Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da napravim jedno uvodno izlaganje. Tokom rasprave o rebalansu budžeta, Poslanička grupa SPS je vrlo jasno rekla da smatramo da je rebalans budžeta za 2020. godinu realno sagledavanje stanja, zapravo realno sagledavanje problema, da predstavlja sadašnjost i da trasira jedan put koji vodi ka budućnosti, a budućnost je upravo ono o čemu ste i vi ministre govorili – realizacija ciljeva koji su definisani planom „Srbija 2025“.

Kada smo razgovarali sa predstavnicima Fiskalnog saveta i pokušavali da ih ubedimo da nemamo istorijski deficit, kako oni kažu, zapravo da imamo deficit, ali da taj deficit nije skup, da nemamo deficit zato što je Vlada Republike Srbije vodila lošu fiskalnu politiku, već zbog korone, ali, bez obzira na to, imamo dobre ekonomske pokazatelje i podatke koji su potvrda i garant da Srbija i Vlada Republike Srbije mogu i bolje i više, da je kontrolisan deficit, da je javni dug u odnosu na BDP ispod 60% i da se krećemo u parametrima koji će, zapravo, biti garant onoga o čemu danas govorimo, a to je da imamo uravnoteženi razvojni budžet za 2021. godinu.

Ekonomska politika koja nije socijalno odgovorna, po nama, nije dobra politika i mi zato u potpunosti podržavamo Predlog budžeta, podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, jer ekonomska politika Vlade Republike Srbije u svom centru ima, pre svega, čoveka, građanina Srbije.

Da li znate šta su danas suštinska pitanja kada govorimo o ekonomiji i kada govorimo o periodu sa kojim se suočava Srbija, sa kojim se suočava čitav svet, a to je period velike neizvesnosti, nepredvidiva godina? Suštinska pitanja su da li je bilo otpuštanja, da li su zatvarane fabrike i da li su, ono o čemu ste govorili, ministre, maločas, strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju? Dakle, u Srbiji nisu zatvarane fabrike, u Srbiji nisu otpuštani radnici, a što se tiče stranih direktnih investitora, vi ste u potpunosti u pravu, ja ću samo dopuniti. Dakle, nijedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju. Pomereni su neki planovi i programi za nekoliko meseci, što je potpuno opravdano, ali za prvih devet meseci ove godine strane direktne investicije su bile oko 1,9 milijardi evra.

Dakle, od celokupnog iznosa stranih direktnih investicija, koje pristignu na Balkan, oko 60% je usmereno ka Srbiji i nije čudno što „Fajnenšl tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u vrh kada je reč o privlačenju stranih investitora. Dakle, pokazali smo, u pravu ste, sigurnost, pokazali smo stabilnost. Vlada Republike Srbije imala je odgovoran odnos prema privredi, i to će svakako Srbiju u narednom vremenskom periodu učiniti još atraktivnijom investicionom destinacijom.

Dakle, izbegli smo onaj najcrnji scenario koji se javio u brojnim državama u Evropi i u svetu. Srbija je 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% BDP, od početka pandemije, od marta do danas, izdvojila za mere koje su usmerene ka životnom standardu građana, koje su usmerene ka privredi, naravno, mislim i na ovaj novi paket mera.

Dakle, postavlja se pitanje – da li je i jedna država u svetu i u Evropi prihvatila ovoliki teret krize na sebe i da li je izdvojila ovolika sredstva?

Odakle sredstva? Upravo iz rezultata reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine. Dakle, zahvaljujući tom reformskom kursu Vlade Republike Srbije, nekoliko godina unazad imali smo suficit, kada su nam se smejali, kada smo vodili raspravu ovde o rebalansu budžeta, ne zato što imamo rashode, već zato što imamo suficit. Dakle, imali smo nekoliko godina unazad suficit, imamo javni dug pod kontrolom i imamo rekordnu stopu nezaposlenosti u trećem kvartalu ove godine 9%, a podsetiću vas 2013. godine je bila 25,9%.

Dakle, danas stopa rasta naše ekonomije biće najviša u Evropi. Živa politika. To je ono o čemu smo takođe govorili sa predstavnicima Fiskalnog saveta, kada smo pokušavali da ih ubedimo da ekonomska politika ne može da se svede samo na cifre, na suve cifre, već na život i da mora da bude usmerena ka građanima Republike Srbije.

Šta je živa politika i šta je rezultat žive politike? Upravo bolnica u Batajnici, čiji kamen temeljac je postavljen u avgustu, pre nekoliko dana otvorena, 930 ležajeva. Govorili su da je koštala 2.000 evra po metru kvadratnom. To mogu izvitopereni umovi, koji razmišljaju u pravcu da nešto zarade tokom ovog perioda. Nije, koštala je, koliko je meni poznato, 1.131 evro po metru kvadratnom, ali to su vidljivi rezultati jedne odgovorne politike i onda kada ova nezavisna tela kažu – ne transparentno. Dakle, u jednoj nepredvidivoj godini, u jednoj izuzetno teškoj godini, u godini kada smo se suočili sa ogromnim izazovima, znači, sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, mi smo imali nikada transparentniju godinu kada konkretno govorimo o ekonomskim i finansijskim pokazateljima i onome što je Vlada radila u prethodnom vremenskom periodu.

Kada je reč o budžetu, rekao sam već, uravnotežen razvoj, postavljen na realnim osnovama, postavljamo osnove za rast u narednom vremenskom periodu, jer zemlja koja se na ovakav način suočava sa krizom, koja na ovakav način prolazi kroz krizu, sistem funkcioniše i ne samo da funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate i ekonomske pokazatelje i ima razloga da sa optimizmom gleda na period koji pred nama i ima naravno perspektivu da bude uspešna.

Mi smatramo da je dobro, i pored kritika koje smo tokom jučerašnjeg dana i javne rasprave mogli čuti od članova Fiskalnog saveta, da je predviđena visoka stopa rasta. Mi smatramo da je dobro da je lestvica podignuta, da su ciljevi podignuti, jer to je dobro pre svega za budućnost Srbije. Stopa rasta jeste visoka, ali nije neostvariva. Najtežu ekonomsku godinu mi ćemo završiti sa najvišom stopom rasta, odnosno najmanjom stopom pada 0,6 do 1% i, sa druge strane, budžet je usmeren ka podizanju životnog standarda građana, ali budžet je, kao što sam rekao i razvojni.

Slažemo se da su dva osnovna stuba kada govorimo o budžetu za 2021. godinu. Prvi je usmeren ka životnom standardu građana, a kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Već je bilo reči o tome, švajcarski model koji je u ovom trenutku potpuno opravdan. Povećanje penzija od 5,9% početkom naredne godine. Povećanje minimalne cene rada za 6,6%. Sa druge strane, kada govorimo o medicinskom osoblju, povećanje u zdravstvu od 5%, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru 3,5% i dodatnih 1,5% početkom aprila, prvog aprila. Nije aprilska šala. Dakle, definitivno povećanje, ukupno 5% za plate u javnom sektoru.

Odgovorno se pristupilo izradi ovog budžeta, da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost i da se ne poveća javni dug i ne ponaša se ova Vlada, pošto je Fiskalni savet rekao da Vlada nije bila oprezna. Mislim da je to bila definicija u Izveštaju Fiskalnog saveta. Dakle, ova Vlada se ne ponaša neodgovorno i neracionalno u smislu da uzima skupe kredite kako bi finansirala plate i penzije, što se dešavalo u periodu iza nas. Plate i penzije se finansiraju iz realnih izvora prihoda.

Strategija, kada kritikuju povećanje plata u javnom sektoru, upravo jeste to da se ide na povećanje plata u javnom sektoru, jer te plate povlače rast plata u privatnom sektoru. Potvrda je u dostizanju prosečne plate danas u Srbiji. Ona je 500 ili 520 evra, ispravite me ako grešim, krajem ove godine. Dakle, biće 500 evra, što i jeste bio definisan cilj. Rastu plate i u ovoj godini, uprkos pandemiji, a inflacija je od 1,5 do 2%.

Cilj plana Srbija 2025, dakle, definitivno 2025. godine prosečna plata u Srbiji 900 evra, prosečna penzija u Srbiji 430 evra i u potpunosti pozdravljamo stav Vlade Republike Srbije - svaki ušteđeni dinar usmeriti ka povećanju plata i penzija, ka poboljšanju životnog standarda građana. Tako se povećava tražnja. Građani kupuju više i privredna aktivnost je podstaknuta tražnjom, nastavlja da se razvija i privredna aktivnost.

Kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru, o tome sam govorio i tokom jučerašnje rasprave na sednici Odbora za finansije. Dakle, mi stalno slušamo, pa i od strane nekih nezavisnih tela, kako imamo manjak profesionalnih, kompetentnih, stručnih ljudi, kako nam odlaze mladi. Dozvolite, ko će u lokalnim samoupravama, a većina nas dolazi iz nekih lokalnih samouprava, iz opština i gradova, sa visokom stručnom spremom, kompetentan stručnjak da radi za 35 ili 40 hiljada i da snosi odgovornost? Kako da zadržimo mlade ljude u Srbiji ako nećemo da povećamo plate u javnom sektoru?

Dakle, nastaviti povećanje plata i penzija, ali i minimalne cene rada. Minimalna cena rada je 2012. godine bila 15 hiljada dinara, dok će 1. januara biti 32 hiljade dinara.

Drugi stub u potpunosti podržavamo, a to je povećanje kapitalnih investicija, podsticanje realizacije projektovanog rasta BDP 6%, 330 milijardi je 5,5% BDP. Toliko će biti izdvojeno za kapitalne investicije.

O tome koliko se radilo u periodu iza nas, konkretno u ovoj godini koja je bila nepredvidiva i teška, govori jedan podatak da su od januara do novembra realizovane kapitalne investicije u iznosu od 146 milijardi dinara. To je 14,7% već više u odnosu na isti period prethodne godine. Pokazalo se da kada država podstiče investicije, podstiču se i privatne investicije, domaći i strani investitori da nastave da ulože i na taj način stvaramo dobar osnov za 2022. i 2023. godinu.

Uspešno se drži stabilnost valute. Želim i na to da se osvrnem. Dakle, devizne rezerve nikada veće, kao i rezerve zlata. Kurs dinara stabilan. Mislim da je isti ili jači u period mart mesec, kada je započela pandemija. To je rezultat odgovorne ekonomske politike

Na svaku kritiku najbolji odgovor su brojke i realnost, činjenice ne podržavaju kritiku, bilo kakvu kritiku predloga budžeta za 2021. godinu.

Kada je reč o subvencija, što je takođe bila kritika Fiskalnog saveta. Mi se ne slažemo sa stavom Fiskalnog saveta. Naprotiv, smatramo da su subvencije potrebne, jer subvencije ne služe samo za podsticanje privrede, već i brojnih institucija koje su od značaja za našu zemlju. Dakle, tu mislimo na razvoj preduzetništva, poljoprivrednicima preko IPARD-a 4,7 milijardi dinara, za nabavku fiskalnih uređaja kako bi sve išlo na teret države. Razgovaraćemo i o zakonu o fiskalizaciji i o tome smo juče govorili tokom javne rasprave. Dakle, jedan izuzetno važan zakon koji će za godinu, godinu i po dana sigurno uštedeti daleko više sredstava od onoga koliko se u ovom trenutku izdvaja za fiskalizaciju. On zajedno sa zakonom o e-fakturama treba da omogući onlajn praćenje prometa, i to će svakako da suzbije sivu ekonomiju u Srbiji. Valjda je to cilj svih nas. Kako ćemo onda da onemogućimo i postoji li jedan opravdan razlog da se onemogući i da se ukinu subvencije.

Subvencije idu i za Fond za inovacione delatnosti, za Centar za promociju nauke, naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Nišu i Čačku. Podrška se daje za rad ustanove kulture. Pa, da li treba sve to da ukinemo? Da li treba život da stane u Srbiji? Ako je to stav Fiskalnog saveta, neka to ostane samo na njihovom stavu, jer obično njihove stavove vreme demantuje, vreme i rezultati demantuju.

Kada je reč o javnim preduzećima još jedna kritika Fiskalnog saveta "stalno govorimo o restrukturiranju, ništa se ne radi po pitanju javnih preduzeća". Nije tačno. Dakle, država samo ima svoje prioritete. A šta je bio prioritet? Preduzeće u čiji je većinski vlasnik država i koliko je meni poznato najveći deo onih otvorenih problema koji su postojali je rešen, konkretno, Bor, Majdanpek, Smederevo, strateško rešenje. Zatim, počev od 2014. godine, Vlada Republike Srbije donosi smernice za izradu godišnjih programa njihovog poslovanja. To svakako, jeste doprinelo i efikasnijoj kontroli poslovanja i nadzoru nad planiranim troškovima.

Imajući u vidu da su javna preduzeća, recimo, 2014. godine završila sa gubitkom od 65 milijardi dinara, a da je situacija sada daleko bolja, to sasvim dovoljno govori o politici koju Vlada ima prema javnim preduzećima. I šta znači restrukturiranje? Šta očekuju od nas kad kažu restrukturiranje javnih preduzeća? Da danas otpuštamo građane Srbije? Pa, nema ova Vlada takvu politiku, već socijalno odgovornu politiku. Mi se slažemo, racionalizacija, efikasnija javna preduzeća, ali i socijalno odgovoran odnos, pre svega.

Dakle, Vlada ima dugoročne ciljeve. Vlada ima strategiju. Tačno je, postoje problemi, ali nije to nešto što je nerešivo i što je nepremostivo u ovom trenutku. Mogli su se čuti danas tokom rasprave i određene kritike na račun Predloga zakona o budžetu, pre svega, da se nije čulo mišljenje javnosti. Pa, mi smatramo da kada se organizuje onakva rasprava kakvu smo imali tokom jučerašnjeg dana, na kojoj je mogao da učestvuje svaki poslanik, a imali smo jako kompetentan i stručan sastanak na čelu sa ministrom, guvernerkom Narodne banke Republike Srbije, kada imamo takvu raspravu i kada imamo takva dijalog koji je svakako koristan, a imamo ga sa poslanicima, pa šta smo mi poslanici? Pa mi smo vlas naroda, da li je tako? Mi imamo legitimitet i poverenje građana da razgovaramo i da govorimo u njihovo ime u parlamentu, da zastupamo njihove stavove. Kako onda nismo imali javnu raspravu?

Drugi je problem da li ste imali vremena da dođete juče u 11, pošto se ne plaćaju putni troškovi ako niste član Odbora, e to je drugo pitanje. To je drugo pitanje. Ali, svakako ste mogli da učestvujete u javnoj raspravi i da ukoliko imate sugestije i predloge kažete neposredno pred početak rasprave.

Takođe, kada govorimo, ministre, o nerazvijenim opštinama, vi ste rekli koliko je izdvojeno, ali ima još jedna stvar, imamo novo ministarstvo, novo ministarstvo bez portfelja koje će se konkretno, ispravite me ako grešim, ja znam da je budžet usvojen i da se već razgovara o određenim projektima, da su projekti usmereni upravo ka opštini koje su četvrte, spadaju u tu četvrtu kategoriju, a koliko mi je poznato opštine o kojima se danas govorilo upravo pripadaju toj četvrtoj kategoriji i da će one imati mogućnost da preko projekata dođu, osim onih sredstava koje ste vi pomenuli, do još sredstava za realizaciju projekata kada govorimo konkretno o nerazvijenim opštinama.

Dakle, nije tačno da Vlada ima neodgovoran i neozbiljan odnos prema nerazvijenim opštinama. Vlada podjednaku važnost i značaj pridaje svakoj opštini i svakom gradu u Srbiji i to je potpuno jasno. Jedan je tema ako želite to da prikažete kao politikanstvo i ako se obraćate svom biračkom telu, ja nemam ništa protiv, ali to treba jasno ovde da se kaže.

Dakle, ne slažem se kada kaže neko, uz dužno poštovanje kolega, ali nije budžet jedan od važnih zakona. Budžet je najvažniji zakon. Budžet je život. Mi ako imamo nerealan budžet, imamo nerealan život. Pošto mi imamo potpuno realan Predlog budžeta, predlog koji je sastavljen i definisan na realnim osnovama, naravno poslanički klub SPS, to sam rekao i tokom jučerašnjeg dana, bez razmišljanja podržaće ovaj Predlog zakona o budžetu, a svakako ćemo učestvovati u raspravi u pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća na uviđajnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega je završio govor sa borilačkim veštinama. Uvaženi kolega, znate kako, ovo što čini i radi današnja opozicija, kada već pominjete borilačke veštine, pošto su i meni igrom slučaja jednim delom poznate, to su vam kao kate sa zamišljenim protivnikom. Pozovete one medije koji vam odgovaraju i onda tamo imate nekakav performans, a one koji vam ne odgovaraju ili izbacite ili im pretite ili prosto pokušate da ne odgovorite na njihova pitanja, a pretite im samo zato što vam se ne sviđa način na koji informišu i ne sviđaju vam se pitanja koja postavljaju. To sam samo želeo. Nadam se da mi nećete zameriti, da napravim jednu digresiju.

Dakle, mislim da je tema izuzetno važna i ja sam tokom jučerašnjeg dana koleginice Tomić izneo, žao mi je, iz opravdanih razloga znam da ste bili odsutni, izneo sam stav poslaničke grupe SPS kada je reč o radu odbora kojem vi predsedavate. Mi zaista smatramo da vi svoj posao obavljate odgovorno, ozbiljno i posvećeno i kao tokom jučerašnjeg dana i danas ću reći naravno da ćemo podržati zaključke Odbora za finansije i vrlo rado učestvujemo u radu vašeg Odbora, Odbora kojim predsedavate i vrlo rado učestvujemo u debatama koje su veoma kvalitetne i radujemo se debati koja će biti i u ponedeljak kada budemo raspravljali o budžetu za 2021. godinu.

Danas imamo na dnevnom redu finansijske izveštaje, ali svakako da je današnja tema i prilika da razgovaramo o nekim aktuelnim dešavanjima u Srbiji koja se konkretno tiču rada nekih nezavisnih tela koja su deo današnjeg izveštaja, konkretno kada govorimo o REM-u, jer duži vremenski period u Srbiji imamo jednu hajku, jednu, rekao bih histeriju na REM koja je usmerene pre svega od jednog dela opozicije. To jako dobro razumem. Kada nemate politiku, kada nemate ideju, kada nemate program, onda imate samo jedan cilj, a to je da pokušate da se bavite uređivačkom politikom medija, da Srbiju vratite mnogo godina unazad.

Ta istorija u Srbiji u svom najgorem obliku, kada se moglo čuti samo jedno mišljenje neće se vratiti i neće se ponoviti na njihovu veliku žalost i da pokušate ono što vam je uvek bio krajnji cilj i tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka i tokom međustranačkog dijaloga, a potvrdu ovoga što ja govorim smo mogli čuti tokom jučerašnjeg postavlja pitanja jednog od kolega poslanika, koji je opet pominjao prelaznu vladu, dakle, šta je cilj - da bez izbora pokušate da dođete do vlasti i do privilegije, što svakako nije moguće jer demokratija se u Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, vi to jako dobro znate, ostvaruje samo na jedan način, a to je na izborima i kroz poverenje građana kao što se to desilo i na poslednjim parlamentarnim izborima.

Ne interesuju njih izbori, ne interesuju njih izborni uslovi, nisu oni zbog toga učestvovali u dijalogu i na Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog dijaloga. Njih je interesovalo samo jedno, a to je da imaju svoje predstavnike u REM-u, interesovala ih je uređivačka politika RTS i interesovala ih uređivačka politika privatnih medija.

Što se tiče REM-a mi imamo jasno definisane zakone. Poštujemo mi, kako to evropski parlamentarci kažu, njihovu dobru evropsku praksu, poštujemo mi evropsko zakonodavstvo, želimo mi da implementiramo sve ono što je pozitivno, ne činimo mi to zbog evropskog puta, već zbog Srbije i zbog naših građana, ali dozvolite, kada je reč o REM-u, imamo mi jasno definisane zakone, zakone koje smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji jasno definišu proceduru kako i na koji način se biraju članovi REM-a.

Kada je reč konkretno o RTS, mi smo to rekli tokom međustranačkog dijaloga. Nije ova vladajuća koalicija postavila nijednog urednika RTS. Želite da promenite urednika RTS? Promenite ga. Mi nemamo apsolutno ništa protiv. Želite veće prisustvo u Javnom servisu? Mogli ste da učestvujete na parlamentarnim izborima pa i na ovaj način kroz rad parlamenta, jer parlament se direktno prenosi na Javnom servisu. Ako ste smatrali da imate poverenje građana i ako se bili ubeđeni u to trebali ste da učestvujete na parlamentarnim izborima i imate svoje predstavnike, učestvujete u radu parlamenta i prisutni ste na Javnom servisu.

Nema vas u debati, niste prisutni u debatama, emisijama na RTS. To nije tačno. Prosto, analize ne govore u prilog takvoj konstataciji. Inače, moj lični stav, da se ja pitam, ja bih im tokom kampanje omogućio da što više budu prisutni na Javnom servisu jer onog trenutka kada smo napravili određene preporuke i određeni plan u dogovoru sa REM-om kada je reč o prisustvu tokom kampanje na Javnom servisu, onog trenutka kada je onaj deo opozicije koji je želeo da učestvuje na izborima bio prisutan na Javnom servisu, on nije dostigao ni onaj famozni cenzus koji smo spustili na 3%.

Što više prisustva na Javnom servisu i što više građani budu u prilici da čuju njihove stavove, to je njihov rejting i njihova popularnost sve manja i manja.

Ovako se postavlja pitanje danas nakon parlamentarnih izbora – koji je to vaš i kakav je to vaš legitimitet da vi danas budete prisutni i da insistirate da bude prisutni na Javnom servisu? Vi ste vanparlamentarna stranka. Mnogo je vanparlamentarnih stranaka. Znači li to da svaka vanparlamentarna stranka treba da bude na Javnom servisu? Dozvolite, i novinari znaju šta je vest, pa čim vas nema na Javnom servisu znači da niste vest, da ne postoji interesovanje u Srbiji za ono što činite i radite.

Odakle uopšte danas potreba kada govorimo konkretno o komercijalnim medijima, kada govorimo o privatnim medijima da se bavite uopšte privatnim medijima? Podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, Strategija o privatizaciji medija je usvojena 2000. godine i u tom periodu su privatizovani gotovo svi mediji. Dakle, u tom periodu ste želeli kapitalizam. Dobili ste kapitalizam i odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom?

Sa druge strane, i privatni mediji prate istraživanja i privatni mediji prate izbore i rezultate izbora. To što neko ima 50% podrške, što neko ne može da dođe čak ni do tih famoznih 3% podrške pa neće vam tu pomoći ni privatni mediji, ni Javni servis. Nije to problem medija i nije to pitanje za medije. To je pitanje za vašu politiku koju definitivno nemate.

Imali smo kao jedan od zaključaka Radne grupe Vlade Republike Srbije koja je radila na unapređenju izbornih uslova da održimo javnu raspravu i javnu debatu na temu učešća i prisustva političkih stranaka koje učestvuju u izborima sa predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom i tu debatu smo imali ovde u parlamentu. Organizator je bio Odbor za kulturu i informisanje. Naravno, jedan deo opozicije nije želeo da učestvuje u takvoj vrsti debate. Bili su predstavnici svih nacionalnih medija, bili su predstavnici REM-a i tada smo vrlo jasno definisali i pravilnik kada je reč o Javnom servisu i preporuke kada je reč o komercijalnim medijima, odnosno privatnim televizijama.

Inače, naš stav, stav poslaničke grupe SPS je da mediji u Srbiji moraju da budu autonomni i slobodni u odlučivanju. Interes vlasništva je svakako primaran. Ne želimo ni na jedan način da se bavimo uređivačkom politikom medija.

Godine 2009. smo bili deo vladajuće koalicije i tada smo kao deo vladajuće koalicije glasali protiv izmena i dopune Zakona o javnom informisanju, zajedno sa našim koalicionim partnerima iz JS, jer smo smatrali da je takav zakon pritisak na objektivno i profesionalno novinarstvo i nismo želeli da se vraćamo nekoliko koraka unazad, u period pre 2000. godine kada je SPS bila izložena na stub srama upravo zbog medija.

Znate, teza - ako smo prisutni u medijima, medijska slika je dobra, a ako nas nema u medijima, medijska slika je loša je katastrofalna.

Kažu pojedini predstavnici opozicije – nema nas u medijima, a konstantno kukaju upravo o medijima u medijima.

Ponavljam – nemojte da potcenjujete medije, jer mediji jako dobro znaju šta je vest. Čim vas nema treba da se zapitate da li je ono što ste rekli na konferenciji za štampu uopšte vredno bilo kakve vesti u Srbiji, da li je to vest u Srbiji i da li je to nešto što se vrednuje kao vest u Srbiji? Nemojte na taj način da potcenjujete i da vređate novinarsku profesiju.

Kada je reč konkretno o REM-u, dakle, kao što sam rekao, već duži vremenski period traje jedan hajka i histerija koja je usmerena ka REM-u. Rekao sam šta je razlog, ali mislim da u tome oni koji vode takvu vrstu hajke i histerije na REM zaboravljaju samo jednu stvar – šta je zapravo suštinska uloga nas poslanika, nas koji imamo legitimitet i poverenje građana i koji donosimo zakone? Da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, da osnažimo i jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna i regulatorna tela guramo u politički ring, da ih guramo u političko blato, da na taj način ostvarujemo svoje ciljeve.

Naš posao, dakle, je da podržimo REM u onome što je najvažnije, da REM radi po zakonu, ne da tumačimo zakon onako kako svakome od nas u određenom trenutku odgovara i da tražimo i insistiramo konkretno od REM-a da REM krši te iste zakone i da tumači zakon onako kako mi želimo.

Nije REM politički subjekt, ne učestvuje REM na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, ne odlučuje REM ko će da pobedi ili da izgubi na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, niti REM ima obavezu da prati izbore, ali je pratio izbore, jer smo takav zaključak napravili tokom međustranačkog dijaloga i tokom razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka. Jer, REM je napravio jednu detalju analizu o prisutnosti političkih stranaka koje su učestvovale, ali vrlo zanimljivo.

U toj analizi najveći procenat prisustva u informativnim emisijama, u dnevnicima, dakle govorim o televizijama koje su se bavile informativom i koje su pratile izbornu kampanju, najveći procenat i najveću zastupljenost imaju upravo one političke opcije koje nisu učestvovale na izborima. Dakle, oni koji su bojkotovali izbore imaju najveće prisustvo u medijima, što je nepojmljivo i što je nezamislivo.

Vrlo je interesantno da, kada već govorimo o evropskim parlamentarcima, i tokom jučerašnjeg dana je postavljeno pitanje kako će neko da se obrati od opozicije EU, pa će EU nas da uvede u red, da nas natera da mi razgovaramo, da mi prihvatamo nekakve uslove, vrlo je interesantno da su ti evropski parlamentarci došli u REM onog trenutka kada smo mi završili međustranački dijalog i kada smo završili razgovore na Fakultetu političkih nauka. Tada su govorili, podsetiću vas da su tad rekli da postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i da postoje paralelni mediji. Kako onda ne postoji sloboda medija, ako kažu i oni sami da postoje paralelni mediji? To su isti oni parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratiju i to su isti oni parlamentarci koji su bili zabrinuti za slobodu medija u Srbiji.

Što se tiče demokratije, mi smo im poslali jasnu poruku – nema razloga vi da brinete, demokratija u Srbiji, rekao sam već, se ostvaruje na izborima i samo na izborima.

Što se tiče slobode medija, znate, pomalo je licemerno da se evropski parlamentarci naprasno, odjednom bave slobodom medija. Zašto to kažem? Godine 2011. imali smo Izveštaj Verice Barać u kome je vrlo precizno, eksplicitno definisano i rečeno da postoji ozbiljna zabrinutost za slobodu medija u Srbiji. Niko od evropskih parlamentaraca tada nije pokazao interesovanje da se bavi slobodom medija u Srbiji.

Ovo pitanje sam postavio Tanji Fajon. Gospođa Fajon je rekla – nisam tada bila nadležna za Srbiju. Ja sam je pitao – da li ste bili evropski parlamentarac? Ako ste bili evropski parlamentarac, a imate toliko interesovanje za Srbiju, onda ste bar mogli da postavite ovo kao pitanje.

Vrhunac svega je kada govorimo o političkoj sceni Srbije, a ko se to danas bavi slobodom medija i ko postavlja pitanje slobode medija u Srbiji? Da li su to isti oni koji protivzakonito bili vlasnici tabloida, koji su preko svojih marketingških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakoj sekundi nacionalne televizije, odnosno televizija sa nacionalnom frekvencijom? Da li su to isti oni koji su slali policiju u novine kada objave bilo šta o njihovim brljotinama u periodu kada su vršili odgovorne funkcije i kada su bili na vlasti? Isti oni u čije vreme je moglo da se čuje samo jedno mišljenje, isti oni koji su uređivačku politiku RTS želeli da uređuju motornom testerom, fizički napadali novinare TV Pink. Isti oni koji su slali jasne poruke putem konferencije za štampu da će gasiti komercijalne televizije, privatne televizije i da će podnositi krivične prijave protiv urednika dnevnih listova samo zato što oni rade svoj posao i što objavljuju ono što je istina. Zar nije istina interes svih nas?

Znate, kada govorimo o zastupljenosti u medijima, vrlo je interesantno, recimo spotove sa pozivom na bojkot izbora koji su emitovani tokom predizborne kampanje, ja sam ovaj podatak uzeo iz izveštaja REM-a, oko 400 puta emitovani su na kanalima dve televizije i platila ih je jedna produkcijska kuća u vlasništvu jedne novinarke, koja tvrdi da spotovi nemaju veze sa opozicijom i da ih je besplatno objavila na „jutjub“ kanalu te stranke, a reč je o stranci Slobode i pravde, moraće ipak da ih prijave u godišnjem izveštaju.

Mi upravo insistiramo i na REM-u i na svim nadležnim organima i institucijama da se pozabave ovi pitanjem i da nam daju konkretan odgovor kako je to moguće i da li se to stvarno desilo.

Recimo, u Ujedinjenom kraljevstvu, na šta se oni stalno pozivaju, na zakone pa čak i Ujedinjenog kraljevstva, prema zakonu Ujedinjenog kraljevstva recimo u debatnim emisijama tokom izborne kampanje, dame i gospodo poslanici, ne mogu da učestvuju oni koji nisu učesnici izbora. Mi smo se za to zalagali i zalagaćemo se i u nastavku dijaloga.

Molim vas, ako želite da učestvujete na izborima, nemamo mi ništa protiv debatnih emisija, svaka politička stranka treba ravnomernu zastupljenost. Što više debatnih emisija, da vidimo konkretan program, da vidimo ljude koji su garant za realizaciju tog programa, jer to svakako hoće pomoći građanima Srbije da se opredele kome će ukazati poverenje. Ali, ukoliko ne želite da učestvujete na izborima i bojkotujete izbore, šta je onda suština, šta je onda razlog vašeg pojavljivanja?

Dakle, još jednom na samom kraju, podržaćemo u danu za glasanje sve izveštaje i smatramo da i dalje treba da nastavimo kao poslanici da jačamo i osnažimo rad nezavisnih regulatornih tela, ali isto tako da vodimo i otvorene dijaloge i debatu, kada se za to ukaže potreba. Tokom jučerašnjeg dana sam rekao, vrlo često se dešava da stavovi vladajuće koalicije nisu potpuno identični sa stavovima nekih nezavisnih tela, ali nije to problem. Zato smo tu da razgovaramo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, danas pitanje želim da uputim pre svega vama, a tu je i generalni sekretar koji može da vam pomogne u odgovoru na pitanje.

Naime, članom 17. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno je prilikom potvrđivanja mandata donošenje zakletve i tu zakletvu, koliko je logično, treba da potpiše svaki narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne bih čitao sadržaj zakletve, ali suština je u tome da se svaki poslanik obavezuje da će predano, pošteno i savesno, verno pre svega Ustavu, obavljati posao za koji je preuzeo odgovornost.

Moje prvo pitanje je da li je svako od poslanika potpisao ovu zakletvu nakon verifikacije mandata? Logično je da jeste. Ako je potpisao, onda, sa druge strane, logično je da je odgovornost i obaveza svakog poslanika da poštuje sadržaj ove zakletve. Kao što je i logično da poslanici koji imaju dugogodišnji poslanički staž i dugogodišnje iskustvo jako dobro poznaju Poslovnik o radu Narodne skupštine, pravilnike kojima je uređen rad Narodne skupštine.

Onda nije slučajno da imamo pokušaje, kao proteklog četvrtka kada su postavljana pitanja Vladi Republike Srbije, da se kroz incidentne situacije privuče pažnja javnosti, jer se verovatno očekivala drugačija reakcija sa druge strane, kako bi se oni koji su želeli da naprave takvu incidentnu situaciju predstavili pre svega kao žrtve. Ne računajući, naravno, da ćete vi odreagovati, kao predsednik Narodne skupštine, u jednom duhu tolerancije i nastaviti demokratsku raspravu. To se sasvim slučajno činilo pred 28. novembar, kada se obeležava Dan albanske zastave. Dakle, imamo Poslovnik o radu, imamo pravilnik koji uređuje rad parlamenta.

Moje drugo pitanje je, predsedniče, o tome smo maločas razgovarali na Kolegijumu, da li je u planu da se nastavi sa definisanjem i izradom etičkog kodeksa? Zašto postavljam ovo pitanje? Etički kodeks, osim ponašanja poslanika unutar parlamenta, definiše način na koji poslanici treba da se ponašaju van parlamenta. Jer, mi smo narodni poslanici ne samo u ovoj zgradi, već i van Narodne skupštine Republike Srbije. Da imamo etički kodeks, ne bi nam se dešavale stvari, ne bi dolazili u takvu situaciju da, recimo, šefovi pojedinih poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije imaju posete povodom kosovskih snaga bezbednosti i da nam šalju poruke sa takvih skupova kako, zaboga, razlog što njihov incident nije uspeo i nisu uspeli da izazovu situaciju kakvu su želeli, na osnovu toga zaključuju da Vlada Ane Brnabić, zapravo Vlada Republike Srbije nema težinu.

Dakle, ponavljam, šef poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je, logično, potpisao zakletvu koju sam u uvodnom izlaganju pomenuo.

Dakle, to što neko nije za dijalog, to što neko želi da se bavi politikanstvom, što lično ima osećaj manje vrednosti, to je njegov problem, ali nema pravo da diskriminiše druge predstavnike nacionalne manjine kojoj i sam pripada. Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše nikoga.

Apsolutno niko nema ništa protiv u ovoj sali identiteta tog kolege, ali ima problem, siguran sam, sa onim što govori. Ubeđen sam da većina poslanika, većina kolega i koleginica, kao i većina građana Srbije, ima problem kada neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, kao šef poslaničke grupe, kaže na sednici parlamenta – da se slobodno u Gračanici vijori zastava Srbije. Izvinite, a koja zastava u Gračanici to treba da se vijori?

Dakle, moje prvo pitanje je vezano za zakletvu, da li je svako od poslanika potpisao tekst zakletve? Dakle, to je obaveza i odgovornost onda da je poštuju.

Drugo pitanje, imamo Poslovnik, imamo pravilnike i da li je u planu izrada etičkog kodeksa, jer smatram da je to jako važno, kako se ovakve stvari u narednom periodu ne bi dešavale. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Republičke komisije za zaštitu prava po postupcima javnih nabavki, Komisije za hartije od vrednosti, uvažena koleginica Tomić, ona će nam se pridružiti, iz opravdanih razloga trenutno nije tu.

Ono što želim na samom početku da kažem jeste da mi veoma uvažavamo kao poslanički klub rad Odbora za finansije, jedan ozbiljan, odgovoran i posvećen rad Odbora za finansije. Znam kako je to funkcionisalo u prethodnom sazivu, imao sam prilike da učestvujem u radu Odbora za finansije. Naravno da ćemo prihvatiti i da ćemo podržati kao poslanička grupa zaključke Odbora za finansije i naravno da su oni formulisani u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije i da ne treba previše obraćati pažnju na stavove, čini mi se, pojedinih organizacija koje dolaze iz nevladinog sektora, da Odbor treba da daje određene stavove, sugestije i predloge. Ne, Odbor shodno Poslovniku o radu Narodne skupštine, prihvata ili odbija, odnosno ne prihvata izveštaj o radu nezavisnih tela.

Dakle, imaćete podršku u danu za glasanje svakako, shodno odluci Odbora za finansije, ali isto tako smatramo da je današnja rasprava i prilika da porazgovaramo o radu nezavisnih tela, da porazgovaramo i o određenim stavovima, određenim analizama koje su se mogle čuti naročito, mi govorimo o 2019. godini, ali za nas je veoma važna i ova 2020. godina, jer postoje neki stavovi, gospodin Marković je rekao da mi imamo autonomiju pa tu autonomiju koristimo i želimo da iznesemo neke stavove koji su i suprotni stavovima konkretno nekih nezavisnih institucija. Dakle, svakako smatramo da takva vrsta rasprave može biti korisna.

Recimo, Fiskalni savet je nezavisno telo i mi ni na jedan način ne želimo da utičemo niti da vršimo pritisak na rad Fiskalnog saveta, na stavove i mišljenje Fiskalnog saveta, ali smo svakako uvek spremni na jedan otvoren dijalog, debatu, i na sednicama odbora i ovde u plenumu, što je od velike važnosti i značaja, što o vašim izveštajima razgovaramo i ovde u plenumu, a ne samo na sednicama odbora. Ponavljam, smatramo da je to korisno, a naročito kada slušamo analize i stavove koje se tiču životnih pitanja, koje se tiču konkretnog pitanja koja su usmerena na život naših građana, a to se moglo čuti tokom ove 2019. godine.

Nezavisne institucije nemaju uvek identično mišljenje kao vladajuće koalicije. To nije sporno. Jer, kada bi mislili isto po svim pitanjima, onda bi moglo da se postavi pitanje – pa, čemu služe nezavisne institucije, čemu svrha postojanja nezavisnih institucija? Ako svi mislimo isto, onda u svakom trenutku ne mislimo dovoljno, a to onda nije dobro.

Međutim, ovde je suština u nečem drugom. Ovde je suština da svako treba da radi svoj posao i svako ima određenu odgovornost, koja je vrlo jasno i precizno definisana zakonom i mislim da svako od nas ne treba, na neki način, da pređe tu crvenu liniju odgovornosti, već da obavlja posao u skladu sa onim što jeste njegova odgovornost.

Recimo, ako Fiskalni savet kaže da Skupština donosi zakone ili usvaja zakone kojima narušava ekonomsku uređenost, onda mi možemo da postavimo pitanje kao narodni poslanici – pa, da li je to pitanje i dilema koju treba da otvara Fiskalni savet? Fiskalni savet, kao i ostali predstavnici nezavisnih institucija, treba da shvate da naspram sebe danas imaju narodne poslanike i narodne poslanice koji imaju legitimitet i poverenje građana, koji imaju odgovornost prema građanima, čija je obaveza i zadatak da usvajaju zakone i isključivo za usvajanje tih zakonskih predloga odgovaraju građanima.

Usko stručna politika, rekao bih, jeste dobra ali nije čarobni štapić. To je pokazalo vreme koje je iza nas. Vreme koje je iza nas je demantovalo brojne analize i brojne stavove koji su se mogli čuti.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ali, lako je voditi politiku iz udobnih fotelja, baviti se analizama, izveštajima, a realnost je nešto drugo, kada dođete i razgovarate sa građanima. Život je nešto drugo.

Slažem se, treba da se bavimo ciframa. Cifre jesu važne. Ali, šta znače cifre ako na drugoj strani imamo nezadovoljstvo građana, kada konkretno govorimo o životnom standardu građana, a to je naša odgovornost i to je naša obaveza, nas koji smo dobili legitimitet i poverenje građana. Mi smo glas naroda, nas 250 ovde u parlamentu.

Dakle, ovde se radi o ljudima a ne samo o suvim ciframa. To je, kako bih rekao, živa politika i to je nešto što je daleko važnije i daleko značajnije od svakog izveštaja, od svake analize koju je, u najvećem delu u prethodnom vremenskom periodu, demantovalo vreme.

Maločas smo govorili o penzijama. Ja se sećam, ako me dobro pamćenje služi, a mislim da me služi još uvek, 2014. godine Fiskalni savet je imao stav da dođe do drastičnog smanjenja plata i penzija, jer idemo ka finansijskom kolapsu ili haosu, kako je to tada definisano, a dve ili tri godine kasnije je Fiskalni savet tražio da te iste plate i penzije vratimo na isti nivo.

Šta je uloga Saveta? Uloga Saveta je da da ocenu budžeta Narodnoj skupštini Republike Srbije, da izađe sa određenim podacima, stavovima koji će biti u saglasnosti ili neće biti u saglasnosti sa Vladom Republike Srbije i tu se otprilike završava njihova priča, zapravo njihova odgovornost.

Da li Fiskalni savet može da komunicira sa Vladom? Ja sam imao prilike da slušam razgovor predstavnika Fiskalnog saveta sa ministrom finansija, a i u prethodnom vremenskom periodu putem analiza izveštaja, pratimo mi naravno pažljivo rad Fiskalnog saveta, čitamo i analize i kada je reč o rebalansu koji je usvojen u aprilu, čitamo i analize kada je reč o rebalansu koji je usvojen u novembru, i nešto je drugačija priča danas naspram onoga što smo mogli da pročitamo u tim izveštajima i u aprilu i u novembru. Evo u čemu ja konkretno vidim razliku, ali najpre da se vratim na ovo.

Da li Fiskalni savet može na ovakav način da komunicira sa Vladom? Ja mislim da ne. To možemo mi, jer mi smo narodni poslanici, mi smo birali Vladu Republike Srbije, izabrali Vladu Republike Srbije i imamo kontrolnu i nadzornu funkciju, kao najviši organ zakonodavne vlasti. Može to da čini Fiskalni savet, ali ukoliko želi da se bavi politikom, a ja ne želim da verujem da Fiskalni savet kao nezavisno telo želi da se bavi politikom i da iznosi političke stavove.

Maločas je bilo reči o merama Vlade Republike Srbije u periodu korone. Pa nisam siguran da se Fiskalni savet u potpunosti složio sa svim merama, ili sam ja čitao drugačiju analizu, pogrešnu analizu, mada čisto sumnjam. Da li je na Fiskalnom savetu da kritikuje stav Evropske investicione banke i Međunarodne organizacije rada, koje kažu da je dobra mera Vlade Republike Srbije što je izdvojeno 100 evra za svako punoletno lice u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, i ne samo mi, već čitav svet.

Dakle, Evropska banka, Međunarodna organizacija rada kaže da je to dobra mera, da ona smanjuje siromaštvo, ali nailazi na kritike Fiskalnog saveta. E sada, mi to možemo da protumačimo drugačije. Da li se Fiskalni savet, kao i organizacije koje sam naveo, kao i Vlada Republike Srbije zalažu za smanjenje siromaštva u Srbiji? Nije Srbija izmislila ovu meru, da se mi razumemo, ovu meru su koristile i druge svetske ekonomije. Mislim da je koristio i Japan i Sjedinjene Američke Države. Ova mera je doprinela, po našem mišljenju, pre svega da se održi nivo potrošnje, ali je unela i jednu dozu optimizma kod građana Srbije u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu.

I da se razumemo, nije sporna konstruktivna kritika, ali ovde imamo kritiku koja je usmerena ka Evropskoj banci, imamo kritiku koja je usmerena ka Međunarodnoj organizaciji rada, imamo kritiku, koliko sam shvatio, koja je usmerena ka Vladi Republike Srbije. Onda se postavlja pitanje – pa je li posao Fiskalnog saveta da kritikuje sve što je dobro? A mi smatramo da je ovo dobro i pozitivno, a i ogromna većina građana smatra da je ovo bila dobra i pozitivna mera.

Dakle, ceo svet se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim izazovom, kakav do sada nije viđen i čiji se kraj nažalost još uvek ne nazire. I maločas je gospodin Marković pomenuo Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku, ali i Evropska banka za obnovu i razvoj kaže da će u ovom periodu Srbija biti jedna od vodećih država po privrednom rastu. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da funkcioniše, nego taj isti sistem ostvaruje rezultate. E sad, možemo se složiti ili ne oko pokazatelja, ali možemo i o tome da polemišemo i da govorimo.

Ne mislim da je sistem trebalo da bude zatvoren, da je trebalo da zatvorimo zgradu Vlade Republike Srbije, da je predsednik Republike svoj posao trebalo da obavlja onlajn, već da i predsednik i Vlada odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao, upravo kako to čine u godini koja je veoma teška, ponavljam. A šta je suštinski cilj? Da budu uz svoje građane i da se u ovom trenutku sačuva život svakog građanina Srbije. To je prioritet broj jedan.

Mere Vlade o kojima je maločas bilo reči, da li su, kako je to rečeno, transparentne i da li su na pravi način usmerene? Mi smatramo da jesu. One su usmerene pre svega ka onim najosetljivijim, rekao bih, kategorijama, a imale su za cilj da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, koji je danas na istorijskom nivou, imale su za cilj životni standard i egzistenciju građana i imale su za cilj da se sačuva privreda, pre svega privatni sektor, koji jeste krvotok, koji jeste budućnost u Srbiji. Jer bez privatnog sektora, privrede, ne verujem da možemo ekonomski opstati, u smislu da je privreda važna, važna je za državu jer sa jedne strane otvara nova radna mesta, a sa druge strane upravo država živi od poreza i dažbina koje ubira iz privatnog sektora.

Kroz rebalans Vlade, a pažljivo sam sagledao analizu i stavove Fiskalnog saveta kada govorimo o rebalansu Vlade, mislim da je analiza Fiskalnog saveta prvo bila u aprilu, a druga u novembru mesecu, kroz rebalans Vlade o kojem smo mi raspravljali ovde u parlamentu, mi smatramo da su realno sagledani problemi i da je realno dat odgovor na aktuelne probleme, jer to jeste sadašnjost, ali i put koji kreira budućnost, i da se vodilo računa pre svega o interesima građana, o javnim interesima, ali da se vodilo računa i o tome na koji način sačuvati teško stečena fiskalna dostignuća, do kojih se došlo kroz reformski kurs Vlade Republike Srbije.

Maločas ste pomenuli deficit. Ja sam shvatio da vi, iz analize koju sam pročitao, kritički govorite o deficitu. Ispravite me ako grešim, možda sam ja pogrešno protumačio i shvatio. Ali tačno je, imaćemo veliki deficit na kraju 2020. godine, ali ne zato što je vođena pogrešna fiskalna politika i što je Vlada vodila pogrešnu politiku, već zbog korone, ali svakako i ovaj deficit nije skup. Ali svakako imamo izvanredne rezultate, što govori da možemo i bolje i više i brže u periodu koji je pred nama. Rekao bih, imamo jedan kontrolisani deficit, imamo projekciju javnog duga koji je u odnosu na bruto društveni proizvod ispod 60%. Dakle, krećemo se u nekim parametrima koji će omogućiti da imamo jedan uravnotežen i razvojni budžet u 2021. godini. O tome ćemo pričati od ponedeljka, pošto će tada biti, koliko sam shvatio, rasprava o budžetu za 2021. godinu.

Maločas se govorilo i o zaduživanju Srbije. Zaduživanjem, po našem mišljenju, Srbija ne ostavlja obavezu generacijama koje dolaze, već ulaže u budućnost, upravo ulaže u te generacije, u smislu da ulaže u nešto od čega će svi imati koristi. Jer ako nema kapitalnih investicija, ako nema javnih investicija, kako ćemo pokrenuti ekonomski oporavak i kako ćemo pokrenuti i privredu, ali i privatni sektor?

Sada, konstatacija Fiskalnog saveta u jednoj od analiza, vi me opet ispravite ako grešim, jer da je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Koje je to probleme ova Vlada gurala pod tepih? Ova vladajuća koalicija od trenutka, od kada je konstituisana do danas, ova vladajuća koalicija je vodila aktivnu politiku u smislu da je išlo u susret problemima i davala odgovore na ona ključna pitanja. Ako ste mislili na zdravstvo, ja ovde imam investicije u zdravstvu Srbije u poslednjih pet godina, ne bih da navodim sada taksativno, dugačko je, predugačko je, ali biće vremena možemo i o tome da razgovaramo. Slažem se da je uvek nedovoljan, ali ne možete da kažete da se nije ulagalo u zdravstvo, jel jeste, ali niko nije mogao da predvidi 2020. godinu, ovo je nepredvidljiva i ovo je teška godina.

Moram da vam kažem, ne mogu da se složim sa konstatacijom da je ogoljena politika Vlade. Ja mislim, ako vi već tek tako mislite, da ste vi takvim stavom ogolili vaše stavove, jer znate kako, ja ponekad kada čitam vaše analize, a vrlo često to činim, kao da čitam analize ove kvazi opozicije. A opet ne želim da verujem, zaista nemam nameru i ne želim da verujem i smatram da treba da radim uvek na jačanju nezavisnih institucija i nezavisnih tela, ne želim da verujem da vi imate nameru da zauzmete politički stav.

Govorite o netransparentnosti i to ste pomenuli u jednom od izveštaja. Šta je danas netransparentno i kada je bilo transparentnije, ako to nije bilo u 2020. godinu. Pa, upalite televizor, pa svakodnevno ste imali izveštaje koliko je obolelih, pa vi se bavite ciframa, podacima, pa saberite koliko košta lečenje jednog obolelog i videćete koliko je to transparentno? Ovo je reformska Vlada za teško vreme. Vlada koja će odgovoriti izazovima vremena i nema ova Vlada problem da se suoči sa problemima i da povlači odlučne poteze, već hrabrost da ide u susret problemima.

Znate, ekonomska politika koja nije socijalno odgovorna za nas, nije dobra politika i zato se zalažemo za ekonomsku politiku u čijem centru je upravo čovek, a to je politika kakvu vodi Vlada Republike Srbije. Izvinite, što sam prekoračio vreme. Hvala vam.

Dobro, obzirom da imam dva minuta, ali koristiću više replika, ja se nadam da ćemo nastaviti da razgovaramo.

Vi kažete nisu međunarodne organizacije već filijale. U redu, tu verovatno postoji ogromna razlika da li je radila filijala međunarodne organizacije ili je radila međunarodna organizacija kada govorimo o 100 evra i kada govorimo o tome da li ste kritikovali i stav, odnosno meru Vlade Republike Srbije koju su filijale tih međunarodnih organizacija podržale.

Sa druge strane, da li ste vi imali prilike, gospodine Petroviću, da razgovarate sa ljudima? Razgovarate li sa građanima Srbije? Da li ste razgovarali, ako ne stižete da razgovarate sa građanima Srbije, da li su oni zadovoljni ili ne? Da li ste razgovarali sa vaših 17 zaposlenih kako se oni osećaju kada su dobili tih 100 evra podrške i pomoći od strane Vlade Republike Srbije?

Kažete, i u tome ćemo se složiti – neizvesnost i nepredvidiva godina. I 2021. će biti neizvesna i nepredvidiva i u mnogome će zavisiti od toga konkretno kada će stići vakcina, ali ja ne očekujem da ćete i to kritikovati, jer to neće zavisiti od Vlade da li ćemo vakcinu dobiti u januaru ili februaru ili nažalost, moramo da čekamo oktobar, novembar, što će opet uticati na fiskalne i finansijske pokazatelje. Ali, to ne zavisi od Vlade Republike Srbije.

Dakle, ovde se radi, ponavljam, o ljudima, ne o samim ciframa. Niste o netransparentnosti govorili kada je reč o budžetu za 2021. Govorili ste – netransparentan, prevelika izdvajanja za javna preduzeća i za plate, neefikasna podela 100 evra, kada je reč o rebalansu za 2020. godinu.

Maločas ste rekli da ste govorili za 2021. Nije tačno, govorili ste i to stoji u izveštaju, za 2020. godinu, ja sam vrlo precizno pogledao i detaljno taj izveštaj.

Maločas ste govorili o fiskalnoj konsolidaciji, o tome kada je trebalo vratiti penzije, na koji način, koji model primeniti. Dakle, mi smo to uradili onog trenutka kada smo smatrali da je neophodno i to se pokazalo kao dobro, 2019. godine kada smo imali suficit, mi smo…

Samo trenutak, molim vas, važna je rasprava.
Deset sekundi još, imaću mogućnost javiću se ponovo.

Godine 2019. kada smo imali suficit, mi smo upravo imali rebalans, ne zato što smo imali rashode, već zato što smo imali suficit, stavili tačku na fiskalnu konsolidaciju i učinili upravo ono što ste vi predlagali, odnosno vaš saradnik koji je rekao 2018. da je neophodno povećanje životnog standarda i privrednog rasta u Srbiji. Na taj način se i vršila preraspodela fiskalnog prostora ravnomerno suficitom koji smo imali 2019. godine kroz rebalans budžeta.
Zahvaljujem.

I dalje ostajem pri konstataciji ako je koja godina bila transparentna, bila je 2020. godina.

Sa druge strane, vi ste rekli filijale, ne ja. Malo čas ste rekli da su podržale, a vi ste demantovali a oni vam nisu odgovorili. Sad kažete da nisu podržali. Dobro, retorički je to tako, ja vas odlično pratim. Retorički je tako, pogledajte stenogram.

Sledeća stvar, niste mi odgovorili na ključno pitanje. Vi ste u izveštaju rekli da je ogoljena politika Vlade koja se nije suočila sa problemima u oblasti zdravstva, a ja vam kažem milijarda za zdravstvo Srbije. Zdravstvo je jedan od tri prioriteta Vlade Republike Srbije. Povećane plate medicinskim sestrama 2019. godine za 15%, lekarima za 10%. Povećana plata 10% svom medicinkom osoblju zbog Kovida u 2020. Posle mnogo godina 2017. završen KC Niš, novi kompleks sa najmodernijom opremom. U toku su radovi na KC Srbije, rekonstrukcija i dovršetak. Završeni su svi grubi radovi. Završetak se planira 2021. godine. Izvršena je rekonstrukcija KC "Dragiša Mišović". Radi se rekonstrukcija Urgentnog centra. Završena je rekonstrukcija Dečije klinike "Tirševa". Godine 2019. počela je izgradnja Instituta "Dedinje 2" drugog dela kompleksa ove klinike za srce, u toku su radovi. U toku je završetak rekonstrukcije tri zgrade u KC Zemun, pedijatrija, poliklinika nabavljena oprema. Treba da počne dogradnja i rekonstrukcija KC Kragujevac. Dana 27. novembra 2020. potpisan ugovor o rekonstrukciji KC Vojvodine, 33 hiljade metara kvadratnih. Rekonstrukcija nekoliko opštih bolnica, rekonstruisano je i dograđeno 80 objekata primarne zaštite, domova zdravlja i ambulanti. Kovid bolnice, VBC Karaburma, Batajnica, opremanje Kovid bolnica na Sajmu, Areni, Novom Sadu, "Čairu" u Nišu itd.

Imam još dosta toga da kažem, ali nemam vremena, ali svakako ćemo nastaviti ovu raspravu. Nemojte samo da mi kažete da je ogoljena politika i da Vlada nije imala odgovoran odnos prema zdravstvu i da nije imala odgovoran odnos prema zdravstvenim radnicima, jer prvo povećanje plata je upravo bilo usmereno ka zdravstvenim radnicima. Neka me isprave kolege ako grešim. Zahvaljujem.

Ne možete vi da zatvorite krug replika.

Ne možete da zatvorite krug replika. Rasprava traje dok traje dijalog između mene i gospodina Petrovića. Dozvolite, mi vodimo vrlo konstruktivnu raspravu, tako da nema razloga to da činite. To je demokratija u parlamentu. To treba da naučite.

Dakle, nije ovo mera. Hajde da skratimo. Dakle, da li je filijala ili ne to ćete da vidite sa autorima kada vam odgovore. Ja verujem da će vam odgovoriti. Vi ste pomenuli filijale, a ne ja. Do kontradiktornosti ste doveli vi, ne ja. Ja i dalje imam svoje mišljenje i svoj stav i dalje sam mišljenja da, ne mišljenja, nego je jasno, ovo je mera koju nije izmislila Vlada Republike Srbije. Velike svetske ekonomije su koristile ovu meru. Rekao sam kakav je doprinos ona konkretno dala.

Ogoljena politika Vlade je vaša analiza koja stoji u rebalansu budžeta, duži niz godina, vi kažete deset i više. Ajde da preciziramo koliko je to više. Mislim da je mnogo više. Kakvih deset godina, mnogo više. Ja sam vam naveo samo šta je urađeno. Hajte samo kada pravite analizu i kada pravite izveštaje, dajte da malo konkretizujemo stvari, jer ovako se prebacuje teret odgovornosti na Vladu Republike Srbije koja odgovorno, ozbiljno i posvećeno pristupa svom poslu, naročito kada govorimo o zdravstvenom sistemu.

I dalje mi niste odgovorili na jedno pitanje - jeste li imali prilike da razgovarate sa građanima Srbije i sa vašim zaposlenima i šta oni kažu na meru od 100 evra svakom punoletnom građaninu?

Nisam prekoračio vreme od dva minuta. Zahvaljujem.

Drago mi je da ste naučili. Imate pored sebe gospodu koja jako dobro poznaju Poslovnik. Trebali ste to ranije da uradite.

Član 27, a možete i čl. 103. i 104.

Član 104. se konkretno odnosi, nemojte da dajete gospodinu Srđanu, saslušajte me, kada neko ima mogućnosti da dobije repliku – kada je direktno pomenut i vi nemate pravo da to oduzmete.

Dakle, dozvolite demokratsku raspravu i demokratski dijalog. Nema razloga da ovako komuniciramo. Gospodin Petrović se vrlo uljudno i kulturno obraća meni, ja se vrlo uljudno i kulturno obraćam njemu i smatram samo da vodimo jednu konstruktivnu raspravu. To što se ne slažemo, to je druga stvar.

Mi smo ovde došli valjda da vodimo raspravu. Ja sam to tako shvatio. Molim vas, pogledajte član 104. koji vrlo jasno kaže kada neko ima mogućnost da dođe do replike. Zahvaljujem.

Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem što niste uskratili demokratsku raspravu.

Fiskalni savet, zašto sam postavio to pitanje? Retoričko je pitanje. Dakle, vi imate 17 zaposlenih.

(Pavle Petrović: Imamo 12.)

Odgovorom na vaše… Vi tih 12 vašim odgovorom sada niste uspeli da ubedite da je mera od 100 evra loša jer sam shvatio da su koristili. Nisam vas pitao direktno da li su vaši zaposlenik koristili, ali odgovorom na vaše pitanje, kroz odgovor na vaše pitanje shvatio sam da su koristili, što govori koliko i oni koji su učestvovali u definisanju i sastavljanju ovog izveštaja veruju u takav stav, ali dobro. Takvu raspravu možemo i dalje voditi. Nastavićemo naravno u ponedeljak.

Još jednom želim posebno da istaknem, ekonomska politika koja nije socijalno odgovorna nije dobra politika i zato se i zalažemo za ekonomsku politiku, kao što sam rekao, u čijem centru je čovek, u čijem centru je građanin Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre u uvodnom izlaganju, odnosno uvodnom delu, pre nego što postavim pitanje nadležnim organima i nadležnim institucijama, biću i ličan. Naime, u jednom za mene, rekao bih, i porodicu veoma teškom periodu jedan od ljudi koji je bio uz mene i moju porodicu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bio u pravom smislu reči podrška.

Aleksandar Vučić zna da porodica nije samo jedna važna stvar, već da je porodica sve, ali to je poštovanje, pre svega. Reč koju ne razumeju i ne dopire do svesti onih koji su uvek za mržnju, a protiv svega što čini i radi vladajuća koalicija i to tek onako bez alternative, bez ikakvog predloga, već samo da bi se kritikovalo. Zato danas, pre svega kao čovek, ne mogu da ostanem nem, jer u životu morate imati principe, morate imati određene stavove i poštovati ih. Pre svega, kao čovek ne mogu da ostanem nem i da samo posmatram sve kvazipolitičare na šta su spremni svi kvazipolitičari zarad političkih poena i da bi politički profitirali.

Brutalna kampanja protiv predsednika Republike i njegove porodice se nastavlja i dalje, i pre nekoliko dana i evo danas, na žalost, ovoga puta od strane isfrustriranih, rekao bih, političara koji nemaju drugi način da budu medijski prisutni i da pokušaju da na bilo koji način politički prežive.

To su saborci ovog kvazipolitičkog lidera opozicije Dragana Đilasa. Nastavlja sa monstruoznim napadima na predsednika Srbije, na njegovu decu, što je najsvirepije.

On koji je za političku javnost prestao da postoji, konkretno reč je o kvazi političaru, Srđanu Nogu, koji je za političku javnost prestao da postoji, sada ne birajući reči kojima vređa, bira strašan neljudski put ne bi li nekako ponovo pokušao da dospe u žižu javnosti.

Koliko zla i mržnje treba da je u nekome kada se iscrtavaju mete na čelu članova porodice, na čelo dece legitimno izabranog predsednika države koji uživa ogromno poverenje i podršku građana?

Ovo nije političko ponašanje, već, rekao bih, oličenje najprizemnije i najbizarnije negativne kampanje koja samo govori o moralu i karakteru onih koji su ovakav prljavi i nemoralni politički marketing spremni da vode.

Sve prisutniji primitivizam, govor mržnje i nasilje su očigledno ostali jedino raspoloživo oružje onih koji nemaju svoje političke programe, niti znaju kojim političkim putem treba da idu. Postavlja se pitanje – da li za takve ljude uopšte postoje granice? Neverovatno koliko je mržnje sadržano u morbidnim rečima i uvredama upućenim predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, koliko neko mora da bude bez časti i morala da na ovakav način vređa maloletnu decu i porodicu?

Nije slučajnost što se sve ovo dešava u trenutku kada predsednik upravo objavljuje rat kriminalu i mafiji, zato pozivamo nadležne organe i institucije da ispitaju povezanost tih propalih političara sa kriminalnim grupama.

Apelujemo na nadležne organe da iz navedenih razloga najozbiljnije shvate ovakve vrste pretnji koje su upućene predsedniku države i njegovoj porodici, jer krajnje je vreme za preduzimanje zakonom propisanih mera protiv onih koji ovu mržnju, monstruozne pretnje šalju gotovo svakodnevno. Mi sami smo bili svedoci i žrtve njegovih odijuma.

Nedopustivo je da bilo čija porodica bude zloupotrebljavana zarad političke borbe i ovo nikako ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. Svi zajedno moramo da se usprotivimo i svi zajedno da pomognemo nadležnim organima i nadležnim institucijama da, ponavljam, ovo ne može i ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne mislim naravno da govorim o promenama u odborima, jer to je legitimno pravo svake poslaničke grupe, ali ono o čemu želim da govorim jeste izbor Poverenika za ravnopravnost polova, jer mislim da je važno.

Izvinite, mislio da ste otvorili raspravu. Oprostite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženo predsedništvo, gospođo Janković, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se naša podrška kao poslaničke grupe ne dovodi u pitanje. Naravno da ćemo u Danu za glasanje podržati Predlog kandidata za Poverenicu za zaštitu i ravnopravnost polova. Reći ću i razloge zbog čega.

Koleginica koja je predsednica Odbora maločas je govorila u uvodnom izlaganju. Dakle, procedure su u potpunosti ispoštovane. Kolega Bačevac je govorio o suštini i jednom širem kontekstu sagledavanja zapravo šta u suštini znači poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Ono što ja želim na samom početku da istaknem jeste jedan citat koji sam našao na sajtu, vašem sajtu, a koji glasi: „Duboko sam svesna da kada govorimo o ravnopravnosti mi zapravo moramo misliti o slobodi, o istini i o sagledavanju stvarnosti u kojoj živi svaki pojedinac među nama. Ukoliko želimo da budemo društvo sa integritetom, moramo imati na umu da mere integriteta i dostojanstva društva u celini zavisi od njegovog odnosa prema pojedincu. Ukoliko želimo da budemo vrednost svake zajednice i svakog društva naša snaga da gledamo jedni u druge otvoreno, odgovorno i uz poštovanje jeste snaga koju ćemo kao društvo ostvariti u nasleđe našoj deci. U tom smislu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nosilac ogromne odgovornosti u ime društva u celini“.

Ovo je vaša izjava, citat koji stoji na sajtu vašeg tima sa kojim zajedno radite. Upravo ovim rečima ja ne bih imao šta da dodam. Jednakost i sloboda, mesto za svakog čoveka u našem društvu su naši temeljni principi. Diskriminacija je nejednakost i protiv nje ćemo se svakako boriti kao društvo uz, nadam se, Poverenicu za ravnopravnost i zaštitu ravnopravnosti, zajedno u narednom vremenskom periodu.

Međutim, današnja rasprava je svakako prilika da i u nešto drugačijem kontekstu govorimo o ovoj temi, da najpre govorimo o stanju u ovoj oblasti društvenog života u Srbiji, da govorimo o ulozi ovog nezavisnog tela i efektima delovanja vas kao Poverenice od trenutka kada ste izabrani do danas, a nadam se i u nekom narednom vremenskom periodu, odnosno ciljevima koje treba zajedno sa vama da ostvarimo i realizujemo u narednom vremenskom periodu.

Naravno, Ustavom Republike Srbije kao i zakonom koji je kolega maločas spomenuo, a to je Zakon o sprečavanju diskriminacije, definisano je da svi uživaju jednaku zaštitu, bez obzira na lične razlike po bilo kom osnovu. Ali, znate, svako društvo ima svoje specifičnosti, svako društvo je na neki način dinamično i naravno da nažalost često postoje različiti oblici diskriminacija.

Zato je zakonom i uveden institut Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji ima, rekao bih, širok krug ovlašćenja i čija suštinska uloga jeste zaštita i preventivna, ali dodao bih da je veoma važan segment vašeg delovanja prevencija diskriminacije, koja kao primarna ali dugoročna mera uvek daje najbolje ishode i najbolje rezultate.

U svakom društvu, pa i u našem, najaktuelnije pitanje kada govorimo o ravnopravnosti jeste ravnopravnost polova. Mislim na ravnopravnost muškaraca i žena, posebno kada su u pitanju zaposlenost, napredovanje u poslu, društveni i politički angažman. Ovde naravno mislim na sve vidove društvene borbe protiv diskriminacije žena, protiv nasilja nad ženama, protiv porodičnog i bilo kog drugog vida nasilja.

Koleginica Marija je pomenula jednu važnu stvar, i ona se tiče parlamenta, tiče se Narodne skupštine Republike Srbije. Ona je govorila u globalu, pretpostavljam, misleći o parlamentima u svetu, ali ja želim da izrazim pre svega lično zadovoljstvo jer je Narodna skupština Republike Srbije danas jedan od pet parlamenata u Evropi po broju pripadnica lepšeg pola. Kao muškarac ću priznati da je to jako važno, jer žene su vrlo često od nas i hrabrije, visprenije i mudrije, i snažnije. Nije to slučaj samo sa parlamentom, već i sa Vladom Republike Srbije, jer, čini mi se, polovinu odgovornih funkcija u Vladi Republike Srbije obavljaju upravo pripadnice lepšeg pola.

Mislim da je to veliki iskorak u demokratskom smislu i mislim da sve to vodi ka nečemu što treba da bude naš zajednički cilj, a imaćemo snažniju, hrabriju, jaču, ali i lepšu Srbiju.

Ono o čemu takođe danas želim da govorim jeste odnos parlamenta prema nezavisnim telima.

Inače, maločas kada sam govorio o pripadnicama lepšeg pola, moram da se vratim na to, pripadnicama lepšeg pola u parlamentu, imam to zadovoljstvo da sam prvi među jednakima u poslaničkom klubu koji broji 50% pripadnica lepšeg pola. Mi iz SPS uvek sa ponosom ističemo da smo prva politička opcija na političkoj sceni Srbije, uz dužno poštovanje drugih, koja je na jednu od najodgovornijih funkcija, a to je gradonačelnika Beograda, upravo predložila ženu. Bila je to Slobodanka Gruden.

Ono što sam želeo da govorim u nastavku jeste odnos parlamenta prema radu nezavisnih tela. Zaboravlja se, čini mi se, vrlo često, a tu želim da napravim digresiju i poređenje iz jednog prethodnog perioda i prethodnog saziva, treba uvek afirmisati uvek ono što je bilo dobro u prethodnom vremenskom periodu, ali treba izvući pouke iz onoga što je bilo loše, a bilo mnogo toga lošeg koje upravo učinjeno od strane jednog dela opozicije. Zato želim da govorim o odnosu parlamenta najpre prema radu nezavisnih tela.

Zaboravlja se ovde i zaboravljala se u tom periodu jedna suštinska stvar, mi smo poslanici, legitimno izabrani predstavnici građana, neko ko je dobio poverenje i mandat građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, i na nama je pre svega da pomognemo nezavisnim telima, da ojačamo i osnažimo nezavisna tela, a ne da nezavisna tela guramo u politički ring, jer oni nisu politički akteri. Naš posao je da podržimo nezavisna tela, da rade po zakonu, a ne da tumačimo proizvoljno, pojedinačno zakone, kako je to bilo u prethodnom sazivu, u trenutku kada je kome i kako odgovaralo i da teramo nezavisna tela da to isto čine, jer to nije ni fer, ni korektno, ni pošteno, to nije uloga nas parlamentaraca.

Kada je reč, opet na drugoj strani o odnosu nezavisnih tela prema parlamentu, nas, gospođo Janković, apsolutno ne interesuje da li vi pripadate nekoj političkoj partiji ili ne. To je za nas nebitno. Za nas je mnogo važno da ste vi posao za koji ste preuzeli odgovornost obavljali i odgovorno i ozbiljno i posvećeno i da su iza vas rezultati. Lično sam imao priliku da sarađujem sa vama i dok ste obavljali poslove državnog sekreta, na moje zadovoljstvo, i imao sam priliku da učestvujem zajedno sa vama na okruglim stolovima u periodu kada ste obaljali posao Poverenika i sa sigurnošću mogu reći da su rezultati vašeg rada vidljivi.

Ono što je važno jeste da ste kao predstavnik nezavisnog tela imali odgovoran odnos prema parlamentu, prema dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto ovo pominjem? Vi ste uvek bili spremni da date odgovore na pitanja koja postavljaju poslanici, da podnosite izveštaje, a imali smo, recimo, ne tako davno, priliku da imamo Zaštitnika građana, mislim, koji je takođe izabran ovde u parlamentu od strane poslanika, on se umesto svojim poslom više bavio politikom. Parlamentarce i nas narodne poslanike, da tako kažem, uvažavao je toliko da nas nije udostojio ni da dolazi na sednice odbora, niti da odgovara na pitanja koja poslanici postavljaju na sednicama odbora, a vezana su za izveštaj o radu. Pojavio se u parlamentu onog trenutka, u skupštinskom holu kada je započeo političku kampanju.

Dakle, mi smo vama zahvalni pre svega na odgovornom odnosu koji imate prema parlamentu i ubeđeni smo da ćete taj odnos zadržati i u narednom vremenskom periodu.

Mislim da je ključna reč kada u bilo kom kontekstu govorimo o ovoj temi na današnjoj raspravi pristojnost. Govorim o potrebi pre svega da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako ne bi imali nasilje, kako bi nastavili da idemo putem koji mi želimo, a to je da postanemo pristojna država u kojoj ćemo moći pristojno i civilizovano da komuniciramo i ova vladajuća koalicija je, podsetiću i vas i javnosti i kolege, u prethodnom vremenskom periodu delima, a ne rečima, ne floskulama, pokazala da joj je stalo do pristojnosti, ali i u istoj meri da uvažava princip odgovornosti. Dakle, nije se bežalo nikada od odgovornosti, nisu se prikrivale greške, nisu se plasirale laži i u tome i jeste suština reči pristojnost. Odgovorno obavljati posao za koji ste preuzeli odgovornost, ali i biti odgovoran i za svoje greške, imati odgovornost za ono što je učinjeno.

Ovo što smo učinili zajedno u prethodnom vremenskom periodu po nama je veliki napredak u srpskoj politici u kojoj godinama unazad apsolutno niko ni za šta nije bio kriv i to je samo dokaz potvrde i pokazatelj da postajemo pristojno i odgovorno društvo. Ne treba da mi budemo samo predstavnici stranaka i predstavnici poslaničkih grupa. Mi treba kao narodni poslanici da budemo primer za čitavo društvo.

Razumem, zapravo ne razumem, ali shvatam šta se dešavalo u prethodnom vremenskom periodu i kada je reč o onome što sam rekao da je loše iskustvo i da iz svega toga treba izvući pouke jer manjak političke moći i uticaja doveo je do najprimitivnijeg ponašanja, do siledžijskog i nasilničkog ponašanja i u parlamentu, ali i van parlamenta od strane jednog dela opozicije. To je do vokabulara do koji odavno prevazilazi političke okvire i onda se postavlja jedno ključno pitanje. Maločas smo govorili o pripadnicama lepšeg pola koje obavljaju odgovoran posao. Novinarke takođe obavljaju jedan krajnje odgovoran i ozbiljan posao, pogotovo danas u periodu kovida kada je svaka informacija za građane Srbije od izuzetne važnosti i od izuzetnog značaja. Da li recimo novinarke „Pinka“ treba da brinu za svoju bezbednost nakon dešavanja ispred Televizije „Pink“?

Podsetiću vas, pristalice jednog dela, nazovite, lidera opozicije, fizički su nasrnule na novinarke, a nakon toga, na konferenciji za novinare, vrlo otvoreno saopštili da, parafraziraću – kada dođemo na vlast, mada vrlo teško, ugasićemo vašu televiziju, zapravo – vaša televizija neće postojati.

Inače, njihova hrabrost uglavnom se svodi kroz tu Tviter ili Fejsbuk politiku, kroz sramne poruke koje su upućene novinarkama, ali koje su upućene i premijerki, koje su upućene i ostalim predstavnicima Vlade Republike Srbije. Dakle, najsramnije, beskrupulozno i za svaku osudu.

Onda, znate, sledi onaj period političkog marketinga, slede deca, slede suze, deo političke kampanje, pri čemu zaboravljaju suštinsku stvar, a to je uzrok. Znači, bave se posledicom, pokušavaju politički da profitiraju, ali zaboravljaju šta je uzrok.

Od političara se očekuju rešenja. Kada ulazite u politiku, vi ne pitate svoju decu da li ćete da uđete u politiku ili ne, već tu odluku donosite sami. Građani od političara očekuju rešenja, a ne sažaljenje. Ako ste želeli da pokažete da ste drugačiji od tog tamo jednog dela opozicije, onda ste trebali i mogli na vreme nešto konkretno da uradite. Govorim namerno ovo, jer je vezano za temu, izuzetno je vezano za temu. Dakle, mogli ste da pokažete da ste drugačiji i da kao, recimo, tzv. lider samozvane opozicije, pozovete svog saborca i kažete, najmanje što možete je da uputite izvinjenje predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, jer ste fizički nasrnuli na nju, a reč je o jednoj dami. Najmanje što možete je da uputite izvinjenje novinarkama „Pinka“ ili da uputite izvinjenje onim mučenim penzionerima koje ste tu snimali i svašta im rekli u periodu kada je Krizni štab doneo rigidne mere, a vi ste te rigidne mere prekršili i sedeli pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Da ste to uradili, možda bi vam neko danas i poverovao. Pošto niste, onda je sve to politički marketing i politička magla.

Gospođo Janković, želim samo još jednu stvar da kažem, na samom kraju. Ja znam da ovo možda nije popularno, ali prosto moram da kažem. Vas su 2016. godine proglasili najvećim homofobom od strane neke populacije. Zašto sam ovo rekao? Pre nekoliko dana je u parlamentu održana sednica, kolega, Odbora kojim vi predsedavate, nakon toga konferencija za štampu i najavljeno da će u parlament stići jedan zakonski predlog. Znate, demokratija nikada ne može biti nametanje volje manjine nad većinom. To nije demokratija. I razlog je nastavak evropskog puta, jel tako, kolega, Srbije. Jesmo mi za evropske integracije i smatramo da treba implementirati evropske standarde kako bi bili uređeno društvo, ali mnoge stvari na putu evropskih integracija mi činimo upravo zbog nas samih, ne zbog Evrope, zbog generacija koje će doći, zbog naše dece, kako bi imali normalno uređenu i pristojnu državu.

Zato mislim da u trenutku kada dnevno imamo pet do šest hiljada obolelih od kovida, ali i da nemamo kovid, imamo situaciju da su podaci takvi da u godini, upravo zbog starosne strukture stanovništva, nestane jedan veći grad, mislim da u ovom trenutku nema mesta da razgovaramo i pokrećemo ovakvu inicijativu i ovakvu temu. I molim vas da na to odreagujete na adekvatan način, jer malo čas sam rekao – demokratija nikada ne može biti nametanje volje manjine nad većinom, jer to bi onda bila diskriminacija nas koji mislimo drugačije. Reč je o zakonu o istopolnim brakovima. Nadam se da će biti prilike i da o tome razgovaramo.

Na samom kraju, pošto je vreme isteklo, zahvaljujem kolega Orliću što ste mi produžili 11 sekundi, svakako ćete, gospođo Janković, u danu za glasanje imati našu podršku. Zahvaljujem.