Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, želim na samom kraju samo nekoliko rečenica, s obzirom da ovlašćeni predstavnik iz opravdanih razloga nije na samom završetku sednice. Ne bih želeo da se vraćamo u prošlost, ali podstaknut nečim što je tokom malopređašnjeg izlaganja rekao kolega, a tiče se upravo pravosuđa i tiče se onoga što se dešavalo u Srbiji, kažem, ne želim da se vraćam u prošlost i SPS retko govori o prošlosti, a smatramo da iz prošlosti i o prošlosti se izvlače pouke i afirmiše se ono što je dobro i da treba gledati sadašnjost i graditi temelje budućnosti.

Ali kada govorimo o pravosuđu, kolega koji je maločas govorio je u potpunosti u pravu. Sunovrat srpskog pravosuđa, iako nisam pravnik, kreće od 5. oktobra 2000. godine. Jer kada govorimo o 5. oktobru 2000. godine, postavlja se jedno suštinsko pitanje – da li je neko odgovarao za paljenje i upad u Narodnu Skupštinu Republike Srbije i za to što je u Narodnoj Skupštini nestalo 156 dela i 60 slika? Postoje dokazni materijali i danas. Juče smo govorili o zaštiti podataka, odete na Jutjub, pogledate, toliko ima snimaka, oni su se hvalili upadom u Skupštinu.

Da li je na legalan i legitiman način uhapšen i Haškom tribunalu isporučen predsednik tada Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević? Kasnije je nastavljen sunovrat srpskog pravosuđa kroz reformu pravosuđa, gde je od 3.000 sudija, ispravite me ako grešim, 800 ostalo bez posla. Maločas sam govorio o 2000. godini. Još jedan upad ću pomenuti, u Narodnu banku Republike Srbije. Na koji način se upalo u Narodnu banku Republike Srbije? Koliko je umetničkih dela i čega sve nestalo iz Narodne banke Republike Srbije? Pa da li je neko odgovarao za to u periodu od 2000. godine do danas? Prema našim informacijama, prema informacijama poslaničke grupe SPS, nažalost, nije.

Znate, kada dođe do upada u Kapitol hil, mi to osudimo kao država i to je odgovoran i ozbiljan odnos države Srbije. Džo Bajden kaže: „Nije to bilo neslaganje, to je bio nered, to nije protest, bila je to razuzdana rulja, domaći teroristi“. Kada nekadašnji poslanik Obradović sa srpskom zastavom pokuša da upadne, provali, upadne, iako nije imamo razloga za to jer je narodni poslanik, sa nekolicinom ljudi pokuša da upadne u Narodnu skupštinu Republike Srbije, onda se kaže da je to odbrana demokratije u Srbiji. Je li neko za to odgovarao?

Ne kritikujemo mi apsolutno nikoga, ne kritikujemo mi pravosuđe, razmenjujemo mišljenje, govorimo o tome, ne osuđujemo nikoga, ali neko je maločas rekao: „To ne mogu da čine građani“, a mi smo parlament, mi smo glas naroda, mi imamo tu obavezu i odgovornost da upravo kroz ovakve diskusije o tome razgovaramo sa vama i da upućujemo određene sugestije i određene predloge.

Kolega Marinković je rekao: „rezultati“, i sa time se u potpunosti slažem, oni su najvažniji, bez obzira na samostalnost, ali odgovornost i obaveza koja je preuzeta meri se samo kroz rezultate i ne marketing. Jer kada napadnu Borka Stefanovića, onda je to državni udar, iako istražni organi odrade blagovremeno svoj posao, ali onda je to državni udar i razlog za masovne navodne proteste na ulicama Srbije. Kada napadnu Marijana Rističevića, onda je to bukvalno politički marketing i ispadne da je čovek napao sam sebe, iako za to postoje valjani snimci, i mi očekujemo i tu rezultate i nadležnih organa i nadležnih institucija.

Vratiću se veoma kratko na temu, samo nekoliko rečenica.

Dakle, naš ovlašćeni predstavnik uvaženi advokat Toma Fila je na početku današnje rasprave govorio o predlozima odluka za prvi izbor sudija u nekoliko sudova. Birajući sudije na prvu sudijsku funkciju Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju, uz podršku ovim predlozima koje je kao nezavisan organ Narodnoj skupštini predložio Visoki savet sudstva.

Osvrnuo bih se na još nekoliko stvari. Naime, Narodna skupština Republike Srbije, vršeći prvi izbor na sudijsku funkciju, ostvaruje svoju izbornu funkciju i mada nije direktan predlagač kandidata ima pravo i obavezu da kaže svoje mišljenje. Mi smatramo, sagledavajući biografije kandidata, da je dobro da dajemo šansu mladim sudijskim pomoćnicima i saradnicima da postanu sudije, kako bi se popunili i ojačali kapaciteti pravosudnog sistema koji jeste opterećen velikim brojem sudskih predmeta, o čemu je već i bilo reči.

Da pomenem samo koliko su opterećena parnična odeljenja osnovnih sudova i koliko dugo samo traju parnice. Srbija, dakle, nastoji da u svim segmentima društava postigne dobre rezultate, da postigne visoke standarde, implementira visoke standarde tako naravno i u oblasti pravosuđa.

Da podsetim da je u izveštaju Evropske komisije koji je Narodna skupština razmatrala decembra meseca 2020. godine upravo konstatovano da sektor vladavine prava, a time i pravosuđe treba i dalje ojačavati u pravcu implementacije pravnih tekovina EU. To upravo i čini ova Narodna skupština Republike Srbije zajedno sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Srbije.

Kada su nosioci sudijske funkcije u pitanju, treba istaći njihovu značajnu ulogu i veliku odgovornost koja proističe upravo iz nezavisnosti u obavljanju sudijske funkcije i zato je važna stručnost, dostojnost, iskustvo, ali važna je i hrabrost za donošenje teških sudskih odluka, odnosno presuda. Birajući ove sudije, kao što sam rekao, dakle, na prvu sudijsku funkciju Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju. Poslanička grupa SPS naravno podržaće u danu za glasanje ove predloge.

Na samom kraju želim još jednom u ime poslaničke grupe SPS svim građanima Srbije, svim prosvetnim radnicima, svim učenicima da čestitam Savindan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, konstatacije i pitanje koje ću postaviti je upućeno vama, a vi, naravno, ukoliko ste u mogućnosti možete i odmah odgovoriti na postavljeno pitanje.

Naime, poslanička grupa SPS je više puta govorila zajedno sa svojim koalicionim partnerima iz JS da ovaj parlament ima ogromno poverenje i ogromnu podršku građana Srbije. Na jednoj od prethodnih sednica sam rekao da ovaj parlament i ovaj saziv ima istorijsku šansu i da svako od nas ovu godinu treba da, kao poslanik, posveti našoj, zajedničkoj državi.

Mislim da smo kao parlament dosta uradili u prethodnom vremenskom periodu. Mislim da smo uspeli da implementiramo najveći deo onoga što je bio sadržaj izveštaj Evropske komisije, a tiče se rada Narodne skupštine Republike Srbije. Poslednje što smo učinili jeste da smo usvojili Etički kodeks, što je nekada bilo nezamislivo, nemoguće je bilo postići konsenzus, jer nekim, političkim opcijama nije odgovaralo da se usvoji Etički kodeks u Narodnoj skupštini.

Moje prvi pitanje – da li smatrate da nakon Etičkog kodeksa treba krenuti u inicijativu izrade novog Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer Poslovnik koji je aktuelan je usvojen 2011. godine i vi to jako dobro znate? Usvojen je tada kao prelazno rešenje. Poslušani su saveti stručne javnosti i Evropskog parlamenta, odnosno EU, Ustavnog suda, ali to prelazno rešenje ima otvorena pitanja. Mi smo na ta otvorena pitanja ukazivali tokom prethodnog saziva, počev od toga da može, na koji način sprečiti da mandat poslanika ne bude predmet političke trgovine nakon izbora, jer to može dovesti do političke nestabilnosti, što nije dobro. Politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka Srbije. Govorili smo, takođe, i o odgovornosti poslanika koji su na stalnom radu u Skupštini, prema radu u Skupštini i prema dolasku na posao. Neka krenemo od poslaničke grupe SPS – svako ko ne dođe na posao, a na stalnom radu je, i gospodin Marković iz JS se slaže, svako ko je na stalnom radu, a ne opravda svoje odsustvo i ne pojavi se na Skupštini, izvinite, mora imati materijalne konsekvence, jer moramo napraviti znak jednakosti sa građanima. Građani koji rade u privatnom sektoru ako ne dođu na posao, oni su sigurno materijalno kažnjeni.

Takođe, govorili smo o tome, gospodine predsedniče, mi imamo nekoliko odbora koji su stub, imamo, naravno, tri ministarstva koji su stub, ali imamo tri nova ministarstva, ali u svakoj vladi imamo ministarstva koja su nekako stub, koja su okosnica. Dešavalo se i dešava se da imamo, recimo, ministarstvo, a da nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ministarstva su u obavezi da tromesečno podnose izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa je potpuno nezamislivo, recimo, da Ministarstvo omladine i sporta podnosi izveštaj, uz dužno poštovanje kolegama iz Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju, ali je nezamislivo da podnosi izveštaj predstavnicima Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju. Jedna od takvih inicijativa je došla i od kolega iz SPAS, mi smo je podržali, formiran je pododbor. Mislim da treba razmišljati u tom pravcu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, gospodine predsedniče, pre nekoliko dana u javnosti ste govorili o izbornim uslovima. Ja ovo pitanje postavljam zarad javnosti, jer mislim da ste pogrešno protumačeni i mislim da je vrlo važno da odgovorite na ovo pitanje. Govorili ste o izbornim uslovima u kontekstu da smo prihvatili izborne uslove. Verujem, znam i ubeđen sam da ste govorili o izbornim uslovima, zapravo o agendi koja je rezultat međustranačkog dijaloga oko koje je postignuta saglasnost sa evropskim parlamentarcima. Dakle, 90% tih izbornih uslova je, preko 90% jeste realizovano.

Međutim, u javnosti se pojavila informacija da je reč o nekim novim izbornim uslovima i da ste vi, zapravo, prihvatili neke nove izborne uslove. Prosto zarad javnosti, smatram da je važno da to razjasnimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani potpredsedniče Vlade, gospodine Nedimoviću, poštovani ministre, gospodine Vulinu, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku složiću se sa gospodinom Markovićem kada kaže da svaki međunarodni sporazum koji Srbija potpiše može samo doneti dobro Republici Srbiji. Naravno da će poslanička grupa SPS, kao i poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati predložene sporazume o kojima danas govorimo.

Kada je u pitanju konkretno zaštita podataka koji se razmenjuju među državama u okviru političke, vojne, ekonomske, pravne, naučno-tehnološke i druge svrhe, važno je istaći da je u poslednjoj deceniji ovog veka ovo pitanje postalo veoma značajno i ogromno, jer je zbog razvoja novih tehnologija pristup ličnim i tajnim podacima mnogo jednostavniji, a time je povećana i mogućnost zloupotrebe podataka.

Problem korišćenja ličnih i tajnih podataka multiplikovan je i između ostalog i pojavom interneta, elektronske trgovine i elektronskog bankarstva kada se radi vršenja određenih usluga, vršenje određenih usluga zahtevaju lične podatke koji su veoma često nedovoljno zaštićeni, a neretko se i zloupotrebljavaju.

Takođe, dodatni rizik u korišćenju podataka koji se po zakonu mogu smatrati tajnim predstavljaju, naravno, nažalost i društvene mreže. Tako da u veoma kratkom roku neki podaci mogu postati vidljivi za ceo svet i to bez saglasnosti vlasnika, bilo da su u pitanju lični ili kompanijski podaci.

Manipulacija ličnim i drugim podacima koji imaju status tajnih podataka može izazvati nesagledive i neslućene posledice po bezbednost ne samo osoba na koje se ti tajni podaci odnose, već mogu izazvati i posledice po kompanije, kao i po nacionalnu i državnu bezbednost, uključujući naravno i monetarnu bezbednost i stabilnost.

Nažalost, nisu neretki slučajevi upada u bankarske podatke, trezore, a o hakovanju sajtova visokih državnih institucija širom sveta da i ne govorimo. Ovaj globalni problem prepoznat je kao ogromna bezbednosna pretnja i to je jako dobro na svetskom nivou. Problem je dobio na težini kada je u pitanju korišćenje i razmena tajnih podataka u različitim bezbednosnim operacijama, tako da je prepoznata potreba da se i na nivou EU uvedu precizna pravila za zaštitu tajnih podataka, tako da je na način korišćenja i zaštita tajnih podataka uneta u evropsko zakonodavstvo.

Republika Srbija je još 2009. godine, podsetiću, donela Zakon o tajnosti podataka i ustanovila jedinstven sistem određivanja zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, za odbranu zemlje, kao i za unutrašnje i spoljne poslove naše zemlje.

Ovim zakonom je uređen sistem zaštite domaćih i stranih podataka, pristup tajnim podacima, nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka, Srbija je implementirala evropske standarde u svoje nacionalno zakonodavstvo, a 2012. godine potpisala i ratifikovala Sporazum sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka.

Pred Narodnom skupštinom, upravo danas, još jedan Sporazum iz oblasti zaštite tajnih podataka. To je Sporazum potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga, koji treba da ratifikujemo i na taj način proširimo krug evropskih zemalja sa kojima imamo ovu vrstu bilateralne saradnje.

Naravno, ja ne želim da govorim o sadržaju samog Sporazuma. Reći ću samo da je on, naravno, za nas u potpunosti prihvatljiv i, kao što sam rekao, podržaćemo ga.

Kada već govorimo o zaštititi podataka, gospodine ministre unutrašnjih poslova, nemoguće je da se danas u Srbiji ne osvrnemo na ono što, nažalost, jeste centralna tema, a to je prisluškivanje, prisluškivanje predsednika Republike Srbije i njegove porodice.

Dakle, u Srbiji postoji definitivno jedna grupacija ljudi koja kroz prisluškivanje dolazi do određenih podataka, da li ih koristi za svoje ili još nečije interese mi ne znamo, ali oni definitivno smatraju da zakoni za njih u ovoj Srbiji ne važe. Nemam nameru da vas pitam, naravno, o detaljima istrage, nije ni logično, ni prirodno da o tome govorite. Pred vama je ozbiljan posao. Potpuno sam ubeđen da ćete vi i vaše ministarstvo odgovorno i ozbiljno odraditi ovaj deo posla, doći do istine, jer je istina interes svih nas i istina je interes Srbije.

Ono što želim da vas zamolim jeste da pokušate, ja znam da je to teško, ali da pokušate da zaštite porodicu i pre svega decu svih nas koji na određeni način obavljamo odgovorno, ozbiljno i posvećeno svoj posao, a izabrani smo od strane građana, da pokušate da zaštitite zloupotrebu dece u političke svrhe.

Danas je prisluškivan, zapravo u prethodnom periodu, predsednik Republike. Nezamislivo. Njegovo dete je bilo u pitanju. Verovatno i fotografisano i snimano i šta već još može uz sve to. Dakle, njegova bezbednost je bila ugrožena. To ne sme da se desi. Zato molba vama – deca, ako je moguće, da zaštitimo bar decu iz čitave priče, jer, znate šta, mi smo se opredelili da se bavimo politikom. Ova kvazi politička elita, mi nemamo problem sa tim, neka nas sruče kofu fekalija, ali nam ostavite porodice i decu na miru. Deca nemaju apsolutno nikakve veze sa ovim.

Danas je predsednik Republike, sutra će to biti neko drugi i to nikako ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zna se odlično čija je to mantra i čija je to matrica. Zna se odlično ko je putem društvenih mreža upravo objavljivao, maločas sam pomenuo društvene mreže u kontekstu zaštite podataka, zna se ko je objavljivao fotografije političara iz vladajuće koalicije zajedno sa decom.

Onda nakon toga imamo tragikomičnu situaciju – koriste isti ti, nazovite lideri, samozvani lideri, koriste suze i decu u svrhu političkog marketinga.

Znate šta, ja kada sam ulazio u politiku nisam pitao svoju Ivu, koja danas ima 16 godina, da li treba da uđem u politiku ili ne. Oni su želeli da izazovu sažaljenje. Nisu, naravno, u tome uspeli, a reći ću i zašto. Od političara se očekuju rešenja, a ne sažaljenja, a ako su želeli bilo šta da promene onda nisu trebali da započnu tu priču, jer ta priča je započeta na takav način kako sam rekao i kako sam spomenuo. Sve ostalo, poverovali bi da su rekli javno – izvinite što smo napali predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, što smo fizički nasrnuli na predsednika Administrativnog odbora, što smo fizički nasrnuli na novinara Televizije „Pink“, izvinite što smo upali u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Vidite, kada dođe do upada u Kapital hil mi to osudimo, a kada se to desi u Srbiji onda je to odbrana demokratije. Nije to odbrana demokratije, demokratija se ostvaruje na izborima kroz volju građana.

Dakle, da su sve to uradili mi bi im poverovali, a ovako je sve stvar političke magle i političkog marketinga. Morao sam ovo da kažem.

Moram još jednu stvar da kažem. Potpuno je jasno, dakle mediji pišu, ja nemam razloga da ne verujem, samo čitam i analiziram, vi ste naravno tu da donosite ono što je verodostojno kao zaključak i ja verujem Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnim organima i nadležnim institucijama, mediji kažu da je to trebalo da posluži nekakvim klanovima, ali ja moram u ime poslaničke grupe SPS da kažem još jednu stvar i o tome smo već govorili- definitivno se plete jedna mreža u Srbiji i maske polako padaju. Nisu još do kraja pale, ali polako padaju. Definitivno postaje jasno da u Srbiji mogu da sarađuju i oni za koje je bilo nezamislivo u prethodnom periodu da mogu i sedeti zajedno, a kamoli sarađivati. Šta je cilj? Cilj je samo jedan - 2022. godina i destabilizacija Srbije. Cilj je samo jedan - kako kroz destabilizaciju Srbije doći bez izbora na vlast u Srbiji.

Izvinite što sam skrenuo sa teme, ali prosto iskoristio sam vaše prisustvo i morao sam ovo da vas zamolim, pre svega zbog dece.

Što se tiče drugog Sporazuma iako se na dnevnom redu nalazi Sporazum koji je Vlada Srbije potpisala sa Vladom Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma, podsetio bih da smo mi sa Ruskom Federacijom takođe potpisali Sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka i ovaj značajan Sporazum potpisan je 15. oktobra 2014. godine prilikom boravka u Beogradu predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina. Reč je o jednom od najvažnijih Sporazuma o razmeni tajnih podataka za Republiku Srbiju jer je Ruska Federacija stalna članica Saveta bezbednosti UN i njena podrška i pomoć kao tradicionalnog i velikog prijatelja Srbije je od neprocenjivog značaja u očuvanja odbrane naših nacionalnih i državnih interesa.

Želeo bih da naglasim da Republika Srbija poseban značaj, kao što ste i vi rekli, pridaje odnosima sa Ruskom Federacijom, izuzetno dobri i razvijeni bilateralnih odnosi na svim poljima, odnosi strateškog partnerstva, bliski odnosi između dva naroda zasnovani na tradicionalnom prijateljstvu kao i kulturno istorijskoj bliskosti, jezičkoj, verskoj. Naši odnosi su primer istinskog i bratskog prijateljstva, ali i uzajamnog poštovanja i svestrane saradnje.

Poslanička grupa SPS posebno je ponosna na ponosna na dobru i intenzivnu saradnju naših parlamenata. Želim da vas podsetim da Narodna skupština Republike Srbije ima potpisane sporazume sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije, da Narodna skupština Republike Srbije ima Komisiju za saradnju sa Državnom dumom Federalne skupštine Ruske Federacije i da je to najviši oblik bilateralne saradnje koji Narodna skupština Republike Srbije ima i on je jedinstven u odnosu samo prema dve države, prema Rusiji i prema Kini.

Period koji je iza nas je pokazao da kada je najteže, mislim na period korone koji nažalost još uvek nije iza nas, ali nadam se da je kraj blizu, vi možete da se oslonite samo na dve stvari, to su sopstveni resursi i tradicionalno prijateljski orjentisane države.

Takođe smo veoma zahvalni na jednom kontinuiranom stavu Ruske Federacije po pitanju KiM, poštovanju univerzalnog principa međunarodnog prava, podrška Ruske Federacije nastojanjima Republike Srbije da dođe do održivog kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, podrška Ruske Federacije kada je reč o pokušajima Prištine da bude deo nekih međunarodnih organizacija. Na ovaj način po našem mišljenju Ruska Federacija predstavlja sebe kao čuvara, graditelja jednog pravednijeg međunarodnog poretka zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i poštovanju opštih principa i ciljeva koji su sadržani u Povelji UN.

Danas je pred nama izuzetno važan bilateralan Sporazum sa Rusijom, koji treba da doprinese efikasnijem suprotstavljanju najvećem planetarnom izazovu i pretnji po svetski mir, a to je terorizam.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti borbe protiv terorizma, koji Narodna skupština treba da ratifikuje na ovoj sednici, potpisan je 18. juna 2020. godine u Beogradu, i ovaj sporazum je izraz obostrane volje naših država da intenziviraju bilateralnu saradnju u sektoru borbe protiv terorizma kroz razmenu operativnih podataka, dobre prakse, iskustva i stručnjaka. I Srbija i Rusija kao članice UN žele da jačanjem bilateralne saradnje u borbi protiv međunarodnog terorizma kao rastućoj globalnoj pretnji svojim aktivnim učešćem, raspoloživim sredstvima doprinesu ukupnom svetskom miru i još većem globalnom povezivanju u borbi protiv ovog zla.

Današnji bezbednosni izazovi postali su transnacionalni, postali su globalni, odnosno pogađaju istovremeno više zemalja i regiona i prevazilaze okvire država, prevazilaze regiona, prevazilaze okvire kontinenata. Borba protiv terorizma u Republici Srbiji regulisana je Krivičnim zakonikom i Zakonikom o krivičnom postupku.

Vlada Republike Srbije, podsetiću, usvojila je Nacionalnu strategiju za prevenciju u borbi protiv terorizma za period od 2017. do 2021. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje. Ističemo da je Srbija otvorena za saradnju u okviru svojih mogućnosti u globalnoj borbi protiv terorizma u kojoj nema mesta za kompromise. Oštro osuđujemo, naravno, sve vidove i manifestacije terorizma.

Na međunarodnom planu Republika Srbija je potpisnica brojnih konvencija kojima se regulišu suzbijanje i borba protiv terorizma, prepoznajući univerzalni karakter fenomena terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje države radi uspostavljanja zajedničkog pristupa Republika Srbija prepoznaje UN kao ključni forum za aktivan angažman na ovom planu. Podržava sve usvojene rezolucije Generalne skupštine UN o merama za prevenciju međunarodnog terorizma, kao i sve međunarodne zajednice u cilju efikasne borbe protiv ovog globalnog problema. Potpisnica je 14 od 18 antiterorističkih univerzalnih instrumenata i ulaže maksimalne napore u cilju pune implementacije svih relevantnih rezolucija UN.

Takođe, podržavamo principe globalne strategije UN za borbu protiv terorizma, posebno segment koji se odnosi na mere za jačanje međunarodne saradnje, odnosno udruživanje nacionalnih, regionalnih i međunarodnih napora Srbije. Takođe, podržavamo pregovore o sveobuhvatnoj Konvenciji o međunarodnom terorizmu, jer smatramo da je borba protiv terorizma i nasilnog ekstremizma nemoguća bez međunarodne saradnje, kao između ostalog, koja podrazumeva i efikasnu razmenu osnovnih podataka.

Mogao bih naravno dosta da govorim o ovom Sporazumu, ali nemam dovoljno vremena. Još nekoliko rečenica o Sporazumu koji smatram da je takođe važan, a tiče se trilateralnog sporazum koji su potpisale Vlade Republike Srbije, Crne Gore i BiH, odnosi se na prenos nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Dakle, u pitanju je sporazum između tri susedne države, kojim se zamenjuje stari sporazum koji je potpisan još 2000. godine, kojim je bilo uređeno pitanje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi. Protokom vremena bilo nužno, naravno, da se inovira sporazum i prilagodi novim potrebama i obavljanja vazdušnog saobraćaja u vazdušnom prostoru između Crne Gore i BiH.

Ono što želim da iskoristim priliku na samom kraju, pošto imam još jako malo vremena, iskoristio bih priliku da ukažem na značaj regionalnog povezivanja u svim drugim oblastima, da podsetim na tzv. Mini šengen, regionalni sporazum potpisan između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije, čije će benefite osetiti građani ovih država, što je najvažnije.

U savremenom svetu kada su granice kretanja, usluga, roba i ljudi slobodne, onda je to svakako nešto što je interes građana i treba jačati sve oblike regionalne saradnje. Treba približavati ljude, jačati privrednu saradnju, gde god je to moguće. Korišćenje komparativnih prednosti svake od naših zemalja jača privredni potencijal, doprinosi izgradnji jedinstvenog tržišta regiona, a time jača i konkurentnost regiona prema drugim tržištima i omogućava zajedničke nastupe na trećim tržištima.

U tom smislu tzv. Mini šengen predstavlja prvi značajan korak. Ovo je svakako, složiću se u potpunosti, vizionarski potez i on predstavlja prvi korak u regionalnoj saradnji balkanskih zemalja koji se sada sve češće naziva zapadnim Balkanom. Zašto govorim o Mini šengenu? Jer smatram da će u jednom trenutku i BiH i Crna Gora postati deo Mini šengena. Obzirom da je vreme na isteku, na samom kraju još jednom ću ponoviti, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati predložene sporazume. Zahvaljujem.

Pošto se malopređašnji kolega, ja ne znam ime i prezime, nisam zapamtio, osvrnuo na moje jutrašnje izlaganje, očigledno je kolega da vi niste ništa shvatili, to je prva stvar.

Druga stvar, frustracije prema pojedinim narodnim poslanicima iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije moraćete da rešavate na drugi način. To što oni nisu ovde, oni nisu na profesionalnom radu. To što niste shvatili ne znam da li niste želeli, to je sad jedna druga teza, jedna druga dimenzija. Ja sam govorio i napravio paralelu i poređenje između onoga što se dešavalo u prethodnom sazivu, a to je: da smo ovde imali jedan deo opozicije, koji je bio na stalnom radu, koji je redovno podizao putne troškove, koji je redovno podizao plate, a nije nalazio za shodno da dolazi na sednice parlamenta.

Naravno da je potpuno logično da kada nema sednica parlamenta da poslanici nemaju obavezu da budu u parlamentu i da nije jedina obaveza poslanika da bude u parlamentu, već da bude među građanima i da razgovara sa svojim građanima.

Dakle, suština je samo u sledećem. Kada su sednice parlamenta, za mene je potpuno logično da poslanici koji su na stalnom radu prisustvuju sednicama parlamenta, a sve ostalo što ste izrekli, ne znam iz kog razloga, ali imaćete priliku da tu svoju frustraciju, koju ispoljavate već ne znam koliko puta unazad, pokažete kada kolega bude prisutan, a taj kolega nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana premijerko Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, gospodine Selakoviću, gospođo Joksimović, po prvi put od kada se objavljuje izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija, po ovom izveštaju se raspravlja u plenumu, govori se u plenumu.

Mišljenja poslaničke grupe SPS kao nekoga ko je bio i inicijator da se o tome govori u plenumu, a reći ćemo i razlog zašto smo smatrali da je to važno baš u ovom trenutku. Smatramo da je to dobra praksa i da to treba činiti i u narednom vremenskom periodu.

Mislim da je i vaše prisustvo, prisustvo premijerke, prisustvo ministara koji su na neki način direktno i vezani za sam izveštaj, odnosno odgovornost i obaveze koje imate unutar Vlade Republike Srbije, su vezane za izveštaj Evropske komisije, predstavljaju pre svega jedan, rekao bih, odgovoran i ozbiljan način na koji mi sagledavamo ovaj strateški interes kao glavni spoljnopolitički cilj, a to je da Srbija postane punopravni član EU.

Mislim da je važno da oko ovog za nas važnog i značajnog pitanja konačno čujemo i glas naroda, a glas naroda je parlament. Parlament je glas naroda, legitimno izabrani predstavnici građana. Znate, mi smo nekako stalno u prilici da slušamo predstavnike Evropskog parlamenta, da slušamo predstavnike poslanika iz regiona, ali nikako da čujemo glas naroda ovde u republičkom parlamentu.

Sa druge strane, predsednik Srbije kada je sagledao Izveštaj Evropske komisije bio je vrlo konkretan i jasan i rekao je – prihvatam odgovornost, prihvatam odgovornost, ma koliko ove, sada ću parafrazirati, ma koliko pojedine ocene bile tačne, a neke malo po malo, odnosno paušalne i političke, ali prihvatam svu odgovornost. Izbori su tu 2022. godine, pa neka građani opredele kolika je ta odgovornost. Tu odgovornost treba da prihvatimo i svi mi zajedno, i Vlada i predsednik Narodne skupštine i čitava Narodna skupština.

Na ovaj način, rekao bih, kroz ovakav vid rasprave mi pre svega želimo da damo jednu jasnu i nedvosmislenu podršku i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije u jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici, ponavljam, ka realizaciji onoga što jeste strateški interes, što jeste glavni politički cilj, spoljnopolitički cilj, a to je punopravno članstvo Srbije u EU.

Imamo, rekao bih, istorijsku šansu. Imamo političku stabilnost, imamo ogromno poverenje i podršku građana, koja je rezultirana na poslednjim parlamentarnim izborima, što je vidljivo i ovde u parlamentu. Uspešno se nosimo sa iskušenjima i rizicima. Sistem funkcioniše kada je najteže, i ne samo da sistem funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate.

Izvinjavam, sada govorim, koleginice, ako nije problem, voleo bih da me saslušaju i predsednica i ministri. Ne mislim ništa loše, naravno.

Dakle, ponoviću, mislim da imamo istorijsku šansu, jer imamo političku stabilnost, imamo ogromno poverenje i podršku građana koja je rezultirana na poslednjim parlamentarnim izborima i vidljiva je ovde po broju poslanika, tako da se uspešno nosimo sa iskušenjima i rizicima.

Državno rukovodstvo i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije su jasno pokazali da sistem funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da funkcioniše, već da ostvaruje dobre rezultate i dobre pokazatelje. Znate, uvek treba sebi da postavljamo pitanje može li bolje, jer niko od nas nije najbolji i nikada ne treba da polazimo od toga. Dakle, uvek treba sebi da postavljamo pitanje može li bolje.

Zato smo rekli, kada ste govorili o ekspozeu, da podržavamo da uvek treba podizati lestvicu, jer to je dobro za budućnost Srbije i to je dobro za budućnost svakog građanina Srbije. Ako ne uspemo u svemu tome, sami smo krivi, znači da nismo svi zajedno dovoljno radili.

Dakle, u ovom parlamentu, moram priznati, osećam, ma koliko postojao jedan pokušaj u javnosti da se degradira, da se minimizira, da se na najnegativniji način predstavi parlament i sastav parlamenta Narodne skupštine Republike Srbije, ja u ovom parlamentu vidim jednu novu energiju. Ja u ovom parlamentu vidim nova lica, novu energiju, dinamiku, obrazovane ljude, daleko više koleginica. Priznajem, koleginice su nekada daleko hrabrije, daleko visprenije, daleko mudrije od svih nas. Predsednik mi neće zameriti, prošli put sam rekao pripadnice lepšeg pola, ali, evo, reći ću koleginice. Zadovoljstvo mi je što smo jedan od pet parlamenata, ne govorim o kvotama, zanemarimo kvote, jer ne želim koleginice da merimo po kvotama, koleginice su ovde zato što su stručne, sposobne i imaju određene rezultate iza sebe.

Mislim da ovaj parlament ima snage, ima spremnosti, ima sposobnosti i bez obzira da li ti vanredni parlamentarni izbori bili 2022. godine ili ne, ne treba o tome da razmišljamo. Treba da razmišljamo samo u jednom pravcu – dajte da svi zajedno ovde ovu godinu poklonimo našoj državi. Dajte da svi zajedno ovu godinu poklonimo Srbiji i da budemo podrška i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije u realizaciji onoga što je ključno, a to je šest ključnih tačaka na kojima je baziran i vaš ekspoze, zapravo stubovi ekspozea sa kojim ste izašli pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.

Međutim, EU treba da zna da neke stvari na putu evropskih integracija mi činimo da bi implementirali evropske standarde u naše društvo, da bi bili uređena i pravna država, ali da to ne činimo samo zbog EU, da to činimo zbog nas samih, upravo zbog onoga što sam rekao, da bi bili uređena i pravna država. Ne pregovaramo nikada iz straha, ali se isto tako nikada ne plašimo pregovora.

Kažu da treba da uspostavimo stalnu i nesmetanu komunikaciju o prednostima i značaju EU, jer poverenje građana u EU opada, danas je ispod 50%. To je deo koji je sadržan u izveštaju Evropske komisije. To bi značilo da ako bih ja sada 20 minuta ovde u parlamentu, onako jednostavno prevedeno, govorio da sam za evropske integracije i da u potpunosti podržavamo kao poslanički klub evropske integracije, da li bi ti promenilo poverenje građana Srbije? Naravno da ne bi.

Dakle, moje lično mišljenje je da je podrška građana veoma važna, jer ona bitno doprinosi uspešnoj implementaciji obaveza koje kao zemlja i Vlada imamo na tom evropskom putu. Podrška EU, po mom mišljenju, ne zavisi samo od toga šta čine političke institucije Srbije, šta činimo mi u Srbiji, već i od toga šta čini briselska administracija kada su u pitanju vitalni interesi države.

Želim tu da navedem dva konkretna primera. U ovoj godini nije otvoreno ni jedno poglavlje, a Vlada je vrlo jasno rekla da su postojali osnovi za tako nešto. Sa druge strane, najvažnije pitanje Kosovo i Metohija, međutim, veoma su mlake ili uopšte nema reakcije iz Brisela na primene nasilja na Kosovu i Metohiji prema pripadnicima srpskog naroda ili ogromna opstrukcija pregovaračkog procesa, primena uvedenih taksi.

Dakle, mi Briselski sporazum nismo potpisali da bi Srbija bila potcenjena i da bi Srbija bila ponižena. Kada su nas kritikovali zbog Briselskog sporazuma mi smo vrlo jasno rekli – ako niste za pregovaračkim stolom gde se razgovara o nacionalnim i državnim interesima Srbije, vi ne možete apsolutno ni na šta da utičete. Sve dok ste za tim stolom vi možete nešto da kažete. Zato je važno da budemo prisutni i zato je važno da se naša reč čuje. Zato je važno da su svi shvatili da je Srbija danas deo rešenja, da bez Srbije nema kompromisnog i pravičnog rešenja.

Prva je stvar to što je Srbija ispoštovalo sve ono što je definisano Briselskim sporazumom, a druga strana nije. Kada govore o vladavini prava, pa, je li to vladavina prava? Ja mislim da nije. Da Priština ne implementira ono što je dogovoreno tokom Briselskog sporazuma, konkretno mislim na Zajednicu srpskih opština kao ključnu stvar, i da stalno to minimizira, da stalno ostavlja po strani i da danas opet dolazimo u situaciju da nemamo sa kime da pregovaramo u Prištini, a Srbija i dalje pokazuje spremnost da razgovara o najtežim pitanjima, zbog generacija pre svega koje dolaze.

Dakle, za poverenje je potrebno dvoje. Poverenje zavisi od dve strane, ne samo od jedne strane, ne samo od Srbije i naših političkih institucija, već od dve strane.

Izveštaj o napretku, o kojem danas raspravljamo, po mom mišljenju, to je dobar i koristan instrument u savladavanju obaveza koje Srbija ima na putu evropskih integracija. Međutim, ovaj izveštaj nije dovoljno koristan kao što bi mogao biti, pošto je po nekim pitanjima jednostran, a neke ocene, rekao bih, su paušalne i bez argumenata. Mislim da smo to dužni danas da kažemo ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Kratko samo o nekoliko pitanja.

Pre svega mislim o borbi protiv korone i o onome što je u Izveštaju naglašeno u negativnom kontekstu kada je reč o onome što je Srbija činila i što je državno rukovodstvo, zajedno sa zdravstvenom strukom, činilo u proteklom vremenskom periodu. Ja želim da kažem da je Srbija blagovremeno i adekvatno odreagovala i da je sprečila najgori mogući scenario, da je sistem, kao što sam rekao, funkcionisao, ostvarivao rezultate i da nije situacija teška zbog Aleksandra Vučića, zbog Vlade Republike Srbije, situacija je teška u čitavom svetu. Čitav svet se suočava sa ovim zdravstvenim izazovom i ovo je borba za budućnost Srbije i za budućnost svakog građanina Srbije. Kritikovali su nas da smo uvodili rigidne mere, a onda su brojne države EU upravo primenile te mere.

E sada, što nas kritikuju u Izveštaju Evropske komisije? Kažu da su mere uzrok protesta. Nisu mere uzrok protesta, uzrok protesta je politička konotacija i pokušaj da se politički na tome profitira.

Sledeća stvar – nema laži i prevare kada se govori o brojevima i činjenicama. U ekonomiji ne možete da prevarite. Srbija je 700 milijardi dinara ili 6 milijardi evra ili 12,7% BDP od marta izdvojila kao pomoć državi, kao pomoć građanima i kao pomoć privredi u periodu pandemije. Postavlja se pitanje da li je jedna država u Evropi, da li je jedna država u svetu, prihvatila ovoliki teret krize? Stopa rasta naše ekonomije najviša je u Evropi.

Šta su danas suštinska pitanja, mi smo o tome već govorili – da li je bilo otpuštanja, da li je bilo zatvaranja fabrika, da li su odustali strani investitori? Nije bilo otpuštanja, nije bilo zatvaranja fabrika, a što se tiče stranih investitora u prvih devet meseci 1,9 milijardi evra, čitav iznos koji je pristigao na Balkan, 60% od toga je došlo u Srbiju. I nije slučajno što „Fajnenšel tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava kao lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. To je ta živa politika. I ta živa politika, rezultat te žive politike o kojoj smo mi govorili jeste upravo i bolnica u Batajnici, jeste upravo i bolnica u Kruševcu. Naš cilj je plan „Srbija 2025“ – prosečna plata u Srbiji 900 evra, prosečna penzija 430 evra.

Treća stvar – regionalna saradnja. Kažu da se Srbija mešala u izbore u Crnoj Gori. Na koji način se Srbija mešala u unutrašnja pitanja Crne Gore? Pa, da li je predsednik Srbije pozivao da se glasa za bilo koga na izborima u Crnoj Gori ili su to činili Rama i drugi? Ali, ne pominju Ramu, jel im to odgovara. Nas ne interesuje vlast u Crnoj Gori. Nas interesuje status i položaj naših građana, kojih ima 29%, a ja verujem da ih ima i više, pošto želim da verujem da će doći do novog popisa, ima ih više od 29% i interesuje nas status imovine SPC. Ne postoji međunarodna konvencija koja nam zabranjuje da štitimo našu imovinu.

Znate šta je direktno mešanje? To je kada Crna Gora proglasi i prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. E, to je direktno mešanje u unutrašnje pitanje Srbije. I dosta više plašenja u Crnoj Gori Crnogoraca sa srpskim hegemonizmom.

Ono što mene zabrinjava kada je reč o Crnoj Gori jeste – zašto se naš ambasador ne vraća? Zašto je on još uvek „persona non grata“? Zašto gospodin Krivokapić kao novoizabrani predsednik Vlade ima jedno mišljenje o Skupštini iz 1918. godine tokom izborne kampanje, a drugo mišljenje nakon izborne kampanje kada je izabran i zašto danas razmišlja hoće li prvo da poseti Prištinu ili će da poseti Beograd?

Sledeća stvar – regionalna saradnja. Mi smo simbol novih vrednosti danas u regionu. Pa, vrlo je jasan stav i predsednika i Vlade – mi želimo mir, dobrosusedske odnose i saradnju. Ukoliko postoje pitanja, ona se rešavaju kroz dijalog i nikako drugačije. Mini Šengen je lekovit i najbolji način za čitav region. Konkretnu korist od toga će osetiti građani.

Što se tiče KiM, reći ću u jednoj rečenici, o tome će govoriti kolege u nastavku današnje rasprave. Naš stav da će proći ili Kosovo ili EU u Srbiji je nemoguć. To neće proći. Potrebno je kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dolazi kroz dijalog. Valjda je to svima jasno nakon razgovora koje je predsednik Srbije imao sa predsednikom SAD u Vašingtonu? Valjda je svima jasno da ako vršite pritisak na Srbiju, samo džabe gubite vreme. Nećete nas naterati da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.

Što se tiče parlamenta, govorim o Izveštaju Evropske komisije, mi smo implementirali najveći deo onoga što je sadržano u Izveštaju Evropske komisije, duplirali vreme rasprave za budžet, nema više po hitnom postupku već redovne procedure, usvojili smo etički Kodeks, javna slušanja, nešto što je izuzetan napredak i što je dobra praksa i što je dobar instrument.

Dakle, do nastavka međustranačkih dijaloga će doći odmah iza novogodišnjih praznika, a optuživali su predsednika Narodne skupštine da je protiv međustranačkog dijaloga. Nije protiv međustranačkog dijaloga, samo ova Skupština ima svoju agendu prioriteta, a nju neće određivati kvazi politička elita.

Znate šta, novinari su me nedavno pitali – šta očekujete od međustranačkog dijaloga? Ja sam rekao – apsolutno ništa, osim jedne stvari, da pokazujemo spremnost i volju da saslušamo sugestije i predloge. A u kom formatu, na koji način ćemo razgovarati, to ćemo tek videti. Jer, mi danas po registru imamo negde, ispravite me ako grešim, 60 vanparlamentarnih stranaka. Znači li to da ćemo imati idealne izborne uslove ako zadovoljimo svih 60 vanparlamentarnih stranaka?

Što se tiče evropskih parlamentaraca, od njih samo očekujemo jedno – da ne dele poslanike na poslanike prvog i drugog reda, da nas ne degradiraju i da sa svima razgovaraju u institucijama sistema, a ne u hotelskim lobijima. Jer, opšti je utisak da su pojedini evropski parlamentarci imali za cilj samo da ohrabre pojedine opozicione opcije da izađu na parlamentarne izbore.

Nemojte o tome da nam o tome govore Tanja Fajon, koja je vrlo diskutabilna kada govorimo o narednim pregovorima, koja je kritikovala izlaznost u Srbiji od 50%, a izabrana za evropskog parlamentarca pri izlaznosti od 26%, nije osnovno 26%, nego je izlaznost bila 26%.

Danas su se setili funkcionerske kampanje? Zašto se nisu setili funkcionerske kampanje 2008. godine? Zabrinuti za demokratiju i slobodu medija. Nemojte da brinu. Demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima.

Zašto se o slobodi medija nisu bavili 2011. godine, kada je sastavljen izveštaj Verice Barać u kojem je izražena ozbiljna zabrinutost za medije u Srbiji.

Ja sam to pitanje postavio gospođi Tanji Fajon. Ona kaže, tada nije bila izvestilac, a ja sam joj rekao – bili ste predstavnik Evropskog parlamenta i zašto to kao predstavnik Evropskog parlamenta niste postavili kao pitanje, a danas ste navodno zabrinuti.

Dakle, ja mislim da mi ulazimo još u jednu fazu nezapamćenog pritiska i zato smo smatrali da treba baš danas da raspravljamo o ovom izveštaju, jer jaka i stabilna Srbija, Srbija koja ima odlučnost i opredeljenost da štiti nacionalne i državne interese, Srbija koja misli svojom glavom, koja ima svoj stav, koja ima svoje mišljenje, Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana, definitivno nekome ne odgovara.

Bilo šta da ukažemo, mi bivamo opomenuti. Slušamo evropske parlamentarce koji imaju pravo, samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci, da kažu da je dobra vest što u Srbiji nisu otvorena nova poglavlja.

Iz Prištine stalno ratno huškačka retorika da treba …

Vi ste se vratili, ali imam još 40 sekundi, ja sam sačekao, jer sam sačekao da se koleginica …

Evo završavam, predsedniče.
Ja sam definitivno manjina u ovoj Skupštini.

Šalim se ja.
Dakle, mislim da je jedna opšta hajka na Srbiju i da je vrlo interesantno da tri hrvatska medija u isto vreme, ali u isto vreme izlaze sa istom tezom da je Republika Srpska ratni plen Srbije, da albanski lobisti, srbomrzci koji 20 godina ne menjaju svoju retoriku, pokušavaju kroz kongres da slome kičmu Srbiji i to na dve tačke – Republika Srpska i Kosovo i Metohija. Zbog svega toga, mi smo smatrali da upravo u ovom periodu treba da razgovaramo o ovim važnim pitanjima, kako bi bili vama podrška.
Jedan opšti zaključak je da Srbija i Aleksandar Vučić mogu da sprovedu sve, a oni ne mogu. To je smešno i to im je uvek bilo obrazloženje.
Inače, u potpunosti podržavamo zaključke i predloge Odbora, kao poslanički klub SPS naravno podržava zaključke predloga Odbora za evropske integracije.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Poštovana potpredsednice Vlade, ministarko kulture i informisanja, poštovani ministre omladine i sporta, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da napravim jednu digresiju. Ono što je uvažena potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja rekla, da gotovo svako skupštinsko zasedanje i svaki skupštinski saziv počinje sa nečim negativnim. To je tačno. Jer, u društvu uvek nekako postoje, znate, one grupacije, uglavnom političke, ali jedan deo i medijskih grupacija, koji ima potrebu da minimizira rad parlamenta, koji ima potrebu da na najnegativniji način predstavi ono što rade narodni poslanici, legitimno izabrani narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To se, nažalost, ponavljam, dešava na početku svakog saziva skupštinskog parlamenta, a i u toku samog nastava rada parlamenta.

Mislim da je najbolji odgovor nas parlamentaraca na takvu situaciju upravo ono što činimo i radimo, a to je intenzivan i dinamičan rad. Rezultati su najbolji odgovor na svaku kritiku, jer onda svaki komentar i svaku kritiku treba prihvatiti kao kompliment. Dakle, na nama je da odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i u prethodnom periodu, tako i u ovom sazivu, nastavimo da radimo svoj posao u najboljem interesu građana i da na najbolji mogući način damo odgovore na pitanja koja se postavljaju pred parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti.

Kada je reč o zakonskim predlozima o kojima danas govorimo, najpre želim da kažem da je cilj jasan – obezbediti stabilno finansiranje javnog servisa. Na nama je da kroz zakone obezbedimo nezavisnost u funkcionisanju javnog servisa i da javni servis može nesmetano da funkcioniše. Dakle, danas govorimo o izmenama Zakona o javnim medijskim servisima, kojima se i u 2021. godini obezbeđuje budžetsko finansiranje javnih medijskih servisa, imajući u vidu da se od taksi za medijski servis ne može obezbediti stabilno finansiranje javnog interesa u oblasti informisanja. Država mora da obezbedi javni interes u oblasti informisanja i to se čini preko javnih medijskih servisa koji su regulisani posebnim zakonom, o kojem je već bilo reči, a to je Zakon o javnim medijskim servisima.

Da podsetim na važeći Zakon o javnim medijskim servisima i na ulogu javnog informisanja za društvo, njegovu demokratizaciju, ostvarivanje ljudskih, građanskih, ali i manjinskih prava, pošto vrlo često ovde u parlamentu govorimo i o manjinskim pravima. Dakle, novi Zakon o javnim medijskim servisima donet je 2014. godine. Njime je utvrđeno da su RTS i RTV javni medijski servisi, čija je uloga ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Javne interese ostvaruje kroz programske sadržaje, odnosno kroz poštovanje pre svega osnovnog načela, a to je istinito, blagovremeno, profesionalno, nepristrasno informisanje građana Srbije.

Pri tome, moraju se poštovati i ostala načela. Kada govorimo o ostalim načelima, želim vrlo precizno da citiram ono što je definisano u zakonu. Zakon kaže: „Poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga; Poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda čoveka; Poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verski i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom, sličnom stanovištu ili interesu; Zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugrožene i druge; Zadovoljavanje potreba građana za programskim sadržajem, nepristrasno obrađivanje političkih, istorijskih, privrednih, socijalnih, zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih, naučih, ekoloških i brojnih drugih pitanja.“

Dakle, osnovna delatnost javnog medijskog servisa u ostvarivanju javnog interesa jeste proizvodnja, kupovina, obrada i objavljivanje radio, TV i multimedijskih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavno-humorističkih, verskih i drugih programa koji su od javnog interesa za građane. Medijski servisi treba da promovišu vrednosti demokratskog društva, da promovišu i doprinose stvaranju demokratske atmosfere i međunacionalne i verske tolerancije, unapređenje dijaloga i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i pripadnika nacionalnih manjina. To je sve vrlo jasno i precizno definisano zakonom i to se u potpunosti i poštuje.

Svoju javnu funkciju, odnosno ulogu, javni i medijski servisi obezbeđuju adekvatnom funkcionalnom organizacijom, u skladu sa zakonom i odgovornim korišćenjem nacionalnih frekvencija.

Polazeći od značaja koje javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, Republika Srbija se opredelila da rad i položaj javnih medijskih servisa reguliše posebnim zakonom, čime je zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladila pre svega sa evropskom regulativom. I vrlo je jasno – dva su javna izvora, prvi budžetska sredstva, drugi sredstva za takse za javni medijski servis koja se naplaćuju preko EPS-ovih uplatnica za struju. Imamo i treći izvor finansiranja – samostalno obezbeđena sredstva, deo sredstava od prodaje reklamnog prostora.

Na jednoj od prethodnih sednica, pre nekoliko dana, Narodna skupština je raspravljala i mi smo usvojili novu visinu takse za javne medijske servise i tada smo vrlo jasno rekli, pošto su postojale određene sugestije nekih političkih opcija kada je reč o uređivačkoj politici javnog servisa, kada je reč o tome da su neke političke stranke neravnomerno zastupljene, mi smo rekli – na nama je da donesemo zakone i da sagledamo kao neko ko ima kontrolnu i nadzornu ulogu da li se ti zakoni primenjuju.

Nije na nama da se bavimo uređivačkom politikom medija. To treba da ostavimo menadžmentu, a što se tiče programa, to treba da ostavimo programskom savetu koji se bavi tim pitanjima.

Ali, isto tako, zamolili smo kolege da kada govorimo o RTS-u, nemojte kada je reč o RTS-u da sve gledamo kroz prizmu informativnih emisija i da gledamo kroz prizmu političkih emisija. Nije RTS samo informativni program i nije RTS samo politika. Podsetiću vas, RTS je i naučni i obrazovni i kulturni i sportski program, ali i filmski i dokumentarni program. Na RTS-u, između ostalog, su i dopisništva. Mislim da RTS u ovom trenutku ima 25 dopisništava. Koliko redakcija ima RTS? Ima dopisnike u Americi, Briselu, Evropi. Dakle, oprema koja godinama nije obnavljana, a koja se konačno obnavlja i modernizuje. Zahvaljujući RTS-u, kao što je, između ostalog rečeno, školski program se odvijao u periodu pandemije, što je od posebnog značaja.

Kada govorimo o tome da nacionalne manjine nisu zastupljene na RTS-u, o čemu je bilo reči, žao mi je, nema kolega koje su sugerisale da nisu dovoljno zastupljene, a pri tome su podneli amandman da taksa bude jedan dinar, ja sam postavio samo jedno pitanje – da li vi znate šta je Lajmet? On se emituje, koliko je meni poznato, tri puta na RTS-u. Da li je taj jedan dinar dovoljno da se samo Lajmet emituje tri puta dnevno na RTS-u?

Dakle, nemamo mi problem da razgovaramo o tome da nacionalne manjine budu više zastupljene na javnom servisu, ali hajde da budemo realni i hajde da ne politizujemo stvar koja nije za politizaciju, ako želite otvoreni dijalog i otvorenu debatu.

Ono što se na kvalitet i obim proizvodnje medijskog sadržaja može odraziti jeste činjenica da je visina sredstava koja se godišnje izdvaja za rad javnih medijskih servisa svake godine menja, takođe i naplata takse i neujednačenost i mi zato podržavamo, poslanička grupa SPS, izmenu Zakona o javnim medijskim servisima, kako bi se i u 2021. godini omogućilo finansiranje iz budžeta.

Međutim, kada govorimo o medijima i kada govorimo o javnom servisu, vrlo često se nameće nekoliko teza i nekoliko pitanja, pre svega od strane i opozicionih poslaničkih grupa, ali i onih vanparlamentarnih, kvazi opozicionih političkih stranaka, pa se govori o slobodi medija, pa se govori da su mediji po volji režima, pa se onda tu postavlja nekoliko suštinskih pitanja. Najpre, sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su za nas osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija danas i jeste.

Ako evropski parlamentarci, a vi ministarka jako dobro znate, pošto ste učestvovali u međustranačkom dijalogu, da su evropski parlamentarci onog trenutka kada smo tek završili debatu na temu REM-a, posetili REM i rekli da postoje paralelni mediji. Pa, čekajte, ako postoje paralelni mediji, kako onda ne postoji sloboda medija u Srbiji i s kojim pravom postavljaju pitanje slobode medija danas, a nisu 2011. godine, kada je izveštaj Verice Barać bio krajnje rigidan? Zašto tada niko od evropskih parlamentaraca nije postavio pitanje slobode medija? I šta je to po volji režima, ako konkretno govorim o RTS-u, ja to ponavljam po ko zna koji put i uvek ću to ponavljati – šta je tu po volji režima, da ne kažem režima, nego vladajuće koalicije, šta je tu po volji vladajuće koalicije? Da li je vladajuća koalicija postavila jednog urednika RTS-a? Da li je vladajuća koalicija postavila direktora RTS-a? Ne. Prepustila je to menadžmentu, prepustila je to upravnom odboru, a što se tiče programske šeme, naravno, shodno zakonu, prepustila je to programskom odboru.

Tokom međustranačkog dijaloga mi smo, između ostalog, razgovarali neposredno pred izbore, jer su nametnute te teme od strane i nevladinog sektora, ali i od jednog dela opozicije koji je bukvalno od svega pravio farsu i zabavu pa im se učinilo da i od toga mogu da naprave farsu i zabavu, tražili su otvoren dijalog sa strankama, parlamentarnim strankama, vanparlamentarnim strankama, ali i sa predstavnicima medija koji imaju nacionalnu frekvenciju. I bili su prisutni i predstavnici REM-a. Oni se, naravno, nisu pojavili.

Ali, mi smo vrlo otvoreno i jasno rekli, celokupna vladajuća koalicija, imali smo jedinstven stav – nemamo apsolutno nikakav problem ravnomerne zastupljenosti u medijima, što se nas tiče, izvolite, imate čitav medijski prostor. Još milion puta da se pojavimo na medijima, ne možemo da dostignemo koliko su se oni puta pojavljivali na javnom servisu. Ali, to nije važno. Nećemo da se bavimo uređivačkom politikom medija. Kada već govorimo o informativi, kada već govorimo o politici, onda dajte da vodimo tematske debate pred izbore. To je bila naša sugestija.

Usvojili smo pravilnik kada je reč o javnom servisu, usvojili smo preporuke kada je reč o komercijalnim televizijama, jer ne možete vi narediti privatnom sektoru kako da uređuje svoj program. Ako ste hteli privatizaciju i ako ste 2000. godine usvojili tu Strategiju o privatizaciji medija i želeli kapitalizam, odakle sad potreba da se bavite privatnim sektorom i da uređujete privatne medije?

Mislim da je ministarka kulture dala jedan dobar predlog kada govorimo o medijima i kada govorimo o prenosu Narodne skupštine Republike Srbije, između ostalog, to je nešto o čemu se govorilo i tokom prethodnog saziva, da ovaj parlament dobije svoj parlamentarni kanal i tu treba sagledati tehničke mogućnosti, poput parlamentarnog kanala kakav ima recimo Državna duma, i oni tokom celog dana prate aktivnosti i u plenumu, ali i van plenuma, tako što poslanici, predsednici poslaničkih grupa, predsednici odbora nakon održane sednice odbora mogu da gostuju na parlamentarnom kanalu i saopštavaju stavove, zaključke sa sednica odbora. Ali, kažem, to je odlična ideja, samo treba sagledati mogućnosti.

I na samom kraju, neću previše dužiti, malo čas sam čuo nešto što po meni lično na neki način i narušava dostojanstvo Narodne skupštine i narušava dostojanstvo i integritet svakog poslanika. Znate, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo na izborima. Samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Na odgovornim i ozbiljnim političkim strankama je da prihvate rezultate fer i demokratskih izbora, ma koliko im se to u datom trenutku svidelo ili ne. To je demokratija. Ne možete je drugačije shvatiti i drugačije definisati. To što je ovakav aktuelni saziv parlamenta, takva je volja građana i jasno izražena volja birača.

Voleo bih da poslanički klub SPS ima više poslaničkih mandata, ali nema. Takva je bila trenutna volja birača i mi je poštujemo, ali nedozvoljavamo da se na bilo koji način narušava integritet i dostojanstvo Skupštine i integritet bilo kojeg od ovih poslanika i poslanica koje sede u aktuelnom sazivu koje je odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao.

Kada govorimo o izbornom sistemu, a to nije tema, verujte, mnogo dugo smo se bavili izbornim sistemom i tokom međustranačkog dijaloga i tu sada postoji nešto što je suština, a čini mi se da se ne shvata, ako želite da menjate izborni sistem, ja želim da kažem jednu stvar, aktuelni izborni sistem, a to je proporcionalni, on je politička realnost, većinski izborni sistem odgovara većinskim strankama i onda bi imali dijametralno suprotan saziv parlamenta od onog, verujte koji danas imamo, a on se opet ne bi svideo pojedinim političkim strankama.

U potpunosti podržavam predlog ministarke da na jednoj od narednih sednica parlamenta razgovaramo na jednu od važnih tema, a to je kultura. Mislim da se time u prethodnom sazivu nismo dovoljno bavili, da zakažemo jednu posebnu sednicu na kojoj ćemo o tome razgovarati.

Na samom kraju. Pošto u svom poslaničkom klubu imamo velikog graditelja, gospodina Mrkonjića, ja moram da istaknem nešto što smatramo, kao poslanički klub, da je veoma važno, najpre, želim da kažem da je opozicija kritikovala put Niš – Merdare, a podsećam da je 1991. godine, taj put ušao u Evropski koridor, dakle kao deo Evropskog koridora i da je danas deo Evropskog koridora i da je dobro da je Evropa dala podršku za realizaciju ovog izuzetno važnog projekta.

Dakle, politika predsednika Republike, politika Vlade Republike Srbije je da ruši sve granice i da otvara jednu ekonomsku perspektivu kako bismo svi išli napred. Vreme koje je pred nama neće biti perspektivno u smislu investicija, privatnog sektora, tako da mi kao javni sektor moramo da to kompenzujemo i da održimo našu ekonomiju kako bi očuvali sve one vrednosti koje smo prethodnih godina, kao Vlada i kako vladajuća koalicija u Srbiji postigli. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih tela, gospođo Janković, zahvalni smo vam na iscrpnom izlaganju, ali dobro nam je poznato. Da nam nije dobro poznato, ne bi svakako dobili podršku za reizbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nadam se da predsednik neće mene opomenuti za vreme, jer nekako kad god dođe do mene, onda nekako skraćujemo vreme. Sada imam tih 20 minuta pa ću…

Dakle, zadovoljstvo je razgovarati sa predstavnicima nezavisnih tela, naročito nakon razgovora koji smo imali pre izvesnog vremenskog perioda, a, evo, reći ću i zašto.

Dakle, imali smo prilike ovde u Skupštini da razgovaramo konkretno sa predstavnicima Fiskalnog saveta, a onda je krenula jedna negativna kampanja na Narodnu skupštinu Republike Srbije, na poslanike, kako poslanici vrše pritisak na nezavisna tela, kako su poslanici protiv Fiskalnog saveta kako bi u najnegativnijem kontekstu predstavili rad ovog parlamenta. To je samo jedan u niz kontinuiranih pokušaja da se minimizira i umanji rad parlamenta i da se na najnegativniji način medijski predstavi rad parlamenta.

Ne, mi smo vodili jedan otvoren dijalog, otvorenu raspravu, postojala su određena neslaganja, ali tokom te rasprave smo rekli da takva vrsta rasprave može biti veoma korisna.

Naravno, istakli smo da mi nijednog trenutka ne želimo da vršimo pritisak ni na jedno nezavisno telo. Naprotiv, mi znamo šta je uloga poslanika, da ojačamo i da osnažimo rad nezavisnih tela da poštuju zakon, ali moramo znati šta je čija odgovornost, šta je odgovornost nezavisnih tela, šta je odgovornost nas poslanika. Morate priznati, naša odgovornost je nešto veća, uz dužno poštovanje, jer nas su birali građani i mi odgovaramo građanima.

Dešava se vrlo često da nezavisna tela imaju suprotna mišljenja od stavova poslanika, od stavova vladajuće koalicije i to apsolutno nije sporno, mi to ne dovodimo u pitanje. Kažem, ne vršimo apsolutno nikakav pritisak, ali želimo o tome da diskutujemo, želimo o tome da razgovaramo, jer ako bi bilo drugačije, ako bi nezavisna tela uvek imala identičan stav sa predstavnicima vladajuće koalicije ili sa Vladom Republike Srbije, onda bi moglo, recimo, da se postavi i pitanje čemu onda postojanje nezavisnih tela?

Dakle, mislim da je ovakva rasprava, da je ovakav razgovor veoma koristan. Koristan je i vama kao predstavnicima nezavisnih tela, koristan je i nama poslanicima koji možemo da postavimo pitanja, a koristan je i za građane Srbije, jer građani Srbije treba da budu upoznati sa onim šta nezavisna tela rade.

Tokom današnje rasprave, konkretno, govorio je gospodin Marković, kao čovek koji već duži vremenski period vodi jednu uspešnu lokalnu samoupravu i postavio vrlo praktična pitanja i zahtevao odgovor od predstavnika Državne revizorske institucije. Dobio je odgovor i mislim da tu nema ništa loše.

S druge strane, postavio je i pitanje Zaštitniku građana. Meni je zadovoljstvo što mi imamo Zaštitnika građana koji se ne bavi politikanstvom, već poštuje Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer ako bi se vratili u period iza nas, imali smo Zaštitnika građana, iako smo sve vreme ukazivali da su izjave političke, koji je najmanje poštovao Narodnu skupštinu i koji je najmanje poštovao poslanike Narodne skupštine. Nije ih poštovao ni toliko da dođe na sednicu Odbora i da odgovara na pitanja narodnih poslanika, a kamoli da podnosi izveštaj.

Da li znate kada se pojavio u Narodnoj skupštini? Kada je krenula predsednička izborna kampanja i kada je održao konferenciju za štampu u holu Narodne skupštine kao predsednički kandidat.

Dakle, nemamo mi ništa protiv, mi smo to rekli i predstavnicima Fiskalnog saveta. Ako su oni rešeni da se bave politikom, samo neka napuste udobne fotelje i neka izađu sa političkim programom i neka učestvuju na izborima i onda smo mi potpuno ravnopravni. Dakle, sva ostala vrsta rasprave naravno da dolazi u obzir.

Zahvalni smo što ste danas ovde. Naravno da ćemo podržati kao poslanički klub Socijalističke partije Srbije vaše izveštaje i to je potvrda da mi poštujemo rad nezavisnih tela. Imamo određene sugestije na koje ću tokom rasprave ukazati.

Naravno, danas imamo četiri nezavisna tela – Državnu revizorsku instituciju, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenica za ravnopravnost.

Dakle, da podsetimo, nezavisni državni organi i regulatorna tela predstavljaju jedan oblik izmeštanja ranijih nadležnosti pojedinih državnih organa, odnosno ministarstava na nezavisne organe i regulatorna tela, što je evropski model smanjenja nadležnosti pre svega u stubu izvršne vlasti, koja je bila preregulisana i preopterećena brojnim nadležnostima.

Ja ne mogu da se složim da su nezavisna tela četvrta grana vlasti. U Srbiji postoje tri grane vlasti, a nezavisna tela imaju svoju odgovornost i svako u tom smislu treba da radi svoj posao i Vlada i mi koji smo narodni poslanici i nezavisna tela.

Danas možemo reći da imamo značajno iskustvo u radu nezavisnih državnih organa i tela, posebno u radu regulatora. O jednom broju regulatornih tela, kao što sam rekao imali smo prilike da razgovaramo, uputili određene sugestije i predloge vrlo dobronamerno, nekritički, vrlo konstruktivno, vrlo demokratska rasprava, demokratsko sučeljavanje mišljenja. Nismo se u nekim stvarima složili, ali to ne menja ništa. Tu smo da razgovaramo, u interesu pre svega građana, u javnom interesu.

Ono što je za njih jedinstveno jeste da sve bira Narodna skupština i da za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Najneposredniji oblik kontrole njihovog rada Narodna skupština ostvaruje kroz razmatranje godišnjih izveštaja o njihovom radu. Zato danas i razmatramo izveštaje navedenih nezavisnih tela za 2019. godinu. Najpre veoma kratko o Državnoj revizorskoj instituciji kao nezavisnoj vrhovnoj revizorskoj instituciji koja se stara o svrsishodnom i zakonitom upravljanju finansijama od strane svih direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.

Državna revizorska institucija pomaže Republici Srbiji da mudro upravlja i adekvatno koristi sve svoje resurse, pre svega finansijske resurse.

Državna revizorska institucija je za 15 godina svog postojanja i rada razvila i unapredila, moram priznati, svoju ulogu revizora, što pokazuje očigledan napredak u načinu trošenja budžeta na svim nivoima vlasti i kod najvećeg broja neposrednih i posrednih korisnika javnih sredstava.

Danas svi korisnici znaju da će njihovo upravljanje javnim sredstvima Državna revizorska institucija kontrolisati, bilo da se radi o budžetima ministarstava, javnih preduzeća na republičkom nivou ili javnih preduzeća na lokalnom nivou.

Istovremeno, pored kontrolne funkcije, Državna revizorska institucija ima i svoju misiju, a to je razvijanje svesti o potrebi transparentnog upravljanja javnim sredstvima, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Državna revizorska institucija ima i svojevrsnu preventivnu ulogu, jer korisnicima javnih sredstava daje i prethodne instrukcije o načinu upravljanja javnim sredstvima i ukazuje na propuste.

Naravno, prilikom revizije trošenja sredstava drastičnim slučajevima kršenja zakona DRI je dužan da preduzima zakonske mere prema neodgovornim korisnicima budžeta.

Danas raspravljamo o Izveštaju DRI za 2019. godinu. Možemo biti zadovoljni učinkom, govorim u ime Poslaničke grupe SPS, kada je reč o radu ove nezavisne institucije, čiji je rad odgovoran i dinamičan, što potvrđuju podaci izneti u ovom godišnjem izveštaju.

Izveštaj obuhvata četiri dela – revizija finansijskih izveštaja, revizija pravilnosti poslovanja, revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja i revizija svrsishodnosti poslovanja korisnika javnih sredstava.

Neću govoriti o podacima, uvažavajući da i ostale kolege treba da govore. Evo, to je moja ušteda vremena kao predsednika poslaničke grupe, uvaženi predsedniče. Govoriće o tome kolege u nastavku, vi ste govorili u uvodnom izlaganju, nema potrebe da ponavljam, o rezultatima koje ste postigli, u potpunosti ih podržavamo.

Dakle, da se ne bavimo brojkama, zaključak koji se nameće jeste da DRI odgovorno radi svoj posao, kojim štiti zakonitost trošenja javnih sredstava kod svih korisnika, a moglo bi se reći i da je DRI svojevrsni čuvar zakonitog upravljanja budžetskim sredstvima, jer svojim radom doprinosi i transparentnom i odgovornom ponašanju javnog sektora i osnaživanju njihovih službi interne revizije.

Iz tih razloga, Izveštaj DRI za prethodnu godinu treba pohvaliti i želimo javno da ga pohvalimo, prihvatiti i dati im zeleno svetlo da i dalje odgovorno kontrolišu sve korisnike javnih sredstava, bez izuzetaka. Dakle, nema izuzetaka o bilo kojem korisniku javnih sredstava da se radi.

Kada je reč o Zaštitniku građana, Zaštitnik građana je nezavisna kontrolna institucija, odnosno nezavistan organ koji u pravnom poretku Srbije postoji od 2005. godine, kada je donet Zakon o Zaštitniku građana. Donošenjem Ustava 2006. godine postaje i ustavna kategorija, tako da ima garantovanu ustavnu nezavisnost i ne pripada ni jednoj od tri grane vlasti. Ponavljam, ni jednoj od tri grane vlasti, zato nemojmo da formiramo četvrtu, pa makar i teorijsku, granu vlasti. U potpunosti se sa tim ne slažemo. Često Zaštitnika građana, kao i ostale nezavisne organe, nazivamo upravo tom četvrtom granom vlasti.

Zaštitnik građana štiti građane od nezakonitog, nepravilnog i neefikasnog postupanja uprave i ostalih delova javne vlasti koje imaju upravna ovlašćenja i pred kojim građani ostvaruju svoja prava.

Upravo smo prethodnih dana u Narodnoj skupštini govorili o sektoru javne uprave, o značaju njenog unapređenja, profesionalizaciji, govorili smo o modernizaciji, govorili smo o efikasnosti javne uprave. Kada budemo potpuno izgradili takav upravni sistem, verovatno će za Zaštitnika građana biti i samim tim manje posla. Ali, za građane ni jedan vakuum ne sme biti prepreka u ostvarivanju prava.

Svedoci smo da se na globalnom nivou od kraja prošlog veka sve više pažnje posvećuje razvoju ljudskih prava i njihovoj zaštiti, tako da je osim klasičnih državnih mehanizama, koji su često kruti i birokratizovani, u velikom broju zemalja uspostavljen institut Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana kao dodatnog mehanizma zaštite. U tom pogledu Srbija ide u korak sa svetom.

Govoreći o Izveštaju Zaštitnika građana za 2019. godinu, u radu ovog organa označio bih kao jednu svojevrsnu prekretnicu, jer je izborom gospodina Pašalića za Zaštitnika građana dobijen, sa sigurnošću ću reći, to je moje lično mišljenje ali i mišljenje Poslaničke grupe SPS, jedan novi kvalitet u radu ovog nezavisnog organa. Lično sam imao priliku i čast da sarađujem sa gospodinom Pašalićem, na svoje lično zadovoljstvo, nadam se i na obostrano, učestvujem u međunarodnim aktivnostima ovog organa, u pitanju je bio niz susreta sa ombudsmanima iz nekoliko zemalja i mogu reći da je njegov doprinos međunarodnom pozicioniranju srpskog zaštitnika dragocen, a međunarodni aspekt rada unapređen. To se u Izveštaju i prepoznaje.

Primena iskustava drugih zemalja važan je aspekt rada unapređenja, to se u Izveštaju prepoznaje, i primena iskustava drugih zemalja važno je iskustvo i posebno bih na tome zahvalio gospodinu Pašaliću, koji je u potpunosti posvećen oplemenjivanju i unapređivanju rada, a time i bržem i efikasnijem sprovođenju zakona koji su pravni okvir rada ovog organa koji, možemo uvek reći, radi između dve vatre – između građana sa jedne strane i između države, sa druge strane, a spektar delovanja doseže do svakog područja života.

Iz Izveštaja za 2019. godinu vidimo da se Zaštitniku građana obratilo oko 11 hiljada građana, a primljeno je više od 3.200 optužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Najviše pritužbi je bilo na kršenje ljudskih prava u ekonomsko-imovinskoj oblasti, socijalnih i kulturnih dobara i u oblasti uprave.

Dakle, možemo zaključiti da se radi o nezavisnom organu, koji deluje u veoma osetljivom i kompleksnom području društvenog života, a to su građanska, ljudska i manjinska prava, sa značajnom društvenom misijom, a to je unapređenje sektora javnih usluga u svim segmentima društva, što našim građanima treba da olakša ostvarivanje prava i vrati poverenje u prava države.

Gospodine Pašaliću, mi smo veoma zadovoljni vašim radom, ali, isto tako želim da podržim sugestiju gospodina Markovića sa početka današnjeg zasedanja, kada je rekao da na neki način Zaštitnik građana mora da odreaguje i na svakodnevne napade opozicije, ali ih ne bih nazvao opozicije, hajde da ovo ne politizujemo, pojedinaca iz tzv. opozicije na institucije sistema, na predsednika Srbije, na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je u potpunosti u pravu kada je rekao. Mi smo pre nekoliko dana razgovarali ovde u republičkom parlamentu o etičkom kodeksu. On će regulisati pravila ponašanja narodnih poslanika u plenumu i van plenuma, jer mi smo i van plenuma narodni poslanici. Ali, potreban je jedan etički kodeks, politički etički kodeks, dakle, kako i na koji način zaštititi svakodnevne napade i na predsednika države i na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i na nas narodne poslanike, jer svakodnevno smo izloženi jednoj negativnoj kampanji.

Nije suština u tome što smo mi izloženi. Mi smo odlučili da se bavimo politikom i mi kada smo ulazili u politiku, pa nismo mi pitali našu decu da li ćemo se baviti politikom ili ne. Na nas mogu da sruče sve fekalije, neka sruče kofu fekalija na nas, ali nemojte, mora da postoji jedan prag tolerancije i ne smeju da diraju porodice. Ne smeju da diraju porodice. I u tom kontekstu mora da odreaguje i Zaštitnik građana. I to je ono što mi od vas očekujemo u narednom vremenskom periodu.

Što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ja moram malo tu da budem i lokal patriota, kako neko ko je iz Valjeva može da radi loše, nemoguće je.

Dakle, ovaj samostalni državni organ, koji u našem pravnom sistemu postoji više od 15 godina, ima značajna ovlašćenja u pogledu unapređenja dostupnosti podataka od javnog značaja, kao i u oblasti zaštite podataka o ličnosti, što je pre desetak godina sastavni deo izveštaja Poverenika, a od 2018. godine, to stoji i u nazivu ovog organa. Iskustva i praksa Poverenika su veoma dragoceni za unapređenje opšte transparentnosti u radu svih državnih organa, jer je zakonom propisana obaveza organa javne vlasti da omogućavaju pristup informacijama od javnog interesa, kao i da se zakonito postupa sa podacima o ličnostima u postupcima ostvarivanja prava pojedinaca, grupa i pravnih lica.

Ovaj organ svojim radom doprinosi demokratizaciji društva, jačanju odgovornosti javne vlasti prema građanima i posebno bih istakao da se o izveštaju Poverenika do prošle godine nije raspravljalo na plenarnoj sednici Narodne skupštine, tako da je nastavak ove prakse stavljanjem izveštaja na dnevni red ove sednice dragocen i za parlament i za Poverenika, ali pre svega, i za građane, koji se na ovaj način mogu upoznati sa radom ovog nezavisnog organa i sudbinom svojih zahteva i predstavki.

Ukratko se i iz izveštaja poverenika 2019. godine mogu izvesti sledeće ocene. Institucije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti se može smatrati tekovinom otvorenosti naše države i društva da se menja stanje odgovornosti javne vlasti prema zaštiti prava građana, pravnih lica omogućavanjem pristupa informacija od javnog značaja. Sledeća stvar, same brojke, opet neću govoriti o brojkama, govore o intenzitetu aktivnosti poverenika i njegovog tima.

Ono što se iz izveštaja može videti uočeno je da se pravo na slobodan pristup informacija od javnog značaja u Srbiji i u 2019. godini koristilo u velikoj meri, ali se i dalje veoma teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika.

Korisnici ovog prava su bili najčešće građani, zatim udruženja, predstavnici medija, organi vlasti, politike, strani subjekti, stranke i njihovi članovi, advokati, privredni subjekti itd. Podnosioci zahteva su najteže dolazili do informacija u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava javnih nabavki i drugim raspolaganjima javnim sredstvima, evidencijom javne imovine. Ovo je sve sadržano u vašem izveštaju, ja samo ističem onaj segment za koji smatram da je važan.

Dakle, istini za volju, veliki broj primljenih predmeta govori o sve većem stepenu poverenja u instituciju Poverenika i očekivanjima građana i drugih podnosilaca zahteva da će rad Poverenika uticati i na odgovorniji rad nosilaca javne vlasti i javne uprave. Naravno, da će i ovaj izveštaj imati našu podršku.

Isteklo je vreme i ja ću na samom kraju…

(Predsednik: Ja znam da ste vi iz Valjeva, ali Poslovnik je Poslovnik.)

Poslovnik je Poslovnik. Slažem se u potpunosti.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, predložili ste jedan izuzetno važan i značajan dokument koji će doprineti radu parlamenta i period koji je pred nama i sama primena ovog dokumenta će najbolje potvrditi ovakvu konstataciju.

Naravno da će poslanički klub SPS podržati svaki predlog koji će ojačati ugled Narodne skupštine Republike Srbije, koji će sačuvati dostojanstvo parlamenta i koji će osnažiti poverenje građana u najviše zakonodavno telo.

Naravno da imamo Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, imamo i pravilnike kojima je definisan, jasno su definisane procedure, pravila ponašanja unutar parlamenta u plenumu.

Poslovnik o radu koji je usvojen 2011. godine i kojeg je, mogu slobodno reći, i pregazilo vreme, jer i taj Poslovnik o radu smo usvojili kao jedno prelazno rešenje te 2011. godine poštujući i stav i Ustavnog suda i stručne javnosti i Evropske komisije, ali evo to prelazno rešenje je ostalo aktuelno i do 2020. godine, i ja verujem da ovaj Saziv ima spremnosti, volje i snage da se bavi i ovim važnim aktom i da ćemo u periodu koji je pred nama raditi na izradi novog Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Dakle, imamo Poslovnik o radu, imamo pravilnik, njima jesu uređena pravila ponašanja i jasne procedure unutar plenuma, ali etički kodeks ima jedan, rekao bih, širi kontekst. Osim toga što ovo jeste kvalitativan iskorak u smislu poboljšanja i jasnijeg preciziranja pravila ponašanja unutar parlamenta, on se bavi i pitanjem i ponašanjem narodnih poslanika van ove zgrade.

Dozvolite, mi nismo narodni poslanici samo u ovom plenumu, mi nismo narodni poslanici samo u ovoj zgradi, mi smo narodni poslanici i legitimno izabrani predstavnici građana i van ove zgrade i van ovog parlamenta i građani od nas očekuju i odgovoran i ozbiljan odnos.

Ovo je, rekao bih, potvrda da smo naučili i da možemo da menjamo sebe. Oni koji ne žele da se pokaju za ono što su uradili i koji pokazuju da im nije žao, oni uvek ostaju na dnu. Oni uvek ostaju u mulju, mogu sa sigurnošću reći. Mislim da je ovo naša obaveza ukoliko želimo da živimo u zemlji u kojoj ne samo da ćemo mi poštovati sve druge, već i u zemlji u kojoj će drugi poštovati i nas.

Pred Srbijom su velika iskušenja i ovo nije šansa i nije prilika za političku demagogiju, nije prilika za politikanstvo, već prilika da damo jedan zajednički doprinos, kao legitimno izabrani predstavnici građana.

Ovo je novo vreme, nije referendumsko pitanje, ne izjašnjavamo se za i protiv, već je potreba da se promeni kultura rada, potreba da se promeni kultura življenja.

Licemerno je reći ono što se moglo čuti tokom proteklih dana na račun etičkog kodeksa, važnog dokumenta, da je ovo pokušaj ograničavanja slobode i izražavanja i da je ovo nekakav politički sud da zapreti poslanicima da misle drugačije. Naprotiv, dame i gospodo narodni poslanici, pa mi želimo demokratsku raspravu, mi želimo demokratsku sučeljavanje mišljenja, argumentovanu demokratsku raspravu, ali ne snaga sile, već snaga argumenata.

Poslanik, to smo mnogo puta do sada rekli, nije snažan onoliko koliko je fizički jak, pa može da unese pištaljku ovde u parlament ili da lupa u poslaničke klupe, poslanik je jak onoliko koliko su mu snažni argumenti sa kojima nastupa.

Etički kodeks, ono što je rekao kolega iz JS, baštini istinu, kao temeljnu vrednost, pa valjda je istina i interes svih nas. Ovakva konstatacija izrečena na račun etičkog kodeksa je istinita taman onoliko koliko je istinito i to da je razlog za bojkot parlamenta u prethodnom sazivu bio taj što je neko želeo da onemogući demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja.

Zar neko veruje u to? Ne, razlog bojkota parlamenta u prethodnom sazivu je upravo bio suprotan. Mi smo sve vreme čekali da čujemo šta je to alternativa. Nismo je čuli. Razlog za bojkot parlamenta je bio nespremnost za demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, jer jedan deo opozicije nije bio spreman da kroz tako argumentovanu raspravu pokaže svoju snagu, već je pokazivao nešto drugo. Jednu vrstu političke anemičnosti i jednu vrstu političke impotentnosti.

Za nas je ključno pitanje danas, kada govorimo o etičkom kodeksu, zašto etički kodeks nije usvojen u prethodnom vremenskom periodu? Mi smo na ovome radili skoro dva saziva i imali smo gotovo finalno izrađen dokument. Nije usvojen.

Naš stav, stav vladajuće koalicije je bio jasan, dakle, mi želimo etički kodeks, ali smo želeli da napravimo što širi konsenzus, jer kada govorimo o etičkom kodeksu, kada govorimo o Poslovniku o radu Narodne skupštine, o usvajanju novog Poslovnika o radu Narodne skupštine, to nikako ne sme i ne treba da bude odraz aktuelnog političkog trenutka, već treba postići što širi konsenzus. Treba napraviti jedan univerzalan model, univerzalan pristup koji će biti prihvatljiv i za neke naredne parlamentarne većine, a ne svaka parlamentarna većina da donosi novi etički kodeks i da donosi novi Poslovnik o radu.

Setite se 2000. godine, gospodin Atlagić se seća 2000. godine. Ništa tada nije valjalo zato što je crveno, nije valjao ni Poslovnik o radu, a bilo bi im bolje da su ostavili taj Poslovnik o radu od 2000. godine, jer taj Poslovnik je unosio i odgovornost i ozbiljnost u radu. On je insistirao na tome da u svakom trenutku u sali bude 126 poslanika, a o svakoj povredi Poslovnika su se poslanici istog trenutka izjašnjavali.

Dakle, potpuno je jasno, ako napravimo jednu retrospektivu i vratimo se unazad, događaja iz prošlosti zašto nekome nije bio interes da se usvoji etički kodeks, pa onda ne bi mogli da unose kamen u Skupštinu, pa ne bi mogli fizički da upadnu u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, pa ne bi mogli fizički da nasrnu na predsednika Administrativnog odbora ili fizički da nasrnu na poslanike koji žele samo odgovorno, ozbiljno da rade svoj posao ili da pokušaju nasilno da uđu u Narodnu skupštinu, pa ko je još bilo kada u bilo kojem trenutku zabranio bilo kojem poslaniku da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije?

Dakle, manjak političke moći, manjak političkog uticaja, nedostatak ideja, nedostatak programa dovodi do onog najprimitivnijeg ponašanja koje se može okarakterisati kao nasilničko i kao siledžijsko ponašanje, dovodi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice političkih okvira. Niti je to politika, niti je ovo suština postojanja politike i to ne sme nikako da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Evo prilike da se svi zajedno odupremo tome i nisu ovo samo politički problemi, već moralni imperativi. Oni koji su se opredelili za ovakav put, za drugačiji put, nisu oni uživali u plodovima, već u trnu. Mi smo želeli da im pomognemo, oni nas nisu razumeli, želeli smo da im pomognemo tako što smo kroz izmene izbornih zakona spustili cenzus na 3%, želeli da napravimo reprezentativan uzorak javnog mnjenja ovde u parlamentu, da politiku vratimo u parlament, da oživimo parlament i vrlo jasno rekli – politika treba da se vodi u parlamentu, a ne na ulici. Nisu mogli da dostignu ni tih 3%, nisu imali ni hrabrosti, ni snage da učestvuju na tim parlamentarnim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ključna reč kada govorimo o radu parlamenta, ključna reč …

Završiću.
Čini mi se da je ključna reč kada govorimo o radu parlamenta – pristojnost. Pristojnost je nešto što moramo da pružimo državi i njenim građanima. Ruzvelt je rekao da je pristojnost najpraktičniji način vođenja politike, a istovremeno da je to i okvir čitavom društvu. Definitivno na različite načine sagledavamo reč i značenje reči pristojnost.
Govorimo o potrebi da se iz javnog diskursa izbaci sve ono negativno, sve ono što bi moglo okarakterisati kao nasilje, kako bi imali normalnu i pristojnu komunikaciju, kako bi imali normalan i pristojan parlament. Ova vladajuća koalicija je delima, a ne rečima pokazala da joj je stalo do pristojnosti, ali ujedno uvažavajući i princip odgovornosti. Nije se bežalo od odgovornosti, nisu se skrivale greške, nisu se plasirale laži da bi se prikrile bilo čije brljotine.
Dakle, to i jeste suština pristojnosti. Pošteno raditi, biti odgovoran za svoje greške, imati odgovornost za ono što je učinjeno. Važno je imati snage i hrabrosti, priznati grešku i prihvatiti konsekvence za te greške.
Srbiji vrsta nepristojnih podela u ovom trenutku nije potrebna i sve ovo je bio ozbiljan napredak na političkoj sceni Srbiji, gde godinama unazad apsolutno niko nizašta nije bio odgovoran i apsolutno niko nizašta nije kriv.
Ne treba da budemo samo predstavnici političkih stranaka i ne treba da budemo predstavnici samo građana, već treba da budemo primer za čitavo društvo. Cilj da se bez izbora dođe na vlast u Srbiji definitivno neće proći.
Građani su na izborima jasno rekli šta misle o političkim partijama, šta misle o izbornim listama. Ovaj parlament je glas naroda i na samom kraju, predsedniče, reći ću, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i mi ne želimo da diskriminišemo bilo koga. Poštujemo prava nacionalnih manjina.
U ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, mislim da to ranije nije bila praksa, ali imate dva potpredsednika iz redova nacionalnih manjina, imamo poslaničke grupe koje predsedavaju Narodnom skupštinom, imamo poslaničke grupe nacionalnih manjina, imaju prirodan prag, a ne neophodan cenzus od 3%, ali isto tako nacionalne manjine moraju da znaju jedno, da moraju poštovati Ustav i zakon države u kojoj živimo.
Kako odgovoriti na samom kraju na sve one negativne tendencije i pojave, dakle na pokušaj da se minimizira i u najnegativnijem kontekstu predstavi rad parlamenta u narednom vremenskom periodu. Svaki komentar treba shvatiti kao kompliment i treba da nastavimo da radimo onako kako smo radili od trenutka konstituisanja do danas. Dakle, odgovorno, ozbiljno, posvećeno, u najboljem interesu građana, da parlament i u narednom periodu bude ono što je danas, a to je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem predsedniče.

Kolega Samir me je pomenuo imenom i prezimenom.

Naravno da sam imao svoje razloge kada sam govorio o poštovanju Ustava Republike Srbije i nisam smatrao da kolega Samir ima razloga u tome da se prepozna. Kada je već pomenuo, ne mislim da je to učinio zlonamerno, ali kada je već pomenuo želim da pojasnim.

Ja sam o tome više puta govorio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Svako od nas je onog trenutka kada su verifikovani mandati potpisao zakletvu, a ta zakletva podrazumeva i poštovanje Ustava i da ćemo raditi u najboljem interesu građana Srbije.

Ustav kaže da je Srbija jedinstva i nedeljiva. I onda je za mene nezamislivo da predsednici, kao predsednici poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije odlaze, recimo, u Prištinu i šalju zapaljive poruke upućene Vladi Republike Srbije, samo zato što incidenti koji su želeli da izazovu ovde u parlamentu i da skrenu pažnju javnosti nisu uspeli, jer su od strane predsednika naišli na jedan prag tolerancije i rasprava nastavljena u demokratskom duhu.

Dakle, to što oni imaju osećaj manje vrednosti to je njihov problem. Srbija ne želi da diskriminiše nikoga, a to što oni diskriminišu predstavnike svoje nacionalne zajednice to je već njihovo pitanje. Ja nemam problem lično sa integritetom tih narodnih poslanika, ali imam žestok problem sa onim što oni govore u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To sam jasno rekao i uvek ću skrenuti pažnju kada neko kaže da se u Gračanici slobodno viori srpska zastava. To je bio moj razlog zašto sam rekao da se mora poštovati Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i, rekao bih, faktor stabilnosti. Srbija se jasno zalaže za mir, dobrosusedske odnose, stabilnost, prosperitet i saradnju. Srbija ima jedan jasan i principijelan stav, a to je da ukoliko postoje otvorena pitanja, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, nikako jednostranim aktima, jednostranim potezima, jer vreme iza nas je pokazalo da jednostrani akti, jednostrani potezi ne donose apsolutno ništa dobro.

Srbija takođe ima stav da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država. Zašto sam napravio ovaj kraći uvod? Da bih postavio konkretno pitanje ministru spoljnih poslova, ili predsednici Vlade Republike Srbije, a tiče se našeg doskorašnjeg ambasadora u Crnoj Gori. Pitanje je da li se uspostavio kontakt i da li se razgovaralo sa novim vlastima i novom vladom Crne Gore oko pokretanja eventualne inicijative da se gospodin Božović vrati u Crnu Goru i ako jeste, kakav je ishod tih razgovora? Jer, pomalo mi je zabrinjavajuća izjava novoizabranog premijera Crne Gore u Briselu. Naime, u kampanji je kritikovao odluku o poništavanju Podgoričke skupštine 1918. godine o prisjedinjenju Srbiji, a sada tvrdi da ona vređa suverenitet Crne Gore.

Ne želim da verujem, ali se nameće pitanje da li je ovo nastavak politike koju je demonstrirao i bivši režim? Da vas podsetim, taj bivši režim je upravo predsednika Srbije i Srbiju okrivio da se mešala direktno u izbore u Crnoj Gori, iako predsednik Republike Srbije nije pozivao građane da glasaju za nekoga, za bilo koju političku opciju u Crnoj Gori. To su radili Rama i drugi. Ali, to za njih nije direktno mešanje, jer im to verovatno odgovara.

Srbiju nije interesovala vlast u Crnoj Gori, Srbiju interesuju ključne stvari, a to su naši građani koji žive u Crnoj Gori, status naših građana koji žive u Crnoj Gori i kojih ima 29%. Ja lično mislim da ih ima više, a videćemo koliko je kad se završi novi popis, nadam se da će doći do novog popisa stanovništva u Crnoj Gori. Nas interesuje imovina SPC koja je bila predmet napada bivšeg režima i to ne može da nam ospori nijedna međunarodna konvencija da branimo naše svetinje.

Kada kažu da se neko direktno meša u unutrašnja pitanja jedne države, konkretno Crne Gore, postavlja se pitanje da li je priznanje Kosova od strane Crne Gore, recimo, mešanje Crne Gore u unutrašnje pitanje Srbije?

Mislim da je zaista dosta više plašenja Crne Gore sa srpskim hegemonizmom i mislim da na to konačno treba da se stavi tačka. Iz tog razloga smatram da je važno da dobijemo konkretan odgovor na ovo pitanje, kako bi se, po mišljenju Poslaničke grupe SPS, otklonila jedna nepravična, nekorektna i nedolična odluka. Zahvaljujem, predsedniče.