Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavniče ministarstva.

Poslanička grupa SPS je tokom rasprave o budžetu za 2021. godinu potpuno jasno rekla da smatramo da Srbija u 2021. godinu ulazi jaka i ekonomski stabilna sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa jednim potpunim uverenjem, zapravo najpre sa privrednom stopom rasta, najvećom privrednom stopom rasta u Evropi, odnosno pada u Evropi i sa potpunim uverenjem da ćemo uspeti da realizujemo onu projektovanu stopu BDP od 6%.

Period sa kojim se suočava ne samo Srbija, već čitav svet, period pun iskušenja, izazova, najveći zdravstveni izazov, nažalost sa kojim se suočava i Srbija i svet, nameću, nažalost u Srbiji danas tri ključna pitanja i o tome je danas tokom uvodnog izlaganja od kolega već bilo reči. Dakle, jedno od ključnih pitanja je da li je bilo otpuštanja radnika u Srbiji? Da li je bilo zatvaranja fabrika u Srbiji? Da li su strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju?

Nije bilo otpuštanja radnika i ja želim da po ko zna koji put podsetim, naspram 2012. godine kada je stopa nezaposlenosti bila 25,9%, danas je na rekordnih ispod 9%. Što se tiče fabrika, naravno da nije bilo zatvaranja fabrika. A što se tiče stranih direktnih investicija u protekloj godini, strane direktne investicije su bile tri milijarde eura. Ono što je izuzetno važno naglasiti ukupan iznos stranih direktnih investicija koji pristigne na Balkan 60% stranih direktnih investicija je upravo usmereno ka Srbiji. Nije slučajno da „Fajnenšel tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u rang država, ne samo u regionu, već i šire kao nekoga ko je najprivlačnija država za strane investitore.

Jedan od poslednjih primera, nadam se ne poslednjih ali jedan od novijih primera koji želim da navedem, je dolazak japanske kompanije „Nidek“ u Novi Sad. Dakle, japanska kompanija koja će u prvi mah zaposliti, ispravite me ministre ako grešim, negde oko 470 ljudi. Japanska kompanija koja planira da investira u ovoj godini 1,5 milijardi eura, a na našu veliku radost i zadovoljstvo, pola od toga će investirati upravo u Srbiju.

Japanske, ovo je čini mi se druga japanska kompanija koja dolazi u Srbiju, japanske kompanije ne dolaze tamo gde je loše. Japanske kompanije dolaze u države koje predstavljaju atraktivnu investicionu destinaciju što Srbija danas svakako jeste.

Kada govorimo o budžetu, a samim tim i o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili rebalansu budžeta, budžet je život. Nerealan budžet je nerealan život.

Ovde se postavlja nekoliko suštinskih pitanja.

Da li je život u Srbiji trebao da stane u periodu pandemije koja je izazvana Kovidom i da li je predsednik, Vlada, Narodna skupština Republike Srbije, da li su trebali da se ponašaju, napraviću jednu digresiju, kao znate kada je napolju loše vreme pa onda negde pokušate da se sakrijete, pa sačekate da to loše vreme prođe, pa onda nastavite dalje put kojim ste krenuli.

Kada kažem, figurativno, put kojim ste krenuli, mislim na realizaciju onog cilja ministre o onom kojem ste govorili "Srbija 2025", a mislim i na reformski put Vlade koji je započeo 2014. godine, čiji su temelji postavljeni 2014. godine što znači rast, reforme, razvoj, napredak i prosperitet.

Naravno da to nisu učinili ni predsednik, ni Vlada, ni Narodna skupština Republike Srbije, jer to bi bilo krajnje neodgovorno i to bi bilo krajnje neozbiljno.

Država je, dakle, najveći teret krize u periodu pandemije prihvatila na sebe. Ja ne želim da, izbegnut je najcrnji mogući, najgori mogući scenario i ja ne želim da poredim Srbiju sa drugim državama.

Hajde da govorimo samo o Srbiji, ne želim da poredim Srbiju ni sa državama u regionu ni van regiona, ali hajde da govorimo samo o Srbiji i o našim rezultatima.

Dakle, izbegnut je najgori mogući scenario, sistem pokazalo se funkcioniše onda kada je najteže i ne samo da sistem funkcioniše, nego taj sistem ostvaruje ekonomske pokazatelje i ekonomske rezultate koji su na zavidnom nivou.

Znate, možete vi da plasirate putem javnosti laž, možete da plasirate neistine, ali kada govorite o ekonomiji, tu su brojke, tu su pokazatelji, tu su činjenice, one su egzaktne.

Tu ne možete da prevarite građane Srbije i sa druge strane, naravno, da građani Srbije osećaju ono što čini i radi predsednik i Vlada i Narodna skupština Republike Srbije. Dakle, kroz budžet su definisani stubovi, rekao bih, razvoja u narednom vremenskom periodu, ciljevi koji se žele postići i ovaj rebalans zapravo je nastavak realizacije tog puta, rekao sam krajnji cilj je ono o čemu ste govorili "Srbija 2025", prosečna penzija 470 evra, posle prosečna plata u Srbiji 900 evra. A znate, onaj, kako kaže naš narod, onaj ko stane na pola puta a ne pređe ni na jednu ni na drugu stranu obično bude pregažen.

Naravno da to nije dozvolio predsednik Srbije, ni Vlada ni Narodna skupština Republike Srbije.

Ovo je reformska vlada za teško vreme i o tome smo govorili tokom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije i svaki zakonski predlog, ministre, koji je došao iz vašeg ministarstva, a tiče se konkretno makroekonomske stabilnosti, tiče se finansija, u periodu kada je bilo najteže od marta meseca do danas se ne može definisati kao politička proklamacija. Imao je jasno i konkretno definisane ciljeve i jasno i konkretno definisane rokove. Ti ciljevi su realizovani, a rokovi nijednog trenutka nisu probijeni.

Prva dva paketa pomoći su pokazale rezultate, a treći paket kao što ste rekli, ima za cilj da sačuva ekonomiju radna mesta, obezbedi jednu, rekao bih, dobru startnu poziciju u Srbiji za period, zapravo za onaj prvi dan kada prođe period pandemije, kada prođe pandemija virusa.

Zašto rebalans budžeta? Ublažavanje posledica izazvane pandemijom, kao i zbog povećanog broja kapitalnih investicija, ali i završetka onih kapitalnih investicija koje su započete, i završetka kako onih investicija, pre svega, kada je reč o zdravstvenoj infrastrukturi, što je i u ovom trenutku izuzetno važno i značajno.

Kada govorimo već o zdravstvu, za vakcine je izdvojen ogroman novac, to je jako važno za građane Srbije, jer zdravlje nema cenu. Borba za vakcine je danas kao u martu mesecu prošle godine borba za respiratore i mi smo jedina država u svetu, da jedina država u Evropi, rekao sam da ne želim da poredim, ali jedina država u Evropi koja je imala na raspolaganju sve četiri vakcine i nijednog trenutka se nije kasnilo, nije postojalo kašnjenje kada je reč o revakcinisanju.

Jedina država koja ima vrlo jasnu i precizno definisane ciljeve. A cilj je, krajem maja meseca više od tri miliona građana da bude revakcinisano i ta borba se nastavlja nakon maja meseca.

Dakle, ono što, kada je reč o zdravstvenoj infrastrukturi posebno želim da naglasim jeste planira se izgradnja nove kovid bolnice u Novom Sadu, zatim kreće se i sa izgradnjom fabrike vakcina, to posebno želim da istaknem u kojoj bi se proizvodile vakcine kineskog "Sinofarma", planirano je da fabrika bude izgrađena u saradnji sa kineskim partnerima iz Kine i UEA, očekuje se da izgradnjom ove fabrike vakcina krene sredinom oktobra ove godine.

Plan je da se u fabrici mesečno proizvodi više od dva miliona doza "Sinofarma" vakcina, koje bi se koristile za potrebe Srbije, ali bi se izvozile pre svega i u ostale zemlje regiona. Dakle, još jedna potvrda, potvrda uspešnosti srpske politike u periodu pandemije, dakle, Srbija je faktor stabilnosti u regionu.

Još jedna sjajna vest kada govorimo o vakcinama koju je pre nekoliko dana saopštio i predsednik Republike, ja to je da će "Torlak" postati jedan od najvećih proizvođača vakcina i najprepoznatljivijih proizvođača vakcina, ne samo u regionu, već šire. Da je nakon konsultacija koju je obavio sa ministrima, sa predstavnicima farmaceutske industrije, sa stručnjacima iz oblasti zdravstva donet zaključa, ispravite me ako grešim 18 miliona evra da se uloži u pakovanje i punjenje vakcina da se 20 miliona evra uloži u opremanje "Torlaka" i da se kreće sa biznis planom, sa projektom kako bi se krenulo u realizaciju izrade četvorovalentne vakcine.

Ja sam razgovarao i sa kolegama koji su iz oblasti zdravstvene struke, i to je od izuzetne važnosti i značaja, za Srbiju. Kada govorimo takođe o zdravstvenoj infrastrukturi, planiran je završetak radova na rekonstrukciji izgradnji KC u Beogradu, i tu je rekonstrukcija KC Vojvodine, u Novom Sadu, kao što sam rekao, kao i drugih opštih bolnica.

Podsetiću vas da smo budžetom za 2021. godinu, definisali tri stuba, jasno tri stuba razvoja da bi došli do onog konačnog cilja. Prvi, borba protiv korone, drugi životni standard građana i treći, veće izdvajanje za kapitalne investicije.

Kada je reč o borbi protiv korone, već sam rekao šta je suština. Kada je reč o životnom standardu građana, želim da podsetim, dakle, do trećeg paketa izdvojeno je 704 milijardi dinara ili 6 milijardi evra, što je 12,9 posto BDP.

Ima li jedna država u Evropi i u svetu, tu moram da napravim digresiju i poređenje, koja je u periodu pandemije, povećala penzije za 5,9%, koja je povećala plate u javnom sektoru za 3,5%, pa 1,5%, minimalna cena rada za 6,6%, plate zdravstvenim radnicima za 5%, ima li jedna država u svetu koja je izdvojila u prva dva paketa 100 evra za punoletne građane, za penzionere 4000, pa 5000 dinara, i za zdravstvene radnike 10.000 dinara.

Ovaj treći paket pomoći vredan je 257 milijardi dinara i to je 4,3% BDP.

Dakle, pomoć države od početka pandemije, kada saberemo ova tri paketa pomoći, je 17,9% BDP-a. Šta to konkretno znači kada govorimo o životnom standardu građana?

Veoma taksativno, dakle - jednokratna pomoć za 1,7 miliona penzionera od 50 evra; pomoć za 6.118.911 punoletnih građana od 60 evra; građani koji su na evidenciji NSZ dobiće i dodatnih 60 evra jednokratne pomoći; direktna pomoć države u visini od 1,5 minimalca za 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim, ali i u velikim preduzećima. Pored jednog minimalca podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči. Gradski hoteli će dobiti direktnu podršku države u visini od 350 evra po individualnom ležaju, 150 evra po smeštajnoj jedinici. Direktnu podršku dobiće prevoznici, 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Za sve Srbe sa KiM, oni koji priznaju Srbiju kao svoju državu, 100 evra, plus 100 evra za nezaposlene.

Dakle, kao što sam rekao, zajedno sa prethodna dva paketa ukupna pomoć države od početka pandemije iznosi 17,2% BDP-a.

Kada je reč o trećem stubu za koji mi smatramo da je od velike važnosti i značaja, o tome smo govorili i tokom budžeta za 2021. godinu, nikada Srbija nije više izdvojila za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP-a. To upravo treba da podstakne realizaciju one projektovane stope rasta BDP-a od 6%.

Pokazalo se da kada država podstiče ulaganje, odnosno kada država ulaže u kapitalne investicije to podstiče i strane i domaće investitore da ulažu. Rebalansom se izdvajaju dodatnih 88 milijardi dinara za nove investicije, za nastavak velikih kapitalnih projekta sa kojima smo već započeli, odnosno sa kojima se već krenulo.

Trenutno se grade četiri auto-puta. Deonica „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege, biće završena, kao što je rečeno, 7. januara naredne godine. Već u maju biće potpisan ugovor za nastavak auto-puta dužine 107 kilometara, čini mi se do Crne Gore, ukupne vrednosti 1,5 milijardi evra. Dakle, za dva časa i 15 minuta vi stižete do Crne Gore, što je bilo nezamislivo u prethodnom vremenskom periodu. Gradi se Ruma – Šabac – Loznica, zatim deonica Lajkovac – Valjevo, što moram posebno da istaknem kao lokalpatriota, zatim se nastavljaju radovi na izgradnji Moravskog koridora, tj. auto-puta od Pojata do Preljine. Završena će biti sledeće godina pruga Beograd – Novi Sad. Radi se na projektnoj dokumentaciji za obnovu barske pruge, Valjevo – Vrbnica na granici sa Crnom Gorom. Završava se izgradnja Balkanskog toka i biće izgrađena sekundarna mreža gasovoda do Vranja i Valjeva. Biće nastavljeni projekti osumporavanja u Tentu A i B u Obrenovcu, a takođe ćemo graditi kanalizacionu mrežu u velikom broju opština i gradova. Samo u Kragujevcu treba da se izgradi 650 kilometara kanalizacije, dok će u Nišu to biti 525 kilometara.

Dakle, mi u potpunosti verujemo kada predsednik kaže da će Srbija 1. decembra imati u izgradnji osam auto-puteva, i to će biti nešto što u istoriji Srbije nije zabeleženo, nešto zašta nikada nismo imali ni snage, ni moći, ni mogućnosti. To pokazuje kojom brzinom Srbija ide napred naspram ostalih država.

Posebno kada je reč o infrastrukturi želim da istaknem nešto što u potpunosti podržavam, a to je za izgradnju beogradskog metroa izdvojeno je tri milijarde 210 miliona dinara, što je znak da će se u ovoj godini intenzivno raditi na pripremi projektne dokumentacije, a krajem godine bi trebalo da počnu radovi na ovom projektu koji je aktuelan više od tri decenije.

Naš drug, Milutin Mrkonjić je vrlo često govorio o tom projektu i mi mlađi smo nekako, ja ne pripadam više toj mlađoj generaciji, ajde da kažem srednjoj generaciji, ali smo naučili od njega da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Dakle, više puta je govorio o počecima ovog projekta i o otvaranju prve faze sa stanicom metroa kod Vukovog spomenika.

Za poljoprivredu, kao što su kolege govorile, izdvojeno je dodatnih 5,5 milijardi dinara, a za ekologiju četiri milijarde dinara.

Imamo projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji, kao i unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine.

Ekologija je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i Vlada će svakako nastaviti da sprovodi ove projekte i aktivnosti kojima je cilj da se unapredi stanje životne sredine, povećanje budžeta. Najbolji dokaz govori koliko je država tome posvećena.

Uvek kada se govori o rebalansu budžeta postavljaju se i dodatna pitanja – odakle novac za rebalans budžeta? Deo novca predviđen je rebalansom budžeta upravo zato što je u prvom kvartalu ostvaren dobar rezultat, bolji za oko 500 miliona evra od planiranog. Tačno je, predviđeno i manje zaduživanje, ide se na domaće i međunarodno finansijsko tržište i to svakako jeste u skladu sa ekonomijom koju vode gotovo sve svetske ekonomije, ali i sa politikom koju smo definisali tokom prošle godine.

Postoje kritike, ali sve te kritike koje slušamo prosto ostavljaju po strani rezultate. Rezultati su odgovor na svaku kritiku.

Fiskalni savet, uz dužno poštovanje, ali lepo je sedeti u udobnim foteljama, lepo je baviti se analizama, izveštajima, ali usko stručna politika, ponoviću po ko zna koji put, nije čarobni štapić. Ne možete zameriti Vladi što pomaže životni standard i što pomaže građanima. To doprinosi smanjenju siromaštva, to doprinosi povećanju potrošnje, kupovnoj moći. To je, valjda, interes svih nas.

Nije to nešto što je izmislila Srbija, to su koristile, koliko je meni poznato i veće svetske ekonomije poput Japana, poput SAD. Dakle, nije usko stručna politika čarobni štapić. Vlada vodi ekonomsku, ali socijalno odgovornu politiku.

Kada kažu da ima neselektivan pristup kada je reč o infrastrukturnim projektima, bilo bi dobro nekada ustati, napustiti salonsku politiku, ustati iz udobnih fotelja, otići među građane, razgovarati sa građanima i pitati građane kako se osećaju kada dobiju podršku države od 100 evra, kada dobiju podršku države ovim trećim paketom i kako se građani osećaju kada su svesni činjenice da će u Srbiji biti građeno osam autoputeva.

Na samom kraju, naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Poštovana potpredsednice Vlade, ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, obzirom da se rasprava bliži kraju, dozvolite da napravim jedan kratak rezime i najpre da se zahvalim vama potpredsednice i ministarko na jednoj konstruktivnoj i kvalitetnoj raspravi o izuzetno važnom setu zakonskih predloga. Naravno da podržavamo ovaj amandman, kao i amandmane koje su podnele kolege, koje je podneo resorni odbor. Reč je dakle, o paketu zakona iz oblasti energetike. Kolege su govorile u načelnoj raspravi, to su pre svega, Predlog zakona o izmeni Zakona o energetici, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i dva nova zakona, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije i Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Upravo značaj energetike za privredu i ukupan razvoj našeg društva zahteva i zakonodavnu mobilnost, odnosno stalno usklađivanje zakonodavnog okvira iz oblasti energetike iz više razloga, su značajna rešenja koja su predložena i o kojima smo govorili ovih dana. Prvo, naša je obaveza kao kandidata za članstvo u EU, da uskladimo naše zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU koja veliku pažnju posvećuje upravo energetskom sektoru kako sa stanovišta obezbeđenja energije, tako i sa stanovišta uticaja energetike na životnu sredinu.

Drugo, važno je da stvaramo zakonodavne okvire koji podrazumevaju racionalno korišćenje naših energetskih resursa, što zahteva realizaciju projekata energetske efikasnosti kojima se smanjuje utrošak energije. Znamo da naš energetski sektor, odnosno proizvodnja energije počiva na fosilnim gorivima, pre svega na uglju, koji je nažalost veliki emiter ugljendioksida, ali i na hidroenergiji i drugim izvorima koje treba racionalno trošiti uz uvođenje novih tehnologija kojima će se smanjiti negativan uticaj proizvodnje energije na životnu sredinu i to je proces dekarbonizacije.

Znamo da je proizvodnja energije naročito iz uglja veliki emiter CO2, i drugih otrovnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, odnosno smanjuju količinu kiseonika potrebnu za život naše planete. Dva nova zakona znače energetski put Srbije ka, rekao bih, većem korišćenju obnovljivih izvora energije kojima bi se zamenili neki klasični izvori, pre svega ugalj, znače racionalno i odgovorno korišćenje energetskih potencijala i znače pre svega zaštitu životne sredine kao neophodan uslov za dalji opstanak i održivi razvoj.

Na taj način se ovim paketom zakona o kojima smo govorili prethodnih dana ostvaruju naši, ali i evropski energetski ciljevi kao što je bogata rudama, ugljem, gasom i naftom, kao klasičnim energentima, tako je Srbija bogata i obnovljivim izvorima energije, počev od energije vetra, solarne energije, energije termalnih voda, a da ne govorimo o energiji koja se može proizvoditi otpada, proizvodnjom paleta. Ne treba zaboraviti geotermalne vode koje nam danas otiču u reke, a Srbija ima banje sa najtoplijim izvorima u Evropi.

Mi podržavamo ove predloge zakona. Želim na samom kraju još jednom da kažem, Poslanička grupa SPS naravno, podržava ove zakonske predloge, uvereni da će zakonska rešenja omogućiti da svoje resurse koristimo u skladu sa evropskim standardima, da nećemo po svaku cenu dozvoliti da neko eksploatiše naše rude bez obaveze da brine o zdravlju ljudi i životnoj sredini ili da gradi hidroelektrane u zaštićenim područjima koja su zaštićena upravo zbog toga da bi nama i našim naslednicima obezbedili čist vazduh, čistu vodu, kao izvore života.

Još jednom zahvaljujem.

Uvaženi predsedničke Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, a tiče se onoga o čemu je već maločas bilo reči, nažalost Kovid-19, zdravstveni izazov sa kojim se još uvek suočava i Srbija i čitav svet i čiji se kraj ne nazire, ali želim da kažem da je Kovid-19 bez obzira na kritike koje vrlo često možemo čuti ovde u parlamentu, Kovid-19 je ujedinio region, a ponoviću, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pokazao se kao neko u ovom periodu ko je faktor stabilnosti u regionu.

Ne bih ja da govorim i da budem advokat ministarke Atanasković, pošto je ona maločas spomenuta, ali mislim da smo tu priču apsolvirali upravo na sednici na kojoj je gospođa Atanasković prisustvovala i ja sam lično insistirao da ono o čemu je govorila smatram da je interpretirala u tom trenutku na drugačiji način i da nije želela tako da se izrazi i ona je to naravno potvrdila, ali potvrdiće, potpuno sam ubeđen, i naredni put kada bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče toga kakav odnos predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije imaju prema mestima gde žive Muslimani, Bošnjaci, Albanci, pa dovoljno govori činjenica da u periodu kada je najveće žarište kovida i najveće žarište pandemije bio Novi Pazar, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo respiratore delio u Novom Pazaru, dodelio je respiratore Novom Pazaru, iz jednog prostog razloga da bi pokazao da ne razlikuje Novi Pazar od bilo koje druge opštine i grada na teritoriji Republike Srbije. Dakle, podjednaku važnost i značaj pridaje svim gradovima, svim opštinama, bez obzira koliko nacionalnih manjina živelo u tim gradovima i u tim opštinama.

Interesantno je, dok se mi bavimo Kovidom-19 i dok se mi bavimo time na koji način da se izborimo za budućnost Srbije, za budućnost regiona, jer danas je budućnost Srbije i budućnost regiona sačuvati svaki život u Srbiji, sa druge strane imamo izjave, recimo, Vjose Osmani, koja kaže da je Priština spremna i godinama čeka kvalitetan sporazum koji će obezbediti da Beograd prizna nezavisnost i da se naplati odšteta itd. Nije to danas za mene tema i ne želim time da se bavim.

Dakle, jedno od najaktuelnijih pitanja i dalje je, nažalost, Kovid-19, koji evo već godinama hara svetom i odnosi veliki broj žrtava. Uvek je prilika da se podsetimo sa kolikom se posvećenošću Srbija bori protiv ove opake bolesti. Naša strategija odbrane od kovida pokazala se uspešnom i mnogo je uspešnija od velikog broja zemalja. Glavnu ulogu u toj borbi imaju naši medicinski radnici, tehničari, lekari koji se ne štedeći svoje zdravlje i svoje živote suočavaju sa ovim virusom, posebno u kovid-bolnicama, koji i po nekoliko dana ostaju u crvenoj zoni. Svima njima bih posebno zahvalio za sav teret i sve žrtve koje su podneli. I mi iz SPS imamo u poslaničkoj grupi profesorku Aleksandru Marković Pavlović, koja je i pored svog redovnog posla u Kliničkom centru Srbije i profesore na Medicinskom fakultetu, stalno i u kovid-sistemu. Čini mi se da je upravo juče izašla iz crvene zone u Batajnici.

Naša država, odnosno naše rukovodstvo od samog početka pandemije ima odgovoran odnos prema zdravlju naših građana, što se sada pokazuje i kroz vakcinaciju. Naša država je obezbedila dovoljnu količinu vakcina svih proizvođača, a sada smo na osmom mestu u svetu po broju vakcinisanih na stotinu građana.

Pohvalio bih dobar odziv građana, a prema informacija od pre dva dana, u Srbiji je vakcinisano 2,9 miliona građana, revakcinisano više od milion, u Beogradu vakcinisano čak 38 punoletnih građana. Dobra vest je i to što će na „Torlaku“ početi proizvodnja vakcina „Sputnjika V“. Takođe valja podvući da je Srbija, osim za svoje građane, obezbedila humanitarnu pomoć u vakcinama gotovo svim zemljama u regionu, a upravo danas će na „Torlaku“ za Republiku Srpsku vakcine preuzeti i predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik. Dakle, možemo pohvaliti odziv građana i pozitivne efekte vakcinacije, što potvrđuje i popuštanje mera ovih dana.

Uz poziv svim građanima da se vakcinišu i dalje budu oprezni, jer pandemija nije prošla, smanjen je dnevni broj zaraženih, ali još uvek ima dosta pacijenata na respiratoru i nije mali broj preminulih na dnevnom nivou, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, veoma kratko, predsedniče. Da li se, s obzirom na odziv građana vakcinaciji i na cilj da se vakcinacijom obuhvati preko 3,5 miliona punoletnih građana do kraja maja, može očekivati jenjavanje epidemije, a u vezi s tim i dalje popuštanje epidemioloških mera? Ovo je važno znati, kako zbog predstojećih praznika i putovanja, tako i zbog najugroženijih privrednih delatnosti, među kojima je pre svega ugostiteljstvo i turizam. Pitanje postavljam da se građani ne bi informisali putem medijskih spekulacija i naslova u medijima, već da bi imali relevantne informacije i relevantne činjenice.

Evo, kao što vidite, jesam prekoračio vreme, ali samo nešto želim da vam kažem.

(Predsednik: Pa jesi, Đorđe, ali pošto je Osma sednica biću tolerantan još malo.)

Osma je sednica, ali ne politička i ne partijska.

Predsedniče, kao što vidite, nisam upozorio na kršenje Poslovnika obzirom da je opet pomenut Sandžak, a da Ustav ne prepoznaje Sandžak, već Raški upravni okrug. Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, najpre moram da se na samom početku složim sa vašim izlaganjem i rečima kada ste rekli da je saradnja veoma važna i da se malo energije može da se uradi puno, naročito kada govorimo o aktivnostima poslaničkih grupa, prijateljstava i naročito kada govorimo o parlamentarnoj diplomatiji i parlamentarnoj saradnji.

Ja ću početi sa tim da se začeci srpske diplomatije javljaju još u srednjevekovnoj Srbiji, krajem 12. i tokom 13. veka, i nastanak moderne srpske diplomatije neraskidivo je povezan sa Srpskom revolucijom 1804. godine koja je predstavljala jedan od najznačajnijih događaja. Tada se javljaju i začeci prve srpske diplomatske službe.

Posle sticanja autonomije u Srbiji počinju da pristižu i prvi evropske diplomatski predstavnici koji su tada imali rang konzula. To je bio važan korak u uspostavljanju punih diplomatskih odnosa sa najuticajnijim evropskim silama 19. veka.

Zakonom, diplomatskim zastupništvima i konzulatima srpskim u inostranstvu iz 1879. godine Srbija je počela da grdi osnove svoje moderne diplomatije, što je od velike važnosti i značaja.

Kolega je maločas govorio o Interparlamentarnoj uniji. Tačno je mi smo postali član 1991. godine, 1879. godine osnovana je Interparlamentarna unija i to je najstarija međunarodna parlamentarna organizacija, koja predstavlja, rekao bih, najveći forum parlamentaraca u kojem se vodi dijalog o miru i saradnji među narodima, neguje i unapređuje koncept predstavničke demokratije, uspostavljanja kontakta i saradnja, razmena iskustava među parlamentima, parlamentarcima, razmatraju pitanja od međunarodnog značaja, odbrani i promociji ljudskih prava, pre svega.

Podsetiću da je Srbija 2019. godine bila domaćin 141. zasedanja Interparlamentarne unije koji je okupio, čak 150 parlamentaraca iz čitavog sveta, što je predstavljalo važan uspeh parlamentarne diplomatije.

U tom momentu Beograd je bio svetska prestonica svi diplomatskih dešavanja i tada je usvojena Beogradska deklaracija posvećena očuvanju i jačanju međunarodnih prava, pre svega, regionalnoj saradnji.

Pored Interparlamentarne unije Narodna skupština Republike Srbije učestvuje i ima svoje predstavnike u još deset parlamentarnih delegacija, i naravno da ne umanjujemo važnosti i značaj nijedne od ovih delegacija, svaka od ovih delegacija ima određenu važnost i značaj.

Srbija je, takođe, članica Ujedinjenih nacija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Partnerstva za mir, kao i Sporazuma CEFTA, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju, Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i mnogih drugih međunarodnih organizacija. Takođe, ima status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji u ODKB.

Zamajac modernom razvoju parlamentarne diplomatije su dale globalizacije, jačanje parlamentarizma i multilateralizma, moderne komunikacije, i pre svega, otvorenost parlamenata.

Zbog toga parlamenti kroz svoje bilateralne i multilateralne kanale redovno razmenjuju iskustva, nastoje da usaglase stavove i usvoje ciljeve i smernice.

Narodna skupština Republike Srbije Ustavom definisana je kao najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, koja jačanjem parlamentarne diplomatije razvija međunarodnu saradnju u cilju upravo očuvanja i razvoja mira, stabilnosti, dobrosusedskih odnosa, ravnopravne saradnje sa narodima i državama, kako našeg regiona, tako i sa narodima i državama sveta.

Imajući u vidu i rastući značaj parlamentarizma i parlamentarne diplomatije u globalnom kontekstu, želim da naglasim da parlamentarna komponenta odnosa predstavlja važan aspekt u rešavanju brojnih, aktuelnih izazova, pre svega savremenog doba, rekao bih.

Početak ovog veka obeležili su događaji koji su izmenili svet i pokazali nemogućnost predviđanja rizika i pretnji, koji prevazilazi okvire država, koji prevazilazi okvire regiona, koji prevazilaze okvire kontinenata, kao što je slučaj sa pandemojom izazvanom korona virusom.

Pored toga, svet se suočava i sa brojim drugim izazovima, poput ekonomske krize, nestabilnosti, migracija, terorizma, globalnih klimatskih promena i drugih koji prete da promene dosadašnje stanje stvari i zahtevaju kako odgovore, tako i dijalog svih, zajedničko zalaganje za solidarnost u cilju očuvanja zajedničkih vrednosti.

Ova pitanja se ne mogu posmatrati odvojeno, to je, prosto i činjenično, jer utiču na sve i imaju višestruke posledice, što ukazuje na povezanost, što ukazuje na isprepletanost i što ukazuje na međuzavisnost država.

Zbog toga više nego ikada postaje imperativ da se na svim nivoima razmenjuju informacije, ostvaruje saradnja i pruža jedna, pre svega iskrena, rekao bih pomoć i podrška u cilju pronalaženja odgovora na postojeće, ali i na one buduće izazove.

Želim da posebno naglasim da se Srbija zalaže za zajednički, sveobuhvatni i ujedinjeni pristup izazovima, sa kojima se sve države suočavaju, jer tako najbolje štitimo interese i svake pojedinačne zemlje.

U suočavanju sa izazovima Srbija odgovorno razvija saradnju na svim nivoima, na regionalnom, na evropskom i naravno na globalnom planu.

Upravo kriza izazvana korona virusom pokazala je i regionalni i međunarodni ugled Srbije, pandemija je dokazala uspešnost srpske spoljne politike, oslanjanja na Kinu, oslanjanja na Rusiju, naravno i na EU, ne želim to nikako da zanemarim.

Narodna skupština se principijelno i dosledno u skladu sa državnom politikom Republike Srbije zalaže za ostvarivanje načela jednakosti, kao i slobodne ravnopravne saradnje na međunarodnoj sceni, bez korišćenja sankcija kao instrumenta prinude.

To se posebno odnosi na parlamentarne institucije i organizacije. Smatramo da se u njima moraju tražiti rešenja, pre svega kroz dijalog, jer dijalog svakako nema alternativu, koji se uvek iznova mora potvrđivati kao najbolji i jedini ispravan put za pronalaženje rešenja, za ono što jesu u datom trenutku otvorena pitanja.

Srbija je rešena da se i ubuduće dosledno i bezuslovno zalaže za poštovanje fundamentalnih principa međunarodnih odnosa, da odgovorno i solidarno, pre svega, razvija saradnju na svim nivoima, sa svim našim prijateljima, kao i zainteresovanim partnerima. Pozicija Republike Srbije je u tom pogledu vrlo transparentna i usmerena na postizanje vrhunskog cilja, aktivno i progresivno delovanje u pravcu očuvanja i promovisanje mira i stabilnosti.

Rezultat našeg prijateljstva je profilisane Srbije kao, pre svega, odgovornog, kao pouzdanog, kao sigurnog, kao stabilnog, kao predvidivog partnera u međunarodnoj zajednici, spremnog da učestvuje u svim važnim i značajnim razgovorima.

Tačno je da je strateško opredeljenje Srbije i jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije članstvo u EU, ali je tačno i da Srbija kao jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva ima i jačanje i održavanje odnosa sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama. Dakle, EU, ali uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ja sam o tome govorio i tokom jučerašnjeg dana. Dakle, Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija. Narodna skupština Republike Srbije je potvrdila tu odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija, ali to da li ćemo postati član i kada će Srbija postati član EU ne zavisi od toga definitivno šta Srbija čini i radi, šta čine i rade institucije u Srbiji.

Iako smo tokom prošle godine bili u potpunosti spremni za otvaranje poglavlja, nisu, nažalost, otvorena poglavlja. Nije nam drago kada pojedini evropski parlamentarci kažu da im je drago što u prethodnoj godini Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, ali, naprotiv, i nasuprot tome, mi ćemo nastaviti svoj put evropskih integracija. Nastavićemo kao i do sada da potvrdimo svoj međunarodni kredibilitet time što ćemo obaveze koje smo preuzeli na putu evropskih integracija nastaviti da realizujemo, ali za to, ponoviću, potreban je dobronameran partnerski odnos. Dakle, mi se pregovora nikada nismo plašili, ali ne pregovaramo i ne razgovaramo iz straha.

Kao jedno od ključnih pitanja javlja se pitanje južne Pokrajine Republike Srbije, Kosova i Metohije. S tim u vezi, naglašavam da će Republika Srbija nastaviti da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet, braneći pri tome univerzalne principe međunarodnog prava.

Posebno bih istakao da je Srbija, upravo zahvaljujući uspešnoj politici predsednika Aleksandra Vučića u prethodnom vremenskom periodu, kao i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, za rezultat imala to da je 18 država otpriznalo nezavisnost Kosova i to je ogroman uspeh i veliki rezultat politike kontinuiteta i orijentisanosti ka budućnosti.

Nije ovde suština u brojkama, nije ovde suština u tome da je danas ta brojka, kada govorimo o Skupštini Saveta bezbednosti UN, ispod polovine, suština je u tome da konačno neko shvati da bez Srbije nema kompromisa i rešenja kada govorimo o pitanju Kosova i Metohije i suština je u tome da neko shvati da konačno Srbija ima pravo i mogućnost nešto da kaže, a ne da gleda samo kako joj oduzimaju deo po deo teritorije.

Istakao bih da parlamentarni aspekt bilateralne i multilateralne saradnje je veoma važan, jer parlamentarci kao direktni predstavnici građana, sadržajnom saradnjom i kvalitetnim parlamentarnim dijalogom mogu dati izuzetan doprinos unapređenju odnosa zemalja, kao i inicirati i stimulisati saradnju tamo gde ona nije dovoljno razvijena.

Parlamenti imaju važnu ulogu u unapređenju i održavanju mira i bezbednosti usled svoje ključne pozicije u demokratskim društvima, jer putem međuparlamentarnog dijaloga unapređuju saradnju među državama i narodima, čemu je parlament Republike Srbije i u potpunosti posvećen.

Verujem da će parlamentarci dati svoj doprinos jačanju mesta i ulozi parlamenta u međunarodnoj politici.

Ovde je bilo nekoliko konstatacija sa kojima na samom kraju moram u potpunosti da se složim, da se ozbiljnije preusmerimo na saradnju putem, pre svega, poslaničkih grupa prijateljstava u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer zaista kroz nešto malo možemo mnogo toga da učinimo i mnogo toga da uradimo, pre svega, kao predstavnici građana.

Takođe, želim da kažem da Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik multilateralne i bilateralne saradnje ima sa dve države i on je jedinstven u odnosima sa te dve države. To je sveukupnim Narodnim kongresom Narodne Republike Kine i sa Državnom Dumom, odnosno Ruskom Federacijom, gde ima Komisiju za saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i Državnom Dumom Federalne Skupštine Ruske Federacije kolika se ta, kolega je maločas govorio o tome da treba da prilagodimo spoljnu politiku, da imamo uvek, da ne kažem imperativ, ali uvek imamo određene sugestije i predloge od strane EU da svoju spoljnu politiku treba da prilagodimo EU, ali opet mislim da potpuno, to je jasno, i predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije vode jednu izbalansiranu spoljnu politiku, Srbija je samostalna, nezavisna država i vodi spoljnu politiku koja je u najboljem interesu svojih građana, jer period pandemije je upravo pokazao da onda kada je najteže vi možete da se oslonite na dve stvari. Prva stvar su sopstveni resursi i druga stvar su odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

Za Narodnu skupštinu Republike Srbije ovo predstavlja, kada govorimo o najvišem obliku bilateralne saradnje veliku čast i veliko zadovoljstvo, ali naravno da je Narodna skupština Republike Srbije otvorena za saradnju i sa parlamentima drugih država, jer, kažem, saradnja je ključ svega.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih iskoristio priliku da u ime poslaničke grupe SPS naši građanima muslimanske veroispovesti čestitam Ramazan.

Inače, danas je za Srbiju jedan od najznačajnijih dana, rekao bih. Pred Savetom bezbednosti, odnosno pred celim svetom danas se brani Kosovo i Metohija jedan od najznačajnijih nacionalnih i državnih interesa, to je suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Povodom razmatranja šestomesečnog izveštaja o radu misije UN na KiM pred SB, danas će govoriti ministar spoljnih poslova, gospodin Selaković koji nastavlja ovu izuzetno važnu diplomatsku aktivnost u odbrani naših nacionalnih i državnih interesa, što je i u prethodnih šest meseci veoma uspešno radio gospodin Ivica Dačić, tadašnji ministar spoljnih poslova, danas predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Nažalost, istovremeno, ovde se nastavljaju svakodnevne provokacije nove ekipe iz Prištine, tako da brinemo šta bi mogao biti njihov sledeći korak, obzirom da pokazuju da su spremni apsolutno na sve. To potvrđuje i njihova aktivnost ovih dana u kojima učestvuju i neki drugi predstavnici privremenih institucija, ali i Albanci na jugu Srbije.

Najpre je Aljbin Kurti u oči izbora na KiM, podsetiću, najavio da će uvesti recipročne mere za Srbiju, a sada najavljuje recipročne mere prema svim drugim državama koje ne žele da priznaju suverenitet Kosova. Pretpostavljamo da Kurti na ovaj način pokušava da ucenjuje ne samo države koje nisu priznale tzv. Kosovo, jer to nije po međunarodnom pravo, već samu EU.

Još dalje je ovih dana u pretnjama išao i direktor inspekcije u Kosovskoj Mitrovici, pripadnik Samoopredeljenja Aljbina Kurtija. On je izjavio da će se KiM ujediniti sa Albanijom, ako treba i puškama, kao da se on o tome pita. Ovako ratnohuškački govor sigurni smo nije put za rešavanje pitanja KiM o čemu Srbija ima krajnje korektan odnos prema evropskim posrednicima i čitavom dijalogu, ali nažalost Aljbin Kurti i njegovi istomišljenici verovatno namerno i svesno dijalog guraju u ćor sokak. Zbog toga nas posebno zabrinjava ćutanje Evrope na ovakve izjave, pretnje i blokada dijaloga, za koji je EU preuzela punu odgovornost.

Nama je potpuno jasno da albanski lideri na KiM ne žele ni dijalog, ne žele ni rešenje koje može biti obostrano prihvatljivo, naprotiv, njihovo ponašanje, njihovi nastupi, izjave, govori su apsolutno dijametralno suprotni. Oni otvoreno i uz podršku nekih zvaničnika pokazuju jasne teritorijalne pretenzije, pa i želju da deo teritorije Republike Srbije pripoje drugoj državi. Nažalost, jasno je i to da nije Srbija jedina na meti velikoalbanskih interesa, njihove osvajačke pretenzije ugrožavaju stabilnost čitavog regiona, a evo i Evropa se nažalost i dalje ne izjašnjava.

Dodatak ovim izjavama albanskih lidera sa KiM jesu i najnovije provokacije na jugu Srbije, gde Albanci nameravaju da u Velikom Trnovcu grade memorijalni kompleks jednom od lidera UČK i lidera tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe Ridvanu Ćazimiju, zvanom Kapetan Leši.

Zaboravljaju da i opština Bujanovac mora da poštuje zakone Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost njenih građana. U državi Srbiji postoji zakon kojim je precizno regulisano kome se i pod kojim uslovima mogu graditi memorijalni spomenici.

To sigurno ne može biti omogućeno onima koji su učestvovali u terorističkim akcijama. Vrhunac licemerja su napadi i pretnje upućene igumanu manastira Visoki Dečani, Savi Janjiću.

Ja neću postaviti prvo pitanje koje sam nameravao danas da postavim, a tiče se odnosa upravo prema EU, jer danas će predsednik Srbije razgovarati sa Semom Fabriciom, zapravo već je razgovarao, ambasadorom i šefom Delegacije EU u Republici Srbiji, koji je ne tako davno pre nekoliko dana rekao da dijalog o KiM jeste prioritet za EU i potpuno smo ubeđeni, kao poslanički klub da će kao i uvek predsednik Srbije izaći sa jasnim stavovima kada je reč o odbrani našeg nacionalnih i državnih interesa, ali želim da iznesem jednu konstataciju da smatramo da ovakvim pretenzijama albanskih lidera sa KiM se na najotvoreniji način preti, ucenjuje i na taj način potpuno urušava i omalovažava uloga EU kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.

Pitanje, drugo, koje želim da postavim je namenjeno Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a odnosi se upravo na nezakonit pokušaj gradnje memorijalnog centra, jednom od vođa UČK, koja je na međunarodnom nivou još 90-tih godina proglašena terorističkom organizacijom.

Da li je podnet bilo kakav zahtev opštine Bujanovac ili Mesne zajednice Veliki Trnovac za odobrenje gradnje memorijalnog kompleksa, a u skladu sa važećim Zakonom o ratnim memorijalima koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila još 2018. godine? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća. Gospodine Pantiću, danas govorimo o dve, kako bih rekao, najpre kako je koleginica Kralj rekla i proceduralna odluka, a druga se tiče našeg poverenja u odluku VSS, i mi to poverenje svakako imamo, tako da se apsolutno ne dovodi u pitanje naša podrška u danu za glasanje, kada je reč o obe odluke.

Ono o čemu želim da danas govorim, jeste nekoliko stvari. Najpre, pravosudni sistem i vladavina prava jesu temelji svakako pravno uređene i demokratske države, kakva Srbija danas i jeste.

Pravosuđe je jedan od prioriteta Srbije, na njenom evropskom putu, tako da je prateća primedba i kritike povremeno Evropske komisije, koje se iskazuju u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, Vlada Srbije, usvojila, novu nacionalnu strategiju za razvoj pravosuđa i to za period 2020. do 2025. godine, a revidiran je i akcioni plan za pregovaračko poglavlje 23. koji se konkretno tiče, pravosuđa i osnova prava.

Nova strategija izrađena je upravo u skladu sa potrebama daljeg jačanja pravne države, boljoj dostupnosti pravde i većoj pravnoj sigurnosti, a istovremeno i ona je dokaz da je Srbija spremna da dalje implementira svoje zakonodavstvo, sa evropskim zakonodavstvom, odnosno da harmonizuje svoje zakonodavstvo, sa evropskim zakonodavstvom.

Težimo da se još više približimo evropskim standardima. To približavanje se ostvaruje, kako kroz stvaranje dobrog pravnog okvira, tako i kroz praktičan rad pravosudnih organa i ujednačenu sudsku praksu koja omogućava jednak položaj svih pred zakonom. Dakle, zakon mora biti isti za sve.

Pravosudni i javnotužilački organi svojim posvećenim radom, pre svega, stručnošću, dostojnošću, treba da obezbede jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, unapređenju stručnosti pravosuđa, unapređenju transparentnosti i dostupnosti pravosuđa, kao i poboljšanje efikasnosti pravosuđa i naravno, institucionalno jačanje suda, što je takođe od izuzetne važnosti.

Srbija se u svom procesu pristupanja EU, obavezala na sprovođenje važnih ustavnih reformi o kojima je danas bilo reči, čiji je cilj upravo jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

Dakle, jedan od zahteva Evrope prema Srbiji kao pretendentu za punopravno članstvo jeste potpuno osamostaljivanje sudske grane vlasti.

Reforme pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti i efikasnosti, predstavljaju prioritet u radu Vlade Republike Srbije, predstavljaju prioritet Narodne Skupštine Republike Srbije.

Vlada je izradila predlog ustavnih reformi i ne bih da prejudiciram, kako je to i koleginica rekla, kako će izgledati, ali poslala ga je nadležnom odboru Narodne Skupštine.

Podsetiću samo da je prošle nedelje održan sastanak ovde u Narodnoj Skupštini, kojem su prisustvovali pored predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije, Ivice Dačića, i premijerka Ana Brnabić, i ministarka pravde Maja Popović i predsednici nadležnih odbora na kome je dogovoreno da se krene sa procedurom, kada je reč o ustavnim promenama.

I da prosto ne bude zabune u javnosti, veoma često zbog neobaveštenosti, ali čak i zlonamerno neki nazovi, opozicioni lideri, pogrešno prenose ili interpretiraju javnosti informacije o ustavnim promenama, govoreći da se radi o promenama koje zadiru u preambulu Ustava.

Dakle, to nije tačno. Jedine promene Ustava koje su za sada predložene, odnose se na pravosuđe, i to je upravo smernica i ispunjenje zahteva EU, da se izbor nosilaca pravosudnih funkcija u svim fazama i za sve nivoe vlasti, vrši upravo unutar samog pravosudnog sistema.

Dakle, bez učešća Narodne Skupštine. Ovo podvlačim, s namerom da građanima predočim, šta je stvarni sadržaj do sada predloženih Ustavnih promena, kako bi se izbegle javne manipulacije, od nekih opozicionih krugova, koji uporno nastoje da najavljene ustavne promene prikažu kao podelu vlasti i kao našu nameru da promenimo preambulu, kojom se definiše pozicija KiM, kao nerazdvojivog dela teritorijalnog integriteta Srbije.

Pored depolitizacije pravosuđa i jačanja njegove nezavisnosti i u pristupnim pregovorima, vladavina prava jeste, i mora ostati jedan od ključnih ciljeva i to apsolutno nije sporno, kome težimo kao uređena i pravna država, kakva Srbija, danas ponavljam, i jeste.

Kada govorimo o vladavini prava i kada govorimo o sugestijama koje dobijamo od strane kroz Izveštaj Evropske komisije, naravno imaju legitimno pravo da imaju svoj stav i mišljenje ali dozvolite im naše legitimno pravo kao predstavnika građana da u parlamentu imamo stav i mišljenje da ga iznesemo.

Dakle, kada je konkretno reč o Briselskom procesu Srbija je ispunila sve ono što se od nje očekivalo. Ne postoji ništa što Srbija nije ispunila kao zahtev, kada je reč o Briselskom procesu, ali Srbija u Briselski proces nije ušla da bi bila potcenjena i ponižena, već da bi kroz dijalog došla do kompromisnog i pravičnog rešenja koji će biti prihvatljiv za obe strane, što se nije desilo u slučaju Prištine.

Pored toga, trpimo kritike o vladavini prava u našoj zemlji, dok je ta ista vladavina prava narušena upravo u ovom procesu. I nije to šamar, kako bih rekao Srbiji, jer Srbija se pokazala kao pouzdan, siguran i stabilan partner u ovom procesu i to još jednom potvrđuje međunarodni kredibilitet Srbije. Dakle, obaveze koje Srbija prihvati ona ih i realizuje. Ovo je šamar Briselu i Evropskoj uniji, jer se čitav proces vodi pod pokroviteljstvom Brisela i Evropske unije.

Sa druge strane, ne sporim pravo evroparlamentaraca da imaju svoj stav, ali opet i mi imamo legitimno pravo da imamo svoj stav, tobože izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja, kako su rekli, na pravosuđe i apelovali na Srbiju da reši nekakve afere koje ja danas ne bih navodio, osim što ću reći da se pominju slučajevi koje je država već razrešila tako što je pohapsila odgovorne, a sa druge strane vrlo interesantno, ne pominju neke ozbiljnije afere koje su u ovom trenutku aktuelne u Srbiji, koje su vidljive, aktuelne, koje su potkrepljene činjenicama i koje će, ubeđen sam dobiti epilog nadležnih organa i nadležnih institucija. Ne sudim, ali sam ubeđen da će doći do epiloga nadležnih organa i nadležnih institucija.

Srbija, dakle, vodi beskompromisnu, odlučnu i ne selektivnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što jeste jedan od šest osnovnih principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije.

Srbija je dokazala hrabrost i odlučnost i sve ono što je učinjeno u prethodnom vremenskom periodu, jeste jedan ozbiljan udarac upravo organizovanom kriminalu u Srbiji.

Kada neko kaže da ne postoji politička volja, da, postoji politička volja. To se pokazuje delima, ne rečima i postoji jedna sinergija praktičnog delovanja onoga što čini Vlada, što čine resorna ministarstva, ali i normativnog delovanja, ono što čini konkretno Narodna Skupština Republike Srbije, recimo kroz usvajanje, za nas veoma važnog zakonskog predloga, a to je Zakon koji se tiče porekla imovine. Ne znam čemu nervoza kod pojedinaca kada je reč o ovom zakonu, ali mi smatramo da je to zakon od izuzetne važnosti i značaja.

Dakle, nije na evropskim parlamentarcima da se mešaju u rad pravosudnih organa, kao ni da daje komentare, a pogotovo ne da protežiraju pojedine opozicione političke stranke, to je naše mišljenje i naš stav u datom trenutku.

Srbija je nezavisna država. Legitimitet ovoj Vladi i ovom parlamentu dali su građani na izborima, a ne Evropski parlamentarci jer to i nije njihov posao. Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu promeniti politički kurs Srbije.

Srbija sebi nikada nije dala luksuz da komentariše slučajeve drugih zemalja, jer to predstavlja direktno kršenje prve i osnovne norme u odnosima među državama. Nikada se nije mešala u unutrašnja pitanja drugih država.

Podsetio sam pre nekoliko dana, podsetiću to i danas. Kada govore o političkom pritisku na pravosuđe, konkretan primer predsednika Republike. Dakle, na slučaju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kome je u januaru mesecu ove godine izrečena presuda da plati 200.000 dinara jednom, nazovite lideru opozicije zbog izrečene uvrede, zbog koga je navodno isti taj nazovite lider pretrpeo duševni bol. E, sada ja postavljam pitanje da li onda možemo da govorimo o bilo kakvom političkom uticaju na srpsko pravosuđe?

Kada govorimo o stavovima evropskih parlamentaraca, govorimo o pravosuđu. Nalazimo se u Skupštini, a skupština je najviši organ zakonodavne vlasti, dakle mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja koje će biti u najboljem interesu građana, kada, recimo, evroparlamentarci insistiraju na dijalogu sa opozicijom kako bi se iznašla rešenja u korist poboljšanja izbornih uslova izbornog procesa, paradoksalno, stranke na vlasti su prve koje se na pregovore odazivaju, jer za nas dijalog nema alternativu.

To smo pokazali i učešćem u razgovorima na Fakultetu političkih nauka sa predstavnicima pojedinih opozicionih političkih stranaka, nevladinim sektorom, pokazali smo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga, dakle, pokazali smo da smo zainteresovani da razgovaramo sa svim političkim akterima da daju svoje mišljenje, iznesu svoje predloge ukoliko ti predlozi postoje, kako bi poboljšali izborne uslove koji vode ka većoj demokratičnosti izbornog sistema.

Time je vlast dokazala da je otvorena za razgovore, ponavljam, da sasluša predloge, sugestije, bez obzira na poziciju u političkom spektru, za razliku od pojedinih predstavnika opozicije.

Dakle, nije razgovor ako dođete na jedan od dijaloga, nazovite dijaloga, početak i kažete – ovo su 42 zahteva ili bojkot. To nije put da dođete do kompromisnog rešenja i da dođete do bilo kakvog rešenja, da razgovarate konkretno, barem o tih 42 predloga, to je ultimatum i to nije način da se vodi dijalog.

Kako je Srbija implementirala skoro sve što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga, jedina zamerka koju smo mogli pronaći svela se na to što su izborni zakoni menjani u izbornoj godini. Dakle, mi smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga kao rezultat te prve faze imali određenu agendu. Ta agenda je podrazumevala promenu izbornog zakonodavstva, ja mislim četiri ili pet izmena i dopuna zakona, i to, naravno, u izbornoj godini.

Ukoliko su mislili na promenu izbornog zakonodavstva, snižavanje cenzusa sa 5% na 3%, pa zar neko misli da je to išlo u prilog, recimo najvećoj političkoj stranci, trenutno u političkoj sceni Srbije. Naravno da nije. Ali, šta se želelo postići time da se napravi reprezentativan uzorak javnog mnjenja u parlamentu, da se omogući onima koji su u tom trenutku bili apsolutno daleko od tih famoznih 5%, da imaju svoje predstavnike u parlamentu, da imamo intenzivan dijalog u parlamentu i da politiku vodimo u parlamentu, a ne na ulici.

To što je opozicija bojkotovala izbore, nije ušla u parlament, nije problem ni ove vladajuće koalicije, nije problem ni izbornog zakonodavstva, to je već njihov politički stav i njihova politička procena.

Kada apeluju na Narodnu skupštinu da izbegava, kako kažu, govor uvredljive i zapaljive prirode i da se suprotstavi govoru mržnje, predstavnici Evropskog parlamenta treba da shvate da u vladajućoj koaliciji postoji odlučnost i spremnost da se razgovara o svemu, i to ponavljam po ko zna koji put.

Stavovi evroparlamentaraca su ponekad nejasni, politički pristrasni, ali bez obzira na to opet se svaka njihova reč nekako uvažava.

Maločas je koleginica govorila i ona je mlad poslanik. Ja ne mislim i u potpunosti se slažem sa stavom predsednika da mi i kada je reč o evropskim integracijama treba da komentarišemo druge države i da se mešamo u unutrašnja pitanja drugih država.

Kada je reč o evropskim integracijama, Srbija je pokazala i odlučnost, i opredeljenost i vrlo jasno stavila do znanja da je strateški i glavni spoljnopolitički cilj upravo punopravno članstvo Srbije u EU. Tu odlučnost smo potvrdili i u parlamentu razmatrajući po prvi put u praksi izveštaj Evropske komisije u Narodnoj skupštini.

Ali, znate kako, da li će taj proces biti uspešan i koliko će biti uspešan zavisi, pre svega, od jedne vrste… Podrazumeva jedno dobronamerno partnerstvo. Dakle, ne dvostruke standarde, ne dvostruke aršine, već dobronamerno partnerstvo.

Naš put u EU, to je svima jasno, ne zavisi samo i isključivo od onoga šta Srbija čini i radi i onoga šta čine i rade institucije u Srbiji, zavisi od Brisela, od ostalih članica EU i od njihovih odnosa prema našim vitalnim i nacionalnim i državnim interesima.

Zašto sam rekao da se ne mešamo u unutrašnja pitanja drugih država? Zato što je Srbija u periodu pandemije pokazala šta je njena intencija, a to je mir, stabilnost, dobrosusedski odnosi i saradnja. Ovaj period pandemije, o kojem je maločas koleginica govorila, je pokazao snagu srpske politike. Ovaj period pandemije pokazao da je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike neko ko je ujedinio region. Nije tu reč samo o više desetina hiljada vakcina koje su upućene državama u regionu. Donacija nisu vakcine, to je put ka pomirenju. Ne treba da loše govorimo jedni o drugima. Isuviše smo mali pojedinačno da bi bilo šta ostvarili i zato po ko zna koji put ponavljam da podržavamo stav predsednika kada kaže - jednim glasom zajedno pred EU, pred Brisel, pred svetske sile, jer to je način da dođemo do realizacije ciljeva koji jesu od interesa za čitav region.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, gospodine Pantiću, pre svega želim da vam zahvalim što ste prisustvovali današnjoj raspravi i imali strpljenja da saslušate sve naše sugestije i predloge.

Želim da iskoristim nekoliko minuta u ovoj završnoj reči. Reč je pre svega konkretno o kandidatima. Kolega je maločas završio da se praksa u Srbiji nikada više ne ponovi, kada je reč o srpskom pravosuđu i da svi težimo ka tome da imamo efikasno pravosuđe, dostojno pravosuđe koje će biti pre svega dostupno građanima.

U tom kontekstu želim da kažem da je SPS deo vladajuće koalicije, da delimo vrednosti i odgovornosti kada je reč o radu Vlade Republike Srbije, ali da delimo vrednosti i odgovornosti i kada je reč o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto ovo kažem? Kada razgovaramo o ovako važnim temama i o ovako važnim pitanjima, naravno da je potpuno logično da kao deo vladajuće koalicije imamo potpuno identičan stav sa našim strateškim i dugoročnim koalicionim partnerima iz SNS.

Dakle, želim da napravim samo jednu ispravku. Danas tokom izlaganja naš ovlašćeni predstavnik je rekao da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve kandidate Visokog saveta sudstva, nisam se bavio u svom izlaganju kandidatima pojedinačno, više sam se orijentisao na nešto što smatram da je važno za srpsko pravosuđe, a tiče se i Izveštaja EU, tiče se onoga i o čemu su govorili evropski parlamentarci, potpuno dobronamerno uz dobronamerne sugestije, jer smatramo da je to smernica, putokaz kojim Srbija, kada je reč o pravosuđu, treba da ide u narednom vremenskom periodu.

Želim da kažem da ćemo mi nakon konsultacija koje smo obavili unutar poslaničke grupe i nakon izlaganja ovlašćenog predstavnika SNS, a opet ponavljam veoma je važno da po ovim pitanjima imamo jedinstven stav, jer govorimo o izuzetno važnoj i osetljivoj temi, dakle, ne kažem da je greška Visokog saveta sudstva - ko radi taj i greši, ali je najvažnije da greške uvidimo na vreme i ako možemo da ih otklonimo i da ih ispravimo.

Dakle, želim da kažem da će poslanička grupa SPS podržati predlog ovlašćenog predstavnika SNS, smatrajući pre svega da na ovaj način se ponašamo odgovorno, vršeći svoju izbornu funkciju kao Narodna skupština Republike Srbije, ali to je naš odgovoran odnos i prema koalicionim partnerima sa kojima gradimo bolju budućnost pre svega, a kada danas govorimo konkretno, reč je o pravosuđu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospodine Milojeviću, na samom početku koristim priliku da ispred poslaničke grupe SPS svim pripadnicima romske populacije čestitam praznik – Svetski dan Roma.

Mnogo tema je danas pokrenuto i smatram da svaka tema ima određenu važnost i značaj i pokušaću da se osvrnem, između ostalog, na sve ono o čemu je bilo reči, a počeću sa onim što jeste tačka dnevnog reda. Dakle, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Za izbor predsednika predložena je sudija Jasmina Vasović.

Prema Ustavu i Zakonu o sudijama, predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, bira Narodna Skupština na period od pet godina, bez prava ponovnog izbora. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda može prestati mandat, odnosno prestati funkcija pre isteka vremena na koji je izabran na lični zahtev, prestankom sudijske funkcije ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg suda u zemlji, je po funkciji i predsednik Visokog saveta sudstva, dakle, sve je to vrlo jasno i precizno definisano.

Jasan je značaj ove funkcije, o čemu svedoči stepen velike odgovornosti, i iz tog razloga jako je bitno da na funkciju dođe kandidat visokih kvaliteta i kompetencija, kvalitetnog obrazovanja i pre svega moralnog integriteta.

U svom Programu za unapređenje rada sudova predloženi kandidat Jasmina Vasović je istakla pet osnovnih ciljeva kojima će težiti tokom svog mandata. To su: posvećen rad na obezbeđenju jedinstvene sudske primene prava i jednakosti stranaka u sudskim postupcima, unapređenje stručnosti pravosuđa, unapređenje transparentnosti, dostupnosti pravosuđa, poboljšanje efikasnosti pravosuđa, institucionalno jačanje suda i saradnja sa drugim institucijama.

Što se tiče ciljeva koji su postavljeni, koji su definisani, oni su za nas u potpunosti opravdani, u potpunosti prihvatljivi i poslanička grupa će naravno u danu za glasanje podržati predloženog kandidata.

E sada, nekoliko reči o svemu onome o čemu se danas govorilo, a takođe važna i značajna pitanja.

Gospodin Rističević maločas je govorio o jednom od sudija koji, maločas sam imao prilike tu od kolege da pogledam, kako bih nazvao, nije to izjava, to je više intervju u nekom od nedeljnih listova, gde kaže: „Nova demonstracija bahatosti u Skupštini“. Vrlo je interesantno da o toj bahatosti u Skupštini gospodin Majić govori danas, a nije govorio kada su završeni izbori za narodne poslanike.

Sećate se noći u Republičkoj izbornoj komisiji, jedna, druga fotografija, treća fotografija. Ovo verovatno ne prestavlja bahatost, način na koji se tada opozicija ponašala ne predstavlja bahatost, ili nije bio trenutak da se tada o tome govori. Onda

idemo na sledeću, način na koji se opozicija ponašala u plenumu, verovatno nije bio pogodan trenutak da se govori o bahatosti u Narodnoj skupštini. Pa onda unošenje kamena prvi put u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ovo nije bahatost, ovo je normalno ponašanje jednog poslanika koji predstavlja građane Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Gospodin Rističević je čak utvrdio poreklo ovog kamena, koji je navodno došao sa Kosova, a gospodin Rističević utvrdio poreklo odakle je zapravo ovaj kamen. Pa onda način na koji narodni poslanici, pazite, narodni poslanici uz srpsku zastavu, probijanjem pokušavaju da dođu do Narodne skupštine, ovo nije bahatost i na ovo nije trebalo odreagovati, verovatno nije trebalo ni pravosuđe da odreaguje i gospodin Majić je verovatno i na ovo trebalo da odćuti. Ali eto, sada je trenutak i pogodan politički trenutak da o svemu ovome govorim.

E sada, vrlo interesantno je pitanje zašto baš sada i zbog čega baš sada. Verovatno postoje politički afiniteti, postoje politički ciljevi, postoje politički razlozi. Ako bi pogledali i ako bi sagledali i analizirali kako su se ponašali predstavnici pojedinih opozicionih poslaničkih grupa ovde u parlamentu, o tome smo uglavnom svi govorili, ali hajde da krenemo od onoga što je osnov, onoga što je suština, kako su se oni uopšte našli u parlamentu.

Izbori su bili završeni. Oni nisu imali dovoljan broj glasova da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a onda čitava tada opozicija, čitava opozicija, čitava nazovite opoziciona elita se okuplja oko njih i poziva svoje birače da glasaju za tu listu. Ko je mogao ovu opoziciju da okupi u Srbiji? Pa samo jedan faktor, neka budu toliko korektni i neka kažu ko ih je okupio, zahvaljujući kome su svi zajedno bili ovde i zahvaljujući čijem pozivu su imali svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pominjane su devedesete godine. Što se tiče 90-ih godina, mi smo više puta rekli – od prošlosti i iz prošlosti se ne živi. Od prošlosti treba izvući pouke, treba afirmisati ono što je dobro, ali ono što mi želimo jeste da zajedno sa koalicionim partnerima gradimo i realizujemo ciljeve i one ključne probleme sadašnjosti i da gradimo temelje nove budućnosti. Ne sme prošlost da nam bude sadašnjost i ne sme prošlost da nam bude jedina budućnost.

Želim da podsetim da je ovaj parlament, više puta sam o tome govorio, usvojio Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici. Reći ću zašto o ovome govorim. Donošenjem ovoga izvršio je i moralnu i međunarodnu obavezu, dakle, osudili zločine u Srebrenici, izrazili saučešće porodicama žrtava i smatramo da smo time dali doprinos obnovi poverenja na prostoru bivše Jugoslavije. Srbija, naime, pokazuje odlučnost da se ovakvi zločini koji su se dešavali na stranama u sukobima nikada više ne ponove, jer naš glavni cilj, glavni cilj Srbije danas je i celog okruženja mir i stabilnost u regionu. Dakle, Srbija želi da vodi politiku mira, dobrosusedskih odnosa, ekonomskog prosperiteta i saradnje.

Ova deklaracija, kao što je između ostalog rečeno, insistirala je na tome da su zločini pojedinačni, a ne nacionalni i utvrđuje rešenost da oni koji su zločine počinili treba da odgovaraju, da nije kriv narod nego pojedinci. Osudom zločina mogu samo da se stvore realne osnove za obnovu poverenja. Sa moralnog, sa političkog, sa nacionalnog, državnog stanovišta, to je po našem mišljenju veoma važno.

Mi smo očekivali da će predstavnici parlamenata i ostalih regiona učiniti neki pomak ka pomirenju i doneti slične rezolucije, ali nisu to učinili. Ovu rezoluciju mi ne posmatramo kao izolovan politički dokument, već kao dokument komplementaran sa rezolucijom koja će osuditi sve zločine.

Ne znam da li ste imali prilike da vidite, ali moram to danas da pomenem, naročito danas i posebno danas kada je međunarodni ili Svetski dan Roma. Nemački ambasador, kada već govorimo o prošlosti, dao je izjavu da je bombardovanje Jugoslavije 1999. godine kontroverzno pitanje, ali da je reakcija bila potrebna jer je trebalo sprečiti humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu. Najblaže rečeno, ova izjava je sramna, ova izjava je licemerna. Srbija je bombardovana, Jugoslavija je zapravo najpre bombardovana 1941. godine i 1999. godine, i to je bio zločin, SR Jugoslavija je napadnuta zbog odbijanja da potpiše svoj nestanak u Rambujeu i zbog odnosa prema albanskoj manjini.

Kada ambasador jedne velike države u Srbiji govori o genocidu i kada pominje Kosovo ne treba nikada da zaboravi 230.000 Srba koji su proterani sa prostora Kosova i Metohije. Onda mi imamo puno pravo da postavimo pitanje gospodinu ambasadoru, kako ga nije sramota? Ne treba nama da uputi izvinjenje, neka uputi izvinjenje onima koji ne mogu da se vrate na svoja ognjišta danas. Neka uputi izvinjenje za svaku suzu koja je prolivena od svakog deteta koje je moralo da napusti svoj i ode sa prostora Kosova i Metohije.

Nama je potpuno jasno, ovo je nastavak kampanje pojedinih zapadnih zemalja da se srpski narod proglasi za genocid. Video sam da je gospodin Bakarec odreagovao, i složiću se sa njim, da je ovo objašnjenje slično onom o bombardovanju Beograda 1941. godine, koji su dali Adolf Hitler i Aleksandar Ler. Sramno i ono što mi očekujemo, najmanje u ovom trenutku ambasador jedne velike države EU može da učini, je da uputi izvinjenje.

Sada što se tiče pravosuđa, nekoliko stvari vezane za izveštaj, pre svega, Evropske komisije, a odnosi se na temu pravosuđa. Dakle, ne treba da govorimo ponovo o odlučnosti i opredeljenosti Srbije da postane punopravan član EU, to smo potvrdili i u parlamentu, tom svojom odlučnošću i putem koji ide, kada je reč o evropskim integracijama, čini i radi Vlada Republike Srbije. Srbija u svom procesu pristupanja EU obavezala se na sprovođenje važnih ustavnih reformi, čiji je cilj jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

Reforma pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnost i efikasnosti predstavlja prioritet u radu Narodne skupštine i Vlade. Vlada je izradila predlog ustavnih reformi koje je poslala nadležnom odboru Narodne skupštine. Vladavina prava jeste i mora ostati jedan od ključnih ciljeva pored depolitizacije pravosuđa i jačanja njegove nezavisnosti u pristupnim pregovorima. Međutim, ovi ciljevi se ne smeju vezivati isključivo za proces pristupanja EU, to su osnovni postulati jedne pravne, uređene države, kakva Srbija danas i jeste.

Kada Evropska komisija govori o vladavini prava onda treba da se zapita i da se osvrne i na Briselski sporazum, da li je vladavina prava to što je Srbija ispoštovala sve ono što je definisano Briselskim sporazumom, a Priština za sedam godina nije mogla da ispoštuje jednu stvar, a to je formiranje zajednice srpskih opština. Da li je to vladavina prava? Nije to šamar Srbiji, to je šamar Briselu i EU, jer čitav pregovarački proces se upravo vodi pod pokroviteljstvom Brisela i EU.

Evropski parlamentarci su još gori u svojim konstatacijama, one su još sramnije i licemernije u odnosu na izveštaj Evropskog parlamenta. U izveštaju Evropskih parlamentaraca koji je usvojen, a koji će razmatrati odbor kojim predsedava uvažena predsedavajuća, gospođa Elvira Kovač, između ostalog kaže – postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe i konstatuje se potreba za jačom zaštitom odgovornosti profesionalizma, nezavisnosti, celokupne efikasnosti pravosuđa. Takođe, Evropska komisija apeluje na Srbiju da reši afere poput Krušika, Jovanjice, Telekoma Srbije, kao i da poboljša rezultate u istragama položaja u optužbi i izricanju presuda u slučajevima korupcije na viskom nivou.

Država je razrešila aferu Jovanjica, koliko je nama poznato. Kada je reč kako oni kažu o ostalim aferama, koliko je nama poznato postupci su u toku. Na ovakav način, Evropski parlamentarci čine samo jedno, a to je da vrše pritisak na nezavisnost sudstva u Srbiji. Dakle, ne vršimo ga mi, nemojte gospodo, dame i gospodo to nama spočitavati. To činite vi, ovakvim konstatacijama. Kada već pominjete fabrikovane afere, pa kako se ne setiste i Mauricijusa, i Hong Konga i mnogih drugih afera ili vam to u ovom trenutku nije odgovaralo, jer zapravo imate drugačiji cilj.

Jedan argument, da li je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, odnosno da li je Aleksandru Vučiću predsedniku Republike Srbije u januaru mesecu ove godine izrečena presuda da plati dve stotine hiljade dinara jednom nazovite lideru opozicije zbog izrečene uvrede zbog koje je navodno isti taj nazovite lider pretrpeo duševni bol. Pa, to je parekselans da nisu u pravu političari i mediji koji tvrde da srpsko pravosuđe nije nezavisno i da se njime upravlja iz političkih krugova. Dakle, ovo treba da imaju na umu kada govore o nezavisnosti srpskog pravosuđa.

Podsetiću vas, dakle, kada kažu da nema političke volje u Srbiji da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. Ne, nije tačno. I predsednik, i Vlada Republike Srbije, ponavljam po ko zna koji put, delima, a ne rečima pokazuju da vode jednu odlučnu, ne selektivnu, organizovanu i kontinuiranu borbu protiv kriminala i korupcije. Da je zadat jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu i da se na tome neće stati. Da će nadležni organi i nadležne institucije nastaviti da rade svoj posao i da će u tome imati podršku parlamenta u potpunosti. Dakle, imamo jednu sinergiju, praktičnog delovanja i zakonodavne aktivnosti. Ta sinergija daje rezultate.

Što se tiče Vlade, predsednika i nas u Skupštini, nultu stepen tolerancije kada je reč o korupciji. Dakle, nulti stepen tolerancije kada je reč o korupciji. Mi smo u parlamentu ponavljam, opet po ko zna koji put, usvojili Zakon o poreklu imovine.

Niko nije kritikovao taj zakon, osim onih koji su imali pravi razlog za tako nešto.

Predsednik je prvi rekao, ja sam spreman da budem prvi predmet provere. Mi smo rekli u parlamentu, spremni smo da budemo predmet provere. Oni koji su imali razlog da se plaše, a sada da vidimo šta je razlog, su sve vreme govorili da je taj zakon zapravo prostor za obračun sa političkim neistomišljenicima.

Ne, nije. Nema selektivnih meta. Zakon je isti za sve i niko nije iznad zakona, bio on u vlasti, bio predstavnik vlasti ili bio predstavnik opozicije. Ali, niko nije jači iznad zakona i niko nije i neće biti jači od države.

Valjda je to danas potpuno svima jasno.

U tome će svakako i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, imati punu podršku poslaničke grupe SPS.

Znam da je vreme isteklo i zahvaljujem vam se na toleranciji.

Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Najpre ću koristiti vreme predsednika poslaničke grupe, a ukoliko to potrošim koristiću vreme poslaničke grupe.

Poštovana ministarko gospođo Atanasković, dame i gospodo narodni poslanici, najpre nekoliko reči, s obzirom da se govorilo tokom današnje rasprave dosta toga o vakcinaciji, o potrebi kolektivne imunizacije. Naravno da svako od nas treba da uputi apel građanima, naravno da svako od nas ima podjednaku odgovornost u svemu tome, ali se slažem sa koleginicom koja je maločas uputila jednu sugestiju i vama, gospođo ministarka. To što neko nije vakcinisan ili jedan grad ili opština koji možda u određenom trenutku predstavlja žarište pa nisu vakcinisani, nije razlog da bilo ko od nas zbog posla koji obavlja ne poseti taj grad. Ne mislim pri tome ništa loše. Želim samo da kažem to u smislu da je Srbija pokazala, i predsednik i Vlada Republike Srbije, ali i Narodna skupština Republike Srbije, da sistem funkcioniše i onda kada je najteže. Ne samo da sistem funkcioniše, već ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje i rezultate.

Znate, vi možete da pokušate da prevarite, možete da pokušate da slažete, ali kada su brojke i cifre u pitanju, tu nema laganja. To je činjenično. Činjenično je da je Srbija jedina država u svetu koja je najveći teret krize u periodu pandemije upravo preuzela na sebe, sagledavajući čitav paket mera od početka marta meseca do danas, to je negde oko 8,5 milijardi evra, čini mi se.

Činjenica je da su danas u Srbiji tri ključna pitanja. To je da li je bilo otpuštanja u Srbiji, da li su sačuvana radna mesta i da li su odustale strane direktne investicije. Odgovor na sva tri pitanja je – ne, i to upravo zahvaljujući odgovornoj i ozbiljnoj politici i predsednika i Vlade Republike Srbije. Niti su zatvarane fabrike, niti su otpušteni radnici. Naprotiv, pomoglo se i privatnom sektoru pre svega i mikro i malim preduzećima, ali i velikim preduzećima drugim paketom mera. Upravo zbog svega toga mi u 2021. godinu ulazimo sa privrednom koja je na, rekao bih, stabilnim nogama, sa privrednim rastom, o tome sam tokom jučerašnjeg dana govorio, koji je najviši u Evropi, a to je od 1%, odnosno najmanjim padom privrednog rasta. Ulazimo sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati ono što jeste naš cilj, a to je da realizujemo projektovanu stopu BDP-a od 6%.

Neki kvazistručnjaci koji su navikli da se politikom bave salonski, onako, zapravo ne bave se politikom, već sebe nazivaju stručnjacima, da se bave iz udobnih fotelja, primaju visoke novčane nadoknade i daju sebi za pravo da nam upućuju kritike i da analiziraju ono što rade, ne shvataju da uskostručna politika nije čarobni štapić i ne shvataju šta je to živa politika. Jedno su cifre, a drugo je kada siđete i kada razgovarate sa građanima Srbije i kada sagledate da li su građani Srbije zadovoljni i kada sagledate kakav je životni standard građana Srbije.

Maločas sam rekao, treće ključno pitanje u Srbiji su strane direktne investicije. Ne da su odustali, koliko je nama poznato iz poslaničke grupe SPS, nijedan strani investitor nije odustao, prolongirane su realizacije određenih projekata, što je normalno i logično u okolnostima u kojima se nalazimo, ali direktne strane investicije u prethodnoj godini su bile oko dve milijarde evra. Nije slučajno što „Fajnenšal tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava upravo u jednu od lidera u regionu po privlačenju, i ne samo u regionu, već i šire, po privlačenju stranih direktnih investicija.

Dakle, bez obzira koliko je teško i bez obzira što se od marta meseca suočavamo sa jednim od najtežim zdravstvenih izazova čiji se kraj još uvek, nažalost, ne nazire, ali sam potpuno ubeđen da ćemo u tome zajedno uspeti, da ćemo zajedno pobediti, Srbija postiže izvanredne rezultate i to govore ekonomski pokazatelji, to govore činjenice. Na svaku kritiku koja je upućena na račun rada i predsednika i Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije ne treba se obazirati, ne treba odgovarati, dovoljno je samo pokazati rezultate i dovoljno je samo sagledati šta građani misle, a građani šta misle uvek kažu na demokratskim izborima.

Izbori su bili i građani su vrlo jasno rekli šta misle o radu vladajuće koalicije i vrlo jasno rekli šta misle i o onom delu koji je smatrao da ne treba da učestvuje na izborima, jer su imali nekakav drugačiji scenario, najpre bojkot, pa su mislili da će im biti neverovatno mala izlaznost, jer su smatrali da neverovatno imaju ogromnu popularnu među građanima, pa je bojkot propao, pa su onda zamislili da ukoliko bojkot uspe, da nakon bojkota izazovu vanredne parlamentarne izbore, pa su i u tome propali, e sada imaju novi scenario, a taj novi scenario je da opet pokušaju da izvrše pritisak preko evo sada i evropskih parlamentaraca, kako bi pokušali na bilo koji način da slome Srbiju.

Izgleda da definitivno nije tačna jedna stvar, a to su mogli da zaključe, ako ništa, bar nakon Vašingtonskog sporazuma i nakon razgovora u Vašingtonu, da svako ko pokuša da izvrši pritisak na Srbiju, na predsednika Srbije, na Vladu, na bilo koji način, da konkretno kada je reč o tački 10, recimo, prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, samoproklamovane države Kosovo, samo gubi vreme. Dakle, mi možemo da razgovaramo o svemu, možemo da razgovaramo o ekonomiju, možemo da razgovaramo o zajedničkom prosperitetu, o zajedničkom nastupu pred Evropskom unijom, pred Briselom, pred svetskim silama, ali postoje otvorena pitanja oko kojih mi želimo da vodimo dijalog, ali svakako imamo jasan principijelan stav i u tom smislu i predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije vodi jednu mudru i racionalnu politiku.

Dakle, i pored toga što je situacija teška, sistem nije stao, sistem funkcioniše. Verovatno su predstavnici opozicije zamislili da će Vlada da zatvori svoju zgradu i da će svi da rade od kuće, da će predsednik da radi onlajn, to bi im verovatno najviše odgovaralo, a ovako rezultati im definitivno ne odgovaraju. Znate kako, jedan zaključak možete da izvučete iz svega toga, takvim predstavnicima nazovite političkih stranaka odgovara samo jedno, zapravo oni polaze od jedne teze, a to je – što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Složio bih se da je upravo spoljna politika, uspešna spoljna politika koja je vođena od 2012. godine do danas i u toj spoljnoj politici pored predsednika Republike učestvuje naravno i ministar spoljnih poslova, tada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, jednom važnom državnom projektu, a to je otpriznavanje Kosova, 18 država je povuklo odluku o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Složio bih se da to jeste svakako doprinelo da se ojača međunarodni ugled i međunarodni imidž Srbije. Jer hajde da uporedimo 2008. godinu, kada već pominjem Vašingtonski sporazum, 2008. godine Srbiju apsolutno niko ništa nije pitao. Preko 110 država je prihvatilo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, Vašington bio jedan od mentora i ako ste želeli da razgovarate o suštinskim pitanjima koja se tiču Kosova i Metohije u tom periodu, vi ste u Beloj kući mogli da razgovarate na nivou stafer.

Sada, hajde da napravimo jednu digresiju i poređenje sa 2020. godinom, gde predsednik Srbije odlazi i upravo suštinskim pitanjima, o statusu, o toj famoznoj tački 10 koja se naprasno nalazi u predlogu sporazuma, razgovara ravnopravno sa predsednikom svetske sile, tadašnjim predsednikom SAD i odlučno mu kaže, ne, kad je reč o nacionalnim i državnim interesima Srbije. To samo govori o međunarodnom ugledu, i koliko je ojačan i osnažen međunarodni ugled i međunarodni imidž Srbije i koliko Srbiju danas svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog, stabilnog i korektnog partnera.

Naravno, da je period pandemije pokazao da kada je najteže, vi zapravo možete da se oslonite na dve ključne stvari. Prva stvar su uvek sopstveni resursi, ono što sami proizvodimo, a druga stvar su dobri odnosi sa tradicionalno orijentisanim državama. Jako je dobro što će se vakcine proizvoditi u Srbiji, ali, i to je rezultat dobrih odnosa sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

Dakle, da me ne shvati javnost pogrešno, jer me vrlo često citiraju, a meni je drago kad me u tim eminentnim emisijama citiraju, pa ostavljaju mogućnost da se glasa, za ne znam, predloge, ne znam ni kako se zove ta emisija profesore ne jednoj od ovih emisija. Nije ni važno, ja obožavam kad sam sastavni deo tih predloga, ali da me javnost pogrešno ne shvati, mi nikada nismo bili protiv EU. Mi smo imali vrlo jasan stav, i taj stav smo saopštili i prilikom razmatranja Izveštaja Komisije, kada je reč o evropskom putu Srbije, mislim na poslaničku grupu SPS.

Članstvo u EU jeste naš strateški i jedan od ključnih spoljno-političkih ciljeva, interes, ali to da li ćemo mi biti član EU, ili ne, ne zavisi samo od Srbije, ne zavisi samo od onoga što čine i rade institucije u Srbiji, to zavisi, pre svega, od Brisela, zavisi od ostalih članica EU i zavisi od njihovog odnosa, njihovih međusobnih odnosa, jer imaju oni mnogo više problema od onoga što smatraju da je danas ključni problem, navode ključni problem, pod znacima navoda, izborni uslovi. Imaju oni mnogo važnijih problema, o kojima treba da razgovaraju.

Mislim da EU - da, ali zavisiće i od toga kakav će biti odnos prema našim, vitalnim, odnosno, nacionalnim i državnim interesima. Konačno moraju da shvate da se Srbija nikada pregovora nije plašila, ali da Srbija takođe, nikada nije pregovarala iz straha. A da bi imali korektan dijalog potrebno je pre svega, dobronamerno partnerstvo, a ne dvostruki standardi, dvostruki aršini, pa ćete Prištini uvek progledati kroz prste, a za Srbiju ćete imati drugačije aršine. Pa, ćete dati sebi za pravo, jedan od evropskih parlamentaraca recimo, daće sebi za pravo da kaže, da joj je drago, neću ni ime da joj izgovorim, jer ne zaslužuje ni ime da joj bude izgovoreno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da joj je drago što Srbija u prethodnoj godini nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Srbija je bila u potpunosti spremna za otvaranjem pregovaračkih poglavlja. Imam i vreme poslaničke grupe, ne govorim vama ministarka, nego predsedavajućoj.

Dakle, zašto evroparlamenarce ne pitaju ili kažu, što već sedam godina Briselski sporazum nije sproveden, recimo, jedno od pitanja. Zašto nije realizovana zajednica srpskih opština. Ne postoji stavka Briselskog sporazuma koja nije ispoštovana od strane Srbije, ali oni moraju da shvate da Srbija u čitav proces nije ušla da bi bila potcenjena i ponižena već da bi došla do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Sada da se vratim, zašto sam pomenuo EU, da me ne shvate pogrešno da smo protiv EU ali činjenično je, evo, profesor dr Žarko Obradović je predsednik Odbora za spoljnu politiku, on neka me ispravi ako grešim. U martu mesecu je EU, čini mi se, vrlo jasno rekla, da medicinsku pomoć neće upućivati trećim licima, pa makar ona bila i pretendenti na status da budu punopravni članovi EU. Je li tako? Pa, je ta odluka brzo, odnosno kasnije promenjena jer su verovatno uvideli da nije ni diplomatska, nije ni politički korektna. Hvala na pomoći. Mi se zahvaljujemo na pomoći EU ali to je činjenično stanje.

Sa druge strane nismo imali te dileme kada je reč o našim tradicionalnim prijateljskim odnosima sa Kinom, i kada je reč o našim tradicionalno prijateljskim odnosnima sa Rusijom. Takvih dilema u tom trenutku nije postojalo. Dakle, mi želimo sa svima dobre odnose ali dajte da govorimo konkretno, da nas građani razumeju.

Danas kada čitamo izveštaj Evropskog parlamenta, ja hajde mogu da shvatim zabrinutost evropskih parlamentaraca za zaštitu životne sredine, pošto je i to jedan deo izveštaja ali kako baš nađoše Smederevo, Bor i Kolubaru, sasvim slučajno tamo gde su Kinezi. Nikada im nećemo dozvoliti da kažu da iz oblasti zdravstva sve ono što je dobro odlazi iz Srbije, a sve ono što je loše ostaje u Srbiji. Ne, mi imamo odličan zdravstveni sistem. Mi imamo zdravstveni sistem koji se na najbolji mogući način pokazao u periodu pandemije, koji je sačuvao mnogo ljudskih života i nikada to nećemo dozvoliti u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato smo između ostalog inicirali da na taj njihov licemeran stav kada je reč o izveštaju Evropskog parlamenta, stav najpre da naš Odbor za evropske integracije, a onda ako je potrebno, znate, koliko imaju oni pravo toliko imamo i mi pravo, jer mi smo predstavnici građana, mi smo glas naroda. Građani od nas očekuju da kažemo ono što oni misle, a mnogo gore misle od onoga što ja danas saopštavam. Ja pokušavam samo da budem kulturan. Dakle, ako procenimo taj izveštaj i ta rezolucija će svakako biti predmet razgovora i ovde unutar Narodne skupštine Republike Srbije. Pa, i mi da napravimo našu rezoluciju. Ne može Srbiji niko ništa da nameće. Nisu nama evropski parlamentarci ni mama ni tata. Nema nametanja. Želite konstruktivan dijalog, tu smo ale ne dozvoljavamo da nam bilo ko, bilo šta nameće.

Slažem se u potpunosti da je Srbija jaka, ekonomski stabilna. Srbija ima svoj jasan stav, misli svojom glavom. Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i to je potpuno vidljivo. Vodi spoljnu politiku samostalno, nezavisno i samostalno vodi spoljnu politiku koja je u najboljem interesu naših građana. Ne želi i neće kvariti prijateljstvo sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama, ali takva Srbija definitivno nekome ne odgovara. Taj neko nas ne interesuje, jer mi koji smo izabrani od strane građana Srbije, nikada nećemo raditi u interesu tog nekog, uvek ćemo raditi u najboljem interesu građana Srbije.

Mislim da imamo u tom smislu, ministarka istorijsku šansu, da imam ogromno poverenje i podršku građana Srbije i da svako od nas sa daleko više i entuzijazma i elana treba da nastavi da radi posao za koji je preuzeo odgovornost, da ne razmišlja o tome koliko će trajati mandata.

Dakle, apsolutno je nebitno ko će šta biti posle aprila meseca, koliko je važno da iskoristimo podršku i poverenje građana, da ih ne razočaramo i koliko je važno šta je to što ćemo još dodatno uraditi do tih parlamentarnih izbora, a ja sam potpuno ubeđen, u ovom parlamentu, u još većem broju, i nakon parlamentarnih izbora koji se očekuju u aprilu mesecu 2022. godine.

Maločas je neko govorio o tome, pre nego što pređem na amandmane, preraspodela odgovornosti oko toga, oko vakcinacije. Ne može odgovornost da ima samo predsednik, ne može odgovornost da ima samo ministar zdravlja, ne može odgovornost da ima samo Vlada. I predsednik i Vlada su pokazali jedan odgovoran i ozbiljan odnos. Mi smo jedina država koja ima četiri vakcine, država u kojoj će se proizvoditi vakcine. Ali, svako od nas ima podjednaku odgovornost, svako od nas ko se bavi javnim poslom ima podjednaku odgovornost i svi treba da shvatimo da i ovaj zdravstveni izazov sa kojim se suočavamo, ja ne znam državu, nisam bar čuo da postoji država u kojoj se danas političke stranke nadmeću, političke stranke opozicije, sa svojim predsednikom ili sa vladama ili sa strankama vladajuće koalicije oko toga ko će doći jeftinije do političkih poena na ovoj temi.

Mi smatramo da je u ovom periodu politizaciju trebalo smestiti tamo gde joj je mesto, a to je u karantin. Biće prostora i vremena da se politički nadmećemo. Sada imamo samo jedan zajednički cilj i jednu zajedničku bitku koju moramo da pobedimo i zato je potrebna solidarnost i jedinstvo. Zato kažem – nema pojedinačne odgovornosti. Vi ste malo čas dobru sugestiju uputili i ja se u potpunosti slažem sa vama, svako od nas treba da apeluje, svako od nas treba da kaže – građani Srbije, molimo vas, da bi pobedili, moramo imati kolektivnu imunizaciju. Ja nisam stručnjak, ali ja slušam savete struke.

Moramo da apeluje da se građani Srbije ponašaju odgovorno, ozbiljno, disciplinovano, racionalno i da poštuju savete struke, da veruju našoj državi Srbiji, jer to je jedini način da pobedimo u svemu ovome.

Predsednik Srbije je u najtežem trenutku, kada je Novi Pazar bio žarište, posetio Novi Pazar, ne da bi prikupio političke poene, već da bi pokazao da podjednaku važnost i značaj pridaje svakom gradu i opštini u Srbiji, bez obzira što u Novom Pazaru ima i Bošnjaka i Muslimana i Srba, ali sve su to građani koji prihvataju Srbiju kao svoju državu i uvek su dobro došli u našu zajedničku demokratsku Srbiju.

Što se tiče popisa stanovništva, najpre nekoliko uopštenih stvari, pre nego što pređem na amandmane, mada smo u raspravi u načelu rekli da su amandmani za nas potpuno opravdani, da ćemo ih svakako podržati i da podržavamo stav i obrazloženje Vlade Republike Srbije kada je reč o amandmanima. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, statističko istraživanje koje se sprovodi sa periodom od 10 godina, u Srbiji prvi popis je sproveden 1934. a poslednji 2011. godine, po nama, izuzetno važan i zahtevan proces, a na osnovu prikupljenih podataka dobijamo odgovore na to ko smo, koliko nas je, kakve su projekcije stanovništva za budući vremenski period.

Na poslednjem popisu, pre 10 godina, po zvaničnim statističkim podacima u Srbiji je živelo sedam miliona 200 hiljada građana, od kojih je 51,3% žena a 48,7% muškaraca, na naše veliko zadovoljstvo. Prema nacionalnoj pripadnosti, kao Srbi, izjasnilo se 83,3% osoba, a još 20 etničkih zajednica imalo je više od 2.000 pripadnika. U odnosu na versku pripadnost, pravoslavlje je dominantna religija sa 84,6% građana, zatim sledi katolicizam, pa islam, itd.

Zakon o popisu stanovništva 2021. godine usvojen je u ovom domu u februaru mesecu prošle godine. Novine koje su predviđene ovim zakonom u odnosu na popis iz 2011. godine su da će popis trajati mesec dana umesto uobičajenih 15 dana, za rad na terenu biće angažovano 15.500 popisivača umesto 36.000, koliko je bilo u prethodnom popisu, podaci će se prikupljati kao što je malo čas rečeno putem lap topova i ovo bi trebalo da bude poslednji popis koji će se sprovesti na terenu. Sledeći popis predviđen je za 2031. godinu i trebalo bi da bude realizovan na bazi registra.

Procena broja stanovništva iz 2019. godine ukazuje na nastavljen trend depopulacije sa negativnom stopom rasta stanovništva. Prema ovim statističkim pokazateljima, broj stanovnika je bio manji od sedam miliona, što je pad veći od 200 hiljada ljudi u odnosu na popis iz 2011. godine. Zabrinjavajući je taj podatak, da nas je svake godine sve manje, prosečno oko 35.000 ljudi godišnje. Nestane, dakle, jedan grad, veličine Bora, Vršca, Jagodine ili Zaječara. Najveća stopa depopulacije je u seoskim sredinama i slabo razvijenim opštinama, posebno na jugu Srbije.

Zato je veoma važno da smo neposredno pred konstituisanje Vlade i formiranje Vlade Republike Srbije, upravo je predsednik Republike i predsednik SNS predložio dva ministarstva koja će se isključivo baviti ovim veoma važnim i značajnim pitanjem.

Što se tiče samih amandmana, već sam rekao da se amandmani odnose na pomeranje roka za sprovođenje popisa za oktobar 2022. godine, dok se amandman na član 3. odnosi na rok za objavljivanje konačnih rezultata popisa, koji će zajedno sa meto podacima o izveštaju o kvalitetu biti sukcesivno objavljivani do 30. juna 2024. godine. Odlaganje popisa neće imati svakako negativne posledice po rezultate popisa.

Rekao sam kada je poslednji popis završen, pored budžetskih sredstava, koja su predviđena, popis će biti finansijski podržani preko nacionalnog programa IPA 2018. Evropske Unije, i za razvoj statistike u Srbiji, ovim programom, planirano je sufinansiranje još tri, treba istaći, značajna statistička istraživanja, a to je popis poljoprivrede 2021. godine, istraživanje o višestrukim pokazateljima, položaj žena i dece i istraživanje o zdravlju stanovništva.

Naravno, da kada je reč o nacionalnim manjinama, o tome smo vodili raspravu u Narodnoj Skupštini Republike Srbije i tu smo imali određene sugestije i predloge, kolega koji su predstavnici nacionalnih manjina, kako u tom delu komisije neće biti predstavnika nacionalnih manjina, što naravno nije tačno i to potvrđuje današnja rasprava. I to potvrđuje i konstatacija koju sam tada izrekao da su sa takvim izjavama i sa takvim stavovima izašli da bi došli do političkih poena, a ne da bi saopštili ono što je istina, i što je činjenično, jer da je to istina i da je to činjenično, evo danas raspravljamo o amandmanima, legitimno pravo svakog poslanika je da podnese amandman, pa izvolite mogli su podneti amandman ukoliko smatraju da toga nema u zakonu i taj amandman svakako bi bio prihvaćen.

Još jednom, na samom kraju, poslanička grupa SPS prihvatiće predložene amandmane, i svakako će podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Uvažena ministarka, nema potrebe da se izvinjavate. Ja sam shvatio šta ste rekli i pridružio se vašem apelu, jer smatram da to treba kao odgovoran i ozbiljan čovek svako od nas da uradi, svako ko se bavi javnim poslom.

U potpunosti se slažem sa vašom konstatacijom i zato jedan veći deo svog izlaganja i jesam usmerio ka ekonomiji.

Ono što želim da kažem, kad ste već spomenuli ekonomiju. Srbija vodi uspešnu ekonomsku politiku, ali ekonomija koja je socijalno odgovorna, to je ekonomija koja u svom središtu ima čoveka, običnog građanina Srbije, dakle, vodi računa o životnom standardu građana.

Sve ovo o čemu ste govorili upravo govore mere Vlade Republike Srbije, a te mere su upravo usmerene ka pravim ciljnim grupama, a to je da se sačuva nivo zaposlenosti, da se poboljša životni standard građana i da se pomogne privredi, pre svega privatnom sektoru, jer privatni sektor je krvotok, on na svojim plećima drži čitav državni aparat.

Naravno, tri stuba koje smo definisali kroz budžet za 2021. godinu, prvi i osnovni, svakako, borba protiv korone, zajednička pobeda protiv ove pošasti, drugi, svakako, životni standard građana.

Znate, mi smo jedina država, ja sam potpuno ubeđen, koja je u periodu korone uspela da poveća penzije za 5,9%, plate zdravstvenim radnicima za 5%, plate u javnom sektoru, najpre za 1,5%, pa onda za 3,5%, 6,6% cena rada, i sa druge strane, drugi stub koji je izuzetno važan, a to je infrastruktura. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

U periodu pandemije Srbija izdvaja najviše za infrastrukturne projekte - 330 milijardi dinara, a to je negde oko 5,5% BDP-a i to upravo treba da podstakne da dođemo do one projektovane stope rasta BDP-a od 6%, jer pokazalo se da kada država investira ona podstiče i domaće i strane investitore.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Verujem da većina građana Srbije, u ovom trenutku od nas, njihovih legitimno izabranih predstavnika, očekuje da uputimo inicijativu, ili postavimo pitanje Vladi, na osnovu jučerašnje izjave predsednika Vlade Crne Gore. Zapravo, ja sam o tome govorio pre nekoliko dana.

O tome je govorio najpre Dritan Abazović, a onda kroz Krivokapića, ponovo govorio juče, tokom jučerašnjeg dana, Dritan Abazović.

Naravno da nećemo postaviti to pitanje, ne zato što smo slabi i zato što se plašimo, to nije nešto što je neočekivano, nećemo postaviti to pitanje i tražiti inicijativu od Vlade, niti od predsednika Republike, jer znamo koliko je teško izgraditi dobre regionalne odnose, a koliko je lako razgraditi i zaoštriti odnose u regionu.

Ne želimo da stanemo na put politici koju vodi predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, a to je mir i stabilnost, prosperitet, saradnja.

Ali, prosto, neverovatno je da neko tokom jučerašnjeg dana da takvu izjavu, neko ko je premijer i ko je, recimo 2006. godine, ako se sećate predsedniče, prilikom izjašnjavanja na referendumu, da li Crna Gora treba da ostane u zajednici Srbije i Crne Gore, glasao za to da Crna Gora ostane u zajednici Srbije i Crne Gore.

Ali, ne interesuje nas vlast u Crnoj Gori, nas interesuje položaj prava i slobode Srba u Crnoj Gori, kojih ima 29%, ja se nadam i više, nakon popisa koji će biti sproveden i interesuje nas status i imovina SPC.

Moje pitanje, zapravo pitanje poslaničke grupe SPS i JS, koje danas želimo da postavimo, je zapravo upućeno vama, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, a evo o čemu se radi.

Mi smo opet, putem javnosti, informisani da su predstavnici Evropskog parlamenta, sačinili nekakav precizan plan, kako će fazno razgovarati sa šefovima poslaničkih grupa, a sve vezano za međustranački dijalog.

Takođe, putem medija, su pomenuli i rezoluciju Evropskog parlamenta, pozdravili, kako mi želimo da, našu odlučnost i opredeljenost da nastavimo međustranački dijalog, ne znam šta su mislili, verovatno da predstavljamo nekakve divljake, po njihovom mišljenju, pa ne želimo komunikaciju i ne želimo konstruktivan dijalog. Nema razloga da nas pozdravljaju.

Što se tiče rezolucije Evropskog parlamenta, imamo mnogo toga da im kažemo, a to ćemo im reći kada dođu u Srbiju.

Naše pitanje je, da li vi imate uopšte taj njihov fazni i precizno definisani raspored, kada je reč o razgovorima sa šefovima poslaničkih grupa?

Jer, znate mi šefovi poslaničkih grupa, u ovom parlamentu, svoj posao rade odgovorno, ozbiljno i posvećeno i bilo bi korektno da nam na vreme kažu termine, kada su zamislili da organizuju te razgovore.

Ne želimo da nam bilo ko, bilo šta nameće, pogotovu Evropski parlamentarci, nisu nam oni ni mama, ni tata, a veoma želimo da razgovaramo, imamo mnogo toga da im kažemo i kada je reč o međustranačkom dijalogu, i kada je reč o izbornim uslovima, ali pre svega kada je reč o jednoj licemernoj rezoluciji, koju je usvojio Evropski parlament.

Sa druge strane, mislim da je dobro da su nastupili sa ovakvim stavom, jer sa ovakvim stavom, oni šalju poruku i ovoj, kako su sami sebe nazvali, to nije moj rečnik, ali sami sebe su nazvali ova „kvazi opozicija“ i „elitna opozicija“, je sama sebe nazvala „gulaš opozicijom“ i čoporom, pa iz kulturoloških razloga ja neću onaj nastavak upotrebiti, jer oni svo vreme, to je onaj deo opozicije, koji navodno želi da razgovara sa evropskim parlamentarcima, zapravo ne žele oni razgovor, oni žele da izvrše pritisak preko evropskih parlamentaraca na Srbiju, to je potpuno jasno i da pokušaju, a evo ja bi voleo da se varam, da pokušaju da ponovno, bez izbora dođu do vlasti i privilegija, ali ovo je jasna poruka i njima, da zapravo niste vi, kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije taj, koji dezavuiše i koji prolongira međustranački dijalog.

Koliko je nama poznato, vi ste evropskim parlamentarcima ponudili da taj međustranački dijalog već započne početkom marta meseca.

Pa, vas molim, prosto da ako imate informaciju, odgovorite nam na pitanje, da li uopšte postoji, kako su oni formulisali vrlo precizno, fazno, termini održavanja sastanaka sa šefovima poslaničkih grupa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, kao što je već rečeno, delegacija BiH i Republike Srbije, su 18. septembra 2020. godine potpisale dva Sporazuma, jedan koji se odnosi na održavanje i rekonstrukciju putnih međudržavnih mostova, između Republike Srpske i Republike Srbije i BiH, i drugi koji se odnosi na izgradnju zajedničkog graničnog prelaza Bratunac.

Za oba Sporazuma veoma je značajna izgradnja mosta Bratoljub, koji povezuje dve države spajajući Ljuboviju u Srbiji i Bratunac u BiH. Srbija je finansirala izgradnju ovog mosta koji je dug 227 metara, a vrednost radova iznosi oko 13 miliona evra, a napravljeni su i pristupni putevi mostu.

Republika Srbija izvršila je izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunac, dok plato za carinski terminal i granični prelaz gradi BiH, što je predmet drugog sporazuma koji sam naveo na početku.

Potvrđivanje Sporazuma o kojem danas govorimo doprineće svakako, daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve države, što je takođe, od izuzetne važnosti i značaja. Odnosi se na održavanje, rekonstrukciju, vi ste to i rekli u uvodnom izlaganju, 11 međudržavnih mostova od kojih je šest na Drini, za koje je zadužena Srbija. Sredstva su predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu u iznosu oko 15 miliona evra, preostalih pet je u nadležnosti BiH, od toga dva su na Savi, a tri na reci Uvac.

Danas u svetu postoji, prema nekim podacima, čak 10 miliona mostova. Prema nekim podacima, samo SAD imaju više od 600 hiljada mostova. Mostovi spajaju ljude, kao što je nekad neko rekao, gradove i države.

O njihovoj simbolici, o tome je mislim, govorila koleginica iz SDPS, u svojim delima često je pisao nobelovac Ivo Andrić, i mislim da nigde ne bi mogli naći bolji opis. Andrić je mostove doživljavao na jedan poseban način, na njima su se kroz istoriju dešavali mnogi važni događaji.

Mostovi su, po njegovim rečima, važniji od kuća, svetinja, hramova, oni su zapravo ti koji spajaju ljude, bez obzira na stalež, bez obzira na društveni status, bez obzira na veru, bez obzira na naciju. Mostovi su izraz čovekove težnje da se poveže sa drugima.

Uzimajući u obzir istoriju odnosa sa nama susednom državom, upravo realizacija doprineće dodatnom povezivanju, u to smo potpuno sigurni, kao poslanička grupa, Srbije i BiH.

Olakšaće život i komunikaciju ljudima koji u njima žive i vodiće se daljem razvoju regionalne saradnje, povezanosti, kako između Srbije i BiH, tako i sa ostalim državama našeg regiona.

Srbija i BiH, to želim da napomenem, su diplomatske bilateralne odnose uspostavile oktobra 2000. godine. Danas imaju dobru političku saradnju sa određenim, otvorenim pitanjima.

Veliki je broj bilateralnih sporazuma, saradnja Srbije i Republike Srpske je na veoma visokom nivou. Bosna i Hercegovina je jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera Srbije. Međusobna robna razmena konstantno raste.

Ovaj Sporazum je, rekao bih, još samo jedan korak napred, korak dalje ka ekonomskoj povezanosti Srbije i BiH.

Bosna i Hercegovina je država koja je nastala raspadom bivše SFRJ, tvorevina je mirovnog Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan 1995. godine, i po svojoj političkoj organizaciji jedinstvene države u svetu sastoji se od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, a kao posebna organizaciona jedinica izdvaja se Distriht Brčko.

Za Srbiju je izuzetno važna stabilnost BiH. Mi poštujemo njenu strukturu vlasti na osnovu Dejtonskog sporazuma.

Krajem decembra prošle godine, kada govorimo o parlamentarnoj saradnji, sastali su se predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić i predsednik Skupštine Republike Srpske, Nebojša Čubrilović, složili su se oko potrebe dalje unapređenja i saradnje dva parlamenta, što je takođe, od izuzetne važnosti i značaja.

Srbija je, Republici Srpskoj pomagala i nastaviće to da čini i za vreme aktuelne krize, izazvane korona virusom. Ulaganjem u infrastrukturu je osnovni pokazatelj razvijenosti jedne ekonomije. Interes Srbije je da razvija regionalnu saradnju, Srbija danas sa svim svojim projektima, učestvuje sa 13 milijardi evra, ispravite me ako grešim, ministre, sa 13 milijardi evra, u regionalnom povezivanju sa svim zemljama regiona.

Važno je da se kao region povezujemo, jer to znači brži razvoj, to znače nove investicije, a to samim tim znači i bolji životni standard građana. Ulaganja u infrastrukturu otvara prostor za dolazak novih fabrika, za otvaranje novih radnih mesta, što država više ulaže u infrastrukturu i puteve, time podstiče investicije, privredu, posebno strane direktne investicije, takva ulaganja doprineće većem BDP, što za građane znači bolji životni standard.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, prepoznao je važnost ovog pitanja, kada je započeo obilazak bitnih i važnih infrastrukturnih projekata u zemlji, jer je njihov završetak važan, kako zbog stope rasta, tako i zbog dovođenja stranih investitora. Osvrnuo bih se i na recimo, na Most na reci Savi, jer je to most koji spaja autoput Beograd Sarajevo, to je jedan od najznačajnijih i najvrednijih infrastrukturnih projekata u regionu, čija ukupna procenjena vrednost gradnje iznosi oko 2 milijarde evra.

Izgradnja ovog autoputa je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata koji treba da doprinese i stabilnosti i razvoju regiona. Autoput Beograd Sarajevo je simbol dobrih odnosa, pre svega u budućnosti.

Ovaj projekat je bitan za povezivanje Srbije i BiH, bitan je za povezivanje Srbije i Republike Srpske, ali je važan i za povezivanje dva naroda, Srba i Bošnjaka, o čemu je danas i bilo reči.

Zbog geostrateškog položaja, moglo bi se reći da smo na raskrsnici puteva koje spajaju istok i zapad, i s tim u vezi veoma je značajno da se neguju dobrosusedski odnosi i jača saradnja, kako između Srbije i BiH, tako i sa ostalim zemljama u regionu.

Danas je bilo reči o jednom od najznačajnijih, pre nego što se vratim na ekonomiju, i ono što jeste vaša odgovornost i vaša nadležnost, i o nečemu što je takođe veoma važno, nego u ovom trenutku najznačajnije pitanje, a to je na žalost period pandemije i korone, koja nas je zadesila, dakle, zdravstveni izazov, čiji se, kraj, na žalost, još uvek ne nazire.

I ono što želim da kažem, jeste da je pandemija pokazala uspešnost srpske politike. Aleksandar Vučić je ujedinio region, Srbija je donirala preko desetine hiljada vakcina upravo državama u regionu, i nije ovde stvar donacije. Donacija nije pitanje vakcine, ovde je reč pre svega o zajedničkom unapređenju odnosa, o poverenju. Poverenju jedni u druge, važno je da sarađujemo i da zajednički ukazujemo na probleme, pojedinačno smo isuviše mali.

Zajedno samo možemo nešto da uradimo i zato u potpunosti podržavamo stav kada predsednik Republike kaže, a o tome sam govorio pre nekoliko dana, jednim glasom kao region ispred EU, ispred Brisela, ispred velikih svetskih sila, jer samo tako možemo nešto zajedno da učinimo i da postignemo. I ne treba da pričamo loše jedni o drugima, jer mi živimo zajedno. Živimo jedni uz druge, živimo jedni pored drugih.

Beograd je danas najvažniji grad, ne samo u regionu, nego i šire. Fotografije koje su medije objavile pre nekoliko dana i cifre koliko je stranih državljana vakcinisano u Beogradu, upravo govori u prilog takvoj konstataciji.

Srbija želi da razvija regionalnu saradnju, Srbija želi da stvori bolje ekonomsko okruženje na Balkanu za sve zemlje Balkana. Jer, ne treba zaboraviti, pored robne razmene sa EU, to ne sporimo, ali 70-80% robne razmene se upravo vrši u regionu. Pa, dajte da otvorimo granice. Dajte da stvorimo normalnu trgovinsku razmenu, bez barijera. Dajte da omogućimo ljudima da žive bolje i da privreda napreduje. Pa, valjda je to suština svega.

Maločas je neko pomenuo kako pokrenuti regionalnu saradnju. Pa, upravo kroz regionalne projekte. Maločas je neko pomenuo jedan regionalni projekat, a ja ću samo kratko navesti pet, za koje smatram da su od izuzetne važnosti i značaja: pre svega, regionalni ekonomski samit, koji je predsednik Republike najavio u Beogradu, drugo, Turski tok, ogroman značaj za nas, za našu industriju, za našu privredu, za naše stanovništvo, dalje, mini Šengen, sloboda protoka ljudi, kapitala, usluga, veća mogućnost za dramatično smanjivanje troškova prilikom prelaska administrativnih linija. Pogrešno je tumačenje onih zlonamernih, nema to apsolutno nikakve veze sa priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti KiM, pa valjda im je to jasno posle Vašingtona, tačka 10. je ostavljena po strani i svako ko pokuša da izvrši pritisak na Srbiju i smatra da će pritiskom Srbija prihvatiti Kosovo kao državu, valjda je svestan da to nije moguće?

Četvrta stvar – Vašingtonski sporazum. Bez obzira šta mislili o njemu i kako tumačili pismo Trampa i pismo Bajdena na Sretenje, oni su svakako različitog sadržaja, ne bih danas o tome govorio, ali Vašingtonski sporazum je važan za ekonomsku normalizaciju i on je signal za potencijalne investitore, magnet za potencijalne investitore i upravo se tiče ulaganja u infrastrukturu, u putnu i u železničku infrastrukturu.

I kao peti projekat, srž berlinskog procesa je upravo privreda. Dakle, ulaganje u oblasti digitalizacije, inovacije, investicije i razvoj industrije svakako.

Gospodine ministre, veoma ću kratko da se osvrnem na neka ekonomska pitanja i na ono što jeste jedan od osnovnih stubova koji je neophodno realizovati da bi došli do ciljeva koje smo definisali kroz budžet za 2021. godinu, tu mislim pre svega na projektovanu stopu BDP od6%. Dakle, Srbija je u 2021. godinu ušla jaka i ekonomski stabilna, sa potpunim uverenjem da će realizovati projektovanu stopu rasta BDP od 6%, sa privredom koja je stabilna, sa privrednom stopom rasta prvom u Evropi, odnosno pada, najmanjom stopom pada u Evropi i upravo jedan od stubova koji treba da doprinese realizaciji tog cilja jesu ogromna izdvajanja za infrastrukturu. Nikada više – 330 milijardi dinara, to je 5,5% BDP.

Šta se pokazalo? Pokazalo se da kada država ulaže i kada država investira u infrastrukturu i u kapitalne projekte, to podstiče i domaće i strane investitore. I jedan pokazatelj – nije tačno da je u periodu korone život stao i da se nije radilo. Naprotiv. Kada je reč o infrastrukturnim projektima, realizovani su infrastrukturni projekti od ukupne vrednosti 146 milijardi dinara u periodu od januara do novembra meseca prošle godine. Kada uporedite to sa periodom u odnosu na prethodnu godinu, to je 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Ja sam vas prošli put pohvalio jer smatram da svoj posao obavljate odgovorno, ozbiljno i posvećeno i da je veoma važno da ste kao ministar prisutni upravo tamo gde je potrebno, na gradilištima, na važnim gradilištima. Ja sam pomenuo jedno važno gradilište, a to je obilaznica kod Nepričave, kao lokal patriota, kao Valjevac, ne povezuje to samo Valjevo već čitavu zapadnu Srbiju i to svakako doprinosi i novim investicijama u zapadnoj Srbiji i novim radnim mestima i neće Valjevo biti slepo crevo.

Recimo, Srbija je u prethodnih nekoliko godina izgradila 350 km novih auto-puteva, tako da do sada imamo 950 km. Pored toga, Srbija trenutno radi na izgradnji 250 km novih auto-puteva. I naravno, pohvala za… Pre nekoliko dana ste obišli još jedno, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, direktorima preduzeća koji se bave putnom infrastrukturom, sa našim kolegom i prijateljem Milutinom Mrkonjićem, koji je uvek spreman da pruži dobronameran savet i poslušajte ga ono – uvek pre roka, neka to uvek bude pre roka kada je reč o putnoj i železničkoj infrastrukturi, mislim na put Preljina-Požega, važno je da je definisan datum, da je to 7. januar 2021. godine i veoma je važno da onog trenutka kada se završi ta deonica, odmah se nastavlja deonica ka Borjanu, odnosno ka Crnoj Gori, ukupne dužine 107 km, a vrednost je 1,5 milijardi evra. Mislim da niko nije mogao da zamisli da će doći dan i trenutak kada ćete automobilom iz Beograda do Crne Gore doći za 2 časa i 15 minuta, ili 2 časa.

Gospodine ministre, naravno da ćemo podržati ovaj sporazum, želim vam puno uspeha u narednom vremenskom periodu i imate našu podršku. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava tačno 20 godina, od kako je bivši predsednik Srbije i SRJ, uhapšen, a par meseci kasnije, tačnije na Vidovdan, 28. juna, kidnapovan i isporučen Haškom tribunalu. Ovaj izdajnički i sraman čin jedinstven je u svetskoj istoriji po mnogo čemu.

Prilikom hapšenja, domaćim istražnim organima, Milošević je bio osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Milošević je bio prvi aktuelni predsednik jedne države, koji je optužen za ratne zločine pred nekim međunarodnim sudom.

Nakon izručenja Haškom tribunalu po ovoj optužnici za ratne zločine na Kosovu i Metohiji pridodata je i optužnica za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini.

Vratio bih se na momenat izručenja i praznik koji ima izuzetno veliku simboliku u našem narodu, a to je Vidovdan. Predstavlja jedan od naših najznačajnijih duhovnih, istorijskih praznika i podseća na stradanja srpskih vojnika na Kosovu daleke 1389. godine. Ovaj datum ostaće upamćen u novijoj istoriji kao dan izdaje nažalost.

Slobodan Milošević izručen je Hagu na osnovu Uredbe Vlade koji je Ustavni sud proglasio neustavnom. Dosovska vlast je Ustavni sud proglasila Miloševićevim, njihovu odluku nelegitimnom i time najgrublje prekršila ustavni poredak jedne zemlje mešajući se u rad sudske grane vlasti koja bi u svom radu trebalo da bude i samostalna, nezavisna, imuna na sve vrste pritisaka i na sve vrste uticaja.

Mešanje izvršne grane vlasti u rad sudske vlasti nikada nije bio očigledniji nego tada. Ne smem ni da pomislim kako bi aktuelna vlast bila prikazana u domaćim i svetskim krugovima ukoliko bi se nešto slično desilo danas. Svakako kao izdajnička, petokolonaška.

Nama se to danas ne može desiti. Sve što radimo radimo u najboljem interesu svih naših građana i naše države, što se za dosovce ne bi moglo nikada reći.

Sa ove vremenske distance postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije da li je akt hapšenja i izručenja Haškom tribunalu predsednika Slobodana Miloševića bio legitiman?

Još jedna izuzetno važna stvar, ne samo za nas iz Socijalističke partije Srbije, mi smatramo da građani Srbije zaslužuju istinu, a to je Slobodan Milošević je u Haškom Tribunalu preminuo pod sumnjivim okolnostima, a izveštaj Tribunala malo je reći vređa inteligenciju svakog iole razumnog građanina.

Isti oni političari koji su Slobodana Miloševića izručili Haškom tribunalu licemerno su izjavili saučešće porodici i SPS i najavili da će Vlada Republike Srbije da traži detaljan izveštaj o ovom tragičnom događaju.

Postavio bih još jedno pitanje, da li postoji zvanična informacija o tome da li je tadašnja vlada preduzela neke konkretne korake u ovom pravcu, koje i da li imamo relevantne podatke o tome?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, dame i gospodo poslanici.

Teorija o podeli vlasti, čiji su osnivači Džon Lok i Šar Monteksijem, danas je početna tačka, rekao bih u razmatranju i analizi podeli vlasti u ovom predsedničkom, parlamentarnom i mešovitom sistemu.

Ideja ova dva filozofa uticala su u velikoj meri na građansko buržoasku revoluciju u Francuskoj i poredak koji je počeo da se uspostavlja u Evropi krajem 18. veka. Ideja od koje se od tada polazi je ta da ta državna vlast ima tri funkcije.

To su izvršna, zakonodavna i sudska. Važno je da postoji međusobna kontrola i ravnoteža, s tim što je sudska vlast nezavisna u svom radu, dok nepostojanje podele vlasti čini politički sistem nedemokratskim.

Kao delioci pravde, sudije imaju veoma važnu ulogu za funkcionisanje demokratskog društva, kakvo je danas Srbija, sud je taj koji primenjujući zakone treba da otkloni sve sporove, poremećaje i nepravde u društvenim odnosima.

Sudijama je Ustavom i zakonom ukazano veliko poverenje, i iz tog razloga izuzetno je važno da sudije taj posao obavljaju na najbolji, najdostojanstveniji i najkompetentniji način, da to budu najkompetentniji, najbolji i najdostojniji kandidati, osobe visokog integriteta i moralnih osobina.

Pored toga što se podrazumeva da je naše sudstvo, zapravo, naše sudstvo ne podrazumeva se, već jeste, i nezavisno i nepristrasno u odnosu na sve uticaje, potrebno je da bude i efikasno.

Nažalost, sudije su često preopterećene. Sve je veći broj predmeta, pa se nameće i pitanje njihove efikasnosti. U svom radu posebno su opterećene sudije prekršajnih sudova, kojih je 44 na teritoriji Republike Srbije.

Kolega Toma Fila, kao ovlašćeni predstavnik je govorio o jednoj fazi sunovrata srpskog pravosuđa, ja neću o tome, samo želim da dodam još jedan događaj, događaj, koji je bio poguban po naše pravosuđe, desio se 2009. godine, prilikom reizbora sudija i tužilaca, o tome smo mnogo puta do sada govorili.

Ovaj nezakonit proces doveo je u pitanje princip nezavisnosti sudstva i samostalnosti Tužilaštva. U samo dva dana u decembru 2009. godine, bez posla je ostalo, gotovo, 1000 sudija i tužilaca, mimo procedure koja je predviđena zakonom i bez ikakvog prava na žalbu.

Glavni osnov prilikom reizbora bila je stranačka pripadnost i u zavisnosti od toga procenjivalo se ko je podoban, a ko nije podoban. Ovaj reizbor koštao je Srbiju 44 miliona evra. Mnogim građanima produžio već preduge sporove, i što je možda najgore, poljuljao veru u nezavisno pravosuđe.

Ugled našeg pravosuđa urušen je i na međunarodnom planu, a ova dešavanja su mnoge sudije i tužioce koštala i zdravlja, neke nažalost, i života.

Sad onaj deo koji je za nas iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije veoma interesantan, a tiče se Izveštaja Evropske komisije kada je reč o pravosuđu u Srbiji, tiče se onoga šta nam poručuju evropski parlamentarci kada je reč o procesima i pravosuđu u Srbiji.

Dakle, prema Izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu Republika Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti, tu nas navodno ohrabruju i govore pozitivno, a onda kažu da je odložena ustavna reforma pravosuđa za period posle izveštaja. Ta ustavna reforma će biti sprovedena nakon parlamentarnih izbora i rok za promenu Ustava, u onom delu koji se odnosi na sudstvo i tužilaštvo je kraj 2021. godine, koliko je meni poznato. Dakle, ova konstatacija ne stoji.

Takođe, po ovom Izveštaju kažu – veliki je politički uticaj na provosuđe što izaziva veliku zabrinutost. Ja ne znam ko vrši uticaj i pritisak na pravosuđe, da li evropski parlamentarci svojim stavovima i svojim izveštajem, direktno mešajući se u neke procese koji su završeni, u neke procese koji su u toku ili to činimo mi ovde u Srbiji, konkretno mi, narodni poslanici, ili predstavnici izvršne vlasti.

Dakle, to direktno čine evropski parlamentarci. Ali, kada već čine onda treba da saopšte istinu. Kada pominju nekakve fabrikovane afere, neka se sete, onako usput bar, i Mauricijusa i Hon Konga, pa, neka malko govore i o tome.

Po ovom izveštaju, kaže, veliki broj zaostalih izvršnih predmeta i kažu - korupcija i dalje predstavlja veliki problem i razlog za brigu. Ne moraju oni da brinu tu brigu, sasvim dovoljno i dobro to radi predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, jednom sinergijom, praktičnim delovanjem i normativnim aktima. Praktičnim delovanjem tako što je definisano da jedan od ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije jeste odlučna, neselektivna, kontinuirana borba protiv kriminala i korupcije. Vlada pokazuje delima i ne rečima, ne samo rečima, već delima, da se konkretno zalaže za to. Sve ono što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu je ozbiljan udarac organizovanom kriminalu i korupciji. Nadležni organi, nadležne institucije će, ubeđeni smo mi iz poslaničke grupe SPS nastaviti da deluje u tom pravcu. Imaju svakako, našu punu podršku.

Što se tiče Narodne skupštine Republike Srbije kada kažem sinergija praktičnog i normativnog delovanja, mislim na zakon koji smo nedavno usvojili, a to je Zakon o poreklu korupcije, koji vidim da je uzburkao kritičare koji verovatno imaju razlog da budu nervozni, i koji verovatno imaju razlog da kažu da je to način da se ova vladajuća koalicija politički obračuna sa političkim neistomišljenicima, što naravno nije tačno.

Ako predsednik republike kaže – ja sam spreman prvi da budem predmet provere, ako poslanici kažu, da smo mi svi spremni da budemo predmet provere, čemu gospodo nervoza? Da nije nervoza zbog Mauricijusa, da nije nervoza zbog Hon Konga, da nije nervoza zbog svih ovih preostalih računa o kojima mediji danima pišu, podstaknuti činjenicama i podstaknuti veoma preciznim i jasnim podacima.

Preporuka je u narednom periodu da Srbija treba da ojača nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, uključujući izmene i dopune ustavnih i zakonodavnih odredaba, itd. To je sve ono što Republika Srbija i radi.

Dakle, mi smo kao najviši organ zakonodavne vlasti veoma posvećeni, veoma odgovorno, ozbiljno i posvećeno radimo svoj posao i upravo pružamo punu podršku da imamo efikasan pravosudni sistem, daleko efikasniji od onog koji je otpustio hiljadu sudija u jednom danu.

Tema koja je važna, a važna je zarad srpske javnosti, maločas je o tome govorio gospodin Fila, ja neću govoriti na način na koji je on govorio, ali moram da spomenem Haški tribunal, kad već govorimo o Evropi, kad već govorimo o svemu tome, hajde da spomenemo i Haški tribunal.

Haški tribunal nije ispunio svrhu svog postojanja i nije ispunio onaj zadatak koji je imao, a to je pomirenje. Naprotiv, napravio je produbljivao svojim postupcima i svojim radom još veće sukobe, zaoštravao odnose i Srbija je u čitavom tom procesu najgore prošla, što po broju godina na koliko su osuđeni srpski građani koji su bili u postupcima, što nažalost, po broju preminulih koji su se nalazili u postupcima.

Znate, Haški tribunal se nije rukovodio pravdom, već je unapred definisao Srbiju kao nekoga ko je odgovoran za sve zločine koji su počinjeni na prostoru bivše SFRJ. Međunarodno pravo mora da važi podjednako za sve, ne može za nekoga manje za nekoga više. Srbija je pokazala spremnost za saradnju i mislim da Srbija zaslužuje samo jedno, a to je ono na čemu insistiramo, istina i pravda, ništa drugo.

Dakle, pravo i pravda nisu bili ključni principi kojima se rukovodio Haški tribunal, pao je na onom osnovnom testu, a to je test pomirenja. Nije uspeo da realizuje zadatak zbog kojeg je osnovan od strane Generalne skupštine Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ja sam i tokom neke sinoćne emisije rekao da u odnosu na ostvarivanje pravde za mnogobrojne srpske žrtve može se opisati samo jednom rečju, a to je groteskno. I to nije reč koju sam ja upotrebio, tu reč je upotrebio sudija Fausto Pokar, bivši predsednik suda za presudu Žalbenog veća u predmetu okrivljenih Gotovine i Markača.

Dakle, srpska i međunarodna javnost moraju biti upoznati sa radom Haškog tribunala, sa postupcima Haškog tribunala, kako se zlodela nikada više ne bi amnestirala i veličala, jer postoji mogućnost da ukoliko se to desi takve stvari, nažalost, budu ponovljene u periodu koji je pred nama.

Vrlo interesantno je to da Haški tribunal nikada u svojoj optužnici nije spominjao „žutu kuću“, apsolutno nikada. Srpska javnost je veoma zainteresovana za proces protiv bivših pripadnika OVK i bivših pripadnika UČK, posebno kada je reč o Hašimu Tačiju.

Ja sam iskoristio poslaničko pravo i poslaničku mogućnost, shodno Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije i postavio i pitanje ministarki pravde – na koji način mi možemo da pomognemo da zaštitimo svedoke i da pomognemo u sakupljanju i prikupljanju dokumentacije koja će pomoći, da nam se ne bi desio slučaj Haradinaj kada su svedoci ubijani, kada su nestajali. Nije to moja konstatacija, to je konstatacija sudskog veća, to je konstatacija pre svega sudskog veća koje je to potvrdilo.

Kada govorimo o „žutoj kući“, vidim da se sada pokušava na neki način demistifikovati ova priča kako je navodno izmišljena. Vidim da neki advokat Gaši najavljuje optužbu protiv Dika Martija zbog nelegalnog boravka u toj kući. A ja želim da vam vrlo precizno, neću improvizovati, izjavu tadašnjeg bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, koji kaže – ovde su na tragu zločina Ramuša Haradinaja došli Barajbar, haški istražitelj Patrik Lopez, novinar Entoni Montgomeri, pronašli su dokaze koji su ukazivali na zločine i domaćin je imao šuplju priču o zaklanim životinjama. Utvrdilo se da je krv ljudska i mi smo tada imali saznanja, Lopez nam je dao kompletnu foto-dokumentaciju, imali smo izjave brojnih svedoka, ispostavilo se da se lekovi, čije su kutije pronađene daju pacijentima za opuštanje mišića i da se koriste za transplantaciju organa, zatvorenici su znali kad im se bliži kraj.

Citiram dalje. Vukčević priča da je otišao u Tiranu, rekao da ima saznanja i tražio iskopavanje na 12 lokacija, na šta se nije pristalo. Zašto se nije pristalo i zašto „žuta kuća“ nije nikada bila deo optužnice kada govorimo o Haškom tribunalu?

Želim da ukažem na još jednu stvar. Srbija, kada je reč o regionu, vodi vrlo jasnu i preciznu, jasno definisanu politiku. Dakle, ne meša se u unutrašnja pitanja drugih država, ali, dozvolite, ovo što ću reći nije mešanje u unutrašnje pitanje drugih država, jer ako se u našoj susednoj, mi sa Crnom Gorom želimo najbolje moguće odnose, ne mešamo se u to ko će biti na vlasti u Crnoj Gori, ali nas veoma interesuju prava i slobode naših sugrađana, naših Srba, kojih ima 29%, ja verujem daleko više, videćemo nakon popisa, interesuje nas imovina i status Srpske pravoslavne crkve i to nam pravo ne može oduzeti ni jedna međunarodna konvencija. E, u toj Crnoj Gori se pojavio neki političar Dritan Abazović, sa četiri poslanika, koji ima pravo da kaže da svako ko ne misli da je počinjen genocid u Srebrenici ne može da obavlja državnu funkciju.

Gospodine Martinoviću, pošto Toma Fila nije tu, vi ste eminentan pravnik, vi ćete mi pomoći i reći ćete samo da li sam u pravu. Dakle, kada govorimo o Srebrenici, ovde treba razdvojiti politički od onog pravnog dela. Pravni pristup jeste da je zločin bio i ovaj parlament je jedini parlament u regionu koji je usvojio rezoluciju, i to je bila naša međunarodna, moralna obaveza, naš iskorak ka pomirenju, izrazili smo saučešće porodicama i pokazali odlučnost da se ovakve stvari više nikada ne ponove.

Ali, zašto kažem da treba razdvojiti pravni od političkog dela? Pravni deo kaže da nisu, dakle nije genocid, jer nisu ispunjeni elementi genocida koji su propisani Konvencijom o genocidu, čini mi se, iz 1946. godine. Mislim da ona najviše pogađa Jevreje, ispravite me ako grešim.

Dakle, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti. Srbi su između zločina u „Oluji“ i zločina u Srebrenici, razlika je samo nekoliko nedelja, da ne bi sud utvrdio da je u „Oluji“ utvrđen genocid, govori se o Srebrenici. Zašto te stvari nisu primenjene kada je reč o „Oluji“? To nije genocid?

Sa druge strane, pre nekoliko večeri sam razgovarao sa kolegom iz crnogorskog parlamenta, koji je poslanik u crnogorskom parlamentu, a vi znate kako su u prethodnom periodu poslanici koji su dolazili sa srpskih lista prolazili u crnogorskom parlamentu, hapšeni, produžavano im vreme boravka u pritvoru, on mi je rekao i zamolio me da spomenem samo jednu stvar – selo Velika u Crnoj Gori, i da spomenem datum – 28. jun 1944. godine, princ Eugen i Skenderbegova divizija i koliko je tada ljudi pobijeno i zaklano – oko 500. Nikada nije Crna Gora to utvrdila i nikada se nije poklonila žrtvama.

Murina, bombardovanje, troje dece - Miroslav, Olivera i Julija, deca koja su iz Prištine pobegla zbog bombardovanja u Crnu Goru su nastradala. Poklonio im se predsednik Republike Srbije i pomenuo ih Aleksandar Vučić, Crna Gora nikada.

Mi ćemo, naravno, kao poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Želim veoma kratko da zahvalim gospodinu Martinoviću i nisam slučajno pomenuo njega, već kao čoveka koji je vrstan pravnik i znam da odlično poznaje istoriju i da je o ovim činjenicama govorio u parlamentu i smatrao sam za shodno da je važno da zajednički pokušamo da započnemo, da zaokružimo ovu priču. U potpunosti se slažem sa vama. Pravda i istina je nešto na čemu insistiramo. Ni gospodin Martinović, ni ja, niti bilo ko u ovoj sali, potpuno sam ubeđen, ne želi da opravda ni jedan zločin. Svako ko je počinio zločin nije nevin i za taj zločin mora i treba da odgovara.

Slažem se u potpunosti da postoje politički inspiratori i to treba definisati i do njih treba doći i iz ove kolektivne tragedije, i sa tim sam u potpunosti saglasan, svi treba da izvučemo pouke, a pouka treba da bude međusobno razumevanje, da prevaziđemo razlike, da radimo zajedno, mir, stabilnost, prosperitet, ekonomska saradnja i ono što je, između ostalog, predsednik Srbije, tokom Kovida, vrlo jasno rekao – mnogo smo mi mali u regionu pojedinačno da bi nešto uradili pojedinačno i da bi loše govorili jedni o drugima, jer naslonjeni smo jedni na druge. Dakle, jednim glasom pred EU i Brisel i svetske sile. Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.