Zahvaljujem gospodine Orliću.

Poštovana gospođo Obradović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Iako su izmene i dopune zakona, zapravo u pitanju izmene i dopune kojima se produžavaju rokovi za primenu odredaba krovnog zakona kojima se tretiraju plate u pojedinim delovima javnog sektora.

Dozvolite mi da u ovom uvodnom izlaganju akcenat pre svega stavim na nešto što poslanički klub SPS smatra da je jako važno, a to je reforma javne uprave. Reforma javne uprave kao jedan opšti društveni cilj, reforma javne uprave kroz čiju realizaciju ćemo stvoriti i nastaviti da stvaramo i ekonomski jaču Srbiju i uređeniju državu, ali i socijalno pravedniju državu.

Naravno važan deo te reforme jeste i sistem plata koji treba da omogući da se reformiše u cilju dobijanja jednog platnog modela kojim se obezbeđuje pravednije vrednovanje rada sa aspekta i obrazovanja i kvaliteta i efektivnosti na radu, ali pre svega polazeći od one teze za isti posao ista plata.

Plate u javnom sektoru su još uvek, na žalost uređene sa čitavim nizom zakona i zbog različitog platnog modela dovode do neujednačenosti u pravima, dovode do neusaglašenosti, do nemogućnosti jedne efektivne kontrole, ne transparentnosti, rekao bih sa sigurnošću do jednog ne pravičnog sistema. Zato uređenje sistema plata u javnom sektoru predstavlja značajan zadatak za Vladu Republike Srbije, značajan zadatak za vas ministarko i za vaše ministarstvo, jer jedino pravednijim modalitetom možemo računati na stručnu, kreativnu, ali i na ne koruptivnu upravu čemu svi zajedno, nadam se težimo.

Ovim izmenama zakona, kao što je i bilo reči u uvodnom izlaganju, prolongiraju se rokovi primene odredaba jednog dela koji se tiče upravo plata za jedan deo javnog sektora. Navedeni su razlozi. Ti razlozi za nas jedu opravdani. Prvi razlog, kao što je maločas kolega govori jeste ovo jedna nepredvidiva godina, godina puna izazova, pandemija izazvana kovidom i naravno da je to potpuno opravdan razlog jer pandemija je na žalost poremetila i nekako prolongirala sve procese, sve promene u ovom trenutku.

Drugi razlog je da upravo zbog svih tih izazova sa kojima smo se suočavali u ovoj godini smatramo i mi da treba napraviti jednu detaljnu analizu, jednu detaljnu studiju i sagledati koliko će taj novi model i na koji način će taj novi model uticati, pre svega na budžet Republike Srbije i koliko će uticati na makroekonomsku stabilnost. Dakle, u potpunosti podržavamo razloge koje ste naveli za prolongiranje primene odredaba ovog krovnog zakona.

Reforma javne uprave je jedan trajan proces koji je preduslov za sprovođenje važnih državnih reformskih ciljeva i za opšti napredak u svim oblastima društva. Javna uprava je ta koja mora biti i stručna, mora biti profesionalna, morati biti sposobna da iznese reformu društva. Javna uprava nije samo puka administracija.

Apsolutno je pogrešna percepcija posmatrati javnu upravu kao puku administraciju. Ona jeste i kreator i realizator brojnih društvenih promena i zato treba da ima dostojno mesto u državnoj infrastrukturi.

Svaka javna profesija počev od sudije, lekara, nastavnika, nameštenika, državnih službenika, pa i onih na lokalnom nivou koji su zaposleni u toplanama, javnim preduzećima, bilo kojem drugom javnom preduzeću, vodovodu, zapravo na jedan način predstavljaju biografiju naše države. Svi oni su deo sistema, svi oni predstavljaju važnu kariku u realizaciji cilja koji želimo da postignemo i svaka od ovih profesija mora imati svoje mesto koje joj pripada, ali naravno na drugoj strani mora postojati i jedan visok stepen odgovornosti za taj rad.

Ne možemo mi dame i gospodo, razvijati javnu upravu, a da jedan mlad visoko obrazovani, kvalitetan čovek u javnoj upravi prima platu od 40.000 dinara ili ispod 40.000 dinara. Ima takvih primera i u lokalnim samoupravama. Ima takvih primera i u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde staferi, ljudi koji rade, naši mladi ljudi, obrazovani ljudi koji rade u poslaničkim grupama vrlo vredno i predano i posvećeno, imaju platu od 40.000 dinara.

Pre nekoliko dana razgovarajući sa predstavnicima Fiskalnog saveta vodili smo ovde žestoku debatu. Upravo na temu povećanja plata u javnom sektoru. Mi smo sa jedne strane smatrali da je to potpuno opravdano i da je važno povećati plate i da je važno poboljšati životni standard građana i da povećanje plata u javnom sektoru podstiče i povećanje plata u privatnom sektoru. Sa druge strane, postavlja se jedno ključno pitanje, a to je, sve vreme imamo dežurne kritičare koji govore da mladi ljudi odlaze iz Srbije, da visoko obrazovni mladi ljudi odlaze iz Srbije, a mi postavljamo jedno jednostavno pitanje – kako ćete ih zadržati u Srbiji? Tako što ćete im omogućiti da rade u lokalnim samoupravama za 40.000 dinara? Konkretno recimo, da rade posao javne nabavke koji je ogromna odgovornost i da za taj posao imaju platu od 40.000 dinara? Nećete sigurno.

Dakle, u potpunosti smo bili saglasni i danas to ponovo želim da istaknem, slažemo se sa povećanjem plata u javnom sektoru i pozdravljamo tu opredeljenost i odlučnost Vlade Republike Srbije, 3,5% početkom naredne godine, a u aprilu mesecu, dodatnih 1,5%.

Ovde je takođe suštinsko pitanje, znate kako da zadržimo mlade ljude u državnoj administraciji i ko će sutra raditi u državnoj administraciji, ko će čuvati pravni okvir ove države? Jer, državna administracija je ta koja upravo sprovodi zakone. Od stručnosti, posvećenosti javne uprave, od njene lojalnosti državi i zakonu zavisi svaka reforma u društvu.

Naša vlada je reformu javne uprave utvrdila kao jedan od reformskih ciljeva, polazeći pre svega od njenog značaja za jačanje pravne države i za naš evropski put. Naš reformski cilj je efikasna i funkcionalna javna vlast u skladu sa međunarodnim standardima i prihvatajući one dobre primere evropske prakse, ali javna uprava koja će pre svega raditi na dobrobit građana. Dakle, na prvom mestu čovek, na prvom mestu građanin Srbije, na prvom mestu javni interes.

U tom smislu Srbija je usvojila strategiju reforme javne uprave 2014. godine. Tada je doneto niz drugih strateških dokumenata koji treba da doprinesu realizaciji glavnog cilja, jer bez kvalitetnog zakonskog okvira, to je polazni osnov da bi mogli da započnemo uspešno reformski proces, ali bez efikasnog sprovođenja javnih politika u svim vitalnim sektorima države, što je upravo zadatak čitavog javnog sektora, teško je postići bilo kakav razvojni cilj.

Dakle, javni sektor je upravo je onaj deo sistema koji je ogledalo jedne pravne i uređene države. To su službe i organi pred kojima građani ostvaruju svoja prava, ali to su službe i organi pred kojima građani i izvršavaju svoje obaveze, na različitim nivoima vlasti – republička, pokrajinska, gradska, opštinski nivo vlasti.

U tom smislu, potrebno je razvijati kapacitete javne uprave.

Kako razvijati kapacitete javne uprave? Na prvom mestu profesionalizacija i modernizacija, a drugi segment reforme – racionalizacija.

Kada kažemo profesionalizacija i racionalizacija, naravno mislimo, pre svega, na efikasnije primenjivanje propisa kako bi građani mogli da efikasno i kvalitetno ostvare svoje prava, a kada kažemo racionalizacija, nekako jednostavna reč, ali isuviše kompleksno i složeno pitanje. Racionalizaciju ne smemo svesti na puko smanjivanje zaposlenih u javnom sektoru. Ne sme se svesti na linearno, da kažem, smanjivanje zaposlih u javnom sektoru, jer onda ne dolazimo do onog suštinskog cilja koji želimo da postignemo.

Ne smemo to poistovetiti, ako se sećate, sa reformom pravosuđa od pre nekoliko godina kada je otpušteno ne znam koliko stotina sudija, pa smo onda imali i sporo i neprofesionalno i nedostižno sudstvo. Dakle, i ovde je potrebno napraviti jednu detaljnu analizu, i ovde je potrebno napraviti jednu studiju i onda na osnovu toga ući u efikasan proces racionalizacije. Dakle, to nikako ne sme i ne može biti na uštrb efikasnosti rada organa.

U potpunosti smo saglasni sa onim što je maločas kolega iz SNS govorio, a tiče se novog sistema zapošljavanja u javnom sektoru. Zapravo, mi nikada nismo ni imali zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, mi smo imali samo kontrolisani sistem zapošljavanja i koliko je meni poznato, shodno nekim podacima kojima raspolažem, lokalne samouprave su se uglavnom pridržavale svega toga. Ali, mislim da je metodologija i metod koji će se koristiti od početka naredno godine jako bolji.

Dakle, od 1. januara na svakoj instituciji je odgovornost koliko će ljudi zaposliti, ali taj broj ne može biti veći od 70% onih koji su iz različitih razloga napustili instituciju. Ukoliko je to preko 70%, onda je svakako neophodna saglasnost komisije, nadležne komisije.

Dozvolite mi da u nastavku izlaganja se posebno osvrnem na lokalnu samoupravu, na njene reformske procese, na značaj lokalne samouprave za svakog građanina, a samim tim i u vezi sa pitanjima finansiranja lokalnih samouprava, na plate zaposlenih u lokalnim samoupravama koje su deo, takođe, reforme plata u čitavom javnom sektoru.

Naime, setom zakona koji je usvojen u toku 2016. godine i narednih godina planirano je uvođenje platnih razreda za sve zaposlene u javnom sektoru kako bi se približili istoj plati za isti rad, bez obzira na nivo vlasti, dakle da li je reč o gradu, da li je reč o opštini, da li je reč o Republici. To bi za lokalne samouprave značilo da se njihove plate ujednačavaju sa platama za iste poslove koji se vrše u drugim opštinama ili drugim gradovima koji su možda i ekonomski moćniji.

Zašto? Pored ostalog i zato što se podjednako odgovorni poslovi u maloj opštini plaćaju manje nego u većim, razvijenijim sredinama čija je ekonomska moć veća. Ovde se mora primeniti, rekao bih, jedan princip funkcionalnosti i efikasnosti, a ne može se zaobići ni analiza budžetskih potreba i budžetskog opterećenja koje nosi primena ovog modela. Efikasna i delotvorna uprava mora biti i jeftinija, dakle manje opterećenja za građane lokalne samouprave, manje opterećenja za građane Srbije.

Lokalna samouprava je prvi dodir građana sa državom i važan stub svake države. Nekim građanima u manjim opštinama je Beograd daleko, daleko su im republička ministarstva, ali su im lokalne samouprave tu na dohvat ruke i oni su navikli svoja životna pitanja upravo da rešavaju preko lokalnih samouprava. U tome je i veći značaj i uloga lokalne samouprave.

Najveći broj zahteva se upravo rešava u lokalnim samoupravama. Međutim, kao digresiju i kao temu za razmišljanje, želim da nametnem jedan podatak. Recimo, opština Crna Trava koja hipotetički ima negde oko 1.500 stanovnika ili Novi Beograd koji ima preko, ja mislim, neka me neko ispravi, ne znam precizan podatak, ali preko sigurno 270.000 stanovnika, ima iste nadležnosti i ima iste ingerencije.

Crna Trava sa ljudskim resursima i sa finansijskim mogućnostima, uz dužno poštovanje, ali mislim da ne može da pruži iste mogućnosti. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostog razloga, jer mislimo da nam je potrebna jedna funkcionalna mreža lokalnih samouprava u pravcu podizanja pre svega kvaliteta, centralizacija i decentralizacija poslova na neki način.

Dakle, poslovi koji se adekvatno obavljaju na lokalnom nivou da ostanu, a sve ostalo prebaciti na jedan, rekao bih, srednji nivo. To može da bude tema za razmišljanje svakako u narednom vremenskom periodu. Dakle, uspostaviti srednji nivo vlasti na kojem bi se obavljalo više poslova za više opština na tom nivou.

Mislim da je sistem lokalnih samouprava zreo za jedan ozbiljan dokument, pokrenuti pitanje reforme lokalne samouprave, ali opet uvažavajući ono što je veoma važno, a to su demografska kretanja, jer veliki je odliv stanovništva iz manjih opština, manjih lokalnih samouprava ka većim gradovima. Potrebna je jedna moderna strategija lokalne samouprave, taj nivo zaslužuje i savremen i moderan pristup.

Takođe, uvažena gospođo Obradović, verujem da ćete zadržati trend digitalizacije i e-uprave, da se na jednom mestu obavi što više poslova, dakle raditi na implementaciji svega toga u što više gradova i opština. Znam da ste i tokom jučerašnjeg dana radili na tome, da ste imali aktivnost upravo usmerenu ka tome. Verujem da ćete u što više gradova i opština uspeti da digitalizujete, da obezbedite e-upravu, da građani prosto ne moraju da lutaju od šaltera do šaltera, već da na jednom šalteru obave sve one poslove koji su neophodni, a opet shodno mogućnostima.

Još jednom, na samom kraju, naravno da ćete imati podršku od poslaničke grupe SPS za ove predloge. Razumemo u potpunosti razloge koje ste naveli. Ponavljam, oni su opravdani, mogu samo na samom kraju da navedem još jedan, recimo kao treći razlog, recimo mnoge ozbiljne države koje su uvele platne razrede, radile su čak deset godina na tome kako bi taj sistem profunkcionisao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kada je reč o amandmanu koji su podnele kolege iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA Sandžaka, moram da kažem da ću se po prvi put složiti u jednom delu izlaganja kolege Imamovića, verovali ili ne. Složiću se, naravno, i sa onim što je uvaženi profesor Stojimirović govorio, a mislim da je dosta toga i kolega i iz JS rekao.

Dakle, u čemu su slaganja, a gde su neslaganja? Prva stvar, mislim da o programu RTS-a svakako možemo da razgovaramo i to jeste legitimno pravo svakog od nas. Legitimno je pravo da svako iskaže svoj stav. Znate, mi smo nakon međustranačkog dijaloga imali jedu otvorenu raspravu i debatu, javnu raspravu ovde u parlamentu sa predstavnicima medija nacionalne frekvencije. Tu je bio i RTS, tu su bili i ostali mediji. Naravno, sve one političke opcije koje su bile zainteresovane, i parlamentarne i vanparlamentarne, pa čak i predstavnici NGO sektora, i mi smo se tada zalagali za tri stvari.

Prva stvar, da se definiše pravilnik, to je bilo neposredno pred izbore, da se definiše pravilnik kada je reč o javnom servisu, preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, jer ne možete vi privatnom sektoru nešto nametnuti.

Druga stvar, da, ravnomerna zastupljenost parlamentarnih stranaka, u tom trenutku svih onih političkih opcija izbornih lista koje učestvuju na izborima, ali smo insistirali da to bude sučeljavanje, da to budu debate i da to bude prilika da svako ima mogućnost da izađe sa svojim programom i sa ljudima koji su garant za realizaciju programa, pa građani neka daju svoj sud na parlamentarnim izborima.

Treća stvar na koju smo sugerisali, a mislimo da je to važno ne samo za javni servis, mislimo da je to važno i za komercijalne medije, to je jedan novi izazov sa kojim se suočavamo u 21. veku, a to je „fejk njuz“. Dakle, kada imamo takvu pojavu, onda imamo mogućnost i da na drugoj strani čujemo kontra argumentaciju i kontra činjenice.

Mogu da se složim sa kolegom Imamović, zaista nemam problem sa tim, bez obzira što je to manjinska parlamentarna stranka, svaka parlamentarna stranka mora i treba da ima svoje pravo da bude predstavljena na javnom servisu. Nemojte misliti da smo i mi kao predstavnici većine i deo vladajuće koalicije zadovoljni. Još milion puta da gostujemo, evo, kolega Života je maločas govorio, još milion puta i Dragan Marković Palma i Ivica Dačić da govore, pa neće biti dovoljno koliko su govorili oni koji su vladali pre nas. Neće biti dovoljan broj puta. Ali, ne bavimo se time na taj način iz jednog prostog razloga, jer, ponoviću ono o čemu sam govorio tokom jučerašnje rasprave.

Dakle, mislim da ne smemo i ne treba da se bavimo uređivačkom politikom, politikom medija. Cilj onoga što radimo jeste da obezbedimo nezavisnost javnog servisa. Ali, isto tako, tu ću se nadovezati na diskusiju kolege Stojimirovića, sada je prilika i sada je na potezu javni servis i sada je na potezu i upravni odbor i programski savet da odaberu menadžment koji će napraviti jednu ravnotežu između poštovanja prava pozicije i poštovanja prava opozicije i svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije. Dakle, o svemu tome se da razgovarati, i kada je reč o zastupljenosti poslaničkih grupa i kada je reč o zastupljenosti nacionalnih manjina.

Sam amandman, mislim da kada ga ovako pročitate, on ne govori ono o čemu je govorio kolega maločas. On, između ostalog, u obrazloženju kaže – zbog objektivnog informisanja svih građana. Nije baš najjasnije, rekao bih, precizirano, a pri tome je rečeno – po volji režima.

E sad, ovde se postavlja pitanje – a šta je to po volji režima? Šta je ovaj režim konkretno uradio kada je reč o RTS-u? Da li je ovaj, da ne kažem režim, nego vladajuća koalicija, jer režim je nešto što je nametnuto, a vladajuća koalicija dobija podršku na parlamentarnim izborima, kao što smo to mi dobili na parlamentarnim izborima. Dakle, šta je to što je vladajuća koalicija u Srbiji nametnula? Da li je promenila jednog urednika RTS-a? Da li je nametnula bilo koje kadrovsko rešenje na RTS-u? Nije.

Igrom slučaja, ja sam gledao jednu od emisija, mislim da je bila prošle nedelje, informativna emisija, neću navoditi naziv emisije, jer zaista ne želim nikoga da kritikujem, ali mi je drago da vidimo da u toj emisiji konkretno nije bilo predstavnika nikoga od vladajućih struktura, a bio je predstavnik vanparlamentarne opozicione stranke, predstavnik NGO sektora. Dakle, nije tačno da se ne pozivaju, ali ne treba i ne možemo mi na to da utičemo i ne treba da se bavimo uređivačkom politikom. To je posao za nekog drugog.

S druge strane, loša je poruka koju šaljemo iz parlamenta, pri tome pominjemo izveštaje Evropskog parlamenta i o tome ću nešto reći. Loša je poruka da uvek nekako dolazimo do toga – sloboda medija. Sloboda mišljenja, sloboda izražavanja i sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva, kakvo Srbija danas u potpunosti i jeste. Ako polazimo od teze da ako smo prisutni u medijima, onda je medijska slika dobra, a ako nismo prisutni u medijima, onda je medijska slika loša, ja mislim lično da to nije dobro. Onda bi ulazili i bavili se uređivačkom politikom medija, što nije cilj vladajuće koalicije. Dakle, mediji moraju da budu autonomni u odlučivanju.

Nemojmo sve, kada je reč o RTS, da pratimo kroz prizmu informativnih emisija, kroz prizmu političkih emisija. Kolega je maločas govorio o jednom segmentu koji je važan kada govorimo o radu Javnog servisa. Nije RTS samo informativni program i nije RTS samo politika. Dakle, RTS je i naučni i obrazovni i kulturni i sportski program, ali i filmski, dokumentarni program. Na RTS-u su, između ostalog, i dopisništva. Mislim da RTS u ovom trenutku ima oko 25 dopisništava. Koliko redakcija ima RTS? Dopisnici u Americi, Briselu, Evropi. Dakle, oprema koja godinama nije obnavljana, a koja se konačno obnavlja i modernizuje. Zahvaljujući RTS-u, kao što je maločas kolega rekao, školski program se odvijao u periodu pandemije i to je poseban značaj.

S druge strane, ako govorimo o nacionalnim manjinama, znate li šta je Lajmet? To je nešto što se tri puta emituje dnevno na RTS-u i mi lično iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije apsolutno nemamo ništa protiv. Nemamo ništa protiv ni da ostale nacionalne manjine budu zastupljene. Ali, da li je ovaj predlog, kada kažete da izdvajamo dinar za RTS, za to dovoljan? Ili želite da pošaljete neku drugačiju poruku? Bez obzira slagali se ili se ne slagali sa uređivačkom politikom RTS-a, ali ja mislim da je istorija države u RTS-u i da je nacionalno blago u toj Takovskoj 10.

Slažem se što se tiče menadžmenta, ali ne podržavam to da na jedan perfidan način se pokušava izazvati makroekonomska nestabilnost. U kom smislu? Tako što ako vi prihvatite da dinar izdvajate za RTS, onda će teret pasti na budžet Republike Srbije. Automatski je jedan od načina da izazove makroekonomsku stabilnost u državi.

Što se tiče izveštaja Evropske komisije, o tome ćemo govoriti, nadam se do 29. decembra, tokom jučerašnjeg dana sam postavio pitanje predsedniku parlamenta i drago mi je da sam dobio pozitivan odgovor, da ćemo imati i sednicu na kojoj će i parlamentarci, kao legitimno izabrani predstavnici građana, moći da kažu šta misle o izveštaju, da ćemo zauzeti određene stavove. Rekao sam da je to naša obaveza i odgovornost prema građanima, ne samo da slušamo šta nam govore u regionu, ne samo da slušamo evropske parlamentarce, koji zbog prefiksa izvestilac, imaju pravo da nešto kažu, a mi nemamo pravo da kažemo, već moramo da slušamo. To nije stav čitavog Evropskog parlamenta, to je stav samo jednog evropskog parlamentarca koji je izvestilac i koji je, ponavljam, rekla, neću izgovoriti ni prezime ni ime, ali je rekla da dobra vest što se u Srbiji neće otvoriti nova poglavlja.

Što se tiče evropskih parlamentaraca, kada ih već pominjemo, o tome sam govorio i tokom jučerašnjeg dana, interesantno je, znate, tokom međustranačkog dijaloga smo uglavnom razgovarali oko 42 zahteva, to je bio ultimatum, ali, ključne stvari su bile REM, RTS, mediji. Regulatorno telo za elektronske medije, zato što je jedan deo opozicije po svaku cenu želeo da ima svoje ljude u REM, da bi mogao na taj način da kontroliše elektronske medije, RTS, da bi imali prisustvo na RTS-u. Mi smo im rekli - nemamo mi problem sa tim, što više budete prisustvovali na RTS, na javnom servisu, to je bolje za nas. Građani će videti koliko vredite, odnosno koliko ne vredite.

Imao sam muzičku pratnju, pa sam zamolio da ugase

(Predsednik: To možete još malo, dok se ne usvoji kodeks.)

Ne nisam ja pustio muziku.

(Predsednik: Ne mislim na vas. Martinović je pripremio, dostavio u proceduru.)

Nije ni kolega Šaip Kamberi, znam.

Dakle, nadam se da ćemo vrlo brzo i etički kodeks usvojiti i da će i on da definiše pravila i van parlamenta i u parlamentu, ali vraćam se na ono što je tema.

Dakle, interesantno je da su to bile ključne teme. Nisu njih interesovali izbori, jer su unapred znali, na izborima neće učestvovati. Mogli smo da imamo i prirodni prag, kao što su imale nacionalne manjine, opet ne bi učestvovali na izborima. Ne mogu oni ni taj broj birača da sakupe, nemaju ni to poverenje. Njih je interesovalo samo jedno, ako može bez izbora da se dođe do vlasti, privilegija, kroz nekakvu prelaznu vladu, koja se i danas provlači kao jedna od tema, što naravno ne dolazi u obzir, ako misle da o tome razgovaramo tokom međustranačkog dijaloga, to odmah mogu da odbace. Mi iz poslaničke grupe SPS i pre nego što počne dijalog odmah to poručujemo, odmah mogu to da odbace, a za sve ostalo smo spremni, na sve ostale teme smo spremni da razgovaramo. Njih je interesovalo samo to i samo mediji.

Kada smo završili, pošto su insistirali da u REM dozvolimo da opozicija ima svoje predstavnike, mi smo rekli, u redu, poštujemo evropske standarde, poštujemo evropsku praksu, ali, znate šta, mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije imamo jasno i precizno definisane zakone, imamo zakonske okvire kako i na koji način se biraju članovi REM. Pošto ste vi u Srbiji, a ovo je Narodna skupština Republike Srbije, naša obaveza kao poslanika je da poštujemo te zakone, i da na taj način biramo sastav REM, uz dužno poštovanje.

Kad smo sve to završili oni su tek onda našli za shodno da obiću REM i da se upoznaju sa radom REM. I onda su rekli, ponavljam, da postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i paralelni mediji. Pa, kako nema slobode medija u Srbiji, ako postoje paralelni mediji u Srbiji? Kako nema onda slobode medija u Srbiji? Kako se čuje opozicija u Srbiji, pa i ona koja je vanparlamentarna ako nema slobode medija u Srbiji. Hajde danas pogledajte vesti, pa pogledajte jučerašnje vesti, da li ima predstavnika vanparlamentarnih stranaka? Ima. Kako onda nema slobode medija u Srbiji, nije mi jasno.

Sa druge strane, kaže, zabrinuti za demokratiju, uz slobodu medija zabrinuti i za demokratiju. Vrlo je interesantno da o slobodi medija govore danas, a nisu govorili 2011. godine.

Gospodine Dačiću, vi i ja smo jednom prilikom, ne znam da li se sećate, pravim digresiju, mislim da je bila jedna emisija upravo na javnom servisu, iako mene kao predsednika poslaničke grupe vrlo retko pozivaju, ali eto, desi se, bila je jedna emisija. Vi i ja smo analizirali koliko ste puta u vremenskom periodu, bio je kratak vremenski period, oko 2011. godine je bilo, koliko ste puta u negativnom kontekstu bili na naslovnim stranama određenih novina. Izračunali smo da je to bilo blizu 150 puta, a bili ste deo vladajuće koalicije. E, to je sloboda medija. Ali mi nismo, ni vi niste podizali optužbe, već ste pustili medije da rade svoj posao, jer ste znali šta je istina i znali ste da je istina interes svih nas.

Postavljam pitanje, kako se ne setiše te 2011. godine, da govore u Evropskom parlamentu o slobodi medija? Baš te 2011. godine, Verica Barać je sačinila izveštaj i u tom izveštaju izrazila ozbiljnu zabrinutost o slobodi medija u Srbiji. Pitao sam ja to i Tanju Fajon, tokom međustranačkog dijaloga. Ona mi je rekla da tada nije bila izvestilac. Ja kažem - čekajte, onda ste mogli kao evropski parlamentarac, ako ste bili evropski parlamentarac, pa mogli ste bar da tada postavite pitanje. Nažalost, njihova uobičajena praksa je kada nemaju šta da vam odgovore onda obično nastane zatišje i prećute.

Dakle, slažem se delimično sa izlaganjima koje sam maločas čuo od kolega, ali moram da kažem ko se danas bori za slobodu medija u Srbiji, ko danas govori o slobodi medija u Srbiji. Da li su to predstavnici onih političkih stranaka koji su fizički napali novinare, odnosno novinarke, što je još gore, i to ispred njihove medijske kuće. Da li su to predstavnici onih političkih stranaka koji su izbacivali novinare sa konferencije za štampu samo zato što im nisu odgovarala pitanja koja su im novinari postavljali. Da li su to oni koji su protivzakonito upravo bili vlasnici tabloida i preko svojih marketinških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakom sekundu nacionalne televizije, odnosno televizije sa nacionalnom frekvencijom. Da li su to isto oni koji su slali policiju, podsetiću vas i na taj period, kada god neki dnevni list nešto loše objavi o njima, isti oni u čije vreme je moglo da se čuje samo jedno mišljenje, a to je njihovo mišljenje.

Znate, oni imaju taman toliko hrabrosti da ili isteraju novinare, ili da ne odgovore na pitanje, ili taman toliko hrabrosti da dođu pred Oliveru Zekić, odnosno, Olivera Zekić ima hrabrosti da dođe pred njih i da im objasni šta je zakon, i kako zakon treba da se poštuje, znači imaju taman toliko hrabrosti da dođu pred REM i da traže da se zatvori televizija "Pink", i da traže javno na konferencijama za štampu da se pogase pojedini dnevni listovi.

Tragično je da lider opozicione političke opcije izađe na konferenciju za štampu i da predstavnicima televizije sa nacionalnom frekvencijom kaže da onog trenutka kada dođemo na vlast mi ćemo vas ugasiti. To su ljudi koji se danas zalažu za slobodu medija u Srbiji.

Za razliku od njih, kažem, razgovaraćemo o tome kada dođe izveštaj Evropske komisije, važan segment, posvetićemo mu posebnu pažnju, ali za razliku od njih Srbija je danas zemlja u kojoj se poštuje i sloboda mišljenja i sloboda govora i sloboda izražavanja.

U prilog tome, da ne bih prepričavao i govorio, govori između ostalog i izlaganje kolege Marijana Rističevića. Kolega Rističeviću, drago mi je da ste među nama, želim vam dobro zdravlje, i ja tu ne bih imao šta da dodam, već samo da napravim paralelu sa svim onim što je on govorio.

Dakle, samo iz tog razloga ovaj amandman je za nas neprihvatljiv, ali se slažemo da treba razgovarati o pravcu na koji način nacionalne manjine treba da budu zastupljene na javnom servisu i na koji način predstavnici parlamentarnih stranaka, bez obzira što su nacionalne manjine i bez obzira koliko imaju poslanika moraju i trebaju da budu zastupljene, takođe, na javnom servisu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Samo da pojasnim. Nije godinu dana, već manje od mesec dana, i to više od 150 negativnih, ali nije to tema, to je već vezano za dnevne listove. Rekao sam već da se ne bavimo uređivačkom politikom i da nijednog trenutka ni gospodin Dačić niti bilo ko iz SPS, pa ni kolega Zagrađanin koji je prolazio kroz jednu tiradu, dakle, niko iz SPS nikada nije podneo krivičnu prijavu ni protiv jednog medija. To je naša praksa. Dakle, mi dozvoljavamo, svako treba da radi svoj posao. Kako i na koji način je radio svoj posao, to neka odluče građani.

Nije suština u tome da se mi kao parlament bavimo uređivačkom politikom javnog servisa. Ja to ponavljam. Dakle, ne želimo mi da se bavimo uređivačkom politikom javnog servisa, niti je to naš posao. Zna se ko se bavi uređivačkom politikom javnog servisa. Na nama je da kroz ovakve zakone obezbedimo nezavisnost u funkcionisanju javnog servisa i da javni servis može nesmetano da funkcioniše. Ali, takođe, na nama je da ukažemo na ono o čemu je govorio kolega Stojmirović, kada je reč o menadžmentu, da menadžment i da programski odbor, koji se konkretno bavi programom, upravo usmeri pažnju na ono o čemu ste vi govorili.

Kolega Imamoviću, mogao bih ja da iznosim niz podataka. Vi ste naveli jedno istraživanje. Verujte, imam i ja mnogo. Ali se opet ne žalimo. Ne žalimo se jer smatramo da nije samo prisustvo u medijima jedino merodavno da bi dobili nečije poverenje. Jeste važno, ali nije jedino merodavno. Najvažniji je razgovor sa građanima i najvažnije je da vam građani veruju.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge, ali obzirom da o ovim zakonskim predlozima ima dosta da se priča, pokušaću da to uradim u jednoj ubrzanoj proceduri.

Gospodine ministre Vulin, vi ste govorili o jednom veoma važnom sporazumu, reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Rekli ste u uvodnom izlaganju da je između Vlade Republike Srbije i Albanije o uzajamnom putovanju građana potpisan Sporazum 2011. godine. Takođe ste rekli da se ovim izmenama vrši dalja liberalizacija procedura za putovanje građana Albanije u Srbiju i iz Srbije u Albaniju tako što se kretanje omogućava i uz posedovanje biometrijske lične karte kojom se može ustanoviti identitet građana jedne ili druge države.

Ova promena je rezultat potpisivanja Deklaracije tri zemlje – Severne Makedonije, Republike Srbije i Albanije, u cilju većeg privrednog rasta, u cilju privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana u sve tri države. Ovu Deklaraciju u oktobru mesecu 2019. godine potpisali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednici vlada Severne Makedonije i Albanije.

Dozvolite da napravim jednu digresiju. Rezultat onoga o čemu mi danas govorimo je zapravo, i ne bi govorili o ovome da nije mini šengena, kao nečega što je vizionarski potez. Mini šengen je, rekao bih, lekovit i najbolji za čitavi region. Konkretnu korist od mini šengena će svakako osetiti građani. To potvrđuje Sporazum o kojem mi danas govorimo. Nema zatvaranja granica, već se zajednički borimo protiv kovid pandemije i unapređujemo našu trgovinsku razmenu.

Dodatnim uprošćavanjem procedura, saradnjom, olakšavanjem protoka robe, usluga i kapitala činimo, možemo da učinimo mnogo toga. Region može biti značajan faktor samo uz saradnju. Zajednički se mogu prevazići svi izazovi i to je, ponavljam, vizionarska inicijativa koja menja čitav region.

Ako ne sarađujemo, onda zaista jesmo premali da delujemo kao faktori i tu se u potpunosti slažemo sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, a ako sarađujemo, mnogo samo snažniji i važan smo i interesantan faktor za investitore.

Dakle, unapređuje sve aspekte života ljudi na ovim prostorima. Oni koji kritikuju Mini šengen mislim da ne razumeju samu suštinu, mislim da ne razumeju ciljeve koji se žele postići ovom vizionarskom inicijativom, jer tu nema ničega što je smetnja interesima Srbije kako to između ostalog oni navode.

Srbija ne može biti sama, Srbija ne može biti izolovana, mi smo deo sveta, mi smo deo Evrope, mi smo deo regiona i što više sarađujemo biće koristi za naše građane i biće bolji ekonomski i ukupan društveni rast.

Što se tiče Zakona potvrđivanju finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, malo sam se studioznije bavio ovim predlogom zakona. Ima dosta podataka koji su jako važni i koje želim danas da saopštim. Naime, kroz kredit Evropske investicione banke finansiraju se završne faze projekata „Povezane škole i digitalne učionice“, kao i početak projekata „Računarski kabineti“, dok će od strane banke biti dodeljen garant za tehničku pomoć koja treba da pruži podršku sprovođenju projekta „Digitalne učionice“ i evaluacije rezultata sprovođenja projekta.

Projekat „Povezane škole“, sprovodi ga Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, ima za cilj da u matičnim objektima, dakle svih osnovnih i srednjih škola razvede internet do svake učionice. To treba razlikovati od internet priključka škole koji Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije kroz akademsku mrežu Republike Srbije obezbeđuje skoro svim školama još od ranije. Internet priključak obezbeđuju škole internet na jednom mestu u školi.

Do sada je prema nekim podacima internet razveden u sve učionice u oko 880 škola i to uglavnom većih i škola srednje veličine što je urađeno iz budžeta kroz prve dve faze ovog projekta. Treća faza treba da obezbedi internet u svim učionicama, svih osnovnih i srednjih škola i u planu je da se finansira iz kredita Evropske investicione banke zajedno sa osnaživanjem infrastrukture na centralnoj lokaciji u akademskoj mreži Republike Srbije kako bi se proširili kapaciteti za povezivanje svih učionica, svih škola na internet.

U trećoj fazi biće obuhvaćeno blizu 900 škola i planira se da bude završena početkom 2022. godine. Takođe, iz kredita Evropske investicione banke je za ovaj projekat predviđeno i 28 miliona evra. Ovaj projekat čini osnov za uspostavljanje digitalnih učionica, a značajnu podršku obezbediće i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete u punom kapacitetu kroz obezbeđivanje preduslova za ažurno vođenje dnevnika u elektronskom obliku u svim školama, što je danas veoma važno. Projekat je veoma značajan i za računarske kabinete, jer će na ovaj način biti obezbeđen pristup internetu sa svih računara u računarskim kabinetima.

Drugi deo kredita namenjen je aktivnostima u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u ukupnom iznosu od 37 miliona evra, projekat "Digitalne učionice" i on ima za cilj da nastavni proces obogati digitalnim nastavnim sadržajima kako bi se u školi obezbedili svi uslovi koje određeni đaci imaju i tokom učenja u kućnim uslovima, a sve zarad podizanja nivoa kvaliteta nastavnog procesa kroz koji će učenici ovladati predviđenim gradivom na brži, na jedan efikasniji način i koji učenicima treba da obezbedi bolje razumevanje obrađenog gradiva. Sastoji se od tri komponente digitalnih nastavnih sadržaja, opreme i obuka za nastavnike.

Digitalni nastavni sadržaji se nabavljaju svake godine u skladu sa potrebama škola. Po zakonu, škole se opredeljuju za određene štampane ili digitalne udžbenike, a na osnovu toga nabavlja im se digitalni udžbenik koji upravo odgovara odabranom odštampanom udžbeniku. Odabrani udžbenici ukoliko se rada o digitalnim udžbenicima.

Do sada su se nabavljali iz budžetskih sredstava i tako je predviđeno, koliko je meni poznato, i za narednu školsku godinu, iz budžetskih sredstava. Dakle, tako je predviđeno za narednu školsku godinu. U sektoru za osnovno obezbeđeno je 675 miliona. U tekućoj školskoj godini prvi, drugi, peti, šesti i sedmi razredi rade po novim planovima i programima za koje postoje digitalni udžbenici, dok će u sledećoj školskoj godini postojati i za preostala dva razreda. U sledećoj školskoj godini se očekuje i da digitalni udžbenici budu obezbeđeni i za sva četiri razreda gimnazija.

Do sada je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja obučio preko 30 hiljada nastavnika i time im pružio neophodna znanja da u nastavnom procesu znaju da koriste savremene tehnologije i digitalne nastavne sadržaje, digitalne udžbenike. U planu je da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u narednoj godini obuči dodatnih 20 hiljada nastavnika. Čitava aktivnost se sprovodi iz budžetskih sredstava, što je veoma važno istaći.

Do sada je obezbeđeno 10 digitalnih učionica i to sedam hiljada velikih, tri hiljade malih. Pomenute učionice su obezbeđene iz budžetskih sredstava, dve hiljade u „Pilot projektu“ i osam hiljada u prethodnoj školskoj godini. U planu je da u drugom polugodištu tekuće školske godine se obezbedi 10 hiljada digitalnih učionica, kao i da se za narednu školsku godinu obezbedi 11.500 digitalnih učionica, što su stvarno impozantni rezultati.

Obe nabavke planirane su iz kredita Evropske investicione banke, 944 miliona bez PDV-a za prvu i 1.144.108.333 bez PDV-a za drugu fazu. Ove dve nabavke će biti dovoljne da sve učionice u osnovnim školama i gimnazijama postanu digitalne, dok će i u srednjim stručnim školama veliki broj učionica biti digitalizovan, što naravno jeste krajnji cilj.

Kako bi se nastavnicima obezbedili dobri uslovi za pripremu nastave, kao i mogućnost da učenicima pruže i on-lajn deo nastave, predviđeno je da se iz kredita Evropske investicione banke u toku sledeće godine nabavi čak 18.500 dodatnih laptopova za nastavnike, čime će se steći uslovi da projektori stoje u učionici, a da nastavnici sa sobom nose laptop.

Projekat "Računarski kabineti" ima za cilj da zanovi računare u računarskim kabinetima koji su u velikom broju škola veoma stari ili su čak i pokvareni. Zadnje sistemsko opremanje urađeno je čak 2008. ili 2009. godine kroz tadašnji Projekat "Digitalni kabineti", kada je obezbeđeno 2000 kabineta sa multipoint serverima koji su u velikom broju škola i dalje u upotrebi, a čije su performanse izuzetno slabe u odnosu na savremene računare, što znatno ograničava njihovu upotrebljivost.

Određen manji broj škola je uspeo da obezbedi novije računare, što zahvaljujući sposobnosti direktora i zaposlenih, što igrom slučaja da školu pohađa dete nekog od imućnih roditelja, ali većina škola je i dalje oslonjena na zastarele računare ili su zbog kvara ostali bez računara. Za osnovne i srednje škole potrebno je blizu 50.000 računara, ne računajući potrebe za predmet digitalni svet koji je u tekućoj školskoj godini uveden u prvi razred osnovne škole, a koji će u narednim godinama biti sukcesivno uveden i u naredna tri razredna prvog ciklusa osnovnog obrazovanja, što će neznatno povećati broj računara koji su potrebni školama.

U planu je, i to nas raduje, da se za sledeću godinu obezbedi blizu 30.000 računara. Za tu namenu su u kreditu predviđena sredstva u iznosu od 1.406.953.265 dinara bez PDV-a, kao i 600 miliona dinara sa PDV-om u okviru budžeta za narednu godinu. U planu je i da ova aktivnost postane periodična, te da se računari u školama zanavljaju za svakih pet do šest godina. Naravno da ćemo podržati ovaj zakonski predlog.

Treći zakonski predlog o kojem danas govorimo je Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19. Srbija je, dakle, zemlja koja je u evropskom vrhu kada su u pitanju sredstva uložena u borbu protiv Kovida i sanaciju posledica, ne samo po zdravlje naših građana i zdravstveni sistem, već i po samu privredu. Kako bi još u toku vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije mogle da se spreče drastične posledice, Vlada je 10. aprila 2020. godine donela uredbu kojom su utvrđene mere ekonomske politike kojim se umanjuje efekat pandemije po privredni sektor. Ove mere obuhvatile su finansijsku podršku Vlade privrednim subjektima, između ostalog putem kredit pod povoljnim uslovima i finansiranja minimalnih zarada.

Prema ovom vladinom programu, banke su odobravale kredite za likvidnost mikro, malim i srednjim preduzećima, o čemu je već bilo reči, koje ova preduzeća zbog posledica Kovida nisu mogla sama da servisiraju, pa je država odlučila da preuzme garancije za deo tih kredita prema posebnoj šemi i pod posebnim uslovima koji su najpre bili utvrđeni uredbom, a sada su preneti u ovaj zakonski predlog. Za ovu podsticajnu meru Vlada je od ukupnih podsticaja namenjenih privredi izdvojila dve milijarde evra.

Imajući u vidu ukupnu privredni situaciju i nakon završetka vanrednog stanja u Republici Srbiji i stanja pojedinih privrednih subjekata kojima je potreban oporavak od ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije Kovida 19, procenjeno je da treba nastaviti sa merama podrške privredi kroz ovaj kreditni model. To je i razlog donošenja ovog zakona kojim su u stvari ozakonjene mere Vlade sadržane u uredbi iz aprila meseca ove godine, koje mi u potpunosti podržavamo.

Inače, ono što želim na samom kraju još jednom posebno da istaknem, a o tome smo govorili i tokom Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu, dakle, 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra ukupna je pomoć države Srbije privredi i građanima od početka pandemije Kovida 19, od marta do danas, uključujući i nove mere. To je 12,7% BDP. Da li je neka država preuzela ovoliki teret krize na sebe? Ja mislim da nije. To je odgovoran i ozbiljan odnos države, predsednika Srbije, Vlade Republike Srbije prema građanima Srbije, prema privredi.

Sve mere koje su do sada preduzete išle su ka onim najosetljivijim kategorijama. Pre svega, tu mislim na životni standard građana, da se očuva nivo zaposlenosti u Srbiji, ali i ka privredi, pre svega, ka privatnom sektoru, jer kao što smo više puta do sada rekli privatni sektor je budućnost, privatni sektor je krvotok, privatni sektor na svojim leđima i plećima drži najveći deo državnog aparata.

Uvek se postavlja pitanje odakle prostor, odakle sredstva u budžetu? Upravo zbog reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine, to su tada bile teške, nepopularne, ali hrabre političke mere. Dakle, nije se mislilo o rejtingu političkih stranaka koje su tada bile deo vladajuće koalicije, već se mislilo o građanima Srbije.

Zahvaljujući tim merama, mi već nekoliko godina unazad imamo suficit, iako su nam se smejali kada smo ovde u parlamentu govorili o suficitu, kada smo vršili jednu ravnomernu preraspodelu fiskalnog prostora, kada smo u drugoj polovini prethodne godine rekli da je proces fiskalne konsolidacije završen i da sada taj deo suficita, jedan deo suficita usmeravamo ka životnom standardu građana, drugi ka rastu i razvoju. Naravno da je pandemija poremetila sve, ali sam potpuno ubeđen da ćemo zajedno pobediti i ovaj zdravstveni izazov i nastaviti da sa realizacijom onih ciljeva koje smo tada zajedno postavili.

Dakle, ja sam već rekao da su danas ključna pitanja u Srbiji. Uvek imate dežurne kritičare, uvek imate one koji kritikuju, ali danas su ključna pitanja u Srbiji. Da li je bilo otpuštanja u Srbiji u periodu pandemije? Da li je bilo zatvaranje fabrika? Da li je došlo do odustajanja stranih, direktnih investicija? Nije bilo zatvaranje fabrika. Nije bilo otpuštanja.

Mi imamo rekordnu stopu nezaposlenosti u Srbiji u odnosu na period 2012. godine, kada je bilo, čini mi se 25,9%, a u trećem kvartalu ove godine, ispravite me ako grešim, je 9%, dakle, rekordna stopa nezaposlenosti i nije došlo do odustajanja stranih, direktnih investicija.

Gospodin ministar je izneo jedan podatak. Ja imam podatak da je za prvih devet meseci ove godine, da su strane, direktne investicije iznosile oko 1,9 milijardi evra, da nijedan strani investitor nije odustao. To što su neki planovi i programi pomereni, pa pomereni su iz opravdanih razloga, ali ne zato što su strani investitori odustali.

Gledao sam analize i podatke. Naravno da ste u potpunosti u pravu kada kažete da najveći deo direktnih investicija koje dolazi na Balkan, 60% je usmeren ka Srbiji i nije slučajno što „Fajnenšel tajms“, već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u sam vrh po privlačenju stranih, direktnih investicija.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da su pred nama danas kadrovska pitanja i kadrovska rešenja. Reč je o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije, drugi je izbor člana Fiskalnog saveta, treći je izbor dva člana saveta REM-a, zapravo četiri predložena kandidata onako kako je to zakonom definisano. Mi treba da izaberemo dva i ja sam ubeđen da će Narodna skupština u danu za glasanje izabrati najbolje rešenje.

Imam naravno svoje lično mišljenje. Saopštiću ga. Nemam sa tim problem kada je reč o jednom od kandidata. Slažem se sa koleginicom koja je ovlašćeni predstavnik SDPS i mi se koleginice temeljno spremamo i pripremamo za raspravu kada je reč o svakoj sednici, ali to kako radimo ostavićemo naravno građanima da procene na nekim narednim parlamentarnim izborima. Ovde je reč o nezavisnim regulatornim telima.

Kolega Arsić i kolega Mijatović su govorili o Savetu guvernera NBS. Ja mislim da rezultati i pokazatelji najbolje govore u prilog konstataciji kako je ovaj savet radio i koliku podršku zaslužuje Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada je reč o Fiskalnom savetu, ja budućem članu Fiskalnog saveta želim puno uspeha, bez obzira što postoje određena neslaganja sa stavovima Saveta. O tome uvek otvoreno govorim u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ne tako često nezavisna tela imaju drugačije mišljenje od Vlade Republike Srbije, ne tako često nezavisna tela imaju drugačija mišljenja i od nas narodnih poslanika. Da nije tako postavljalo bi se i pitanje suštine postojanja tih nezavisnih tela.

Dakle, nije problem da sučelimo mišljenja, nije problem da imamo jednu demokratsku raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja ovde u parlamentu, mada čini mi se, ono što sam rekao i prilikom razgovora sa gospodinom Petrovićem i ovde u plenumu, ali i na sednici Odbora za finansije, da njegove izveštaje i analize i izveštaje i analize Fiskalnog saveta u celini vreme demantuje i rezultati demantuju.

To što se ne slažemo ne znači da vršimo pritisak na rad nezavisnih tela. Naprotiv, mi želimo da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, ali smatramo da ovakva otvorena rasprava, da ovakva debata u plenumu, ne ovakva jer danas nema tu predstavnika Fiskalnog saveta, ali debata kakvu smo imali kada smo razgovarali o izveštaju Fiskalnog saveta, debata kakvu smo imali kada smo razgovarali na sednici Odbora za finansije, na sednici kojoj je prisustvovao i ministar finansija i guvernerka NBS i gospodin Miladin Kovačević, predstavnici DRI, takva rasprava svakako može biti doprinos i kvalitativan iskorak u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Mi to svakako pohvaljujemo i uvek smo spremni da učestvujemo u takvoj raspravi.

Ponavljam, to ne znači da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostor razloga što mi se čini da šta god da kažem ovde u plenumu u javnosti će naići na neki način na kritiku. Onda ispada da je Narodna skupština Republike Srbije protiv nezavisnih regulatornih tela. Ne, mi shvatamo šta je uloga nas poslanika kao legitimno izabranih predstavnika građana, da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih regulatornih tela, da pratimo da li poštuju zakon. Ali, sa druge strane, ne znam da li određena nezavisna regulatorna tela, kada konkretno govorim o Fiskalnom savetu, znaju šta je njihova obaveza i šta je njihova odgovornost. Tu se slažem sa gospodinom Mijatovićem, da moramo da napravimo određene paralele, odnosno granice odgovornosti.

Dakle, Fiskalni savet treba da oceni budžet i tu ocenu da podnese nama narodnim poslanicima, da izađe sa određenim stavovima, podacima koji se slažu ili ne slažu sa stavovima Vlade Republike Srbije i tu se njihova priča završava. Svaka dalja konstatacija poput one – ogoljena je politika Vlade jer je Vlada gurala probleme, ostavljala probleme po strani, konkretno iz oblasti zdravstva, su neutemeljeni, su politički i ja nemam ništa protiv.

Mi smo imali Zaštitnika građana koji nije udostojio ovaj parlament čak ni da dolazi na sednice Odbora, koji nije udostojio da odgovara na pitanja narodnih poslanika. Sve vreme se bavio politikanstvom. Nemamo problem. Ako neko iz Fiskalnog saveta želi da se bavi politikanstvom. Vrlo je jednostavno. Izađete iz udobnih fotelja, sačinite nekakav program, napravite izbornu listu, učestvujete na parlamentarnim izborima i vidite otprilike koliko vredite.

To se, naravno, ne odnosi na kandidata o kojem danas govorimo. Ja želim da kažem da će poslanička grupa SPS podržati i predlog kandidata za Savet guvernera NBS i želimo mu uspeh u radu, da nastavi, naravno, intenzitetom kojim je do sada radio Savet guvernera. Naravno da ćemo podržati i predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta i verujemo da će ovaj kandidat u mnogome uticati da se na neki način promeni rad Fiskalnog saveta, bar u onom kontekstu da nemamo određeni stepen politizacije i određeni stepen političkih kvalifikacija.

Mada, moram priznati, evo, kolega Kovačević, slučajno sam ga pogledao, je tu, na poslednjoj sednici Odbora čini mi se da je malo ublažena retorika, čini mi se da je malo ublažena retorika i čini mi se da je malo napravljena jedna ravnoteža, mada je izrečena jedna kvalifikacija na račun rada Vlade Republike Srbije, da Vlada nije bila oprezna prilikom izrade budžeta, sa čime se mi nismo složili jer ova Vlada nije neodgovorna. Ova Vlada se ponaša odgovorno, ozbiljno i posvećeno i čuva makroekonomsku stabilnost i ne pozajmljuje, zapravo, ne ulaze u kredite, skupe kredite kako bi finansirala plate i penzije, već plate i penzije finansira iz realnih izvora prihoda. Ali, da ne pričamo previše o Fiskalnom savetu, dakle, naravno, podržaćemo ova dva kadrovska predloga.

Što se tiče izbora dva člana Saveta REM-a, ja mislim da je ova današnja rasprava ujedno i prilika da mi porazgovaramo i o REM-u, da porazgovaramo o svemu onome što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu kada je reč o REM-u, ali da porazgovaramo i o svemu onome što je vezano za REM, a to je i uređivačka politika medija, a to je, nažalost, i RTS bio u jednom vremenskom periodu, neposredno pred izbore, pa i danas, nažalost, a to su i komercijalni mediji.

Naravno, to sam zaboravio da kažem, poštujemo kada je reč o izboru članova, poštujemo da je Odbor i da su članovi Odbora odgovorno, ozbiljno i posvećeno odradili svoj posao, da su ispoštovali procedure i to jeste za pohvalu.

Kada je reč o REM-u, vraćam se na REM, šta je uloga REM-a? Mislim da je važno da i pored toga što govorimo o kadrovskim rešenjima govorimo i o ovom pitanju, jer može biti korisno. Šta je uloga REM-a? Da li je uloga REM-a da se bavi programskom šemom pojedinih medija? Naravno da nije. Da li je uloga REM-a da određuje koga će Javni servis ili komercijalni mediji, recimo televizija Pink, televizija Hepi, da se ne uvrede drugi, pozvati u debatu informativnih emisija? Naravno da nije.

Zašto ovo ističem? Zašto ističem ulogu REM-a? Zato što već duži vremenski period unazad traje jedna hajka, jedna histerija i jedan napad na REM. Tokom nazovite međustranačkog dijaloga koji nas očekuje tokom naredne godine, ja sam zato danas insistirao, odnosno tokom jučerašnjeg dana, ne znam da li danas ili tokom jučerašnjeg dana, ne znam više kada sam pričao, ali sam insistirao da u plenumu razgovaramo o izveštaju Evropske komisije jer i izveštaj Evropske komisije, između ostalog, ima jedan deo koji se odnosi na međustranački dijalog. Važno je da čujemo šta i vi, kolege i koleginice, mislite o tom međustranačkom dijalogu, jer vi ste glas naroda, vi ste predstavnici građana, a ne samo da čujemo neke izvestioce Evropskog parlamenta. Dajte da i mi imamo konačno neki odgovor. Dajte da i mi ne ostanemo nemi, nego da imamo jasan stav. Jasan stav koji će biti, kao što sam rekao, podrška i predsedniku Republike, ali koji će biti podrška i Vladi Republike Srbije.

Dakle, tokom međustranačkog dijaloga, tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka smo imali samo nekoliko tema, da zanemarimo ova 42 zahteva, ovo što nam je postavljeno kao uslov – ili 42 zahteva ili bojkot izbora, dakle, hajde u ovom trenutku to ostavljam po strani, ali smo imali samo nekoliko ključnih stvari. Jedan je bila REM, druga je bila RTS i treća je bila uređivačka politika medija. Ispravite me ako grešim. Tu su kolege i koleginice koji su učestvovali na razgovorima i na Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog dijaloga. Imao sam to zadovoljstvo da učestvujem i u jednim i u drugim razgovorima.

Mi smo vrlo jasno rekli, da ostavim, neću danas da govorim o onome što je krajnji cilj bio svega. Naravno da su želeli da imaju svoje ljude u REM-u, da imaju svoje ljude u RTS-u, da vrate Srbiju u prošlost, u vreme kada se moglo čuti samo njihovo mišljenje o medijima i naravno da je krajnji cilj ono što smo čuli, ne znam da li ima ovde kolega, nema kolega, verovatno je kasno, nema kolega iz poslaničke grupe, ne znam, otišli su, otputovali, nema kolega iz poslaničke grupe koji su govorili o prelaznoj Vladi. To je bio konačni cilj. Prelazna ili kako oni kažu tehnička Vlada, a to vam je zapravo put da bez izbora dođete do vlasti i do privilegija, a da za sve to vreme kroz REM, kroz Javni servis, kroz uređivačku politiku medija uređuje medije u celosti i kreirate psihološku svest građana. Promašili ste trenutak i vreme i mesto. To vreme je pluskvamperfekat političke scene Srbije.

Dakle, mislim da smo izrekli jasan stavi tokom međustranačkog dijaloga, a ja želim da ga ponovim i danas. Mediji u Srbiji, mi ne želimo da se bavimo uređivačkom politikom medija i mediji u Srbiji moraju biti autonomni u odlučivanju. Interes vlasništva je svakako primaran.

Zašto ovo ističem? Mnogo puta do sada sam rekao, to sam govorio i u okviru međustranačkog dijaloga, oni koji se protive ovome su definisali strategiju o privatizaciji medija. Shodno toj strategiji privatizovali su medije. Jel ste želeli kapitalizam? Jel ste dobili kapitalizam? Sad postavlja se pitanje – odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom, kada konkretno govorimo o medijima? Nemojte da potcenjujete privatne medije, jer i komercijalni mediji prate istraživanja. I komercijalni mediji znaju ko ima 60% ili preko 60% podrške građana, ko ima 11% podrške građana, a ko nije u mogućnosti da dođe ni do onih famoznih 3% podrške građana, iako smo vam spustili cenzus na 3% da bi imali reprezentativno preslikano javno mnjenje u parlamentu, da bi vam omogućili da imate svoje predstavnike u parlamentu i da bi politiku vodili u parlamentu, a ne na ulici.

Vi niste imali hrabrosti ni da učestvujete ni na takvim izborima, pa ste se opredelili na očajnički i gubitnički potez bojkote izbora, a danas tražite opravdanje. Onda imate naknadnu pamet, pa kažete – mi smo protiv bojkota, ali smo zato za razgovore o izbornim uslovima.

Polako, razgovaraćemo o izbornim uslovima kada se svi zajedno izborimo protiv onoga što je danas najveći izazov, a to je korona.

Sa druge strane, nemojte da potcenjujete medije, jer mediji jako dobro znaju šta je vest. Ako niste prisutni u medijima prosto i jednostavno, pa niste vest. Ponavljate jedno isto, kao matricu, kao traku, kao kasetu kad vratite unazad, pa ponavlja. Niste vest. To više nikome nije interesantno, to više niko u Srbiji ne želi da čuje. Dakle, nemojte da potcenjujete novinare i nemojte da potcenjujete medije na taj način.

Nećete to uspeti i nemojte, između ostalog, znate, da degradirate novinare, umesto da im odate poštovanje što u jednom veoma teškom periodu rade odgovorno i ozbiljno svoj posao, a svi znamo koliko je u ovom periodu važna blagovremena i prava informacija. Oni rade u ovom periodu jedan odgovoran i ozbiljan posao i vi umesto da imate poštovanja za to, vi ih degradirate. Vi ih delite na one koji jesu novinare i one koji nisu novinari. Vi ih delite na podobne i na nepodobne. To je licemerno. To govori samo o vašem političkom, moralnom i ljudskom karakteru.

Dakle, stalna kuknjava o medijima u medijima i polazeći od teze da ako smo prisutni u medijima medijska scena je odlična, a ako nas nema u nekim medijima medijska scena je katastrofalna je krajnje licemerna. Dosta više sa tim.

Što se tiče RTS-a, mnogo puta sam rekao ovde u parlamentu. Hoćete da promenite urednike RTS, promenite ih, u čemu je problem? Ja ne znam da li je ova vladajuća koalicija postavila bilo kojeg urednika RTS.

Dakle, pazite sada tragičnu, tragikomičnu situaciju. Ne znam kako bih je nazvao. Dakle, u periodu kada se Srbija suočava sa najvećim zdravstvenim izazovom za predstavnike opozicije je najvažnije da oni obave razgovor sa menadžmentom RTS. To je najvažnije, jer oni imaju nešto mnogo važno da saopšte građanima Srbije, a u periodu kampanje kažu – borimo se za pet minuta na RTS.

Znate šta, ja da odlučujem, a to im je rekao i gospodin Đukanović, čini mi se, tokom međustranačkog dijaloga – poklanjamo vam svo vreme. Izvolite, pa gostujte na RTS. Onog trenutka kada ste gostovali, pa vaš rejting više nije bio ni 2%, on je bio neprepoznatljiv u biračkom telu. Što više gostujete građani će više prepoznati vašu bezidejnost. Nemate ni program, nemate ni kadrove, nemate ljude. Dakle, što više gostujte na Javnom servisu.

Mi smo tokom međustranačkog dijaloga ovde u parlamentu organizovali jedno Javno slušanje i to je bio deo Agende koji smo zajedno definisali sa predstavnicima Evropskog parlamenta i tu su bili prisutni svi oni koji su bili zainteresovani da učestvuju u tome.

Mi smo učestvovali u tome, učestvovao je i jedan deo opozicije. Jedan deo opozicije je bio nezainteresovan da učestvuje u tome, mada mislim da je to bila prilika da kažu predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom šta imaju, ali nisu imali hrabrosti ni to da učine. Tu su bili i predstavnici REM-a i tada smo vrlo jasno definisali da će biti utvrđen pravilnik kada je reč o javnom servisu, da će biti utvrđene preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, jer ne možete vi ograničiti nekoga ko je privatni sektor. Možete dati preporuke, ali ne možete im nešto narediti i to se ispoštovalo tokom izborne kampanje.

Mi smo predložili ako već govorimo o ravnomernom zastupljenosti na javnom servisu, dajte da to ne budu politički monolozi, dajte da to budu debate na različite tematske sadržaje, jer onda na najbolji način građanin mogu da sagledaju ko ima kakav program i ko su ljudi koji su garant za realizaciju tog programa. Mislite da oni koji se nisu pojavili na javnom slušanju, bi došli na takve debate? Ne bi.

Oni su spremni samo na jedno, a da međustranački dijalog koji smo imali, a pretpostavljam da će tako biti i u narednom vremenskom periodu, da od svega toga pokušaju da naprave farsu, da od svega toga pokušaju da zavaravaju javnost, kako bi predstavili od sebe žrtve i kako bi svoju inferiornost pretvorili u oružje i kako bi pokušali da među građanima Srbije pronađu nekoga ko se oseća kao žrtva. To vreme je odavno iza nas.

Građani su pragmatični. Građani očekuju rezultate, a rezultati su na strani vladajuće koalicije. Ako ste želeli na RTS, ja sam im to mnogo puta rekao, rekao sam im tokom međustranačkog dijaloga, želite na RTS, pa, evo, mi smo u direktnom prenosu RTS, jel tako predsedavajući, znači učestvujete u izborima, osvojite, evo, spustili smo prag na 3%, prisustvujete sednicama parlamenta i govorite ono što mislite, i niko vas ne sprečava u demokratskoj raspravi i demokratskom sučeljavanju mišljenja. Samo nemojte da nam kažete bojkot parlamenta zato što nam je to neko sprečio. Ma, nije vam niko ništa sprečio, nego vi niste imali mogućnost da svoju snagu pokažete kroz takav vid demokratske rasprave, argumentovane rasprave i argumentovanog sučeljavanja mišljenja, jer ste politički anemični.

Što se tiče REM-a, mislim da mi zaboravljamo ono što je naša suštinska uloga, ponoviću, a to je da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, a ne da nezavisna tela guramo u političko blato, politički ring, da to od njih očekujemo, to nije korektno, kako bi ostvarili sopstvene ciljeve. Naš posao je da podržimo REM u onome što je najvažnije, a to je da radi po zakonu, a ne da tumačimo zakone onako kako nama odgovara i da teramo nezavisna regulatorna tela poput REM-a, da na isti način, pogrešan način, tumači te zakone. Da se razumemo, REM niti je politički subjekt, niti učestvuje na izborima, niti opredeljuje ko će da pobedi, a ko da izgubi na izborima. Dakle, čemu onda sve ovo?

Vrlo je interesantno, tokom tih međustranačkih dijaloga stalno neke formule, stalno neke cifre, kad dođemo do REM-a, sve nešto tajnovito, biraćemo tri plus jedan, biraćemo tri plus dva. Mi pitamo po kojim procedurama ćemo izabrati, kad mi imamo naše zakone, koji su vrlo precizni, jasni, usvojili smo ih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a oni kažu u skladu sa najboljom evropskom praksom i evropskim standardima. Znate šta, poštujemo mi i evropsku praksu, poštujemo mi i evropske standarde, ali, ovo je Srbija, a Narodna skupština Republike Srbije je usvojila zakon, koji je vrlo jasan i precizan i koji vrlo jasno i precizno definiše procedure po kojima se biraju članovi REM-a, i mi to danas i činimo.

Vrlo je interesantno, da kada, imam ja sasvim dovoljno vremena, koleginice, imate vi vreme, pa ću ja nastaviti, vreme koje vi niste iskoristili kao zamenik predsednika poslaničke grupe. Polako.

Dakle, vrlo je interesantno, da kada su završeni međustranački dijalozi predstavnici Evropskog parlamenta su se tek onda usudili da posete REM, ne pre toga. Dakle, tek onda su razgovarali sa predstavnicima REM. Imam ovde konstatacije koje su tada izrečene. Kaže, evropski parlamentarci posetili REM, govorili o tome kako postoje dve paralelne zemlje, kako postoje dve paralelne institucije, paralelni mediji. Pa čekajte, ako nema slobode medija u Srbiji, kako onda postoje paralelni mediji, to je ključno pitanje.

Podsetiću vas šta je još rečeno - zabrinuti za demokratiju, zabrinuti za slobodu medija u Srbiji. Mi smo im jasno rekli tokom međustranačkog dijaloga, demokratije se ostvaruje na izborima i mi ćemo u Srbiji imati fer i demokratske izbore, jer smo ispoštovali više od 90% agende koju smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga, a o slobodi medija, gospodo iz Evropskog parlamenta, imate, ne svi, ali ovi koji sebe nazivaju izvestiocima, imate najmanje pravo da o tome govorite. Zašto o tome, ponavljam, niste govorili 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i izrazila veliku zabrinutost kada je reč o slobodi medija u Srbiji? Tada to pitanje niko nije pokrenuo.

Ja sam ovo pitao ovu uvaženu gospođu, predstavnicu Evropskog parlamenta, Tanju Fajon. Ona kaže – ja tada nisam bila izvestilac. Jeste li bili evropski parlamentarac? Da li je vaša obaveza da postavite to pitanje i kao evropski parlamentarac? Kao što je ova Fon Kramon izašla kao izvestilac, pa je čula i suprotno mišljenje, jer njeno mišljenje nije mišljenje Evropskog parlamenta. To je ova Tanja Fajon koja kritikuje izlaznost u Srbiji, a ona, između ostalog, pa se mešala u izbore u Šapcu. To je ova Tanja Fajon koja je izabrana na izborima gde je izlaznost bila 26 ili 28%. Znači, nije ona osvojila 26 ili 28%, već je izabrana za evropskog parlamentarca na izborima na kojima je izlaznost bila 26 ili 28%.

Vrhunac čitave farse, kada govorim o REM-u, ko se bavi slobodom medija u Srbiji? Upravo oni koji su dolazili ispred tog istog REM-a, sa zahtevom da se ugase određene komercijalne televizije. Znači, to je vrhunac licemerja od strane jednog dela opozicije.

Sada, ja imam jedno konkretno pitanje i nadam se da ću na to pitanje dobiti odgovor od predstavnika REM-a kada budu prisustvovali sednici, a pitanje je – spotove sa pozivom na bojkot izbora, jer REM je, podsetiću vas, napravio jednu analizu parlamentarnih izbora i koliko su izborne liste prisustvovale u informativnim emisijama, pa i u dnevnicima svih medija, pogledajte, impresivni su podaci. Ne idu u prilog tezi koju smo čuli najvećim delom u izveštaju Evropske komisije, ali o tome ćemo govoriti kada za to dođe vreme.

Ali, vrlo je interesantno da spotove sa pozivom na bojkot izbora, koji su u toku predizborne kampanje oko 400 puta emitovane na određenim kanalima. Televizija nije platila ni jedan opoziciona stranka, već privatna firma. Kako je to moguće? Znate, u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji zakon, pošto se oni često pozivaju na Ujedinjeno Kraljevstvo, ali u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji zakon koji kaže, a i mi smo se to zalagali tokom međustranačkog dijaloga, da ne mogu učestvovati u debatama oni koji nisu učestvovali na izborima. To je potpuno logično. Šta vi zastupate? Pustite one koji imaju program, pustite one koji imaju ljude koji su garant za realizaciju tog programa. Ako nemate program onda nemojte smetati drugima.

U pravu je koleginica Nataša, ona je maločas govorila, Savet Evrope jeste naručio jednu analizu i ta analiza kaže da Srbija ima izuzetno dobar zakon o medijima, a da regulativa, nominacija izbora, kada govorimo o REM-u, ima najbolju praksu.

Ja sa time želim da završim ovo izlaganje. Ponavljam, podržaćemo Predlog izbora člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, podržaćemo Predlog izbora člana Fiskalnog saveta i naravno u danu za glasanje opredelićemo se kada je reč o predloženim članovima REM-a.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, obzirom da smo na Kolegijumu Narodne skupštine već razgovarali o ovoj temi, ja želim povodom toga da vam postavim konkretno pitanje jer mislim da je važno da javnost čuje vaš stav, a samim tim i stav parlamenta oko ovog pitanja i ukoliko ste u mogućnosti voleo bih naravno da odmah odgovorite. Ukoliko ste raspoloženi, ukoliko ste u mogućnosti voleo bih da odmah odgovorite na ovo pitanje.

Pitanje je vrlo konkretno – da li postoji mogućnost da u plenumu konačno raspravljamo o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija? Znam da ovo do sada nije praksa i da bi ovo bio prvi put da se nešto ovako desi u parlamentu, ali reći ću zašto mislim da je to važno i zašto ovo pitanje postavljam baš danas. Mislim da ulazimo u jednu fazu nezapamćenih pritisaka i na predsednika Srbije i na Vladu Republike Srbije i na vas kao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali i na čitavu Narodnu skupštinu, na sve poslanike koji su ove izabrani voljom građana.

Ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja vodi odgovornu i odlučnu politiku po pitanju odbrane nacionalnih i državnih interesa, Srbija koja želi da zadrži svoj stav, Srbija koja ima svoje mišljenje, koja vodi samostalnu spoljnu politiku koja je u najboljem interesu svojih građana i koja ne želi da kvari istorijska i tradicionalna prijateljstva definitivno ne odgovora i kada bilo šta kažemo i kada na bilo šta ukažemo uglavnom dobijamo opomene. Pojedini evropski parlamentarci samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci ponašaju se shodno uobičajenoj praksi – Beograd je apsolutno za sve odgovoran i Beograd je apsolutno za sve kriv, a Prištini se kao i do sada gleda kroz proste.

Imaju pravo da kažu i nekoliko dana pre takvog stava u Evropskom parlamentu i ako je to stav samo jedne evropske parlamentarke, ali ne i stav čitavog Evropskog parlamenta, ali imaju pravo i da kažu da je dobra vest što Srbija neće otvoriti nova poglavlja.

Iz Prištine svakodnevno slušamo napade, svakodnevno slušamo pritiske, oličene u jednoj ratnoj huškačkoj politici, koji imaju jasan cilj, a to je da se sahrani dijalog, normalizacija odnosa, proces normalizacije odnosa i onda o kakvom mi poštovanju sporazuma uopšte sa te druge strane govorimo i kakvo poštovanja sporazuma možemo da očekujemo.

Mislim da je njihova naredna teza nažalost da Srbi nikada nisu živeli na prostoru KiM. U istom danu, sasvim slučajno, tri hrvatska medija izlaze sa istom tezom. Znate, kada neko kaže da je Republika Srpska ratni plen Republike Srbije onda taj neko zaslužuje odgovor, a taj odgovor po mom mišljenju treba da daju i poslanici kao legitimno izabrani predstavnici građana, kao neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao.

Albanski lobisti koji 20 godina ne menjaju retoriku, sa istom retorikom, to su oni koji već duži niz godina, 20 godina unazad mrze Srbiju, vrlo intenzivno rade u Kongresu i pripremaju američku administraciju sa ciljem da izvrši strahoviti pritisak na Srbiju, a dve su ključne tačke, Kosovo i Metohija i Republika Srpska.

Jedna opšta hajka na Srbiju. Mislim da o svemu ovome predstavnici građana treba da imaju svoj stav. Prvi korak u svemu ovome bi bilo da razmatramo izveštaj Evropske komisije. Građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos po ovom pitanju i važno je po našem mišljenju, po mišljenju poslaničke grupe SPS, postići jedan opšti konsenzus, jedinstvo, jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena, taj opšti konsenzus će svakako biti podrška jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici i predsedniku Srbije, ali i Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati predloženi set zakonskih predloga, ali dozvolite da u ovom uvodnom izlaganju pre svega akcenat stavim na dva zakonska predloga. Reč je o dva nova zakonska predloga, sistemska zakonska predloga, Predlog zakona o digitalnoj imovini i Predlog zakona o fiskalizaciji.

Naravno, ne umanjujući važnost i značaj preostalih zakonskih predloga, ali u nastavku današnje sednice o tim zakonskim predlozima, obzirom da je uglavnom reč o izmenama i dopunama, neke su između ostalog i posledica usvajanja ovih novih sistemskih zakonskih predloga, dakle, o tome će govoriti u nastavku današnje sednice moje uvažene kolege i koleginice.

Kada je reč o ova dva zakonska predloga, voleo bih da postavim pitanje ministru, ali evo vi ste tu, pa ćete mu preneti. Da li vi mislite da građani Srbije kada prate ovaj prenos razumeju šta su frilenseri i šta su kriptovalute? Kada čuju reč frilenseri i kriptovalute onda dolazimo do onog stava da Skupština raspravlja o zakonima koji su od manje važnosti i značaja. Zato vas molim da govorimo narodnim jezikom, da nas građani razumeju, da govorimo, zapravo, o ciljevima koje mi želimo da postignemo usvajajući ova dva nova zakonska predloga kojim regulišemo jednu neregulisanu oblast u Srbiji.

Ciljevi koje želimo da postignemo su, između ostalog, i veći prihodi u republičkom budžetu, da ojačamo i osnažimo našu privredu, suzbijanje sive ekonomije, samim tim i korupcije i od svega ovoga sve ovo će biti doprinos da Srbija postane atraktivnija investiciona destinacija u narednom vremenskom periodu. To su stvari koje, kako koleginica Raguš kaže – čovek u centru svega, e to su stvari koje običan građani Srbije razume. Kriptovalute, frilenseri, verujte mi, najmanji broj građana to razume.

Zato dajte da govorimo o suštini, dajte da govorimo o ciljevima koje mi želimo da postignemo usvajanjem ovih zakonskih predloga, i upravo zbog tih ciljeva poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ova dva zakonska predloga.

Pre nego što pređem na stavove poslaničke grupe SPS povodom ovih zakonskih predloga dozvolite mi samo nekoliko rečenica.

Dakle, reč je o zakonskim predlozima koji su u pravom smislu reči prošli skupštinsku proceduru. Reč je o zakonskim predlozima koji se nisu našli po hitnom postupku, kao sadržaj današnjeg dnevnog reda skupštinskog zasedanja već su bili u redovnom postupku. Poslanici su imali sasvim dovoljno vremena da sagledaju sadržaj ovih zakonskih predloga, da upute sugestije i predloge ili amandmane ukoliko je to neophodno, kao što je određeni broj kolega i koleginica i učinio.

Takođe, koristim priliku da pohvalim i predsednicu Odbora za finansije, celokupan Odbor za finansije, naravno i predstavnike ministarstva koji su imale razumevanja za to.

Dakle, reč je o tome da su ova dva sistemska zakona prošla kroz javnu raspravu i lično mislim da je javna rasprava dobra praksa, da to jeste instrument koji će unaprediti u kvalitetnom smislu rad parlamenta, ali koji će svakako ojačati i osnažiti onu kontrolnu i nadzornu funkciju parlamenta.

Znate kako, rezultati, posvećenost i rad uglavnom demantuju svaku kritiku. Namerno sam ovo istakao, reći ću i zbog čega. Činjenice demantuju dežurne kritičare. I pored brojnih pokušaja da se od trenutka konstituisanja ovog saziva do danas, a ja verujem da će tako biti i u periodu koji je pred nama, pokušava minimizirati uloga parlamenta, pokušava obezvrediti i obesmisliti rad parlamenta i narodnih poslanika i najnegativniji način predstaviti u javnosti ovaj parlament je od konstituisanja saziva do danas imao jednu intenzivnu i dinamičnu aktivnost. I, kada neko kaže da je parlament nelegitiman ili nelegalan, ne vređa on nas, ali potcenjuje, ponižava i degradira građane Srbije, jer parlament je glas naroda, a građani Srbije su na fer i demokratskim parlamentarnim izborima opredelili ko će ih predstavljati u republičkom parlamentu.

Agendu rada republičkog parlamenta svakako neće uređivati nekakva kvaziopoziciona politička elita. Znam da bi njima odgovaralo da se mi bavimo politikanstvom, ja znam da bi njima odgovaralo da mi od trenutka konstituisanja do danas razgovaramo o nekakvim izbornim uslovima, jer to je način da pokušaju da opravdaju onaj očajnički i gubitnički potez bojkota izbora, ali u periodu krize, u periodu kada se i Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom, ovaj parlament je definisao svoje prioritete, definisao dinamiku aktivnosti kada je reč o radu, i svakako da su prioriteti, pre svega, životni standard građana, rast i razvoj, a onog trenutka kada se svi zajedno uspešno izborimo sa najvećim zdravstvenim izazovom, onda ćemo razgovarati i o preostalim temama. Svakako da će biti vremena i za to.

Mislim da smo na najbolji način, ponavljam, od trenutka konstituisanja do danas, u proteklih mesec i po ili dva, kao parlament dali najadekvatniji odgovor na pitanja koja se postavljaju pred Skupštinu, kao najviši organ zakonodavne vlasti, i da smo radili u najboljem interesu građana Srbije, ne interesuje me, moram vam priznati, stavovi dežurnih kritičara, čija se politika uvek zasniva i počiva na tezi - što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Ovaj saziv je pokazao u periodu koji je iza nas, a ubeđen sam da će tako biti i u narednom vremenskom periodu da će Narodna skupština Republike Srbije biti simbol i demokratičnosti, i efikasnosti, i transparentnosti, i javnosti u radu.

Da se vratim na zakonske predloge. Najpre, zašto Zakon o fiskalizaciji? Vi ste, gospodine ministre, govorili u uvodnom izlaganju, dakle Zakon o fiskalnim kasama donet je pre petnaest godina, i naravno da postoji potreba prilagođavanja u elektronskom poslovanju usled napretka tehnologiji i promena poslovnog okruženja u ovoj oblasti.

Novi sistemski zakon koji treba da obezbedi i bolju naplatu poreza, smanji uticaj sive ekonomije na javne finansije i spreči zloupotrebe, biće omogućeno, kao što ste i malo čas rekli da se kroz onlajn sistem prati promet, odnosno Poreska uprava će imati u realnom vremenu sve podatke o prometu i mislim da je reč o zakonskom predlogu koji je dobar za državu, ali da je reč i o zakonskom predlogu koji je dobar za privredu, neće predstavljati nikakvo opterećenje za privrednike.

Pored toga što ste to malo pre rekli, ja ponovo ističem, iz jednog prostog razloga jer smo tokom protekle nedelje imali pokušaj od strane nekakve opozicije, jednog dela opozicije da se unese panika u redove, upravo, privrednika, da će oni snositi teret kada je reč o fiskalizaciji.

Naravno da sav teret fiskalizacije preuzima država i da su sredstva u budžetu za 2021. godinu, obezbeđena, kao što ste rekli, ukoliko budu nedovoljna biće obezbeđena dodatna sredstva u narednom vremenskom periodu i svakako da će ta sredstva biti isplaćena za godinu, do godinu i po dana.

To treba posebno istaći, kao što treba istaći da se ne slažemo, vidim da u javnosti postoji određena kritika zašto se narodni poslanici ne slažu sa određenim stavovima nezavisnih tela. To što mi vodimo debatu i kulturnu raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja sa stavovima nezavisnih regulatornih tela, to apsolutno ne znači da mi na njih želimo da izvršimo bilo kakav pritisak, ali je, kao što sam više puta rekao, jasna preraspodela odgovornosti, odgovornost poslanika, odgovornost Vlade, odgovornost i zadaci nezavisnih regulatornih tela. Ne slažemo se sa stavom nezavisnih regulatornih tela, konkretno Fiskalnog saveta, da nije trebalo izdvajati subvencije, jer ovo je samo jedan od pokazatelja koliko je važno što smo izdvojili subvencije u budžetu za 2021. godinu.

Dakle, novim sistemom fiskalizacije stvaraju se uslovi za efikasnije praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanja broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, čime se smanjuje potreba za terenskom kontrolom.

Početak primene, kao što ste rekli, predviđen je od 1. januara 2022. godine. To je potpuno opravdano, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta a obveznici imali sasvim dovoljno vremena da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona.

Kada je reč o digitalizaciji, odnosno kada je reč o Predlogu zakona o digitalnoj imovini, najpre želim da kažem da je digitalizacija proces koji je pokrenut u prethodnom mandatu Vlade Republike Srbije, a da je premijerka u novom ekspozeu vrlo jasno i eksplicitno naglasila usvajanje zakona koji će regulisati ovu neregulisanu oblast.

Na ovaj način Vlada pokazuje opredeljenost za sistemskim regulisanjem ove oblasti i to svakako jeste prvi korak u prevazilaženju situacije koja postoji zbog neregulisanog okvira i zahteva i industrije i privrede da im se olakša poslovanje u oblasti digitalne imovine.

U ovom trenutku ova oblast je uređena samo Zakonom o sprečavanju novca i finansiranju terorizma. To svakako nije dovoljno.

Vi ste u obrazloženju zakonskog predloga naveli da ste prilikom prikupljanja informacija sa učesnicima na tržištu digitalne imovine definisali da postoji nekoliko kompanija koje posluju na tom tržištu, da su one najvećim delom neregulisane i da im to stvara praktične probleme od otvaranja računa u banci do primene privrednih, pravnih, poreskih, računovodstvenih i drugih propisa. Dakle, nemate okvir za poslovanje, onda se povećava pravna nesigurnost, izbegava se plaćanje poreza i posluje se u sivoj zoni.

Šta su akteri na tržištu do sada radili? Izbegavali neuređeno lokalno tržište, prijavljivali svoje aktivnosti na stranim tržištima i to sve svakako uzrokuje neopravdan odliv velikog dela prihoda iz Republike Srbije. Dakle, digitalizacija, tehnologija i nova dostignuća menjaju ne samo naš život, već i zakonodavni okvir i to potvrđuje današnji zakonski predlog.

Naša država je prva u regionu pristupila regulisanju ove materije, odnosno prepoznala značaj pravnog utemeljenja radi stvaranja sigurnog pravnog okruženja kako bi se dodatno ubrzao rast privrede i kako bi se privukli i domaći i strani investitori.

Zakonom se, dakle, najpre definiše šta je digitalna imovina, a ciljne grupe na koje je usmeren zakon jesu industrija, privreda, ali svakako i fizička lica. Privrednicima se stvaraju nove mogućnosti za poslovanje, a lakše će se sprečavati zloupotrebe u primeni novih finansijskih tehnologija.

Postoji jedan amandman. Mislim da je koleginica Tomić podnela taj amandman i mi ćemo ga svakako podržati, da se zakon primenjuje šest meseci nakon njegovog stupanja na snagu, obzirom da je reč o novoj materiji. Dakle, treba ostaviti jedan duži period za upoznavanje sa zakonskim odredbama, ali i za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata.

Dakle, digitalizacija svakako jeste jedna od stvari koja definitivno može biti komparativna prednost Srbije u budućnosti. Srbiju danas prepoznaju po nečem novom, kao lidera u digitalizaciji, najnaprednija zemlja savremenog društva i ovo je nova faza ekonomskog razvoja, rekao bih, koja je upravo zasnovana na inovacijama.

Važno je da je Vlada prepoznala trend digitalizacije i važno je da Vlada prepoznala trend digitalizacije kao trend koji će u potpunosti promeniti ekonomiju.

Na samom kraju, ponavljam, ne umanjujući važnost i značaj preostalih zakonskih predloga, ali o tome će govoriti moje uvažene kolege i koleginice u nastavku današnje sednice, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jeste danas dan, Međunarodni dan ljudskih prava i ja želim da čestitam i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije na poštovanju ljudskih prava u Srbiji, na tome što Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše apsolutno ni jednu nacionalnu manjinu u Srbiji.

To što predstavnici pojedinih nacionalnih manjina u Srbiji imaju osećaj manje vrednosti i što se bave politikanstvom to je njihov lični problem, ali ne smeju ni oni da diskriminišu predstavnike svoje nacionalne manjine, jer da li bi neki Srbin mogao da priča na bilo kojoj teritoriji ili u bilo kojem parlamentu onako kako danas Šaip Kamberi priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Naravno da ne bi. To je poštovanje nacionalnih manjina, to je poštovanje razlika Srbije u odnosu na druge teritorije, u odnosu na druge države.

Poštovani predsedniče, ovih dana prisutni su brojni napadi i širenje lažnih vesti i provokativnih izjava koje plasiraju pre svega promoteri kosovske nezavisnosti i albanski lobisti. Nova američka administracija, takođe najavljuje novi kurs u pogledu vođenja politike na Balkanu i promovisanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Neke od preporuka Komiteta za spoljne poslove, Predstavničkog dela Kongresa su blokiranju ulaska Srbije u EU dok ne prizna Kosovo, upotreba diplomatskih i ekonomskih instrumenata, uključujući sankcije za ostvarivanja američkih ciljeva na Zapadnom Balkanu i udaljiti Beograd od uticaja Moskve i Pekinga.

Osim predrasuda, mržnje i laži od njih ništa drugo i ne može da se očekuje. Dakle, ista retorika istih ljudi, istih albanskih lobista tj. lobista za kosovsku nezavisnost koju smo mogli čuti i pre 10, 20 godina. Ništa se tu nije promenilo. Takozvano Kosovo i ojačana Srbija danas nikako nisu jednake. Srbija je geopolitički mnogo značajnija za SAD i to je ono što brine sve protagoniste kosovske nezavisnosti.

Srbija je danas i vojno i na političkom planu najrazvijenija u odnosu na zemlje u regionu. Ojačala je svoju politiku vojne neutralnosti, nezavisnosti i kao takva ne sme da bude zanemarena u američkoj politici.

Pored brojnih izjava američke administracije, lobista kosovske nezavisnosti imamo i maliciozne reakcije i komentare iz Prištine koje potvrđuju po ko zna koji put da tamo ne postoji politička volja za neophodan napredak u procesu dijaloga, pa tokom jučerašnjeg dana neko ko sebe naziva vršiocem dužnosti predsednika tzv. Kosova, Vjosa Osmani svojim zapaljivim po ko zna koji put bahatim, provokativnim izjavama samo potvrđuje da Priština je spremna da sahrani bilo kakvu šansu za dijalogom, poštovanje bilo kakvih sporazuma, iako se Srbija trudi da iznađe pravedno i kompromisno rešenje.

Reakcije iz Prištine po ko zna koji put govore da tamo i dalje ne postoji politička volja neophodna za suštinski napredak u procesu dijaloga. Vreme - veoma je loše da se danas govori o tzv. našim i njihovim žrtvama. Žrtve su žrtve. I svaka žrtva zaslužuje pravdu i svaki zločin mora biti kažnjen, ali to naravno mora apsolutno da važi za sve.

Dugo godina unazad Srbija ukazuje na zločine koji su počinili pripadnici OVK nad Srbima, Romima i svim Albancima na Kosovu i Metohiji. Istovremeno slušamo od Prištine samo priče o albanskim žrtvama i stradanju nevinih civila u tzv. neokaljanoj i čestitoj borbi OVK.

Vrhunac takve bahatosti će biti i negiranje verovatno u narednom periodu da su Srbi ikada živeli na prostoru Kosova i Metohije. Jasan je stav i predsednika Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto su, predsedniče, i vas pomenuli tokom jučerašnjeg dana - ne treba se vraćati u prošlost, već treba graditi most ka mirnoj budućnosti. Ovakva huškačka retorika kojom se napadaju i predsednik države i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali i Vlada Republike Srbije pa i sam narod Republike Srbije siguran sam neće proći.

Najavljen je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu. Najvažnija pitanja kojima će Beograd insistirati je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, rešenje imovinskih pitanja i finansijska potraživanja. Srbija je dakle spremna da poštuje i Briselski i Vašingtonski sporazum, jer se ne vraćamo u prošlost, već gledamo u bolju budućnost.

Konkretno pitanje predsednici Vlade, ministarki za Evropske integracije, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju – da li aktuelna dešavanja mogu uticati na započeti proces dijaloga Beograda i Prištine i da li bi Evropska unija trebalo konačno da vodi uravnoteženu politiku vršeći pritisak da dođe do usklađivanja sa postignutim sporazumima u prethodnom vremenskom periodu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Ne znam da li smo shvatili maločas ključne poruke kada je reč o amandmanu koji je trenutno aktuelan, a to je na član 18. Najpre da kažem da je reč o amandmanu koji je tehnički neispravan. To znači da mi o ovom amandmanu ne bi trebali ni da diskutujemo i njega treba sagledati kao spisak lepih želja. Kada stavite ovako amandman pod a, b, v, g, d, onda vi ne želite da vam se amandman prihvati. Zapravo pravite spisak lepih želja i ne sačinjavate ovaj amandman da bi amandman prošao i da bi glasali za njega, već da bi vi o njemu mogli da pričate, da bi se obratili svom biračkom telu.

Dakle, to je suština. Ovaj amandman je tehnički neispravan, da ne kažem neku težu reč, neću je koristiti dana. Iskorišćen je da se pošalju i neke poruke koje mi ovde u parlamentu slušamo od trenutka konstituisanja do danas.

Prva poruka, a uz to se pozivaju na Ustav, kaže – kriza u Sandžaku. Ako se pozivate na Ustav, a šta je Sandžak? Da li je to definisano Ustavom? Sekretaru sam malopre spomenuo i još uvek mi niste dali odgovor na pitanje. Gospodine Odaloviću, vama se obraćam. Pitao sam predsednika, a to je posao Sekretarijata – jesu li svi poslanici ovog parlamenta potpisali zakletvu? Da li vaše klimanje znači da jesu? Ako su potpisali zakletvu, sadržaj te zakletve je da svako od nas mora da poštuje Ustav i da radi u najboljem interesu građana. Ja ne znam šta je, shodno Ustavu, Sandžak. Postoji Raški upravni okrug. Sandžak ne postoji.

Druga poruka koja se želela poslati jeste – promenite politiku prema albanskoj manjini. Ponavljam po ne znam koji put i ponavljaću to svaki put kada budem čuo ovde u parlamentu, jer vređa sve ostale poslanike ovog parlamenta, jer vređa sve građane Srbije, a kada kažem građane Srbije mislim i na Bošnjake i na Albance, Srbija ne diskriminiše nikog. Ovakvim stavom i ovakvim izjavama i ovakvim konstatacijama vi diskriminišete predstavnike vaše nacionalne manjine u Srbiji, a ne mi.

Kada govorite o diskriminaciji, hajde da vas podsetim. Malopre je govorio kolega, nisam zapamtio ime i prezime, o ugroženosti manjine i manjinskih zajednica. Govori neko ko je iz Bujanovca, iz lokalne vlasti koji je izbacio 42% Srba, a tražio ministarsko mesto sa 0,5% glasova. To je rekao predsednik države. Ja mu verujem. To je 20.000 glasova, oko 20.000. Dakle, tražili ste ministarsko mesto sa 0,5, a izbacili ste 42% Srba iz lokalne samouprave i vi govorite o ugroženosti manjinskih zajednica.

Ponavljam ono što sam rekao na početku današnjeg zasedanja. U demokratskoj Srbiji moguće je da izgovorite ovakve stvari, ali ćete uvek naići na reakciju nas poslanika, jer smo mi predstavnici građana, mi smo glas naroda. Srbi ovako ne mogu da govore ni u jednom parlamentu, pa vi onda analizirajte da li su ugrožena prava nacionalnih manjina u Srbiji, i to danas kada se pozivate na međunarodni dan. Nije korektno prema nama. Nije korektno bilo ni prošlog četvrtka kada ste u susret obeležavanju Dana albanske zastave želeli da isprovocirate ovaj parlament, pa ste izneli dve zastave, pa ste mislili predsednik će odreagovati, ali ne onako kako je odreagovao, nego drugačije, da bi vi bili žrtva i da bi na taj način predstavili incident.

Pošto nije odreagovao onako kako ste vi očekivali, već u duhu tolerancije, da bi nastavili demokratsku raspravu, vi ste onda otišli u Prištinu, posetili kao šef poslaničke grupe Narodne skupštine Republike Srbije, povodom obeležavanja dana kosovskih snaga bezbednosti i iz Prištine nam slali poruke kako je kabinet Ane Brnabić i Vlada Republike Srbije izgubila na težini. I to samo zato što nismo dozvolili da isprovocirate parlament i poslanike vašim gestom i vašim postupkom.

Nemam ja ništa protiv identiteta poslanika koji su maločas govorili, naprotiv, dobro su došli ovde, ali imam žestoko protiv onoga što govore. Jer, kada kažu da se u Gračanici slobodno vijori srpska zastava, onda vas ja pitam – a koju zastavu vi očekujete da se vijori u Gračanici?

Kada govorite o budžetu, imajte na umu, ministar je rekao jednu stvar – loše je planiran budžet lokalne samouprave, dakle, nemojte govoriti o republičkom budžetu a niste u stanju da sugerišete predstavnicima lokalne samouprave da dobro planiraju lokalni budžet. Dom zdravlja je bio ingerencija lokalne samouprave, i to je tačno. Ali, druga stvar. Kad govorite o pandemiji, mi smo o tome govorili u uvodnom izlaganju, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara od početka pandemije do danas, uključujući i nove mere. To je 12,7% BDP. Pa, nije on usmeren samo ka onima koji su građani Srbije, već ka svima koji žive u Srbiji, a tu su i Romi i Albanci i Bošnjaci, svi.

Kada govorimo o životnom standardu i poboljšanju životnog standarda i povećanju plata i penzija, ne povećavamo plate i penzije samo Srbima. Kada govorimo o izdvajanju za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara, rekordno izdvajanje za kapitalne investicije, pa, nećemo graditi samo putnu infrastrukturu gde će putovati samo Srbi.

Dakle, dobro ste došli u demokratsku Srbiju. Ovo je zajednička država svih nas i niko ne diskriminiše prava nacionalnih manjina. Ako želite da razgovaramo u pravom smislu reči o amandmanu i o suštini amandmana, onda dajte samo formalno-pravno i tehnički ga podnesite onako kako treba. Zahvaljujem.

(Enis Imamović: Poslovnik.)

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da napravim jedno uvodno izlaganje. Tokom rasprave o rebalansu budžeta, Poslanička grupa SPS je vrlo jasno rekla da smatramo da je rebalans budžeta za 2020. godinu realno sagledavanje stanja, zapravo realno sagledavanje problema, da predstavlja sadašnjost i da trasira jedan put koji vodi ka budućnosti, a budućnost je upravo ono o čemu ste i vi ministre govorili – realizacija ciljeva koji su definisani planom „Srbija 2025“.

Kada smo razgovarali sa predstavnicima Fiskalnog saveta i pokušavali da ih ubedimo da nemamo istorijski deficit, kako oni kažu, zapravo da imamo deficit, ali da taj deficit nije skup, da nemamo deficit zato što je Vlada Republike Srbije vodila lošu fiskalnu politiku, već zbog korone, ali, bez obzira na to, imamo dobre ekonomske pokazatelje i podatke koji su potvrda i garant da Srbija i Vlada Republike Srbije mogu i bolje i više, da je kontrolisan deficit, da je javni dug u odnosu na BDP ispod 60% i da se krećemo u parametrima koji će, zapravo, biti garant onoga o čemu danas govorimo, a to je da imamo uravnoteženi razvojni budžet za 2021. godinu.

Ekonomska politika koja nije socijalno odgovorna, po nama, nije dobra politika i mi zato u potpunosti podržavamo Predlog budžeta, podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, jer ekonomska politika Vlade Republike Srbije u svom centru ima, pre svega, čoveka, građanina Srbije.

Da li znate šta su danas suštinska pitanja kada govorimo o ekonomiji i kada govorimo o periodu sa kojim se suočava Srbija, sa kojim se suočava čitav svet, a to je period velike neizvesnosti, nepredvidiva godina? Suštinska pitanja su da li je bilo otpuštanja, da li su zatvarane fabrike i da li su, ono o čemu ste govorili, ministre, maločas, strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju? Dakle, u Srbiji nisu zatvarane fabrike, u Srbiji nisu otpuštani radnici, a što se tiče stranih direktnih investitora, vi ste u potpunosti u pravu, ja ću samo dopuniti. Dakle, nijedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju. Pomereni su neki planovi i programi za nekoliko meseci, što je potpuno opravdano, ali za prvih devet meseci ove godine strane direktne investicije su bile oko 1,9 milijardi evra.

Dakle, od celokupnog iznosa stranih direktnih investicija, koje pristignu na Balkan, oko 60% je usmereno ka Srbiji i nije čudno što „Fajnenšl tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u vrh kada je reč o privlačenju stranih investitora. Dakle, pokazali smo, u pravu ste, sigurnost, pokazali smo stabilnost. Vlada Republike Srbije imala je odgovoran odnos prema privredi, i to će svakako Srbiju u narednom vremenskom periodu učiniti još atraktivnijom investicionom destinacijom.

Dakle, izbegli smo onaj najcrnji scenario koji se javio u brojnim državama u Evropi i u svetu. Srbija je 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% BDP, od početka pandemije, od marta do danas, izdvojila za mere koje su usmerene ka životnom standardu građana, koje su usmerene ka privredi, naravno, mislim i na ovaj novi paket mera.

Dakle, postavlja se pitanje – da li je i jedna država u svetu i u Evropi prihvatila ovoliki teret krize na sebe i da li je izdvojila ovolika sredstva?

Odakle sredstva? Upravo iz rezultata reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine. Dakle, zahvaljujući tom reformskom kursu Vlade Republike Srbije, nekoliko godina unazad imali smo suficit, kada su nam se smejali, kada smo vodili raspravu ovde o rebalansu budžeta, ne zato što imamo rashode, već zato što imamo suficit. Dakle, imali smo nekoliko godina unazad suficit, imamo javni dug pod kontrolom i imamo rekordnu stopu nezaposlenosti u trećem kvartalu ove godine 9%, a podsetiću vas 2013. godine je bila 25,9%.

Dakle, danas stopa rasta naše ekonomije biće najviša u Evropi. Živa politika. To je ono o čemu smo takođe govorili sa predstavnicima Fiskalnog saveta, kada smo pokušavali da ih ubedimo da ekonomska politika ne može da se svede samo na cifre, na suve cifre, već na život i da mora da bude usmerena ka građanima Republike Srbije.

Šta je živa politika i šta je rezultat žive politike? Upravo bolnica u Batajnici, čiji kamen temeljac je postavljen u avgustu, pre nekoliko dana otvorena, 930 ležajeva. Govorili su da je koštala 2.000 evra po metru kvadratnom. To mogu izvitopereni umovi, koji razmišljaju u pravcu da nešto zarade tokom ovog perioda. Nije, koštala je, koliko je meni poznato, 1.131 evro po metru kvadratnom, ali to su vidljivi rezultati jedne odgovorne politike i onda kada ova nezavisna tela kažu – ne transparentno. Dakle, u jednoj nepredvidivoj godini, u jednoj izuzetno teškoj godini, u godini kada smo se suočili sa ogromnim izazovima, znači, sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, mi smo imali nikada transparentniju godinu kada konkretno govorimo o ekonomskim i finansijskim pokazateljima i onome što je Vlada radila u prethodnom vremenskom periodu.

Kada je reč o budžetu, rekao sam već, uravnotežen razvoj, postavljen na realnim osnovama, postavljamo osnove za rast u narednom vremenskom periodu, jer zemlja koja se na ovakav način suočava sa krizom, koja na ovakav način prolazi kroz krizu, sistem funkcioniše i ne samo da funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate i ekonomske pokazatelje i ima razloga da sa optimizmom gleda na period koji pred nama i ima naravno perspektivu da bude uspešna.

Mi smatramo da je dobro, i pored kritika koje smo tokom jučerašnjeg dana i javne rasprave mogli čuti od članova Fiskalnog saveta, da je predviđena visoka stopa rasta. Mi smatramo da je dobro da je lestvica podignuta, da su ciljevi podignuti, jer to je dobro pre svega za budućnost Srbije. Stopa rasta jeste visoka, ali nije neostvariva. Najtežu ekonomsku godinu mi ćemo završiti sa najvišom stopom rasta, odnosno najmanjom stopom pada 0,6 do 1% i, sa druge strane, budžet je usmeren ka podizanju životnog standarda građana, ali budžet je, kao što sam rekao i razvojni.

Slažemo se da su dva osnovna stuba kada govorimo o budžetu za 2021. godinu. Prvi je usmeren ka životnom standardu građana, a kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Već je bilo reči o tome, švajcarski model koji je u ovom trenutku potpuno opravdan. Povećanje penzija od 5,9% početkom naredne godine. Povećanje minimalne cene rada za 6,6%. Sa druge strane, kada govorimo o medicinskom osoblju, povećanje u zdravstvu od 5%, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru 3,5% i dodatnih 1,5% početkom aprila, prvog aprila. Nije aprilska šala. Dakle, definitivno povećanje, ukupno 5% za plate u javnom sektoru.

Odgovorno se pristupilo izradi ovog budžeta, da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost i da se ne poveća javni dug i ne ponaša se ova Vlada, pošto je Fiskalni savet rekao da Vlada nije bila oprezna. Mislim da je to bila definicija u Izveštaju Fiskalnog saveta. Dakle, ova Vlada se ne ponaša neodgovorno i neracionalno u smislu da uzima skupe kredite kako bi finansirala plate i penzije, što se dešavalo u periodu iza nas. Plate i penzije se finansiraju iz realnih izvora prihoda.

Strategija, kada kritikuju povećanje plata u javnom sektoru, upravo jeste to da se ide na povećanje plata u javnom sektoru, jer te plate povlače rast plata u privatnom sektoru. Potvrda je u dostizanju prosečne plate danas u Srbiji. Ona je 500 ili 520 evra, ispravite me ako grešim, krajem ove godine. Dakle, biće 500 evra, što i jeste bio definisan cilj. Rastu plate i u ovoj godini, uprkos pandemiji, a inflacija je od 1,5 do 2%.

Cilj plana Srbija 2025, dakle, definitivno 2025. godine prosečna plata u Srbiji 900 evra, prosečna penzija u Srbiji 430 evra i u potpunosti pozdravljamo stav Vlade Republike Srbije - svaki ušteđeni dinar usmeriti ka povećanju plata i penzija, ka poboljšanju životnog standarda građana. Tako se povećava tražnja. Građani kupuju više i privredna aktivnost je podstaknuta tražnjom, nastavlja da se razvija i privredna aktivnost.

Kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru, o tome sam govorio i tokom jučerašnje rasprave na sednici Odbora za finansije. Dakle, mi stalno slušamo, pa i od strane nekih nezavisnih tela, kako imamo manjak profesionalnih, kompetentnih, stručnih ljudi, kako nam odlaze mladi. Dozvolite, ko će u lokalnim samoupravama, a većina nas dolazi iz nekih lokalnih samouprava, iz opština i gradova, sa visokom stručnom spremom, kompetentan stručnjak da radi za 35 ili 40 hiljada i da snosi odgovornost? Kako da zadržimo mlade ljude u Srbiji ako nećemo da povećamo plate u javnom sektoru?

Dakle, nastaviti povećanje plata i penzija, ali i minimalne cene rada. Minimalna cena rada je 2012. godine bila 15 hiljada dinara, dok će 1. januara biti 32 hiljade dinara.

Drugi stub u potpunosti podržavamo, a to je povećanje kapitalnih investicija, podsticanje realizacije projektovanog rasta BDP 6%, 330 milijardi je 5,5% BDP. Toliko će biti izdvojeno za kapitalne investicije.

O tome koliko se radilo u periodu iza nas, konkretno u ovoj godini koja je bila nepredvidiva i teška, govori jedan podatak da su od januara do novembra realizovane kapitalne investicije u iznosu od 146 milijardi dinara. To je 14,7% već više u odnosu na isti period prethodne godine. Pokazalo se da kada država podstiče investicije, podstiču se i privatne investicije, domaći i strani investitori da nastave da ulože i na taj način stvaramo dobar osnov za 2022. i 2023. godinu.

Uspešno se drži stabilnost valute. Želim i na to da se osvrnem. Dakle, devizne rezerve nikada veće, kao i rezerve zlata. Kurs dinara stabilan. Mislim da je isti ili jači u period mart mesec, kada je započela pandemija. To je rezultat odgovorne ekonomske politike

Na svaku kritiku najbolji odgovor su brojke i realnost, činjenice ne podržavaju kritiku, bilo kakvu kritiku predloga budžeta za 2021. godinu.

Kada je reč o subvencija, što je takođe bila kritika Fiskalnog saveta. Mi se ne slažemo sa stavom Fiskalnog saveta. Naprotiv, smatramo da su subvencije potrebne, jer subvencije ne služe samo za podsticanje privrede, već i brojnih institucija koje su od značaja za našu zemlju. Dakle, tu mislimo na razvoj preduzetništva, poljoprivrednicima preko IPARD-a 4,7 milijardi dinara, za nabavku fiskalnih uređaja kako bi sve išlo na teret države. Razgovaraćemo i o zakonu o fiskalizaciji i o tome smo juče govorili tokom javne rasprave. Dakle, jedan izuzetno važan zakon koji će za godinu, godinu i po dana sigurno uštedeti daleko više sredstava od onoga koliko se u ovom trenutku izdvaja za fiskalizaciju. On zajedno sa zakonom o e-fakturama treba da omogući onlajn praćenje prometa, i to će svakako da suzbije sivu ekonomiju u Srbiji. Valjda je to cilj svih nas. Kako ćemo onda da onemogućimo i postoji li jedan opravdan razlog da se onemogući i da se ukinu subvencije.

Subvencije idu i za Fond za inovacione delatnosti, za Centar za promociju nauke, naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Nišu i Čačku. Podrška se daje za rad ustanove kulture. Pa, da li treba sve to da ukinemo? Da li treba život da stane u Srbiji? Ako je to stav Fiskalnog saveta, neka to ostane samo na njihovom stavu, jer obično njihove stavove vreme demantuje, vreme i rezultati demantuju.

Kada je reč o javnim preduzećima još jedna kritika Fiskalnog saveta "stalno govorimo o restrukturiranju, ništa se ne radi po pitanju javnih preduzeća". Nije tačno. Dakle, država samo ima svoje prioritete. A šta je bio prioritet? Preduzeće u čiji je većinski vlasnik država i koliko je meni poznato najveći deo onih otvorenih problema koji su postojali je rešen, konkretno, Bor, Majdanpek, Smederevo, strateško rešenje. Zatim, počev od 2014. godine, Vlada Republike Srbije donosi smernice za izradu godišnjih programa njihovog poslovanja. To svakako, jeste doprinelo i efikasnijoj kontroli poslovanja i nadzoru nad planiranim troškovima.

Imajući u vidu da su javna preduzeća, recimo, 2014. godine završila sa gubitkom od 65 milijardi dinara, a da je situacija sada daleko bolja, to sasvim dovoljno govori o politici koju Vlada ima prema javnim preduzećima. I šta znači restrukturiranje? Šta očekuju od nas kad kažu restrukturiranje javnih preduzeća? Da danas otpuštamo građane Srbije? Pa, nema ova Vlada takvu politiku, već socijalno odgovornu politiku. Mi se slažemo, racionalizacija, efikasnija javna preduzeća, ali i socijalno odgovoran odnos, pre svega.

Dakle, Vlada ima dugoročne ciljeve. Vlada ima strategiju. Tačno je, postoje problemi, ali nije to nešto što je nerešivo i što je nepremostivo u ovom trenutku. Mogli su se čuti danas tokom rasprave i određene kritike na račun Predloga zakona o budžetu, pre svega, da se nije čulo mišljenje javnosti. Pa, mi smatramo da kada se organizuje onakva rasprava kakvu smo imali tokom jučerašnjeg dana, na kojoj je mogao da učestvuje svaki poslanik, a imali smo jako kompetentan i stručan sastanak na čelu sa ministrom, guvernerkom Narodne banke Republike Srbije, kada imamo takvu raspravu i kada imamo takva dijalog koji je svakako koristan, a imamo ga sa poslanicima, pa šta smo mi poslanici? Pa mi smo vlas naroda, da li je tako? Mi imamo legitimitet i poverenje građana da razgovaramo i da govorimo u njihovo ime u parlamentu, da zastupamo njihove stavove. Kako onda nismo imali javnu raspravu?

Drugi je problem da li ste imali vremena da dođete juče u 11, pošto se ne plaćaju putni troškovi ako niste član Odbora, e to je drugo pitanje. To je drugo pitanje. Ali, svakako ste mogli da učestvujete u javnoj raspravi i da ukoliko imate sugestije i predloge kažete neposredno pred početak rasprave.

Takođe, kada govorimo, ministre, o nerazvijenim opštinama, vi ste rekli koliko je izdvojeno, ali ima još jedna stvar, imamo novo ministarstvo, novo ministarstvo bez portfelja koje će se konkretno, ispravite me ako grešim, ja znam da je budžet usvojen i da se već razgovara o određenim projektima, da su projekti usmereni upravo ka opštini koje su četvrte, spadaju u tu četvrtu kategoriju, a koliko mi je poznato opštine o kojima se danas govorilo upravo pripadaju toj četvrtoj kategoriji i da će one imati mogućnost da preko projekata dođu, osim onih sredstava koje ste vi pomenuli, do još sredstava za realizaciju projekata kada govorimo konkretno o nerazvijenim opštinama.

Dakle, nije tačno da Vlada ima neodgovoran i neozbiljan odnos prema nerazvijenim opštinama. Vlada podjednaku važnost i značaj pridaje svakoj opštini i svakom gradu u Srbiji i to je potpuno jasno. Jedan je tema ako želite to da prikažete kao politikanstvo i ako se obraćate svom biračkom telu, ja nemam ništa protiv, ali to treba jasno ovde da se kaže.

Dakle, ne slažem se kada kaže neko, uz dužno poštovanje kolega, ali nije budžet jedan od važnih zakona. Budžet je najvažniji zakon. Budžet je život. Mi ako imamo nerealan budžet, imamo nerealan život. Pošto mi imamo potpuno realan Predlog budžeta, predlog koji je sastavljen i definisan na realnim osnovama, naravno poslanički klub SPS, to sam rekao i tokom jučerašnjeg dana, bez razmišljanja podržaće ovaj Predlog zakona o budžetu, a svakako ćemo učestvovati u raspravi u pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća na uviđajnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega je završio govor sa borilačkim veštinama. Uvaženi kolega, znate kako, ovo što čini i radi današnja opozicija, kada već pominjete borilačke veštine, pošto su i meni igrom slučaja jednim delom poznate, to su vam kao kate sa zamišljenim protivnikom. Pozovete one medije koji vam odgovaraju i onda tamo imate nekakav performans, a one koji vam ne odgovaraju ili izbacite ili im pretite ili prosto pokušate da ne odgovorite na njihova pitanja, a pretite im samo zato što vam se ne sviđa način na koji informišu i ne sviđaju vam se pitanja koja postavljaju. To sam samo želeo. Nadam se da mi nećete zameriti, da napravim jednu digresiju.

Dakle, mislim da je tema izuzetno važna i ja sam tokom jučerašnjeg dana koleginice Tomić izneo, žao mi je, iz opravdanih razloga znam da ste bili odsutni, izneo sam stav poslaničke grupe SPS kada je reč o radu odbora kojem vi predsedavate. Mi zaista smatramo da vi svoj posao obavljate odgovorno, ozbiljno i posvećeno i kao tokom jučerašnjeg dana i danas ću reći naravno da ćemo podržati zaključke Odbora za finansije i vrlo rado učestvujemo u radu vašeg Odbora, Odbora kojim predsedavate i vrlo rado učestvujemo u debatama koje su veoma kvalitetne i radujemo se debati koja će biti i u ponedeljak kada budemo raspravljali o budžetu za 2021. godinu.

Danas imamo na dnevnom redu finansijske izveštaje, ali svakako da je današnja tema i prilika da razgovaramo o nekim aktuelnim dešavanjima u Srbiji koja se konkretno tiču rada nekih nezavisnih tela koja su deo današnjeg izveštaja, konkretno kada govorimo o REM-u, jer duži vremenski period u Srbiji imamo jednu hajku, jednu, rekao bih histeriju na REM koja je usmerene pre svega od jednog dela opozicije. To jako dobro razumem. Kada nemate politiku, kada nemate ideju, kada nemate program, onda imate samo jedan cilj, a to je da pokušate da se bavite uređivačkom politikom medija, da Srbiju vratite mnogo godina unazad.

Ta istorija u Srbiji u svom najgorem obliku, kada se moglo čuti samo jedno mišljenje neće se vratiti i neće se ponoviti na njihovu veliku žalost i da pokušate ono što vam je uvek bio krajnji cilj i tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka i tokom međustranačkog dijaloga, a potvrdu ovoga što ja govorim smo mogli čuti tokom jučerašnjeg postavlja pitanja jednog od kolega poslanika, koji je opet pominjao prelaznu vladu, dakle, šta je cilj - da bez izbora pokušate da dođete do vlasti i do privilegije, što svakako nije moguće jer demokratija se u Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, vi to jako dobro znate, ostvaruje samo na jedan način, a to je na izborima i kroz poverenje građana kao što se to desilo i na poslednjim parlamentarnim izborima.

Ne interesuju njih izbori, ne interesuju njih izborni uslovi, nisu oni zbog toga učestvovali u dijalogu i na Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog dijaloga. Njih je interesovalo samo jedno, a to je da imaju svoje predstavnike u REM-u, interesovala ih je uređivačka politika RTS i interesovala ih uređivačka politika privatnih medija.

Što se tiče REM-a mi imamo jasno definisane zakone. Poštujemo mi, kako to evropski parlamentarci kažu, njihovu dobru evropsku praksu, poštujemo mi evropsko zakonodavstvo, želimo mi da implementiramo sve ono što je pozitivno, ne činimo mi to zbog evropskog puta, već zbog Srbije i zbog naših građana, ali dozvolite, kada je reč o REM-u, imamo mi jasno definisane zakone, zakone koje smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji jasno definišu proceduru kako i na koji način se biraju članovi REM-a.

Kada je reč konkretno o RTS, mi smo to rekli tokom međustranačkog dijaloga. Nije ova vladajuća koalicija postavila nijednog urednika RTS. Želite da promenite urednika RTS? Promenite ga. Mi nemamo apsolutno ništa protiv. Želite veće prisustvo u Javnom servisu? Mogli ste da učestvujete na parlamentarnim izborima pa i na ovaj način kroz rad parlamenta, jer parlament se direktno prenosi na Javnom servisu. Ako ste smatrali da imate poverenje građana i ako se bili ubeđeni u to trebali ste da učestvujete na parlamentarnim izborima i imate svoje predstavnike, učestvujete u radu parlamenta i prisutni ste na Javnom servisu.

Nema vas u debati, niste prisutni u debatama, emisijama na RTS. To nije tačno. Prosto, analize ne govore u prilog takvoj konstataciji. Inače, moj lični stav, da se ja pitam, ja bih im tokom kampanje omogućio da što više budu prisutni na Javnom servisu jer onog trenutka kada smo napravili određene preporuke i određeni plan u dogovoru sa REM-om kada je reč o prisustvu tokom kampanje na Javnom servisu, onog trenutka kada je onaj deo opozicije koji je želeo da učestvuje na izborima bio prisutan na Javnom servisu, on nije dostigao ni onaj famozni cenzus koji smo spustili na 3%.

Što više prisustva na Javnom servisu i što više građani budu u prilici da čuju njihove stavove, to je njihov rejting i njihova popularnost sve manja i manja.

Ovako se postavlja pitanje danas nakon parlamentarnih izbora – koji je to vaš i kakav je to vaš legitimitet da vi danas budete prisutni i da insistirate da bude prisutni na Javnom servisu? Vi ste vanparlamentarna stranka. Mnogo je vanparlamentarnih stranaka. Znači li to da svaka vanparlamentarna stranka treba da bude na Javnom servisu? Dozvolite, i novinari znaju šta je vest, pa čim vas nema na Javnom servisu znači da niste vest, da ne postoji interesovanje u Srbiji za ono što činite i radite.

Odakle uopšte danas potreba kada govorimo konkretno o komercijalnim medijima, kada govorimo o privatnim medijima da se bavite uopšte privatnim medijima? Podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, Strategija o privatizaciji medija je usvojena 2000. godine i u tom periodu su privatizovani gotovo svi mediji. Dakle, u tom periodu ste želeli kapitalizam. Dobili ste kapitalizam i odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom?

Sa druge strane, i privatni mediji prate istraživanja i privatni mediji prate izbore i rezultate izbora. To što neko ima 50% podrške, što neko ne može da dođe čak ni do tih famoznih 3% podrške pa neće vam tu pomoći ni privatni mediji, ni Javni servis. Nije to problem medija i nije to pitanje za medije. To je pitanje za vašu politiku koju definitivno nemate.

Imali smo kao jedan od zaključaka Radne grupe Vlade Republike Srbije koja je radila na unapređenju izbornih uslova da održimo javnu raspravu i javnu debatu na temu učešća i prisustva političkih stranaka koje učestvuju u izborima sa predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom i tu debatu smo imali ovde u parlamentu. Organizator je bio Odbor za kulturu i informisanje. Naravno, jedan deo opozicije nije želeo da učestvuje u takvoj vrsti debate. Bili su predstavnici svih nacionalnih medija, bili su predstavnici REM-a i tada smo vrlo jasno definisali i pravilnik kada je reč o Javnom servisu i preporuke kada je reč o komercijalnim medijima, odnosno privatnim televizijama.

Inače, naš stav, stav poslaničke grupe SPS je da mediji u Srbiji moraju da budu autonomni i slobodni u odlučivanju. Interes vlasništva je svakako primaran. Ne želimo ni na jedan način da se bavimo uređivačkom politikom medija.

Godine 2009. smo bili deo vladajuće koalicije i tada smo kao deo vladajuće koalicije glasali protiv izmena i dopune Zakona o javnom informisanju, zajedno sa našim koalicionim partnerima iz JS, jer smo smatrali da je takav zakon pritisak na objektivno i profesionalno novinarstvo i nismo želeli da se vraćamo nekoliko koraka unazad, u period pre 2000. godine kada je SPS bila izložena na stub srama upravo zbog medija.

Znate, teza - ako smo prisutni u medijima, medijska slika je dobra, a ako nas nema u medijima, medijska slika je loša je katastrofalna.

Kažu pojedini predstavnici opozicije – nema nas u medijima, a konstantno kukaju upravo o medijima u medijima.

Ponavljam – nemojte da potcenjujete medije, jer mediji jako dobro znaju šta je vest. Čim vas nema treba da se zapitate da li je ono što ste rekli na konferenciji za štampu uopšte vredno bilo kakve vesti u Srbiji, da li je to vest u Srbiji i da li je to nešto što se vrednuje kao vest u Srbiji? Nemojte na taj način da potcenjujete i da vređate novinarsku profesiju.

Kada je reč konkretno o REM-u, dakle, kao što sam rekao, već duži vremenski period traje jedan hajka i histerija koja je usmerena ka REM-u. Rekao sam šta je razlog, ali mislim da u tome oni koji vode takvu vrstu hajke i histerije na REM zaboravljaju samo jednu stvar – šta je zapravo suštinska uloga nas poslanika, nas koji imamo legitimitet i poverenje građana i koji donosimo zakone? Da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, da osnažimo i jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna i regulatorna tela guramo u politički ring, da ih guramo u političko blato, da na taj način ostvarujemo svoje ciljeve.

Naš posao, dakle, je da podržimo REM u onome što je najvažnije, da REM radi po zakonu, ne da tumačimo zakon onako kako svakome od nas u određenom trenutku odgovara i da tražimo i insistiramo konkretno od REM-a da REM krši te iste zakone i da tumači zakon onako kako mi želimo.

Nije REM politički subjekt, ne učestvuje REM na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, ne odlučuje REM ko će da pobedi ili da izgubi na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, niti REM ima obavezu da prati izbore, ali je pratio izbore, jer smo takav zaključak napravili tokom međustranačkog dijaloga i tokom razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka. Jer, REM je napravio jednu detalju analizu o prisutnosti političkih stranaka koje su učestvovale, ali vrlo zanimljivo.

U toj analizi najveći procenat prisustva u informativnim emisijama, u dnevnicima, dakle govorim o televizijama koje su se bavile informativom i koje su pratile izbornu kampanju, najveći procenat i najveću zastupljenost imaju upravo one političke opcije koje nisu učestvovale na izborima. Dakle, oni koji su bojkotovali izbore imaju najveće prisustvo u medijima, što je nepojmljivo i što je nezamislivo.

Vrlo je interesantno da, kada već govorimo o evropskim parlamentarcima, i tokom jučerašnjeg dana je postavljeno pitanje kako će neko da se obrati od opozicije EU, pa će EU nas da uvede u red, da nas natera da mi razgovaramo, da mi prihvatamo nekakve uslove, vrlo je interesantno da su ti evropski parlamentarci došli u REM onog trenutka kada smo mi završili međustranački dijalog i kada smo završili razgovore na Fakultetu političkih nauka. Tada su govorili, podsetiću vas da su tad rekli da postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i da postoje paralelni mediji. Kako onda ne postoji sloboda medija, ako kažu i oni sami da postoje paralelni mediji? To su isti oni parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratiju i to su isti oni parlamentarci koji su bili zabrinuti za slobodu medija u Srbiji.

Što se tiče demokratije, mi smo im poslali jasnu poruku – nema razloga vi da brinete, demokratija u Srbiji, rekao sam već, se ostvaruje na izborima i samo na izborima.

Što se tiče slobode medija, znate, pomalo je licemerno da se evropski parlamentarci naprasno, odjednom bave slobodom medija. Zašto to kažem? Godine 2011. imali smo Izveštaj Verice Barać u kome je vrlo precizno, eksplicitno definisano i rečeno da postoji ozbiljna zabrinutost za slobodu medija u Srbiji. Niko od evropskih parlamentaraca tada nije pokazao interesovanje da se bavi slobodom medija u Srbiji.

Ovo pitanje sam postavio Tanji Fajon. Gospođa Fajon je rekla – nisam tada bila nadležna za Srbiju. Ja sam je pitao – da li ste bili evropski parlamentarac? Ako ste bili evropski parlamentarac, a imate toliko interesovanje za Srbiju, onda ste bar mogli da postavite ovo kao pitanje.

Vrhunac svega je kada govorimo o političkoj sceni Srbije, a ko se to danas bavi slobodom medija i ko postavlja pitanje slobode medija u Srbiji? Da li su to isti oni koji protivzakonito bili vlasnici tabloida, koji su preko svojih marketingških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakoj sekundi nacionalne televizije, odnosno televizija sa nacionalnom frekvencijom? Da li su to isti oni koji su slali policiju u novine kada objave bilo šta o njihovim brljotinama u periodu kada su vršili odgovorne funkcije i kada su bili na vlasti? Isti oni u čije vreme je moglo da se čuje samo jedno mišljenje, isti oni koji su uređivačku politiku RTS želeli da uređuju motornom testerom, fizički napadali novinare TV Pink. Isti oni koji su slali jasne poruke putem konferencije za štampu da će gasiti komercijalne televizije, privatne televizije i da će podnositi krivične prijave protiv urednika dnevnih listova samo zato što oni rade svoj posao i što objavljuju ono što je istina. Zar nije istina interes svih nas?

Znate, kada govorimo o zastupljenosti u medijima, vrlo je interesantno, recimo spotove sa pozivom na bojkot izbora koji su emitovani tokom predizborne kampanje, ja sam ovaj podatak uzeo iz izveštaja REM-a, oko 400 puta emitovani su na kanalima dve televizije i platila ih je jedna produkcijska kuća u vlasništvu jedne novinarke, koja tvrdi da spotovi nemaju veze sa opozicijom i da ih je besplatno objavila na „jutjub“ kanalu te stranke, a reč je o stranci Slobode i pravde, moraće ipak da ih prijave u godišnjem izveštaju.

Mi upravo insistiramo i na REM-u i na svim nadležnim organima i institucijama da se pozabave ovi pitanjem i da nam daju konkretan odgovor kako je to moguće i da li se to stvarno desilo.

Recimo, u Ujedinjenom kraljevstvu, na šta se oni stalno pozivaju, na zakone pa čak i Ujedinjenog kraljevstva, prema zakonu Ujedinjenog kraljevstva recimo u debatnim emisijama tokom izborne kampanje, dame i gospodo poslanici, ne mogu da učestvuju oni koji nisu učesnici izbora. Mi smo se za to zalagali i zalagaćemo se i u nastavku dijaloga.

Molim vas, ako želite da učestvujete na izborima, nemamo mi ništa protiv debatnih emisija, svaka politička stranka treba ravnomernu zastupljenost. Što više debatnih emisija, da vidimo konkretan program, da vidimo ljude koji su garant za realizaciju tog programa, jer to svakako hoće pomoći građanima Srbije da se opredele kome će ukazati poverenje. Ali, ukoliko ne želite da učestvujete na izborima i bojkotujete izbore, šta je onda suština, šta je onda razlog vašeg pojavljivanja?

Dakle, još jednom na samom kraju, podržaćemo u danu za glasanje sve izveštaje i smatramo da i dalje treba da nastavimo kao poslanici da jačamo i osnažimo rad nezavisnih regulatornih tela, ali isto tako da vodimo i otvorene dijaloge i debatu, kada se za to ukaže potreba. Tokom jučerašnjeg dana sam rekao, vrlo često se dešava da stavovi vladajuće koalicije nisu potpuno identični sa stavovima nekih nezavisnih tela, ali nije to problem. Zato smo tu da razgovaramo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, danas pitanje želim da uputim pre svega vama, a tu je i generalni sekretar koji može da vam pomogne u odgovoru na pitanje.

Naime, članom 17. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno je prilikom potvrđivanja mandata donošenje zakletve i tu zakletvu, koliko je logično, treba da potpiše svaki narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne bih čitao sadržaj zakletve, ali suština je u tome da se svaki poslanik obavezuje da će predano, pošteno i savesno, verno pre svega Ustavu, obavljati posao za koji je preuzeo odgovornost.

Moje prvo pitanje je da li je svako od poslanika potpisao ovu zakletvu nakon verifikacije mandata? Logično je da jeste. Ako je potpisao, onda, sa druge strane, logično je da je odgovornost i obaveza svakog poslanika da poštuje sadržaj ove zakletve. Kao što je i logično da poslanici koji imaju dugogodišnji poslanički staž i dugogodišnje iskustvo jako dobro poznaju Poslovnik o radu Narodne skupštine, pravilnike kojima je uređen rad Narodne skupštine.

Onda nije slučajno da imamo pokušaje, kao proteklog četvrtka kada su postavljana pitanja Vladi Republike Srbije, da se kroz incidentne situacije privuče pažnja javnosti, jer se verovatno očekivala drugačija reakcija sa druge strane, kako bi se oni koji su želeli da naprave takvu incidentnu situaciju predstavili pre svega kao žrtve. Ne računajući, naravno, da ćete vi odreagovati, kao predsednik Narodne skupštine, u jednom duhu tolerancije i nastaviti demokratsku raspravu. To se sasvim slučajno činilo pred 28. novembar, kada se obeležava Dan albanske zastave. Dakle, imamo Poslovnik o radu, imamo pravilnik koji uređuje rad parlamenta.

Moje drugo pitanje je, predsedniče, o tome smo maločas razgovarali na Kolegijumu, da li je u planu da se nastavi sa definisanjem i izradom etičkog kodeksa? Zašto postavljam ovo pitanje? Etički kodeks, osim ponašanja poslanika unutar parlamenta, definiše način na koji poslanici treba da se ponašaju van parlamenta. Jer, mi smo narodni poslanici ne samo u ovoj zgradi, već i van Narodne skupštine Republike Srbije. Da imamo etički kodeks, ne bi nam se dešavale stvari, ne bi dolazili u takvu situaciju da, recimo, šefovi pojedinih poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije imaju posete povodom kosovskih snaga bezbednosti i da nam šalju poruke sa takvih skupova kako, zaboga, razlog što njihov incident nije uspeo i nisu uspeli da izazovu situaciju kakvu su želeli, na osnovu toga zaključuju da Vlada Ane Brnabić, zapravo Vlada Republike Srbije nema težinu.

Dakle, ponavljam, šef poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je, logično, potpisao zakletvu koju sam u uvodnom izlaganju pomenuo.

Dakle, to što neko nije za dijalog, to što neko želi da se bavi politikanstvom, što lično ima osećaj manje vrednosti, to je njegov problem, ali nema pravo da diskriminiše druge predstavnike nacionalne manjine kojoj i sam pripada. Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše nikoga.

Apsolutno niko nema ništa protiv u ovoj sali identiteta tog kolege, ali ima problem, siguran sam, sa onim što govori. Ubeđen sam da većina poslanika, većina kolega i koleginica, kao i većina građana Srbije, ima problem kada neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, kao šef poslaničke grupe, kaže na sednici parlamenta – da se slobodno u Gračanici vijori zastava Srbije. Izvinite, a koja zastava u Gračanici to treba da se vijori?

Dakle, moje prvo pitanje je vezano za zakletvu, da li je svako od poslanika potpisao tekst zakletve? Dakle, to je obaveza i odgovornost onda da je poštuju.

Drugo pitanje, imamo Poslovnik, imamo pravilnike i da li je u planu izrada etičkog kodeksa, jer smatram da je to jako važno, kako se ovakve stvari u narednom periodu ne bi dešavale. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Republičke komisije za zaštitu prava po postupcima javnih nabavki, Komisije za hartije od vrednosti, uvažena koleginica Tomić, ona će nam se pridružiti, iz opravdanih razloga trenutno nije tu.

Ono što želim na samom početku da kažem jeste da mi veoma uvažavamo kao poslanički klub rad Odbora za finansije, jedan ozbiljan, odgovoran i posvećen rad Odbora za finansije. Znam kako je to funkcionisalo u prethodnom sazivu, imao sam prilike da učestvujem u radu Odbora za finansije. Naravno da ćemo prihvatiti i da ćemo podržati kao poslanička grupa zaključke Odbora za finansije i naravno da su oni formulisani u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije i da ne treba previše obraćati pažnju na stavove, čini mi se, pojedinih organizacija koje dolaze iz nevladinog sektora, da Odbor treba da daje određene stavove, sugestije i predloge. Ne, Odbor shodno Poslovniku o radu Narodne skupštine, prihvata ili odbija, odnosno ne prihvata izveštaj o radu nezavisnih tela.

Dakle, imaćete podršku u danu za glasanje svakako, shodno odluci Odbora za finansije, ali isto tako smatramo da je današnja rasprava i prilika da porazgovaramo o radu nezavisnih tela, da porazgovaramo i o određenim stavovima, određenim analizama koje su se mogle čuti naročito, mi govorimo o 2019. godini, ali za nas je veoma važna i ova 2020. godina, jer postoje neki stavovi, gospodin Marković je rekao da mi imamo autonomiju pa tu autonomiju koristimo i želimo da iznesemo neke stavove koji su i suprotni stavovima konkretno nekih nezavisnih institucija. Dakle, svakako smatramo da takva vrsta rasprave može biti korisna.

Recimo, Fiskalni savet je nezavisno telo i mi ni na jedan način ne želimo da utičemo niti da vršimo pritisak na rad Fiskalnog saveta, na stavove i mišljenje Fiskalnog saveta, ali smo svakako uvek spremni na jedan otvoren dijalog, debatu, i na sednicama odbora i ovde u plenumu, što je od velike važnosti i značaja, što o vašim izveštajima razgovaramo i ovde u plenumu, a ne samo na sednicama odbora. Ponavljam, smatramo da je to korisno, a naročito kada slušamo analize i stavove koje se tiču životnih pitanja, koje se tiču konkretnog pitanja koja su usmerena na život naših građana, a to se moglo čuti tokom ove 2019. godine.

Nezavisne institucije nemaju uvek identično mišljenje kao vladajuće koalicije. To nije sporno. Jer, kada bi mislili isto po svim pitanjima, onda bi moglo da se postavi pitanje – pa, čemu služe nezavisne institucije, čemu svrha postojanja nezavisnih institucija? Ako svi mislimo isto, onda u svakom trenutku ne mislimo dovoljno, a to onda nije dobro.

Međutim, ovde je suština u nečem drugom. Ovde je suština da svako treba da radi svoj posao i svako ima određenu odgovornost, koja je vrlo jasno i precizno definisana zakonom i mislim da svako od nas ne treba, na neki način, da pređe tu crvenu liniju odgovornosti, već da obavlja posao u skladu sa onim što jeste njegova odgovornost.

Recimo, ako Fiskalni savet kaže da Skupština donosi zakone ili usvaja zakone kojima narušava ekonomsku uređenost, onda mi možemo da postavimo pitanje kao narodni poslanici – pa, da li je to pitanje i dilema koju treba da otvara Fiskalni savet? Fiskalni savet, kao i ostali predstavnici nezavisnih institucija, treba da shvate da naspram sebe danas imaju narodne poslanike i narodne poslanice koji imaju legitimitet i poverenje građana, koji imaju odgovornost prema građanima, čija je obaveza i zadatak da usvajaju zakone i isključivo za usvajanje tih zakonskih predloga odgovaraju građanima.

Usko stručna politika, rekao bih, jeste dobra ali nije čarobni štapić. To je pokazalo vreme koje je iza nas. Vreme koje je iza nas je demantovalo brojne analize i brojne stavove koji su se mogli čuti.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ali, lako je voditi politiku iz udobnih fotelja, baviti se analizama, izveštajima, a realnost je nešto drugo, kada dođete i razgovarate sa građanima. Život je nešto drugo.

Slažem se, treba da se bavimo ciframa. Cifre jesu važne. Ali, šta znače cifre ako na drugoj strani imamo nezadovoljstvo građana, kada konkretno govorimo o životnom standardu građana, a to je naša odgovornost i to je naša obaveza, nas koji smo dobili legitimitet i poverenje građana. Mi smo glas naroda, nas 250 ovde u parlamentu.

Dakle, ovde se radi o ljudima a ne samo o suvim ciframa. To je, kako bih rekao, živa politika i to je nešto što je daleko važnije i daleko značajnije od svakog izveštaja, od svake analize koju je, u najvećem delu u prethodnom vremenskom periodu, demantovalo vreme.

Maločas smo govorili o penzijama. Ja se sećam, ako me dobro pamćenje služi, a mislim da me služi još uvek, 2014. godine Fiskalni savet je imao stav da dođe do drastičnog smanjenja plata i penzija, jer idemo ka finansijskom kolapsu ili haosu, kako je to tada definisano, a dve ili tri godine kasnije je Fiskalni savet tražio da te iste plate i penzije vratimo na isti nivo.

Šta je uloga Saveta? Uloga Saveta je da da ocenu budžeta Narodnoj skupštini Republike Srbije, da izađe sa određenim podacima, stavovima koji će biti u saglasnosti ili neće biti u saglasnosti sa Vladom Republike Srbije i tu se otprilike završava njihova priča, zapravo njihova odgovornost.

Da li Fiskalni savet može da komunicira sa Vladom? Ja sam imao prilike da slušam razgovor predstavnika Fiskalnog saveta sa ministrom finansija, a i u prethodnom vremenskom periodu putem analiza izveštaja, pratimo mi naravno pažljivo rad Fiskalnog saveta, čitamo i analize i kada je reč o rebalansu koji je usvojen u aprilu, čitamo i analize kada je reč o rebalansu koji je usvojen u novembru, i nešto je drugačija priča danas naspram onoga što smo mogli da pročitamo u tim izveštajima i u aprilu i u novembru. Evo u čemu ja konkretno vidim razliku, ali najpre da se vratim na ovo.

Da li Fiskalni savet može na ovakav način da komunicira sa Vladom? Ja mislim da ne. To možemo mi, jer mi smo narodni poslanici, mi smo birali Vladu Republike Srbije, izabrali Vladu Republike Srbije i imamo kontrolnu i nadzornu funkciju, kao najviši organ zakonodavne vlasti. Može to da čini Fiskalni savet, ali ukoliko želi da se bavi politikom, a ja ne želim da verujem da Fiskalni savet kao nezavisno telo želi da se bavi politikom i da iznosi političke stavove.

Maločas je bilo reči o merama Vlade Republike Srbije u periodu korone. Pa nisam siguran da se Fiskalni savet u potpunosti složio sa svim merama, ili sam ja čitao drugačiju analizu, pogrešnu analizu, mada čisto sumnjam. Da li je na Fiskalnom savetu da kritikuje stav Evropske investicione banke i Međunarodne organizacije rada, koje kažu da je dobra mera Vlade Republike Srbije što je izdvojeno 100 evra za svako punoletno lice u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, i ne samo mi, već čitav svet.

Dakle, Evropska banka, Međunarodna organizacija rada kaže da je to dobra mera, da ona smanjuje siromaštvo, ali nailazi na kritike Fiskalnog saveta. E sada, mi to možemo da protumačimo drugačije. Da li se Fiskalni savet, kao i organizacije koje sam naveo, kao i Vlada Republike Srbije zalažu za smanjenje siromaštva u Srbiji? Nije Srbija izmislila ovu meru, da se mi razumemo, ovu meru su koristile i druge svetske ekonomije. Mislim da je koristio i Japan i Sjedinjene Američke Države. Ova mera je doprinela, po našem mišljenju, pre svega da se održi nivo potrošnje, ali je unela i jednu dozu optimizma kod građana Srbije u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu.

I da se razumemo, nije sporna konstruktivna kritika, ali ovde imamo kritiku koja je usmerena ka Evropskoj banci, imamo kritiku koja je usmerena ka Međunarodnoj organizaciji rada, imamo kritiku, koliko sam shvatio, koja je usmerena ka Vladi Republike Srbije. Onda se postavlja pitanje – pa je li posao Fiskalnog saveta da kritikuje sve što je dobro? A mi smatramo da je ovo dobro i pozitivno, a i ogromna većina građana smatra da je ovo bila dobra i pozitivna mera.

Dakle, ceo svet se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim izazovom, kakav do sada nije viđen i čiji se kraj nažalost još uvek ne nazire. I maločas je gospodin Marković pomenuo Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku, ali i Evropska banka za obnovu i razvoj kaže da će u ovom periodu Srbija biti jedna od vodećih država po privrednom rastu. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da funkcioniše, nego taj isti sistem ostvaruje rezultate. E sad, možemo se složiti ili ne oko pokazatelja, ali možemo i o tome da polemišemo i da govorimo.

Ne mislim da je sistem trebalo da bude zatvoren, da je trebalo da zatvorimo zgradu Vlade Republike Srbije, da je predsednik Republike svoj posao trebalo da obavlja onlajn, već da i predsednik i Vlada odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao, upravo kako to čine u godini koja je veoma teška, ponavljam. A šta je suštinski cilj? Da budu uz svoje građane i da se u ovom trenutku sačuva život svakog građanina Srbije. To je prioritet broj jedan.

Mere Vlade o kojima je maločas bilo reči, da li su, kako je to rečeno, transparentne i da li su na pravi način usmerene? Mi smatramo da jesu. One su usmerene pre svega ka onim najosetljivijim, rekao bih, kategorijama, a imale su za cilj da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, koji je danas na istorijskom nivou, imale su za cilj životni standard i egzistenciju građana i imale su za cilj da se sačuva privreda, pre svega privatni sektor, koji jeste krvotok, koji jeste budućnost u Srbiji. Jer bez privatnog sektora, privrede, ne verujem da možemo ekonomski opstati, u smislu da je privreda važna, važna je za državu jer sa jedne strane otvara nova radna mesta, a sa druge strane upravo država živi od poreza i dažbina koje ubira iz privatnog sektora.

Kroz rebalans Vlade, a pažljivo sam sagledao analizu i stavove Fiskalnog saveta kada govorimo o rebalansu Vlade, mislim da je analiza Fiskalnog saveta prvo bila u aprilu, a druga u novembru mesecu, kroz rebalans Vlade o kojem smo mi raspravljali ovde u parlamentu, mi smatramo da su realno sagledani problemi i da je realno dat odgovor na aktuelne probleme, jer to jeste sadašnjost, ali i put koji kreira budućnost, i da se vodilo računa pre svega o interesima građana, o javnim interesima, ali da se vodilo računa i o tome na koji način sačuvati teško stečena fiskalna dostignuća, do kojih se došlo kroz reformski kurs Vlade Republike Srbije.

Maločas ste pomenuli deficit. Ja sam shvatio da vi, iz analize koju sam pročitao, kritički govorite o deficitu. Ispravite me ako grešim, možda sam ja pogrešno protumačio i shvatio. Ali tačno je, imaćemo veliki deficit na kraju 2020. godine, ali ne zato što je vođena pogrešna fiskalna politika i što je Vlada vodila pogrešnu politiku, već zbog korone, ali svakako i ovaj deficit nije skup. Ali svakako imamo izvanredne rezultate, što govori da možemo i bolje i više i brže u periodu koji je pred nama. Rekao bih, imamo jedan kontrolisani deficit, imamo projekciju javnog duga koji je u odnosu na bruto društveni proizvod ispod 60%. Dakle, krećemo se u nekim parametrima koji će omogućiti da imamo jedan uravnotežen i razvojni budžet u 2021. godini. O tome ćemo pričati od ponedeljka, pošto će tada biti, koliko sam shvatio, rasprava o budžetu za 2021. godinu.

Maločas se govorilo i o zaduživanju Srbije. Zaduživanjem, po našem mišljenju, Srbija ne ostavlja obavezu generacijama koje dolaze, već ulaže u budućnost, upravo ulaže u te generacije, u smislu da ulaže u nešto od čega će svi imati koristi. Jer ako nema kapitalnih investicija, ako nema javnih investicija, kako ćemo pokrenuti ekonomski oporavak i kako ćemo pokrenuti i privredu, ali i privatni sektor?

Sada, konstatacija Fiskalnog saveta u jednoj od analiza, vi me opet ispravite ako grešim, jer da je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Koje je to probleme ova Vlada gurala pod tepih? Ova vladajuća koalicija od trenutka, od kada je konstituisana do danas, ova vladajuća koalicija je vodila aktivnu politiku u smislu da je išlo u susret problemima i davala odgovore na ona ključna pitanja. Ako ste mislili na zdravstvo, ja ovde imam investicije u zdravstvu Srbije u poslednjih pet godina, ne bih da navodim sada taksativno, dugačko je, predugačko je, ali biće vremena možemo i o tome da razgovaramo. Slažem se da je uvek nedovoljan, ali ne možete da kažete da se nije ulagalo u zdravstvo, jel jeste, ali niko nije mogao da predvidi 2020. godinu, ovo je nepredvidljiva i ovo je teška godina.

Moram da vam kažem, ne mogu da se složim sa konstatacijom da je ogoljena politika Vlade. Ja mislim, ako vi već tek tako mislite, da ste vi takvim stavom ogolili vaše stavove, jer znate kako, ja ponekad kada čitam vaše analize, a vrlo često to činim, kao da čitam analize ove kvazi opozicije. A opet ne želim da verujem, zaista nemam nameru i ne želim da verujem i smatram da treba da radim uvek na jačanju nezavisnih institucija i nezavisnih tela, ne želim da verujem da vi imate nameru da zauzmete politički stav.

Govorite o netransparentnosti i to ste pomenuli u jednom od izveštaja. Šta je danas netransparentno i kada je bilo transparentnije, ako to nije bilo u 2020. godinu. Pa, upalite televizor, pa svakodnevno ste imali izveštaje koliko je obolelih, pa vi se bavite ciframa, podacima, pa saberite koliko košta lečenje jednog obolelog i videćete koliko je to transparentno? Ovo je reformska Vlada za teško vreme. Vlada koja će odgovoriti izazovima vremena i nema ova Vlada problem da se suoči sa problemima i da povlači odlučne poteze, već hrabrost da ide u susret problemima.

Znate, ekonomska politika koja nije socijalno odgovorna za nas, nije dobra politika i zato se zalažemo za ekonomsku politiku u čijem centru je upravo čovek, a to je politika kakvu vodi Vlada Republike Srbije. Izvinite, što sam prekoračio vreme. Hvala vam.

Dobro, obzirom da imam dva minuta, ali koristiću više replika, ja se nadam da ćemo nastaviti da razgovaramo.

Vi kažete nisu međunarodne organizacije već filijale. U redu, tu verovatno postoji ogromna razlika da li je radila filijala međunarodne organizacije ili je radila međunarodna organizacija kada govorimo o 100 evra i kada govorimo o tome da li ste kritikovali i stav, odnosno meru Vlade Republike Srbije koju su filijale tih međunarodnih organizacija podržale.

Sa druge strane, da li ste vi imali prilike, gospodine Petroviću, da razgovarate sa ljudima? Razgovarate li sa građanima Srbije? Da li ste razgovarali, ako ne stižete da razgovarate sa građanima Srbije, da li su oni zadovoljni ili ne? Da li ste razgovarali sa vaših 17 zaposlenih kako se oni osećaju kada su dobili tih 100 evra podrške i pomoći od strane Vlade Republike Srbije?

Kažete, i u tome ćemo se složiti – neizvesnost i nepredvidiva godina. I 2021. će biti neizvesna i nepredvidiva i u mnogome će zavisiti od toga konkretno kada će stići vakcina, ali ja ne očekujem da ćete i to kritikovati, jer to neće zavisiti od Vlade da li ćemo vakcinu dobiti u januaru ili februaru ili nažalost, moramo da čekamo oktobar, novembar, što će opet uticati na fiskalne i finansijske pokazatelje. Ali, to ne zavisi od Vlade Republike Srbije.

Dakle, ovde se radi, ponavljam, o ljudima, ne o samim ciframa. Niste o netransparentnosti govorili kada je reč o budžetu za 2021. Govorili ste – netransparentan, prevelika izdvajanja za javna preduzeća i za plate, neefikasna podela 100 evra, kada je reč o rebalansu za 2020. godinu.

Maločas ste rekli da ste govorili za 2021. Nije tačno, govorili ste i to stoji u izveštaju, za 2020. godinu, ja sam vrlo precizno pogledao i detaljno taj izveštaj.

Maločas ste govorili o fiskalnoj konsolidaciji, o tome kada je trebalo vratiti penzije, na koji način, koji model primeniti. Dakle, mi smo to uradili onog trenutka kada smo smatrali da je neophodno i to se pokazalo kao dobro, 2019. godine kada smo imali suficit, mi smo…

Samo trenutak, molim vas, važna je rasprava.
Deset sekundi još, imaću mogućnost javiću se ponovo.