Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima i saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, najpre, gospodine ministre, raduje nas svaki vaš dolazak u Skupštinu, jer, evo, od početka mandata i u prethodnom mandatu prilikom svakog dolaska vi ste saopštavali dobre rezultate i dobre vesti za građane Srbije o to je pokazatelj jednog odgovornog, ozbiljnog i posvećenog pristupa kada je reč o fiskalnoj politici.

To je, zapravo, nastavak onog puta koji je trasiran još 2014. godine kada su postavljeni temelji reformskog kursa Vlade Republike Srbije, nepopularni, mnogo puta do sada smo govorili o tome, nepopularni, hrabri potezi, potezi koji ne vode ka političkom marketingu i političkom rejtingu, ali nešto što jeste realnost i da nije bilo toga Srbija danas ne bi bila snažna, ne bi mogla da odgovori na izazove sa kojima se suočava, Srbija danas ne bi imala zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, život i ekonomija, a ne spisak lepih želja i ono što bi građani želeli da čuju, ne ono što bi nas vodilo kao put ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom sunovratu.

Danas je pred nama pet zakonskih predloga ili izmena i dopuna zakona. Vi znate, gospodine ministre, svaki zakon se može politizovati i o svakom zakonu možete govoriti sa političkog aspekta, ali ovde govorimo o isuviše, rekao bih, stručnim zakonskim predlozima i nema prostora za politizaciju, već za konkretne stavove, razloge koji postoje da bi se ovi zakonski predlozi i podržali.

Mi smo, naravno, kao poslanički klub vrlo studiozno i sistematično sagledali svih pet zakonskih predloga. Naravno, imaće podršku poslaničke grupe SPS. Ja ću pokušati da navedem i konkretne razloge.

Dakle, najpre reč je o setu zakona kojim se unapređuje sektor fiskalne politike kroz širi obuhvat poreskih i taksenih obveznika i kroz značajno pojednostavljenje procedura. Dakle, podržavajući ove zakonske predloge mi, zapravo, želimo da podržimo cilj koji ste definisali i koji želite da realizujete, predlagajući ove izmene i dopune zakona.

Ovaj paket zakona čije se izmene i dopune predlažu nesumnjivo treba da doprinese formulisanju boljeg zakonodavnog okvira, lakšem prepoznavanju poreskih i taksenih obaveza građana, a time i jednostavnijoj naplati dažbina koje postaju prihod i državnog i lokalnog budžeta, odnosno prihod imalaca javnih ovlašćenja koji imaju zakonsko pravo da naplate vršenje svojih javnih usluga.

Najveći broj izmena u ovim zakonima, koliko smo mogli da sagledamo, tiče se međusobnog usaglašavanja propisa, ali i uvođenja nekih novih obaveza ili pojednostavljivanja različitih administrativnih procedura koje treba da građanima olakšaju ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza, što svakako jeste cilj svih nas.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, suštinske izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji odnose se upravo na stvaranje zakonskih okvira kako bi se sistemom oporezivanja u Republici Srbiji obuhvatili i otvoreni investicioni fondovi, kao što je maločas koleginica govorila, alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar, naravno u skladu sa zakonom.

Takođe, zakonom se dalje pojednostavljuje poreski postupak i poboljšava elektronska komunikacija između nadležnih poreskih organa i poreskih obveznika, što poreskim obveznicima olakšava izvršavanje poreskih obaveza. S tim u vezi, otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom, prema predloženim izmenama ovog zakona postaju poreski obveznici, s tim što će njihove poreske obaveze izvršavati društvo za upravljanje tim fondom.

Dakle, ovim izmenama se u poreskom pravu stvara zakonodavni okvir za društva koja upravljaju fondovima kao tuđom imovinom i za to upravljanje snose rizike kojim se omogućava transparentno postupanje poreskih organa prilikom utvrđivanja kontrole i naplate poreskih obaveza ovih fondova. Pri tome trebalo je voditi računa da su ove izmene predložene u cilju unapređenja poreskog zakonodavstva, koje treba da doprinese razvoju investicionih fondova i tržišta kapitala i povećati sigurnost i poverenje investitora u stabilnost našeg celokupnog poreskog sistema. Na taj način će se povećati i interes investitora za naše tržište, u to smo u potpunosti ubeđeni.

Važne izmene zakona odnose se i na efikasnost poreskog postupka koji će se obezbediti elektronskim komunikacijama i o tome je već bilo reči. Ovde se misli na određene poreske postupke, kao što su zahtevi za povraćaj i preknjižavanje više ili pogrešno plaćenog poreza ili zahtevi za odlaganje plaćanja dugovanja poreza koji će posle usvajanja ovog zakona moći da se dostavljaju elektronskim putem preko portala poreske uprave. Dakle, građani neće više morati da čekaju u redovima pred poreskim uprave.

Kako je poresko pravo veoma osetljivo i često je predmet različitih tumačenja i prakse u primeni zakona, ovim izmenama se otklanja niz ovakvih nesuglasica koje su usporavale rad poreske administracije.

Posebne bih istakao izmenu koja se odnosi na omogućavanje odlaganja plaćanja dugovanja poreza na način i pod uslovima koje će utvrditi Vlada Republike Srbije, a u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovid-19.

Takođe, pohvalio bih preventivnu zakonsku meru, a to je propisivanje novog krivičnog dela poreske prevare u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Izmenama ovog zakona dodatno se daje pravna sigurnost građana i pravnih subjekata i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prezu na imovinu, ovaj zakon sadrži niz izmena koje su najpre vezane za organizacionu strukturu i nadležnosti poreskih uprava u postupku naplate pojedinih poreza na imovinu. Tako se zakonom utvrđivanje naplata i kontrola poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa poreske uprave prenosi na jedinice lokalne samouprave.

Ova izmena treba da doprinese efikasnijem poreskom postupku, imajući u vidu da ovi poreski prihodi po zakonu, inače, pripadaju jedinicama lokalne samouprave. Zakonom se i usaglašavaju rešenja koja se odnose na otvorene investicione fondove, odnosno, alternativne investicione fondove i njihove obaveze u vezi sa porezom na imovinu, kada su oni vlasnici imovine, držaoci ili korisnici nepokretnosti, na koje se taj porez i plaća. Utvrđuje se da su fondovi obveznici poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kad imovinu koja je predmet oporezivanja stiču bez naknade, odnosno, prenose uz naknadu.

Zakonom se otklanjaju i pravne praznine kod obveznika koji utvrđuju porez na imovinu samooporezivanjem, kako bi se obezbedila pravna sigurnost poreskih obveznika.

Zakonom se obezbeđuje i potpuniji obuhvat porezom na nasleđe i poklon, tako što je predmet oporezivanja proširen i na nasleđe i poklon digitalne imovine. Kod poreskih oslobođenja treba istaći oslobođenje kod nepokretnosti koje su namenjene i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kada je poreska osnovica za sve njegove nepokretnosti do 400 hiljada dinara.

U suštini su zakonska rešenja u ovom posebnom zakonu usklađena sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Promene zakonodavnog okvira u oblasti poreske politike imaju opravdanje kada doprinose pravednijem poreskom oporezivanju, ujednačavanju postupaka i poreske uprave, i naravno, kada su u interesu građana i kada su u interesu države.

Izmene koje su sadržane u ovom setu zakona upravo to i treba da obezbede. I ako znamo, kada se pomenu porezi i poreski propisi, građani uvek strepe šta će se i koliko oporezivati i koliko će to uticati na kvalitet njihovog života. Ono što se uvek mora imati u vidu je da plaćeni porezi znače i više novca za obrazovanje, zdravstvo, socijalna davanja, za javne poslove i sve funkcije države, za policiju, vojsku, odbranu itd.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, ovde se usaglašavaju predmeti, odnosno akti koji podležu taksenim obavezama, bilo da je reč o novim poslovima iz nadležnosti organa, prestanku osnova za taksiranje obaveza ili spajanju pojedinih spisa ili spajanju pojedinih radnji. Da podsetimo da su takse vrsta naknade koju naplaćuju državni organi za vršenje nematerijalnih usluga. To su najčešće usluge administrativnih postupaka, carinskih i sudskih organa.

Takse su javni prihod, odnosno prihod organa koji vrši uslugu i naplaćuje se po teritorijalnom principu. Kod utvrđivanja vrste i visine administrativnih taksi, država mora, svakako, voditi računa o tome da taksa nije, niti treba da bude cena usluge, već samo participacija za uslugu. Zato mora biti pristupačna i prilagođena ekonomskoj moći građana, pre svega.

Ona treba da bude i stimulativna kada su u pitanju usluge kojima se podstiču određene delatnosti, ali i adekvatne kada je u pitanju korišćenje, pre svega, prirodnih resursa. Visina taksi treba da bude stimulativna zbog toga kako bi se povećao obim usluga za koje se plaćaju takse. Ukoliko su takse previsoke one mogu uticati na smanjivanje prihoda organa koji pruža uslugu i onda bi se kompletno finansiranje organa vratilo na budžet, odnosno povećalo budžetsko finansiranje.

Izmena ovog zakona predstavljaju i usaglašavanje između ostalog sa krovnim zakonom iz ove oblasti, a to je Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da se takse mogu uvoditi i njihova visina propisivati jedino i isključivo zakonom.

Zatim, važno je istaći da se zakonom pojednostavljuju procedure, spajaju postupci, a time i neke od taksi objedinjuju. Inoviranje nekih postupaka je uslovljeno regulativom „e-papir“ i akcionim planom Vlade Republike Srbije za pojednostavljenje administrativnih postupaka. Cilj ove regulative je da se građanima olakša ostvarivanje prava pred državnim organima i javnim službama i skrati maksimalno vreme ostvarivanja tih prava ili obaveza koje proizilaze iz vršenja određenih delatnosti. U ovom slučaju to su administrativne takse koje različiti organi naplaćuju za pružanje različitih usluga građana i privredi.

Visina taksi treba da bude vezana za troškove koje organi imaju pri pružanju usluga pojedincima građanima, a za taj iznos pojedinac treba da dobije i kvalitetnu uslugu.

Ovaj zakon se menja upravo na inicijativu organa koji pružaju usluge, a pokazala se potreba za usklađivanje vrste i obima usluga koje podležu taksenim obavezama i visinom administrativnih taksi.

Zahteve i inicijative su dostavili, između ostalog, i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Zavoda za intelektualnu svojinu, Ministarstvo zdravlja, Republički geodetski zavod, kao i organizacije jedinice Ministarstva finansija, Uprava carina i uprava za sprečavanje pranja novca.

Kada su konkretno zakonska rešenja u pitanju, podržao bih nove takse koje se uvode za odobrenje za istraživanje geotermalnih resursa za inženjersko, geološka, geotehnička istraživanja. Takođe, predložene su nove takse za zahteve koje podnose zdravstvene ustanove iz tačke 1. privatne prakse i organizacione jedinice fakulteta zdravstvene struke za proširenje delatnosti, kao i takse za potvrđivanje rešenja po zahtevu stranke.

S druge strane je dobro rešenje kojim se na predlog Zavoda za intelektualnu svojinu smanjuju takse koje se tiču nekih procedura kod žigova, tj. taksi, kojima se štite patenti, pre svega.

U celini, ovim izmenama poboljšavaju se i procedure i obuhvat taksama i sve administrativne takse regulišu ovim zakonom, umesto što su bile regulisane nekim drugim zakonima ili nekim drugim podzakonskim aktima.

Dakle, stvaranjem boljeg zakonskog okvira u sektoru poreske politike, u sektoru poreske administracije ide u prilog jačanju sigurnosti poreskih obveznika, investitora, a svakako ovim se postiže jedan od ciljeva, a to je jačanje autoriteta države s jedne i obezbeđenja fiskalnih prihoda za realizaciju ciljeva socijalno odgovorne države sa druge strane.

S toga, još jednom, gospodine ministre, u Danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće set predloženih izmena i dopuna zakona. Zahvaljujem.

Dobro je, predsedniče, da sam prijavljen, da sam u sistemu. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko. Imam tri pitanja, zapravo jednu konstataciju i jedno pitanje.

Najpre, poslanički klub SPS najoštrije osuđuje beskrupulozne i brutalne pretnje i napade na dr Predraga Kona, člana Kriznog štaba, štaba za borbu protiv korona virusa. Poziv na ubistvo, veličanje totalitarnog režima i fašizma je u 21. veku nepojmljivo. Sve to samo nekoliko stotina metara od jedne novosadske kovid ambulante gde se dnevno pregleda preko nekoliko stotina građana Novog Sada. Nezamislive pretnje upućene nekome ko zaslužuje pre svega poštovanje, nekome ko jeste heroj danas u Srbiji, nekome ko obavlja najteži posao za koji izgleda neki u Srbiji nemaju razumevanja i nemaju poštovanja. Dobro je da su gradske službe u Novom Sadu blagovremeno odreagovale, ali ono što mi očekujemo kao poslanički klub jeste da nadležni organi i nadležne institucije, ovo je više apel nego pitanje nadležnim organima i nadležnim institucijama, da i oni odrade svoj deo posla, da pronađu počinioce, jer ovo ne sme i ne može danas da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Sledeća stvar tiče se hajke koja od strane jednog dela opozicije nastavlja da se vodi protiv novinarske profesije i protiv novinara u Srbiji. Naime, mi smo pomislili da je pokušaj da se uređivačka politika RTS-a koriguje motornom testerom, da fizički napad na novinarke televizije „Pink“ je dovoljno sraman i bestidan čin da se prekine sa takvom vrstom kampanje i takvom vrstom politike i da je to vrhunac političkog ludila od strane jednog dela opozicije, ali predstavnici jednog dela opozicije nastavljaju histeriju i hajku na novinarsku profesiju deleći novinare na podobne i nepodobne, deleći novinare na one, kako oni kažu, koji znaju da obavljaju novinarsku profesiju i one koji ne znaju da obavljaju novinarsku profesiju.

Umesto da u ovom trenutku, u periodu korone, kada je svaka informacija za građane, svaka blagovremena i prava informacija od velike važnosti i značaja, imaju poštovanje prema ljudima koji obavljaju posvećeno, ozbiljno i odgovorno svoj posao, oni ih napadaju. Dakle, po ko zna koji put predstavnici jednog dela opozicije pokušavaju da se bave uređivačkom politikom medija. Želim potpuno jasno i precizno da kažem – mi smatramo da mediji moraju da budu slobodni, samostalni i autonomni u odlučivanju.

Tema je i njihova teza je potpuno jasna i za nas je razumljiva. Ukoliko su prisutni u medijima, medijska scena je dobra, ukoliko nisu prisutni u medijima, medijska scena je loša, ali strategija za privatizaciju medija je napravljena posle 2000. godine i svi mediji su privatizovani u tom vremenskom periodu. Tada je intencija bila kapitalizam. Želeli su kapitalizam, dobili kapitalizam i sada se postavlja pitanje – odakle potreba da se bave privatnim sektorom, kada konkretno govorimo o medijima u Srbiji?

I privatni mediji prate istraživanje, i privatni mediji prate rezultate i koliko koja politička partija vredi i dobro znaju šta je vest u Srbiji. To što oni nisu vest u Srbiji, pa to nije naš problem. To što neko ima ogromnu podršku građana, a neko nema mogućnost, zapravo nema snagu i sposobnost i da izađe na izbore i da se izbori za tih famoznih 3%, pa to nije problem medija, nije problem u novinarima, problem je u tim političkim opcijama i njihovim političkim strankama. Konkretno pitanje, ja ne znam kome bih ga postavio, osim Ministarstvu za kulturu i informisanje možda – na koji način zaštititi novinare u Srbiji da mogu objektivno, stručno i profesionalno da rade svoj posao?

Poslednje pitanje, veoma kratko – Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je tokom jučerašnjeg dana onemogućilo ambasadora Srbije da na Dan primirja i pobede u Velikom ratu položi venac na spomen-ploču srpskim oslobodiocima Budve, uz obrazloženje da je to najdublje mešanje u unutrašnje stvari suverene države i istorijski falsifikat. Dakle, Srbija se nikada nije mešala u unutrašnje pitanje država u regionu, ima jasan i principijelan stav, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i želi mir, stabilnost, prosperitet, dobrosusedske odnose. Ukoliko postoje otvorena pitanja, ta pitanje se rešavaju kroz dijalog, nikada jednostranim aktima i jednostranim potezima.

Mnogo puta je Srbija i u prethodnom periodu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, optuživani da se mešaj u unutrašnja pitanja Crne Gore…

(Predsednik: Đorđe, završavajte.)

Evo, predsedniče, samo da postavim pitanje..

(Predsednik: Pitanje je trebalo da postavite na početku.)

Ali, potrebno je obrazloženje.

(Predsednik: Hajde, brzo. Izvolite, gospodine Milićeviću.)

Dakle, mnogo puta je predsednik Srbije u prethodnom periodu optuživan da se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore tokom izbora. Nije predsednik Srbije pozivao da za koga da se glasa u Srbiji, već su to činili Rama i drugi. Nas interesuje status Srba koji žive na prostoru Crne Gore, kojih ima 29%. Interesuje nas status naše imovine, imovine SPS, koja je bila izložena pravnom teroru.

Konkretno pitanje je da li je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije razgovaralo sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i ako jeste kakvi su rezultati tog razgovora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče. Samo da vam kažem da imam nešto više vremena sada. Imam 15 minuta kao šef poslaničke grupe i imam vreme poslaničke grupe.

Dakle, najpre želim da kažem, obzirom da se nakon prethodne sednice Narodne skupštine Republike Srbije i amandmana koji su podneli kolege iz opozicije povela rasprava, pre svega ovde u parlamentu a onda i u medijima, da neko želi da ospori pravo opoziciji da podnese amandman, što naravno nije tačno.

Želim da kažem da je legitimno pravo svakog poslanika, bilo da dolazi iz redova pozicije ili opozicije, da može podneti amandman na zakonski predlog i da mi uvek jesmo za demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, ali da ta demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja bude svedena na snagu argumenata, a ne politikanstvo, demagogiju i snagu sile, jer onda ona ima smisla.

Naravno da parlament i Skupština je glas naroda i mesto gde mi, legitimno izabrani predstavnici građana, razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostog razloga, jer govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a on je upravo ta realnost, oni upravo realno sagledavanje problema i realan odgovor Vlade na ključna pitanja koja se nameću u ovom trenutku kao veliki izazovi pred Srbiju i pred Vladu Republike Srbije.

Kada je reč konkretno o amandmanu, ministre, ispravite me ako grešim, ali ovaj amandman je odbijen, jer je tehnički neispravan. Jel tako? Dakle, formalno-pravno ovaj amandman je neispravan i ne mogu da verujem da to može da se desi nekome ko ima duži poslanički staž i ko poznaje procedure i Poslovnik o radu i način na koji se može predložiti amandman, da potpiše amandman koji je tehnički neispravan. E, sad, ako to ne zna, zapravo, ako to zna, a ja pretpostavljam da zna, ne želim da verujem da je imao neku drugačiju nameru, da, recimo, pokrene neko pitanje, da dobije prostor u medijima, pred medijskim auditorijumom, što opet nije sporno da pokrene neka pitanja za koja smatraju da su važna, pitanja o kojima kolega govori ja ne smatram da su nevažna, smatram da su važna, ali da postoji vreme kada ćemo i o tome razgovarati.

Dakle, ministar je rekao, to je budžet za 2021. godinu, ali da bi o tome razgovarali, pre svega, ministre, kako ste i vi rekli, koliko sam shvatio, treba se dobiti odgovor na ključno pitanje, a to je da saveti nacionalnih manjina dostave odgovor na pitanje koliko je novca potrebno za njihovo funkcionisanje.

Pri tome, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste, moram da napravim jednu digresiju, vi ste u parlament uveli nešto što je jako dobra praksa i što je jedan veliki kvalitativan pomak i iskorak napred koji vodi ka demokratičnosti i efikasnosti rada parlamenta, a to je sednice Kolegijuma, koje su redovne, koje se održavaju svakog utorka, bez obzira da li parlament zaseda ili ne zaseda. Kolegijum je telo na kojem prisustvuju i predsednik parlamenta i potpredsednici parlamenta, generalni sekretar, predsednici i zamenici predsednika poslaničkih grupa i na kolegijumima mi dogovaramo dinamiku rada, dogovaramo način na koji će funkcionisati parlament, sagledavamo sugestije i predloge koje dobijamo od poslaničkih grupa, od šefova poslaničkih grupa i uvek idemo ka tome da iznađemo određeni konsenzus i kompromisno rešenje.

Zašto ovo kažem? Mi smo na poslednjoj sednici Kolegijuma definisali dinamiku rada parlamenta. Gospodine Martinoviću, vi ste bili na sednici Kolegijuma, definisali smo dinamiku rada parlamenta. Poslanička grupa koja je podnela ovaj amandman, ja ne znam iz kojih razloga, da li ne želi ili nije mogla, ali najkorektnije prema nama koji učestvujemo u radu, nije učestvovala u sednici Kolegijuma, je podnela amandman koji je tehnički neispravan.

Zašto ovo pričam? Dakle, mi smo utvrdili dinamiku. Da nismo u hodu promenili tu dinamiku, mi bi danas ovde sedeli u parlamentu zbog amandmana koji je formalno-pravno neispravan, tehnički neispravan, Vlada dala obrazloženje da je tako i mi bi došli samo zbog tog jednog amandmana, a ja želim da vas podsetim da jedan dan u parlamentu Republiku Srbiju košta dva miliona dinara. Znači, zbog jednog dana bi potrošili dva miliona dinara i to u trenutku kada gledamo svaki dinar, Vlada Republike Srbije, pre svega, i predsednik Srbije, državno rukovodstvo, svaki dinar da usmere ka onome što je u ovom trenutku najvažnije, a to je borba protiv korona virusa. Na svu sreću, vi ste u hodu, predsedniče, promenili dinamiku, tako da ćemo danas, nakon rasprave u pojedinostima, imati sednicu koja je planirana za nešto kasnije.

Mislim da predlagači nisu na pravi način sagledali intenciju i nisu na pravi način sagledali prioritete koji se žele postići izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Prioritet broj jedan je svakako borba protiv korona virusa i to je danas nacionalno državno pitanje. Rekli ste, ministre, u odgovoru i u diskusiji da se izdvaja za nove Kovid bolnice, za obnovu starih Kovid ambulanti, za nove bolnice u Beogradu i u Kruševcu, rekli ste da se izdvaja za sanitetski materijal i opremu, veće isplate za Fond za zdravstveno osiguranje. Rekli ste da kao jedan vid poštovanja prema zdravstvenim radnicima, koji danas jesu heroji Srbije, njih 120.000 dinara dobiće jednokratnu pomoć od 10.000 dinara i da će 1. januara 2021. godine upravo oni biti prioritet kada budemo razgovarali o povećanju plata i to svakako danas jeste prioritet u Srbiji.

Dakle, sačuvati zdravlje građana Srbije, kada kažem građana Srbije, naravno, mislim i na predstavnike nacionalnih manjina, jer i oni žive u Republici Srbiji. Gde se leče predstavnici nacionalnih manjina? U istim bolnicama gde i građani Srbije. Pogledajte koliko platimo, svako od nas, zdravstveno osiguranje, a koliko, recimo, košta lečenje u svetu, koliko se izdvaja za najbolje lekove, za lekare, za respiratore, hranu, sve drugo, mnogo košta državni budžet, ali je naš cilj da svi budu sigurni, da oprema bude najkvalitetnija, a da klinički centri budu još bolji. I to je prioritetan zadatak izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu. Nema tu mesta za bilo kakve podele. Ne umanjujem i ne minimiziram važnost i značaj tema o kojima kolege govore, ali u ovom trenutku nema mesta za takvu vrstu podela, niti je bilo ko diskriminisan.

Ako govorimo o zdravstvu, ja mislim da ovde ima doktora koji rade u kliničkim centrima. Tu je kolega Vlada Tasić. Ne znam ko još od kolega radi u kliničkom centru. Ja, recimo, imam jedno pitanje – da li je Klinički centar Beograd potpisao sporazum npr. sa bolnicom u Novom Pazaru i da li lekari i zdravstveni radnici iz Kliničkog centra Beograd odlaze u Novi Pazar? Da li oni tamo leče samo Srbe ili i ostale predstavnike nacionalnih manjina? Pa, naravno da leče sve građane. Da li to košta građane, da li to košta Srbiju? Naravno da to mora da bude plaćeno iz budžeta Republike Srbije.

Ovo ukazujem samo da bih istakao prioritet broj jedan i pitanje broj jedan kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i da kroz to pitanje apsolutno niko nije diskriminisan u Srbiji.

Prioritet broj dva, usmeren ka najosetljivijim kategorijama u ovom trenutku. Tu, pre svega, mislim – sačuvati nivo zaposlenosti u Srbiji, obezbediti egzistenciju i životni standard građana i privreda Srbije, privatni sektor kao budućnost, pa u tom privatnom sektoru i u toj privredi ima i predstavnika nacionalnih manjina. Nemojte mi reći da su samo Srbi predstavnici tih sektora i da vode privatne sektore, zapravo, da imaju privatna preduzeća u Srbiji.

Kapitalne investicije, pa naravno da se na realan način sagledalo koliko je to sredstava neophodno da se izdvoji za kapitalne investicije, jer bez kapitalnih i javnih investicija, bez infrastrukturnih projekata, nema ekonomskog razvoja. A ako imamo ekonomski razvoj, rast i razvoj, pa to neće uticati samo na Srbe, već na sve one koji žive u Republici Srbiji.

Ponoviću nešto o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu. Čitav svet je u ovom trenutku suočen sa najvećim zdravstvenim izazovom. Zaista ne primećujem ni u jednom državi u svetu da se bilo koja politička opcija, koja dolazi iz redova opozicije, takmiči sa svojom Vladom ili predsednikom države. Nema tome u ovom trenutku ni vremena, ni mesta, ni prostora i nije šansa za nekakve političke monologe, jer svi shvataju da imamo jedan zajednički cilj i da imamo samo jedan zajednički zadatak i zato je važno, ponovo kažem, ne umanjujući značaj i važnost teme o kojima su kolege govorile i verujem da, kada budu dostavili programe, o tome ćemo razgovarati kroz budžet za 2021. godinu, ali dajte da politizaciju teme o kojoj danas govorimo smestimo tamo gde joj je mesto, u karantin. Biće vremena i prostora da vodimo političke dijaloge i da svaka politička opcija, svaka poslanička grupa pokaže koliko vredi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Član 27. – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika i želim da ukažem, vi ste obrazložili zašto niste dali pravo na repliku, to u potpunosti podržavam. Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika, ali moram da vam ukažem na sledeće.

Povreda Poslovnika, nije sporno, svako od nas može zatražiti povredu Poslovnika, ali onog trenutka kada je povreda Poslovnika učinjena. To svakako ne može biti nakon izlaganja kolege Kamberija, jer ako to učinite nakon izlaganja kolege Kamberija onda ispada, gospodine predsedniče, da ste vi povredili Poslovnik zato što ste dali reč narodnom poslaniku Šaipu Kamberiju, što je proceduralna stvar.

Druga tema je to što je kolega iskoristio povredu Poslovnika, pa je kroz povredu Poslovnika replicirao. Naravno da nije imao osnova za repliku i naravno da sve ono što je izrečeno kroz povredu Poslovnika nije tačno.

Nisam rekao da bilo ko u ovoj Skupštini osporava pravo i ne dozvoljava bilo kome da podnese amandman. Naprotiv, rekao sam da je legitimno pravo svakog poslanika da podnese amandman. Nisam rekao - mi moramo da sedimo zbog jednog amandmana, ne, nego niste došli na dogovor, na Kolegijum, kada smo govorili o dinamici parlamenta, pa smo u hodu, zbog vašeg nedolaska, morali da promenimo tu dinamiku, i napravio paralelu šta bi to značilo da nismo uradili.

Nisam vas spomenuo i niste mi ni osnova za repliku. Govorio sam uopšteno o amandmanu i govorio sam o prioritetima Vlade Republike Srbije, a kolega je govorio o diskriminaciji, kolega je govorio o obračunu sa predstavnicima nacionalnih zajednica…

To nisu moje reči, ali shvatam da ima potrebu…

Rekao sam, član 27. Ali shvatam da ima potrebu da od sebe ponovo napravi žrtvu.
Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedničke.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče je potpisan jedan veoma važan Memorandum o razumevanju i saradnji u borbi protiv Kovid-19, između Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Na konferenciji „mini šengen“ su putem video linka učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer, odnosno predsednica Vlade Ana Brnabić, premijeri Albanije i Severne Makedonije, kao i ministri zdravlja naše tri države.

Pandemija korona virusa koja je pogodila čitav svet izazvala je najveće posledice po čovečanstvo, rekao bih, od Drugog svetskog rata sa korona virusom. Život na celoj planeti je gotovo stao, sve se promenilo, ekonomske i socijalne posledice korone ćemo tek sagledavati u periodu koji je pred nama.

Što se Srbije tiče, od samog početka pandemije Vlada Republike Srbije, Krizni štab, čitav zdravstveni sistem su do sada preduzeli sve potrebne mere za suzbijanje, ublažavanje posledica ove pandemije, o tome ćemo između ostalog, i danas i tokom narednih dana govoriti, kad je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, ali i kada je reč o narednoj sednici na kojoj ćemo imati temu zakon koji se tiče zaštite stanovništva.

Veoma je važno da se stvori jedna dodatna bliža i kontinuirana saradnja, rekao bih, između naših zemalja, jer zdravlje i bolesti ne poznaju nacionalne i državne razlike niti granice. Mi time stvaramo jedno poverenje i pomažemo jedni drugima. Najavljeno je i formiranje tokom jučerašnjeg potpisivanja Memoranduma, najavljeno je formiranje posebnog tima koji će se baviti ovim pitanjem i formiranje zajedničkog sekretarijata.

Danas bih iskoristio priliku i postavio pitanje predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić – da li se u kontekstu značaja ovog oblika međunarodne saradnje o suzbijanju kovid-19 i svih ostalih zaraznih bolesti, što je i predmet juče potpisanog Memoranduma, planira proširenje ovog vida saradnje sa drugim zemljama regiona, što bi bilo od velikog značaja i opšte koristi svih zemalja, upravo zbog činjenice da ova bolest, nažalost, ne poznaje granice. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Povreda Poslovnika, član 27 – predsednik Narodne skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika. Odmah da vam kažem na samom početku da ne želim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika.

Vi ste obrazložili malo čas i to bi narodni poslanici, bar oni koji imaju staža u parlamentu, trebali da znaju, da poznaju Poslovnik o radu, da reč po Poslovniku mogu dobiti onog trenutka kada je povreda Poslovnika učinjena, ukoliko smatraju da je povreda učinjena. Malopređašnji govornik, ne mislim na gospodina Markovića, koji je govorio pre gospodina Markovića, je iskoristio povredu Poslovnika da bi replicirao.

Znate, ja sam se uvek pitao ko je lider opozicije u Srbiji. Danas vidim da su to predstavnici Ugljaninove i Kamberijeve stranke. Dobro je da to znamo. Ali, malopređašnji govornik je iskoristio povredu Poslovnika, kako bi se opet bavio politikanstvom, kako bi opet prosipao nekakve političke floskule u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Znate šta, ako su oni zaspali u 90-im, to je apsolutno njihov problem.

Ali, mi smo danas ovde da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, da govorimo o sadašnjosti, da govorimo o onome što je ostvareno i da imamo jedno ključno pitanje i jedan ključni cilj koji želimo zajedno da postignemo, a to je – kako da zaštitimo zdravlje naših ljudi. Prema Bujanovcu, Preševu, isti odnos kao i prema svim ostalim delovima Srbije ima predsednik Republike i Vlada Republike Srbije.

Ne znam ko se više zalagao ako se ova vladajuća većina nije zalagala za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. A da li je istorijsko pomirenje i da li doprinos tom istorijskom pomirenju rade i čine oni koji odu, recimo, na neki medij u regionu i kažu da je Srbija ponovo faktor nestabilnosti na Balkanu? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ceo svet se suočava sa krizom kakva do sada nije viđena i čiji se kraj, nažalost, ne nazire. U takvim okolnostima sa sigurnošću mogu reći da Srbija vodi jednu žestoku borbu i da ostvaruje izvanredne rezultate u toj borbi. Naravno, mislim u ekonomskom planu i na ekonomskom polju.

Kao što smo govorili tokom rasprave o ekspozeu i izboru Vlade Republike Srbije, ovo je, nažalost, neko novo vreme u Srbiji, novo vreme u svetu i nije ovo ni prilika, ni šansa za politički populizam, političke monologe i političke pamflete i nema ovde više referendumskom pitanja da li smo za ili smo protiv. Prosto, nemamo vremena za to. Za Srbiju se ne sme gubiti dragoceno vreme. Danas je važna solidarnost i jedinstvo i Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena.

Pred čitavim društvom, pred svima nama, pred Vladom je jedan veliki izazov, da sa daleko više energije, sa daleko više entuzijazma svi zajedno, ponavljam, radimo na ekonomskom oporavku naše zemlje u ovom izuzetnom teškom trenutku i ako to uradimo, bićemo sigurno najbolji u Evropi, najprepoznatljiviji u Evropi po ekonomskim pokazateljima, ali sve to u ovom trenutku zavisi od nas samih.

I Međunarodni monetarni fond, kao što je rekao gospodin ministar, i Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj kažu, nisu to naše projekcije, to su njihove projekcije, da možemo biti prva zemlja po privrednom rastu u Evropi, ali opet to zavisi od nas. Ekonomska situacija u Srbiji nije laka, ali je daleko bolja u odnosu na neke druge države u regionu i države u Evropi.

Državno rukovodstvo, rekao bih, u periodu koji je iza nas, pa i danas, naravno, pokazuje svu sposobnost, stručnost i znanje da upravlja krizom, da upravlja kriznom situacijom. Dakle, sistem funkcioniše i onda kada je teško i ne samo da funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate na ekonomskom planu.

Šta je prioritet? Sačuvati, pre svega, privredu, ali sačuvati i teško stečena fiskalna dostignuća do kojih smo došli upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine. To jesu tada bili nepopularni politički potezi, ali hrabri i odlučni potezi koji su doveli do toga da danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Dakle, cilj je sačuvati ta teško stečena fiskalna dostignuća, na pravi način koristiti benefite od svega toga u budućnosti, ali prihvatiti i sve one podsticaje i inicijative koje vode ka rastu i razvoju.

Mere Vlade Republike Srbije o kojima ste govorili, ministre, tokom uvodnog izlaganja, rekli ste preciznu cifru koja je izdvojena, su u potpunosti opravdane i mislimo da su blagovremene, da su adekvatne, ali ne bi došli ni do tih mera da nemamo fiskalnu stabilnost i da nismo ekonomski snažni kao država.

Mere Vlade su usmerene ka onim najosetljivijim kategorijama i zato ih u potpunosti podržavam. Šta su ciljevi koji su se želeli postići i postignuti su? To je, pre svega, zadržati nivo zaposlenosti, životni standard i egzistencija građana, ali, naravno, kao što sam rekao, i sačuvati privredu. Pre svega, akcenat je i na privatnom sektoru i to takođe u potpunosti podržavamo, jer privatni sektor je budućnost. Privatni sektor je krvotok. Privatni sektor je važan i za privredu, ali važan je i za državu. Važan je za privredu, jer otvara nova radna mesta. Važan je za državu, jer država upravo živi od poreza i dažbina koja ubira iz privatnog sektora.

Kada je reč o rebalansu budžeta ili izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, ovaj predlog oslikava sadašnje stanje i kreira, najavljuje budućnost, pravi, rekao bih, pravac i put u budućnosti, koji je trasiran upravo sa ekspozeom koji je čvrsto utemeljen na šest ključnih tačaka, šest ključnih principa koje je definisao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Rebalans je realan. On nije spisak lepih želja i ne treba ga sagledavati kao političku proklamaciju. Dakle, Vlada je, po našem mišljenju, na pravi način realno sagledala ono što jesu problemi danas i dala odgovore na ključna pitanja koja se postavljaju.

Mislimo da je ovo najpravednija i najrealnija preraspodela finansijskog prostora u ovom trenutku.

Znate, budžet treba sagledavati kao život. Ako imate nerealan budžet, imate i nerealan život. Na takav neodgovoran i neozbiljan način ova vladajuća koalicija se nije ponašala od 2012. godine.

Dakle, vodi se računa o interesima građana, vodi se računa o javnim interesima, ali, kao što sam rekao, pokušavaju se sačuvati ona teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije.

Ono što je jako važno, ne vidimo strah od povlačenja nekih odlučnih poteza, već hrabrost da se Vlada suoči sa problemima, da ide u susret problemima i da ponudi odgovore na aktuelne probleme.

Ponoviću ono o čemu smo govorili tokom ekspozea. Dakle, mi smatramo i ubeđeni smo da je ovo reformska Vlada, Vlada koja će odgovoriti na izazove i teškoće sa kojima se Srbija suočava danas i sa kojima će se suočavati u periodu koji je pred nama.

Pitanje broj jedan kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu je borba protiv korona virusa. Odobrena su sredstva, kao što ste rekli, za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane korona virusom, opredeljena sredstva za obnovu kovid ambulanti, kovid bolnica, za izgradnju bolnica u Kruševcu i u Beogradu, za nabavku lekova i sanitetske opreme, povećane su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku neophodne opreme i lekova i sve u jednom cilju – da se zaštiti i sačuva zdravlje naših građana.

Rekao bih da je naš zdravstveni sistem, a o tome je već bilo reči, kada sagledamo ovaj period koji je iza nas, period korone i danas, naravno, položio je ispit, rekao bih, sa najvišom mogućom ocenom, da je pokazao svu sigurnost, stabilnost, fleksibilnost, odgovornost, ozbiljnost, ažurnost, prilagodljivost trenutnoj situaciji. Srbija ima mnogo eksperata i stručnjaka kada govorimo o zdravstvenoj oblasti i oni jesu heroji Srbije danas i pozdravljam odluku Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije da kao jedan vid i znak poštovanja prema zdravstvenim radnicima u Srbiji za 120.000 zdravstvenih radnika bude upućena jednokratna pomoć od 10.000 dinara, a da u januaru 2021. godine, kada budemo govorili o budžetu za 2021. godinu, dakle, prioritet prilikom povećanja plata upravo imaju zdravstveni radnici.

Rekli ste, ministre, u uvodnom izlaganju da imamo budžetski deficit. To je tačno, ali imamo budžetski deficit ne zato što je vođena loša ekonomska politika, imamo budžetski deficit zbog korone, ali imamo i izvanredne rezultate i to je pokazatelj da Srbija može i brže i bolje i više.

Srbija je danas po stopi rasta u Evropi prva, nešto što nije bila nikada ranije. Dakle, imamo, kao što ste rekli, kontrolisan deficit, imamo projekciju javnog duga u odnosu na BDP ispod 60% i u potpunosti se držimo onih projektovanih parametara koji nam garantuju da ćemo imati uravnotežen i razvojni budžet u 2021. godini.

Ulaganje u kapitalne investicije. Znate, kada govorim o ovome, ja se uvek konsultujem sa mojim uvaženim kolegom Mrkonjićem. Od njega smo nekako svi naučili da bez kapitalnih investicija i infrastrukturnih projekata nema ekonomskog razvoja, ali na taj način Srbija ne ulazi samo u ekonomski oporavak, već pomaže i privatnom sektoru, jer privatni sektor će imati posla.

Sa druge strane, zaduživanje. Zaduživanje, Srbija suštinski ne ostavlja obaveze generacijama koje dolaze. Mi ulažemo u putnu infrastrukturu, a od toga će svakako imati koristi svi u periodu koji je pred nama.

Dakle, grade se auto-putevi, rekonstruišu se pruge. Takođe, u okviru plana „SRBIJA do 2025. godine“, koliko je meni poznato, planirana je izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže, ali o tome ćemo govoriti kada budemo razgovarali o budžetu za 2021. godinu.

Dakle, dobro je da je produženo sprovođenje programa mera ekonomske pomoći. Tu pre svega mislim na podsticaj u poljoprivredi, ali mislim i na hotelsku industriju, jer ovo je jedan podatak, vi me ispravite ako grešim, mislim da je krajem, ovo podatak koji se odnosi na kraj prethodnog meseca, 312 hotelskih objekata je podiglo pomoć u iznosu 1.229.484.059 hiljada dinara. Na taj način pomoglo se hotelijerima da zadrže zaposlene, da prevaziđu ovaj težak period kada rade sa daleko umanjenim, daleko smanjenim kapacitetima.

Sa druge strane, kada govorimo o direktnim podsticajima u poljoprivredi, dakle mi smo govorili da nažalost ovaj period koji je iza nas je pokazao da onda kada je teško možete da se oslonite na ono što jesu sopstveni resursi i odnosi sa tradicionalno prijateljskim orjentisanim državama. Da u ovom trenutku spoljnu politiku ostavimo po strani, ali dobro je da se akcenat stavlja na poljoprivredu, jer to su sopstveni resursi. Poljoprivreda je realna razvojna šansa Srbije, selo je prehranilo Srbiju onda kada je bilo najteže i svaki dodatni podsticaj jeste mogućnost da se ljudi vrate da žive na selu i da se bave proizvodnjom hrane.

Dakle, mislim da ove izmene i dopune Zakona o budžetu pokazuju da je Srbija sposobna da sačuva stabilnost, ali kao što vidimo i danas ima onih koji nam drže predavanja, i danas ima onih koji su spremni da nam upute kritike i to nije sporno, znate? Ali, treba samo jedno istaći, ne želim njima previše da se bavim, ali treba samo jedno istaći, oni su Srbiju doveli do finansijskog kraha i finansijskog bankrota jedinu stabilnost koju su sačuvali je stabilnost u svojim privatnim firmama.

Nije sporno da mi saslušamo sugestije i predloge, mi smo to slušali i ovde od predstavnika, istih tih, nazovite, političkih opcija kada su bili parlamentarni. Danas su vanparlamentarni jer nisu imali snage da izađu na parlamentarne izbore i pokažu koliko vrede, ali opet smo spremni da sagledamo sugestije i predloge.

Znate, kada govorimo o budžetu uvek se postavlja, o budžetu i rebalansu budžeta, uvek se postavlja jedno suštinsko pitanje – postoji li alternativa? Šta je predlog? Postoji li neki drugi put i pravac kojim Srbija treba i može da ide, a da taj put i pravac bude garant za realizaciju ciljeva koje je definisala Vlada Republike Srbije, koji svakako jesu interes Srbije, interes građana Srbije, koji se tiču budućnosti Srbije i koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije. Ako ne postoji, a nikada ga nismo čuli ni u ovom parlamentu, ni van parlamenta, onda to imamo samo kritiku zarad kritike. Samo pokušaj da se na taj način dođe do jeftinih političkih poena.

Ne dolazi se do političkih poena takvim kritikama, već kroz konkretne rezultate i konkretne pokazatelje, ali te kritike smo slušali 2014. godine kada smo postavljali zajedno temelj ovde u parlamentu reformskog kursa Vlade Republike Srbije. Tada su spočitavali da otimamo plate i penzije, pa i nama socijalistima kako možemo da glasamo za to. Pa mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti, ne možemo glasati protiv nečega što nije interes Srbije i nije interes građana Srbije.

Slušali smo te kritike i kada smo govorili o, mislim da, ispravite me gospodine ministre, pretprošle godine nije bilo rebalansa, prošle godine smo imali rebalans budžeta, ali tada smo slušali kritike jer smo imali suficit u budžetu.

Dakle, nismo mi govorili o rebalansu jer imamo rashod, već smo imali suficit i tada smo rekli stavljamo tačku na proces fiskalne konsolidacije, otvaramo jednu novu fazu, jednu novu etapu, vršimo preraspodelu finansijskog prostora, fiskalnog prostora. Jedan deo usmeravamo ka životnom standardu građana, ka povećanju plata i penzija, a drugi deo usmeravamo ka rastu i razvoju. I, tada smo trpeli kritike, ali, dobro. Na takav način se ne dolazi do političkih poena.

Do političkih poena, zapravo do poverenja građana, neću da govorim političkim rečnikom i političkim vokabularom, ali do poverenja građana se dolazi kroz ekonomske pokazatelje rezultate, a rezultati su sledeći. Prosečna plata neto u dinarima avgusta 2020. godine je 58.513,00 dinara. Godine 2019. je bila 54.919 dinara, da se ne vraćam nekoliko godina unazad. Prosečna penzija u dinarima 2019. godine je 26.343 dinara, a januar i jul 2020. godine 27.769 dinara.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji, vi ste to pomenuli, gospodine ministre, 2020. godine u drugom kvartalu 7,3% i to je metodologija koja je ustanovljena od 1995. godine. Tada je stopa nezaposlenosti, mislim, bila od 12 do 15%, a onda dolazi do jednog sunovrata na tržištu rada, do jedne katastrofe od 2003. do 2012. godine. Danas imamo 7,3%, a 2013. godine smo imali, recimo, nezaposlenost 25,9%.

O BDP ste govorili. Kada je reč o minimalnoj ceni rada, 2020. godine je 172,5 dinara. Godine 2019. je bila 155,3 dinara, a od 1. januara 2021. minimalna cena rada se povećava za 6,6%, tj. za oko dve hiljade dinara, tako da će nova cena rada biti 183,93 dinara.

Javni dug, rekli smo, strane direktne investicije i pored toga što je težak period i pored toga što smo suočeni sa korona virusom, strane direktne investicije za period od januara do avgusta 2020. godine iznosile su jedna milijarda 663 miliona evra. Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke za 2020. godinu i zauzima 44 poziciju među 190 rangiranih zemalja.

Dakle, ovo su činjenice, ovo su pokazatelji. Do ovih pokazatelja, do ovih rezultata se došlo kroz ogroman trud, rad, energiju i posvećenost i nikakve kritike i nikakvi fabrikovani podaci ili nekakve afere ne mogu umanjiti ove rezultate.

Naravno da ćemo u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona o budžetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.

Kako bih vam rekao, povređen je svaki član Poslovnika na neki način, ali evo ja ću se pozvati na član 109. i molim vas da u buduće primenjujete član 109. kada čujemo reči totalitarna vlast, kada čujemo reči ratni huškač devedesetih, bez obzira o kome se radi, o kojem ministru, iz koje političke partije dolazio.

Znate, nemamo mi problem, kako kaže gospodin Kamberi predrasude zbog njegovog identiteta i zbog toga što štiti prava Albanaca. I mi smo tu da zaštitimo prava i štitimo prava svake nacionalne manjine. Ali, imamo problem kada neko u republičkom parlamentu kaže - totalitarni režim. Šta to znači?

Demokratija se ostvaruje na izborima. Imali smo demokratski i fer održane izbore 21. Građani su jasno rekli šta misle o političkim partijama, o koalicijama. Politička demokratija podrazumeva višestranački sistem. Bilo je više političkih stranaka i koalicija koje su učestvovale na izborima. To što ste osvojili 24 ili 25 hiljada glasova, to nije naš problem, ali to je vaš problem. Razmišljajte u buduće o tome.

Govorite o pomirenju, do pomirenja se dolazi kroz dijalog i Srbija sve vreme želi dijalog. Parlament želi dijalog, Vlada želi dijalog, predsednik države je prvi koji je započeo dijalog onog trenutka kada su završeni parlamentarni izbori i pozvao sve predstavnike koji imaju svoje predstavnike u republičkom parlamentu, na razgovore. Vi ste odbili te razgovore, pa da li vi mislite da je to način koji vodi ka pomirenju?

Molim vas gospodine predsedavajući, legitimno je pravo poslanika da iznosi svoje političke stavove, ali nije legitimno pravo poslanika da vređa dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije i molim vas da ubuduće primenjujete član 109. Zahvaljujem.

Slažem se da je isteklo vreme, gospodine predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika član 27, možemo i član 106. Član 27. reći ću vam iz kog razloga. Član 106, takođe ću pokušati da obrazložim u nekoliko rečenica.

Mislim da ne treba da nastavimo da idemo u ovom pravcu, i tu se u potpunosti slažem sa mandatarkom, gospođom Brnabić, jer je jasan cilj koji se želi postići ovakvom diskusijom i ovakvim načinom rasprave.

Nismo čuli ni reči o ekspozeu, nismo čuli ni reči o ciljevima koji se žele realizovati u narednom vremenskom periodu, nismo čuli ni reči o potencijalnim kandidatima za ministre u Vladi Republike Srbije, osim jedne želje, da ova Vlada traje što kraće. E, pa, nećete vi, gospodine Kamberi, određivati koliko će trajati Vlada Republike Srbije, na vašu veliku žalost. Jasan je nama cilj koji vi želite da postignete, a to je da, eto, kroz ovakav vid rasprave budete prisutni u javnosti, da pokušate da dođete do jeftinih političkih poena, i to upravo kroz ovakav vokabular kakav ste pokušali da sprovedete tokom malopređašnje diskusije.

Iz tog razloga, molim vas, gospodine predsedavajući, da se mi ipak pridržavamo člana 106, a to je da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, jer na ovakav način bi akcenat stavili na ono što nikako ne sme i ne treba da bude cilj današnje sednice. Cilj današnje sednice je daleko važniji i za parlament i za Srbiju i za svakog građanina Srbije, jer mi danas govorimo o budućnosti Srbije.

Zahvaljujem. Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospođo Brnabić, dame i gospodo budući, ja se nadam od večeras, ministri u Vladi Republike Srbije, zapravo, ubeđen sam, od večeras ministri u Vladi Republike Srbije. Ono što najpre želim da kažem jeste da su velike stvari urađene u prethodnom vremenskom periodu i da su ostvareni ozbiljni rezultati, da su ti rezultati vidljivi, prepoznatljivi i da su ih građani prepoznali na pravi način. To govorim kao predstavnik poslaničke grupe i političke opcije koja je bila deo i koja je deo vladajuće koalicije i danas i u prethodnom vremenskom periodu, dakle, delila vrednosti i odgovornosti u radu Vlade Republike Srbije, jer želim da istaknem da smo mi ponosni na te rezultate.

Kada govorimo o rezultatima, naravno da mislim na međunarodni ugled Srbije, koji je danas znatno ojačan i osnažen, naravno da mislim na sve ono što je urađeno kada je reč o nacionalnim, državnim, ekonomskim pitanjima.

Dakle, ponosni smo na te rezultate i smatramo da je na taj način trasiran jedan dobar put za nastavak rada buduće Vlade Republike Srbije.

Takođe, mi smo pre nekoliko dana ovde u republičkom parlamentu usvojili Zakon o ministarstvima, zapravo, izmene i dopune Zakona o ministarstvima i mislim da smo usvajanjem tog zakona stvorili jedan temelj koji će omogućiti da sistem, zapravo, Vlada, u periodu koji je pred nama, može da funkcioniše i da ostvaruje još bolje rezultate.

Mislim da smo napravili i u tom pogledu jedan iskorak napred i da stvaramo nešto, zapravo, ono za šta se mi zalažemo, a to je da napravimo jedan optimalan model, da imamo jedan sistemski pristup, a ne da kada dođe nova Vlada, uvek menjamo Zakon o ministarstvima. Ja mislim da je to zakon koji je najviše menjan u istoriji svih zakona u Srbiji, dakle, da to ne zavisi od aktuelnog političkog trenutka, da ne zavisi od koalicija, od nekakvih kompromisa i rešenja koja se postižu među koalicionim partnerima, već da se predstavimo kao odgovorna i ozbiljna država koja svoju politiku ne menja i ne kreira od danas do sutra.

Pred Srbijom su danas i u periodu koji je pred nama velika iskušenja i veliki izazovi, i ne samo pred Srbijom, čitav svet se nalazi pred velikim iskušenjima i velikim izazovima, upravo, pre svega, zbog Korone i borbe protiv virusa. Promenjen je privredni ambijent. Promenjen je način života. I ovo sada nije šansa, ova rasprava nije šansa za monologe. Ova rasprava nije šansa za politički populizam, političku demagogiju, kako bi dolazili do političkih poena, već je prilika da zajednički damo doprinos na ključna pitanja koja ste vi definisali kroz ekspoze, koji smo maločas imali prilike da saslušamo.

Ovo je, dame i gospodo, jedno, rekao bih, novo vreme u Srbiji. To nije više referendumsko pitanje, da se izjašnjavamo za i protiv. Ovde nemamo vremena za to. Potrebna je promena kulture rada, ali je potrebna promena i kulture življenja, u smislu da svi damo jedan doprinos u realizaciji zajedničkog cilja, a zajednički cilj je definisan u ekspozeu koji ste izložili.

Na svakom planu, bez obzira koliko je teška tema, nemamo pravo, svi zajedno, i nas 250 i vi kao predsednica Vlade i budući ministri, da zabijamo glavu u pesak. Najgore što jednom društvu može da se desi je da izgubi mogućnost da prepozna prioritete ili da izgubi osećaj za sistem pravih vrednosti. To se, na našu veliku sreću, nije desilo našem društvu. Građani Srbije su na pravi način 21. na parlamentarnim izborima, pokrajinskim i lokalnim izborima, prepoznali prave vrednosti i vrlo jasno su, na takav način, na demokratskim i fer izborima, rekli kakvu Srbiju zapravo žele i šta hoće i šta je to što svi zajedno treba da uradimo.

Zato je danas potpuno besmisleno kada neko, bilo ko iz redova opozicije, postavlja pitanje odakle proističe vaš politički autoritet, odakle proizilazi, iz čega se gradi. Pa, gradi se na političkoj odluci onih koji su apsolutni pobednici izbora i koji su doneli odluku da vi nastavite da obavljate jedan odgovoran i ozbiljan posao. A, ko to čini? To čine upravo oni koji nisu imali hrabrosti da izađu na izbore, koji su našli jedno jedino moguće rešenje, a to je očajnički i gubitnički potez bojkota, to čine oni koji imaju taman toliko hrabrosti da ne odgovore na novinarska pitanja ili da se fizički i verbalno sukobljavaju sa novinarima, da pokušaju uređivačku politiku RTS-a da uređuju motornom testerom. To čine upravo oni koji su rušili Beograd. To čine oni koji su želeli nasilnim putem da uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije, iako za to nije postojao nikakav razlog, mogli su ući, jer su bili poslanici.

Zašto sve ovo pričam ? Ne želim da se bavim njima, ali oni danas šalju poruku, dok mi sedimo ovde i vodimo raspravu, kroz medije. Uvek, znate, ta kuknjava. Oni kažu – nema nas u medijima, sloboda medija. Samo ih to interesuje, REM, RST, Javni servis. Kakav dijalog, ne interesuje njih dijalog, ne interesuju njih izborni uslovi. Znaju oni da izborni uslovi nisu menjani od 2008. godine. Jedino što je promenjeno je finansiranje političkih stranaka, ali to je bila neminovnost, jer su mere štednje bile prioritet. Štedi se uvek tamo gde ima, a ne tamo gde nema.

Danas pozivaju, kaže, ili ćemo razgovarati o izbornim uslovima, smogli su hrabrosti da o izborima razgovaraju kada su izbori završeni, pa kažu – ili ćemo o razgovarati o izbornim uslovima, imaćemo fer i demokratske izbore, ili ćemo imati građansku neposlušnost i proteste. Kako će ti protesti izgledati? Videćemo, ali nemam ništa protiv. Ne želim previše, zaista, da se bavim njima.

Ova Vlada ima ogromno poverenje i podršku građana. Ova Vlada, potpuno sam ubeđen, i to ćemo videti večeras, ima i ozbiljan politički legitimitet. To ćemo videti večeras prilikom izjašnjavanja narodnih poslanika. Velika su očekivanja građana upravo iz tog razloga od ove Vlade Republike Srbije. Građani očekuju jedan odgovoran i ozbiljan odnos. Ne može i ne sme da postoji ni jedan viši interes, ni jedan viši cilj od onoga što je interes građana Srbije.

Dakle, kada je reč o ekspozeu, jasno definisan program, jasno definisan plan, ciljevi. Srž ekspozea zapravo jesu šest ključnih tačaka o kojima je govorio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Mi to u potpunosti podržavamo i želimo da damo pun doprinos realizaciji tih ciljeva, jer smatramo da su to ciljevi koji se tiču budućnosti Srbije.

Upravo smo mnogo puta do sada rekli – nemojte razgovore o formiranju koalicije, eventualne koalicije ili parlamentarne većine, kako god, pojednostavljeno gledati. Ne razgovara se tu o tome ko će koji resor zauzeti i ko će koju funkciju obavljati. Ovo su razgovori koji se tiču budućnosti Srbije i razgovori koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Najpre, želim da kažem da koncept i program Vlade mi kao poslanički klub sagledavamo kao jedan sveobuhvatan odgovor na sve ono što jesu ključni prioriteti danas i cilj Vlade jeste fokusiran ne na ispunjavanje nekakvih političkih ambicija, već na učvršćivanje države Srbije, i to treba da bude u fokusu, tu se u potpunosti slažemo.

Ovo je Vlada koja ne postoji zbog političkih partija koje su deo vladajuće koalicije ili zbog političkog marketinga političkih partija, rejtinga ili marketinga političkih stranka koje će imati predstavnike u Vladi Republike Srbije. Ovo je Vlada koja postoji zbog građana Srbije. Ovo nije kabinet koji je nastao kao posledica nekakvih trulih političkih kompromisa, jer potpuno je jasno – nakon parlamentarnih izbora imali smo situaciju, Aleksandar Vučić i SNS su bili apsolutni pobednici izbora, mogli su napraviti vladajuću većinu bez koalicionih partnera. Dakle, nije ovde bila stvar matematike, nije ovde bila stvar brojki, niti da je potreban neki broj poslanika da se formira Vlada, već se pristupilo državnički, odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i uvek.

Ne vidim strah od povlačenja odlučnih poteza, i to je jako dobro, već u vašem ekspozeu vidim jednu hrabrost da se suočite sa problemima ne obraćajući pri tome pažnju da li ćete izgubiti politički rejting ili ne i to je jako dobro.

Ovo je reformska Vlada za teško vreme. Tu se u potpunosti slažem i u potpunosti sam ubeđen da je ovo Vlada koja će uspeti da odgovori na izazove vremena. Dobro je što ste podigli lestvicu. Uvek je dobro podizati lestvicu, na nove zadatke davati nove zadatke, jer to je dobro za budućnost Srbije i dobro je za budućnost svakog građanina Srbije.

Dozvolite mi da se ukratko osvrnem na šest ključnih tačaka o kojima je govorio i predsednik Republike. Najpre, naravno da je pitanje broj jedan borba protiv korona virusa i u potpunosti se slažem sa vama. Potrebna nam je izgradnja novih kapaciteta, novih bolnica, novih kliničkih centara, renoviranje starih. Danas, kada smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom, čitam svet vodi borbu protiv pandemije, čitav svet vodi borbu protiv virusa, kako bi zaštitili živote svojih građana, mislim da smo mi jedina država, nisam primetio da u jednoj državi postoji jedna politička stranka koja dolazi iz redova opozicija, koja se u ovom trenutku takmiči sa Vladom Republike Srbije, jer svi shvataju da imaju zajednički cilj i zajednički zadatak, a to je da se sačuva život i zdravlje svakog građanina.

Biće prostora, biće prilike da vodimo politički dijalog i političku diskusiju, ali dajte da u ovom trenutku politizaciju kovida i naročito brutalne napade na ljude koji su heroji danas, a mislim na zdravstvene radnike, na lekare, dajte da to stavimo u karantin u ovom trenutku, a za sve ostalo će biti prostora i vremena.

Situacija danas jeste teška, ali nije teška zbog Aleksandra Vučića, nije teška zbog Vlade Republike Srbije, nije teška zbog Srbije, pa čitav svet se suočava sa ovim problemom i ovo je borba za budućnost, kažem, Srbije, za zdravlje, život svakog građanina Srbije. Niko ko je svestan trenutka u kojem se Srbija danas nalazi, u kojem se čitav svet nalazi kada je reč o koroni, ne može ništa negativno reći i ne može da ospori krajnje odgovoran i ozbiljan pristup čitavog kriznog štaba na čelu sa predsednikom, vama i, naravno, celokupnom strukom. Brzo i odlučno se reagovalo. Mnogo brže nego u nekim državama Evrope, čak su nam zamerali da su neke mere bile rigidnije, pa su onda preuzeli te iste mere u svojim državama, mislim na neke države EU, a šta može biti toliko strogo ako sačuvate jedan ljudski život, ako na jednoj strani imate cenu ljudskog života, a na drugoj strani, kažete, imate nekakve rigidne mere? Šta je od toga vrednije?

Znate šta? Nisu građani birali i ne biraju građani one koji nisu sposobni da donose teške odluke u teškim trenucima. Već upravo oni koji imaju sposobnost i spremnost da onda kada je teško donesu teške, pa nekada i nepopularne odluke, jer je to u najboljem interesu građana. Šta su mislili? Da će predsednik raditi od kuće ili biti u izolaciji, vi ćete zatvoriti kabinet, pa ćete raditi onlajn i onda će biti sve u redu i onda ne bi bilo kritika? Da li je tako? Dakle, i predsednik, i celokupna Vlada, i celokupna zdravstvena struka je upravo radila ono što jeste vaša odgovornost, a to je da ste bili uz građane Srbije.

Druga tačka, borba za očuvanje državnih i nacionalnih interesa je veoma teška i ma koliko ovaj put bio težak i ma koliko emotivno nam i ne prijao, ali to je jedini put kojim mi moramo da nastavimo, kojim moramo da idemo, ali tu moramo da budemo, pre svega, otvoreni i realni sami prema sebi, da li smo svesni sopstvene pozicije u kojoj se nalazimo.

Nije Kosovo naše onako kako bi mi želeli da bude, ali nije Kosovo ni izgubljeno onako kako bi to drugi želeli. Koliko ćemo na kraju dobiti iz čitavog procesa, opet zavisi od nas samih koliko smo spremni da realno sagledamo situaciju, ali 20 godina se ćutalo, zapravo više od 20 godina. Ovo je vekovna borba, ali se dugo ćutalo o mnogim stvarima, vodila se politika i EU i Srbija, pa lica sa poternica su bili ljudi sa kojima je Srbija morala da razgovara, pa preko stotina država prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a nas apsolutno niko ništa ne pita, pa su rezolucije menjane u avionu, pa se 2011. godine potpišu granični prelazi, pa obzirom da su izbori bili 2012. godine, onda je to nepopularno, onda se sačeka da se završe izbori, pa se onda pitanje izmesti iz Njujorka u Brisel, pa se postavi pogrešno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, ali da skratim. Suštinski je najvažnije da je pitanje Kosova i Metohije vraćeno na dnevni red.

Ako bi napravili jednu digresiju, 2008. godine kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, vi ste sa američkom administracijom, ispravite me gospodine Dačiću, ako grešim, mogli da razgovarate samo o tehničkim pitanjima i mogli ste da razgovarate na nivou stafera.

Danas, 2020. godine, predsednik Republike razgovara sa predsednikom SAD i vrlo jasno kaže – ako smatrate da ćete nešto postići pritiskom i da ćemo prihvatiti nezavisnost KiM, gubite vreme i ostavlja tačku 10. po strani.

Dakle, danas je svima jasno nema rešenja i kompromisa bez Srbije. Konačno, Srbija je u prilici nešto da traži, a ne da gleda kako joj samo otimaju deo po deo teritorije. Danas je zahvaljujući aktivnosti sada već nekadašnjeg ministra spoljnih poslova i predsednika Republike Srbije i čitave Vlade 18 država povuklo odluku o prihvatanju nezavisnosti tzv. Kosova.

Nije ovde reč o brojkama, ovde je suština o tome, ponavljam, nema kompromisa i nema rešenja bez Srbije. Kako će biti na kraju opet zavisi od nas samih jesmo li spremni realno da sagledamo situaciju, jer istina mora da bude osnov za iznalaženje kompromisnog i pravičnog rešenja.

Što se tiče odlučne, naravno da podržavamo odlučnu kontinuiranu i neselektivnu borbu protiv kriminala i korupcije i tu nema izuzetka. Zakon mora biti isti za sve.

Jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva, moram da ubrzam da me ne bi opomenuo ponovo predsednik jer me već dva puta opominjao od početka mandata, svakako jeste punopravno članstvo Srbije u EU, ali to da li ćemo biti članovi EU ili ne, to sada više i ne zavisi od nas. Srbija je učinila sve što je mogla na putu evropskih integracija, postigla izvanredne rezultate, ali ono što smo uradili pa nije to Srbija radila zbog EU, već da bi neke standarde, koji su važni i koji su značajni, implementirala ovde kod nas.

Dakle, jeste jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva punopravno članstvo u EU, ali Srbija želi da nastavi da gradi i da jača prijateljske odnose i sa Kinom i sa SAD i sa Rusijom i sa brojnim drugim državama, jer period Korone je pokazao da kad je teško, vi možete da se oslonite na dva resursa, najpre sopstveni resursi i tradicionalno prijateljstvo sa tradicionalno orijentisanim prijateljskim državama.

Srbija je slobodna, nezavisna, demokratska. Srbija vodi svoju spoljnu politiku samostalno u najboljem interesu svojih građana. Želi saradnju sa NATO na onome što jesu zajednički ciljevi, a to je zarad očuvanja regionalne stabilnosti, ali želi saradnju i sa ODKB, ali želi sebično da sačuva svoju vojnu neutralnost. Smatram da je to jako važno u periodu pritisaka koji su pred nama.

Već sam rekao da dijalog nema alternativu i u tom kontekstu želim da pohvalim formiranje novog ministarstva. Nije to tipičan marketinški trik, kako to neki kažu. Važan je permanentan dijalog, neophodan je na svim nivoima sa svim društvenim grupama, naročito što su snage koje su i protiv vakcinacije i koje vode jednu antimigransku politiku, koji smatraj da je zemlja, kako to i sam predsednik kaže, ravna ploča, ojačale su za mnogo procenata.

Srbija mora da nastavi ekonomski da jača. Danas je potpuno jasno koliko je bila dobra odluka kada smo se opredelili za reformski kurs Vlade Republike Srbije iako je to tada bio nepopularan politički potez, iako smo tada doživeli ogromne kritike, ali, da nije bilo reformskog kursa Vlade Republike Srbije mi danas ne bi imali zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, koji je zasnovan na ekonomiji, koji je zasnovan na životu, a ne na politikanstvu i na spisku lepih želja.