Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Pomenuta je SPS, pa nisam imao drugi osnov da se javim osim po tom osnovu, a nisam želeo da produbljujem raspravu, niti da rasplamsavam bilo kakav sukob. Naprotiv, smatram da imamo zajednički cilj i zajednički interes, a to je da usvojimo najbolji mogući zakon. Skupština je valjda mesto gde razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najboljih zakonskih rešenja.

Duboko poštujem kolegu Martinovića i njegovo pravničko znanje i znam o kom autentičnom tumačenju je konkretno reč. Ono što sam želeo da kažem jeste da ovo možemo svakako rešiti na najbolji mogući način uz poštovanje naravno prava i svih procedura, i naravno možemo rešiti uz jednu kvalitetnu raspravu koja bi bila na narednom Odboru za nauku, obrazovanje i tehnološka pitanja, kako je već pun naziv odbora, gde će se između ostalog razgovarati i o amandmanima koji su podneti.

Zajednički cilj i interes je svih nas da dođemo do najkvalitetnijeg mogućeg rešenja.

Što se tiče SPS, naravno da SPS nije učestvovala u izradi sama ovog zakonskog predloga i potpuno sam ubeđen da gospodin Ružić, niti bilo ko iz SPS ima bilo kakav lični motiv, niti bilo kakav lični animozitet. Dakle, suština je i cilj jedan, dajte da prevaziđemo ovo, dajte da o ovome nastavimo da razgovaramo uz dužno poštovanje vašeg pravničkog znanja, ja to zaista ne sporim. Vi znate koliko vas poštujem i uvažavam. Dajte da o tome razgovaramo na sednici odbora kada gospodin Zukorlić bude zakazao konkretno sednicu odbora na kojoj će se razgovarati i pričati o amandmanima.

Nadam se i potpuno sam ubeđen da ćemo kao i uvek doći do najboljih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kisić Tepavčević, poslanička grupa SPS smatra da je od velike važnosti i značaja ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, a to je da se nastavlja sa reformom sistema penzijskog i invalidskog osiguranja i u potpunosti razumemo da se celokupna reforma ne može sprovesti u ovom trenutku zbog perioda koji je, nadam se, iza nas i nadam se da će vrlo brzo biti iza nas, a to je period pandemije. Ali, ohrabrujuće je to što ste rekli da će se nakon toga nastaviti sa daljom reformom penzijskog i invalidskog osiguranja.

Inače, govoriti o penzijskom i invalidskom osiguranju za nas iz SPS uvek ima poseban i veliki značaj, jer govorimo o našim najstarijim građanima, o generacijama koje su dale veliki doprinos i napretku države, veliki doprinos izgradnji države, o generacijama na čije penzionerske tragove ostavljaju, nažalost, i brojne društvene promene, reforme koje se sprovode, rekao bih, u poslednjih 20 godina.

Naši penzioneri su sa svima nama, i sa predstavnicima srednje generacije i sa predstavnicima mlađe generacije, delili sudbinu, osetili sve socijalne posledice i potrese o kojima je, između ostalog, bilo reči. Pre svega mislim na posledice tranzicije, naročito posle vremena pljačkaških privatizacija, kada su sinovi i kćeri ostajali bez posla, a upravo oni, penzioneri ih izdržavali.

Danas su penzioneri oni koji su možda tih dvehiljaditih ostajali bez posla, njihova preduzeća odlazila u stečaj ili prodavana, nažalost, u bescenje.

Ako bismo se vratili u neka ranija vremena, da kažemo, u predtranzicioni period ili predtranziciono vreme, podsetili bismo se da je Fond PIO svojevremeno bio najmoćnija finansijska institucija u zemlji. Ne samo da su iz Fonda isplaćivane zaslužene penzije, već je PIO fond, možemo reći, bio i svojevrstan investicioni fond upravo tog vremenskog perioda.

Iz sredstava PIO fonda izgrađen su mnogi javni objekti, poput, recimo, Sava centra u Beogradu, a u gotovo svim našim banjama građani su u rehabilitacionim centrima u kojima su penzioneri mogli da se leče i odmaraju takođe bili građeni. Nadamo se da taj period ponovo dolazi.

Danas možemo reći da se Srbija, ovako ekonomski osnažena, polako vraća ostvarenju tog cilja, da našim penzionerima obezbedi, pre svega, uslove da na dostojanstven način sprovode svoje penzionerske dane, period života koji zovemo tim tzv. trećim dobom.

Ono što uvek treba naglasiti da su mnogi naši građani u svom trećem dobu još uvek kreativni i da su još uvek društveno angažovani. Na njih društvo uvek računa, jer oni su ti koji su pre naših generacija gradili ovu zemlju, čuvali bazičnu vrednost svakog društva koji omogućava napredak i razvoj, a to je rad i to je, pre svega, život od svog rada, dostojanstven život od svog rada.

Socijalisti se kao partija socijalne pravde zalažu za pravedni svet rada, bez diskriminacije, eksploatacije, za dostojanstven život od rada koji podrazumeva platu od koje može pristojno da se živi i za dostojanstveno treće doba uz zaslužene penzije za svakog našeg građanina Srbije.

Penzije su važan deo ekonomske i socijalne politike naše države, jer u Srbiji od oko 2,5 miliona domaćinstava, preko 700 hiljada domaćinstava, tako govore neki podaci do kojih smo mi došli, živi samo od penzije. Dakle, socijalni položaj ovih domaćinstava zavisi upravo od visine penzije.

U tom smislu za svaku socijalno odgovornu državu pitanje penzija nije samo pitanje pojedinačnog penzionerskog čeka. To je daleko više od toga. Danas u Srbiji pitanje penzija se posmatra upravo sa stanovišta učešća penzija u ekonomskoj stabilizaciji i u privrednim reformama koje naša Vlada sprovodi poslednjih godina, čime su bile obuhvaćene i penzije.

Da se podsetimo da je 2014. godine zbog zatečenog stanja bilo nužno sprovesti paket nepopularnih mera među kojima je, između ostalog, bilo i smanjenje penzija, smanjenje plata u javnom sektoru. Penzije su bile smanjene posebnim zakonom o privremenom umanjenju penzija koji je primenjivan do 2018. godine, kada je ukinut, a nakon toga penzionerima je novim paketom mera nadoknađivan umanjeni deo. Od 2018. godine penzije se povećavaju određenim tempom i taj trend rasta se nastavlja.

Za socijalnu i ekonomsku stabilnost društva veoma je važan odnos između broja zaposlenih i veoma je važan odnos između broja zaposlenih i broja izdržavanih. Balans između broja zaposlenih i broja penzionera nije jednostavno održavati. Na taj balans utiču različiti faktori, od demografskih do ekonomskih. Nažalost, Srbija postaje stara nacija, tako da je pozitivan odnos između broja zaposlenih i broja penzionera teško održavati.

Prema poslednjih podacima broj penzionera u Srbiji je negde oko milion i 700 hiljada, a broj registrovanih zaposlenih je blizu dva miliona i 300 hiljada zaposlenih. Dakle, na jednog penzionera dođe oko 1,3, 1,4 zaposlena, što je još uvek nedovoljan odnos, imajući u vidu činjenicu da se penzija isplaćuje iz doprinosa koji plaćaju upravo aktuelno zaposlenih. To je načelo generacijske solidarnosti na kome je zasnovan naš penzijski sistem.

Ovom prilikom, kao poslanička grupa SPS, još jednom želimo da se zahvalimo predstavnicima najstarije populacije, jer oni jesu podneli najveći teret reformskog kursa Vlade Republike Srbije čiji su temelji postavljeni, kao što sam rekao, 2014. godine. To je nešto što je bila neminovnost, neophodnost i nešto što je bila nužnost da bi došli do ekonomskih pokazatelja i ekonomskih rezultata koje imamo danas.

Broj penzionera je rastao u poslednjih dvadesetak godina. Tako je 2002. godine, kada je donet novi Zakon o PIO, bilo 1.511.497 penzionera, a u decembru 2019. godine je bilo 1.708.293, što je blagi pad, a u ovoj godini taj broj je oko 1.700.000. Podaci za oktobar 2020. godine su 1.692.697 penzionera, što je blagi pad broja penzionera.

Važno je i ubuduće posvetiti pažnju korisnicima najnižih penzija, pronaći korektivne faktore ili druge oblike podrške ovoj kategoriji penzionera. S druge strane, ne treba narušavati princip da se visina penzija obračunava i na osnovu visine uplaćivanih doprinosa za PIO.

Hteo bih da podsetim da je reforma penzijskog sistema u Srbiji, vi ste rekli, započela 2001. godine, ja sada nisam siguran da li je 2001. ili 2002. godine, u vreme tranzicije koja je bila bolna za privredu, a time za ekonomsku održivost penzijskog fonda koji je trebalo reformisati zajedno sa modelom obračuna penzija. Sistem PIO je pretrpeo sedam reformi koje su uglavnom i nažalost bile restriktivne, kako bi se došlo do modela koji treba da napravi balans između ekonomske održivosti sistema i potrebe da se obezbedi pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera, kroz visinu penzija od kojih građani koji su zaslužili, radeći i plaćajući uredno zakonom utvrđen doprinos za PIO, mogu pristojno da žive.

U tom smislu Predlog zakona o kojem danas govorimo i koji je pred nama predstavlja nastavak uređivanja sistema PIO u okviru započetih reformi, a radi korekcije ranije propisivanih restriktivnih mera u penzijskom sektoru.

Jedno od ključnih pitanja o kojima je već bilo reči, a koja se rešavaju ovim izmenama Zakona o PIO jeste problem koji je nastao za dve grupe vlasnika prevremene starosne penzije, u pitanju su oni korisnici koji su pre 2014. godine prihvatili socijalni program Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju preduzeća, a zbog promenjenih uslova za ostvarivanje prava na penziju, nastali izmenama Zakona o PIO 2014. godine, nisu mogli da ostvare pravo na punu starosnu penziju, jer je tim izmenama uvedena kategorija prevremene starosne penzije. U pitanju su korisnici socijalnog programa koji su se svojevremeno opredelili za dve vrste naknade, i to za posebnu novčanu naknadu. To je kategorija viška zaposlenih kojima je nedostajalo do pet godina radnog staža do ispunjenja prvog uslova za odlazak u penziju ili za novčanu nadoknadu preko tržišta rada, a kategorija viška zaposlenih kojima je nedostajalo dve godine do ispunjenja prvog uslova za penziju.

Kako je zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO usvojenim 2014. godine, a koji je u primeni od 1. januara 2015. godine, podignuta starosna granica sticanja prava na starosnu penziju za oba pola – 65 godina starosti za muškarce, odnosno postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina i uvedena kategorija prevremene starosne penzije, to je kategorija korisnika socijalnog programa Vlade po sili zakona odlazili u prevremenu penziju, a ne u punu starosnu penziju, a u koju bi išla po ranijim propisima. Dakle, najveća smetnja za navedene kategorije iz tzv, kako ste i vi naveli u uvodnom izlaganju, opcije tri i opcije pet je postalo trajno zakonsko umanjenje prevremene starosne penzije zbog načina obračuna ovih penzija.

Ovo je prepoznato kao značajan problem, i to je važno, pa i izvesna vrsta diskriminacije, tako da se navedeni problem ovim izmenama zakona rešava trajno tako što se u ovim kategorijama korisnika zakona visina prevremene starosne penzije utvrđuje u visini pune starosne penzije i omogućava se isplata razlike između iznosa prevremene starosne penzije koju su ostvarili i pune starosne penzije koju bi imali pravo da ostvare.

Ovim izmenama i dopunama zakona, takođe, utvrđeni su i rokovi u kojima će ove kategorije korisnika prevremenih starosnih penzija podnositi zahtev Fondu za PIO za isplate razlike. Napomenuo bih da su i druge kategorije korisnika koje su otišle u prevremenu penziju trajno pogođene tzv. penalima, a to znači da im se za svaki mesec koji im od odlaska u prevremenu penziju, nedostajalo do 65 godina, oduzima 0,34% penzije koju bi ostvarili sa navršenih 65 godina starosti. Ovi penali se trajno primenjuju i po navršenoj 65 godini.

Primetio sam da je ovaj problem bio prisutan i u toku javne rasprave u nacrtu ovog zakonskog predloga. Za sada su, međutim, korekcijom koja se predlaže ovim zakonom obuhvaćeni samo oni korisnici koji su se pre odlaska u penziju opredelili za neki od socijalnih programa Vlade i zato kažem da je važno što ste napomenuli u uvodnom izlaganju da ćemo nastaviti reformu PIO i verujemo da će i ovo pitanje biti razrešeno kroz nastavak te reforme.

Sa druge strane, strateški posmatrano, mere umanjenja penzija i uvođenja kategorija prevremenih starosnih penzija koje su bile restriktivne dale su pozitivne efekte na makroekonomskom planu, jer je smanjen budžetski deficit, a smanjen je i procenat finansiranja penzija iz budžeta, kao i zaduženja za pokrivanje deficita. Ove mere, ma koliko to bilo posmatrano kao restrikcija, su u suštini sačuvale i Fond za PIO.

Sve ovo govori upravo u prilog činjenici da je za trajnu stabilnost sistema PIO potrebno njegovo usklađivanje sa demografskim kretanjima, ali i da osnovni temelj stabilnog i zdravog penzijsko-invalidskog sistema mora biti dalji privredni razvoj zemlje, nove investicije, time i novo zapošljavanje. To je upravo put koji je trasirao i predsednik i Vlada Republike Srbije.

Pored navedene izmene, koja je suštinska, istakao bih izmenu zakona kojom se porodična penzija supružnika, odnosno vanbračnom partneru profesionalnog vojnog lica koje je poginulo tokom dejstava odnosno vršenja vojne službe, utvrđuje u visini od 100% penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Dobro je predloženo rešenje prema kome će se, nažalost, pogrebni troškovi isplaćivati u visini koja je važila na dan smrti osiguranika. Takođe je dobro što će se ti troškovi usklađivati na način na koji se usklađuju penzije.

Pomenuo bih još jednu izmenu zakona, a ona se odnosi na status svih penzionera čije su penzije niže od najnižeg iznosa penzija, reč je o izmeni člana 77, izjednačavaju se sa korisnicima domaćih najnižih penzija sa korisnicima koji su svoje penzije stekli u inostranstvu. Ravnopravnost ovih kategorija lica se postiže tako što se i za korisnike domaćih i za korisnike inostranih penzija obračunava i isplaćuje razlika između njihovih penzija i najnižeg iznosa penzija. Ova korekcija ima socijalnu komponentu i to svakako pozdravljamo kao poslanička grupa SPS.

Često se govori o velikim razlikama u penzijama. Važno je reći da te razlike potiču pre svega od dužine radnog staža, od stepena obrazovanja, poslova na kojima je osiguranik radio, odnosno od visine plate koju je ostvarivao, kao i od visine uplaćivanih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Naravno, u formuli za obračun penzije postoje i treba da postoje korektivni faktori koji treba da umanje te razlike.

Država Srbija je danas socijalno odgovorna država pre svega i sve sektorske politike se kreiraju i vode tako da naši građani mogu bolje da žive.

Naravno da ćemo prihvatiti ove izmene i dopune Zakona, ali ono što bih želeo još jednom da istaknem, ta 2014. godina jeste bila ključna i još jednom zahvalnost najstarijoj populaciji na teretu koji su preuzeli na sebe tokom reformskog kursa Vlade Republike Srbije, jer se te 2014. godine Srbija našla na raskrsnici. Postojala su zapravo dva puta. Jedan put je bio, rekao bih, spisak lepih želja, ono što bi građani želeli da čuju i što bi bilo lepo da čuju, a što bi, ukoliko bi se realizovalo, dovelo do finansijskog kraha i finansijskog bankrota.

Drugi put je bio nužan put, ono što je neophodnost, što je neminovnost, a to je reformski kurs Vlade Republike Srbije. To jeste hrabra politička odluka, ali to je nešto što je omogućilo da upravo danas imamo zdrav sistem, koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, ne na politikanstvu i politici, već na životu i na ekonomiji. I danas nema potrebe da se Srbija zadužuje, jer vrlo često se govori od strane jednog dela opozicije kako se Srbija zadužuje. Dakle, Srbija se danas ne zadužuje da bi isplaćivala plate i penzije, već zaduživanja idu u pravcu razvoja, u pravcu budućnosti.

Kada smo 2014. godine govorili o reformskom kursu Vlade Republike Srbije, svi smo uglavnom pretrpeli kritike, a oni dušebrižnici za SPS, ali rekao bih pre svega dušebrižnici za biračkim telom SPS, su nam rekli da smo izdali ideje levice, da smo kao i ostali naši koalicioni partneri nekome oteli penzije, nekome oteli plate u javnom sektoru, ne shvatajući zapravo da su to mere koje su bile mere za spas srpske ekonomije, mere koje se tiču budućnosti Srbije i mere koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Što se tiče SPS, mi smo 30, evo 31. godina, prisutni na političkoj sceni Srbije i sigurno da za ovih prvih 31. godinu postojanja i političkog delovanja postoje stvari na kojima građani mogu da nam zamere, ali nikada ne mogu da nam zamere i spočitavaju jedno, a to je da smo bilo kada, u bilo kom trenutku bili protiv svoje države i protiv svog naroda.

Napraviću jednu digresiju koja nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa današnjom temom, ali i tih 90-ih smo od tih kvazi opozicionara slušali - predaja, izdaja, pa 2000. godine kada su preuzeli odgovornost, osnov odbrane nacionalnih i državnih interesa su upravo bile političke tekovine tih 90-ih, a to su Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244.

Dakle, mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti. I naravno da između onoga što su bajke, što su priče koje bi građani želeli da čuju i što lepo zvuči i onoga što je neminovnost, što je nužnost, što je realnost, nešto što je neophodno da bi, kao što sam rekao, došli do zdravog sistema koji je zasnovan na zdravim osnovama i koji jeste interes građana, uvek biramo interes građana Srbije.

Inače, da nije bilo te 2014. godine, da nije bilo reformskog kursa Vlade Republike Srbije, šta bi se desilo od marta meseca prošle godine? Da li bi sistem mogao da funkcioniše? I ne samo da funkcioniše, da li bi mogli da se ostvaruju ovako uspešni ekonomski pokazatelji? Dakle, da li bi država mogla na sebe da prihvati ovoliki teret krize? Da li bi kroz pakete mera mogla najpre da izdvoji 800 milijardi dinara, što je tada bilo 12,7% BDP, pa 257,1 milijardu dinara, što je 4,2% BDP, ukupno 17,2% BDP? Postoji li država u svetu koja je ovoliki teret krize prihvatila na sebe? Da li postoji država u svetu koja je u periodu pandemije povećala penzije za 5,9%, povećala plate u javnom sektoru najpre za 1,5% a potom za 3,5%, minimalnu cenu rada za 6,5%, plate u zdravstvenim ustanovama odnosno zdravstvenim radnicima za 6%, izdvojila jednokratnu pomoć i penzionerima i zdravstvenim radnicima? Dakle, svega toga ne bi bilo da nije 2014. godine postavljen temelj, a to je reformski kurs Vlade Republike Srbije.

Još jednom, Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se, dobri zakoni i dobri zakonski predlozi danas pred nama i najpre nekoliko reči o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Terorizam je danas, nažalost, najozbiljnija pretnja globalnom miru i gotovo da nema države na svetu koja danas ne razmišlja o ovoj opasnosti kao nacionalnoj zaštiti od terorizma. To zahteva priroda terorizma koji je višedimenzionalni, politički i društveni fenomen.

Terorizam je po definiciji složeni oblik organizovanog, grupnog, individualnog ili institucionalnog političkog nasilja koji se prepoznaje po zastrašujućim fizičkim, psihološkim metodama, političke borbe radi ostvarivanja političkih ili socijalnih ciljeva terorista.

Upravo takvoj metodi terorizma čine velikim bezbednosnim problemima i bezbednosnim rizikom. S druge strane, terorizam zbog socijalnih uzroka i posledica može da se posmatra i kao ozbiljna društvena devijacija, jer ugrožava neprikosnovene društvene i ljudske vrednosti, a to su životi ljudi, sloboda, imovina, kao i društveni i politički sistem neke države. Zato osim ratovanja terorizam predstavlja najteži oblik atakovanja na ljudske živote i nacionalnu bezbednost država.

Danas u eri globalne povezanosti sveta svim vrstama komunikacija od saobraćajnih preko elektronskih, terorizam postaje transnacionalni i rekao bih globalni bezbednosni izazov, pre svega, koji prevazilazi okvire država, regiona, pa čak i kontinenata. Upravo zbog ovakve prirode terorizma mora postojati i globalni odgovor na ovu, po čovečanstvo, opasnu pojavu koja se stalno prilagođava, prikriva ili transformiše u različite oblike. Taj globalni odgovor svet pokušava da formuliše kroz svetske i regionalne oblike saradnje, kao i kroz svetske i nacionalne strateške dokumente i odgovarajuće zakonske okvire.

Borba protiv terorizma u Republici Srbiji regulisana je podsetiću Krivičnim zakonikom i Zakonikom o krivičnom postupku. Želim da podsetim da su izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je usvojila upravo ova Narodna skupština Republike Srbije 2014. godine, dodati članovi kojima se kao krivično delo određuje učešće državljana Republike Srbije u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u drugoj zemlji te se za to propisuje i kazna zatvora.

Na ovaj način se sankcioniše učešće naših građana međunarodnim terorističkim i drugim grupama. Zatim, naš pravni okvir čine i Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, Zakon o borbi protiv visoko-tehnološkog kriminala, a pre svega kao krovni i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Republika Srbija prepoznaje univerzalni karakter fenomena terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje među državama radi uspostavljanja, pre svega, zajedničkog pristupa i u tom smislu smatram da su UN, čiji je i Srbija član, i ključni i globalni forum za aktivan aranžman na ovom planu.

Srbija svoju podršku anti terorizmu daje i kao potpisnica brojnih konvencija kojima su regulisane suzbijanje i borba protiv terorizma, pre svega na međunarodnom nivou. Takođe, Srbija podržava i implementiranje i implementaciju principa globalne strategije UN za borbu protiv terorizma.

Srbija dobro razume opasnost od terorizma, jer je i sama od sredine 90-ih godina, posetiću vas na meti terorističkih paravojnih organizacija kakva je OVK-a, kakva je UČK koja je formirana radi nasilnog ocepljenja južne srpske Pokrajne KiM od Srbije i njenog pripadanja Albaniji.

Ova organizacija na KiM je samo od 1995. do 1998. godine, dakle, pre NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju izvršila ukupno 1.845 oružanih napada na pripadnike policije i na građane svih nacionalnosti, pre svega na Srbe. Na civile i njihovu imovinu izvršeno je čak 745 napada. U tim terorističkim napadima zverski je ubijeno 364 ljudi među kojima je bilo 122 policajca i 242 civila sa KiM, a među njima i 97 Albanaca koji nisu bili na strani terorista.

Da pomenem masakre u Klečki na Radonjičkom jezeru, u Orahovcu. U ovom periodu je oko 1.100 terorističkih napada izvršeno na policiju i policijske objekte. Za analizu svih terorističkih akata koje je UČK učinio na KiM za vreme i posle NATO agresije trebalo bi zaista mnogo vremena. Pomenuću samo još „Žutu kuću“ u kojoj se tokom 1999. godine Srbima i drugim otetim nealbancima, vađeni organi kojima se trgovalo na zapadu.

Upravo poznajući prirodu i posledice terorizma Srbija se aktivno uključuje u svetske tokove beskompromisne borbe protiv terorizma kome su sila, strah i oružje i način za postizanje političkih ciljeva.

Terorizam zahteva sigurne izvore finansiranja koji ne mogu biti legalni i zato je usko povezan sa pranjem novca, sa trgovinom narkoticima, oružjem, ljudskim organima, belim robljem i drugim nelegalnim vidovima trgovine.

Upravo Srbija kroz Predlog zakona o kojem danas govorimo, stvara jedan pravni okvir za formiranje nacionalne baze podataka o teroristima i terorističkim organizacijama, zakon koji je usklađen sa Nacionalnom strategijom za prevenciju i borbu protiv terorizma u periodu od 2017. do 2021. godine i sa akcionim planom za njeno sprovođenje.

Ova strategija ima za svrhu zaštitu Republike Srbije od terorističkih pretnji po njene građane, vrednosti i interese uz istovremeno podržavanje međunarodnih napora u borbi protiv terorizma.

Važno je reći da još pre same izrade Nacionalne strategije 2017. godine na predlog Ministarstva pravde formirana je radna grupa za uspostavljanje nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma. Uspostavljanjem nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma će se obezbediti efikasna razmena podataka i informacija između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma u Republici Srbiji, a sve u svrhu prevencije terorizma, blagovremenog otkrivanja i dokumentovanja terorističkih aktivnosti i krivičnog gonjenja.

Uspostavljanje ove baze podataka predstavlja planiranu i neophodnu aktivnost u akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost. Borba protiv terorizma je visoko pozicionirana na agendi EU, te se od država članica i država kandidata zahteva da usklade svoje standarde sa standardima EU i aktivno učestvuju u sprečavanju terorističkih napada, kao i da onemoguće finansiranje terorizma i razmenu informacija upravo među terorističkim organizacijama.

Nacionalna baza će sadržati podatke o teroristima, terorističkim organizacijama. U bazi će biti podataka o fizičkim licima, pravnim licima, kao i o grupama i organizacijama koje su na teritoriji Srbije povezane sa terorizmom na bilo koji način. To je od velike važnosti i značaja.

Smatram da je borba protiv terorizma i nasilnog ekstremizma nemoguća bez međunarodne saradnje koja, između ostalog, podrazumeva efikasnu razmenu operativnih podataka. Tu saradnju naša država sa svetom i zemljama EU obavlja preko Interpola, preko Evropola, kao i sa drugim državama sa kojima ima bilateralne sporazume u ovoj oblasti.

Želim da napomenem da Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama, kao kredibilan partner, deli odgovornost i pruža svoj doprinos u očuvanju mira i bezbednosti.

Narodna skupština Republike Srbije takođe je ta koja donosi odluku o učešću pripadnika vojske i policije Republike Srbije u međunarodnim mirovnim operacijama.

Posebno bih naglasio da se zalažemo za zajednički, sveobuhvatni i ujedinjeni pristup izazovima kakav je terorizam sa kojima se države sveta suočavaju, jer tako najbolje štitimo interese pojedinačne zemlje. Naravno da će ovaj predlog imati podršku poslaničke grupe SPS.

Ono što želim da kažem u nastavku današnjeg izlaganja, a smatram da imam sasvim dovoljno vremena, reč je o jučerašnjoj sramnoj presudi i to moram da pomenem obzirom da su ovde predstavnici Ministarstva pravde.

Jučerašnji dan je jedan od najbolnijih u novijoj istoriji srpskog naroda. Juče je Haški tribunal izrekao presudu Ratku Mladiću čiji je greh samo što je branio svoj narod. On je u Hagu optužen za ratni zločin i genocid. znaju dobro svi koji se i malo razumeju u međunarodno pravo da u ovoj presudi prava nije ni bilo.

Zato pitamo, znaju li sudije Haškog tribunala šta je pravo i pravda, znaju li šta je genocid? Imaju li odgovor na to zašto niko osim Srba pred tim sudom nije odgovarao?

Ova presuda je velika sramota za međunarodno pravo i međunarodne institucije koje su nažalost još od prvih dana raspada Jugoslavije u svemu videle Srbe kao jedine krivce.

Nije ovom tzv. sudu bilo dovoljno ni tri i po miliona dokumenata kojima je osporavana optužnica generala Mladića, napisana unapred po dobro poznatom modelu i po svaku cenu. Očigledno je bilo važno tom sudu da potpuno ponizi Srbije, da ih optuži za izmišljene genocide.

Znaju oni koliko je Srba bilo utamničeno u Hagu, a koliko drugih. Čiji su interesi ovakve presude. Nažalost, optužuju nas oni koji veoma dobro znaju da su Srbi tokom svoje istorije uvek samo branili sebe i druge, pa i njih od neprijatelja. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove.

Nije li presuda generalu Mladiću samo gruba i nedopustiva zamena teza kako bi se zaboravio genocid koji je sistematski vršen upravo nad srpskim narodom tokom 20. veka? To je bio Jasenovac, ali i NATO bombardovanje nedužnog srpskog naroda.

Srbija je zemlja posvećena evropskom putu, ali nikada neće kao pravdu prihvatiti dvostruke aršine. Sramotno je i za haške tužioce i za haške sudije, njima pravda leži u topuzu, a vreme će pokazati.

Gospodin Bramerc kaže da zapravo želi da nam zabrani da kažemo mi u Srbiji da je izvršen zločin, a ne genocid. Ja želim da vas podsetim, ova Narodna skupština Republike Srbije je jedina u regionu usvojila Rezoluciju o Srebrenici i time ispoštovala svoju i moralnu i međunarodnu obavezu i vrlo jasno rekla – jeste počinjen zločin, izražavamo saučešće porodicama, želimo dobronamerne susedske odnose i da se ovakve stvari više nikada ne ponove.

I, evo, ja prvi kažem danas, a gospodin Bramerc neka čini šta mu je činiti, nije počinjen zločin, nije počinjen genocid, neka pogleda Konvenciju i Rezoluciju iz 1946. godine.

Sa druge strane, Hag je odradio svoj posao. Šta je bio cilj Haga? Slobodan Milošević, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Oni su pobednici. To je bio cilj i da se na taj način osramoti Srbija, a osnovni zadatak Haga, vi me ispravite, znam da ne možete da govorite, ali ispravite me ako grešim, je bio da doprinese pomirenju u regionu. Jel tako? To je osnovni zadatak pred Savetom bezbednosti UN. Hag ne da je doprineo pomirenju u regionu, on je produbio i zaoštrio odnose u regionu.

Da ne govorimo o tome kako je Srbija prošla u svemu tome. Na koliko godina su osuđeni Srbi u Haškom tribunalu? Koliko je, nažalost, onih koji nisu sačekali presudu, koji su preminuli tokom procesa? Dakle, pravo i pravda nisu nešto čime se rukovodio Haški tribunal, on je unapred za sve ono što se dešavalo na prostoru bivše SFRJ osudio Srbiju. Ne može međunarodno pravo da bude selektivno, pa nekome manje, nekome više, pa dvostruki standardi, za nekoga važi, za nekoga ne važi.

Dakle, niti je poštovao pravo i pravdu, niti se time rukovodio, niti je ispunio zadatak koji mu je postavljen od strane Saveta bezbednosti UN. Naprotiv, pogoršao je situaciju. Da ne govorim o ostvarivanju prava za mnogobrojne srpske žrtve koje su se nalazile u Haškom tribunalu. Reći ću samo jednu reč – groteskno, a tu reč je upotrebio Fausto Pokar, on je predsednik žalbenog veća u slučaju Gotovine i Markača i ona sasvim dovoljno govori. I srpska javnost i međunarodna javnost moraju da znaju posledice ovakvih odluka, moraju da znaju veličanje i amnestiranje ovakvih odluka koje predstavljaju zločin, da se to ne bi ponovilo u periodu koji je pred nama.

Kada govore o optužnicama, zašto „žuta kuća“ nikada nije bila sastavni deo ni jedne optužnice? Jel ona postojala ili nije postojala? Malopre sam je pomenuo. Sad se pojavio u Prištini neki advokat Gaši koji će da tuži Dika Martija zato što je boravio na nekom prostoru nelegalno, nelegitimno. Pa, čovek se nije tu pojavio. Imate izjavu Vukčevića, koji je bio tužilac za ratne zločine, koji vrlo precizno i jasno kaže – Dik Marti tu nikada nije boravio, a nama je onemogućeno da pogledamo da li tu postoje tela.

Toliko, dame i gospodo, o Haškom tribunalu, o poštovanju međunarodnog prava, o tome koliko su poštovali pravo i pravdu. Žalbe koje su uložene, a koje smo mi očekivali da Srbija ne poštuje zato što nije isporučila zaboga predstavnike Srpske radikalne stranke. Pa, Srbija poštuje svoje zakone. Viši sud u Beogradu je jasno rekao da nisu ispunjeni uslovi.

Želim da vas podsetim na nešto, Karla del Ponte, vi me ispravite ako grešim, kada je otišla imala je svog portparola, čini mi se da je bila Florans Artman, ona je tada odala sve papire iz Haškog tribunala i otišla u Francusku. Jel tako bilo? Pa, što je nisu isporučili Haškom tribunalu? Znači, prema maloj Srbiji može sve, jer ona je unapred optužena za sve, a prema velikima ne sme ništa.

Želim da se zahvalim, u ime srpskog naroda, na dostojnosti i časti gospođi sudiji Nijabe iz Zambije, koja je juče u Haškom tribunalu izdvojila svoje mišljenje verujući da pravda i pravo treba da budu jedina mera i jedina vera sudija.

Da se vratim na temu. Dakle, kada govorimo o predlozima tri zakona o davanju garancije za pozajmice „Srbijagasu“, istakao bih da se ovim predlozima zakona obezbeđuju sredstva za realizaciju tri infrastrukturna projekta iz sektora energetike kojima su predviđena izgradnja gasovoda u Borskom, Zaječarskom, Kolubarskom, Pčinjskom okrugu, što je nastavak strateškog projekta gasifikacije Srbije. Država daje garancije kod dve domaće poslovne banke da se javno preduzeće, državno preduzeće zaduži za ove projekte, tako da se može reći da su u pitanju razvojni zajmovi.

Gasifikacija je definisana kao strateški projekat koji, osim zaštite životne sredine, treba da obezbedi sigurna snabdevanja građana energijom i da stvori uslove za privlačenje stranih investitora, jer se radi o čistoj i jeftinoj energiji, ali i o procesu energetske tranzicije koji treba da zameni klasične energetske izvore, pre svega ugalj koji je veliki zagađivač vazduha.

Ako znamo da u Republici Srbiji preko milion domaćinstava koristi pojedinačne uređaje na čvrsta goriva za grejanje u svojim domovima, onda je jasan očekivani efekat ovih investicija, jer bi se upravo prvoj individualnih ložišta u značajnoj meri smanjio, što bi posledično dovelo i do smanjenja zagađenja životne sredine korišćenjem čvrstih energenata.

Kao neko ko dolazi iz Valjeva, akcenat ću staviti na gasifikaciju Kolubarskog okruga, kao lokal patriota pre svega, odnosno na izgradnju razvojnog gasovoda na relaciji Beograd-Valjevo-Loznica, zašta je potrebno 75 miliona evra.

U Kolubarskom okrugu veoma su izraženi problemi sa zagađenjem vazduha. Javnost se o tome redovno informiše, pogotovo u toku grejne sezone. Vazduh je u Valjevu, prema zvaničnim podacima, kategorisan u treću kategoriju, odnosno kao opasan po zdravlje. Uzroci lošeg kvaliteta vazduha u Valjevu su opšte poznati, a gasovod će obezbediti bolju budućnost Valjeva, čist vazduh i zdravu sredinu, ali verujem da će biti i motiv za privlačenje novih investicija.

Podsetiću ovom prilikom i na to da država gradi brzu saobraćajnicu i Verak-Lajkovac, koja će Valjevo povezati sa autoputem „Miloš Veliki“. Izgradnja brze saobraćajnice je strateški važan projekat koji će omogućiti otvaranje Valjeva ka ostatku Srbije, ne samo Valjeva, već čitave zapadne Srbije, tog dela zapadne Srbije. U Valjevo dolazi i nemačka kompanija, svetski lider u proizvodnji vaga. Nova fabrika nemačkog investitora vredna 33 miliona evra imaće 305 zaposlenih. Sve ovo, izgradnja brze saobraćajnice, otvaranje novih fabrika, gasifikacija omogućiće nove razvojne šanse za Valjevo, tako da Valjevo postane interesantnije kao nova investiciona atraktivna destinacija.

Kada je reč o druga dva predloga zakona za pokrivanje troškova izgradnje gasovoda na području Paraćina, Boljevac, Rogotina, Negotin, Prahovo potrebno je 66 miliona evra, dok će 28 miliona evra biti izdvojeno za izgradnju deonice razvojnog gasovoda između Leskovca i Vranja.

Ovim projektima stvoriće se uslovi za korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivog goriva, jednostavnog za upotrebu, čime će se u znatnoj meri rasteretiti i postojeći energetski kapaciteti. Kolubarski, Pčinjski, Borski i Zaječarski okrug su zone velikog potencijala za privredne aktivnosti kojima upravo nedostaje pravi energent i mi to činimo usvajanjem ovakvog zakonskog predloga.

Dakle, gasifikacija treba da stvori uslove za privlačenje stranih investitora u ovim područjima, jer ih stranci zaobilaze baš zbog nedostatka ovog jeftinog i čistog energenta.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati sve zakonske predloge. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana premijerko, poštovane ministarke, reklamiram, odnosno ukazujem na povredu Poslovnika član 106. i član 107.

Član 106. – govornik može da govori o tački dnevnog reda.

Mi danas pokazujemo odlučnost i opredeljenost Srbije, potvrđujemo odlučnost i opredeljenost Srbije na putu evropskih integracija, govorimo o ustavnim promenama, upravo poštujući stavove, sugestije i predloge Venecijanske komisije i one su usmerene samo ka jednom, a to je da ojačamo nezavisnost srpskog pravosuđa i efikasnost pravosudnog sistema Srbije. Ne primećujem da je prethodni govornik govorio o tome.

Član 107, gospodine predsedniče, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Ne znam da li ste primetili u izlaganju prethodnog govornika, ali ovde je rečeno da nije bilo demokratske javne rasprave. Ovde je, između ostalog, rečeno da se Ustav koristi kao instrument prisile ili državne sile, što je nedopustivo da se izgovori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ja poštujem nacionalne manjine, kao što svako od nas poštuje prava nacionalnih manjina. O pravima nacionalnih manjina smo mnogo puta govorili u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dobro su došli u Srbiji. Gledamo ih kao građane Srbije, ali i nacionalne manjine moraju poštovati Ustav i zakone Republike Srbije.

S druge strane, mi nemamo apsolutno nikakav problem sa identitetom bilo kog poslanika, ali imamo problem sa onim što govori. I ovde je, shvatili smo, suština u jednom. Ovde je suština da se pošalje poruka preambule. Ovde je preambula suština.

Da budemo potpuno jasni, neće Srbija prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i tačka.

Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Član 27, član 106.

Uvaženi predsedniče, poštovana premijerko, mislim da sam pogrešno protumačen. Nisam ja zlonamerno rekao, uopšte je poznat stav poslaničke grupe SPS i zato sam rekao da smo mnogo puta govorili o nacionalnim manjima u Srbiji.

Naravno da je Srbija njihov dom i naravno da oni treba da se osećaju ovde kao građani Srbije. To apsolutno nije sporno, ali je sporno nešto drugo, što neko želi da ima, pokušava da ima monopol na nacionalnim manjinama kroz slanje političkih poruka i političkih pamfleta.

To sam želeo, uvaženi predsedniče. Želim da vi to prenesete premijerki i kolegi, pošto moram vama da se obraćam.

Uz dužno poštovanje, u potpunosti se slažem sa vama, predsedniče, da treba da se vratimo na ono što jeste tačka dnevnog reda danas.

Dakle, nisu tačke dnevnog reda danas o tome ko ne poštuje Briselski sporazum, nisu tačke dnevnog reda danas ko ne poštuje Ustav kroz narušavanje teritorijalnog integriteta ili pokušaja da izazove secesiju, nisu tačke dnevnog reda danas to da li je neko pitao kada je proglašena jednostrana nezavisnost KiM.

Niko nas ništa nije pitao, proglašena je jednostrana nezavisnost KiM, formirane kosovske snage bezbednosti.

Niko vas, predsedniče nije pitao, od poslanika Narodne skupštine, da na godišnjicu, navodnu godišnjicu obeležavanja kosovskih snaga bezbednosti kao poslanik Narodne skupštine ode u Prištinu i obraća se kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije iako je ovde potpisao da će poštovati Ustav Republike Srbije.

Samo sam želeo da vas zamolim da se vratimo na ono što jeste tačka dnevnog reda i da prosto razjasnim, jer mislim da sam pogrešno protumačen. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovana premijerko Vlade Republike Srbije, poštovane ministarke, predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani predstavniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku složiću se sa vama, gospođo Brnabić, da je ovo šira tema od samog pravosuđa, ono o čemu je govorio i kolega Vujić u samom uvodnom delu svog izlaganja i da ovo svakako jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i da je potreban što širi društveni konsenzus. Tačno je da promene Ustava idu u pravcu evropskih integracija, jer to jesu sugestije i smernice Evropske komisije, da je rađen u dogovoru sa Venecijanskom komisijom, ali sve što činimo i radimo prvenstveno radimo zbog građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, verujem da delite moje mišljenje, da je za svakog narodnog poslanika danas velika čast pre svega, da učestvuje u donošenju Ustava ili konkretno, ako govorimo o današnjoj sednici, o promenama Ustava Republike Srbije. Ovaj saziv Narodne skupštine ima upravo tu čast da iznese ustavne promene kojima treba da se unapredi jedna od tri nezavisne grane vlasti. U pitanju je sudska grana vlasti, a osim ustavnim promenama treba da se doprinese još većem stepenu nezavisnosti, a time i odgovornosti pravosudnog sistema Srbije.

Predložene promene Ustava, rekao bih, rezultata su višegodišnje temeljne analize sadržaja ustavnih odredbi koje se odnose upravo na sudsku granu vlasti. Ovakva analiza iz stanja u pravosuđu i pravnog okvira usledila je nakon više preporuka kako što sam rekao EU, imajući u vidu da se Srbija opredelila za evropski put i time prihvatila obaveze usklađivanja svog zakonodavstva za pravnim tekovinama EU.

U tom smislu čin promene Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na sudsku vlast predstavlja najviši nivo reforme pravosudnog sistema. Ovaj čin ima veliku, rekao bih i političku snagu i značaja, pre svega zbog činjenice da upravo sudska grana vlasti, kao jedan od tri nezavisne grane vlasti, štiti i čuva pravni poredak i pravnu državu.

Prilika je danas da podsetimo i na značaj Ustava kao najvišeg pravnog i konstitutivnog akta jedne države, ali i na istoriju ustavnosti bez obzira što je to neko od kolega malo čas je o tome govorio. Dakle, Ustav je pravni temelj svake države. Ustavnom je najkraće rečeno, uređuje se državno uređenje, politički sistem, društveno-ekonomski odnosi, kao slobode, prava i dužnosti građana u državi. Sve suverene države sveta imaju svoje ustave, osim, čini mi se, zanimljiv je izuzetak, Velika Britanija, koja nema ustav.

Ako posmatramo novo doba, onda se najstarijim ustavom smatra Ustav SAD iz 1787. godine, a prvim modernim Ustavom Srbije smatra se Sretenjski ustav iz 1835. godine, o kojem je malo čas govorio kolega Balint Pastor. Ali, nije Sretenjskim ustavom počela istorija Srbije.

Prvim srpskim Ustavom smatra se Zakonopravilo ili Nomokanon Svetog Saveta, napisan 1219. godine, dakle, pre više od 800 godina. Sveti Sava je Zakonopravilo napisao objedinivši i građansko i crkveno pravo, kako bi se pravno uredila tadašnja mlada srpska kraljevina i samostalna srpska pravoslavna crkva, a to su bila dva stuba tadašnje države. Dakle, možemo slobodno reći da je Srbija još u 13. veku bila ustavopravno uređena zemlja.

Drugim Ustavom srpske države smatra se Zakonik cara Dušana ili Dušanov zakonik iz 1349. i 1354. godine, koji je faktički zamenio Zakonopravilo Svetog Save. Upravo je Dušanovim zakonikom prvi put regulisana samostalnost sudske vlasti, što je i do danas ostalo kao nezaobilazno ustavno pravilo.

Zakonopravilo i Dušanov zakonik imaju ogroman značaj za državnost Srbije, a baštinimo ih s ponosom i kao istorijsko svedočanstvo o vekovima staroj ustavnosti Srbije.

Moderna Srbija svrstava se u red država koje su među prvima u svetu donele Ustav, a to je bio Sretenjski ustav, treći po redu srpski Ustav, ali prvi u novijoj srpskoj istoriji, tako da se danas Sretenje, dan donošenja ovog ustava upravo obeležava kao praznik naše državnosti.

Kada je u pitanju istorija 20. veka, Srbija je posle raspada SFRJ donela svoj Ustav 1990. godine. Ovim ustavom je uvedeno višestranačje, odnosno parlamentarna demokratija. Vlast se birala na slobodnim, neposrednim, tajnim izborima. Upravo se ove godine navršavaju tri decenije višestranačja u Srbiji, jer je prva višestranačka Skupština Republike Srbije konstituisana 11. januara 1991. godine.

Ustav koji je usledio 2006. godine bio je posledica, kao što je o tome već bilo reči, konstituisanja Republike Srbije kao samostalne i suverene države nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore, izlaskom Crne Gore iz ove zajednice. To je Ustav o čijim promenama danas, posle gotovo 15 godina njegove primene, govorimo.

Od donošenja važećeg Ustava Republike Srbije dosta se toga promenilo i dogodilo na spoljnopolitičkom i unutrašnjem planu.

Suštinska promena je upravo činjenica da se Srbija opredelila da krene putem evrointegracija, a taj evropski put predviđa i ispunjavanje određenih obaveza koje proističu iz dva ključna dokumenta.

Prvi dokument je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a drugi je Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju.

U kontekstu teme o kojoj danas govorimo, istakao bih da se tačka 14. Pregovaračkog okvira odnosi na obavezu Republike Srbije da nastavi sa procesom usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i na obavezu da obezbedi potpuno sprovođenje ključnih reformi, naročito u oblasti vladavine prava, uključujući tu i suštinsku reformu pravosuđa.

Na pravosuđe se odnosi Pregovaračko poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava, a u monatoring izveštajima Evropske komisije više puta je ukazano na neophodnost daljeg jačanja pravosudnog sistema, njegove efikasnosti, a pre svega nezavisnosti kao osnovnih preduslova za implementaciju pravnih tekovina EU.

Iz ove činjenice proistekle su i konkretne primedbe Venecijanske komisije na ustavne odredbe koje se odnose na pravosuđe, a samim tim i potrebe da se izvrše promene Ustava Republike Srbije iz 2006. godine.

U susret prepoznatim potrebama daljim reformama u pravosuđu radi njegovog osnaživanja, Srbija je donela najpre Nacionalnu strategiju za period od 2013. do 2018. godine, a potom i za period od 2025. godine, kojima je utvrđeno pet osnovnih načela reforme pravosuđa, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa, a kao cilj Strategije postavlja se i pripremanje i osposobljavanje pravosudnog sistema za nove izazove, u skladu sa evropskim standardima.

Uvek treba naglasiti činjenicu da nije jedini motiv da pristupi dubioznim reformama pravosudnog sistema samo naš evropski put i zahtev EU, već i naš strateški cilj, da Srbija bude uređena, pravna država, u kojoj su ustavnost i zakonitost jedini gospodari.

Znamo da uređenu državu čuva zakon a pravdu čuva sud. Rad pravosudnih organa ogledalo je države i garant postojanja uređenog pravnog poretka, garant jednakosti svih pred sudom, garant dostižnosti pre svega pravde.

Zato pravosuđe odnosno sudska grana vlasti i jeste i mora biti nezavisna, bez ikakvih spoljnih i političkih uticaja, a nosioci pravosudnih funkcija moraju biti stručni, dostojni, moralni i pre svega odgovorni. Iz nezavisnosti sudstva upravo proističe i veća odgovornost za obavljanje časne sudijske i tužilačke funkcije.

O ulozi i značaju pravosuđa za državu i građane govorili smo mnogo puta do sada u ovom domu, a Srbija svakim danom pokazuje da ne može biti nedodirljivih niti zaštićenih, a svi moraju da stanu pred lice pravde. Kad god, ko god da je počinilac krivičnog dela, mora biti sankcionisan. Takav odnos pravosuđa prema izvršiocima krivičnih dela vraća veru u sud, vraća veru u državu pre svega, koja bezuslovno mora da počiva na pravu i mora da počiva na pravdi.

Radi javnosti bih hteo još jednom posebno da skrenem pažnju, a predsednik Narodne skupštine u svojim nastupima uvek to jasno naglašava, da se predlog za promene Ustava koje je Vlada kao ovlašćeni predlagač dostavila Narodnoj skupštini odnosi isključivo i jedino na odredbe Ustava koje se tiču pravosuđa. Nema nikakvih drugih promena, nema promena koje se tiču preambule Ustava, kojim je definisano da je KiM integralni deo Republike Srbije. Dakle, nema nikakvih drugih promena.

Da se ne bi širile neistine i dezinformacije u javnosti, ovo je potrebno i danas naglasiti.

Na žalost, dezinformacijama a time i uznemiravanju javnosti doprinose i neke tzv. opozicione priče, rekao bih sa jednim motivom, a to je kompromitovanje ustavnih promena, a time i Narodne skupštine Republike Srbije, kao ustavotvornog organa, kao što se govori o ustavnim promenama, kojih ustvari uopšte nema i nisu tema uopšte današnje rasprave.

Ovakva manipulacija neistinama u svrhu je urušavanja institucija, ali i pokušaja da se vlast predstavi kao neko ko će ustavnim promenama prodati KiM.

Iako, je predsednik mnogo puta do sada, pa i tokom jučerašnjeg dana, i prethodnih dana potpuno jasno i potpuno precizno rekao, nećemo prihvatiti jednostranu proglašeno nezavisnost KiM, a spremni smo na dijalog, želimo da kroz dijalog dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, poštujemo Briselski sporazum, poštujemo Vašingtonski sporazum, ne insistiramo apsolutno ni na čemu, Srbija je ispoštovala sve ono što je definisano i Briselskim i Vašingtonskim sporazumom.

Ali, ono što očekujemo jeste da druga strana ispoštuje svoje obaveze, pre svega kada je reč o nestalim licima, i pre svega kada je reč o formiranju zajednice srpskih opština.

Dakle, sve ono što smo mogli čuti, o tome da danas govorimo o promeni preambule je notorna neistina, a nikada mi nije bilo jasno zašto neko čak i na ovaj način ima potrebu da oponira svojoj državi.

Na žalost, to nije novina, niti je prvi put u našoj političkoj praksi da se ne vidi interes države od personalnih i parcijalnih interesa nekih političkih aktera, polazeći verovatno od one teze - što gore po Srbiju, to bolje po nas. Takve kvazi političare mi iz poslaničke grupe SPS, apsolutno nikada nismo razumeli, kvazi političare kojima država nije na prvom mestu.

Pred nama je danas konkretan Predlog Vlade Republike Srbije za promenu Ustava. Zarad javnosti ponovio bih i naglasio da sadržaj ovog Predloga nije nepoznat javnosti, jer se o njemu transparentno govori već duže vreme. Do sada na temu ustavnih promena organizovano je više javnih slušanja u Narodnoj skupštini uz učešće stručne naučne zajednice, uz učešće nevladinog sektora i iz izuzetno angažovan odnos predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Dačića.

Predlog Vlade odnosi se, dakle, na promenu nekoliko ustavnih odredbi. To su član 4. Ustava koji se odnosi na podelu vlasti, zatim članovi od 142. do 165. koji se odnose na sudove i javna tužilaštva. Posledično ovim promenama predlažu i se promene odredaba člana 99. Ustava Republike Srbije, nadležnost Narodne skupštine, člana 105. Ustava Republike Srbije, način odlučivanja u Narodnoj skupštini, kao i odredbe člana 172. Ustava Republike Srbije, izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.

Dakle, to je ono o čemu mi danas govorimo, zapravo zašto pokrećemo inicijativu, a konkretno o amandmanima ćemo govoriti na narednoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Nakon toga, naravno, sledi referendum, gde će građani reći šta misle o promenama Ustava.

Dakle, predlog odredaba koje se menjaju sasvim je jasno da se odnose isključivo i samo na sudsku granu vlasti. Vlada je uz Predlog za promenu Ustava dala i obimno obrazloženje za svaku od ovih izmena. Suština je u povećanju nezavisnosti pravosuđa kroz promenu načina, pre svega, izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Ovim Predlogom se redukuje izborna funkcija Narodne skupštine, odnosno izbor sudija izmešta iz parlamenta, što je još od Usvajanja ustava bila primedba Venecijanske komisije koja je iskazala zabrinutost zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija.

Ono što je u kontekstu predloženih promena Ustava važno jeste pozitivan stav Venecijanske komisije na sadržaj promena, što govori o pravom smeru usklađivanja našeg Ustava sa komunitarnim pravom, tj. sa pravnim tekovinama EU.

Neću se ja baviti pojedinačnim predlozima, o tome ćemo govoriti, naravno, kada dođe vreme za to, kada budu poznati i amandmani. Danas govorimo o inicijativi koju pokrećemo, konkretno kada je reč o promeni Ustava, a tiče se, ponavljam još jednom, da bi ojačali i unapredili, osnažili nezavisnost srpskog pravosuđa i efikasnost pravosudnog sistema u Srbiji, a o amandmanima ćemo govoriti, ponavljam, kada za to dođe vreme.

Ono što želim da naglasim jeste da je potrebno da danas kao parlament pokažemo snagu dvotrećinske većine i ja se nadam daleko više od dvotrećinske većine koja nam je potrebna kako bismo nastavili dalje aktivnosti na ustavnim promenama. Rezultat rada parlamenta kao ustavotvornog organa treba da bude ustavni referendum i usvajanje akata o promenama Ustava Republike Srbije.

Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice Narodne Skupštine Republike Srbije. Poštovani ministre, poštovana predstavnice Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o amandmanu i razlozima, zbog kojih poslanička grupa SPS, smatra da je dobro što je Odbor za bezbednost podneo amandmane, i da je dobro što su ovi amandmani prihvaćeni, podstaknut pričama koje smo maločas čuli, pre svega od gospodina Atlagića, Markovića i Bakareca, moram da kažem nekoliko reči o onome što smatram da je danas u Srbiji suštinsko pitanje.

Pre svega, gospodine Vulin, politika vladajuće koalicije nije mržnja, ona je jasno koncipirana u šest ključnih tačaka i principa, koje je definisao predsednik Republike, predsednik SNS, nakon parlamentarnih izbora i oni su stubovi ekpozea Vlade Republike Srbije.

Sa druge strane, obaveza svih nas, odgovornost svih nas, i nas narodnih poslanika koji smo legitimno izabrani predstavnici građana, jer Narodna skupština Republike Srbije je glas naroda i kako vi kažete ujedinjene Srbije, obaveza svih nas je istina. Tu istinu zaslužujemo i to je naša odgovornost, obaveza prema građanima Srbije, pre svega. Istina je interes svih nas.

Zašto ovo kažem? Godinama unazad, gospodine Vulin, u Srbiji je neko za nešto kriv, kada konkretno govorimo i o politici, i o političarima, godinama je neko za nešto kriv, a niko ni zašta nije odgovarao, iz čega može da se izvede samo jedan zaključak - političari su nekako uvek zaštićeni.

Ova vladajuća koalicija, predsednik republike, Vlada Republike Srbije, pokazuje da nema zaštićenih. Niko nije iznad zakona, niko nije jači od države.

Želim, pre svega da čestitam vama, mislim da ste previše skromni i vi i predstavnici BIA. Znam ja da je ovo ujedinjena Srbija i da je ovo akcija koja je pokrenuta, pre svega od strane predsednika republike, koji jasno koncipirao šest ključnih principa načela i rekao da je jedan od ključnih principa borba protiv kriminala i korupcije, organizovana borba protiv kriminala i korupcije.

Ali, bez adekvatne reakcije i odlučne ne akcije i ozbiljnog udarca organizovanom kriminalu od stane MUP-a, od stane BIA, od strane tužilaštva, ne bi došli do ovih rezultata. I za to je potrebna hrabrost i ja vam čestitam na toj hrabrosti. Verujem da će ova borba biti nastavljena u periodu koji je pred nama.

Zadali ste jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu i korupciji u Srbiji. Dakle, niko nije jači od države i niko ne može da bude iznad zakona i nema tu selektivnosti i nema tu selektivnih meta.

Znate, maločas ste spomenuli, kada je predsednik Srbije govorio, neposredno pred konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade Republike Srbije o šest ključnih principa i načela na bazi kojih će biti formirana Vlada i koji će biti stubovi, kao što sam rekao, ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije, i kada je najavio beskrupuloznu borbu protiv kriminala i korupcije, i da neće biti zaštićenih, tada ne da smo čuli podsmehe, nego znate koje su bile definicije - ovo je sezonska predstava, Aleksandra Vučića. Za sve ovo je potrebno nezavisno sudstvo.

Evo, ujedinjena Srbija, kako vi kažete, pokazuje delima, a ne rečima, da ovo nije sezonska predstava. A, što se tiče nezavisnog sudstva, to je rekao, čini mi se, onaj, ja više ne znam ni kojoj on političkoj partiji pripada, onaj Stefanović, jer često menjaju te političke partije, pa ja više ne mogu ni da propratim. Ali, oni imaju moralno pravo da govore o nezavisnom sudstvu. Oni koji su otpustili 900 sudija, oni koji su postavljali sudije i tužioce tako što su lokalni odbori slali predloge, mišljenja, pa je bio potreban potpis predsednika opštine sa jedne strane, a predsednika opštinskog odbora sa druge strane i za to postoji dokumentacija. Vi to dobro znate. Oni govore o nezavisnom sudstvu.

Sa druge strane, gospodine Vulin, maločas je gospodin Bekarec, govorio o pretnjama. Pretnje koje su upućene od strane, ne mogu ja njega nazvati gospodinom, daleko je to od gospodina, gospoda se tako ne izražavaju, ali nekom tamo osobom, koja sebe naziva kvazi opozicionarom i liderom kvazi opozicije, koja nikada nije izmerila svoju snagu na izborima, jer nema hrabrosti za to, ali znate, te pretnje nisu ništa novo i kada upućujete takve pretnje postoji razlog za takvu nervozu, a vrlo je interesantno kada dolazimo do vrhunca te nervoze onog trenutka kada kreće obračun sa organizovanim kriminalnim grupama, onog trenutka kada se u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvaja zakon, veoma važan Zakon o poreklu imovine, onog trenutka kada mi kažemo i Evropskoj komisiji koja nam vrlo često zamera da ne postoji politička volja da se Srbija obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom, kada kažemo – evo, postoji politička volja, mi to radimo praktično zakonodavno.

Dakle, onog trenutka kada postoji jedna sinergija između praktičnog i zakonodavnog delovanja, e onda dolazi do jedne nervoze kod jednog dela opozicije, konkretno onih, gospodine Bakarec, koji ste naveli, znači, postoji opravdan razlog za sve to.

Pretnje i njihova hrabrost su jako dobro poznate. Znate, oni imaju taman toliko hrabrosti da se pojave na konferenciji za štampu i ne odgovore na pitanja novinara. Eto, to je hrabrost. Održite kao ono u karateu, znate kate sa zamišljenim protivnikom i okrenete se i odete.

(Dragan D. Marković: Prvo mora žuti pojas.)

Nemaju oni žuti pojas. Nisu oni došli ni do prvog časa.

Onda kada vam postavi novinarka pitanje – Da li imate vi račun ili nemate račun? Da li imate taj novac ili nemate taj novac? Vi samo treba da odgovorite sa „da“ ili „ne“, ništa više ako ste već sazvali konferenciju za štampu. Vi kažete – ne, ja ću vas da tužim. Da li je to savremena demokratija za koju se zalažu? Da li je to nezavisno pravosuđe i sudstvo za koje se zalaže ta kvazi opozicija?

Verujem da ćemo mi, gospodine ministre vrlo brzo, ne možete vi to sad nama reći, ja to zna, ali verujem da ćemo vrlo brzo dobiti odgovore na sva ona pitanja na koja su ti kvazi opozicionari izbegli da odgovore.

Šta je problem u tome ako ste vi sigurni u nešto, pa šta je problem da odete na poligrafi da odgovorite na tri konkretna pitanja? Imate račun? Imate novac? Odakle vam novac?

(Dragan D. Marković: Ja sam ga zvao, on nije hteo da ide.)

Evo, gospodin Marković se ponudio na poligraf i ponudio da unakrsno odgovaraju na pitanja.

(Dragan D. Marković: Ne, nego sam ga zvao, a on nije hteo da ide.)

Šta je problem u tome? Znači, postoji nešto što mi ne znamo. Verujem da ćete vi vrlo brzo uz ostale nadležne organe i nadležne institucije doći do konkretnih odgovora.

Kada građani kažu šta misle o tim, nazovite liderima opozicije, e onda imate one režijske predstave, izraziću se gradskim vokabularom, cmizdrite pred kamerama, ali treba prvo da vas dobro izmontiraju, moraju da naprave dobru režiju, pa da ispadne da plačete jer vam je neko rekao da ste lopov. Šta ste vi sve izgovorili, pre svega toga. Treba da se zapitate zašto vam građani to govore.

Zaboga, pogođena je vaša porodica. Da li ste razmišljali o porodicama drugih? Da li ste razmišljali o našim porodicama? Ne. Suština je u tome da sebe prikažete kao žrtvu.

Ne očekuje narod od političara da sebe predstavljaju kao žrtvu. Narod od političara očekuje konkretna rešenja i odgovore na ključna pitanja, upravo onako kako to čini i predsednik Republike, kako to čini Vlada Republike Srbije, kako to čini i Narodna skupština Republike Srbije.

Znate kako, ja bih mu možda i poverovao da je on nešto želeo da promeni, pa, recimo, da je rekao ovim svojim saborcima: „Stanite ljudi, pa ne ulazi se na takav način u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pa, nemojte srpskom zastavom. Stanite, nemojte napadati fizički novinarku TV „Pink“ koja ima jedva 40 kilograma“. To je velika hrabrost, morate priznati. Za to je potrebna velika hrabrost. „Stanite, nemojte! Uvedene su vanredne mere, vanredna situacija. Nemojte mi da dajemo loš primer tako što ćemo da sedimo ovde pred Skupštinom i da se na onakav način obraćamo penzionerima. Nemojte da napadate na onakav način predsednika Administrativnog odbora, da fizički nasrnete na njega. Stani, ti Obradoviću, nemoj tako da ulaziš u Kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, nije primereno, nije dostojanstveno“. Da je to učinio ranije pre ovog scenarija, pre ove režije, da je pokušao nešto da promeni možda bi mu neko i poverovao. Ovako, politička magla, politički marketing, više ne prolazi.

Kada već govorimo o porodicama, pa ja moram da vas podsetim, mi smo o tome govorili ovde u parlamentu još u prethodnom sazivu, hajde da se podsetimo ko je izmislio tu matricu i taj patent da se pominju porodice političara i da se putem društvenih mreža objavljuju fotografije dece političara. Pa, mi smo ih molili da to ne čine. To nije učinio niko iz vladajuće koalicije.

Gospodo, mi se bavimo… Niste gospoda, ne mogu da kažem „gospodo“, ali mi se bavimo politikom. Nismo pitali svoje porodice i svoju decu da li će da se bavimo politikom, nego smo odlučili i bavimo se politikom. Na nas možete, ja sam milion puta rekao, pa sručite kofu fekalija, ali budite hrabri i učinite to politički. Nemojte poturati druge i nemojte kreirati ovakav scenario. Pokažite bar malo odlučnosti, bar malo hrabrosti, ali znate, manjak političke moći, manjak političkog uticaja, nemanje političkog programa, nemanje nikakve političke ideologije, izlaza iz jedne, rekao bih, bezizlazne političke situacije… Pa, ne čekaju oni evropske parlamentarce zbog izbornih uslova, nego misle da će tako da izvrše nekakav pritisak. Pa, nema pritiska. Nema pritiska. Neće bez izbora niko doći na vlast u Srbiji. Demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene politički kurs Srbije.

Zaboravite to zavučete za rukav i da tražite svoje parlamentarce koji će da podnose 400 amandmana kako bi loše govorili o Srbiji. Zaboravite na to. Ne glasaju evropski parlamentarci, glasaju građani Srbije.

Prestanite da crtate mete na čelo članovima porodice i predsednika Srbije. Prestanite svima nama da crtate mete na čelo. Dosta više toga! Imajte hrabrosti i pokušajte politički da se obračunate i nemojte za to da poturate druge.

Maločas je gospodin Bakarec pomenuo lustraciju, a vi mislite da oni znaju šta je lustracija?

(Nebojša Bakarec: I Revanšizam.)

Znate šta… Lustracija i revanšizam, da. Lustraciju je pomenuo jedan, a revanšizam onaj hrabri, onaj drugi, onaj hrabri kojih se baš svi plašimo, samo što bih ja voleo da umesto što nam šalju, gospodine Vulin, i to ću da vas zamolim, što nam svako veče, ne svako veče, ali otprilike onako sporadično pošalju neku političku predstavu ovde pred Skupštinu, ja nemam problem. Nemam problem. Iako sam takvog zdravstvenog stanja, zaista nemam problem. Mene su pozvali na fizički obračun, pa su krenuli na automobil. Ne znam šta će da postignu time? Ne interesuju oni mene, ali vas molim da se prave dobre bezbednosne procene zbog koleginica koje su kamenovane, zbog koleginica koje su nazivane najporgrdnijim imenima.

Ne želim ja one u prvom redu, koji mi deluju i alkoholisano i ne bih rekao kako još, ja želim ove u prvom redu, ove političke lidere njihove, nazovite političke lidere. Ja želim njih da vidim u prvom redu, da mi oni kažu da se obračunamo, da pokažu hrabrost da se obračunamo.

Što se tiče lustracije, pa, znate kako, najbolju lustraciju, gospodine Vulin, sprovode građani Srbije na izborima. Sada neka se oni zapitaju gde su oni danas, a gde smo mi. Neka pogledaju sastav parlamenta, neka pogledaju šta su građani Srbije rekli i neka se zapitaju kada govore o lustraciji, a kada govore o revanšizmu, pa zar oni misle da se neko njih plaši? Pa, mi iz Socijalističke partije Srbije nismo ih se plašili 5. oktobra 2000. godine, a posebno ćemo da ih se plašimo danas u 2021. godini.

Dakle, ja vas molim samo jedno, ovi ljudi ovde su došli, i koleginice i kolege, da odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao i to rade i čine, dozvolite im i omogućite da nemaju takav vid nasilničkog i siledžijskog ponašanja, jer nije to politika, niti je to suština postojanja politike. To je daleko od politike, daleko od političkog vokabulara, svake političke tolerancije i političke korektnosti. Nema, to je prešlo svaku granicu. To je nasilničko, ponavljam, i siledžijsko ponašanje i to je društvena norma. Ne sme da bude društvena norma u Srbiji. To je nešto protiv čega moramo svi zajedno da se izborimo.

Sada, kada je reč konkretno o amandmanima i kada je reč konkretno o zakonu, samo nekoliko rečenica. Najpre, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je jako dobro što ste prihvatili sva tri amandmana i da će oni doprineti kvalitativnom zakonskom predlogu koji ste predložili. On će svakako imati podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Ja ću najpre uopšteno nekoliko rečenica, da podsetim da je lična karta javna isprava kojom građani Srbije dokazuju svoj identitet i da obaveza posedovanja ovog dokumenta se odnosi na sve građane od navršene 16. godine života.

Dobijanje lične karte, kao što smo rekli u raspravi u načelu, između ostalog jeste znak zrelosti, znak da građanin postaje vidljiv i prepoznat, ali i, ono što je jako važno, odgovoran pred zakonom. Za one koji prvi put dobijaju ličnu kartu to je čast, za državu je lična karta dokument proverljivosti identiteta.

Digitalizacija koje je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije najpre je realizovana upravo kroz ličnu kartu kao digitalni dokument, odnosno digitalnu ličnu kartu. Modernizacija ovog dokumenta omogućava i brzu identifikaciju građana koja je značajna za savremeno društvo. Ovakav dokument doprinosi ubrzanim procedurama u ostvarivanju prava građana, ali i za državu.

Pre uvođenja biometrijskih pasoša 2008. godine državljani Srbije mogli su da putuju bez viza samo u 19 zemalja sveta. Evropska unija je za građane naše zemlje ukinula vize 2009. godine. Državljani Srbije bez vize mogu da borave u 71 državi, dok nosioci diplomatskih i službenih pasoša bez vize mogu da uđu i borave u 93 države, a srpski pasoš na globalnom nivou je 28. na svetu.

U skladu sa „mini Šengenom“ ljudi će biti u mogućnosti da putuju širom regiona sa važećom ličnom kartom.

Sistem izrade lične karte, s druge strane, obezbeđuje maksimalnu zaštitu podataka o ličnosti, što je u eri digitalizacije i veoma važno, jer se danas mnogo lakše može doći do različitih podataka i ti podaci mogu biti zloupotrebljeni. Očigledno stepen zaštite podataka na ličnoj karti nije prostor za hakere koji danas surfuju internetom i upadaju u razne sisteme podataka. U tom smislu bih pohvalio stepen zaštite podataka na obrascu lične karte.

Cilj izmene i dopuna o kojima govorimo deo je realizacije Vladinog projekta „Stop birokratiji“, koji je kreiran kako bi se smanjile, o tome je govorio i gospodin Marković, kako bi se smanjile administrativne i birokratske barijere u komunikaciji javne uprave sa građanima, privredom i u međusobnoj komunikaciji između državnih institucija.

Što se tiče konkretno prvog amandmana koji je podnet na član 1. Predloga zakona, a odnosi se na član 7. važećeg zakona, dakle, amandmanom se dopunjuje odredba ovog člana tako što se dodavanjem novog stava 5. precizira da se u obrazac lične karte, koji ne sadrži čip, obavezno unosi podatak o adresi prijavljenog prebivališta. Ovo je svakako dobro i precizno rešenje kojim se obezbeđuje sadržaj istih podataka i za lične karte bez čipa i za lične karte sa čipom.

Moram da kažem da elektronska lična karta, koja je zamenila stari papirnati obrazac, a to je bila stara lična karta u obliku knjižice, predstavlja jedan moderan obrazac kojim se lako rukuje, a korišćenje podataka je mnogo jednostavnije. Lična karta je sada primarni, osnovni identifikacioni dokument iz koga se crpe svi relevantni podaci o vlasniku.

Naravno da ćemo podržati i ovaj amandman odbora i naravno da ćemo podržati i naredna dva amandmana odbora i, kao što sam rekao, naravno da ćemo podržati i zakon koji ste predložili.

Još jednom, gospodine ministre, nemojte biti previše skromni, jer MUP, BIA i, ponavljam, tužilaštvo, treba da prikupe dokaze, treba da prikupe materijal, a tek onda rade pravosudni organi, a sve zavisi od onoga što vi i BIA i tužilaštvo odradite. Zahvaljujem.

To je jedini način da mogu da se zahvalim ministru na odgovoru, mislim poslovnikom replika. Nemam ja tu šta da repliciram, osim da kažem.

Gospodine ministre, nije to vaš stav i vaš utisak, to je na žalost realnost u Srbiji kada je reč o nazovite političkim stavovima ovog dela opozicije.

Inače, lustracija bi se odnosila upravo ono što ste rekli, na svakog glasača SNS, SPS, i svakog onog koji je deo vladajuće koalicije, dovršili bi taj 6. oktobar.

Tog 5. oktobra je bila SPS. Vi i ja smo tada bili u istoj političkoj opciji. Ja sam tog 5. oktobra imao 22 godine i tog decembra 2000. godine mi je bila prva kandidatura za narodnog poslanika. Znate kada sam mogao da nađem posao u narednim godinama? Mnogo teško, gospodine Vulin.

Tako da sve to smo već prošli. Nemamo apsolutno nikakav strah i potpuno ste u pravu u jednom. Samo ću napraviti jednu digresiju. Kada ovakvi ljudi kažu za predsednika Srbija, to sam govorio tokom jučerašnjeg dana, da je malouman ili kako već, oni se obraćaju legitimno izabranom predsedniku građana Srbije. Oni kažu građanima Srbije, poručuju građanima Srbije, čiji predsednik ima ogromno poverenje i podršku da su maloumni i to sasvim dovoljno govori o njima, a ne o nama. Hvala još jednom.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo Atanasković, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku gospodin Arsić, kao izvestilac Odbora, rekao je da ovaj zakon, između ostalog, jeste potvrda dobrih ekonomskih tendencija i privrede i da će poboljšati svakako investiciono okruženje i stvoriti jednu poslovnu sigurnost u Srbiji, da će od Srbije napraviti još atraktivniju investicionu destinaciju.

Pre nego što započnem da govorim o samom zakonskom predlogu, osvrnuo bih se na ono što smatram da je jako važno, s obzirom na vaše prisustvo, a to je privreda, to je ekonomija, to su brojke, to su pokazatelji. Mislim da je jako važno da javnosti još jednom predstavimo sve ono što je Vlada, što je predsednik, što je Narodna skupština Republike Srbije, što je učinjeno u jednom izuzetno teškom periodu, u periodu kada se i Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom čiji se kraj, ja se nadam, nazire. Sistem je u čitavom tom periodu od marta meseca do danas funkcionisao. Ne samo da je sistem funkcionisao, već je ostvarivao jako dobre rezultate.

Znate, vi možete da pokušate da prevarite kada govorimo o ovoj kvaziopoziciji, da pokušate da degradirate, da devalvirate, da minimizirate nešto, ali kada govorite o ekonomiji, brojke, cifre, one su egzaktne, tu prosto ne možete da prevarite. Najbolji odgovor na svaku kritiku kada je reč o ekonomiji, kada je reč o privredi, kada je reč o rezultatima koje je u periodu od marta meseca do danas postigla Vlada Republike Srbije jesu upravo rezultati, jesu upravo činjenice.

Dakle, u periodu od marta meseca do danas, po mišljenju poslaničke grupe SPS, mi smo mnogo puta do sada o tome govorili, tri su bila ključna pitanja. Prvo ključno pitanje je bilo – da li je bilo otpuštanja u Srbiji? Naravno da nije. Od onog istorijskog maksimuma, kada govorimo o nezaposlenosti u Srbiji, iz 2012. godine, koji je bio 25,9%, došlo se do istorijskog minimuma ispod 9%.

Da li je bilo zatvaranja fabrika? Naravno da nije. Dakle, sačuvano je svako radno mesto.

Da li su strani direktni investitori odustali od ulaganja u Srbiju, što je izuzetno važno? Naravno da nisu. Jesu prolongirani neki planovi, što je potpuno razumljivo, ali hajde da se bavimo konkretnim stvarima, da izađemo sa konkretnim činjenicama i konkretnim podacima.

Da li je japanska kompanija „Nidek“ otvorila svoj pogon u Novom Sadu, koji će najpre uposliti 470 ljudi i da li će od 1,5 milijardi evra koliko su planirali da investiraju u ovoj godini, čak pola uložiti u Srbiju? Da li neko misli na japanski investitori dolaze tamo gde je nestabilno i nesigurno tržište? Ja moram, nemojte mi zameriti, da li će danas konkretno Ministarstvo privrede, moram kao lokal patriote pre svega jer dolazim iz Valjeva, da li će danas Ministarstvo privrede, kada kažem Ministarstvo privrede mislim i na Vladu, mislim i na predsednika, sa predstavnicima nemačke kompanije „Bizerba“ potpisati ugovor o podsticanju za investiranje kompanije u Valjevu? To je 305 radnih mesta u Valjevu. Konačno jedna investicija u Valjevu.

Pored obilaznice, pored izgradnje obilaznice koja će omogućiti, ne samo Valjevu, već čitavom tom delu zapadne Srbije da ne ostane slepo crevo. To je magnet za potencijalne investitore. Ako nemate infrastrukturu, bez infrastrukturnog nema ekonomskog razvoja. Mi smo to naučili od našeg druga Milutina Mrkonjića. To je tačno. Bez infrastrukturnog nema ekonomskog razvoja. Ako nemate infrastrukturu, ako nemate industrijsku zonu, ako nemate gradsko-građevinsko zemljište da ponudite investitorima, naravno da neće niko doći.

Velika zahvalnost, mene pre svega kao Valjevca i poslaničke grupe, a nadam se da mogu da govorim u ime poslaničke grupe kao Valjevac, pre svega, i kao predsednik poslaničke grupe, za ono što će Vlada danas učiniti, konkretno za grad Valjevo i za građane Valjeva.

Jednom prilikom sam se našalio sa gospodinom Momirovićem. Govorili smo o obilaznici, između ostalog, i on je govorio o tome kako je putovao železnicom i kako susreo jednog Valjevca koji putuje vozom i odlazi iz Valjeva za Beograd da bi radio u Beogradu. Ja sam rekao da sam ubeđen da će vrlo brzo, nakon potpisivanja ovog sporazuma, nakon dovođenja još jednog investitora koji je najavljen, nakon završetka obilaznice, Valjevce u vozovima sretati samo u smislu turističke destinacije ka Beogradu, a da će Valjevci moći dostojno da žive od svoga rada u svome gradu i da će to omogućiti i Vlada i predsednik, a da će sve potvrditi i verifikovati Narodna skupština Republike Srbije. Dakle, velika zahvalnost za ono što će Valjevo danas dobiti konkretno potpisivanjem ovog sporazuma.

Dakle, kada govorimo o merama. Da li je jedna država, ja nikada ne poredim i nikada ne želim da potcenjujem ni države u regionu, ni u Evropu, ni u svetu, ali nameće se pitanje, da li je jedna država prihvatila ovoliki teret krize na sebe u periodu od marta meseca do danas? Prva dva paketa pomoći 800 milijardi dinara, treći paket pomoći o kojem smo govorili tokom rebalansa budžeta 88 milijardi dinara. Prvi paket je bio 12,7% BDP, drugi paket 4,3%. Kada saberemo iznos, to je otprilike negde oko 17, oprostite, treći paket pomoći je bio 257,1 milijardi dinara, moja greška, a 88 milijardi je za infrastrukturu izdvojeno, što je izuzetno važno. Kada saberemo sve, to je otprilike 17,2% BDP. Da li je i jedna država u svetu ovoliki teret ekonomske krize prihvatila na sebe?

Mislim da mere koje je preduzela Vlada Republike Srbije su usmerene u najboljem mogućem pravcu. To upravu potvrđuje ovaj period. Nismo mi rebalans budžeta radili slučajno. Mi smo rebalans budžeta radili da bi zauzeli dobru startnu poziciju za onaj prvi dan posle korone, da nastavimo sa dobrim ekonomskim pokazateljima i da nastavimo sa dobrim rezultatima.

Kada govorimo o merama, rekao sam, potpuno opravdano, usmerene ka životnom standardu građana, da se sačuva i očuva životni standard građana. Recite mi i jednu državu koja je povećala plate, penzije, omogućila jednokratnu pomoć građanima od marta meseca do danas. Drugi deo usmeren ka tome da se sačuva svako radno mesto u Srbiji. Ono što je izuzetno važno, a tiče se resora koji vi vodite, usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, a poslednjim paketom su obuhvaćena i velika preduzeća.

Srbija je u 2021. godinu ušla ekonomski jaka i stabilna, privredno stabilna sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi, odnosno pada od 1%. Preduzeća su sa privredom na potpuno stabilnim nogama i sa potpunim uverenjem da ćemo uspeti da realizujemo onu projektovanu stopu BDP od 6%. Pre nekoliko večeri predsednik je govorio i rekao da će to biti 7%. Smatram da je i to jako dobro u smislu da uvek treba podizati lestvicu, uvek treba podizati ciljeve, nove zadatke davati, jer to je dobro za budućnost Srbije, to je dobro za budućnost građana Srbije.

Dakle, ne možete vi ekonomske podatke opovrgnuti i demantovati jer činjenice su prisute, a činjenice kažu, recimo, da je minimalna cena rada 2021. godine bila 183,93 dinara, da smo došli u martu mesecu, sjajna vest za građane Srbije, prosečna neto plata je bila 555 eura. Dakle, to je nešto što mnogi nisu verovali da će se uspeti uraditi baš u periodu korone.

Zatim, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima, prosečna penzija u dinarima za period januar – mart mesec 2021. godine 29.380 dinara. Sledeći ekonomski pokazatelj koji je takođe važan, rekao sam već, tiče se nezaposlenosti, dakle, od 25,9% došli smo na istorijski minimum 9%. Bruto društveni proizvod 1%, javni dug na dan 31. marta 2021. godine iznosio je 55,7% što je manje od nivoa Mastrihta od 60%. Inače, 60% BDP je kriterijum iz Mastrihta koji je usvojen još 1991. godine unutar tadašnje EU, odnosi se na to koliki je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno u valutnoj uniji i od tada figurira taj podatak od 60%.

Maločas sam govorio o stranim direktnim investicijama, strane direktne investicije su tokom prošle godine iznosile otprilike tri milijarde dinara. A kada govorimo o infrastrukturnim projektima, to je ono što je izuzetno važno, dakle, nije život stao u Srbiji, nastavilo se sa radom, nastavilo se sa aktivnostima. Jedan podatak, od januara do novembra prošle godine, su realizovane investicije u ukupnoj vrednosti, čini mi se, oko 146 ili 147 milijardi dinara, što je ukoliko poredimo sa istim periodom prethodne godine za 14,7% više. To sasvim dovoljno govori na koji način je sistem funkcionisao upravo u periodu kada je bilo najteže.

Sada, što se tiče konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo, a to je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, novim zakonom, kao što je već rečeno i vi ste o tome govorili u uvodnom izlaganju, zamenjuje se važeći zakon iz 2011. godine. Suštinski razlog za obimnije izmene koje su pretočene u novi tekst zakona jeste obaveza da se pravni okvir zaštite poslovne tajne uskladi sa pre svega relevantnim propisima EU i obezbedi bolja zaštita.

Inače, suštinsko pitanje jeste šta je poslovna tajna. Poslovnu tajnu bismo mogli definisati kao podatak o privrednom društvu koji bi mogao izazvati znatnu štetu ukoliko bi postao dostupan nekim trećim licima koji bi dolaskom u posed tog podatka mogao ostvariti određenu ekonomsku dobit. Takođe, možemo reći da je službena tajna podatak o privrednom društvu koji se čuva kao posebna kompanijska vrednost i prednost u odnosu na konkurenciju pre svega.

Pitanje čuvanja poslovne tajne dobija sve više na značaju sa industrijalizacijom, a posebno sa novom erom digitalizacije, kada se lakše može pristupati različitim bazama podataka, pa tako lakše doći do poslovne tajne i privrednih društava.

Veoma često nelojalna tržišna konkurencija proističe iz krađe poslovnih tajni privrednih društava, odnosno krađe industrijske ili intelektualne svojine. Nažalost, krađa je veoma često dokaziva, naročito kada je u pitanju intelektualna svojina, tako da su falsifikati veoma česti, a falsifikatori vešto izbegavaju slovo zakona.

Krađa industrijske intelektualne svojine često poprima obeležja organizovanog kriminala jer se dešava na različitim robnim brendovima, falsifikuju se oni ili kradu kao originalni proizvodi ili plasiraju na tržišta drugih država.

Kako je poslovna tajna ključ razvoja i konkurentnosti, to je u Srbiji bilo potrebno formulisati jedan bezbedniji zakonski okvir, odnosno omogućiti adekvatniju zaštitu poslovne tajne, i to upravo u skladu sa relevantnim ekonomskim zakonodavstvom. Dakle, harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Važno je reči da je Srbija, shvatajući značaj ovog pitanja, donela krovni dokument javnih politika u oblasti pravne zaštite poslovne tajne, a to je strategija razvoja intelektualne svojine, i to upravo za period od 2018. do 2022. godine.

Strategijom je predviđeno donošenje novog zakona o zaštiti poslovne tajne, a radi postizanja harmonizacije nacionalnog zakonodavstva iz oblasti intelektualne svojine sa evropskim i radi unapređenja sprovođenja upravo prava intelektualne svojine.

Strategija treba i da doprinese stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će pogodovati kreativnom i inovativnom radu, boljoj zaštiti poslovne tajne u svim njenim aspektima, čime će se posledično uticati na stvaranje pogodnije klime za brži ekonomski rast Republike Srbije i, naravno, za ono ka čemu zaista napredujemo, a to je dolazak stranih direktnih investicija.

Da podsetimo da je Republika Srbija u pregovorima za pristupanje EU otvorila Poglavlje 7 - Pravo intelektualne svojine, tako da je neophodno da se zaštita poslovne tajne u Republici Srbiji uskladi sa relevantnom direktivom EU.

Zašto je važno pitanje poslovne tajne i njene zaštite? Zato što se zaštitom poslovne tajne štite investicije privrednih subjekata koje počivaju na primeni znanja, iskustava i drugih informacija koje im obezbeđuju pre svega prednost kod konkurencije. Industrijska intelektualna svojina su dragoceni intelektualni kapital privrednih subjekata, investiranje i stvaranje u primeni intelektualnog kapitala privrednih subjekata, ali i inovatori i pronalazači štite prava intelektualne svojine patentom, dizajnom ili autorskim pravom kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno a nije opšte poznato.

Tako dragoceno znanje i iskustvo, kao i poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine zapravo poslovnu tajnu, ono o čemu danas govorimo.

Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija koje se odnose na privredni subjekt, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski projekti, građevinski nacrti i još mnogo toga.

Takođe, podaci o tekstovima i rezultatima istraživanja i ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu poslovnih tajni.

Pored navedenog, značajno je podvući da sve kreativne tvorevine koje se štite pravima intelektualne svojine mogu u sebi da sadrže i poslovnu tajnu koja ima komercijalnu vrednost i koja kao takva treba da bude zaštićena od svih akata nelojalne konkurencije.

Faktori koji utiču na vrednost intelektualne svojine su različiti i od njih zavisi to koliko oni koji bi se usudili da uzurpiraju nečiju industrijsku ili intelektualnu svojinu ili autorska prava imaju motiva da to i učine, odnosno da tom krađom pre svega profitiraju, što i jeste cilj.

Pitanje određivanja vrednosti intelektualne svojine je danas od velike važnosti, budući da se procenjuje da nematerijalna aktiva sa intelektualnom svojinom, kao svojim sastavnim delom, danas čini čak oko 75 do 80% tržišne vrednosti preduzeća. Zato je intelektualna svojina atraktivna za one koji bi na nezakonit način želeli da dođu do profita.

Ako znamo da krađa intelektualne svojine, prema podacima Kancelarije za intelektualnu svojinu EU, košta evropske kompanije preko 60 milijardi evra, onda je jasno kakav je značaj zaštite poslovne tajne, odnosno industrijske intelektualne svojine u posedu privrednih kompanija.

Smisao zaštite poslovne tajne zapravo jeste da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, neovlašćenog umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećeg lica, poverljivih informacija koje imaju status poslovne tajne.

Poslovna tajna ima važnu ulogu u razmeni znanja između istraživačkih institucija privrednih društava, posebno malih i srednjih preduzeća, što i jeste cilj i što jeste nešto na šta moramo da stavimo akcenat, pre svega kada je reč o privatnom sektoru, jer mala, mikro i srednja preduzeća su krvotok, ona su budućnost i ona zapravo, hajde da se izrazim tim vokabularom, na svojim plećima drže najveći deo državnog aparata.

Ona se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenta, kao i podaci koje patent ne obuhvata ili koji ne mogu da budu patentirani.

Za razliku od drugih prava industrijske svojine, gde se podrazumeva ispunjavanje određenih formalnosti da bi se obezbedila zaštita podataka putem poslovne tajne, ne zahteva nikakvu formalnu registraciju tih podataka i zbog toga zaštita poslovne tajne ne podrazumeva vođenje upravnog postupka kojim bi se poslovna tajna ustanovila.

Takođe je važno da se ovim novim zakonom uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim se smatra nezakonitim.

Dakle, možemo konstatovati da novi Predlog zakona predstavlja jedan kvalitetniji i kvalitativniji pravni okvir, jedan iskorak napred, ogroman iskorak napred, koji treba pre svega da omogući efikasnije suprotstavljanje zloupotrebi poslovne tajne po usaglašenim standardima sa EU.

Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.

Ne replika, pre svega zahvalnost za to što ste se uključili u raspravu i što ste prokomentarisali ono o čemu sam govorio.

Želim u potpunosti da se složim sa vama u konstataciji da je period pandemije pokazao pravu snagu sprske politike. I ne samo da je pokazao pravu snagu srpske politike, već je na jedan određen način, pre svega, ujedinio region, a predsednik se pokazao kao neko ko je faktor političke stabilnosti u smislu ujedinjenja regiona. Nije reč samo o tome da nekome donirate desetine hiljada vakcina, ovde je reč, pre svega, o poverenju.

Još jedna sugestija. Dakle, mi ovde govorimo o ekonomskoj politici koja je pre svega, socijalno odgovorna. To je ono što je izuzetno važno za poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije i mi ćemo tu politiku uvek podržavati.

Šta znači ekonomska politika koja je socijalno odgovorna? To je ekonomska politika koja u svom središtu ima onog običnog čoveka, građanina Srbije.

Imali smo mi prilike ovde da razgovaramo sa predstavnicima Fiskalnog saveta, koji uvek imaju analizu. Nikada nismo želeli da vršimo pritisak na nezavisna regulatorna tela. Naš cilj je da ojačamo nezavisna regulatoran tela i potpuno je logično da u određenim trenucima oni imaju suprotno mišljenje od mišljenja Vlade i od mišljenja Skupštine Republike Srbije. Čemu svrha postojanja ako nekada nije tako? Ali, uvek je korisno da razgovaramo i uvek je korisno da vodimo dijalog, pa smo, između ostalog, imali i sugestiju, zapravo kritiku nekakve netransparentnosti. Pa, kada je bilo transparentnije ako ne u periodu od marta meseca do danas? Nekakve neselektivnost? Pa, kada je bilo selektivnije, ako ne ovom periodu?

I imali smo kritiku koja je upućena, 100 evra koje je obezbeđeno svakom punoletnom građaninu. Molim vas, pa to nije mera koju je izmislila Vlada Republike Srbije. Pa, sve svetske ekonomije su koristile tu meru, i Japan, i Amerika. I Međunarodna organizacija rada kaže da je to mera koja doprinosi smanjenju siromaštva u Srbiji.

Ja mogu samo da konstatujem da su oni koji tako govore protiv siromaštva u Srbiji i predstavnici Fiskalnog saveta moraju da shvate da uskostručna politika nije čarobni štapić. Mi ovde govorimo o živoj politici, a živa politika su ovi rezultati.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću se nadovezati, pre nego što postavim pitanje, na ovo o čemu je govorio gospodin Starčević. On je zatražio pravdu. Ja neću spominjati porodicu, ali ja tražim u ime poslaničke grupe SPS pravdu za građane Srbije. Zašto to kažem? Kada neko ko sebe naziva nekakvim opozicionarem, a ko nikako u životu nije naučio šta je odgovornost, ozbiljnost, trud, rad, energija i posvećenost, naročito kada je reč interesima građana i interesima države, mentalno obolelom osobom nazvati legitimno izabranog predsednika države, mentalno obolelom osobom, onda vi degradirate i vređate građane Srbije koji daju istom tom predsedniku ogromnu podršku i šaljete poruku građanima Srbije da su mentalno oboleli. Mi tražimo zaštitu građana Srbije od ovakvih kvazipolitičara.

Moje današnje pitanje usmereno je, u ime poslaničke grupe SPS, ministarki kulture, gospođi Maji Gojković. Naime, aspiracije Albanaca prema najvrednijoj srpskoj kulturnoj baštini na KiM ne jenjavaju. Ovih dana Aljbin Kurti je izašao sa predlogom da UNESKO više ne tretira kao ugroženu baštinu spomenike kulture na KiM koji su upisani u Listu svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a. U pitanju su Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, Bogorodica Ljeviška. Kada ih je UNESKO 2004. i 2006. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, proglasio ih je istovremeno, podsetiću, i spomenicima kulture u opasnosti, odnosno ugroženosti, jer je u tom periodu došlo do potpunog uništavanja svega što je srpsko nasleđe na prostoru KiM.

Ne mogu se zaboraviti sve porušene i popaljene crkve, lomljeni krstovi na našim svetinjama, uništene freske, pokradene ikone i druge svete statue i sasude. Dobro su poznati napadi na manastir Visoki Dečani i na igumana tog manastira, koji imaju za cilj da i poslednji čuvari srpske istorije i kulture nestanu sa prostora KiM.

Zatim, Kurti u nameri da se prisvoji sva naša istorija i kultura, koja je sačuvana na prostoru KiM, čak je tražio da se Prištini vrate eksponati koji se čuvaju u Narodnom muzeju, Etnografskom muzeju i SANU u Beogradu, kao da je to njihovo i da ovo nisu centralne institucije kulture naše države u kojima se čuva kulturno blago sa cele teritorije Srbije.

Sve ovo govori da je Priština prilično nervozna i da hoće pošto-poto da dokaže da ima prava na nešto što joj ne pripada. Pitamo se nije li ovo kampanja za prisvajanje naše baštine, skrivalica za zataškavanje zločina nad Srbima o kojima se ovih dana govori, u pitanju je status nestalih lica, a najaktuelniji je primer nestalih lica u rejonu Košara, među kojima je i šest vojnika za koje postoje dokazi da je na njima izvršen zločin. O tome je govorio i gospodin Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Jasno je da Priština pokušava da, koristeći neke svoje spoljne partnere i podršku nekih država u regionu, gradi svoju paralelnu državu na istorijskim temeljima i nasleđu naše države. Znamo da su hteli da uđu u UNESKO koristeći naše kulturno nasleđe na KiM.

Kako bismo se zaštitili od ovakvih ekstremističkih zahteva i ponašanja prema našem istorijskom i kulturnom nasleđu, moraju se oglasiti tim povodom i sve relevantne institucije koje se bave istraživanjem i čuvanjem našeg nasleđa koji potvrđuje da smo kao narod na ovim prostorima više od 13. veka. Neću pominjati nova istraživanja koja govore da smo ovde mnogo duže i da je srpsko pismo jedno od najstarijih.

U tom smislu postavio bih pitanje ministarki kulture. S obzirom da su srpsko kulturno nasleđe i svi spomenici kulture iz različitih istorijskih perioda koji se nalaze na KiM izloženi konstantnom uništavanju i prisvajanju od strane Albanaca, čime se vrši revizija istorije, da li Ministarstvo kulture može da napravi popis svih kulturno-istorijskih spomenika na teritoriji KiM i obrati se UNESKO zahtevom da se sva kulturna baština na KiM i proglasi ugroženom i stavi pod poseban oblik zaštite UNESKO kao globalne organizacije UN koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa svih naroda sveta.

Takođe bih iskoristio priliku da prokomentarišem i najsvežiju izjavu Aljbina Kurtija koja se odnosi na tri opštine na jugu Srbije u kojima žive i Albanci. Sveža je vest da je predsednik Nacionalnog veća Albanaca Rakmi Mustafa razgovarao sa Kurtijem i čak mu zahvalio za pomoć navodnu Prištine u vreme kovida. Zanimljivo je saznati kakvu su pomoć pružili Albanci u centralnoj Srbiji. Medicinska oprema i vakcine sigurno nisu u pitanju, jer znamo da su se Albanci sa teritorije KiM lečili širom Srbije i da nikada nismo napravili razliku među građanima.

Kurti je izneo besmislene optužbe na račun Srbije, govoreći da Srbi vrše pasivizaciju albanskog stanovništva u opštinama na jugu Srbije. To, naravno, nije istina. Radi se o onim građanima albanske nacionalnosti koji su se prijavljivali u ogromnom broju na nepostojećim adresama. Medveđa jeste primer za takvo prijavljivanje Albanaca, kojim se htela nasilno menjati nacionalna struktura stanovništva i veštački povećati procenat Albanaca koji uopšte ne žive niti su ikada živeli u ovim opštinama. Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Pa, kolege pre mene su dosta toga rekle, tako da, čini mi se je nemoguće neke stvari ne ponoviti tokom izlaganja, kada govorimo konkretno o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, ali pokušaću da kažem možda i nešto novo.

Dakle, lična karta jeste javna isprava kojom građani Republike Srbije, pre svega, dokazuju svoj identitet, a služi i kao dokaz o drugim činjenicama o vlasniku, koji su u njoj sadržane. Ukoliko je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta služi između ostalog i kao putna isprava.

Prilika je da se možda podsetimo i istorijata lične karte, kao dokumenta identifikacije građana jedne države. Naime, prvim zakonom o ličnim dokumentima se može smatrati zakon o bezbednom ophođenju iz 1414. godine, koji je doneo kralj engleski Henri V Lankaster.

Međutim, lična karta, kao dokument se nije značajnije koristila sve do početka 20. veka, kada su i fotografije postale deo identifikacionih dokumenata, radi lakšeg prepoznavanja vlasnika pre svega dokumenta.

Oblik, sadržaj i veličina lične karte, kao ličnog identifikacionog dokumenta su standardizovani tek 1985. godine, primenom ISO standarda. Po ranijim propisima, kao što su kolege između ostalog govorile, o ličnoj karti koje su važile u Srbiji, obaveza posedovanja lične karte sticala se punoletstvom, odnosno sa 18 godina, dok se po važećem zakonu, ova obaveza stiče sa navršenih 16 godina, dakle na uzrastu starijeg maloletnika, da se preciznije izrazim.

Dobijanjem lične karte je svojevrstan znak zrelosti, znak da građanin postaje vidljiv i odgovoran pred zakonom za svoje postupke. Za one koji prvi put dobiju ličnu kartu to je i čast, a za državu je lična karta dokument odgovornosti i lake pre svega proverljivosti identiteta.

U Srbiji, nažalost, još uvek postoje nevidljivi građani bez lične karte. Nije to, siguran sam, veliki broj građana, ali svakako postoje i svakako je zadatak vlastima da takve građane prepoznaju i uvedu u javne evidencije, kako bi ti građani mogli da ostvaruju građanska i druga prava u ovoj državi.

U pitanju su uglavnom neke ranjive grupe, koje žive bez identiteta i sistem, jednostavno nije u mogućnosti da ih prepozna.

Danas je lična karata, kao lični identifikacioni dokument modernizovan, a u skladu sa dostignućima u sferi elektronskih komunikacija, a identifikacija se olakšava i korišćenjem JMBG, koji je obavezni sadržaj digitalne lične karte. Digitalna era, dakle donela je najpre elektronska lična dokumenta, odnosno biometrijsku ličnu kartu, jer je brza identifikacija građana, značajna za savremeno društvo, kako zbog prednosti koju ima po same građane u ostvarivanju svojih prava, tako i za samu državu, odnosno državne organe, koji sada imaju pouzdan dokument identifikacije, čijim se uvođenjem smanjuje mogućnost falsifikovanja i zloupotrebe, pre svega ovog dokumenta.

Obezbeđuje se pouzdano i bezbedno utvrđivanje identiteta vlasnika, tako da vlasnik nijednog trenutka ne može poricati svoj identitet, niti koristiti tuđi identitet.

Veoma je značajno što sistem izrade elektronskih ličnih karata, omogućava zaštitu integriteta podataka, sadržanih u ličnoj karti i štiti tajnost podataka o ličnosti.

Inače, važeći Zakon o ličnoj karti donet je 2006. godine, tada je Srbija posle više od 30 godina donela novu zakonsku regulativu u ovoj oblasti i time stvorila potrebne pravne pretpostavke za uvođenje novog, savremenog, funkcionalnog elektronskog identifikacionog dokumenta.

Zakon je više puta menjan, najpre zbog produženja roka za promene starih ličnih karata. Takva produženja rokova bila su nužna, jer su građani na početku veoma sporo i sa dosta skepse, moram vam reći, prihvatili novu elektronsku ličnu kartu, pogotovo onu sa čipom, jer kod nas Srba nekako uvek postoji nekakva teorija zavere.

Ali, znamo da je bio prvi elektronski dokument koji je na neki način bio preteča elektronskih komunikacija i digitalizacija u sferi javnih dokumenata, odnosno onda je u neku ruku bio i razumljiv sporo prihvatljivom, odnosno prihvatanje ovakve novine.

Zato je proces zamene ličnih karata išao na jedan način sporije, postupno i u vreme kada je sadašnji predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, a tada ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, obavljao tu funkciju, upravo iz tih razloga, vršene su izmene zakona o ličnoj karti, kako bi se građanima omogućilo da u dodatno produženom roku zamene stare lične karte, novim biometrijskim dokumentom.

Uvođenjem nove savremene lične karte, izvršili smo usklađivanje sa svetskim standardima, što je od velike važnosti.

Druga stvar, lična karta zbog sadržaja podataka, preuzela funkciju primarnog identifikacionog dokumenta, koji je pretpostavka za izdavanje drugih sekundarnih identifikacionih dokumenata, kao što su putna isprava, pasoš, vozačka dozvola, oružani list, i mnoga druga.

Da podsetimo da elektronska lična karta može biti izdata sa čipom i bez čipa.

Jedna od značajnih prednosti uvođenja dokumenata, sa čipom jeste stvaranje svojevrsnog dinamičnog dokumenta, na kome se mogu vrlo lako izvršiti izmene određenih podataka, bez novog štampanja, bez uništavanja ili izdavanja drugog obrasca.

Zatim, kada je reč o javnoj administraciji, i o tome je već bilo reči, više nema prepisivanja ličnih podataka iz lične karte u računar, već se oni prebacuju automatski, što pored ubrzanja svih postupaka, eliminiše i mogućnost greške, u samom prenošenju podataka.

Ako se ima u vidu da pred organima druge vlasti i drugim organizacijama, kao što su na primer, banke, svaki građanin godišnje obavi više stotina postupaka i procedura u kojima je prethodni uslov, pre svega identifikacija, onda se ima svest o tome, koliko se uz biometrijsku ličnu kartu, svaki postupak ubrzava dodatno.

Kvalitet usluga i procedura javne administracije, jedan je od najznačajnijih faktora kvaliteta života građana, i konkurentnosti privrede.

Do sada smo u ovom domu, mnogo puta imali na dnevnom redu predloge propisa, kojima se realizuje digitalna agenda, odnosno modernizuje javna uprava što je Vlada Republike Srbije postavila kao jedan od prioriteta , s ciljem da javna uprava postane zaista efikasan servis građana Srbije.

Podsetio bih da je taj proces počeo primenom zakona o elektronskoj upravi, koji je usvojen 2018. godine, a efekte ovog zakona, danas osećaju svi i građani, ali efekte ovog zakona, ono što je daleko važnije, oseća i privreda, pored građana.

On omogućava bezbedno korišćenje savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, što olakšava i ubrzava komunikaciju građana sa javnim sektorom, ali i komunikaciju i razmenu dokumenata, između različitih državnih službi. Ovaj zakon je doprineo smanjenju administrativnih troškova, kao i povećanju pravne sigurnosti, i pre svega transparentnosti u radu.

Zašto ovo pominjem? Upravo, zato što je cilj izmene i dopune o kojima danas govorimo deo realizacije Vladinog projekta, o kojem je maločas bilo reči, i kojem je ministar govorio, a to je STOP BIROKRATIJI, koji je kreiran, kako bi se smanjile administrativne i birokratske barijere u komunikaciji javne uprave sa građanima, privredom, i u međusobnoj komunikaciji između, pre svega, državnih institucija.

Realizacijom mera iz ovog projekta, doći ćemo do jednostavnijih procedura, koje znače uštedu vremena i novca građanima i privredi, ali i uštedu novca i državi.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, konkretna rešenja se dalje unapređuju upravo radi postizanja ciljeva digitalizacije, kao neophodnosti 21. veka, koji je nezamisliv bez korišćenja digitalnih tehnologija, u bilo kojoj sferi društva.

Konkretno, sa predloženim izmenama i dopunama, a tome je govorio malopre kolega Stošić, čini mi se, predviđa da u slučaju gubitka lične karte, građani neće morati da je oglašava nevažećom u Službenom glasniku Republike Srbije, već će biti dovoljno da se ta činjenica objavi na sajtu MUP, i time se znatno smanjuju administrativni troškovi, troškovi za građane Republike Srbije, ubrzava postupak dobijanja novog dokumenta.

Takođe, ovim Predlogom vrši se usklađivanje zakona sa propisima o elektronskim dokumentom i elektronskom poslovanju, a to je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju o kome smo ovde u skupštinskoj raspravi upravo govorili na prethodnoj, odnosno na protekloj sednici. On uređuje i elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronsku dostavu i elektronsko čuvanje dokumenta.

Skupština je usvojila i druge propise koji omogućavaju da se elektronski dokumenti priznaju, kao i papirni, tačnije rečeno, elektronski dokumenti zamenjuju papirne, to su Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskoj trgovini, ali naravno i Zakon o elektronskoj fakturi.

Izmene i dopune Zakona o ličnoj karti daju mogućnosti građanima da se dokumenta elektronski potpišu korišćenjem digitalnog sertifikata u kvalifikovani elektronski potpis, koji je ugrađen u ovaj lični dokument, odnosno čip i to na zahtev imaoca lične karte.

Kvalifikovani elektronski potpis je pravni ekvivalent svojeručnim potpisom, te s toga upotrebom sertifikata koji su sadržani u novoj ličnoj karti građani će biti u mogućnosti da u komunikaciji, pre svega, sa javnom upravom potvrde svoj identitet i potpišu dokument bez dolaska i bez čekanja na šalter, dakle, nema više onih šalterskih gužvi.

To znači da građani koristeći sertifikat za identifikaciju, identitet može da dokaže bez fizičkog prisustva, odnosno kada pristupe elektronskim servisima.

Takođe, koristeći kvalifikovani elektronski potpis građanin može da elektronski potpiše dokument onda kada nije u prilici da to učini svojeručno.

Korišćenje elektronski potpisanog dokumenta osim za građane važna je i za same institucije. Sva zvanična dokumentacija moći će se elektronski razmenjivati između institucija upravo u formi elektronskih dokumenata i to je veoma važno, potpisanog elektronskim potpisom koji omogućava efikasniju komunikaciju bez papirologije što je, opet ponavljam, najvažnije. Ovo znači da građani mogu da elektronskim putem podnesu svu dokumentaciju na isti pravno valjani način.

Verifikovani elektronski identitet koji je dostupan svim građanima neophodan je kako bi omogućili puni potencijal digitalne ekonomije. Digitalizacija je, kao što sam već rekao, jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije, kako ove, tako i prethodne, a efekti dosadašnje digitalizacije naših društva, već daju značajne rezultate, o tome je govorio i kolega Jovanović, o kvalitetu javnih usluga u obrazovanju, u zdravstvu, što je posebno došlo do izražaja tokom pandemije kovida–19, a novi propisi iz domena elektronskog poslovanja doprineće i konkurentnosti tržišta rada i atraktivnom poslovnom okruženju.

Transparentna i moderna administracija je ključna za održiv ekonomski rast i razvoj. To je mišljenje poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Zahvaljujući digitalizaciji, uvođenjem elektronske uprave i građani i privreda uštedeli su stotine miliona dinara.

Ostale izmene i dopune predviđaju dopunu podataka sadržanih u obrascu lične karte. Izmenama zakona se u obrazac dodaje podatak o adresi prijavljenog prebivališta.

Još jedna važna izmena se odnosi na odredbu kojom je utvrđeno da svaki državljanin Srbije stariji od 16 godina ima pravo i dužnost da ima ličnu kartu.

U tom smislu velika olakšica za građane Republike Srbije, pre svega za roditelje jeste da je izmenama zakona predviđeno to da za izdavanje lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina bude dovoljna saglasnost samo jednog roditelja bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. I, o tome je već bilo reči. Teško je ne ponoviti stvari koje su važne, a koje su sadržaj ovih izmena i dopuna.

Imajući u vidu značaj lične karte kao dokumenta za identifikaciju, važno je da svaka izmena doprinosi, pre svega, onemogućavanju falsifikata i zloupotreba, ali i zaštiti podataka o ličnosti, što najviši stepen zaštite koji poseduje elektronska lična karta u Srbiji upravo obezbeđuje.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati ove izmene i dopune, jer svakako da će nova lična karta doprineti ukupnoj modernizaciji, da će doprineti ukupnoj efikasnosti rada državnih organa, organa lokalne samouprave i javnih službi, pre svega.

Kada je reč o drugom zakonskom predlogu o kojem se danas vodi rasprava, dakle izmene Zakona o akcizama, akcize su specijalna vrsta poreza, na potrošnju određene grupe luksuznih proizvoda akcizni proizvodi su alkoholna pića, kafa, duvanski proizvodi i derivati nafte, svi akcizni proizvodi, osim piva, moraju biti obeleženi akciznim markicama koji su svojevrsni kontrolni mehanizam kojim se prati stavljanje u promet akcizne robe. Akcize predstavljaju značajan i veoma siguran budžetski prihod zbog propisanog načina ubiranja.

Izmene zakona o akcizama koje su pred nama predstavljaju usklađivanje sa propisima EU. Dakle, evo još jedne potvrde o odlučnosti i opredeljenosti Vlade Republike Srbije kada je reč o evropskim integracijama i kada je reč o putu koji Srbija vodi i kada je reč o strateškom cilju i jednog od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva koji Srbija želi da postigne, a to je punopravno članstvo Republike Srbije u EU.

U oblasti akcizne politike koja se primenjuje kod alkoholnih pića, dakle ovde konkretno govorimo, naime, sada po našem Zakonu o jakim alkoholnim pićima postoje tri grupe ovih pića na koje se akcize obračunavaju po različitim modelima, što nije usklađeno sa direktivama EU, način na koji se u našoj zemlji obračunavaju akcize na alkoholna pića nije u saglasnosti ni sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je 2008. godine, potpisala Srbija sa evropskim zajednicama, a odnosi se na zabranu fiskalne diskriminacije po evropskom akciznom modelu koji se predlaže izmenama Zakona o akcizama, akciza na jaka alkoholna pića obračunavaće se na hektolitar čistog alkohola prisutnog u jakim alkoholnim pićima, a to je ono o čemu je govorio i ministar u uvodnom izlaganju.

Dakle, osnov za obračun akcize biće procenat alkohola prisutan u određenom alkoholnom piću, a ne sirovina od kojeg je alkoholno piće proizvedeno.

Ovaj novi način obračuna akcize odnosi se na jaka alkoholna pića, dok će način obračuna akzice na pivo i na nisko alkoholna pića koja sadrže od 0,2 do 15% alkohola po litru ostati isti i obračunavaće se po litru pića, kao i do sada.

Pošto vidim i predstavnike MUP-a, mislim da će ove izmene i dopune Zakona o akcizama doprineti i konkretno radu MUP-a, kada govorimo o alkoholnim pićima, kada govorimo o onome što se dešava prekomernom upotrebom alkoholnih pića, nažalost.

Na samom kraju želim da kažem da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da citiram srpsku štampu, jel znate kako kaže naš narod, ali reći ću ono što kaže narod, to je da je samo glupost beskonačna, i da onakvu konstataciju kakvu smo maločas čuli, kako ste vi to interpretirali, vi koji vodite stranku koja je 31 godinu na političkoj sceni Srbije i koja je naslednik i nastala na ideji borbe protiv fašizma, može da izrekne takvu konstataciju, dakle samo glupost može biti beskonačna.

Sa druge strane, ne znam da li ste primetili, ali maločas je opet provučeno kroz određenu konstataciju da je u Srebrenici počinjen genocid. Gospodine Dačiću, ja vas molim da to ne dozvoljavate, jer nama se vrlo često spočitava kako mi ovde vršimo pritisak na poslanike jednog dela opozicije, kako im ne dozvoljavamo da govore. Ne, mi poštujemo njihov identitet, ali vrlo pratimo ono što govore i to mora biti u skladu sa Ustavom i to mora biti u skladu sa zakonima. Molim vas, Konvencijom iz 1946. godine, hajde da konačno razdvoje, neka nauče da razdvoje taj politički od pravnog dela. Zločin je postojao, ali elemenata genocida nema.

Republički parlament Srbije je jedini parlament koji je usvojio Rezoluciju o Srebrenici, ispunio svoju međunarodnu i moralnu obavezu, izrazio saučešće porodicama žrtava, izrazio uverenje da se takve više situacije neće dešavati ni na jednoj, ni na drugoj strani. Ja postavljam pitanje, da li je to učinio još neki parlament u regionu osim ove nove inicijative u Crnoj Gori i vrlo bi bilo interesantno da vidimo šta sadrži ova rezolucija koju su pokrenuli Bošnjaci u Crnoj Gori?

Nije to moja tema danas. Najpre želim da se zahvalim predsedniku Republike Češke, gospodinu Milošu Zemanu, koji se u ime svog naroda i svoje države izvinio Republici Srbiji i srpskom narodu zbog toga što su češki vojnici posle samo par nedelja od prijema u NATO bili primorani da učestvuju u NATO agresiji na Srbiju i Jugoslaviju 1999. godine.

Predsednik Zeman izvinio se predsedniku Vučiću priznavši da je bombardovanje Srbije bilo više od zločina što je ogromna satisfakcija za našu zemlju koja je na pragu 21. veka bila žrtva najgrubljeg kršenja međunarodnog prava, a pretrpela je nenadoknadive ljudske gubitke i materijalnu štetu koja se meri stotinama milijardi dolara, a ni do danas te posledice nisu sanirane.

Češka je prva članica NATO-a koja se zvanično izvinila Srbiji i za to smo veoma zahvalni ovoj prijateljskoj državi i njenom predsedniku koji je ovim, nadasve ljudskim, ali pre svega istorijskim gestom, stao na stranu istine, pravde i stao na stranu međunarodnog prava.

S druge strane, istog dana Aljbin Kurti je posle večere koji je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, Žozef Borelj, priredio za lidere zapadnog Balkana, zatražio od pet država EU koje nisu priznale samoproklamovanu državu Kosovo da promene svoj stav i priznaju samoproklamovanu državu Kosovo. Dakle, Aljbin Kurti ovakvim zahtevom direktno krši Vašingtonski sporazum, dok se Republika Srbije pridržava slova ovog sporazuma i zaustavila je svoje diplomatske aktivnosti kojima u prethodnom periodu postigli izuzetne uspehe, jer je čak 18 država povuklo priznanje ove samoproklamovane države, a ima još dosta onih koje su na to spremne. To najbolje znate vi i predsednik Vučić, koji ste sinhronizovano i koordinirano vodili ovu izuzetno važnu diplomatsku aktivnost.

Prištinska strana očigledno ne odustaje od svoje agresivne politike ne prežući ni od jako smelih stavova i zahteva prema državama koje nisu priznale. Tako Priština nastavlja sa različitim pritiscima i pretnjama na Srbiju ne bi li tako skrenula pažnju sa svega što je na Kosovu i Metohiji učinjeno prema Srbija i što se bez prestanka čini i dalje.

Ono ponavljaju svoj drski model ponašanja, a to je da je napad, pre svega, najbolja odbrana, vodeći se parolom – svoje nemamo, tuđe hoćemo. Zato pored ostalog i dalje nastavljaju kampanju prisvajanja srpske istorije, prisvajanja srpske kulture.

U svojoj politici pritiska na Evropu i svet, Priština očigledno ne bira sredstva i na taj način utiče na destabilizaciju regiona. Za razliku od njih, koji su priznali, odnosno prizvali i NATO bombe kako bi im pomogle da silom oduzmu deo teritorije jedne suverene države, Srbija uprkos svemu želi da bude faktor stabilizacije prilika u regionu i da se dođe do najboljeg rešenja.

Iako sam slična pitanja postavio pre par dana, zbog složenosti situacije, zbog kompleksnosti situacije, zabrinutosti za dalji tok dešavanja u našoj južnoj pokrajini, i danas bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije – da li Vlada planira da preduzme određene aktivnosti kojima bi se zaštitila prava Srbije pred evropskim i drugim međunarodnim institucijama kada je u pitanju KiM, imajući u vidu da i na međunarodnom planu sazreva svest o tome da je Srbija nepravedno optuživana i da odnos prema unutrašnjim pitanjima Srbije predstavlja kršenje međunarodnog prava, ali i da se na Srbiju nastavljaju pritisci čime se ugrožava naš teritorijalni integritet, pa samim tim i opstanak srpskog naroda na delu sopstvene teritorije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlozima za novi sastav, odnosno biraćemo jednog kandidata za sastav Saveta REM-a.

Predlagač formalno jeste Odbor, ali ne bi bilo loše da upravo zbog ovakvih diskusija kakve smo imali maločas i zbog sugestija i predloga koje upućujemo na račun rada REM-a ovakvim razgovorima, ako ne u plenumu, ono bar na sednicama Odbora prisustvuju i predsednik REM-a i ostali članovi REM-a, jer mi ipak imamo tu nadzornu ulogu, osim toga što imamo i izbornu ulogu u konkretnom slučaju.

Dakle, što se tiče malopređašnje diskusije, slažem se u najvećem delu i smatram da REM treba da pooštri kontrolu kada je reč o elektronskim emiterima.

Što se tiče predloženih kandidata, mi smo dobro analizirali biografije, analizirali ono što jesu ciljevi koje oni žele da realizuju, kao članovi REM-a i moram da priznam da se još uvek nismo opredelili, da ćemo u danu za glasanje se opredeliti koja od ova dva kandidata ćemo podržati, jer oba kandidata zavređuju pažnju. Najviše bi voleli kada bi mogli da glasamo za ova kandidata i da oba kandidata budu članovi Saveta REM-a.

Ono što želim da kažem i posebno da istaknem jeste da su oba kandidata prošla jednu proceduru. Ta procedura je zahtevala i aktivnost resornog Odbora za kulturu i informisanje. Zašto ovo posebno apostrofiram i ističem? Zato što smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga po prvi put imali interesovanje od strane jednog dela političkih opcija za REM, za RTS, za uređivačku politiku medija. Zašto? Pa samo sa jednim jasnim ciljem, da bi se ponovo kontrolisao medijski prostor u Srbiji, da bi se ponovo kontrolisao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Nije njima stalo ni do izbora, ni do izbornih uslova. Unapred se znao ishod, unapred se znala odluka koju će doneti kada je reč o izborima, ali eto prosto bilo je neophodno pokušati bar na taj način, kontrolisati medijski prostor u Srbiji.

Tada jedan od predloga bio i predstavnika Evropskog parlamenta da predstavnike REM-a biramo u skladu sa najboljim mogućim, citiram – evropskim standardima, u čemu se ja i Poslanička grupa SPS u potpunosti ne slažemo. Izvinite, mi poštujemo evropske standarde, mi želimo da postanemo član Evropske unije. Jedan od glavnih strateških i spoljnopolitičkih ciljeva Srbije jeste da postanete punopravan član Evropske unije, pokazujemo tu odlučnost, opredeljenost i kao Vlada i kao Narodna skupština Republike Srbije, time što smo po prvi put u praksi razgovarali o Izveštaju Evropske komisije ovde u plenumu, ali znate kako, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije i Republika Srbija ima svoje zakone, Narodna skupština ima svoje procedure.

Mi ćemo članove REM-a birati shodno našim procedurama i dobro je da bez obzira ko bude izabran od ova dva kandidata, jer oba kandidata su kvalitetna, izabraćemo kvalitetnog kandidata, ali izabraćemo ga procedurama shodno našim zakonima, shodno zakonima koji su usvojeni Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Inače, moram da vas podsetim, očekujemo naravno od novih članova REM-a koji budu izabrani, da odgovorno i kvalitetno obavljaju posao za koji preuzimaju odgovornost u skladu sa, rekao bih, najvišim profesionalnim i stručnim, ali naravno pre svega moralnim standardima, očekujemo od Saveta ono što očekujemo i od REM-a u narednom vremenskom periodu, a to jeste pre svega da se radi na unapređivanju kvaliteta i raznovrsnosti usluga iz oblasti elektronskih medija, da zaštite interese javnosti u oblasti elektronskih medija, ali i da zaštiti interese korisnika. Očekujemo da Savet shodno aktuelnim propisima definiše jasna i precizna pravila, da obavlja kontrolnu ulogu, ono o čemu je govorio i gospodin Rističević, da obavlja kontrolnu ulogu i da izriče sankcije onda kada je to neophodno.

Naravno, izborom članova REM-a, kao što sam rekao, članova Saveta ne završava se, rekao bih, nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, ostaje ona kontrolna uloga, da pratimo rad Saveta, da pratimo rad REM-a, da pratimo rad novoizabranih članova i da o tome govorimo unutar resornog odbora, Odbora za kulturu i informisanje, ali i onda kada budemo raspravljali i o godišnjem izveštaju Saveta.

Međutim, znate u čemu je ovde suština? Suština je u sledećem – mi o REM-u počinjemo da govorimo 2020. godine, neposredno pred izbore 2020. godine. Do tada je sve bilo u redu. Do tada je REM odlično obavljao svoju funkciju. Do tada su svi članovi REM-a dobro radili svoj posao, ali onog trenutka kada je bilo potrebno Srbiju vratiti u prošlost i u jednoumlje, kada je u Srbiji moralo da se čuje samo jedno mišljenje, a sve ostalo da se ostavi po strani i kada su svi morali da misle isto kada govorim o medijima, tada počinjemo da govorimo o REM-u, pokušavajući da implementiramo u sastav članova Saveta REM-a predstavnike opozicije iako to nije bilo moguće jer zakon je po tom pitanju potpuno jasan.

Kada govorimo o REM-u, zašto se uopšte govorilo o REM-u, naravno REM je vezan za medije u Srbiji i mislim da već nekoliko meseci, a konkretno od 2020. godine, kada počinje da se govori o izbornim uslovima u Srbiji, a izborni uslovi u Srbiji, jako dobro znate, nisu menjani od 2008. godine, pa se 2020. godine neko setio izbornih uslova jer je video da se prevario i da sa gromoglasnim i jednoglasnim stavom tada za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora vide da su se prevarili i da bi vanredni parlamentarni izbori zapravo za njih značili ne da pobede i ne da predstavljaju nekakvu alternativu na političkoj sceni Srbije, već da bi to bio za njih političi krah, onda se prisete izbornih uslova, prisete se REM-a i prisete se onih kojima mogu da se obrate ne bi li izvršili pritisak na Srbiju, a to su evropski parlamentarci.

Dakle, ono što želim da kažem je da već duži vremenski period unazad traje jedna hajka i histerija na REM koja je usmerena od jednog dela opozicije. Razlog tome jeste pre svega i nemanje političkih ideja i nemanje konkretnog političkog programa, ali suštinski razlog je potreba da se vratimo osam godina unazad, da uređuju, da se bave uređivačkom politikom medija kada je moglo, ponavljam, da se čuje samo jedno mišljenje kada govorimo o REM-u, pri tome se, čini mi se, zaboravlja ona suštinska i osnovna stvar, a to je da mi kao predstavnici političkih stranaka, predstavnici različitih poslaničkih grupa treba upravo da kao neko ko ima legitimitet i poverenje građana, ko je dobio mandat od građana, da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, treba da pomognemo rad nezavisnih regulatornih tela, da ojača i da osnaži rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna regulatorna tela gura u politički ring, da ih koristi za sopstvene potrebe i za sopstvene ciljeve.

Naš posao, bar mi iz poslaničke grupe SPS tako sagledavamo posao kada govorimo o REM-u. Naš posao je da podržimo REM u onome što je najvažnije, a to je da radi po zakonu, da vrši kontrolu naravno, da sankcioniše, naravno onda kada je to potrebno i kada je neophodno, a ne da tumačimo zakone onako kako svakome pojedinačno odgovara i da tražimo i da insistiramo konkretno od REM-a da krši te iste zakone.

Regulatorno telo za elektronske medije nije politički subjekt, REM nije učesnik parlamentarnih izbora, nije učesnik predsedničkih izbora, neće biti učesnik ni gradskih izbora naredne godine, dakle, niti REM može da odluči o tome ko će izgubiti, a ko će pobediti na narednim predsedničkim gradskim i parlamentarnim izborima. Nema REM obavezu ni da prati izbore u Srbiji i potpuno sam ubeđen da to nije definisano ni u jednom zakonskom okviru, ispravite me ako grešim, ali će po nalogu Vlade i po nalogu Vlade je, op nalogu OEPS-a, u dogovoru sa ODIR-om pratio celu izbornu kampanju 2020. godine.

Interesantno je da je tek nekoliko dana od trenutka kada je završena čitava priča, kada govorimo o prvoj fazi međustranačkog dijaloga, dakle, kada je završena čitava priča i oko REM-a, i digla se fama oko REM-a i oko uređivačke politike i oko slobode medija, interesantno je da tek nekoliko dana po završetku te prve faze međustranačkog dijaloga evropski parlamentarci su posetili REM i tada vrlo jasno rekli, citiram – postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije, postoje paralelni mediji. Postavljam pitanje, pa kako to nema slobode medija u Srbiji, ako postoje nekakvi paralelni mediji? Kako onda nema slobode medija u Srbiji?

Podsetiću vas to su isti oni evropski parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratijom u Srbiji, za slobodu medija u Srbiji i mi smo im jasno rekli - nema potrebe da brinete za demokratiju u Srbiji, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije, a mi smo svi zajedno učinili sve što je u našoj moći da imamo daleko bolje izborne uslove od onih koji smo imali 2008. godine. Spremni smo da saslušamo sve sugestije i predloge, saslušali smo ih tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Spremni smo da nastavimo i drugu fazu međustranačkog dijaloga, nijednog trenutka to nismo osporili i dovodili u pitanje. Nismo diskreditovali nijednog evropskog parlamentarca, naprotiv, ono na čemu je insistirao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je bilo samo jedno, a to je - preneo je stav većine političkih stranaka koje su učestvovale u čitavom procesu, a to je da očekujemo od evropskih parlamentaraca da budu nepristrasni i da budu objektivni.

Dakle, ne, da sa nama koji želimo da saslušamo sugestije i predloge i onih koji žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i oni koji ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, da sa nama razgovaraju o institucijama sistema, a da sa onima koji treba da odobrovolje, da učestvuju na izborima, razgovaraju u hotelskim lobijima. Priznaćete najblaže rečeno to je nekorektno.

Što se tiče slobode medija, znam da mi ističe vreme, što se tiče slobode medija, znate vrlo je interesantno i pomalo licemerno kada Evropski parlament, ne kritikujem, ali kažem, kada Evropski parlament kaže da je zabrinut za slobodu medija u Srbiji, a mi postavljamo jedno jednostavno pitanje – zašto 2011. godine niste bili zabrinuti za slobodu medija u Srbiji kada je sastavljen izveštaj Verice Barać u kojem je eksplicitno, precizno, jasno sve definisano? Svaki sekund prostora i svako ko je uzeo sekund prostora i zauzeo sekund prostora u medijima nacionalne frekvencije, zašto tada gospodo niste bili zainteresovani za slobodu medija u Srbiji?

Odgovor koji sam dobio na postavljeno pitanje je – nismo bili izvestioci. Izvinite, bili ste evropski parlamentarci. Ako su vam važni izborni uslovi, valjda su vam bili važni i te 2011. godine.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. U danu za glasanje ćemo se opredeliti. Oba kandidata su kvalitetna, oba kandidata zaslužuju i oba kandidata mogu da budu članovi po našem mišljenju, ali u danu za glasanje ćemo se opredeliti kojeg ćemo kandidata podržati. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, odnosno konkretno Ministarstvu pravde u vezi za izdržavanjem kazne bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i njegovim prebacivanjem u Ujedinjeno Kraljevstvo gde bi služio kaznu doživotnog zatvora.

Podsetio bih da je 17. decembra 2015. godine doneta Rezolucija o minimalnim pravima osuđenih lica. U okviru ove Rezolucije postoji jedno poglavlje koje se zove Mendelina pravila, član 59. nalaže da se kazna izdržava najbliže moguće domu osuđenika. To je ministarka Kuburović koristila kao obrazloženje u UN kada je pre dve godine predlagala da Srbija sklopi ugovor za izdržavanje kazne u Srbiji.

Prigovor koji pominju je preporuka UN iz 1993. godine da do kad traje ne bi trebalo da se kazna izdržava u regionu. Međutim, njegova bezbednost je ugrožena, a kao drastičan primer odnosa prema zatvorenicima naveo bih generala Krstića koji je za malo preklan.

Takođe, podsećam da je Ujedinjeno Kraljevstvo učestvovalo u sukobu na strani Muslimana, a izašli su iz EU, Bregzit. Ukoliko se Radovanu Karadžiću nešto desi to može biti faktor, po našem mišljenju ozbiljne destabilizacije odnosa u BiH.

U vezi sa ovim postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu pravde – da li Vlada i Ministarstvo pravde mogu da preduzmu aktivnosti kojima bi se obezbedilo poštovanje Rezolucije o minimalnim pravima osuđenih lica, odnosno obezbedilo da Radovan Karadžić izdržava kaznu zatvora u Srbiji?

Naredno pitanje. Na Srbiju se i dalje nastavlja pritisak sa više strana koji ima neskriveni cilj da Srbiju primora da prizna nezavisnost samoproklamovane lažne države Kosov. Najnoviji napadi dolaze ponovo iz Prištine, odnosno od strane Vljose Osmani i Aljbina Kurtija koji od lidera iz regiona i Evrope traže podršku za sprovođenje svojih interesa i za sprovođenje svojih ciljeva.

Tako je juče na Samitu Brdo-Brioni Vljosa Osmani dobila podršku za svoju politiku i od Mila Đukanovića, odnosno Crne Gore koja je nažalost priznala nezavisnost Kosova, a i Đukanović je juče izjavio da je njihov zajednički cilj ulazak Kosova u NATO i EU.

Sa druge strane, Aljbin Kurti koji je razgovarao sa Angelom Merkel putem video linka izjavio je da su se njih dvoje složili da proces dijaloga treba da na kraju dovede do uzajamnog priznanja. Aljbin Kurti ponovo preti nekakvom tužbom za genocid koju će podneti, kako kaže, Međunarodnom sudu pravde. Samoproglašeno Kosovo nije suverena država, posebno ističem, da bi moglo da se obrati Međunarodnom sudu pravde i ovoga puta koristi napad kao sredstvo odbrane jer on odlično zna ko je na prostoru KiM činio zločine u proteklih više od 100 godina, od Prve Prizrenske lige do danas. Ni tada ni danas srpsko stanovništvo na teritoriji svoje države nije imalo mira. Oni koji su napadali nikada nisu bili Srbi.

Ovakav orkestrirani pritisak samo pokazuje da se međunarodno pravo potpuno zanemaruje i koristi samo zakon sile i pritisaka. Onda se postavlja suštinsko pitanje – koja je svrha međunarodnog prava, koja je uloga međunarodnih organizacija i institucija kada ne reaguju na ovako očigledno ugrožavanje međunarodnog poretka?

U slučaju Republike Srbije u pitanju je grubo kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a time i Povelje UN gde je međunarodno pravo i pravda. Ako svi na međunarodnoj političkoj sceni samo posmatraju kako se očigledno i silom narušava državni suverenitet i teritorijalni integritet jedne članice UN.

U vezi sa tim želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije – da li Vlada Republike Srbije može da se obrati UN i zatraži poštovanje Povelje UN koja se može smatrati Ustavom međunarodnog prava i poštovanje Rezolucije 1244 koja je osnov za dalje rešavanje pitanja KiM u skladu sa ovom Rezolucijom kao dokumentom međunarodnog prava koja je takođe obavezujuća za sve članice UN?

Ovo smatramo važnim jer je više nego očigledno da nekim međunarodnim faktorima nije mnogo stalo do poštovanja međunarodnog prava, do poštovanja prava i pravde, što je u slučaju Republike Srbije jedan od najdrastičnijih primera kršenja tog prava. Zahvaljujem.