Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, koliko je nama poznato danas će biti održana sednica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta kojim predsedava Dejvid Mekalister. Na toj sednici će biti razmatrani amandmani na Izveštaj gospodina Bilčika, a sednica na kojoj će se odlučivati o kompletnom izveštaju biće održana krajem marta meseca.

Moje pitanje je upućeno vama i reći ću iz kog razloga. Pitanje, konkretno, glasi – da li postoji mogućnost da, nakon današnje sednice, u nekom doglednom vremenskom periodu, ali je važno da to bude pre početka međustranačkog dijaloga, jer mi, kako ste vi sami najavljivali, početkom marta treba da započnemo međustranački dijalog, čiji je inicijator, između ostalog, Evropski parlament i Dejvid Mekalister, dobijemo Predlog izveštaja gospodina Bilčika sa usvojenim amandmanima?

Znamo mi da oni za nas nisu obavezujući. Uobičajeno je za nas da imamo dvostruku praksu i dvostruke aršine, ali želimo da analiziramo taj izveštaj i da na osnovu tog izveštaja zauzmemo određene stavove i odnos kakav ćemo imati tokom samog dijaloga.

Mi sve vreme slušamo, jedan deo opozicije ima jednu platformu, drugi deo opozicije ima drugu platformu. Dozvolite, želimo i mi unutar poslaničke grupe da analiziramo ono što rade evropski parlamentarci i da shodno tome imamo našu platformu.

Ako je tačno, ne želimo o tome da se informišemo putem medija. Ali, ako je tačno ono što se tokom jučerašnjeg dana moglo čuti u medijima, Za nas su, gospodine predsedniče, brojna otvorena pitanja. Ovde se govori o dve države kada je reč o Briselskom sporazumu. Nama nije poznato da Briselski sporazum podrazumeva dve države, već normalizaciju odnosa i jednu državu koja je međunarodno priznata.

Opet se govori o slobodi medija i funkcionerskoj kampanji. O slobodi medija, sloboda izražava, sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija dana jeste. Vrlo je interesantno, mi smo o tome govori sa evropskim parlamentarcima da po ko zna koji put govore o slobodi medija danas, a nisu se setili da o tome govore 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i ozbiljnu zabrinutost izrazila kada je reč o slobodi medija.

Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, vrlo interesantno da o tome govore danas, a nisu o tome govorili od 2012. godine. Ponovo se govori o izborima. Kaže se da nismo u izbornoj godini mogli da usvajamo izborne zakone. Čekajte, da li mi bolujemo od amnezije, mi koji smo učestvovali u međustranačkom dijalogu?

Evropski parlamentarci su inicirali zajedno sa nevladinim sektorom, neka me isprave učesnici međustranačkog dijaloga, da izmenimo konkretno u parlamentu u izbornoj godini četiri ili pet zakonskih predloga koji se tiču izbornog zakonodavstva. To što smo cenzus smanjili sa 5 na 3%, samo smo želeli reprezentativni uzorak javnog mnjenja u parlamentu i da politiku sa ulice vratimo u parlament.

Kada već govore o Narodnoj skupštini Republike Srbije, gospodine predsedniče, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima, a parlament je glas naroda. Ne dozvoljavamo više, apsolutno nikome, da spočitava nekakvu političku kulturu ili kako mi ne poznajemo termin političke kulture u parlamentu, jer na taj način degradiraju i devalviraju i rad parlamenta, ali i potcenjuju građane Srbije.

Kažu – nekakve kozmetičke promene. Mi smo implementirali sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije. Kažu - pritisak na parlamentarce koji dolaze iz opozicionih redova. Na koji to pritisak misle? Na teror i tirade koje smo mi trpeli ovde u parlamentu, slušajući to na njihovom jeziku? Na insinuacije? Pritisak na pravosuđe i na lažne optužbe? Da li na to konkretno misle? Postavlja se pitanje po ko zna koji put, šta bi se desilo da predstavnici Srpske liste, kojima čestitam, osvojili su deset poslaničkih mandata, tako govore u Prištini? Da li bi izazvalo negodovanja i na koji način bi se odreagovalo na njihov govor?

Nismo mi apsolutno ni jednog trenutka govorili ništa loše ni o jednom evropskom parlamentarcu, niti ste vi kao predsednik parlamenta bilo koga diskvalifikovali iz razgovara, ali smo insistirali samo na jednom, a to je objektivan i nepristrasan pristup i da se ne svrstavaju na bilo koju stranu opozicije.

Postavlja se pitanje – ko je izvestilac za Srbiju, Bilčik ili Kramon, pošto neki više citiraju gospođu Kramon? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Popović, gospodine Mali i poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Popović nadam se da nećete zameriti, ali pre nego što pređem na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i važan zakonski predlog, dozvolićete mi da iskoristim prisustvo ministra finansija, jer potpuno je logično, ovaj zakon jeste vezan za Ministarstvo pravde, jer po prvi put utvrđujemo institut i ustanovljavamo institut porekla imovine u pravni sistem Srbije. Isto tako je važan i za poreski postupak i bilo je logično da ministar finansija bude prisutan.

Nadam se da mi ni kolege, a ni vi, a ni predsedavajući neće izreći opomenu i neće zameriti, ako u ovom uvodnom izlaganju najpre čestitam ministru finansija i Vladi Republike Srbije na jednom kontinuiranom odgovornom i ozbiljnom odnosu prema građanima Srbije, prema privredi u periodu pandemije koja je izazvana Kovidom – 19. Mislim na treći paket mera koji je najavljen i koji je usmeren ka građanima, koji je usmeren ka privredi, koji je usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, ali ovoga puta i velikim preduzećima.

Do sada, podsetiću, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara, što je šest milijardi evra ili 12,7% BDP-a. Ne znam da li postoji država u svetu koja je prihvatila veći teret krize na sebe. Uspeli smo da izbegnemo onaj najcrnji scenario, imamo najveću stopu privrednog rasta, odnosno stopu pada i mislim da su mere usmerene u najboljem mogućem pravcu, a to je da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, životni standard građana, egzistencija građana, ali i da se pomogne privreda, privatni sektor, kao što sam rekao, mikro, mala, srednja preduzeća ovim trećim paketom i velika preduzeća.

Dakle, Vlada Republike Srbije nastavlja da vodi jednu ekonomsko socijalno odgovornu politiku u čijem središtu pre svega jeste čovek, ali u čijem središtu jeste i privreda, jer i država živi od privrede i država živi od poreza i dažbina koje ubira upravo od privatnog sektora.

Želeo sam da iskoristim, ministre, vaše prisustvo i da kažem da je Srbija u 2021. godini ušla jaka i ekonomski stabilna i sa potpunim uverenjem da će realizovati ono kako su neki definisali, nerealnu i visoku stopu rasta BDP-a od 6%. I, ma šta govorili kritičari, ali Srbija je jedina država koja je u proteklom vremenskom periodu od trenutka pandemije do danas uspela da podigne plate i penzije, plate u javnom sektoru, uspela da izdvoji 100 evra za svakog punoletnog građanina.

Iako smo kritikovani od onih, kako da kažemo, stručnih krugova, nezavisnih regulatornih tela koji su navikli da sede u udobnim foteljama i da se bave analizama, uspela da izdvoji, najpre četiri hiljade, pa pet hiljada dinara za penzionera, 10 hiljada za zdravstvene radnike, a ovaj novi paket mera, treći paket mera koji pohvaljujem i smatram odgovornim odnosom, upravo se odnosi na milion i po preduzetnika, odnosi se na novčanu pomoć od 250 milijardi dinara za građane, odnosi se na penzionere, uz tih 60 još dodatnih 50 evra, 1,7 miliona evra penzionera, odnosi se na gradske hotele, odnosi se na sektor prevoznika putnika, drumskog saobraćaja, autobuskih stanica, što smatramo da je od velike važnosti i značaja.

Sve ovo, ministre ispravite me ako grešim, dobilo je pohvalu MMF-a, dobilo je pohvalu i Svetske banke. Prosto ovo naglašavam da ne budem, kada smo govorili od onih, ako se sećate 100 evra punoletnim građanima, pa kada smo razgovarali sa gospodinom Petrovićem koji je uporno tvrdio da Evropska banka, Investiciona banka i Međunarodna organizacija rada nisu pohvalile tu meru i nisu ukazale da ta mera vodi ka siromaštvu.

Mi smo mu jasno rekli - pa definitivno, shodno vašoj konstataciji, vi ste protiv siromaštva. Da rezimiram, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i oni ne razumeju ono što jeste živa politika. Ja sam im postavio samo jedno konkretno pitanje i sa time završavam ovim uvodnim delom - gospodine Petroviću, kako su se osećali vaši zaposleni koji su sačinili ovaj izveštaj o kojem smo mi pričali, kada su uzeli tih sto evra kao punoletni građani? Dakle, niste uspeli da ubedite vaše zaposlene da to nije dobra mere, a želite da ubedite građane Srbije.

Postoji i onaj deo kritičara, sada se vraćam na zakonski predlog, oprostite što sam na kratko samo napravio osvrt. Postoje oni kritičari koji predstavljaju taj deo elitne opozicije za koje je malo i 60, i 50, i 100 evra. Oni su verovatno navikli na znatno veće cifre.

Zakon o kojem danas govorimo je potpuno jasan. Poreklo imovine ne možete da dokažete, morate krivično da odgovarate, ali postoje i oni koji poreklo imovine nisu stekli na nelegalan i nelegitiman način, a ne mogu da dokažu njegovo poreklo. Morate da platite porez, poseban oblik poreza. Dobro je da je to visoka stopa poreza, jer ona će da motiviše one koji su to učinili da pribave ono što je neophodno kako bi dokazali poreklo imovine.

Mislim da zakonski predlog o kojem danas govorimo je zapravo još jedna potvrda političke volje, posebno naglašavam političke volje, jer u izveštaju Evropske komisije, vrlo često slušamo kako nema političke volje Vlade Republike Srbije. Ja ponovo naglašavam, jasna potvrda političke volje Vlade Republike Srbije da nastavi jednu efikasnu, odlučnu, kontinuiranu i neselektivnu borbu protiv korupcije.

Veoma je važno za Srbiju, veoma je važno za građane Srbije ono što Vlada radi, a to je prvi cilj nulti stepen tolerancije kada govorimo o korupciji sa jedne strane, a sa druge strane jednom, rekao bih, sinergijom praktično i normativno se nastavlja borba protiv korupcije.

Ovaj zakonski predlog, kao što je rečeno u uvodnom izlaganju, je usvojen krajem februara prošle godine i ostavljeno je otprilike godinu dana. Njegova primena počinje 12. marta, ali je ostavljeno godinu dana da se prilagode institucije, da se izvrše one neophodne obuke, da se urade određeni podzakonski akti, jer mi ovde govorimo o jednom novom poreskom modelu, jednoj novoj kategoriji poreskih obveznika i to je bilo potpuno logično.

Sa druge strane, znate, kada slušamo ove kritičare koji kažu da ovaj zakon predstavlja prostor da se gone politički neistomišljenici. To je politički populizam koji treba da dovede do jeftinih političkih poena i to je politički marketing. To je u neku ruku i razumljivo, ali nije ovde reč o selektivnim metama. Nema ovde selektivnih meta ako predsednik Republike kaže da želi da bude prvi predmet provere, gospodin Marković je maločas govorio, svako od nas kaže da želi da bude predmet provere, pa čemu onda strah od ovih koji kritikuju ovakav zakonski predlog osim ukoliko postoji nešto što mi ne znamo, nešto što je skriveno.

Šta je to što im smeta? Smeta im uređena i pravna država u kojoj će funkcionisati institucije sistema?

Šta je to što im smeta? Što niko nije iznad zakona i niko, ali apsolutno niko nije jači od države i što će konačno biti demistifikovana i ogoljena ona politika mržnje koja je sve vreme pokušala da fabrikuje navodne afere kako bi došli do političkih poena. E, na sve to ćemo konačno institucionalno kroz ovaj zakonski predlog, nadam se, staviti tačku.

Inače, izmene i dopune zakona o kojima danas govorimo mi, pre svega, shvatamo kao jasnije definisanje određenih odredaba usled nedostataka koji su uočeni tokom izrade podzakonskih akata, kako bi ovaj zakon bio primenjiv od 12. marta i zarad poštovanja pravne sigurnosti građana i jednakosti svih pred zakonom.

Suština izmene koja se predlaže jeste, recimo, zamena pojma: „nezakonito stečena imovina“ pojmom: „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije na ovaj način smatra da se eliminiše pogrešno tumačenje i precizira kvalifikacija imovine fizičkog lica koja ne treba apriori da bude prihvaćena kao imovina stečena nezakonito, niti iz nekog krivičnog dela, ali svakako da poreklo ove imovine mora i treba da bude utvrđeno. Dakle, ovaj zakon je upravo utvrdio efikasnije mehanizme za utvrđivanje porekla imovine, a time i za naplatu posebnog poreza na tu imovinu.

Osvrnuo bih se na značaj ovog zakonskog predloga jer, kao što sam rekao o uvodnom izlaganju, ovde imamo utvrđivanje i ustanovljen je po prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije institut utvrđivanja porekla imovine i obaveze plaćanja posebnog poreza. Kao poslanički klub koji se zalaže, pre svega, ideološki za socijalnu pravdu, za socijalno pravedno društvo, za život od svoga rada, naročito smatramo da je važno da se utvrdi poreklo imovine svakoga i nemamo apsolutno nikakav problem, neka se krene od političara. Kritičari su govorili – pa, zašto nema devedesetih? Ne plašimo se mi ni devedesetih ako je to moguće. Neka se ispita poreklo imovine i devedesetih, apsolutno nemamo ništa protiv.

Naravno, ovo pitanje je mnogo puta postavljeno u Srbiji, a posebno je postavljeno u periodu posle 2000. godine, u periodu tranzicije, kada smo imali mnogo malo bogatih, a mnogo siromašnih i kada smo imali ljude koji su imali nesrazmernu imovinu njihovom ekonomskom i socijalnom statusu. Naravno da su građani sa punim pravom postavljali pitanje odakle, kako, na koji način. Ne želimo mi nikoga unapred da osudimo, ne želimo mi nikoga unapred da optužujemo, ali za svaku uređenu i pravnu demokratsku državu veoma je važno da se zna poreklo bilo čije i svake imovine i da se na tu imovinu plati porez. Time se postiže jednakost svih pred zakonom.

S druge strane, mi verujemo da će posebne jedinice u poreskoj upravi, koje su imale godinu dana da se osposobe, pokazati spremnost i sposobnost za primenu ovog zakona. Postavljalo se pitanje od određenog broja kritičara da li je to dovoljan broj? Pa, mislim da je taj broj definisan shodno evropskim modelima. Ali, ukoliko nije dovoljan, uvek postoji mogućnost da se taj broj ljudi koji će raditi na tom poslu poveća.

I na službenike se odnosi jedna od izmena zakona kojom se utvrđuje zakonska obaveza da se podaci do kojih se dođe čuvaju kao tajni podaci. Smatramo da je i ovo veoma važno kako se ne bi zloupotrebljavali podaci o imovini i neko unapred javno medijski osuđivao, a njegova imovina unapred dobijala negativnu konotaciju i kvalifikaciju.

Pri tome, ovaj zakon predviđa i drugu stvar koja štiti pravnu državu, a to je odredba kojom se predviđa da poreska uprava prilikom utvrđivanja porekla imovine ustanovljava, na osnovu postojećih poreskih evidencija, na koji način je stečena imovina i, ukoliko se utvrdi da je imovina stečena na nezakonit način, prema vlasniku i toj imovini se postupa u skladu sa ovim zakonom i drugim shodnim zakonima, shodnim propisima koji se primenjuju.

Ono što je za svaku demokratsku i pravnu državu važno, jeste da procedure budu takve da se ne narušava ustavno prao ni jednog građanina, ali takođe i da se ne dozvoli da se baci senka na ono što država želi da postigne ovim zakonskim predlogom, a to je da se uvede red u poresku politiku, ali i da se afirmišu tekovine pravne države koja vodi računa o svim aspektima društva. Dakle, država ne sme da dozvoli da se neko bogati na nezakonit i neregularan način, protivpravno, a da to niko ne registruje i ne sankcioniše. U tom smislu mi vidimo suštinu zakonskog predloga o kojem danas govorimo.

Zakonom je, što je takođe važno po mišljenju poslaničke grupe SPS, utvrđena dvostepenost u dokazivanju porekla imovine. Dakle, najpre poreska uprava ima obavezu da dokaže da je lice u roku od tri godine steklo imovinu u protivvrednosti od 150.000 evra, odnosno dinarskoj protivvrednosti, a onda fizičko lice, vlasnik te imovine mora u određenom postupku da dokaže da je tu imovinu steklo na regularan i na zakonit način. Na ovaj način se greške u postupku, po našem mišljenju, svode na najmanju moguću meru, što je za pravnu sigurnost građana izuzetno važno.

Takođe, poreska uprava ima zakonsku obavezu da, ukoliko utvrdi da je imovina stečena ne nezakonito, da je stečena na neregularan način, da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv vlasnika takve imovine, što podrazumeva i krivičnu odgovornost tog vlasnika. Dakle, potpuno je jasno, i to je stav poslaničke grupe SPS, da je ovakav zakonski predlog bio neophodan i potreban pravnom sistemu Srbije.

Da se razumemo, ne može se sva imovina za koju vlasnik nema dokaz o poreklu uvek smatrati imovinom koja je stečena na neregularan i na nelegitiman i na nezakonit način. Dakle, ne može se sva imovina smatrati da je stečena na neregularan i na nezakonit način, ali ukoliko je ona veća od zakonom utvrđene visine, na nju se po ovom zakonu plaća porez i to, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, po posebnoj stopi. Dobro je da je ta stopa visoka, smatramo da je to u potpunosti opravdano jer će motivisati ta lica da iznađu način da dokažu da su na legitiman način stekli tu imovinu.

Ovaj zakon svojim mehanizmima omogućava i bolju vidljivost svake imovine i naplatu poreza na tu imovinu, kao što sam rekao. Istovremeno, treba da podstakne sve vlasnike da izvršavaju svoje poreske obaveze. Dakle, možemo reći da ovaj zakon podstiče i ukupnu poresku disciplinu države i zato sam na početku rekao da je važno prisustvo danas i ministra finansija Siniše Malog.

Verujemo da će primena ovog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o kojima danas govorimo, dati odgovore na brojna pitanja koja su se do sada postavljala, razrešiti brojne dileme i omogućiti pravedniji odnos prema oporezivanju imovine. Uostalom, nakon početka primene, ako se i uoče nekakvi problemi, ovaj zakon se svakako može izmeniti, dopuniti kroz zakonske procedure, jer zakonske procedure tome i služe. Zakoni su tu da se menjaju, ali da se menjaju uvek u interesu da se obezbedi i sačuva pravna sigurnost građana.

Na samom kraju, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, naravno, u Danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog, kao i sporazume o kojima, nažalost, nisam imao vremena da govorim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine predsedniče, moje pitanje je upućeno vama i molim vas da ukoliko ste u mogućnosti, kao i do sada odgovorite odmah na to pitanje, jer mislim da je važno, pre svega, zbog javnosti, jer u medijima svi možemo tokom proteklih dana videti različite natpise i tekstove različitih sadržaja, a istinu, upravo treba da čujemo ovde u parlamentu.

Reč je, naime, o međustranačkom dijalogu. Mislim da je važno da upravo tu istinu čujemo ovde iz parlamenta, jer parlament je institucija sistema u koji se vodi takva vrsta razgovora i u koji će se voditi takva vrsta razgovora.

Ja sam o ovome govorio i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, gde je jedan od kopredsedavajućih, pored gospodina Orlića, bila i gospođa Tanja Fajon, predstavnik Evropskog parlamenta.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje termina, zapravo, od samog formata i teme dijaloga.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje samog formata i teme dijaloga. Obzirom da se 1. mart bliži i da treba da usledi druga faza međustranačkog dijaloga, ono što želim da vas pitam jeste da li ste sa gospodinom Mekalisterom definisali sam sadržaj dijaloga, jer od tog sadržaja dijaloga će zapravo i zavisiti koliko će biti uspešan međustranački dijalog?

S druge strane, kada je reč o opoziciji, pre svega onoj vanparlamentarnoj opoziciji, a mnogo ih je, mislim da je za opoziciju jako važno da pokušaju da iznađu zajednički imenitelj, da pokušaju da iznađu ono što su konkretni predlozi, ukoliko takvi predlozi i takve sugestije uopšte i postoje koje bi mogle da poprave izborne uslove. Stav koji smo do sada imali od jednog dela opozicije, 42 zahteva ili bojkot, prosto, nije prostor da se dođe do nekakvog dogovora i do nekakvog razgovora.

Mi smo odgovorno i ozbiljno pristupili kada je reč o međustranačkom dijalogu. Nismo ga posmatrali formalno i dekorativno. Želim još jednom da istaknem da ono što je bio rezultat prve faze međustranačkog dijaloga je više od 90% implementirano od perioda završetka međustranačkog dijaloga, kada je stav i evropskih parlamentaraca bio da je napravljen kvalitativan iskorak napred, koji vodi upravo ka demokratskom duhu.

Kada je reč o opoziciji, mislim da vlada jedna apsolutna konfuzija, i znam da je i vama teško, jer, prosto, ne možete nikoga ograničiti da učestvuje u dijalogu. U opoziciji jedan ne želi da učestvuje sa predstavnicima evropskog parlamenta. Postoji deo opozicije koji ne želi sa antibojkotašima. Ima jedan deo opozicije koji ne želi da učestvuje sa onima koji su učestvovali na izborima. Jedan deo opozicije sebe smatra elitnim delom opozicije. Sada se javio i jedan deo opozicije koji smatra da i vi ne treba da budete kopredsedavajući, jer ste deo vlasti, pa se postavlja pitanje sa kime bi oni, zapravo, želeli da razgovaraju?

U javnosti evo i danas, u medijima i danas imamo nekakve natpise da su izašle određene platformom razgovora od strane opozicije, a moje sledeće pitanje je da li ste te platforme vi uopšte dobili, da li ste imali prilike da ih sagledate, jer krajnje je neozbiljan stav tog dela opozicije da opet o međustranačkom dijalogu razgovaramo, do sada je bilo u hotelskim lobijima, a izgleda da ćemo to sada činiti putem medija?

Treće pitanje. Nedavno sam u jednom od dnevnih listova pročitao naslov da ste započeli razgovore sa predstavnicima opozicije. Ja znam da niste, da ste samo primili jednog predstavnika jedne političke opcije, koji su želeli da vam upute određenu inicijativu, što je legitimno pravo, a što je odgovoran i ozbiljan odnos vas kao predsednika parlamenta, bez obzira što su oni vanparlamentarna stranka.

Na kraju, ako neko iz opozicije misli da će rezultat ovog međustranačkog dijaloga biti nekakva prelazna vlada, koja treba da zameni Skupštinu, koja treba da zameni Vladu, onda apsolutno ne treba da započinjemo takvu vrstu međustranačkog dijaloga. Demokratija se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Ako se vladajuća koalicija ne plaši izbora, ne znam odakle potreba opoziciji i odakle razlog opoziciji da se plaši izbora? Pa, valjda im je stalo da što pre dođu na vlast.

Na samom kraju još jedna konstatacija. To je moje lično mišljenje, a evo i vi možete da potvrdite i to je provejavalo u medijskim naslovima i sadržajima, da ste vi nekoga diskvalifikovali u ovom dijalogu. Mišljenje poslaničke grupe SPS je da apsolutno niste nikoga diskvalifikovali, već samo preneli stav gospodinu Mekalisteru, najvećeg dela političkih stranaka koji je učestvovao u dijalogu, a to je objektivnost od strane evropskih parlamentaraca i da evropski parlamentarci ne budu pristrasni, da ne stanu na stranu jednog dela opozicije.

Na samom kraju još jedna rečenica, koristim priliku pošto se danas više neću javljati, u ime poslaničke grupe SPS da pozovem sve one koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom, da pozovem sva ona interno raseljena lica da 14. februara glasaju za Srpsku listu, jer ovde je reč o budućnosti, ovde je reč o opstanku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego započnem priču o sporazumima koji su danas tema današnjeg zasedanja, sporazumi koji imaju, kako ste rekli u uvodnom izlaganju i tu se u potpunosti slažem i praktični i politički značaj, dozvolite mi da iskoristim vaše prisustvo današnjem zasedanju i da ispred poslaničke grupe SPS još jednom iskažemo punu podršku vama, Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike na jednoj odlučnoj, ne selektivnoj i kontinuiranoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Poslanička grupa SPS, a mi smo o tome već govorili smatra da su naše bezbednosne strukture i MUP i BIA i Tužilaštvo za organizovani kriminal odradili odličan posao i verujemo kada kažete da će ta borba biti nastavljena. U tome svakako imate podršku poslaničke grupe SPS.

Ovo jeste ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Znate, u trenutku neposredno pred konstituisanje Narodne skupštine Republike Srbije i formiranja Vlade Republike Srbije, predsednik Republike je govorio o šest ključnih tačaka koje će biti sadržane u ekspozeu, zapravo koji će biti stubovi ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije i tada je rekao da je jedan od tih šest ključnih tačaka upravo borba protiv kriminala i korupcije. Tada se čulo od jednog dela opozicije da je to sezonska predstava predsednika Republike.

Na ovaj način Vlada Republike Srbije pokazuje delima a ne rečima da ovo nije sezonska predstava i da zapravo jedan od šest ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije upravo jeste organizovana borba protiv kriminala i korupcije.

Ovo svakako jeste i potvrda sposobnosti i spremnosti države da kod građana Srbije uliju jedan osećaj samopouzdanja da su građani bezbedni, da su građani sigurni i da, kao što je koleginica koja je predsednica Odbora za ustavna pitanja rekla, niko u Srbiji nije iznad zakona i niko ne može biti jači od države. U svemu tome, ponavljam još jednom, uvaženi ministre, imate punu podršku poslaničke grupe SPS.

Dakle, kao što sam rekao, danas su dva sporazuma, sporazumi koji govore o veoma važnim oblastima u uspostavljanju saradnje sa Kraljevinom Lesoto i Republikom Severnom Makedonijom, sporazumi koji imaju i praktični i politički značaj. Ključna reč za oba sporazuma upravo jeste saradnja, upravo jeste izgradnja boljih bilateralnih odnosa, dobrih odnosa sa državama, bez obzira na njihovu udaljenost i bez obzira na njihovu veličinu. Nije bitno da li je Lesoto velika ili mala država, ona je međunarodno priznata država i država koja je imala hrabrost kada je malo ko imao hrabrost da vrlo jasno i principijelno izađe sa stavom, odnosno da promeni svoj stav po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM i naravno da u znak te zahvalnosti mi pružamo punu podršku ovakvom sporazumu.

Naime, Sporazum između Republike Srbije i Kraljevine Lesoto u oblasti odbrane zaključen je i potpisan u Beogradu, u oktobru 2019. godine i on otvara put za dalju saradnju u bezbednosnoj politici, vojnoj, ekonomskoj saradnji, kao i u vojnom obrazovanju.

Iako ove dve zemlje odlikuje blisko prijateljstvo, o tome je već bilo reči, još iz vremena Josipa Broza Tita i Pokreta nesvrstanih, odnosi između Srbije i Lesota započeti su pre sticanja nezavisnosti Lesota koje se desilo 1966. godine. Dakle, zvanični diplomatski odnosi uspostavljeni su 1972. godine i u ovom periodu zaključeno je samo par sporazuma u oblasti naučne, tehničke saradnje, spoljnih poslova, poljoprivrede i šumarstva.

Kao što sam rekao, Kraljevina Lesoto je jedna od 18 država koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova i veoma smo zahvalni na bezuslovnoj podršci i očuvanju našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ali, obzirom da je došlo do promene vlasti u Kraljevini Lesoto, upravo treba nastaviti sa produbljivanjem saradnje i izgradnje novih odnosa u novim oblastima i pratiti, naravno, aktuelna politička dešavanja u ovoj državi.

Veliku zahvalnost izražavamo i povodom toga što je Lesoto na Generalnoj skupštini Interpola glasao protiv pokušaja prištinskih vlasti da se tzv. Kosovo učlani u tu međunarodnu organizaciju.

Pored navedenih sporazuma, naravno, zainteresovani smo i za unapređenje saradnje u brojnim drugim oblastima, kao što su obrazovanje i kultura. Strani studenti, o tome je govorio i kolega Zukorlić, su već desetinama godinama prisutni na univerzitetima u Srbiji, na kojima stiču diplome i iskustvo, sa kojima se vraćaju u svoje zemlje, kao najbolji promoteri našeg društva, ali i kulture, kulturnog nasleđa i tradicije.

Godinama unazad, dakle, sprovodi se projekat „Svet u Srbiji“, koji pruža studentima iz svih delova sveta da upoznaju našu zemlju, nauče naš jezik, stiču znanje na upravo našim visokoobrazovnim institucijama, odnosno fakultetima. Realizacija ovog programa kojim bi se obezbedile stipendije za studente iz Lesota koji bi studirali u Srbiji bio bi, po našem mišljenju, jedan dobar podsticaj za dalji razvoj saradnje.

Drugi sporazum koji je danas na dnevnom redu jeste Sporazum sa Severnom Makedonijom. I tu se u potpunosti slažem sa vašom konstatacijom kada kažete da migrantska kriza koja je započela 2011. godine, čiji je vrhunac bio 2015. godine, njen kraj se nažalost još uvek ne nazire. Velike sile i EU nemaju odgovor na migrantsku krizu i zato je u ovoj oblasti važna saradnja Srbije, posebno sa državama u regionu.

Što se tiče Severne Makedonije, od vremena raspada SFRJ pa do danas republika Severna Makedonija je jedina država od svih naših bivših republika sa kojom Srbija ima dobre odnose, koji nisu opterećeni nekim ratnim nasleđem.

Takođe, da podsetimo i na činjenicu da Severna Makedonija za vreme napada NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju nije dopustila da se njena teritorija koristi za vojne akcije usmerene ka našoj teritoriji, što je plod naših dobrih odnosa koje danas unapređujemo.

Nakon raspada Jugoslavije, kada su sve bivše republike formirale svoje države, bilateralni diplomatski odnosi između naše dve zemlje uspostavljeni su 1996. godine i ocenjeni su kao prijateljski i srdačni. Imamo dobre političke, bezbednosne, ekonomske odnose, a narodi dve zemlje sebe doživljavaju kao dobre prijatelje, zahvaljujući pre svega dugogodišnjoj tradiciji zajedničkog života.

Severna Makedonija je značajan trgovinski partner naše zemlje.

Imamo otvorenih i spornih pitanja kada su u pitanju odnosi naše dve zemlje, ali mi smo uvek bili za to da ih rešavamo kroz dijalog i kroz saradnju.

Rezultat dobrih odnosa su i brojne bilateralne i regionalne inicijative o sporazumima o saradnji u različitim oblastima. Tokom 2019. godine, recimo, ratifikovan je Sporazum između Srbije i Severne Makedonije kojim se uspostavlja integrisani granični prelaz Preševo-Tabanovce, čime je kontrola na ovom graničnom prelazu objedinjena, što omogućava brži prelazak granice teretnim vozilom i to je još jedan signal za ohrabrenje regionalne saradnje i robne razmene i bolju kontrolu.

Takođe, rezultat regionalne saradnje je i mini Šengen. To je svakako vizionarski projekat, vizionarski potez, kojim je dogovoreno da se omogući putovanje samo sa ličnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Takođe, postignut je i dogovor oko jedinstvenih radnih dozvola, međusobne pomoći kao što su elementarne nepogode i bržeg carinskog rada.

U poslednjih par godina cela Evropa se suočila sa jako važnim međunarodnim pitanjima, a to je pitanje migracione krize. O podacima kada je reč o migracionoj krizi govorio je maločas kolega iz Jedinstvene Srbije. Sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom o sprečavanju krijumčarenja migranata, o kome danas govorimo, ima poseban značaj, rekao bih i težinu, jer se i Srbija i Severna Makedonija nalaze na glavnoj migrantskoj ruti.

Ovaj prostor je za migrante često tranzitni ka zemljama EU. Migranti, nažalost, ne žele uvek da budu identifikovani i registrovani i pribegavaju ilegalnim prelascima sa jedne u drugu zemlje. Te ilegalne transporte migranata organizuju neki pojedinci, a sve češće su u pitanju i organizovane kriminalne grupe koje koriste ilegalne prelaze između Srbije i Severne Makedonije. Na taj način zarađuju novac od migranata i ne vodeći računa o tome da se radi o krivičnom delu.

Nažalost, migranti koji se na ilegalan način prebacuju iz Severne Makedonije iz drugih okolnih država u Srbiju, nisu registrovani, nisu u mogućnosti da koriste svoja migrantska prava.

Naša država je kao članica UN potpisala Konvenciju UN koje se odnose na azilante i migrante, što je uneto i u naše nacionalno zakonodavstvo, što upravo omogućava različite vidove socijalne podrške migrantima koji regularnim putem ulaze u našu državu.

Međutim, krijumčareni migranti sa ilegalnim putevima kreću kroz našu državu, a bilo je i više ekscesa i problema koje je naše domaće stanovište imalo upravo sa tom grupom migranata.

Srbija je zemlja koja razume probleme i motive migranata, ali isto tako ima obavezu da od eventualnih ekscesa zaštiti svoje građane i Srbija to uspešno čini. Poznato nam je iz medija više različitih problema koji su migranti izazvali.

S druge strane, većina migranata za koje je Srbija izgradila i opremila migrantske centre i omogućila integraciju sigurno poštuju odnos naše države prema njima.

Hteo bih da napomenem i to da je 2020. godina bila godina velikih izazova zbog pandemije, pre svega, korona virusa i da je naš sistem uspeo, nije izostavio migrante u smislu zaštite, već je postupio veoma odgovorno i veoma ozbiljno.

Na kraju želim da istaknem da je naš azilni sistem jedan od najorganizovanijih i jedan od najhumanijih u Evropi. Srbija je pokazala da je sigurnija od mnogih zemalja Evropske unije kada je u pitanju migrantska kriza. Zato je saradnja nadležnih organa Srbije i Severne Makedonije još jedan dragocen prostor za rešavanje pitanja krijumčarenja migranata, a po svemu sudeći ovaj problem nije jednostavan, niti će biti kratkog roka, kao što ste i rekli, za njegovo rešavanje. Zato je svaka aktivnost na praćenju i suzbijanju ilegalnih migrantskih ruta od velikog humanog, ali i bezbednosnog značaja za obe zemlje.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati oba sporazuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, poštovani predstavnici ministarstva, naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o socijalnim kartama, jer podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je da se unapredi jedno značajno područje društvenog života, a to je područje socijalne zaštite. Dakle, da se ustanovi efikasniji i kako ste i vi u uvodnom izlaganju naveli, pravedniji sistem sprovođenja mera socijalne zaštite.

U vezi s tim, najpre bih se osvrnuo na socijalnu funkciju države koja je važna za razvoj svakog demokratskog i socijalno-pravnog društva u kome svi treba da imaju jednake šanse i pristup svim uslugama države. U ovom slučaju govorimo o uslugama socijalne zaštite.

Obezbeđenje socijalno pravednog, humanog i zdravog društva je preduslov svakog napretka, ali, sa druge strane, to jeste ispit zrelosti jedne države. Zato svaka uređena država ozbiljno sagledava i gradi sistem socijalnih prava koji svim građanima i društvenim grupama omogućava i pristojan život, ali i prosperitet i bolji životni standard.

Srbija je država koja upravo svoj prosperitet vidi u boljem životu svojih građana i nastoji da gradi što pravedniji i što širi okvir za uspostavljanje socijalno pravednog društva. Pokazatelj toga jeste, između ostalog, i današnji zakonski predlog, odnosno zakonski predlog o kojem danas vodimo raspravu.

Socijalna politika Srbije je zasnovana na strateškim dokumentima različitih sektorskih politika koji zajedno čine jednu, rekao bih, razvojnu osnovu, odnosno osnovu društva. Socijalnu politiku bi mogli definisati i kao široku i raznoliku oblast javne politike, čiji je osnovni cilj da obezbedi upravo ekonomski održiv ali istovremeno i socijalno prihvatljiv nivo zaštite svih građana i osetljivih grupa od raznih vidova društvenih i individualnih štetnih efekata raznih vidova društvenih pojava i društvenih procesa.

Zadatak socijalne politike jeste da promoviše, po našem mišljenju, jednakost, društvenu koheziju i uključivanje, da doprinosi modelu ravnomernog socijalnog razvoja. Ona mora imati nediskriminatorski karakter, a kada su u pitanju ranjive grupe, kada su u pitanju nevidljive i socijalno osetljive grupe, primenjuje se i pravilo pozitivne diskriminacije, kao deo međunarodnih standarda kojima Srbija, između ostalog, i teži.

Sektor socijalne zaštite kao deo socijalne politike je taj koji preuzima odgovornost za odnos države prema ovim kategorijama stanovništva. Srbija, rekao bih, ima veliko iskustvo u oblasti socijalne zaštite, koja se bazirala upravo na principu obezbeđenja socijalne sigurnosti za svakog građanina, pogotovo u situacijama koje su uzrokovale teške posledice po socijalni status naših građana. Pomenuo bih samo nekoliko aspekata.

Prvi je tranzicija, odnosno proces privatizacije, drugi elementarne nepogode – poplave, požari, klizišta, ali, nažalost, i pandemija koja još uvek traje i koja je izazvana Kovidom 19.

Srbija kao država još uvek nije izašla iz tranzicije, mada je taj proces pri kraju, ali kao predstavnik poslaničke grupe SPS moram da podsetim da je posebno u prvoj deceniji ovog veka potpuno promenjena socijalna slika društva, upravo zbog talasa pljačkaške privatizacije čije se posledice i danas, nažalost, leče.

Sa svim tim izazovima pljačkaške privatizacije i brzog bogaćenja jednih, suočila se i ova i prethodne vlade u kontinuitetu od 2012. godine do danas, kao i sa velikim socijalnim i razvojnim izazovom i potrebom da se socijalna funkcija države pažljivije planira, ostvaruje na pravedniji način, vodeći računa pre svega o ekonomskim parametrima razvoja, sa jedne strane, jer socijalna prava se mogu ostvariti jedino ukoliko imate realne izvore za finansiranje, odnosno stabilne izvore finansiranja, a to se postiže razvojem realnog sektora.

Socijalni i ekonomski razvoj su međusobno uslovljene kategorije. Kako bi se u tome uspelo, neophodno je, dakle, da socijalnu politiku prati i efikasan sistem socijalne zaštite, koji mora biti institucionalno sposoban da efikasno i pravedno odgovori na socijalne potrebe ranjivih, socijalno osetljivih grupa i pojedinaca kojima je neophodna pomoć društva i države u rešavanju socijalnih problema i pre svega pitanja egzistencija.

Srbija je u tom pogledu donosila višegodišnje strateške dokumente, odnosno strategija razvoja socijalne zaštite, kojima su definisani pravci razvoja ove delatnosti, kako bi se mreža ustanova, mere i obim zaštite približio građanima koji su u stanju socijalne potrebe.

Koliko nam je poznato, sada se radi na donošenju strategije za period do 2025. godine i nova strategija sadrži tradicionalne socijalne ciljeve koji su baza socijalne funkcije države. Tu pre svega mislim na garantovanje određenog nivoa socijalne zaštite svim građanima, posebno građanima u stanju socijalne potrebe, zatim podsticanje zapošljavanja kao proaktivne i preventivne mere uz neophodnu zaštitu radničkih prava na koja je zaboravljeno u vreme tranzicije i „burazerske“ privatizacije, kada su stotine hiljada radnika ostajali bez posla, socijalno uključivanje, odnosno inkluzija osetljivih i marginalizovanih grupa, sprečavanje i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, društvena briga o porodici i deci kao prioritetan cilj, promocija jednakih šansi za sve i otvaranje prostora za prevenciju siromaštva.

Posebno bih želeo da istaknem značaj mere socijalne zaštite, koja se odnosi na porodice sa decom, na samohrane roditelje, na osobe sa posebnim potrebama, na njihove porodice, na decu bez roditeljskog staranja, na mlade nezaposlene, na teško zapošljive kategorije. Dakle, ovo je nešto što želimo posebno da istaknemo kao pozitivno.

Sistem socijalne zaštite mora biti dobro institucionalno postavljen i organizovan, stručan, efikasan, nepristrasan i iznad svega human, jer ne postoji socijalna zaštita, niti ustanove socijalne zaštite sebe radi, već radi građana i moraju raditi u interesu građana, na njima je da obezbede dostojanstven život u slučaju da građani nisu sposobni za rad, bolesni su ili o njima nema ko da brine.

Zakonodavni okvir u sektoru socijalne zaštite, kao što je bilo reči, obuhvata više zakona, krenuvši od krovnog Porodičnog zakona, Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o zabrani diskriminacije i niza drugih kojima se tretiraju različite sektorske politike koje na ukupnom nivou daju sliku o socijalnom položaju stanovništva.

Srbija kao kandidat za članstvo u EU ima dosta obaveza, kada je u pitanju Poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje, a u smislu unapređenja zakonskih rešenja kojima bi se ubrzao put socijalnih reformi i došlo do socijalno-zaštitnih mera koje podrazumevaju prevenciju siromaštva. To bi bile mere lakšeg zapošljavanja, teško zapošljivih, mladih, žena, edukacija, ono o čemu ste već govorili i profesionalna prekvalifikacija, zaštita zdravlja na radu, sprečavanje rada na crno, jer jedini realni način poboljšanja socijalnog položaja jeste upravo rad.

Evropska komisija je u svom izveštaju za 2020. godinu posvetila posebnu pažnju sektoru socijalne politike u Srbiji, ukazujući na rizike od siromaštva i dalje socijalne isključenosti, posebno usled Kovida-19 koji je, nažalost, ostavio posledice po socijalni status stanovništva.

Ovde ne mogu a da ne pomenem mere Vlade Republike Srbije. Dakle, mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je izdvojila 700 milijardi dinara, govorim o paketu mera koji je do sada sproveden, a ne paket mera koji će se sprovoditi u narednom vremenskom periodu, ili šest milijardi evra, što je negde oko 12,7% BDP. Postavlja se pitanje – da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe?

Kada čujemo kritike na račun mera Vlade Republike Srbije, onda te kritike treba sagledavati samo kao kompliment, jer vi možete da varate, možete da govorite neistinu, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, to su činjenice, one su neumoljive. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, ne samo da funkcioniše, već ostvaruje dobre, najbolje pokazatelje. Imamo privrednu stopu rasta najveću u Evropi, odnosno najmanji pad i izbegli smo onaj najcrnji scenario koji se desio u brojnim državama sveta.

Mere Vlade Republike Srbije su u potpunosti opravdane i usmerene su u dobrom pravcu, pre svega, da se održi nivo zaposlenosti u Srbiji. Došli smo od katastrofalnih 25,9%, koliko smo imali 2012. godine, na istorijski minimum od 9% u ovom trenutku, zatim usmerene su ka privredi, ka privatnom sektoru, jer privatni sektor je budućnost i, treća stvar, ka životnom standardu građana, ka boljem životnom standardu građana kroz povećanje plata i penzija.

Dakle, možemo sagledati i analizirati kako god kritike, ali mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je uspela da u periodu pandemije poveća plate i penzije, penzije povećane za 5,9%, plate medicinskom osoblju za 5%, u javnom sektoru 3,5%, u aprilu mesecu za još 1,5%. Minimalna cena rada mislim da je 6,6%.

Sa druge strane, dakle, imamo i dva stuba koja su od izuzetne važnosti, ali pre toga, dakle, izdvajanja koja su bila jednokratna, ali koja su veoma važna i značajna za građane Srbije. Dakle, 100 evra svakom punoletnom građaninu, pa onda penzionerima, najpre pet hiljada, pa četiri hiljade dinara, 10 hiljada dinara svakom zdravstvenom radniku. Dakle, to je odgovorna, kako bih rekao, ekonomska politika koja je socijalno odgovorna i takva politika će uvek imati podršku poslaničke grupe SPS.

Slušali smo ovde i stručnjake, nazovite stručnjake, koji su kritikovali takav vid politike, ali znate, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i ono što je suština i živa politika, a živa politika je politika koju vodi Vlada Republike Srbije, to je politika koja u središtu upravo ima čoveka, običnog građanina Srbije i koja teži da omogući što bolji životni standard svakom građaninu Srbije. I zato smo budžetom za 2021. godinu definisali dva ključna stuba.

Prvi stub jeste, dakle, uz povećanje plate i penzija, da dođemo do boljeg životnog standarda građana i mi se u potpunosti slažemo, svaki ušteđeni dinar treba da ide ka povećanju plata i penzija, a drugi stub je da kroz kapitalne investicije podstaknemo rast BDP-a koji je projektovan na 6% i nikada nisu izdvojena veća sredstva za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara mislim da je izdvojeno, jer se pokazalo da kroz podsticanje kapitalnih investicija podstiču se i strane i domaće investicije u Srbiji.

Znate koja su danas ključna pitanja u Srbiji, ne ove kvazi političke teme, politički populizam, politički pamfleti, to apsolutno nikoga više ne interesuje? Danas je nekoliko ključnih pitanja – da li su sačuvana radna mesta, da li je bilo otpuštanja, da li su zatvarane fabrike tokom pandemije i da li su strani investitori otkazali realizaciju svojih ciljeva? Naravno da nisu. I to govori pokazatelj da je od januara do novembra prošle godine izdvojeno 1,9 milijardi evra upravo pristiglo od stranih direktnih investicija, a strane direktne investicije su pokazatelj, zapravo „Fajnenšl Tajms“ je u pravu kada kaže da Srbija jeste magnet i lider u privlačenju stranih direktnih investicija i nije slučajno što nas svrstava i rangira kao lidera ne samo u regionu, već i šire.

Da se vratimo na zakon. Dakle, naravno svesni smo toga da Kovid mere predstavljaju mere sanacije koje su se primenjivale uz redovne mere socijalne zaštite i sve ovo govori o kompleksnosti sistema socijalne zaštite koji osim stalnih socijalnih potreba građana mora da reaguje i u vanrednim situacijama.

Želeo bih da nekim podacima o korisnicima mera socijalne zaštite ilustrujem to stanje. Nedostatke aktuelnog sistema socijalne zaštite možemo posmatrati, recimo sa više aspekata. Mi smo razgovarali ovde i sa predstavnicima DRI. Oni su u izveštaju za 2019. godinu konstatovali da ih više od polovine korisnika socijalne pomoći u Srbiji radno sposobno i da Centri za socijalni rad o kojima je već danas bilo reči zbog nepovezanosti sa službama za zapošljavanje ne preduzimaju mere da se smanji broj radno sposobnih korisnika socijalne zaštite.

Pri tome se ukazuje na važan problem, a to je nedostatak adekvatnog nadzora. Naime, mere socijalne zaštite po zakonu sprovode Centri za socijalni rad. To apsolutno nije sporno, kao organ starateljstva koji u suštini nose teret celog sektora socijalne zaštite.

Oni imaju veoma velika ovlašćenja i veliki obim aktivnosti, ali praksa potvrđuje da je potrebno njihovo i osavremenjavanje i bolje kadrovsko i tehničko opremanje, kako bi mogli da odgovore izazovima sa kojima se susreću građani Srbije.

Takođe, imamo primere kada je u pitanju naplata alimentacija od roditelja, o tome danas nije bilo reči. Ona je zakonom utvrđena. Ima primera da se po 10 i više godina ne naplati alimentacija. Za to vreme samohrani roditelji, dete o kome se stara, su u stanju socijalne potrebe.

Svo ovo, dakle, ukazuje na potrebu da se ustanove, sve ovo o čemu smo danas slušali ukazuje na potrebu da se ustanove socijalne zaštite i socijalno zakonodavstvo osavremene, tako da svaki pojedinac i svako dete ili svaka porodica, u stanju socijalne potrebe bude prioritet.

Prema podacima od pre godinu dana, dakle to su podaci za 2019. godinu u Srbiji je oko 212 hiljada korisnika socijalne pomoći trenutno, o trenutnoj visini socijalne pomoći govorile su kolege. To svakako nije mali broj niti zanemarljiv iznos sredstava koje država izdvaja.

Pronašao sam izjavu Zaštitnika građana, gospodina Pašalića, iz februara 2020. godine koji ukazuje, govori o riziku od siromaštva i govoreći o tome rekao je da su najviše izloženi mlađi od 18 godina, porodice sa troje ili više izdržavane dece, stariji, bolesni, nezaposleni u Srbiji, često su, kako je tada rekao, u posebno teškom položaju i ovi podaci nas svakako obavezuju.

Dakle, centrima za socijalni rad koji su najisturenija služba socijalne zaštite, nemamo mi ništa protiv, treba pružiti sve oblike državne podrške uključujući i reformisanje, kako bi se moglo i brzo i odgovorno, stručno i u skladu sa zakonom, dakle, da se iznese teret i odgovore svakodnevnim izazovima i susretima sa najugroženijim kategorijama stanovništva.

S druge strane, nameće se i potreba adekvatnije i kontinuirane, kao što sam rekao, kontrole korišćenja socijalnih fondova, kako bi se sprečile zloupotrebe i pomoć otišla u prave ruke. Iz te potrebe dogradnja socijalnog zakonodavstva upravo je proistekao i Predlog zakona o kojem danas govorimo, a to je Predlog Zakona o socijalnoj karti.

Ovaj zakon je dobar put, po našem mišljenju, da se u narednom periodu definišu prioriteti socijalne politike u oblasti socijalne zaštite, da se identifikuju ciljne grupe i pojedinci i oblikuju mere kojima se na najbolji način izlazi u susret njihovim socijalnim potrebama. Da bi slika bila realna moraju se koristiti i realni i integrisani podaci, što će upravo obezbediti zakonski predlog o kojem danas govorimo.

Sve dileme koje postoje treba da razreši Zakon o socijalnoj karti kojim se uvodi, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, jedinstven registar, odnosno elektronska baza sa integrisanim podacima o korisnicima, o ispunjenosti uslova, vrstama pomoći, periodu korišćenja, a ono što je najvažnije, baza podataka pod nazivom „Socijalna karta“.

Donošenjem ovog zakona je između ostalog i definisano kao prioritet u Ekspozeu mandatarke, odnosno premijerke Vlade Republike Srbije, kako sa aspekta reforme, sektora socijalne zaštite u pravcu pravednije podrške korisnicima, tako i sa aspekta digitalizacije javne uprave.

Socijalne karta, kao jedinstvena elektronska baza na nivou sektora, će omogućiti upravo da građani koji su u stanju socijalne potrebe postanu vidljivi u sistemu, kako bi im se blagovremeno efikasno pružila podrška socijalne zaštite.

Ono što želim da istaknem je moje uverenje i uverenje poslaničke grupe SPS da će Srbija koja je danas ekonomski prosperitetna zemlja sa ogromnim brojem investicionih i infrastrukturnih aktivnosti moći da intenzivnim merama socijalne politike, politike zapošljavanja mladih, stambenom gradnjom pod povoljnim uslovima, aktivnim merama populacione politike, ali i kroz, kao što sam rekao, povećanje plata i penzija, kao i drugim aktivnim merama ekonomske i socijalne politike učiniti sve da njeni građani žive bolje, da bude više ljudi u svetu rada, nego na spiskovima centara za socijalni rad.

Istovremeno, Srbija kao zemlja u kojoj je socijalna pravda ustavni postulat mora svima koji ne mogu sami da obezbede svoju socijalnu egzistenciju garantovati sve potrebe i oblike socijalne zaštite.

Još jednom, na samom kraju, apsolutno je nesporna podrška poslaničke grupe SPS kada je reč o ovom zakonskom predlogu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani predstavnici RATEL-a, poštovani predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba predloga. Oprostite, poštovani predstavnici Odbora, obzirom da je Odbor predlagač, uvažena koleginice Tomić, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba predloga.

Prosto smatramo da Narodna skupština nastavlja sa nečim što je dobra praksa, a to je a u plenumu raspravlja o radu regulatornih tela, o radu nezavisnih direktnih organa i mislimo da je ovaj i ovakav pristup rada parlamenta višestruko važan. Pre svega, sa jedne strane, on doprinosi transparentnosti rada ovih organa pred građanima i bliže se građani mogu upoznati sa nadležnostima svih regulatora, a sa druge strane Narodna skupština Republike Srbije razmatrajući na ovakav način izveštaje o radu, finansijske izveštaje obavlja neposredno i ostvaruje neposredno svoju kontrolnu funkciju.

Krajem 2020. godine mi smo u plenumu takođe raspravljali o izveštajima većine regulatornih tela i nezavisnih organa kada je predstavnicima ovih organa omogućeno da se obrate narodnim poslanicima, obraćajući se narodnim poslanicima zapravo se obraćaju i građanima Srbije jer parlament je glas naroda.

Govorili smo o radu, govorili smo o rezultatima koji se postižu i čini mi se da je u javnosti, u jednom delu javnosti postojala jedna pogrešna percepcija kako mi kao poslanici želimo da utičemo i vršimo pritisak na rad nezavisnih tela i regulatornih tela. Ne, mi samo vodimo jedan otvoren dijalog, otvorenu debatu o temama koje su važne, naročito o temama koje se tiču, životnim kada su u pitanju građani Srbije i smatramo da to, kao što sam rekao, može biti višestruka korist. Nije nemoguće da nezavisna regulatorna tela nekada imaju i drugačiji stav od stava vladajuće koalicije, od stava stranaka koje čine vladajući koaliciju, ali ja u tome ne vidim apsolutno ništa sporno. Zato smo tu da upravo u plenumu o tome razgovaramo i debatujemo, ali nikako da mi vršimo, nije naš cilj da vršimo pritisak na rad nezavisnih organa i regulatornih tela. Naprotiv, naš cilj je da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih organa i regulatornih tela, jer to je naša obaveza kao narodnih poslanika i da zajedno sa svima vama sagledamo poštovanje određenih zakonskih procedura.

To što nekada postoje različita mišljenja i različiti stavovi, pa znate šta, sa druge strane se može postaviti pitanje – ako bi uvek svi mislili isto, ne bi mislili dovoljno, a čemu onda i postojanje nezavisnih i regulatornih tela.?

Mislim da ovakva vrsta rasprave u plenumu, ne samo na sednicama odbora je višestruko korisna i za građane i za vas, ali i za nas kao narodne poslanike jer i vi i mi imamo različiti nivo, ali opet određeni nivo odgovornosti i obaveza prema građanima Srbije.

Kada je u pitanju Predlog finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu na koji Narodna skupština daje saglasnost, kratko ću se osvrnuti, odnosno podržaću predlog nadležnog Odbora. Inače, o radu ovog nezavisnog organa govorili smo iscrpno na jednoj od prethodnih sednica Narodne skupštine Republike Srbije, razmatrajući Izveštaj za 2019. godinu.

Poslanička grupa SPS, kao što sam rekao, podržaće predlog ovog finansijskog plana, ali danas je na dnevnom redu parlamenta još jedan izveštaj. U pitanju je izveštaj Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, skraćeno RATEL za 2019. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije koji je kao nadležan Odbor unutar Narodne skupštine Republike Srbije razmatrao ovaj izveštaj.

Imali smo izveštaj REM-a kao regulatora u segmentima elektronskih medija. RATEL ima nešto širi spektar javnih ovlašćenja jer pokriva čitavo područje elektronskih komunikacija. RATEL je kao nacionalni regulator prvi put osnovan 2003. godine Zakonom o telekomunikacijama, ali je tokom vremena bilo više izmena kojima je proširena ili precizirana, kako bih rekao, nadležnost RATEL-a. Tako je od 2014. godine RATEL kao regulator dobio i regulaciju poštanskih usluga, a od 2016. godine obavljao poslove Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima u skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti, odnosno da koordinira pre svega prevenciju i zaštitu od bezbednosnih rizika ovih sistema u Republici Srbiji na nacionalnom nivou, što je od velike važnosti, jer nove komunikacione tehnologije zahtevaju upravo ono o čemu je kolega maločas govorio, zahtevaju visok nivo zaštite od neovlašćenog korišćenja i od eventualnih zloupotreba.

Tako da RATEL sada obuhvata tri segmenta regulatornog rada, elektronske komunikacije, oblast poštanskih usluga i kao treću oblast – informacionu bezbednost. Jedan od najvažnijih zadataka RATEL-a svakako jeste upravljanje radiofrekvencijskim spektrom, a u tom kontekstu i raspodelom radiofrekvencija. U tom smislu RATEL je odgovoran za upravljanje i kontrolu spektra, izdavanja dozvola za korišćenje frekvencija vodeći računa pre svega kako je to jasno precizirano, o racionalnosti, evidenciju korisnika radiofrekvencija, radiodifuziju, radiokomunikacije, tehnički pregled radio stanica itd, sve ono što je definisano zakonom.

Dakle, u pitanju je upravljanje veoma značajnim, rekao bih nacionalnim resursima. Da podsetimo, da politiku u oblasti elektronskih komunikacija utvrđuje Vlada, a ta politika je upravo definisana Strategijom razvoja elektronskih komunikacija. Trenutno je u primeni strategija za period od 2010. do 2020. godine, pa pretpostavljam da će uslediti novi strateški dokument za naredni vremenski period.

Inače, možemo reći da je važeća strategija operativno pretočena u digitalnu agendu, kako nazivamo strateške pravce razvoja elektronskih komunikacija i informatičkog društva. Sada na kraju perioda primene ove strategije možemo reći da je Srbija zakoračila u svet progresivnijih digitalnih društava, sa sigurnošću možemo izneti ovakvu konstataciju.

Kada analiziramo rezultate implementacije strategija, a verujem da će ishode prethodnog desetogodišnjeg perioda analizirati i ostali nadležni organi, mislim da možemo biti zadovoljni. Jedan od rezultata je proces digitalizacije, pre svega prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, zatim postignut je zavidni nivo dostupnosti i pokrivenosti teritorije Srbije sa internetom i mobilnom telefonijom, porastao broj kablovskih operatera i usluga koje oni pružaju, dostignut je solidan nivo implementacija elektronskih komunikacija i usluga javnog sektora e-uprava, ali i u domaću industriju.

Razvoj elektronskih komunikacija kao strateški cilj podrazumeva i uvođenje novih multimedijalnih usluga, izgradnju telekomunikacione infrastrukture i postizanje veće konkurentnosti Srbije u sektoru elektronskih komunikacija, uključujući i domaću proizvodnju telekomunikacione opreme, ali krovni cilj je pre svega formiranje nacionalne mreže elektronskih komunikacija.

Ovaj sektor funkcioniše u veoma složenom pravnom prostoru, jer je u pitanju multidisciplinarna oblast, tako da se osim krovnog Zakona radio difuziji i Zakona o poštanskim uslugama, na oblast elektronske komunikacije primenjuju i mnogi drugi propisi koji su u prethodnom periodu usklađivani, harmonizovani sa evropskim zakonodavstvom.

Polazeći od strateških opredeljenja, RATEL kao regulatorno telo, ima javna ovlašćenja koja upravo treba da doprinesu i podsticanju konkurencije elektronskih komunikacionih mreža, unapređenju njihovog kapaciteta i kvaliteta, razvoja tržišta elektronskih komunikacija kao i zaštita interesa korisnika.

Kada analiziramo izveštaj RATEL-a za 2019. godinu, vidimo da je veliki deo aktivnosti u okviru obavljanja regulatornih aktivnosti bio posvećen upravo praktičnoj realizaciji ciljeva i sprovođenju zakonskih ovlašćenja kao nacionalnog regulatora.

U izveštaju se navodi da je u 2019. godini započela faza testiranja, uvođenja 5G mreže, dakle, peta generacija mreže, da je izdata i privremena dozvola za testiranje 5G mreže operatoru „Telenoru“ i „Telekomu Srbije“. Prema informacijama u junu 2019. godine, u naučno istraživačkom parku na Zvezdari čini mi se, puštena je u rad prva 5G bazna stanica u Srbiji koja je bila namenjena i domaćim i stranim kompanijama. Tada je rečeno da će Srbija biti jedan od lidera u regionu na polju razvoja digitalne komunikacije, jer 5G mreža predstavlja preduslov za četvrtu industrijsku revoluciju koja podrazumeva globalno povezivanje sveta elektronskim komunikacijama, mobilnom telefonijom pre svega.

O dobrim ili lošim stranama globalne telekomunikacione povezanosti sada ne bih govorio, ali sam želeo da iskoristim prisustvo pre svega predstavnika RATEL-a ovde u Narodnoj skupštini i da zamolim da nam razjasni dilemu u vezi sa 5G

mrežom koja je privukla veliku pažnju javnosti radi naših pre svega građana čiji smo mi predstavnici, o čemu sam već i govorio.

Molio bih vas da se stručno razjasni da li je i koliko je po zdravlje našeg stanovništva i uopšte živog sveta, jer je postojala takva dilema, opasna 5G mreža i o kojim eventualnim negativnim posledicama može biti reči ukoliko uopšte ima negativnih posledica?

Još nekoliko detalja iz izveštaja RATEL-a za 2019. godinu. Dakle, RATEL je između ostalog odgovarao i rešavao po prigovorima potrošača, a bila je vidi se i intenzivna koordinacija sa administracijama drugih zemalja u vezi sa korišćenjem radiofrekvencijskih prostora, RATEL je izdao blizu 12.500 pojedinačnih dozvola za korišćenje radio frekvencija, što govori o velikoj iskorišćenosti radiodifuznog prostora. U toku 2019. godine je potpisan i Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u javnim, mobilnim komunikacionim mrežama u regionu zapadnog Balkana, sa ciljem postizanja visokog nivoa zaštite potrošača, konkurencije i transparentnosti na tržištu elektronske komunikacije, što je takođe pozitivno i dobro.

Takođe u toku 2019. godine obavljeno je po mom mišljenju veoma važno uporedno merenje i analiza parametara kvaliteta usluga koje mobilni operateri u Republici Srbiji pružaju krajnjim korisnicima. Izveštaj je iscrpan, ne bih se zadržavao na određenim detaljima.

Ono što bih na kraju želeo da podvučem, da RATEL ima velika ovlašćenja, a time i veliku odgovornost kao regulatorno telo za ukupno stanje u oblasti elektronskih komunikacija i naravno da treba dati podršku RATEL-u da još odgovornije, stručnije, posvećenije obavlja poslove koje mu je država poverila.

Još jednom ponavljam na samom kraju, imate podršku poslaničke grupe SPS za predloge o kojima danas razgovaramo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, želim na samom kraju samo nekoliko rečenica, s obzirom da ovlašćeni predstavnik iz opravdanih razloga nije na samom završetku sednice. Ne bih želeo da se vraćamo u prošlost, ali podstaknut nečim što je tokom malopređašnjeg izlaganja rekao kolega, a tiče se upravo pravosuđa i tiče se onoga što se dešavalo u Srbiji, kažem, ne želim da se vraćam u prošlost i SPS retko govori o prošlosti, a smatramo da iz prošlosti i o prošlosti se izvlače pouke i afirmiše se ono što je dobro i da treba gledati sadašnjost i graditi temelje budućnosti.

Ali kada govorimo o pravosuđu, kolega koji je maločas govorio je u potpunosti u pravu. Sunovrat srpskog pravosuđa, iako nisam pravnik, kreće od 5. oktobra 2000. godine. Jer kada govorimo o 5. oktobru 2000. godine, postavlja se jedno suštinsko pitanje – da li je neko odgovarao za paljenje i upad u Narodnu Skupštinu Republike Srbije i za to što je u Narodnoj Skupštini nestalo 156 dela i 60 slika? Postoje dokazni materijali i danas. Juče smo govorili o zaštiti podataka, odete na Jutjub, pogledate, toliko ima snimaka, oni su se hvalili upadom u Skupštinu.

Da li je na legalan i legitiman način uhapšen i Haškom tribunalu isporučen predsednik tada Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević? Kasnije je nastavljen sunovrat srpskog pravosuđa kroz reformu pravosuđa, gde je od 3.000 sudija, ispravite me ako grešim, 800 ostalo bez posla. Maločas sam govorio o 2000. godini. Još jedan upad ću pomenuti, u Narodnu banku Republike Srbije. Na koji način se upalo u Narodnu banku Republike Srbije? Koliko je umetničkih dela i čega sve nestalo iz Narodne banke Republike Srbije? Pa da li je neko odgovarao za to u periodu od 2000. godine do danas? Prema našim informacijama, prema informacijama poslaničke grupe SPS, nažalost, nije.

Znate, kada dođe do upada u Kapitol hil, mi to osudimo kao država i to je odgovoran i ozbiljan odnos države Srbije. Džo Bajden kaže: „Nije to bilo neslaganje, to je bio nered, to nije protest, bila je to razuzdana rulja, domaći teroristi“. Kada nekadašnji poslanik Obradović sa srpskom zastavom pokuša da upadne, provali, upadne, iako nije imamo razloga za to jer je narodni poslanik, sa nekolicinom ljudi pokuša da upadne u Narodnu skupštinu Republike Srbije, onda se kaže da je to odbrana demokratije u Srbiji. Je li neko za to odgovarao?

Ne kritikujemo mi apsolutno nikoga, ne kritikujemo mi pravosuđe, razmenjujemo mišljenje, govorimo o tome, ne osuđujemo nikoga, ali neko je maločas rekao: „To ne mogu da čine građani“, a mi smo parlament, mi smo glas naroda, mi imamo tu obavezu i odgovornost da upravo kroz ovakve diskusije o tome razgovaramo sa vama i da upućujemo određene sugestije i određene predloge.

Kolega Marinković je rekao: „rezultati“, i sa time se u potpunosti slažem, oni su najvažniji, bez obzira na samostalnost, ali odgovornost i obaveza koja je preuzeta meri se samo kroz rezultate i ne marketing. Jer kada napadnu Borka Stefanovića, onda je to državni udar, iako istražni organi odrade blagovremeno svoj posao, ali onda je to državni udar i razlog za masovne navodne proteste na ulicama Srbije. Kada napadnu Marijana Rističevića, onda je to bukvalno politički marketing i ispadne da je čovek napao sam sebe, iako za to postoje valjani snimci, i mi očekujemo i tu rezultate i nadležnih organa i nadležnih institucija.

Vratiću se veoma kratko na temu, samo nekoliko rečenica.

Dakle, naš ovlašćeni predstavnik uvaženi advokat Toma Fila je na početku današnje rasprave govorio o predlozima odluka za prvi izbor sudija u nekoliko sudova. Birajući sudije na prvu sudijsku funkciju Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju, uz podršku ovim predlozima koje je kao nezavisan organ Narodnoj skupštini predložio Visoki savet sudstva.

Osvrnuo bih se na još nekoliko stvari. Naime, Narodna skupština Republike Srbije, vršeći prvi izbor na sudijsku funkciju, ostvaruje svoju izbornu funkciju i mada nije direktan predlagač kandidata ima pravo i obavezu da kaže svoje mišljenje. Mi smatramo, sagledavajući biografije kandidata, da je dobro da dajemo šansu mladim sudijskim pomoćnicima i saradnicima da postanu sudije, kako bi se popunili i ojačali kapaciteti pravosudnog sistema koji jeste opterećen velikim brojem sudskih predmeta, o čemu je već i bilo reči.

Da pomenem samo koliko su opterećena parnična odeljenja osnovnih sudova i koliko dugo samo traju parnice. Srbija, dakle, nastoji da u svim segmentima društava postigne dobre rezultate, da postigne visoke standarde, implementira visoke standarde tako naravno i u oblasti pravosuđa.

Da podsetim da je u izveštaju Evropske komisije koji je Narodna skupština razmatrala decembra meseca 2020. godine upravo konstatovano da sektor vladavine prava, a time i pravosuđe treba i dalje ojačavati u pravcu implementacije pravnih tekovina EU. To upravo i čini ova Narodna skupština Republike Srbije zajedno sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Srbije.

Kada su nosioci sudijske funkcije u pitanju, treba istaći njihovu značajnu ulogu i veliku odgovornost koja proističe upravo iz nezavisnosti u obavljanju sudijske funkcije i zato je važna stručnost, dostojnost, iskustvo, ali važna je i hrabrost za donošenje teških sudskih odluka, odnosno presuda. Birajući ove sudije, kao što sam rekao, dakle, na prvu sudijsku funkciju Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju. Poslanička grupa SPS naravno podržaće u danu za glasanje ove predloge.

Na samom kraju želim još jednom u ime poslaničke grupe SPS svim građanima Srbije, svim prosvetnim radnicima, svim učenicima da čestitam Savindan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, konstatacije i pitanje koje ću postaviti je upućeno vama, a vi, naravno, ukoliko ste u mogućnosti možete i odmah odgovoriti na postavljeno pitanje.

Naime, poslanička grupa SPS je više puta govorila zajedno sa svojim koalicionim partnerima iz JS da ovaj parlament ima ogromno poverenje i ogromnu podršku građana Srbije. Na jednoj od prethodnih sednica sam rekao da ovaj parlament i ovaj saziv ima istorijsku šansu i da svako od nas ovu godinu treba da, kao poslanik, posveti našoj, zajedničkoj državi.

Mislim da smo kao parlament dosta uradili u prethodnom vremenskom periodu. Mislim da smo uspeli da implementiramo najveći deo onoga što je bio sadržaj izveštaj Evropske komisije, a tiče se rada Narodne skupštine Republike Srbije. Poslednje što smo učinili jeste da smo usvojili Etički kodeks, što je nekada bilo nezamislivo, nemoguće je bilo postići konsenzus, jer nekim, političkim opcijama nije odgovaralo da se usvoji Etički kodeks u Narodnoj skupštini.

Moje prvi pitanje – da li smatrate da nakon Etičkog kodeksa treba krenuti u inicijativu izrade novog Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer Poslovnik koji je aktuelan je usvojen 2011. godine i vi to jako dobro znate? Usvojen je tada kao prelazno rešenje. Poslušani su saveti stručne javnosti i Evropskog parlamenta, odnosno EU, Ustavnog suda, ali to prelazno rešenje ima otvorena pitanja. Mi smo na ta otvorena pitanja ukazivali tokom prethodnog saziva, počev od toga da može, na koji način sprečiti da mandat poslanika ne bude predmet političke trgovine nakon izbora, jer to može dovesti do političke nestabilnosti, što nije dobro. Politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka Srbije. Govorili smo, takođe, i o odgovornosti poslanika koji su na stalnom radu u Skupštini, prema radu u Skupštini i prema dolasku na posao. Neka krenemo od poslaničke grupe SPS – svako ko ne dođe na posao, a na stalnom radu je, i gospodin Marković iz JS se slaže, svako ko je na stalnom radu, a ne opravda svoje odsustvo i ne pojavi se na Skupštini, izvinite, mora imati materijalne konsekvence, jer moramo napraviti znak jednakosti sa građanima. Građani koji rade u privatnom sektoru ako ne dođu na posao, oni su sigurno materijalno kažnjeni.

Takođe, govorili smo o tome, gospodine predsedniče, mi imamo nekoliko odbora koji su stub, imamo, naravno, tri ministarstva koji su stub, ali imamo tri nova ministarstva, ali u svakoj vladi imamo ministarstva koja su nekako stub, koja su okosnica. Dešavalo se i dešava se da imamo, recimo, ministarstvo, a da nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ministarstva su u obavezi da tromesečno podnose izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa je potpuno nezamislivo, recimo, da Ministarstvo omladine i sporta podnosi izveštaj, uz dužno poštovanje kolegama iz Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju, ali je nezamislivo da podnosi izveštaj predstavnicima Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju. Jedna od takvih inicijativa je došla i od kolega iz SPAS, mi smo je podržali, formiran je pododbor. Mislim da treba razmišljati u tom pravcu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, gospodine predsedniče, pre nekoliko dana u javnosti ste govorili o izbornim uslovima. Ja ovo pitanje postavljam zarad javnosti, jer mislim da ste pogrešno protumačeni i mislim da je vrlo važno da odgovorite na ovo pitanje. Govorili ste o izbornim uslovima u kontekstu da smo prihvatili izborne uslove. Verujem, znam i ubeđen sam da ste govorili o izbornim uslovima, zapravo o agendi koja je rezultat međustranačkog dijaloga oko koje je postignuta saglasnost sa evropskim parlamentarcima. Dakle, 90% tih izbornih uslova je, preko 90% jeste realizovano.

Međutim, u javnosti se pojavila informacija da je reč o nekim novim izbornim uslovima i da ste vi, zapravo, prihvatili neke nove izborne uslove. Prosto zarad javnosti, smatram da je važno da to razjasnimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani potpredsedniče Vlade, gospodine Nedimoviću, poštovani ministre, gospodine Vulinu, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku složiću se sa gospodinom Markovićem kada kaže da svaki međunarodni sporazum koji Srbija potpiše može samo doneti dobro Republici Srbiji. Naravno da će poslanička grupa SPS, kao i poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati predložene sporazume o kojima danas govorimo.

Kada je u pitanju konkretno zaštita podataka koji se razmenjuju među državama u okviru političke, vojne, ekonomske, pravne, naučno-tehnološke i druge svrhe, važno je istaći da je u poslednjoj deceniji ovog veka ovo pitanje postalo veoma značajno i ogromno, jer je zbog razvoja novih tehnologija pristup ličnim i tajnim podacima mnogo jednostavniji, a time je povećana i mogućnost zloupotrebe podataka.

Problem korišćenja ličnih i tajnih podataka multiplikovan je i između ostalog i pojavom interneta, elektronske trgovine i elektronskog bankarstva kada se radi vršenja određenih usluga, vršenje određenih usluga zahtevaju lične podatke koji su veoma često nedovoljno zaštićeni, a neretko se i zloupotrebljavaju.

Takođe, dodatni rizik u korišćenju podataka koji se po zakonu mogu smatrati tajnim predstavljaju, naravno, nažalost i društvene mreže. Tako da u veoma kratkom roku neki podaci mogu postati vidljivi za ceo svet i to bez saglasnosti vlasnika, bilo da su u pitanju lični ili kompanijski podaci.

Manipulacija ličnim i drugim podacima koji imaju status tajnih podataka može izazvati nesagledive i neslućene posledice po bezbednost ne samo osoba na koje se ti tajni podaci odnose, već mogu izazvati i posledice po kompanije, kao i po nacionalnu i državnu bezbednost, uključujući naravno i monetarnu bezbednost i stabilnost.

Nažalost, nisu neretki slučajevi upada u bankarske podatke, trezore, a o hakovanju sajtova visokih državnih institucija širom sveta da i ne govorimo. Ovaj globalni problem prepoznat je kao ogromna bezbednosna pretnja i to je jako dobro na svetskom nivou. Problem je dobio na težini kada je u pitanju korišćenje i razmena tajnih podataka u različitim bezbednosnim operacijama, tako da je prepoznata potreba da se i na nivou EU uvedu precizna pravila za zaštitu tajnih podataka, tako da je na način korišćenja i zaštita tajnih podataka uneta u evropsko zakonodavstvo.

Republika Srbija je još 2009. godine, podsetiću, donela Zakon o tajnosti podataka i ustanovila jedinstven sistem određivanja zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, za odbranu zemlje, kao i za unutrašnje i spoljne poslove naše zemlje.

Ovim zakonom je uređen sistem zaštite domaćih i stranih podataka, pristup tajnim podacima, nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka, Srbija je implementirala evropske standarde u svoje nacionalno zakonodavstvo, a 2012. godine potpisala i ratifikovala Sporazum sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka.

Pred Narodnom skupštinom, upravo danas, još jedan Sporazum iz oblasti zaštite tajnih podataka. To je Sporazum potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga, koji treba da ratifikujemo i na taj način proširimo krug evropskih zemalja sa kojima imamo ovu vrstu bilateralne saradnje.

Naravno, ja ne želim da govorim o sadržaju samog Sporazuma. Reći ću samo da je on, naravno, za nas u potpunosti prihvatljiv i, kao što sam rekao, podržaćemo ga.

Kada već govorimo o zaštititi podataka, gospodine ministre unutrašnjih poslova, nemoguće je da se danas u Srbiji ne osvrnemo na ono što, nažalost, jeste centralna tema, a to je prisluškivanje, prisluškivanje predsednika Republike Srbije i njegove porodice.

Dakle, u Srbiji postoji definitivno jedna grupacija ljudi koja kroz prisluškivanje dolazi do određenih podataka, da li ih koristi za svoje ili još nečije interese mi ne znamo, ali oni definitivno smatraju da zakoni za njih u ovoj Srbiji ne važe. Nemam nameru da vas pitam, naravno, o detaljima istrage, nije ni logično, ni prirodno da o tome govorite. Pred vama je ozbiljan posao. Potpuno sam ubeđen da ćete vi i vaše ministarstvo odgovorno i ozbiljno odraditi ovaj deo posla, doći do istine, jer je istina interes svih nas i istina je interes Srbije.

Ono što želim da vas zamolim jeste da pokušate, ja znam da je to teško, ali da pokušate da zaštite porodicu i pre svega decu svih nas koji na određeni način obavljamo odgovorno, ozbiljno i posvećeno svoj posao, a izabrani smo od strane građana, da pokušate da zaštitite zloupotrebu dece u političke svrhe.

Danas je prisluškivan, zapravo u prethodnom periodu, predsednik Republike. Nezamislivo. Njegovo dete je bilo u pitanju. Verovatno i fotografisano i snimano i šta već još može uz sve to. Dakle, njegova bezbednost je bila ugrožena. To ne sme da se desi. Zato molba vama – deca, ako je moguće, da zaštitimo bar decu iz čitave priče, jer, znate šta, mi smo se opredelili da se bavimo politikom. Ova kvazi politička elita, mi nemamo problem sa tim, neka nas sruče kofu fekalija, ali nam ostavite porodice i decu na miru. Deca nemaju apsolutno nikakve veze sa ovim.

Danas je predsednik Republike, sutra će to biti neko drugi i to nikako ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zna se odlično čija je to mantra i čija je to matrica. Zna se odlično ko je putem društvenih mreža upravo objavljivao, maločas sam pomenuo društvene mreže u kontekstu zaštite podataka, zna se ko je objavljivao fotografije političara iz vladajuće koalicije zajedno sa decom.

Onda nakon toga imamo tragikomičnu situaciju – koriste isti ti, nazovite lideri, samozvani lideri, koriste suze i decu u svrhu političkog marketinga.

Znate šta, ja kada sam ulazio u politiku nisam pitao svoju Ivu, koja danas ima 16 godina, da li treba da uđem u politiku ili ne. Oni su želeli da izazovu sažaljenje. Nisu, naravno, u tome uspeli, a reći ću i zašto. Od političara se očekuju rešenja, a ne sažaljenja, a ako su želeli bilo šta da promene onda nisu trebali da započnu tu priču, jer ta priča je započeta na takav način kako sam rekao i kako sam spomenuo. Sve ostalo, poverovali bi da su rekli javno – izvinite što smo napali predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, što smo fizički nasrnuli na predsednika Administrativnog odbora, što smo fizički nasrnuli na novinara Televizije „Pink“, izvinite što smo upali u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Vidite, kada dođe do upada u Kapital hil mi to osudimo, a kada se to desi u Srbiji onda je to odbrana demokratije. Nije to odbrana demokratije, demokratija se ostvaruje na izborima kroz volju građana.

Dakle, da su sve to uradili mi bi im poverovali, a ovako je sve stvar političke magle i političkog marketinga. Morao sam ovo da kažem.

Moram još jednu stvar da kažem. Potpuno je jasno, dakle mediji pišu, ja nemam razloga da ne verujem, samo čitam i analiziram, vi ste naravno tu da donosite ono što je verodostojno kao zaključak i ja verujem Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnim organima i nadležnim institucijama, mediji kažu da je to trebalo da posluži nekakvim klanovima, ali ja moram u ime poslaničke grupe SPS da kažem još jednu stvar i o tome smo već govorili- definitivno se plete jedna mreža u Srbiji i maske polako padaju. Nisu još do kraja pale, ali polako padaju. Definitivno postaje jasno da u Srbiji mogu da sarađuju i oni za koje je bilo nezamislivo u prethodnom periodu da mogu i sedeti zajedno, a kamoli sarađivati. Šta je cilj? Cilj je samo jedan - 2022. godina i destabilizacija Srbije. Cilj je samo jedan - kako kroz destabilizaciju Srbije doći bez izbora na vlast u Srbiji.

Izvinite što sam skrenuo sa teme, ali prosto iskoristio sam vaše prisustvo i morao sam ovo da vas zamolim, pre svega zbog dece.

Što se tiče drugog Sporazuma iako se na dnevnom redu nalazi Sporazum koji je Vlada Srbije potpisala sa Vladom Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma, podsetio bih da smo mi sa Ruskom Federacijom takođe potpisali Sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka i ovaj značajan Sporazum potpisan je 15. oktobra 2014. godine prilikom boravka u Beogradu predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina. Reč je o jednom od najvažnijih Sporazuma o razmeni tajnih podataka za Republiku Srbiju jer je Ruska Federacija stalna članica Saveta bezbednosti UN i njena podrška i pomoć kao tradicionalnog i velikog prijatelja Srbije je od neprocenjivog značaja u očuvanja odbrane naših nacionalnih i državnih interesa.

Želeo bih da naglasim da Republika Srbija poseban značaj, kao što ste i vi rekli, pridaje odnosima sa Ruskom Federacijom, izuzetno dobri i razvijeni bilateralnih odnosi na svim poljima, odnosi strateškog partnerstva, bliski odnosi između dva naroda zasnovani na tradicionalnom prijateljstvu kao i kulturno istorijskoj bliskosti, jezičkoj, verskoj. Naši odnosi su primer istinskog i bratskog prijateljstva, ali i uzajamnog poštovanja i svestrane saradnje.

Poslanička grupa SPS posebno je ponosna na ponosna na dobru i intenzivnu saradnju naših parlamenata. Želim da vas podsetim da Narodna skupština Republike Srbije ima potpisane sporazume sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije, da Narodna skupština Republike Srbije ima Komisiju za saradnju sa Državnom dumom Federalne skupštine Ruske Federacije i da je to najviši oblik bilateralne saradnje koji Narodna skupština Republike Srbije ima i on je jedinstven u odnosu samo prema dve države, prema Rusiji i prema Kini.

Period koji je iza nas je pokazao da kada je najteže, mislim na period korone koji nažalost još uvek nije iza nas, ali nadam se da je kraj blizu, vi možete da se oslonite samo na dve stvari, to su sopstveni resursi i tradicionalno prijateljski orjentisane države.

Takođe smo veoma zahvalni na jednom kontinuiranom stavu Ruske Federacije po pitanju KiM, poštovanju univerzalnog principa međunarodnog prava, podrška Ruske Federacije nastojanjima Republike Srbije da dođe do održivog kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, podrška Ruske Federacije kada je reč o pokušajima Prištine da bude deo nekih međunarodnih organizacija. Na ovaj način po našem mišljenju Ruska Federacija predstavlja sebe kao čuvara, graditelja jednog pravednijeg međunarodnog poretka zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i poštovanju opštih principa i ciljeva koji su sadržani u Povelji UN.

Danas je pred nama izuzetno važan bilateralan Sporazum sa Rusijom, koji treba da doprinese efikasnijem suprotstavljanju najvećem planetarnom izazovu i pretnji po svetski mir, a to je terorizam.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti borbe protiv terorizma, koji Narodna skupština treba da ratifikuje na ovoj sednici, potpisan je 18. juna 2020. godine u Beogradu, i ovaj sporazum je izraz obostrane volje naših država da intenziviraju bilateralnu saradnju u sektoru borbe protiv terorizma kroz razmenu operativnih podataka, dobre prakse, iskustva i stručnjaka. I Srbija i Rusija kao članice UN žele da jačanjem bilateralne saradnje u borbi protiv međunarodnog terorizma kao rastućoj globalnoj pretnji svojim aktivnim učešćem, raspoloživim sredstvima doprinesu ukupnom svetskom miru i još većem globalnom povezivanju u borbi protiv ovog zla.

Današnji bezbednosni izazovi postali su transnacionalni, postali su globalni, odnosno pogađaju istovremeno više zemalja i regiona i prevazilaze okvire država, prevazilaze regiona, prevazilaze okvire kontinenata. Borba protiv terorizma u Republici Srbiji regulisana je Krivičnim zakonikom i Zakonikom o krivičnom postupku.

Vlada Republike Srbije, podsetiću, usvojila je Nacionalnu strategiju za prevenciju u borbi protiv terorizma za period od 2017. do 2021. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje. Ističemo da je Srbija otvorena za saradnju u okviru svojih mogućnosti u globalnoj borbi protiv terorizma u kojoj nema mesta za kompromise. Oštro osuđujemo, naravno, sve vidove i manifestacije terorizma.

Na međunarodnom planu Republika Srbija je potpisnica brojnih konvencija kojima se regulišu suzbijanje i borba protiv terorizma, prepoznajući univerzalni karakter fenomena terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje države radi uspostavljanja zajedničkog pristupa Republika Srbija prepoznaje UN kao ključni forum za aktivan angažman na ovom planu. Podržava sve usvojene rezolucije Generalne skupštine UN o merama za prevenciju međunarodnog terorizma, kao i sve međunarodne zajednice u cilju efikasne borbe protiv ovog globalnog problema. Potpisnica je 14 od 18 antiterorističkih univerzalnih instrumenata i ulaže maksimalne napore u cilju pune implementacije svih relevantnih rezolucija UN.

Takođe, podržavamo principe globalne strategije UN za borbu protiv terorizma, posebno segment koji se odnosi na mere za jačanje međunarodne saradnje, odnosno udruživanje nacionalnih, regionalnih i međunarodnih napora Srbije. Takođe, podržavamo pregovore o sveobuhvatnoj Konvenciji o međunarodnom terorizmu, jer smatramo da je borba protiv terorizma i nasilnog ekstremizma nemoguća bez međunarodne saradnje, kao između ostalog, koja podrazumeva i efikasnu razmenu osnovnih podataka.

Mogao bih naravno dosta da govorim o ovom Sporazumu, ali nemam dovoljno vremena. Još nekoliko rečenica o Sporazumu koji smatram da je takođe važan, a tiče se trilateralnog sporazum koji su potpisale Vlade Republike Srbije, Crne Gore i BiH, odnosi se na prenos nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Dakle, u pitanju je sporazum između tri susedne države, kojim se zamenjuje stari sporazum koji je potpisan još 2000. godine, kojim je bilo uređeno pitanje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi. Protokom vremena bilo nužno, naravno, da se inovira sporazum i prilagodi novim potrebama i obavljanja vazdušnog saobraćaja u vazdušnom prostoru između Crne Gore i BiH.

Ono što želim da iskoristim priliku na samom kraju, pošto imam još jako malo vremena, iskoristio bih priliku da ukažem na značaj regionalnog povezivanja u svim drugim oblastima, da podsetim na tzv. Mini šengen, regionalni sporazum potpisan između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije, čije će benefite osetiti građani ovih država, što je najvažnije.

U savremenom svetu kada su granice kretanja, usluga, roba i ljudi slobodne, onda je to svakako nešto što je interes građana i treba jačati sve oblike regionalne saradnje. Treba približavati ljude, jačati privrednu saradnju, gde god je to moguće. Korišćenje komparativnih prednosti svake od naših zemalja jača privredni potencijal, doprinosi izgradnji jedinstvenog tržišta regiona, a time jača i konkurentnost regiona prema drugim tržištima i omogućava zajedničke nastupe na trećim tržištima.

U tom smislu tzv. Mini šengen predstavlja prvi značajan korak. Ovo je svakako, složiću se u potpunosti, vizionarski potez i on predstavlja prvi korak u regionalnoj saradnji balkanskih zemalja koji se sada sve češće naziva zapadnim Balkanom. Zašto govorim o Mini šengenu? Jer smatram da će u jednom trenutku i BiH i Crna Gora postati deo Mini šengena. Obzirom da je vreme na isteku, na samom kraju još jednom ću ponoviti, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati predložene sporazume. Zahvaljujem.

Pošto se malopređašnji kolega, ja ne znam ime i prezime, nisam zapamtio, osvrnuo na moje jutrašnje izlaganje, očigledno je kolega da vi niste ništa shvatili, to je prva stvar.

Druga stvar, frustracije prema pojedinim narodnim poslanicima iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije moraćete da rešavate na drugi način. To što oni nisu ovde, oni nisu na profesionalnom radu. To što niste shvatili ne znam da li niste želeli, to je sad jedna druga teza, jedna druga dimenzija. Ja sam govorio i napravio paralelu i poređenje između onoga što se dešavalo u prethodnom sazivu, a to je: da smo ovde imali jedan deo opozicije, koji je bio na stalnom radu, koji je redovno podizao putne troškove, koji je redovno podizao plate, a nije nalazio za shodno da dolazi na sednice parlamenta.

Naravno da je potpuno logično da kada nema sednica parlamenta da poslanici nemaju obavezu da budu u parlamentu i da nije jedina obaveza poslanika da bude u parlamentu, već da bude među građanima i da razgovara sa svojim građanima.

Dakle, suština je samo u sledećem. Kada su sednice parlamenta, za mene je potpuno logično da poslanici koji su na stalnom radu prisustvuju sednicama parlamenta, a sve ostalo što ste izrekli, ne znam iz kog razloga, ali imaćete priliku da tu svoju frustraciju, koju ispoljavate već ne znam koliko puta unazad, pokažete kada kolega bude prisutan, a taj kolega nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana premijerko Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, gospodine Selakoviću, gospođo Joksimović, po prvi put od kada se objavljuje izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija, po ovom izveštaju se raspravlja u plenumu, govori se u plenumu.

Mišljenja poslaničke grupe SPS kao nekoga ko je bio i inicijator da se o tome govori u plenumu, a reći ćemo i razlog zašto smo smatrali da je to važno baš u ovom trenutku. Smatramo da je to dobra praksa i da to treba činiti i u narednom vremenskom periodu.

Mislim da je i vaše prisustvo, prisustvo premijerke, prisustvo ministara koji su na neki način direktno i vezani za sam izveštaj, odnosno odgovornost i obaveze koje imate unutar Vlade Republike Srbije, su vezane za izveštaj Evropske komisije, predstavljaju pre svega jedan, rekao bih, odgovoran i ozbiljan način na koji mi sagledavamo ovaj strateški interes kao glavni spoljnopolitički cilj, a to je da Srbija postane punopravni član EU.

Mislim da je važno da oko ovog za nas važnog i značajnog pitanja konačno čujemo i glas naroda, a glas naroda je parlament. Parlament je glas naroda, legitimno izabrani predstavnici građana. Znate, mi smo nekako stalno u prilici da slušamo predstavnike Evropskog parlamenta, da slušamo predstavnike poslanika iz regiona, ali nikako da čujemo glas naroda ovde u republičkom parlamentu.

Sa druge strane, predsednik Srbije kada je sagledao Izveštaj Evropske komisije bio je vrlo konkretan i jasan i rekao je – prihvatam odgovornost, prihvatam odgovornost, ma koliko ove, sada ću parafrazirati, ma koliko pojedine ocene bile tačne, a neke malo po malo, odnosno paušalne i političke, ali prihvatam svu odgovornost. Izbori su tu 2022. godine, pa neka građani opredele kolika je ta odgovornost. Tu odgovornost treba da prihvatimo i svi mi zajedno, i Vlada i predsednik Narodne skupštine i čitava Narodna skupština.

Na ovaj način, rekao bih, kroz ovakav vid rasprave mi pre svega želimo da damo jednu jasnu i nedvosmislenu podršku i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije u jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici, ponavljam, ka realizaciji onoga što jeste strateški interes, što jeste glavni politički cilj, spoljnopolitički cilj, a to je punopravno članstvo Srbije u EU.

Imamo, rekao bih, istorijsku šansu. Imamo političku stabilnost, imamo ogromno poverenje i podršku građana, koja je rezultirana na poslednjim parlamentarnim izborima, što je vidljivo i ovde u parlamentu. Uspešno se nosimo sa iskušenjima i rizicima. Sistem funkcioniše kada je najteže, i ne samo da sistem funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate.

Izvinjavam, sada govorim, koleginice, ako nije problem, voleo bih da me saslušaju i predsednica i ministri. Ne mislim ništa loše, naravno.

Dakle, ponoviću, mislim da imamo istorijsku šansu, jer imamo političku stabilnost, imamo ogromno poverenje i podršku građana koja je rezultirana na poslednjim parlamentarnim izborima i vidljiva je ovde po broju poslanika, tako da se uspešno nosimo sa iskušenjima i rizicima.

Državno rukovodstvo i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije su jasno pokazali da sistem funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da funkcioniše, već da ostvaruje dobre rezultate i dobre pokazatelje. Znate, uvek treba sebi da postavljamo pitanje može li bolje, jer niko od nas nije najbolji i nikada ne treba da polazimo od toga. Dakle, uvek treba sebi da postavljamo pitanje može li bolje.

Zato smo rekli, kada ste govorili o ekspozeu, da podržavamo da uvek treba podizati lestvicu, jer to je dobro za budućnost Srbije i to je dobro za budućnost svakog građanina Srbije. Ako ne uspemo u svemu tome, sami smo krivi, znači da nismo svi zajedno dovoljno radili.

Dakle, u ovom parlamentu, moram priznati, osećam, ma koliko postojao jedan pokušaj u javnosti da se degradira, da se minimizira, da se na najnegativniji način predstavi parlament i sastav parlamenta Narodne skupštine Republike Srbije, ja u ovom parlamentu vidim jednu novu energiju. Ja u ovom parlamentu vidim nova lica, novu energiju, dinamiku, obrazovane ljude, daleko više koleginica. Priznajem, koleginice su nekada daleko hrabrije, daleko visprenije, daleko mudrije od svih nas. Predsednik mi neće zameriti, prošli put sam rekao pripadnice lepšeg pola, ali, evo, reći ću koleginice. Zadovoljstvo mi je što smo jedan od pet parlamenata, ne govorim o kvotama, zanemarimo kvote, jer ne želim koleginice da merimo po kvotama, koleginice su ovde zato što su stručne, sposobne i imaju određene rezultate iza sebe.

Mislim da ovaj parlament ima snage, ima spremnosti, ima sposobnosti i bez obzira da li ti vanredni parlamentarni izbori bili 2022. godine ili ne, ne treba o tome da razmišljamo. Treba da razmišljamo samo u jednom pravcu – dajte da svi zajedno ovde ovu godinu poklonimo našoj državi. Dajte da svi zajedno ovu godinu poklonimo Srbiji i da budemo podrška i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije u realizaciji onoga što je ključno, a to je šest ključnih tačaka na kojima je baziran i vaš ekspoze, zapravo stubovi ekspozea sa kojim ste izašli pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.

Međutim, EU treba da zna da neke stvari na putu evropskih integracija mi činimo da bi implementirali evropske standarde u naše društvo, da bi bili uređena i pravna država, ali da to ne činimo samo zbog EU, da to činimo zbog nas samih, upravo zbog onoga što sam rekao, da bi bili uređena i pravna država. Ne pregovaramo nikada iz straha, ali se isto tako nikada ne plašimo pregovora.

Kažu da treba da uspostavimo stalnu i nesmetanu komunikaciju o prednostima i značaju EU, jer poverenje građana u EU opada, danas je ispod 50%. To je deo koji je sadržan u izveštaju Evropske komisije. To bi značilo da ako bih ja sada 20 minuta ovde u parlamentu, onako jednostavno prevedeno, govorio da sam za evropske integracije i da u potpunosti podržavamo kao poslanički klub evropske integracije, da li bi ti promenilo poverenje građana Srbije? Naravno da ne bi.

Dakle, moje lično mišljenje je da je podrška građana veoma važna, jer ona bitno doprinosi uspešnoj implementaciji obaveza koje kao zemlja i Vlada imamo na tom evropskom putu. Podrška EU, po mom mišljenju, ne zavisi samo od toga šta čine političke institucije Srbije, šta činimo mi u Srbiji, već i od toga šta čini briselska administracija kada su u pitanju vitalni interesi države.

Želim tu da navedem dva konkretna primera. U ovoj godini nije otvoreno ni jedno poglavlje, a Vlada je vrlo jasno rekla da su postojali osnovi za tako nešto. Sa druge strane, najvažnije pitanje Kosovo i Metohija, međutim, veoma su mlake ili uopšte nema reakcije iz Brisela na primene nasilja na Kosovu i Metohiji prema pripadnicima srpskog naroda ili ogromna opstrukcija pregovaračkog procesa, primena uvedenih taksi.

Dakle, mi Briselski sporazum nismo potpisali da bi Srbija bila potcenjena i da bi Srbija bila ponižena. Kada su nas kritikovali zbog Briselskog sporazuma mi smo vrlo jasno rekli – ako niste za pregovaračkim stolom gde se razgovara o nacionalnim i državnim interesima Srbije, vi ne možete apsolutno ni na šta da utičete. Sve dok ste za tim stolom vi možete nešto da kažete. Zato je važno da budemo prisutni i zato je važno da se naša reč čuje. Zato je važno da su svi shvatili da je Srbija danas deo rešenja, da bez Srbije nema kompromisnog i pravičnog rešenja.

Prva je stvar to što je Srbija ispoštovalo sve ono što je definisano Briselskim sporazumom, a druga strana nije. Kada govore o vladavini prava, pa, je li to vladavina prava? Ja mislim da nije. Da Priština ne implementira ono što je dogovoreno tokom Briselskog sporazuma, konkretno mislim na Zajednicu srpskih opština kao ključnu stvar, i da stalno to minimizira, da stalno ostavlja po strani i da danas opet dolazimo u situaciju da nemamo sa kime da pregovaramo u Prištini, a Srbija i dalje pokazuje spremnost da razgovara o najtežim pitanjima, zbog generacija pre svega koje dolaze.

Dakle, za poverenje je potrebno dvoje. Poverenje zavisi od dve strane, ne samo od jedne strane, ne samo od Srbije i naših političkih institucija, već od dve strane.

Izveštaj o napretku, o kojem danas raspravljamo, po mom mišljenju, to je dobar i koristan instrument u savladavanju obaveza koje Srbija ima na putu evropskih integracija. Međutim, ovaj izveštaj nije dovoljno koristan kao što bi mogao biti, pošto je po nekim pitanjima jednostran, a neke ocene, rekao bih, su paušalne i bez argumenata. Mislim da smo to dužni danas da kažemo ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Kratko samo o nekoliko pitanja.

Pre svega mislim o borbi protiv korone i o onome što je u Izveštaju naglašeno u negativnom kontekstu kada je reč o onome što je Srbija činila i što je državno rukovodstvo, zajedno sa zdravstvenom strukom, činilo u proteklom vremenskom periodu. Ja želim da kažem da je Srbija blagovremeno i adekvatno odreagovala i da je sprečila najgori mogući scenario, da je sistem, kao što sam rekao, funkcionisao, ostvarivao rezultate i da nije situacija teška zbog Aleksandra Vučića, zbog Vlade Republike Srbije, situacija je teška u čitavom svetu. Čitav svet se suočava sa ovim zdravstvenim izazovom i ovo je borba za budućnost Srbije i za budućnost svakog građanina Srbije. Kritikovali su nas da smo uvodili rigidne mere, a onda su brojne države EU upravo primenile te mere.

E sada, što nas kritikuju u Izveštaju Evropske komisije? Kažu da su mere uzrok protesta. Nisu mere uzrok protesta, uzrok protesta je politička konotacija i pokušaj da se politički na tome profitira.

Sledeća stvar – nema laži i prevare kada se govori o brojevima i činjenicama. U ekonomiji ne možete da prevarite. Srbija je 700 milijardi dinara ili 6 milijardi evra ili 12,7% BDP od marta izdvojila kao pomoć državi, kao pomoć građanima i kao pomoć privredi u periodu pandemije. Postavlja se pitanje da li je jedna država u Evropi, da li je jedna država u svetu, prihvatila ovoliki teret krize? Stopa rasta naše ekonomije najviša je u Evropi.

Šta su danas suštinska pitanja, mi smo o tome već govorili – da li je bilo otpuštanja, da li je bilo zatvaranja fabrika, da li su odustali strani investitori? Nije bilo otpuštanja, nije bilo zatvaranja fabrika, a što se tiče stranih investitora u prvih devet meseci 1,9 milijardi evra, čitav iznos koji je pristigao na Balkan, 60% od toga je došlo u Srbiju. I nije slučajno što „Fajnenšel tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava kao lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. To je ta živa politika. I ta živa politika, rezultat te žive politike o kojoj smo mi govorili jeste upravo i bolnica u Batajnici, jeste upravo i bolnica u Kruševcu. Naš cilj je plan „Srbija 2025“ – prosečna plata u Srbiji 900 evra, prosečna penzija 430 evra.

Treća stvar – regionalna saradnja. Kažu da se Srbija mešala u izbore u Crnoj Gori. Na koji način se Srbija mešala u unutrašnja pitanja Crne Gore? Pa, da li je predsednik Srbije pozivao da se glasa za bilo koga na izborima u Crnoj Gori ili su to činili Rama i drugi? Ali, ne pominju Ramu, jel im to odgovara. Nas ne interesuje vlast u Crnoj Gori. Nas interesuje status i položaj naših građana, kojih ima 29%, a ja verujem da ih ima i više, pošto želim da verujem da će doći do novog popisa, ima ih više od 29% i interesuje nas status imovine SPC. Ne postoji međunarodna konvencija koja nam zabranjuje da štitimo našu imovinu.

Znate šta je direktno mešanje? To je kada Crna Gora proglasi i prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. E, to je direktno mešanje u unutrašnje pitanje Srbije. I dosta više plašenja u Crnoj Gori Crnogoraca sa srpskim hegemonizmom.

Ono što mene zabrinjava kada je reč o Crnoj Gori jeste – zašto se naš ambasador ne vraća? Zašto je on još uvek „persona non grata“? Zašto gospodin Krivokapić kao novoizabrani predsednik Vlade ima jedno mišljenje o Skupštini iz 1918. godine tokom izborne kampanje, a drugo mišljenje nakon izborne kampanje kada je izabran i zašto danas razmišlja hoće li prvo da poseti Prištinu ili će da poseti Beograd?

Sledeća stvar – regionalna saradnja. Mi smo simbol novih vrednosti danas u regionu. Pa, vrlo je jasan stav i predsednika i Vlade – mi želimo mir, dobrosusedske odnose i saradnju. Ukoliko postoje pitanja, ona se rešavaju kroz dijalog i nikako drugačije. Mini Šengen je lekovit i najbolji način za čitav region. Konkretnu korist od toga će osetiti građani.

Što se tiče KiM, reći ću u jednoj rečenici, o tome će govoriti kolege u nastavku današnje rasprave. Naš stav da će proći ili Kosovo ili EU u Srbiji je nemoguć. To neće proći. Potrebno je kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dolazi kroz dijalog. Valjda je to svima jasno nakon razgovora koje je predsednik Srbije imao sa predsednikom SAD u Vašingtonu? Valjda je svima jasno da ako vršite pritisak na Srbiju, samo džabe gubite vreme. Nećete nas naterati da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.

Što se tiče parlamenta, govorim o Izveštaju Evropske komisije, mi smo implementirali najveći deo onoga što je sadržano u Izveštaju Evropske komisije, duplirali vreme rasprave za budžet, nema više po hitnom postupku već redovne procedure, usvojili smo etički Kodeks, javna slušanja, nešto što je izuzetan napredak i što je dobra praksa i što je dobar instrument.

Dakle, do nastavka međustranačkih dijaloga će doći odmah iza novogodišnjih praznika, a optuživali su predsednika Narodne skupštine da je protiv međustranačkog dijaloga. Nije protiv međustranačkog dijaloga, samo ova Skupština ima svoju agendu prioriteta, a nju neće određivati kvazi politička elita.

Znate šta, novinari su me nedavno pitali – šta očekujete od međustranačkog dijaloga? Ja sam rekao – apsolutno ništa, osim jedne stvari, da pokazujemo spremnost i volju da saslušamo sugestije i predloge. A u kom formatu, na koji način ćemo razgovarati, to ćemo tek videti. Jer, mi danas po registru imamo negde, ispravite me ako grešim, 60 vanparlamentarnih stranaka. Znači li to da ćemo imati idealne izborne uslove ako zadovoljimo svih 60 vanparlamentarnih stranaka?

Što se tiče evropskih parlamentaraca, od njih samo očekujemo jedno – da ne dele poslanike na poslanike prvog i drugog reda, da nas ne degradiraju i da sa svima razgovaraju u institucijama sistema, a ne u hotelskim lobijima. Jer, opšti je utisak da su pojedini evropski parlamentarci imali za cilj samo da ohrabre pojedine opozicione opcije da izađu na parlamentarne izbore.

Nemojte o tome da nam o tome govore Tanja Fajon, koja je vrlo diskutabilna kada govorimo o narednim pregovorima, koja je kritikovala izlaznost u Srbiji od 50%, a izabrana za evropskog parlamentarca pri izlaznosti od 26%, nije osnovno 26%, nego je izlaznost bila 26%.

Danas su se setili funkcionerske kampanje? Zašto se nisu setili funkcionerske kampanje 2008. godine? Zabrinuti za demokratiju i slobodu medija. Nemojte da brinu. Demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima.

Zašto se o slobodi medija nisu bavili 2011. godine, kada je sastavljen izveštaj Verice Barać u kojem je izražena ozbiljna zabrinutost za medije u Srbiji.

Ja sam to pitanje postavio gospođi Tanji Fajon. Ona kaže, tada nije bila izvestilac, a ja sam joj rekao – bili ste predstavnik Evropskog parlamenta i zašto to kao predstavnik Evropskog parlamenta niste postavili kao pitanje, a danas ste navodno zabrinuti.

Dakle, ja mislim da mi ulazimo još u jednu fazu nezapamćenog pritiska i zato smo smatrali da treba baš danas da raspravljamo o ovom izveštaju, jer jaka i stabilna Srbija, Srbija koja ima odlučnost i opredeljenost da štiti nacionalne i državne interese, Srbija koja misli svojom glavom, koja ima svoj stav, koja ima svoje mišljenje, Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana, definitivno nekome ne odgovara.

Bilo šta da ukažemo, mi bivamo opomenuti. Slušamo evropske parlamentarce koji imaju pravo, samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci, da kažu da je dobra vest što u Srbiji nisu otvorena nova poglavlja.

Iz Prištine stalno ratno huškačka retorika da treba …

Vi ste se vratili, ali imam još 40 sekundi, ja sam sačekao, jer sam sačekao da se koleginica …

Evo završavam, predsedniče.
Ja sam definitivno manjina u ovoj Skupštini.

Šalim se ja.
Dakle, mislim da je jedna opšta hajka na Srbiju i da je vrlo interesantno da tri hrvatska medija u isto vreme, ali u isto vreme izlaze sa istom tezom da je Republika Srpska ratni plen Srbije, da albanski lobisti, srbomrzci koji 20 godina ne menjaju svoju retoriku, pokušavaju kroz kongres da slome kičmu Srbiji i to na dve tačke – Republika Srpska i Kosovo i Metohija. Zbog svega toga, mi smo smatrali da upravo u ovom periodu treba da razgovaramo o ovim važnim pitanjima, kako bi bili vama podrška.
Jedan opšti zaključak je da Srbija i Aleksandar Vučić mogu da sprovedu sve, a oni ne mogu. To je smešno i to im je uvek bilo obrazloženje.
Inače, u potpunosti podržavamo zaključke i predloge Odbora, kao poslanički klub SPS naravno podržava zaključke predloga Odbora za evropske integracije.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Poštovana potpredsednice Vlade, ministarko kulture i informisanja, poštovani ministre omladine i sporta, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da napravim jednu digresiju. Ono što je uvažena potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja rekla, da gotovo svako skupštinsko zasedanje i svaki skupštinski saziv počinje sa nečim negativnim. To je tačno. Jer, u društvu uvek nekako postoje, znate, one grupacije, uglavnom političke, ali jedan deo i medijskih grupacija, koji ima potrebu da minimizira rad parlamenta, koji ima potrebu da na najnegativniji način predstavi ono što rade narodni poslanici, legitimno izabrani narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To se, nažalost, ponavljam, dešava na početku svakog saziva skupštinskog parlamenta, a i u toku samog nastava rada parlamenta.

Mislim da je najbolji odgovor nas parlamentaraca na takvu situaciju upravo ono što činimo i radimo, a to je intenzivan i dinamičan rad. Rezultati su najbolji odgovor na svaku kritiku, jer onda svaki komentar i svaku kritiku treba prihvatiti kao kompliment. Dakle, na nama je da odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i u prethodnom periodu, tako i u ovom sazivu, nastavimo da radimo svoj posao u najboljem interesu građana i da na najbolji mogući način damo odgovore na pitanja koja se postavljaju pred parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti.

Kada je reč o zakonskim predlozima o kojima danas govorimo, najpre želim da kažem da je cilj jasan – obezbediti stabilno finansiranje javnog servisa. Na nama je da kroz zakone obezbedimo nezavisnost u funkcionisanju javnog servisa i da javni servis može nesmetano da funkcioniše. Dakle, danas govorimo o izmenama Zakona o javnim medijskim servisima, kojima se i u 2021. godini obezbeđuje budžetsko finansiranje javnih medijskih servisa, imajući u vidu da se od taksi za medijski servis ne može obezbediti stabilno finansiranje javnog interesa u oblasti informisanja. Država mora da obezbedi javni interes u oblasti informisanja i to se čini preko javnih medijskih servisa koji su regulisani posebnim zakonom, o kojem je već bilo reči, a to je Zakon o javnim medijskim servisima.

Da podsetim na važeći Zakon o javnim medijskim servisima i na ulogu javnog informisanja za društvo, njegovu demokratizaciju, ostvarivanje ljudskih, građanskih, ali i manjinskih prava, pošto vrlo često ovde u parlamentu govorimo i o manjinskim pravima. Dakle, novi Zakon o javnim medijskim servisima donet je 2014. godine. Njime je utvrđeno da su RTS i RTV javni medijski servisi, čija je uloga ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Javne interese ostvaruje kroz programske sadržaje, odnosno kroz poštovanje pre svega osnovnog načela, a to je istinito, blagovremeno, profesionalno, nepristrasno informisanje građana Srbije.

Pri tome, moraju se poštovati i ostala načela. Kada govorimo o ostalim načelima, želim vrlo precizno da citiram ono što je definisano u zakonu. Zakon kaže: „Poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga; Poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda čoveka; Poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verski i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom, sličnom stanovištu ili interesu; Zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugrožene i druge; Zadovoljavanje potreba građana za programskim sadržajem, nepristrasno obrađivanje političkih, istorijskih, privrednih, socijalnih, zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih, naučih, ekoloških i brojnih drugih pitanja.“

Dakle, osnovna delatnost javnog medijskog servisa u ostvarivanju javnog interesa jeste proizvodnja, kupovina, obrada i objavljivanje radio, TV i multimedijskih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavno-humorističkih, verskih i drugih programa koji su od javnog interesa za građane. Medijski servisi treba da promovišu vrednosti demokratskog društva, da promovišu i doprinose stvaranju demokratske atmosfere i međunacionalne i verske tolerancije, unapređenje dijaloga i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i pripadnika nacionalnih manjina. To je sve vrlo jasno i precizno definisano zakonom i to se u potpunosti i poštuje.

Svoju javnu funkciju, odnosno ulogu, javni i medijski servisi obezbeđuju adekvatnom funkcionalnom organizacijom, u skladu sa zakonom i odgovornim korišćenjem nacionalnih frekvencija.

Polazeći od značaja koje javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, Republika Srbija se opredelila da rad i položaj javnih medijskih servisa reguliše posebnim zakonom, čime je zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladila pre svega sa evropskom regulativom. I vrlo je jasno – dva su javna izvora, prvi budžetska sredstva, drugi sredstva za takse za javni medijski servis koja se naplaćuju preko EPS-ovih uplatnica za struju. Imamo i treći izvor finansiranja – samostalno obezbeđena sredstva, deo sredstava od prodaje reklamnog prostora.

Na jednoj od prethodnih sednica, pre nekoliko dana, Narodna skupština je raspravljala i mi smo usvojili novu visinu takse za javne medijske servise i tada smo vrlo jasno rekli, pošto su postojale određene sugestije nekih političkih opcija kada je reč o uređivačkoj politici javnog servisa, kada je reč o tome da su neke političke stranke neravnomerno zastupljene, mi smo rekli – na nama je da donesemo zakone i da sagledamo kao neko ko ima kontrolnu i nadzornu ulogu da li se ti zakoni primenjuju.

Nije na nama da se bavimo uređivačkom politikom medija. To treba da ostavimo menadžmentu, a što se tiče programa, to treba da ostavimo programskom savetu koji se bavi tim pitanjima.

Ali, isto tako, zamolili smo kolege da kada govorimo o RTS-u, nemojte kada je reč o RTS-u da sve gledamo kroz prizmu informativnih emisija i da gledamo kroz prizmu političkih emisija. Nije RTS samo informativni program i nije RTS samo politika. Podsetiću vas, RTS je i naučni i obrazovni i kulturni i sportski program, ali i filmski i dokumentarni program. Na RTS-u, između ostalog, su i dopisništva. Mislim da RTS u ovom trenutku ima 25 dopisništava. Koliko redakcija ima RTS? Ima dopisnike u Americi, Briselu, Evropi. Dakle, oprema koja godinama nije obnavljana, a koja se konačno obnavlja i modernizuje. Zahvaljujući RTS-u, kao što je, između ostalog rečeno, školski program se odvijao u periodu pandemije, što je od posebnog značaja.

Kada govorimo o tome da nacionalne manjine nisu zastupljene na RTS-u, o čemu je bilo reči, žao mi je, nema kolega koje su sugerisale da nisu dovoljno zastupljene, a pri tome su podneli amandman da taksa bude jedan dinar, ja sam postavio samo jedno pitanje – da li vi znate šta je Lajmet? On se emituje, koliko je meni poznato, tri puta na RTS-u. Da li je taj jedan dinar dovoljno da se samo Lajmet emituje tri puta dnevno na RTS-u?

Dakle, nemamo mi problem da razgovaramo o tome da nacionalne manjine budu više zastupljene na javnom servisu, ali hajde da budemo realni i hajde da ne politizujemo stvar koja nije za politizaciju, ako želite otvoreni dijalog i otvorenu debatu.

Ono što se na kvalitet i obim proizvodnje medijskog sadržaja može odraziti jeste činjenica da je visina sredstava koja se godišnje izdvaja za rad javnih medijskih servisa svake godine menja, takođe i naplata takse i neujednačenost i mi zato podržavamo, poslanička grupa SPS, izmenu Zakona o javnim medijskim servisima, kako bi se i u 2021. godini omogućilo finansiranje iz budžeta.

Međutim, kada govorimo o medijima i kada govorimo o javnom servisu, vrlo često se nameće nekoliko teza i nekoliko pitanja, pre svega od strane i opozicionih poslaničkih grupa, ali i onih vanparlamentarnih, kvazi opozicionih političkih stranaka, pa se govori o slobodi medija, pa se govori da su mediji po volji režima, pa se onda tu postavlja nekoliko suštinskih pitanja. Najpre, sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su za nas osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija danas i jeste.

Ako evropski parlamentarci, a vi ministarka jako dobro znate, pošto ste učestvovali u međustranačkom dijalogu, da su evropski parlamentarci onog trenutka kada smo tek završili debatu na temu REM-a, posetili REM i rekli da postoje paralelni mediji. Pa, čekajte, ako postoje paralelni mediji, kako onda ne postoji sloboda medija u Srbiji i s kojim pravom postavljaju pitanje slobode medija danas, a nisu 2011. godine, kada je izveštaj Verice Barać bio krajnje rigidan? Zašto tada niko od evropskih parlamentaraca nije postavio pitanje slobode medija? I šta je to po volji režima, ako konkretno govorim o RTS-u, ja to ponavljam po ko zna koji put i uvek ću to ponavljati – šta je tu po volji režima, da ne kažem režima, nego vladajuće koalicije, šta je tu po volji vladajuće koalicije? Da li je vladajuća koalicija postavila jednog urednika RTS-a? Da li je vladajuća koalicija postavila direktora RTS-a? Ne. Prepustila je to menadžmentu, prepustila je to upravnom odboru, a što se tiče programske šeme, naravno, shodno zakonu, prepustila je to programskom odboru.

Tokom međustranačkog dijaloga mi smo, između ostalog, razgovarali neposredno pred izbore, jer su nametnute te teme od strane i nevladinog sektora, ali i od jednog dela opozicije koji je bukvalno od svega pravio farsu i zabavu pa im se učinilo da i od toga mogu da naprave farsu i zabavu, tražili su otvoren dijalog sa strankama, parlamentarnim strankama, vanparlamentarnim strankama, ali i sa predstavnicima medija koji imaju nacionalnu frekvenciju. I bili su prisutni i predstavnici REM-a. Oni se, naravno, nisu pojavili.

Ali, mi smo vrlo otvoreno i jasno rekli, celokupna vladajuća koalicija, imali smo jedinstven stav – nemamo apsolutno nikakav problem ravnomerne zastupljenosti u medijima, što se nas tiče, izvolite, imate čitav medijski prostor. Još milion puta da se pojavimo na medijima, ne možemo da dostignemo koliko su se oni puta pojavljivali na javnom servisu. Ali, to nije važno. Nećemo da se bavimo uređivačkom politikom medija. Kada već govorimo o informativi, kada već govorimo o politici, onda dajte da vodimo tematske debate pred izbore. To je bila naša sugestija.

Usvojili smo pravilnik kada je reč o javnom servisu, usvojili smo preporuke kada je reč o komercijalnim televizijama, jer ne možete vi narediti privatnom sektoru kako da uređuje svoj program. Ako ste hteli privatizaciju i ako ste 2000. godine usvojili tu Strategiju o privatizaciji medija i želeli kapitalizam, odakle sad potreba da se bavite privatnim sektorom i da uređujete privatne medije?

Mislim da je ministarka kulture dala jedan dobar predlog kada govorimo o medijima i kada govorimo o prenosu Narodne skupštine Republike Srbije, između ostalog, to je nešto o čemu se govorilo i tokom prethodnog saziva, da ovaj parlament dobije svoj parlamentarni kanal i tu treba sagledati tehničke mogućnosti, poput parlamentarnog kanala kakav ima recimo Državna duma, i oni tokom celog dana prate aktivnosti i u plenumu, ali i van plenuma, tako što poslanici, predsednici poslaničkih grupa, predsednici odbora nakon održane sednice odbora mogu da gostuju na parlamentarnom kanalu i saopštavaju stavove, zaključke sa sednica odbora. Ali, kažem, to je odlična ideja, samo treba sagledati mogućnosti.

I na samom kraju, neću previše dužiti, malo čas sam čuo nešto što po meni lično na neki način i narušava dostojanstvo Narodne skupštine i narušava dostojanstvo i integritet svakog poslanika. Znate, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo na izborima. Samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Na odgovornim i ozbiljnim političkim strankama je da prihvate rezultate fer i demokratskih izbora, ma koliko im se to u datom trenutku svidelo ili ne. To je demokratija. Ne možete je drugačije shvatiti i drugačije definisati. To što je ovakav aktuelni saziv parlamenta, takva je volja građana i jasno izražena volja birača.

Voleo bih da poslanički klub SPS ima više poslaničkih mandata, ali nema. Takva je bila trenutna volja birača i mi je poštujemo, ali nedozvoljavamo da se na bilo koji način narušava integritet i dostojanstvo Skupštine i integritet bilo kojeg od ovih poslanika i poslanica koje sede u aktuelnom sazivu koje je odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao.

Kada govorimo o izbornom sistemu, a to nije tema, verujte, mnogo dugo smo se bavili izbornim sistemom i tokom međustranačkog dijaloga i tu sada postoji nešto što je suština, a čini mi se da se ne shvata, ako želite da menjate izborni sistem, ja želim da kažem jednu stvar, aktuelni izborni sistem, a to je proporcionalni, on je politička realnost, većinski izborni sistem odgovara većinskim strankama i onda bi imali dijametralno suprotan saziv parlamenta od onog, verujte koji danas imamo, a on se opet ne bi svideo pojedinim političkim strankama.

U potpunosti podržavam predlog ministarke da na jednoj od narednih sednica parlamenta razgovaramo na jednu od važnih tema, a to je kultura. Mislim da se time u prethodnom sazivu nismo dovoljno bavili, da zakažemo jednu posebnu sednicu na kojoj ćemo o tome razgovarati.

Na samom kraju. Pošto u svom poslaničkom klubu imamo velikog graditelja, gospodina Mrkonjića, ja moram da istaknem nešto što smatramo, kao poslanički klub, da je veoma važno, najpre, želim da kažem da je opozicija kritikovala put Niš – Merdare, a podsećam da je 1991. godine, taj put ušao u Evropski koridor, dakle kao deo Evropskog koridora i da je danas deo Evropskog koridora i da je dobro da je Evropa dala podršku za realizaciju ovog izuzetno važnog projekta.

Dakle, politika predsednika Republike, politika Vlade Republike Srbije je da ruši sve granice i da otvara jednu ekonomsku perspektivu kako bismo svi išli napred. Vreme koje je pred nama neće biti perspektivno u smislu investicija, privatnog sektora, tako da mi kao javni sektor moramo da to kompenzujemo i da održimo našu ekonomiju kako bi očuvali sve one vrednosti koje smo prethodnih godina, kao Vlada i kako vladajuća koalicija u Srbiji postigli. Zahvaljujem.