bila primedba Venecijanske komisije koja je iskazala zabrinutost zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija.

Ono što je u kontekstu predloženih promena Ustava važno jeste pozitivan stav Venecijanske komisije na sadržaj promena, što govori o pravom smeru usklađivanja našeg Ustava sa komunitarnim pravom, tj. sa pravnim tekovinama EU.

Neću se ja baviti pojedinačnim predlozima, o tome ćemo govoriti, naravno, kada dođe vreme za to, kada budu poznati i amandmani. Danas govorimo o inicijativi koju pokrećemo, konkretno kada je reč o promeni Ustava, a tiče se, ponavljam još jednom, da bi ojačali i unapredili, osnažili nezavisnost srpskog pravosuđa i efikasnost pravosudnog sistema u Srbiji, a o amandmanima ćemo govoriti, ponavljam, kada za to dođe vreme.

Ono što želim da naglasim jeste da je potrebno da danas kao parlament pokažemo snagu dvotrećinske većine i ja se nadam daleko više od dvotrećinske većine koja nam je potrebna kako bismo nastavili dalje aktivnosti na ustavnim promenama. Rezultat rada parlamenta kao ustavotvornog organa treba da bude ustavni referendum i usvajanje akata o promenama Ustava Republike Srbije.

Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice Narodne Skupštine Republike Srbije. Poštovani ministre, poštovana predstavnice Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o amandmanu i razlozima, zbog kojih poslanička grupa SPS, smatra da je dobro što je Odbor za bezbednost podneo amandmane, i da je dobro što su ovi amandmani prihvaćeni, podstaknut pričama koje smo maločas čuli, pre svega od gospodina Atlagića, Markovića i Bakareca, moram da kažem nekoliko reči o onome što smatram da je danas u Srbiji suštinsko pitanje.

Pre svega, gospodine Vulin, politika vladajuće koalicije nije mržnja, ona je jasno koncipirana u šest ključnih tačaka i principa, koje je definisao predsednik Republike, predsednik SNS, nakon parlamentarnih izbora i oni su stubovi ekpozea Vlade Republike Srbije.

Sa druge strane, obaveza svih nas, odgovornost svih nas, i nas narodnih poslanika koji smo legitimno izabrani predstavnici građana, jer Narodna skupština Republike Srbije je glas naroda i kako vi kažete ujedinjene Srbije, obaveza svih nas je istina. Tu istinu zaslužujemo i to je naša odgovornost, obaveza prema građanima Srbije, pre svega. Istina je interes svih nas.

Zašto ovo kažem? Godinama unazad, gospodine Vulin, u Srbiji je neko za nešto kriv, kada konkretno govorimo i o politici, i o političarima, godinama je neko za nešto kriv, a niko ni zašta nije odgovarao, iz čega može da se izvede samo jedan zaključak - političari su nekako uvek zaštićeni.

Ova vladajuća koalicija, predsednik republike, Vlada Republike Srbije, pokazuje da nema zaštićenih. Niko nije iznad zakona, niko nije jači od države.

Želim, pre svega da čestitam vama, mislim da ste previše skromni i vi i predstavnici BIA. Znam ja da je ovo ujedinjena Srbija i da je ovo akcija koja je pokrenuta, pre svega od strane predsednika republike, koji jasno koncipirao šest ključnih principa načela i rekao da je jedan od ključnih principa borba protiv kriminala i korupcije, organizovana borba protiv kriminala i korupcije.

Ali, bez adekvatne reakcije i odlučne ne akcije i ozbiljnog udarca organizovanom kriminalu od stane MUP-a, od stane BIA, od strane tužilaštva, ne bi došli do ovih rezultata. I za to je potrebna hrabrost i ja vam čestitam na toj hrabrosti. Verujem da će ova borba biti nastavljena u periodu koji je pred nama.

Zadali ste jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu i korupciji u Srbiji. Dakle, niko nije jači od države i niko ne može da bude iznad zakona i nema tu selektivnosti i nema tu selektivnih meta.

Znate, maločas ste spomenuli, kada je predsednik Srbije govorio, neposredno pred konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade Republike Srbije o šest ključnih principa i načela na bazi kojih će biti formirana Vlada i koji će biti stubovi, kao što sam rekao, ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije, i kada je najavio beskrupuloznu borbu protiv kriminala i korupcije, i da neće biti zaštićenih, tada ne da smo čuli podsmehe, nego znate koje su bile definicije - ovo je sezonska predstava, Aleksandra Vučića. Za sve ovo je potrebno nezavisno sudstvo.

Evo, ujedinjena Srbija, kako vi kažete, pokazuje delima, a ne rečima, da ovo nije sezonska predstava. A, što se tiče nezavisnog sudstva, to je rekao, čini mi se, onaj, ja više ne znam ni kojoj on političkoj partiji pripada, onaj Stefanović, jer često menjaju te političke partije, pa ja više ne mogu ni da propratim. Ali, oni imaju moralno pravo da govore o nezavisnom sudstvu. Oni koji su otpustili 900 sudija, oni koji su postavljali sudije i tužioce tako što su lokalni odbori slali predloge, mišljenja, pa je bio potreban potpis predsednika opštine sa jedne strane, a predsednika opštinskog odbora sa druge strane i za to postoji dokumentacija. Vi to dobro znate. Oni govore o nezavisnom sudstvu.

Sa druge strane, gospodine Vulin, maločas je gospodin Bekarec, govorio o pretnjama. Pretnje koje su upućene od strane, ne mogu ja njega nazvati gospodinom, daleko je to od gospodina, gospoda se tako ne izražavaju, ali nekom tamo osobom, koja sebe naziva kvazi opozicionarom i liderom kvazi opozicije, koja nikada nije izmerila svoju snagu na izborima, jer nema hrabrosti za to, ali znate, te pretnje nisu ništa novo i kada upućujete takve pretnje postoji razlog za takvu nervozu, a vrlo je interesantno kada dolazimo do vrhunca te nervoze onog trenutka kada kreće obračun sa organizovanim kriminalnim grupama, onog trenutka kada se u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvaja zakon, veoma važan Zakon o poreklu imovine, onog trenutka kada mi kažemo i Evropskoj komisiji koja nam vrlo često zamera da ne postoji politička volja da se Srbija obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom, kada kažemo – evo, postoji politička volja, mi to radimo praktično zakonodavno.

Dakle, onog trenutka kada postoji jedna sinergija između praktičnog i zakonodavnog delovanja, e onda dolazi do jedne nervoze kod jednog dela opozicije, konkretno onih, gospodine Bakarec, koji ste naveli, znači, postoji opravdan razlog za sve to.

Pretnje i njihova hrabrost su jako dobro poznate. Znate, oni imaju taman toliko hrabrosti da se pojave na konferenciji za štampu i ne odgovore na pitanja novinara. Eto, to je hrabrost. Održite kao ono u karateu, znate kate sa zamišljenim protivnikom i okrenete se i odete.

(Dragan D. Marković: Prvo mora žuti pojas.)

Nemaju oni žuti pojas. Nisu oni došli ni do prvog časa.

Onda kada vam postavi novinarka pitanje – Da li imate vi račun ili nemate račun? Da li imate taj novac ili nemate taj novac? Vi samo treba da odgovorite sa „da“ ili „ne“, ništa više ako ste već sazvali konferenciju za štampu. Vi kažete – ne, ja ću vas da tužim. Da li je to savremena demokratija za koju se zalažu? Da li je to nezavisno pravosuđe i sudstvo za koje se zalaže ta kvazi opozicija?

Verujem da ćemo mi, gospodine ministre vrlo brzo, ne možete vi to sad nama reći, ja to zna, ali verujem da ćemo vrlo brzo dobiti odgovore na sva ona pitanja na koja su ti kvazi opozicionari izbegli da odgovore.

Šta je problem u tome ako ste vi sigurni u nešto, pa šta je problem da odete na poligrafi da odgovorite na tri konkretna pitanja? Imate račun? Imate novac? Odakle vam novac?

(Dragan D. Marković: Ja sam ga zvao, on nije hteo da ide.)

Evo, gospodin Marković se ponudio na poligraf i ponudio da unakrsno odgovaraju na pitanja.

(Dragan D. Marković: Ne, nego sam ga zvao, a on nije hteo da ide.)

Šta je problem u tome? Znači, postoji nešto što mi ne znamo. Verujem da ćete vi vrlo brzo uz ostale nadležne organe i nadležne institucije doći do konkretnih odgovora.

Kada građani kažu šta misle o tim, nazovite liderima opozicije, e onda imate one režijske predstave, izraziću se gradskim vokabularom, cmizdrite pred kamerama, ali treba prvo da vas dobro izmontiraju, moraju da naprave dobru režiju, pa da ispadne da plačete jer vam je neko rekao da ste lopov. Šta ste vi sve izgovorili, pre svega toga. Treba da se zapitate zašto vam građani to govore.

Zaboga, pogođena je vaša porodica. Da li ste razmišljali o porodicama drugih? Da li ste razmišljali o našim porodicama? Ne. Suština je u tome da sebe prikažete kao žrtvu.

Ne očekuje narod od političara da sebe predstavljaju kao žrtvu. Narod od političara očekuje konkretna rešenja i odgovore na ključna pitanja, upravo onako kako to čini i predsednik Republike, kako to čini Vlada Republike Srbije, kako to čini i Narodna skupština Republike Srbije.

Znate kako, ja bih mu možda i poverovao da je on nešto želeo da promeni, pa, recimo, da je rekao ovim svojim saborcima: „Stanite ljudi, pa ne ulazi se na takav način u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pa, nemojte srpskom zastavom. Stanite, nemojte napadati fizički novinarku TV „Pink“ koja ima jedva 40 kilograma“. To je velika hrabrost, morate priznati. Za to je potrebna velika hrabrost. „Stanite, nemojte! Uvedene su vanredne mere, vanredna situacija. Nemojte mi da dajemo loš primer tako što ćemo da sedimo ovde pred Skupštinom i da se na onakav način obraćamo penzionerima. Nemojte da napadate na onakav način predsednika Administrativnog odbora, da fizički nasrnete na njega. Stani, ti Obradoviću, nemoj tako da ulaziš u Kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, nije primereno, nije dostojanstveno“. Da je to učinio ranije pre ovog scenarija, pre ove režije, da je pokušao nešto da promeni možda bi mu neko i poverovao. Ovako, politička magla, politički marketing, više ne prolazi.

Kada već govorimo o porodicama, pa ja moram da vas podsetim, mi smo o tome govorili ovde u parlamentu još u prethodnom sazivu, hajde da se podsetimo ko je izmislio tu matricu i taj patent da se pominju porodice političara i da se putem društvenih mreža objavljuju fotografije dece političara. Pa, mi smo ih molili da to ne čine. To nije učinio niko iz vladajuće koalicije.

Gospodo, mi se bavimo… Niste gospoda, ne mogu da kažem „gospodo“, ali mi se bavimo politikom. Nismo pitali svoje porodice i svoju decu da li će da se bavimo politikom, nego smo odlučili i bavimo se politikom. Na nas možete, ja sam milion puta rekao, pa sručite kofu fekalija, ali budite hrabri i učinite to politički. Nemojte poturati druge i nemojte kreirati ovakav scenario. Pokažite bar malo odlučnosti, bar malo hrabrosti, ali znate, manjak političke moći, manjak političkog uticaja, nemanje političkog programa, nemanje nikakve političke ideologije, izlaza iz jedne, rekao bih, bezizlazne političke situacije… Pa, ne čekaju oni evropske parlamentarce zbog izbornih uslova, nego misle da će tako da izvrše nekakav pritisak. Pa, nema pritiska. Nema pritiska. Neće bez izbora niko doći na vlast u Srbiji. Demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene politički kurs Srbije.

Zaboravite to zavučete za rukav i da tražite svoje parlamentarce koji će da podnose 400 amandmana kako bi loše govorili o Srbiji. Zaboravite na to. Ne glasaju evropski parlamentarci, glasaju građani Srbije.

Prestanite da crtate mete na čelo članovima porodice i predsednika Srbije. Prestanite svima nama da crtate mete na čelo. Dosta više toga! Imajte hrabrosti i pokušajte politički da se obračunate i nemojte za to da poturate druge.

Maločas je gospodin Bakarec pomenuo lustraciju, a vi mislite da oni znaju šta je lustracija?

(Nebojša Bakarec: I Revanšizam.)

Znate šta… Lustracija i revanšizam, da. Lustraciju je pomenuo jedan, a revanšizam onaj hrabri, onaj drugi, onaj hrabri kojih se baš svi plašimo, samo što bih ja voleo da umesto što nam šalju, gospodine Vulin, i to ću da vas zamolim, što nam svako veče, ne svako veče, ali otprilike onako sporadično pošalju neku političku predstavu ovde pred Skupštinu, ja nemam problem. Nemam problem. Iako sam takvog zdravstvenog stanja, zaista nemam problem. Mene su pozvali na fizički obračun, pa su krenuli na automobil. Ne znam šta će da postignu time? Ne interesuju oni mene, ali vas molim da se prave dobre bezbednosne procene zbog koleginica koje su kamenovane, zbog koleginica koje su nazivane najporgrdnijim imenima.

Ne želim ja one u prvom redu, koji mi deluju i alkoholisano i ne bih rekao kako još, ja želim ove u prvom redu, ove političke lidere njihove, nazovite političke lidere. Ja želim njih da vidim u prvom redu, da mi oni kažu da se obračunamo, da pokažu hrabrost da se obračunamo.

Što se tiče lustracije, pa, znate kako, najbolju lustraciju, gospodine Vulin, sprovode građani Srbije na izborima. Sada neka se oni zapitaju gde su oni danas, a gde smo mi. Neka pogledaju sastav parlamenta, neka pogledaju šta su građani Srbije rekli i neka se zapitaju kada govore o lustraciji, a kada govore o revanšizmu, pa zar oni misle da se neko njih plaši? Pa, mi iz Socijalističke partije Srbije nismo ih se plašili 5. oktobra 2000. godine, a posebno ćemo da ih se plašimo danas u 2021. godini.

Dakle, ja vas molim samo jedno, ovi ljudi ovde su došli, i koleginice i kolege, da odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao i to rade i čine, dozvolite im i omogućite da nemaju takav vid nasilničkog i siledžijskog ponašanja, jer nije to politika, niti je to suština postojanja politike. To je daleko od politike, daleko od političkog vokabulara, svake političke tolerancije i političke korektnosti. Nema, to je prešlo svaku granicu. To je nasilničko, ponavljam, i siledžijsko ponašanje i to je društvena norma. Ne sme da bude društvena norma u Srbiji. To je nešto protiv čega moramo svi zajedno da se izborimo.

Sada, kada je reč konkretno o amandmanima i kada je reč konkretno o zakonu, samo nekoliko rečenica. Najpre, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je jako dobro što ste prihvatili sva tri amandmana i da će oni doprineti kvalitativnom zakonskom predlogu koji ste predložili. On će svakako imati podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Ja ću najpre uopšteno nekoliko rečenica, da podsetim da je lična karta javna isprava kojom građani Srbije dokazuju svoj identitet i da obaveza posedovanja ovog dokumenta se odnosi na sve građane od navršene 16. godine života.

Dobijanje lične karte, kao što smo rekli u raspravi u načelu, između ostalog jeste znak zrelosti, znak da građanin postaje vidljiv i prepoznat, ali i, ono što je jako važno, odgovoran pred zakonom. Za one koji prvi put dobijaju ličnu kartu to je čast, za državu je lična karta dokument proverljivosti identiteta.

Digitalizacija koje je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije najpre je realizovana upravo kroz ličnu kartu kao digitalni dokument, odnosno digitalnu ličnu kartu. Modernizacija ovog dokumenta omogućava i brzu identifikaciju građana koja je značajna za savremeno društvo. Ovakav dokument doprinosi ubrzanim procedurama u ostvarivanju prava građana, ali i za državu.

Pre uvođenja biometrijskih pasoša 2008. godine državljani Srbije mogli su da putuju bez viza samo u 19 zemalja sveta. Evropska unija je za građane naše zemlje ukinula vize 2009. godine. Državljani Srbije bez vize mogu da borave u 71 državi, dok nosioci diplomatskih i službenih pasoša bez vize mogu da uđu i borave u 93 države, a srpski pasoš na globalnom nivou je 28. na svetu.

U skladu sa „mini Šengenom“ ljudi će biti u mogućnosti da putuju širom regiona sa važećom ličnom kartom.

Sistem izrade lične karte, s druge strane, obezbeđuje maksimalnu zaštitu podataka o ličnosti, što je u eri digitalizacije i veoma važno, jer se danas mnogo lakše može doći do različitih podataka i ti podaci mogu biti zloupotrebljeni. Očigledno stepen zaštite podataka na ličnoj karti nije prostor za hakere koji danas surfuju internetom i upadaju u razne sisteme podataka. U tom smislu bih pohvalio stepen zaštite podataka na obrascu lične karte.

Cilj izmene i dopuna o kojima govorimo deo je realizacije Vladinog projekta „Stop birokratiji“, koji je kreiran kako bi se smanjile, o tome je govorio i gospodin Marković, kako bi se smanjile administrativne i birokratske barijere u komunikaciji javne uprave sa građanima, privredom i u međusobnoj komunikaciji između državnih institucija.

Što se tiče konkretno prvog amandmana koji je podnet na član 1. Predloga zakona, a odnosi se na član 7. važećeg zakona, dakle, amandmanom se dopunjuje odredba ovog člana tako što se dodavanjem novog stava 5. precizira da se u obrazac lične karte, koji ne sadrži čip, obavezno unosi podatak o adresi prijavljenog prebivališta. Ovo je svakako dobro i precizno rešenje kojim se obezbeđuje sadržaj istih podataka i za lične karte bez čipa i za lične karte sa čipom.

Moram da kažem da elektronska lična karta, koja je zamenila stari papirnati obrazac, a to je bila stara lična karta u obliku knjižice, predstavlja jedan moderan obrazac kojim se lako rukuje, a korišćenje podataka je mnogo jednostavnije. Lična karta je sada primarni, osnovni identifikacioni dokument iz koga se crpe svi relevantni podaci o vlasniku.

Naravno da ćemo podržati i ovaj amandman odbora i naravno da ćemo podržati i naredna dva amandmana odbora i, kao što sam rekao, naravno da ćemo podržati i zakon koji ste predložili.

Još jednom, gospodine ministre, nemojte biti previše skromni, jer MUP, BIA i, ponavljam, tužilaštvo, treba da prikupe dokaze, treba da prikupe materijal, a tek onda rade pravosudni organi, a sve zavisi od onoga što vi i BIA i tužilaštvo odradite. Zahvaljujem.

To je jedini način da mogu da se zahvalim ministru na odgovoru, mislim poslovnikom replika. Nemam ja tu šta da repliciram, osim da kažem.

Gospodine ministre, nije to vaš stav i vaš utisak, to je na žalost realnost u Srbiji kada je reč o nazovite političkim stavovima ovog dela opozicije.

Inače, lustracija bi se odnosila upravo ono što ste rekli, na svakog glasača SNS, SPS, i svakog onog koji je deo vladajuće koalicije, dovršili bi taj 6. oktobar.

Tog 5. oktobra je bila SPS. Vi i ja smo tada bili u istoj političkoj opciji. Ja sam tog 5. oktobra imao 22 godine i tog decembra 2000. godine mi je bila prva kandidatura za narodnog poslanika. Znate kada sam mogao da nađem posao u narednim godinama? Mnogo teško, gospodine Vulin.

Tako da sve to smo već prošli. Nemamo apsolutno nikakav strah i potpuno ste u pravu u jednom. Samo ću napraviti jednu digresiju. Kada ovakvi ljudi kažu za predsednika Srbija, to sam govorio tokom jučerašnjeg dana, da je malouman ili kako već, oni se obraćaju legitimno izabranom predsedniku građana Srbije. Oni kažu građanima Srbije, poručuju građanima Srbije, čiji predsednik ima ogromno poverenje i podršku da su maloumni i to sasvim dovoljno govori o njima, a ne o nama. Hvala još jednom.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo Atanasković, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku gospodin Arsić, kao izvestilac Odbora, rekao je da ovaj zakon, između ostalog, jeste potvrda dobrih ekonomskih tendencija i privrede i da će poboljšati svakako investiciono okruženje i stvoriti jednu poslovnu sigurnost u Srbiji, da će od Srbije napraviti još atraktivniju investicionu destinaciju.

Pre nego što započnem da govorim o samom zakonskom predlogu, osvrnuo bih se na ono što smatram da je jako važno, s obzirom na vaše prisustvo, a to je privreda, to je ekonomija, to su brojke, to su pokazatelji. Mislim da je jako važno da javnosti još jednom predstavimo sve ono što je Vlada, što je predsednik, što je Narodna skupština Republike Srbije, što je učinjeno u jednom izuzetno teškom periodu, u periodu kada se i Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom čiji se kraj, ja se nadam, nazire. Sistem je u čitavom tom periodu od marta meseca do danas funkcionisao. Ne samo da je sistem funkcionisao, već je ostvarivao jako dobre rezultate.

Znate, vi možete da pokušate da prevarite kada govorimo o ovoj kvaziopoziciji, da pokušate da degradirate, da devalvirate, da minimizirate nešto, ali kada govorite o ekonomiji, brojke, cifre, one su egzaktne, tu prosto ne možete da prevarite. Najbolji odgovor na svaku kritiku kada je reč o ekonomiji, kada je reč o privredi, kada je reč o rezultatima koje je u periodu od marta meseca do danas postigla Vlada Republike Srbije jesu upravo rezultati, jesu upravo činjenice.

Dakle, u periodu od marta meseca do danas, po mišljenju poslaničke grupe SPS, mi smo mnogo puta do sada o tome govorili, tri su bila ključna pitanja. Prvo ključno pitanje je bilo – da li je bilo otpuštanja u Srbiji? Naravno da nije. Od onog istorijskog maksimuma, kada govorimo o nezaposlenosti u Srbiji, iz 2012. godine, koji je bio 25,9%, došlo se do istorijskog minimuma ispod 9%.

Da li je bilo zatvaranja fabrika? Naravno da nije. Dakle, sačuvano je svako radno mesto.

Da li su strani direktni investitori odustali od ulaganja u Srbiju, što je izuzetno važno? Naravno da nisu. Jesu prolongirani neki planovi, što je potpuno razumljivo, ali hajde da se bavimo konkretnim stvarima, da izađemo sa konkretnim činjenicama i konkretnim podacima.

Da li je japanska kompanija „Nidek“ otvorila svoj pogon u Novom Sadu, koji će najpre uposliti 470 ljudi i da li će od 1,5 milijardi evra koliko su planirali da investiraju u ovoj godini, čak pola uložiti u Srbiju? Da li neko misli na japanski investitori dolaze tamo gde je nestabilno i nesigurno tržište? Ja moram, nemojte mi zameriti, da li će danas konkretno Ministarstvo privrede, moram kao lokal patriote pre svega jer dolazim iz Valjeva, da li će danas Ministarstvo privrede, kada kažem Ministarstvo privrede mislim i na Vladu, mislim i na predsednika, sa predstavnicima nemačke kompanije „Bizerba“ potpisati ugovor o podsticanju za investiranje kompanije u Valjevu? To je 305 radnih mesta u Valjevu. Konačno jedna investicija u Valjevu.

Pored obilaznice, pored izgradnje obilaznice koja će omogućiti, ne samo Valjevu, već čitavom tom delu zapadne Srbije da ne ostane slepo crevo. To je magnet za potencijalne investitore. Ako nemate infrastrukturu, bez infrastrukturnog nema ekonomskog razvoja. Mi smo to naučili od našeg druga Milutina Mrkonjića. To je tačno. Bez infrastrukturnog nema ekonomskog razvoja. Ako nemate infrastrukturu, ako nemate industrijsku zonu, ako nemate gradsko-građevinsko zemljište da ponudite investitorima, naravno da neće niko doći.

Velika zahvalnost, mene pre svega kao Valjevca i poslaničke grupe, a nadam se da mogu da govorim u ime poslaničke grupe kao Valjevac, pre svega, i kao predsednik poslaničke grupe, za ono što će Vlada danas učiniti, konkretno za grad Valjevo i za građane Valjeva.

Jednom prilikom sam se našalio sa gospodinom Momirovićem. Govorili smo o obilaznici, između ostalog, i on je govorio o tome kako je putovao železnicom i kako susreo jednog Valjevca koji putuje vozom i odlazi iz Valjeva za Beograd da bi radio u Beogradu. Ja sam rekao da sam ubeđen da će vrlo brzo, nakon potpisivanja ovog sporazuma, nakon dovođenja još jednog investitora koji je najavljen, nakon završetka obilaznice, Valjevce u vozovima sretati samo u smislu turističke destinacije ka Beogradu, a da će Valjevci moći dostojno da žive od svoga rada u svome gradu i da će to omogućiti i Vlada i predsednik, a da će sve potvrditi i verifikovati Narodna skupština Republike Srbije. Dakle, velika zahvalnost za ono što će Valjevo danas dobiti konkretno potpisivanjem ovog sporazuma.

Dakle, kada govorimo o merama. Da li je jedna država, ja nikada ne poredim i nikada ne želim da potcenjujem ni države u regionu, ni u Evropu, ni u svetu, ali nameće se pitanje, da li je jedna država prihvatila ovoliki teret krize na sebe u periodu od marta meseca do danas? Prva dva paketa pomoći 800 milijardi dinara, treći paket pomoći o kojem smo govorili tokom rebalansa budžeta 88 milijardi dinara. Prvi paket je bio 12,7% BDP, drugi paket 4,3%. Kada saberemo iznos, to je otprilike negde oko 17, oprostite, treći paket pomoći je bio 257,1 milijardi dinara, moja greška, a 88 milijardi je za infrastrukturu izdvojeno, što je izuzetno važno. Kada saberemo sve, to je otprilike 17,2% BDP. Da li je i jedna država u svetu ovoliki teret ekonomske krize prihvatila na sebe?

Mislim da mere koje je preduzela Vlada Republike Srbije su usmerene u najboljem mogućem pravcu. To upravu potvrđuje ovaj period. Nismo mi rebalans budžeta radili slučajno. Mi smo rebalans budžeta radili da bi zauzeli dobru startnu poziciju za onaj prvi dan posle korone, da nastavimo sa dobrim ekonomskim pokazateljima i da nastavimo sa dobrim rezultatima.

Kada govorimo o merama, rekao sam, potpuno opravdano, usmerene ka životnom standardu građana, da se sačuva i očuva životni standard građana. Recite mi i jednu državu koja je povećala plate, penzije, omogućila jednokratnu pomoć građanima od marta meseca do danas. Drugi deo usmeren ka tome da se sačuva svako radno mesto u Srbiji. Ono što je izuzetno važno, a tiče se resora koji vi vodite, usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, a poslednjim paketom su obuhvaćena i velika preduzeća.

Srbija je u 2021. godinu ušla ekonomski jaka i stabilna, privredno stabilna sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi, odnosno pada od 1%. Preduzeća su sa privredom na potpuno stabilnim nogama i sa potpunim uverenjem da ćemo uspeti da realizujemo onu projektovanu stopu BDP od 6%. Pre nekoliko večeri predsednik je govorio i rekao da će to biti 7%. Smatram da je i to jako dobro u smislu da uvek treba podizati lestvicu, uvek treba podizati ciljeve, nove zadatke davati, jer to je dobro za budućnost Srbije, to je dobro za budućnost građana Srbije.

Dakle, ne možete vi ekonomske podatke opovrgnuti i demantovati jer činjenice su prisute, a činjenice kažu, recimo, da je minimalna cena rada 2021. godine bila 183,93 dinara, da smo došli u martu mesecu, sjajna vest za građane Srbije, prosečna neto plata je bila 555 eura. Dakle, to je nešto što mnogi nisu verovali da će se uspeti uraditi baš u periodu korone.

Zatim, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima, prosečna penzija u dinarima za period januar – mart mesec 2021. godine 29.380 dinara. Sledeći ekonomski pokazatelj koji je takođe važan, rekao sam već, tiče se nezaposlenosti, dakle, od 25,9% došli smo na istorijski minimum 9%. Bruto društveni proizvod 1%, javni dug na dan 31. marta 2021. godine iznosio je 55,7% što je manje od nivoa Mastrihta od 60%. Inače, 60% BDP je kriterijum iz Mastrihta koji je usvojen još 1991. godine unutar tadašnje EU, odnosi se na to koliki je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno u valutnoj uniji i od tada figurira taj podatak od 60%.

Maločas sam govorio o stranim direktnim investicijama, strane direktne investicije su tokom prošle godine iznosile otprilike tri milijarde dinara. A kada govorimo o infrastrukturnim projektima, to je ono što je izuzetno važno, dakle, nije život stao u Srbiji, nastavilo se sa radom, nastavilo se sa aktivnostima. Jedan podatak, od januara do novembra prošle godine, su realizovane investicije u ukupnoj vrednosti, čini mi se, oko 146 ili 147 milijardi dinara, što je ukoliko poredimo sa istim periodom prethodne godine za 14,7% više. To sasvim dovoljno govori na koji način je sistem funkcionisao upravo u periodu kada je bilo najteže.

Sada, što se tiče konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo, a to je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, novim zakonom, kao što je već rečeno i vi ste o tome govorili u uvodnom izlaganju, zamenjuje se važeći zakon iz 2011. godine. Suštinski razlog za obimnije izmene koje su pretočene u novi tekst zakona jeste obaveza da se pravni okvir zaštite poslovne tajne uskladi sa pre svega relevantnim propisima EU i obezbedi bolja zaštita.

Inače, suštinsko pitanje jeste šta je poslovna tajna. Poslovnu tajnu bismo mogli definisati kao podatak o privrednom društvu koji bi mogao izazvati znatnu štetu ukoliko bi postao dostupan nekim trećim licima koji bi dolaskom u posed tog podatka mogao ostvariti određenu ekonomsku dobit. Takođe, možemo reći da je službena tajna podatak o privrednom društvu koji se čuva kao posebna kompanijska vrednost i prednost u odnosu na konkurenciju pre svega.

Pitanje čuvanja poslovne tajne dobija sve više na značaju sa industrijalizacijom, a posebno sa novom erom digitalizacije, kada se lakše može pristupati različitim bazama podataka, pa tako lakše doći do poslovne tajne i privrednih društava.

Veoma često nelojalna tržišna konkurencija proističe iz krađe poslovnih tajni privrednih društava, odnosno krađe industrijske ili intelektualne svojine. Nažalost, krađa je veoma često dokaziva, naročito kada je u pitanju intelektualna svojina, tako da su falsifikati veoma česti, a falsifikatori vešto izbegavaju slovo zakona.

Krađa industrijske intelektualne svojine često poprima obeležja organizovanog kriminala jer se dešava na različitim robnim brendovima, falsifikuju se oni ili kradu kao originalni proizvodi ili plasiraju na tržišta drugih država.

Kako je poslovna tajna ključ razvoja i konkurentnosti, to je u Srbiji bilo potrebno formulisati jedan bezbedniji zakonski okvir, odnosno omogućiti adekvatniju zaštitu poslovne tajne, i to upravo u skladu sa relevantnim ekonomskim zakonodavstvom. Dakle, harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Važno je reči da je Srbija, shvatajući značaj ovog pitanja, donela krovni dokument javnih politika u oblasti pravne zaštite poslovne tajne, a to je strategija razvoja intelektualne svojine, i to upravo za period od 2018. do 2022. godine.

Strategijom je predviđeno donošenje novog zakona o zaštiti poslovne tajne, a radi postizanja harmonizacije nacionalnog zakonodavstva iz oblasti intelektualne svojine sa evropskim i radi unapređenja sprovođenja upravo prava intelektualne svojine.

Strategija treba i da doprinese stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će pogodovati kreativnom i inovativnom radu, boljoj zaštiti poslovne tajne u svim njenim aspektima, čime će se posledično uticati na stvaranje pogodnije klime za brži ekonomski rast Republike Srbije i, naravno, za ono ka čemu zaista napredujemo, a to je dolazak stranih direktnih investicija.

Da podsetimo da je Republika Srbija u pregovorima za pristupanje EU otvorila Poglavlje 7 - Pravo intelektualne svojine, tako da je neophodno da se zaštita poslovne tajne u Republici Srbiji uskladi sa relevantnom direktivom EU.

Zašto je važno pitanje poslovne tajne i njene zaštite? Zato što se zaštitom poslovne tajne štite investicije privrednih subjekata koje počivaju na primeni znanja, iskustava i drugih informacija koje im obezbeđuju pre svega prednost kod konkurencije. Industrijska intelektualna svojina su dragoceni intelektualni kapital privrednih subjekata, investiranje i stvaranje u primeni intelektualnog kapitala privrednih subjekata, ali i inovatori i pronalazači štite prava intelektualne svojine patentom, dizajnom ili autorskim pravom kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno a nije opšte poznato.

Tako dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine zapravo poslovnu tajnu, ono o čemu danas govorimo.

Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija koje se odnose na privredni subjekt, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski projekti, građevinski nacrti i još mnogo toga.

Takođe, podaci o tekstovima i rezultatima istraživanja i ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu poslovnih tajni.

Pored navedenog, značajno je podvući da sve kreativne tvorevine koje se štite pravima intelektualne svojine mogu u sebi da sadrže i poslovnu tajnu koja ima komercijalnu vrednost i koja kao takva treba da bude zaštićena od svih akata nelojalne konkurencije.

Faktori koji utiču na vrednost intelektualne svojine su različiti i od njih zavisi to koliko oni koji bi se usudili da uzurpiraju nečiju industrijsku ili intelektualnu svojinu ili autorska prava imaju motiva da to i učine, odnosno da tom krađom pre svega profitiraju, što i jeste cilj.

Pitanje određivanja vrednosti intelektualne svojine je danas od velike važnosti, budući da se procenjuje da nematerijalna aktiva sa intelektualnom svojinom, kao svojim sastavnim delom, danas čini čak oko 75 do 80% tržišne vrednosti preduzeća. Zato je intelektualna svojina atraktivna za one koji bi na nezakonit način želeli da dođu do profita.

Ako znamo da krađa intelektualne svojine, prema podacima Kancelarije za intelektualnu svojinu EU, košta evropske kompanije preko 60 milijardi evra, onda je jasno kakav je značaj zaštite poslovne tajne, odnosno industrijske intelektualne svojine u posedu privrednih kompanija.

Smisao zaštite poslovne tajne zapravo jeste da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, neovlašćenog umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećeg lica, poverljivih informacija koje imaju status poslovne tajne.

Poslovna tajna ima važnu ulogu u razmeni znanja između istraživačkih institucija privrednih društava, posebno malih i srednjih preduzeća, što i jeste cilj i što jeste nešto na šta moramo da stavimo akcenat, pre svega kada je reč o privatnom sektoru, jer mala, mikro i srednja preduzeća su krvotok, ona su budućnost i ona zapravo, hajde da se izrazim tim vokabularom, na svojim plećima drže najveći deo državnog aparata.

Ona se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenta, kao i podaci koje patent ne obuhvata ili koji ne mogu da budu patentirani.

Za razliku od drugih prava industrijske svojine, gde se podrazumeva ispunjavanje određenih formalnosti da bi se obezbedila zaštita podataka putem poslovne tajne, ne zahteva nikakvu formalnu registraciju tih podataka i zbog toga zaštita poslovne tajne ne podrazumeva vođenje upravnog postupka kojim bi se poslovna tajna ustanovila.

Takođe je važno da se ovim novim zakonom uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim se smatra nezakonitim.

Dakle, možemo konstatovati da novi Predlog zakona predstavlja jedan kvalitetniji i kvalitativniji pravni okvir, jedan iskorak napred, ogroman iskorak napred, koji treba pre svega da omogući efikasnije suprotstavljanje zloupotrebi poslovne tajne po usaglašenim standardima sa EU.

Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.