Uvaženi predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Međutim, kada govorimo o radu Parlamenta, neophodno je uvek istaći njegovu suštinsku ulogu, a to je zakonodavna uloga, odnosno neophodno je uvek istaći da je parlament najviši organ zakonodavne vlasti.
Po mišljenju Poslaničkog kluba SPS-JS-a, tri su bitna zadatka, tri su prioriteta kada je u pitanju rad našeg republičkog parlamenta. Prvi zadatak je doneti zakone koje je neophodno doneti, s obzirom na to da imamo novi ustav, odnosno prilagoditi postojeće zakone Ustavu Republike Srbije.
Drugi zadatak je harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, i to je nešto što je neophodnost, to je nešto što je neminovno, ukoliko želimo da nastavimo put evropskih integracija. Želim da vas podsetim da je jedan od pet principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana parlamentarna većina u Srbiji i koaliciona Vlada u Srbiji, upravo, princip evropskih integracija. Treći zadatak je da donosimo zakone kao mere koje bi podsticale ekonomsku politiku koju u ovom trenutku vodi Vlada Republike Srbije.
Dakle, to bi bili osnovni prioriteti, ciljevi i zadaci Republičkog parlamenta, po našem mišljenju, u ovom trenutku. Međutim, evidentno je da smo, kada je reč o radu Republičkog parlamenta, kada je reč o skupštinskim zasedanjima, u raskoraku s onim što parlament treba, zapravo, da učini kada je reč o zakonodavnim aktivnostima, kada je reč o nastavku reformi, kada govorimo o ekonomskim i socijalnim pitanjima, i naravno, putu evropskih integracija.
Jedan od osnovnih razloga za situaciju u kojoj se trenutno nalazimo jeste, svakako, široko tumačenje postojećeg poslovnika o radu Republičkog parlamenta, pa se, većim delom, skupštinska govornica koristi za javljanje po Poslovniku. Naravno da je rešenje u izradi i usvajanju novog poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Dobro je da u okviru Republičkog parlamenta postoji radna grupa koja se bavi izradom novog predloga Poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
U ovom trenutku, zbog svega onoga što se dešavalo u okviru te radne grupe i zbog svega onoga što znamo da se, zapravo, radilo u okviru te radne grupe, potrebno je još dosta volje, još dosta vremena, dosta dijaloga, još razgovora, potrebno je najpre usvojiti zakon o Narodnoj skupštini, pa nakon toga Poslovnik o radu Republičkog parlamenta.
Zbog svega toga, u ovom trenutku nam je potrebno nešto što bi se moglo definisati kao prelazno rešenje, zarad efikasnijeg rada Parlamenta, a to su upravo predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Kao što je kolega Petronijević, kao ovlašćeni predstavnik, već rekao za skupštinskom govornicom, Poslanička grupa SPS-JS-a podržava predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Mi zaista želimo da podržimo onaj konačan cilj koji se želi postići ovim izmenama, a to je efikasniji rad Parlamenta.
Smatramo da predložene izmene neće narušiti princip javnosti rada i ravnomernog učešća svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije u radu Republičkog parlamenta.
Dakle, ubeđeni smo da predložene izmene i dopune Poslovnika o radu neće ugroziti prava opozicije, ali ni javnosti rada. Naravno da je potrebno, i u tome smo, čini mi se, svi u ovoj sali saglasni, pronaći meru, s jedne strane, između efikasnijeg rada Parlamenta i, s druge strane, poštovanja prava opozicije i pozicije kada je u pitanju sam rad Republičkog parlamenta. Potrebno je iznaći rešenje da većina donosi odluke u predviđenim rokovima na predloge i, naravno, na valjana obrazloženja Vlade Republike Srbije, a da opozicija, s druge strane, ima mogućnost da argumentovano daje sugestije, kritike, da govori u prilog tome zašto neke zakonske akte, odnosno zakonske predloge treba usvojiti, a neke ne.
Mi smatramo da je nekoliko suštinskih novina koje će, svakako, uticati, ukoliko se usvoje, a ubeđeni smo da će izmene i dopune Poslovnika o radu koje su predložene biti usvojene.
Dakle, nekoliko je suštinski bitnih novina koje će unaprediti rad u Parlamentu. Najpre, poslanici će, ukoliko se usvoje izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, ipak, za skupštinskom govornicom morati konkretno da govore o dnevnom redu aktuelnog skupštinskog zasedanja. Šefovi poslaničkih grupa, kao što je to već rečeno za ovom govornicom, moći će da traže objašnjenja i obrazloženja svakog utorka i četvrtka, i to u vremenskom periodu od 10 do 11 časova.
Poslednjeg četvrtka u mesecu, i o tome je već bilo reči za skupštinskom govornicom, premijer i članovi Vlade, dakle, ministri, moraće da dođu u Republički parlament i da odgovaraju na pitanja poslanika.
Mi na ovo gledamo pozitivno i smatramo da je izuzetno pozitivno uvesti ovakvu praksu u rad Republičkog parlamenta, dakle, vid direktne komunikacije između Parlamenta, s jedne strane, i Vlade, s druge strane, odnosno na ovaj način se, kroz Republički parlament, može vršiti kontrola rada Vlade Republike Srbije.
Već je rečeno, skraćeno je vreme za rasprave o amandmanima. Dakle, vreme za rasprave o amandmanima je, usvajanjem ovih izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, potpuno isto kao i vreme za raspravu u načelu, ravnomerno raspoređeno na sve poslaničke grupe, shodno broju poslanika koje poslaničke grupe imaju. U okviru dodatnih 15 minuta, i o tome je već bilo reči, šefovi poslaničkih grupa moći će da daju svoje viđenje o predloženim amandmanima. Naravno, stoji ono dodatno vreme za podnosioca amandmana.
Sledeća novina je, na šta gledamo, takođe, izuzetno pozitivno, da pozivanje na navodne povrede procedure neće moći da traju satima, kao što je to bilo tokom proteklog vremenskog perioda i tokom proteklih meseci. Ono što posebno želimo da istaknemo, smatramo da se usvajanjem predloženih izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta unapređuje forma dijaloga u Parlamentu.
Dakle, predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, svakako, ne štete, ne remete, ne guše demokratsko sučeljavanje mišljenja u Parlamentu. I pozicija i opozicija moći će da obave svoju ulogu, s tim što će uvek morati da imaju na umu da je velika odgovornost svakog poslanika, i pozicije i opozicije, pred građanima Srbije. Potpuno je jasno da je u radu na novom poslovniku o radu Republičkog parlamenta potrebno utvrditi jasna i nedvosmislena pravila, kako bi rad u Parlamentu bio demokratski i efikasan.
Na samom kraju, još jednom želim da naglasim, Poslanička grupa SPS-JS-a podržaće predložene izmene Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, krajem prošle godine donošenje budžeta za 2009. godinu nije pratilo usvajanje pratećih zakonskih propisa kojima se utvrđuju instrumenti i fiskalna politika za njegovo punjenje, odnosno prihodna strana budžeta.
Možda je to i dobro ukoliko smo iskoristili ovo vreme da još jednom sagledamo pouzdanost osnovice i visinu instrumenata koji treba da omoguće ostvarivanje planiranih prihoda. Smatram da bi najnepopularnija mera u toku godine bila izmena poreskih propisa kojima bi se povećavale stope pojedinih instrumenata, recimo porezi na lična primanja, porez na dodatu vrednost i slični, a koji nisu obuhvaćeni ovim setom zakona.
Dešavanja u budžetu krajem prošle godine ukazala su da je svetska ekonomska i finansijska kriza zakucala i na naša vrata, odnosno vrata našeg budžeta. Nekako smo prebrodili taj početni udar, a može nam se dogoditi da se prenese i u ovu godinu, a naročito da se reflektuje u prvom tromesečju, koje je i najkritičnije u ostvarivanju budžetskih prihoda i u normalnim uslovima.
Smatram da su mere koje je usvojila Vlada Republike Srbije pre nekoliko dana utvrdile prioritete u izvršavanju budžetskih rashoda. Iako je nepovoljan ambijent, ipak smatram da treba krenuti u realizaciju usklađivanja carinskih stopa i akciza u cilju harmonizacije sa Prelaznim sporazumom sa EU.
Odrekli smo se oko 23 milijarde dinara prihoda u budžetu po osnovu primene Prelaznog sporazuma, a teret će opet podneti vozači i duvandžije.
Srećna okolnost je pad cena nafte na svetskom tržištu. Neće mnogo opteretiti vozače, ali će duvandžije platiti, pogotovo što su izostale subvencije iz državne kase za proizvođače duvana.
Dakle, rekao bih da je pred nama danas dnevni red od izuzetne važnosti, pred nama su predlozi veoma važnih zakona, prateći budžetski zakoni koji praktično treba da omoguće punjenje budžeta. Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava predložena zakonska rešenja, s tim što smo određeni broj amandmana podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Naravno, mi podržavamo onaj krajnji cilj. Ovim predloženim zakonom želi se harmonizovati akcizna politika sa propisima i standardima EU, da se smanji siva ekonomija, obezbedi stabilniji priliv sredstava u republičkom budžetu, ali i očekujemo da će jedan broj amandmana koji je podnela poslanička grupa SPS-JS biti prihvaćen, ali o tome ćemo govoriti kada započne rasprava po amandmanima.
Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, ovim zakonskim predlogom predviđeno je sniženje stopa carine na putnička i motorna vozila sa 20 na 12,5%, zatim sniženje stopa carine na kombajne i traktore namenjene industrijskoj montaži sa 15% na 1%, kao i sniženje stopa carina na mobilne i fiksne telefone sa 15% na 5%.
Naravno, treba reći da je ovim predlogom zakona propisana primena stopa carine pri uvozu robe poreklom iz EU u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, osnovni razlog izmene i dopune je zapravo u neophodnosti propisivanja republičke administrativne takse koje su se naplaćivale po zakonu o saveznim administrativnim taksama. Suštinski gledajući, usklađeni su iznosi taksi i naravno predložena nova tarifa.
Predloženim zakonom o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda planirano je da se od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine ne utvrđuje i ne plaća porez na prihod, i to najpre po osnovu kamate na devizne, štedne i druge depozite građana, naravno, da se ovo odnosi na period, odnosno na kamatu koja je ostvarena u tom periodu, i prihod od kapitalnog dobitka po osnovu prometa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, naravno, podrazumeva se za prihod i prenos koji je ostvaren ili izvršen u pomenutom periodu.
Ovo predloženo zakonsko rešenje takođe predviđa, što ocenjujemo jako pozitivno, da se poljoprivrednicima koji porez plaćaju na katastarski prihod ne oporezuju prihodi po tom osnovu za 2008. i 2009. godinu, odnosno na taj način se produžava period poreskog oslobođenja od 2004. do 2007. godine.
Usvajanjem zakonskog predloga o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje zapravo se najpre stvaraju uslovi za primenu odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to kada je reč o plaćanju doprinosa za one kategorije fizičkih lica za koje se sredstva izdvajaju iz budžeta Republike Srbije po osnovu pomenutih zakonskih odredbi, a zatim, sa druge strane, utvrđuje se i visina mesečne osnovice na koju se plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za navedenu vrstu osiguranika, odnosno fizičkih lica.
Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju potvrđeno je ono što je već realizovano i o čemu je već bilo reči, dakle, sa povećanjem rasta iznosa penzija za 10% za oktobar 2008. godine. Nepovoljno je to što će ovo povećanje biti osnov za isplatu u 2009. godini i neće se menjati u toj godini. Međutim, ostaje nada da će to povećanje poslužiti kao osnovica za prvo naredno usklađivanje.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, koji je prihod lokalne samouprave, regulišu se najviše tehnička pitanja oko utvrđivanja i naplate ovog prihoda. Međutim, ovde treba posebno istaći nameru zakonodavca da njime podstiče razvoj tržišta kapitala, pošto predlaže izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon.
Na samom kraju, želim još jednom da naglasim da će poslanička grupa SPS-JS u načelu podržati predložena zakonska rešenja. O amandmanima koje smo podneli na izmene i dopune Zakona o akcizama govorićemo kada krene rasprava po amandmanima. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Dragutinović, gospodine Duliću, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih nekoliko meseci glavna tema u Srbiji je budžetska potrošnja i kako preživeti pod udarom svetske krize.
Žestoka rasprava se vodila oko rebalansa budžeta za tekuću godinu, a poslednjih mesec dana obeležile su velike razmirice oko potrošnje novca iz državne kase. Mnogo prašine, mnogo nezadovoljnih, a možda je to i potvrda restriktivnosti budžeta, domaćinskog trošenja i racionalnog ponašanja. Ne smemo dozvoliti da se teret i kola slome samo na budžetskim korisnicima.
Kontrola javnih preduzeća i njihovog poslovanja mora biti pod lupom države i Republičkog parlamenta. Stroga kontrola rashoda i ličnih primanja sigurno će obezbediti veću dobit, što samim tim doprinosi većim budžetskim prihodima, ali čini mi se da će najveći ceh platiti – vozači, duvandžije, pivopije, što je i do sada bila redovna praksa. Odmah na početku da istaknem jednu globalnu, ali suštinsku primedbu. Nikako da Memorandum o budžetu i ekonomskoj i finansijskoj politici, sa projekcijama za naredne dve godine postane realna osnova makroekonomskih postavki i okvira budžetske potrošnje. Pred svaki rebalans budžeta ili novi budžet revidiraju se makroekonomski okviri, što dovodi u sumnju planirane stope, odnosno one se podešavaju prema budžetskim potrebama, a ne održavaju stvarnu sliku i realne vrednosti.
Svetska ekonomska kriza se vrlo brzo prenosi na opštu ekonomsku krizu, što se prenosi na ekonomiju i finansije naše države. Početni udar je saniran Vladinim deviznim rezervama i likvidnošću Narodne banke i komercijalnih banaka, ali to ne znači da nas je kriza zaobišla i prošla. Globalna svetska kriza će se odraziti na sporiji privredni rast u Srbiji i to najpre kroz – smanjenje domaće tražnje prouzrokovano smanjenjem javne i lične potrošnje, naime, sporiji rast zarada i penzija, kao i rigoroznijih mera kreditne politike, odnosno oskudica kredita; zatim, smanjenje izvoza u tradicionalno tržište EU, zbog smanjenja tražnje prouzrokovane finansijskom krizom; dalje, smanjen priliv direktnih stranih investicija, donacija i povoljnih međunarodnih kredita i usporavanje rasta u pojedinim sektorima usluga, finansijski sektor usled pogoršanja likvidnosti i skupih kredita trgovini i turizmu.
Rekao bih da domaća tražnja nije praćena domaćom ponudom roba, odnosno proizvodnjom, što je dovelo do visokog deficita tekućih spoljnotrgovinskih transakcija i visoke zavisnosti od svetskog tržišta. To je vrlo bitan kanal koji može dovesti do direktnog uticaja svetske krize na našu zemlju. Možda je to i dovelo do prihvatanja rigoroznih uslova MMF prilikom sklapanja aranžmana, čime bi trebalo da se osigura stabilnost i smanji finansijski rizik.
Tesno skrojen budžet Republike za 2009. godinu treba da doprinese makroekonomskoj stabilnosti kroz stezanje kaiša i smanjenje rashoda. S druge strane, podsticanje privredne aktivnosti jeste nužna mera u uslovima uskraćivanja direktnih stranih investicionih sredstava i investitora. Pravu meru na tom planu predstavlja, između ostalog, stimulisanje privredne aktivnosti i ulaganje budžetskih sredstava kroz intenziviranje kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu i jačanje kapaciteta domaće proizvodnje.
Nekako baš, rekao bih, u nevreme počinje i primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, odnosno ukidanje carina i PDV-a na uvoz roba i dobara sa tržišta EU, što će stvoriti, rekao bih, jednu rupu u budžetu od 23 milijarde dinara, koju neko mora pokriti.
Planiranim budžetom za 2009. godini ukupni budžetski prihodi i primanja su veći za 10% u odnosu na 2008. godinu, pri čemu se najvećim delom, 91,6% alimentiraju iz poreza. Uvođenje PDV je značajno doprinelo stabilizaciji budžetskih prihoda, koji sada čine oko polovine budžetskih prihoda, ali šta reći o snazi naše privrede kada je 70% poreza na dodatu vrednost ostvareno po osnovu roba i usluga iz uvoza. Uvoznički lobi, dakle, i dalje ima jaki uticaj na domaće tržište i privredni ambijent u Srbiji.
Rashodna strana budžeta je uvek interesantnija i diskutabilnija, ali kada pogledamo indekse rashoda po korisnicima i da su najvećim delom manji od 100% i da su rashodi nominalno manji u odnosu na prethodnu godinu – očigledno da je teret obuhvatio sve, od dece u vrtićima do penzionera.
Za Poslanički klub SPS-JS posebno je značajno pitanje socijalne pravde i sistema jednakih šansi za sve, odnosno socijalna komponenta rashodne strane budžeta. U strukturi predloženog budžeta najveće učešće je oko 30% ukupnih rashoda koje predstavljaju dotacije organizacijama socijalnog osiguranja i čini mi se da je to 233,7 milijardi dinara. Najveći deo ovih davanja čine – izdaci iz Republičkog fonda PIO za isplatu penzija u iznosu od 312,2 miliona dinara, transferna sredstva ovom fondu za isplatu starosnih, porodičnih i invalidskih penzija u iznosu od 189,3 milijarde dinara i čine 41,1% ukupnih rashoda ovog fonda. To ukazuje da se moraju ulagati u privredne delatnosti, kako bi se povećao iznos prihoda po osnovu doprinosa.
Mislim da smo realizovali jedno veoma bitno pitanje koje se odnosi na povećanje penzija, što podrazumeva dodatna sredstva za celu 2009. godinu, što je u ovom trenutku veliki uspeh, imajući u vidu tesne budžetske okvire, teret međunarodne ekonomske krize i finansijske krize, kao i zahteve MMF. Kao poslanik iz Kolubarskog okruga, posebno kao lokal patriota, zainteresovan sam za visinu sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u ovom kraju.
Podsetiću vas da je 1999. i 2000. godine u ovom kraju izgrađeno i sanirano oko 1550 stambenih objekata i da su u 2000. godini preneta sredstva iznosila oko 1,2 milijarde dinara. Sada planiranih 280 miliona dinara za 2009. godinu omogućiće izgradnju oko stotinak objekata. Sa ovakvim odnosom prema otklanjanju posledica od ove elementarne nepogode i stalnom smanjenju sredstava iz godine u godinu, većina vlasnika neće doživeti da im se uradi ono što im je priroda uzela. Ako se nastavi sa sličnom politikom, ni za narednih 20 godina posledice neće biti otklonjene, a podsećam da se zemljotres dogodio pre deset godina. Da li je normalno da neko čeka 30 godina da ostvari svoja prava i gde i u kakvim uslovima će dočekati da to ostvari?!
Predlažem da u ovom budžetu, ili bar u rebalansu budžeta za 2009. godinu, iznos koji će iznositi najmanje u visini iz 2008. godine, odnosno da bude u 2009. godini 410 miliona dinara, da bude jednak iznosu koji je bio u 2008. godini.
Na samom kraju, budžet za 2009. godinu je proizvod jedne realnosti. Na jednoj strani posebna pažnja posvećena je ekonomskoj politici u 2009. godini, a na drugoj strani pažnja je posvećena opštoj situaciji povodom nadolazeće krize. Ovaj budžet jeste restriktivan, kada je reč o smanjenju javne potrošnje, ali ima i jednu razvojnu komponentu, oko 18,7 milijardi dinara opredeljeno je za razvoj privrede, a oko 40,1 milijardi dinara za kapitalne projekte. Za jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata, ''Koridor 10'', iz budžeta je planirano oko pet milijardi dinara. I, na samom kraju, čini mi se da je ova vlada Republike Srbije svesna da samo ekonomski razvoj obezbeđuje socijalnu sigurnost. Ja vam zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre unutrašnjih poslova, gospodine Dačiću, poštovani predstavnici MUP-a, pred nama je Predlog izmene Zakona o putnim ispravama.
Na samom početku, želim da istaknem ono što je moj kolega iz poslaničkog kluba, tokom izlaganja, rekao, da će Poslanički klub SPS-JS podržati predložene izmene ovog zakona, jer ukoliko se do kraja godine ne usvoje izmene Zakona o putnim ispravama, najveći broj državljana mogao bi da ima problem ukoliko bi želeo da putuje u inostranstvo.
Što se tiče važećih propisa, treba istaći da stari, plavi pasoši, prestaju da važe 31. decembra 2008. godine i iz tog razloga Vlada Republike Srbije je Skupštini dostavila predlog da se taj rok pomeri do 31. decembra 2009. godine. Ovaj predlog je dostavljen Skupštini na razmatranje tokom jula. Dakle, otprilike svaki deseti građanin Srbije koji želi da putuje, odnosno, preciznije, negde oko 800 hiljada građana Srbije koji imaju stare pasoše, s oznakom SRJ, od prvog januara naredne godine mogao bi da ima problem ukoliko Republički parlament ne pokaže spremnost i usvoji predložene izmene pomenutog zakona.
Odlaganje je u Vladinom predlogu obrazloženo objektivnim poteškoćama u ispunjavanju tehničkih uslova za izradu novih obrazaca pasoša, diplomatskog pasoša i službenog pasoša, što je za posledicu imalo odlaganje početka izdavanja novih pasoša i nemogućnost da se zamena dosadašnjih putnih isprava završi u propisanom roku. Ovo obrazloženje je za nas prihvatljivo.
Dakle, predlog je da postojeće putne isprave važe do naredne godine, kako bi se obavio taj proces izmene ličnih dokumenata.
Stari pasoši, kao što je već rečeno, prestali su da se izdaju 1. novembra ove godine. Izdavanje novih pasoša počelo je 7. jula. Dobro je da su tehnički problemi, koji su postojali na početku izrade novih pasoša, uklonjeni. Ono što je jako važno, jeste da treba još jednom napomenuti da, kada predaju zahtev za novi pasoš, građani stari donose na uvid, ali se on ne poništava dok se ne dobije novi pasoš. Tek kada dobiju novi pasoš, stara putna isprava se poništava. Naš zakon kaže da viza ne može trajati duže od putne isprave, ali, u ovom slučaju, važenje vize u poništenom pasošu zavisiće od stava ambasade države koja je izdala vizu.
Koliko sam mogao da shvatim, Ministarstvo unutrašnjih poslova više ne prima zahteve za izdavanje starih pasoša, biometrijski se izdaju, podsetiću, od letos, što je, takođe, pratilo niz komplikacija, kako smo mogli čuti iz medija. Rok za izdavanje novih biometrijskih pasoša je, u praksi, skraćen, sa 30, na 10 dana u izuzetnim situacijama, a uz navedene opravdane razloge građani mogu dobiti pasoš za 48 časova, ukoliko se uz zahtev donese i potvrda ili podnesu razlozi hitnosti.
Nekoliko je pitanja. Najpre, pitanje za predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova. Da li je tačno ono što se moglo čuti u javnosti, da je mesečni kapacitet izrade pasoša oko 60 hiljada novih putnih isprava? I, ono što je jako važno, jeste odgovor na pitanje da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbedilo potreban broj blanko obrazaca za izdavanje novih pasoša, i to kako za zahteve podnete u zemlji, tako i za zahteve podnete u nadležnim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu?
Tačno je da su modernije i daleko zaštićenije putne isprave jedan od uslova da građani Srbije putuju u zemlje EU bez viza i mi, zaista, očekujemo da će Srbija tokom naredne godine imati potpuno liberalizovan vizni režim. U tom pogledu, pozdravljamo intenzivirane aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova na ispunjenju svih obaveza Srbije na putu ka evropskim integracijama.
Na samom kraju, još jednom želim da naglasim da će Poslanički klub SPS-JS podržati ovaj predlog. Ubeđeni smo da će Republički parlament učiniti sve da građani mogu nesmetano da putuju, odnosno da Skupština u tom pogledu neće predstavljati prepreku, i pozivamo ostale poslaničke grupe da podrže Predlog zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, moram samo vama da se obratim, s obzirom da predstavnici Ministarstva nisu trenutno u sali, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita, sa izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, predstavljaju jednu operacionalizaciju mera Vlade Republike Srbije preduzetih u cilju sprečavanja ekonomske krize u Srbiji, usled posledica globalnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu.
Sagledavanje aktuelnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i psihološki efekti na deponente mogu da imaju izuzetno negativne efekte i na građane Srbije koji bi se odrazili prvenstveno na brzo povlačenje depozita i podizanje novca. Kako ne bi ponovo slamarica postala najsigurniji čuvar novca, Vlada Republike Srbije je predložila niz adekvatnih mera koje se mogu svesti na najpre, pod broj jedan, osigurani depozit se povećava sa tri hiljade na 50 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po deponentu u banci.
Ova mera je dakle posledica preporuke Evropske komisije. Povećanjem garancija na iznos depozita postiže se značajan stepen zaštite istih kroz nominalno povećanje garantovanog depozita, a takođe i kroz povećanje broja građana, dakle zaštićenih deponenata.
Kvantitativni podaci ove promene pokazuju da bi fizička lica, građani bili obuhvaćeni sa 99,76 % od ukupnog broja deponenata. Sam podatak da se ova mera odnosi na 6,29 miliona deponenata građana, dakle jedno lice u jednoj banci, ukazuje o ekonomskoj snazi naših građana. U strukturi depozita, oko 80% deponenata čine građani do tri hiljade evra depozita, što ukazuje da su naši građani jako siromašni.
Povećanjem osiguranog iznosa depozita sa tri na 50 hiljada evra ukupno pokriveni depoziti iznosili bi oko 927 milijardi evra. Ovom merom ne bi bilo obuhvaćeno dakle samo 14.415 deponenata, kako mi se čini.
Šta bi se dešavalo u bankama kada bi 1,5 miliona deponenata krenulo u banke da podižu svoje depozite preko 3.000 evra? Ko bi mogao da objasni ostalim deponentima, građanima sa depozitom do 3.000 evra, posebno da su njihove pare osigurane i da su sigurne? Psihološki efekat na pet miliona građana stvorio bi pravi haos i čini nam se opsadu banaka.
Ovim zakonom se proširuje osiguranje depozita pored fizičkih lica i na depozite preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica. Ova mera svakako doprinosi finansijskoj stabilnosti najvećeg broja privrednih subjekata i treba da doprinese zaustavljanju naglog pada njihovih depozita kod banaka i na finansijskom tržištu. Treba reći da je ovo značajna novina imajući u vidu da su u prethodnom periodu, nakon stečaja i likvidacije banaka, uglavnom namireni deponenti građani, a što preostane deljeno je deponentima privrednicima.
Na kraju,smatram da izmene ovog zakona treba da prihvatimo, uz obavezu Narodne banke i Vlade Republike Srbije da i dalje budno prate dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i okruženju i da preduzimaju adekvatne mere.
Izmene i dopune Zakona o agenciji za osiguranje depozita su prateće, sa istim ciljem - efikasna i blagovremena stabilnost bankarskog i finansijskog sistema. Ovom merom se stvara pravni osnov da Vlada, uz pribavljeno mišljenje Narodne banke Srbije, može u ime i za račun Republike Srbije kupiti akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost. Ovo jeste prava mera, ali nas plaši da ne bude zloupotrebljena.
Da li ovo ne znači da će veštački izazvani vrtoglavi pad vrednosti nekih banaka pokriti Vlada iz republičkog budžeta? Mislim da posebnu pažnju Ministarstvo i Narodna banka moraju posvetiti revizorskim izveštajima poslovanja banaka i fondova - da li su ti izveštaji verodostojni i objektivni ili su fingirani, jer vidimo do čega je to sve dovelo u bankarskom sistemu Amerike.
Ostaje, dakle, samo žal što ovakve adekvatne mere nisu primenjene u periodu 2000.-2001. godine na tadašnji bankarski sistem i domaće banke, jer čini nam se da bi možda danas mirnije disali. Tada su sve domaće banke preko noći otišle u stečaj i likvidaciju, a naknadno je rasprodata imovina. Čini nam se da nije ni pokušano preduzimanje mera za njihovo stabilizovanje i oporavak. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nakon pet godina na dnevnom redu se našao Predlog zakona o javnim nabavkama i to opet sa predlogom da se donese po hitnom postupku, kao i prilikom prethodnog donošenja.
Osnovni razlog za njegovo donošenje leži u činjenici da je potrebno da se ubrza proces pridruživanja Evropskoj uniji, a treba imati na umu i da Komisija Evropske unije priprema izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU. Mislim da niko ne spori ove razloge i potrebe usklađivanja zakonskih propisa koji stvaraju uslove za brži ulazak i pristupanje Evropskoj uniji.
Ono što je sporno i negativno leži u podatku da je prvi Zakon o javnim nabavkama donet pre pet godina sa istim razlozima koji se ponovo navode. Da li to znači da smo izgubili pet godina ili je donet zakon bio loš ili neusklađen sa zahtevima i propisima zakonodavstva EU? Nagovešten kao revolucionaran, antikorupcijski i sistemski zakon, u prethodnih pet godina je pretrpeo mnoge izmene i dopune.
Praksa i iskustvo u sprovođenju ovog zakona treba da budu izneti, kao i ocena da li su problemi nastajali u sprovođenju ovog zakona ili postoji manjkavost samih odredaba zakona. Moja ocena je da su izmene uglavnom vršene ad hok, radi prilagođavanja procedure javnih nabavki za određene poslove. Takva praksa je totalno poništila osnovne, prvobitne uzanse i razloge za donošenje zakona. Sva prethodna iskustva i promene su doprinele da zakon izgubi svoj antikorupcijski značaj i kontrolu vršenja javnih prihoda, pre svega u velikim poslovima sa značajnim sredstvima.
U obrazloženju zakona ponovo se potencira da se ovim zakonom stvara ambijent za rad antikorupcijskih organa na poslovima kontrole trošenja sredstava i obezbeđivanja finansijske discipline državnih organa, organizacija i drugih pravnih lica koja su u obavezi da primenjuju propisane procedure.
Prvo pitanje glasi – da li se ovo odnosi na državne organe ili samo pojedince u njima? Kakva će nam karakteristika i ocena otići EU ako iznesemo da organi vlasti u državi u prethodnom periodu nisu sprovodili zakonske propise?
Najviše medijske hajke tokom proteklog vremenskog perioda je bilo usmereno ka pojedincima i državnim institucijama baš u pogledu javnih nabavki velike vrednosti državnih organa i javnih preduzeća. Postavlja se pitanje da li donošenjem ovog zakona nastavljamo sa tom praksom, što bi se moglo potkrepiti sledećim: ovaj zakon stupa na snagu 60 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", što je, čini nam se, dug rok. Donošenje podzakonskih akata će potrajati, a vi život i javne nabavke ne možete zaustaviti. Sve javne nabavke, većina njih, biće sprovedene po starom zakonu i uz sve manjkavosti kao do sada; ili će javne nabavke biti samo započete pre stupanja na snagu novog zakona tako što će biti sprovedene po propisima i postupku utvrđenim starim zakonom. Zato imamo konkretan predlog, ako želimo efikasan zakon i rad državnih organa i organizacija, da se sve javne nabavke po planu i sredstvima za 2009. godinu sprovode po novom zakonu.
Najvažnije poglavlje se odnosi na osnovna načela i pravila javnih nabavki po kojima se uglavnom kreira javna nabavka, a sam postupak javne nabavke je više proceduralno i tehničko pitanje. Moram da konstatujem da najviše problema i zloupotreba ima kod načela jednakosti ponuđača i konkurencije i antikorupcijskih pravila. Zatvaranje kruga ponuđača od strane već poznatog subjekta koji će dobiti posao sa još nekoliko uslužnih ponuda je, čini mi se, odomaćeno pravilo u sprovođenju javnih nabavki male vrednosti. Javne nabavke su samo po nazivu takve.
Članom 26. zakona ove nabavke su ograničene do procenjene vrednosti na godišnjem nivou manje od vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije. Ako uzmemo podatak da od 2008. godine taj limit iznosi 2,7 miliona dinara i broj naručilaca koji ih sprovode, možemo doći do značajnog iznosa uštede i sprečavanja korupcije.
Ova oblast je pomenuta samo u jednom članu zakona i dato je ovlašćenje ministru nadležnom za poslove finansija da posebnim aktom uredi postupak javne nabavke male vrednosti. Ako se tome doda i činjenica da će naručioci svojim internim aktom takođe regulisati postupak javnih nabavki male vrednosti, što je i do sada bila praksa, mislim da će to biti nedovoljno kontrolisano, a o transparentnosti da ne govorimo, pošto ne postoji ni zakonska obaveza javnog oglašavanja.
Za zakonitost i sprečavanje korupcije bitan je član 19. Predloga zakona. Smatram da to nije dobro rešenje, da sam naručilac odlučuje o odbijanju ponude, ako ima saznanja o podmićivanju, poklonu ili pretnjama članovima komisije. To mi liči na onu narodnu izreku "Kadija te tuži, kadija ti sudi". Pošto odgovorno lice naručioca donosi rešenje o formiranju komisije i određuje sastav, šta ako su to zaposleni koji su lojalni njemu? Postoji mogućnost da odbije najpovoljnijeg nepoželjnog ponuđača samo uz dokaz, potvrde članova komisije da im je neko pretio ili uputio pogrdne reči, o čemu takođe odlučuje naručilac. Ako se naručilac već dogovorio i unapred opredelio ponuđača, sve će učiniti da to sprovede i nastradaće nedužni, a javna nabavka će biti zakonita, ali, nažalost, nameštena.
Moj predlog je da o tome ipak mora odlučivati neko van nadležnosti naručioca. Predlažemo da to bude neko telo ili republička komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki.
Takođe smatramo da u članu 98, koji reguliše status službenika za javne nabavke kao naručioca, treba predvideti da isti za svoj rad odgovara Upravi za javne nabavke koja mu i izdaje sertifikat službenika za javne nabavke i koja može da mu uskrati sertifikat ako ne radi po zakonu.
Napred navedene predloge treba zaista ozbiljno razmotriti i priključiti iskustvima iz prethodnog perioda kako opet za pet godina ne bismo konstatovali da treba da donosimo isti zakon. Takođe smatramo da sve sugestije i primedbe treba ozbiljno razmotriti kako ne bismo ponovo ad hok isti menjali i prilagođavali. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani ministre, gospođo Malović, tačno je da se ste stepen demokratizacije u društvu ogleda pre svega u dostignutom nivou nezavisnosti sudske vlasti. Naravno da je jedna od najbitnijih reformi koja se danas sprovodi u Srbiji reforma pravosuđa.
Usvajanje seta predloženih zakona treba pre svega da dovede do povećanja sudijske efikasnosti, ažurnosti rada pravosudnih organa, specijalizacije sudova i boljeg pristupa pravdi. O tome smo govorili tokom jučerašnje rasprave.
Ovo nije samo ustavna obaveza već obaveza koja se odnosi na celokupnu reformu sudstva. Predviđeno je dakle da set od sedam predloženih zakona stupi na snagu od 1. januara 2010. godine. Jasno je da će njihova primena dovesti do najvećih promena u sudskom sistemu Srbije od 1946. godine.
Poslanički klub SPS-Jedinstvena Srbija, kao što smo tokom jučerašnje rasprave rekli, podržaće se set predloženih pravosudnih zakona, jer želimo da podržimo i verujemo u onaj konačan cilj o kome su tokom proteklih meseci dosta govorili predstavnici Ministarstva - da ćemo predloženim zakonskim rešenjima omogućiti građanima nesmetani pristup sudu na način kao što su to činili u prethodnom vremenskom periodu, da sudije neće ostati bez svojih funkcija iako dolazi do smanjenja broja, ako to bude odluka Visokog saveta sudstva, jer to i zakon i Ustav garantuju.
Takođe da će se za to, između ostalog, kako je rečeno zalagati i ministar kao budući član saveta i da mesta u pravosudnom sistemu neće biti samo za nesavesne i nestručne, što u potpunosti podržavamo.
Dakle, osnovni je cilj predloženih zakonskih rešenja uspostavljanje efikasnosti pravosuđa, a nove institucije kao što je recimo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva, treba da budu garant sudske nezavisnosti, odnosno javnotužilačke samostalnosti. Ove institucije treba da daju jedan realan osnov za dalju izgradnju demokratskog društva.
S druge strane, set predloženih pravosudnih zakonskih rešenja predstavlja najavu uspostavljanja visokih standarda za sudije i tužioce, eventualnog razrešenja, uslove rada i način njihovog izbora. Predlogom zakona o sudijama se predviđa njihov opšti izbor. Dakle, izbor sudija neće više biti u nadležnosti parlamenta, već će to raditi Visoki savet sudstva, koji je garant sudske nezavisnosti. Visoki savet sudstva će parlamentu predlagati izbor sudija samo ukoliko se oni biraju prvi put.
Od predstavnika resornog Ministarstva se moglo čuti da su pri izradi predloga zakona poštovani međunarodni standardi u ovoj oblasti, a posebno oni koji se tiču, koliko smo mogli da upamtimo, statusa sudija, njihove samostalnosti, nezavisnosti, prava na imenovanje i razrešenje.
U ovom predlogu zakona prvi put se uvodi odgovornost sudija. Nezavisnost i samostalnost Visokog saveta sudstva ogleda se u tome da Visoki savet sudstva samostalno raspolaže sredstvima, koja u budžetu Republike Srbije obezbeđuju njegov nesmetan rad.
Predviđeno je u Nacrtu zakona i u Predlogu zakona da će od 2011. godine odluka o finansiranju pravosuđa biti, koliko smo shvatili, isključivo na Visokom savetu sudstva. Do sada je to bila nadležnost Ministarstva pravde.
Visoki savet sudstva, koji će doneti odluku o broju sudija i koji će izvršiti opšti izbor, jeste organ koji se sastoji od 11 članova. Od njih 11 sedam je sudija. To ocenjujemo kao jako dobro, jer verujemo da su sudije sposobne da u svojim redovima izaberu one najbolje.
S obzirom da su zakonski predlozi o kojima danas vodimo raspravu izazvali najviše polemike u javnosti, smatramo da je neophodno da tokom rasprave, od predstavnika resornog Ministarstva, još jednom dobijemo dodatna objašnjenja, dodatne odgovore na pitanja koja se uglavnom nameću i provlače kroz javnost - da li je opšti izbor sudija nužnost i neminovnost u ovom trenutku kada je u pitanju reforma pravosuđa; da li je dobro procenjen trenutak kada će biti izvršen opšti izbor, u smislu da li je napravljena dobra analiza stanja u kojem se pravosuđe danas nalazi u Srbiji; koji su to kriterijumi za opšti izbor sudija i da li predloženi zakoni prate sudijske kapaciteta i mogućnosti?
Zaista smatramo da bi trebalo izmeniti odredbu Zakona o sudijama kojom je predviđeno da inicijativu za razrešenje sudija može podneti svako lice, jer smatramo da se na ovaj način stvaraju uslovi za stalno i permanentno vršenje pritiska na sudije.
Što se tiče Zakona o visokom savetu sudstva, možda bi trebalo razmišljati u tom pravcu da se recimo dopune odredbe ovog predloga zakona, i to u delu koji se odnosi na izbor članova tog tela iz redova sudija, radi recimo ravnomerne zastupljenosti svih regiona.
Možda bi trebalo ustanoviti teritorijalni princip, tako što bi se obrazovale četiri izborne jedinice po sedištima apelacionih sudova, od kojih bi svaka neposrednim izjašnjavanjem utvrdila svoj predlog za člana visokog saveta sudstva.
Dakle, još jednom na samom kraju želim da ponovim da poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija će podržati predloženi set pravosudnih zakona jer podržavamo onaj konačni cilj u koji želimo svi mi da verujemo. Predloženim amandmanima, koje smo predložili u dogovoru sa predstavnicima resornog Ministarstva, želimo da poboljšamo predloženi set zakonskih rešenja. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, ministre, gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanjem seta pravosudnih zakona o kojima Republički parlament danas započinje raspravu, jasno je, biće poslata jedna poruka EU o reformi pravosuđa u Srbiji. U oceni Evropske komisije, vrlo eksplicitno, između ostalog, kaže se da su reforme pravosuđa jedan od uslova da Srbija 2009. godine dobije status kandidata za članstvo u EU.
Na ovakvu konstataciju, naravno, nameće se jedno logično pitanje na koje će predstavnici Ministarstva, ubeđeni smo, dati odgovor, da li će u oblasti pravosuđa, konkretno, jer danas započinjemo raspravu o setu pravosudnih zakona, taj uslov biti usvojen i ispunjen, kada se usvoji set predloženih pravosudnih zakona, odnosno da li je to sasvim dovoljno za oblast pravosuđa.
S druge strane, naravno da obaveza usvajanja predloženih zakona proističe iz Ustava koji je donet 2006. godine i predviđeno je da svi zakoni stupe na snagu 1. januara 2010. godine.
Poslanički klub SPS i JS će podržati predloženi set pravosudnih zakona, jer podržavamo onaj konačan cilj koji treba da postignemo usvajanjem seta pravosudnih zakona, a to je, pre svega, jedan moderniji i efikasniji pravosudni sistem u Srbiji i nezavisno stručno sudstvo sa, da kažemo, potpunim integritetom, odnosno da povratimo poverenje građana u pravosuđe, da imamo pravosuđe u koje će građani verovati.
Od nove reforme pravosuđa, treba reći, zavisi zaštita ljudskih prava i sloboda, i mi želimo da u Srbiji za tri do četiri godine, primenom ovih predloženih zakonskih rešenja, zaista imamo pravo i efikasno pravosuđe. Amandmanima koje smo podneli, u dogovoru sa predstavnicima Ministarstva, mi želimo da damo dodatni doprinos u realizaciji ovog cilja. Smatramo da je jako dobro da set zakonskih predloga ovakve važnosti, tu se slažem u potpunosti sa kolegom koji je malopre govorio, prođe jednu stručnu i javnu raspravu.
Više puta smo od predstavnika resornog Ministarstva mogli čuti da su tekstovi nacrta zakona prošli više krugova konsultacija, da su bili upućeni na komentare i sugestije ministarstva u međunarodnim organizacijama, nakon čega su razmatrana i pojedinačna rešenja. Između ostalog, moglo se čuti i da su svi tekstovi poslati na ekspertize Savetu Evrope i Venecijanskoj komisiji i, naravno, ekspertima Evropske komisije. Međutim, jedan deo javnosti Srbije, na osnovu saopštenja organizacije Društva sudija Srbije, percipira da nije bilo javne rasprave i da su u tom pogledu istaknuti nacrti zakona na sajtu Ministarstva, ali da to nije sasvim dovoljno.
Mi, zaista, želimo da verujemo da nakon ove rasprave i nakon još jednog obrazloženja predstavnika Ministarstva niko od poslanika po ovom pitanju neće biti u dilemi i nedoumici. Za nas je naučni i stručni sud, kao i sud javnosti po ovom pitanju veoma važan. S druge strane, kada govorimo o setu pravosudnih zakona za nas je vrlo stručan sastav koji čine predstavnici Ministarstva, Misije OEBS u Srbiji, pravosuđa, tužilaštava, sudijskih i tužilačkih organizacija.
Treba istaći da će primena seta predloženih pravosudnih zakona doneti najveće promene u sudskom sistemu Srbije od 1946. godine.
Potreba za reformom pravosuđa zahteva zakonske izmene koje će urediti novu mrežu sudova i javnih tužilaštava u Srbiji. Nova mreža će uključiti i nove pravosudne institucije, kao što je već ovde rečeno –Vrhovni kasacioni sud, apelacioni i upravni sudovi.
Dakle, opštinski sudovi, kojih u Srbiji trenutno ima 120, biće reorganizovani u osnovne sudove, kojih će biti 34, koji će biti smešteni u okružne centre. Koliko shvatamo nijedan sud neće imati manje od 40 sudija.
Osnovni sudovi će imati sudske jedinice, kako bi građani imali pristup da u jedinicama mogu da obave administrativne poslove. Dakle, tamo gde se danas nalaze opštinski sudovi koji neće dobiti status osnovnog suda ostaće sudske jedinice. U sudske jedinice sudije će dolaziti po potrebi, a građani i njihovi zastupnici će moći da overe dokumenta, predaju predmete u pisarnici, imaju uvid u predmete, kao i da obave neka suđenja.
Želimo da verujemo u stav Ministarstva da će nova mreža sudova olakšati posao sudijama, povećati efikasnost i kvalitet sudskih postupaka, odnosno podržavamo cilj reforme pravosuđa da se sudski sporovi brže rešavaju i da suđenje u prvom stepenu traje najduže godinu dana, a u drugom stepenu šest meseci.
U novoj mreži sudova, kako je rečeno, biće povećan broj sudskih pomoćnika. Dakle, svaki sudija, sem daktilografa, imaće i pomoćnike, što je dodatni razlog da se očekuje efikasniji rad.
Prema ovom predlogu, dakle, u Srbiji će postojati 44 prekršajna suda. Sva mesta u kojima će biti ukinuti organi za prekršaje dobiće odeljenja prekršajnih sudova. Takođe, u Srbiji će biti formirano 26 viših sudova, 16 privrednih i četiri apelaciona suda – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Što se tiče osnovnih javnih tužilaštava evidentno je da ćemo imati jednu racionalniju mrežu osnovnih javnih tužilaštava koja će pratiti mrežu osnovnih sudova i čini nam se da je isto i sa višim tužilaštvima.
Koliko smo mogli da shvatimo, kada je reč o osnovnim javnim tužilaštvima, ne očekuje se bitnija promena u broju nosilaca tužilačke funkcije i ostalih zaposlenih. Cilj koji se želi postići predloženim setom pravosudnih zakona nije sporan i Poslanički klub SPS – Jedinstvena Srbija podržava nastojanja i Vlade i resornog Ministarstva u realizaciji tog cilja. Ali o kvalitetu predloženih zakona moći ćemo da govorimo tek kada počnu i praktično da se primenjuju.
Može se, recimo, prihvatiti da je dobra strana Predloga zakona to što će sudije biti izmeštene i na taj način se smanjuje pritisak male sredine.
S druge strane, sud u malim sredinama nije samo organ sudske vlasti, već ima jedan poseban fenomen, jedan poseban društveni i lokalni značaj, jer okuplja one najuglednije i najobrazovanije ljude u toj sredini. Neki sudovi čak postoje i čitav vek, imaju tradiciju. Recimo, Sud u Mionici, gde je u Prvom srpskom ustanku nastalo novovekovno srpsko sudovanje, zbog čega bi se mogle očekivati neke negativne posledice – zato što će biti neophodno da se izvrši nova raspodela predmeta u nove sudove?
Nova raspodela mogla bi jako dugo da traje, a možda u nekim slučajevima nova mreža sudova podrazumeva započinjanje sudskih postupaka ponovo, ukoliko nova mreža ima za posledicu promenu sudskog veća. Ako postoje uporedna iskustva, a postoje u susednim zemljama, možda je ipak trebalo napraviti jednu eksperimentalnu primenu seta predloženih zakonskih rešenja, pa ukoliko efekat bude pozitivan onda to primeniti na teritoriji Republike Srbije.
Tačno je da je svakako jedna od najbitnijih reformi koje se u Srbiji danas odvijaju reforma pravosuđa. Imajući to na umu, danas kada započinjemo raspravu o setu predloženih pravosudnih zakona, a pre nego što usvojimo predložena zakonska rešenja, još jednom, naravno, treba postaviti pitanje i dati odgovor na to pitanje – da li su u prethodnom periodu izvršene dovoljne i detaljne analize celokupnog pravosuđa u Srbiji, odnosno detaljne analize stanja u pravosuđu.
Na samom kraju, ubeđeni smo da će ovakvim sistemom sudova posao biti nešto ravnomernije raspoređen među sudijama, kao što je ovde već rečeno, i da nam se neće dešavati da neke sudije imaju godišnje nekoliko stotina predmeta, a drugi oko desetak ili 15. Naravno, mora se voditi računa da sudije ne budu udaljene više od 50 kilometara od radnog mesta i da se primenom sistema omogući specijalizacija sudija za pojedine oblasti. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici ministarstva, gospođo Dragutinović, ministre finansija, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanički klub SPS-JS podržaće ova dva predloga zakona, jer smatramo da su razlozi koji su navedeni za njihovo donošenje opravdani, a, sa druge strane, ciljevi koji se žele ostvariti prihvatanjem ova dva predloga svakako se mogu postići.
Smatramo vrlo hrabrim i trezvenim potez da se predloži Zakon o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i to u trenutku kada je predložen rebalans budžeta, u kome se povećava budžetski deficit.
Prema podacima poreske uprave efekat otpisa kamate u iznosu oko 15 milijardi dinara predstavlja trećinu budžetskog deficita, međutim, sigurno je napravljena dobra procena da će gubitak u javnim prihodima u ovom trenutku imati pozitivan efekat i stimulativno uticati u naplati javnih prihoda u narednom vremenskom periodu.
Kod mene lično prisutne su određene dileme i to, pre svega, čini mi se, kažnjavamo poreske obveznike koji uredno izmiruju svoje obaveze po osnovu poreza i doprinosa.
Neprecizno je propisano šta se dešava sa obveznicima kojima je poreska uprava prinudno naplatila sve obaveze, pa i kamatu, što ih dovodi u jedan neravnopravan položaj sa poreskim dužnicima kojima te obaveze nisu naplaćene.
Predložene odredbe nisu baš u skladu sa zalaganjem za tržišnu privredu i utakmicu, ali smatram da i onima koji trenutno imaju probleme ova Vlada daje poslednju šansu, a onaj ko ovu pogodnost ne realizuje nije sposoban da privređuje.
Predlažem da se rokovi za podnošenje zahteva usklade u oba predloga zakona, jer u Zakonu o otpisu kamate je rok 31. jul 2009. godine, čini mi se, a kod doprinosa 90 dana od dana stupanja zakona na snagu. Ovo je, međutim, kratkoročna mera i mi smo ubeđeni da će Vlada u narednom vremenskom periodu napraviti jednu dublju analizu i posvetiti veću pažnju ovom problemu, kako bi dobili odgovor na pitanje – zašto se preduzeća nalaze u ovakvoj situaciji, da zakonom predviđene obaveze ne mogu da izvršavaju? Da li je reč o nedisciplini ili su razlozi vezani za ekonomsku politiku?
Predlog koji danas imamo je, zapravo, samo intervencija države. Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje je po našem mišljenju daleko značajnije. Efekti, odnosno dugovanja po osnovu neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iznose na dan 31.12.2007. godine oko 42 milijarde dinara, skoro polovinu duga oko 22,5 milijardi čine obaveze poljoprivrednika, a svi znamo kakvo nam je stanje u poljoprivredi, selu i staračkim domaćinstvima.
Razgovarajući sa našim domaćinima, moram reći, niko se nije žalio na iznose poreza, uglavnom su ukazivali na socijalno osiguranje i doprinose za penzije. U to sam se uverio pošto prihodi gradskog budžeta, iz grada iz kojeg dolazim, Valjeva, za 2008. godinu po osnovu poreza od poljoprivrede iznose manje od 1% ukupnih poreskih prihoda.
Takođe, sve mere po osnovu otpisa poreza domaćinima po osnovu elementarnih nepogoda koje su mnogo zadesile ovaj kraj, nije u mnogome pomoglo našim domaćinima. S obzirom na to da je agrar jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, vreme je za nešto drugačija rešenja. Današnja agrarna politika, današnja ekonomska snaga seljaka onemogućavaju ga da nosi i reguliše svoje zakonske obaveze. Potrebna su nam nova rešenja kroz novu agrarnu, ali i socijalnu politiku.
Moramo da pokušamo da na jedan način, moram reći, valorizujemo celokupan doprinos srpskog seljaka. Ubeđeni smo da će Vlada Republike Srbije na ovoj liniji pronaći sistemsko rešenje. Usled toga, smatram da je predložena mera mirovanja i otpis duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, mnogo relevantnija, samo me zanima da li Fond ili vi, ministre, raspolažete sa podatkom na koliko će obveznika da se odnosi, odnosno koliko članova porodica, građana Srbije u prošloj godini nije moglo da ostvari svoja prava.
SPS i JS podržavaju predlog izmene zakona da građani ostvare svoja prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno da građani mogu da overe zdravstvenu knjižicu, iako uplatioci doprinosa nisu redovno uplaćivali doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje. Gledajući politički, naš programski cilj jeste besplatna zdravstvena zaštita za sve građane, a ne samo privilegija bogatih.
Moram reći i to da, nikada doprinos za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika nije podmirivao troškove njihove zdravstvene zaštite i članova njihovih porodica, ali su imali obaveznu zdravstvenu zaštitu.
Praksa u prethodnih nekoliko godina da filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje overavaju zdravstvene knjižice osiguranika, imala je dosta negativnih efekata. Sa ovim izmenama eliminisali bi subjektivne procene pojedinaca iz filijala i sprečili zloupotrebe. Obveznicima koji nisu bili u mogućnosti da uredno plaćaju dospele obaveze, dug se stalno uvećavao, pošto se prvo podmiruje kamata za neblagovremeno izvršavanje uplate, a glavnica duga se i dalje uvećava.
Pored toga, uplata obaveza za tekuću godinu je prioritetno usmeravana na otplatu duga iz prethodnog perioda, tako da obveznici nikako nisu mogli da ostvare svoja prava u tekućoj godini.
Ovaj zakon im pruža mogućnost da izmirivanjem obaveze u tekućoj godini, ukoliko podnesu zahtev za reprogram duga iz prethodnog perioda, ostvare za sebe i svoje članove prava po osnovu zdravstvene zaštite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, ministre finansija, gospođo Dragutinović, gospodo narodni poslanici, kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu jasno se može sagledati nekoliko prioriteta Vlade Republike Srbije, poput ubrzane izgradnje infrastrukture, finansijskog podsticaja za strateške investicije, poboljšanja položaja penzionera, finansijske pomoći talentima i drugo.
Deo ovih prioriteta treba napomenuti, to je već večeras rečeno za ovom govornicom, formalizovan je kroz propise i ugovore, kao što su uredba o vanrednom povećanju penzija, zatim ugovor sa "Fijatom", uredba o talentima, ugovor sa izvođačima radova na infrastrukturnim objektima. U potpunosti se slažemo da za uspešno ostvarivanje ekonomskih ciljeva potreban je timski rad i svi će morati da štede, to je činjenica.
Nije moguće povećati sve rashode istovremeno, jer ne možemo raspodeliti ono što u ovom trenutku nemamo, možemo raspodeliti samo ono što imamo. Naravno da treba da odredimo limite, kao što je to učinilo Ministarstvo finansija, a prioritete da utvrdi Vlada Republike Srbije.
Ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu imaće podršku poslaničkog kluba SPS i JS, jer ispunjava naše izborne zahteve i politiku, i to u skladu sa trenutnim mogućnostima i snagom naše države. Ovaj predlog, moram reći, stvara i jednu realnu bazu, jednu realnu osnovicu za jedan od konačnih ciljeva koji je Vlada pred sebe postavila, dakle da imamo socijalno odgovornu Vladu Republike Srbije. Naravno da su cifre sadržane u rebalansu budžeta, ali želim još jednom da kažem.
Dakle, ukupni prihodi povećani su sa 639,6 milijardi dinara na 650,2 milijarde dinara. Ukupni rashodi sa 680,55 na 695,96, a ukupan deficit, kao što je već rečeno, povećan je sa 40,95 na 45,78 milijardi dinara. Kao što smo mogli više puta do sada čuti, budžetski deficit biće pokriven iz dva izvora, akumuliranih privatizacionih prihoda iz prethodnih godina i akumuliranog suficita iz penzijskog fonda samostalnih delatnosti.
Kako je rečeno, prema projekciji Vlade Republike Srbije stopa rasta bruto društvenog proizvoda u ovoj godini trebalo bi da bude 7 umesto 6,5% koliko je bilo u prethodne tri godine, čini mi se, 2005, 2006. i 2007. godine. Inflacija u Srbiji je trenutno oko 9,5%.
Dakle, za narednu godinu planirana inflacija je da bude 6%, rast bruto društvenog proizvoda 6,5%, planirani pad nezaposlenosti i deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji je u ovoj godini bio 18, što je znatno više u odnosu na prethodni period, a čini mi se da je bio 15%.
Naravno da postoje makroekonomski rizici za narednu godinu i o tome je večeras više puta bilo reči, nastavak ogromnog rasta domaće tražnje i prenos efekata svetske finansijske krize na našu zemlju. Mi zaista želimo da verujemo kao poslanički klub u izjavu ministra finansija da imamo dovoljno rezervi da sačekamo krizu mirnije od ostalih zemalja.
Sa druge strane, ocenjujemo pozitivno to što je Vlada formirala radnu grupu koja će pratiti moguće efekte svetske finansijske krize na Srbiju, kao i to da će za preduzimanje određenih poteza konsultovati banke koje posluju na teritoriji Republike Srbije. Tačno je da Srbija ostvaruje privredni rast uz veliki priliv kapitala od šest do sedam milijardi evra godišnje i moguća posledica krize mogla bi biti usporavanje tog rasta.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, odnosno rebalans budžeta je posledica, pre svega, objektivnih okolnosti, rekao bih, koje se ogledaju najpre u povećanju budžetskih prihoda usled pozitivnog trenda makroekonomskih pokazatelja u 2008. godini, poboljšanju socijalnog stanja i statusa najugroženijih kategorija stanovništva, a pre svega penzionera, obezbeđenju dodatnih sredstava za investicije i razvoj u kapitalne objekte, kao i privlačenje direktnih investicija, i krpljenje, rekao bih, prosto rečeno, rupa u budžetu koje su nastale iz nekog prethodnog perioda. Ali, to nije tema večerašnje rasprave.
U tako suženim finansijskim mogućnostima, Vlada je predložila rebalans budžeta. Ovaj rebalans je samo stvaranje uslova i osnova za pripremu budžeta za 2009. godinu, koji će predstavljati celovitu politiku ove Vlade.
Naša politika, politika i programski ciljevi koalicije okupljene oko SPS se zapravo već sprovode u delo. Naš zadatak je da obećano mora biti i realizovano, kako u oblasti investicionih aktivnosti, tako i u oblasti socijale, jer kao partija levice mi smo uvek bili uz onaj najsiromašniji sloj stanovništva.
Uredbom Vlade Republike Srbije o vanrednom povećanju penzija predviđeno je povećanje za 10%, počev od isplate oktobarskih čekova, uz istovremeno redovno usklađivanje penzija.
Za ove namene, za povećanje penzija, i civilnih i vojnih, u rebalansu budžeta su predložena dodatna sredstva u iznosu od 10,758 milijardi dinara, odnosno sa socijalnim doprinosima 12,7 milijardi.
Samo zlonamerni mogu govoriti da je sprovođenje ove politike rezultat političkih nagodbi, kompromisa političkih partnera, a ne realnost i stvarna potreba za koju svi zajedno treba da se zalažemo.
Naš cilj treba da bude smanjenje donacija i transfernih sredstava iz budžeta koja sada iznose 36% u ukupnim sredstvima Republičkog fonda za PIO.
To možemo samo postići kroz veće prihode po osnovu socijalnih doprinosa ostvarenih novim radnim mestima i povećanjem zarada, odnosno materijalnog položaja obveznika. U tom cilju, dodatna sredstva za završetak započetih kapitalnih projekata u iznosu od 2,3 milijarde dinara su realna podloga za novu uposlenost.
Prolazeći pored gradilišta obilaznice oko Beograda moram da izrazim zadovoljstvo videvši da sve vrvi kao u periodu obnove zemlje koju je vodio ministar Mrkonjić. Mislim da je tako i na izgradnji Koridora 10. Koridor 10 je danas nacionalno pitanje i vrlo je važno da je svako shvatio u ovoj zemlji značaj ove kapitalne investicije i ovog projekta, odnosno na deonicama Leskovac-Preševo i Niš-Dimitrovgrad.
Planirani i ugovoreni rokovi se moraju poštovati i samo takvom efikasnošću je moguć prosperitet Srbije. Pokretanjem investicionog zamaha iz budžetskih sredstava doprineće i privlačenju stranih investitora. Time možemo pokazati svetu da su sve krize u Srbiji prošlost.
Na kraju, predlažem da ovaj rebalans što pre usvojimo, jer iz napred navedenih razloga, kao i dodatnih sredstava za subvencije u poljoprivredi u iznosu od oko 7 milijardi dinara, kako nam se opet ne bi ponovila ranija praksa da ih isplaćujemo u predvečerje izbora, sredstva za sve subvencije moraju biti obezbeđena za sve korisnike i uredno se isplaćivati. Napred navedeni princip mora se poštovati i u stambenoj politici, jer dosadašnji princip toplo-hladno, pored svih pozitivnih efekata, stvara negativnu sliku u narodu. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, od zakona koji bi u ovom trenutku trebalo da proguraju ili trasiraju put evropskih integracija, a koji se za sada nalaze u skupštinskoj proceduri, tri propisa, rekao bih, direktan su preduslov za ukidanje viza našim građanima. To su zakonski predlozi o zaštiti ličnih podataka, kao i dva zakonska predloga o kojima upravo govorimo, o zaštiti državne granice i Predlog zakona o strancima.
Naravno, treba još jednom naglasiti da stavljanje Srbije na pomenutu listu zavisi od ispunjavanja mape puta za liberalizaciju viznog režima, ali i od političke procene svake od država članica EU zasnovane ne samo na tome da li potrebni zakoni postoje, već i na tome da li se primenjuju u praksi.
Tačno je da konkretni rokovi za stavljanje Srbije na belu šengen listu ne postoje, ali kao narodni poslanici, dakle, kao neko ko ima odgovornost, pre svega prema građanima Srbije, kada govorimo o ovoj temi treba da imamo na umu hoće li makar od naredne godine građani Srbije izbeći prikupljanje obimne dokumentacije i redove ispred stranih ambasada?
Vrlo je važno do početka novembra usvojiti set evropskih zakona koji su do sada utvrđeni u Vladi Republike Srbije, jer ćemo na taj način svakako bitno poboljšati imidž Srbije kada je reč o napretku u procesu evropskih integracija. Dakle, od seta zakona o kojima upravo govorimo u većoj meri zavisi da li će naša zemlja uskoro dobiti status kandidata za članstvo u EU, kao i to da li će nam u narednih godinu dana biti ukinute vize za putovanje u zemlje EU.
Što se tiče Predloga zakona o državnoj granici i zakona o strancima, treba reći da je reč o predlozima zakona koji su od višestrukog značaja, pre svega za nacionalnu bezbednost i naravno približavanje Srbije beloj šengen listi. Višestruki značaj ovih zakona i ovih akata ogleda se u izgradnji, pre svega, savremenog zakonskog okvira Srbije i unapređenja vladavine prava i ukupne nacionalne bezbednosti.
Zbog svoje složenosti, to je već rečeno, oba predloga zakona treba da počnu da se primenjuju od 1. aprila naredne godine. Inače, izrađeni su po visokim svetskim standardima, odnosno oba predloga zakona su usklađena sa standardima EU. Predlogom zakona o zaštiti državne granice ostvaruju se najvažniji principi tzv, a to je već rečeno za ovom govornicom, tzv. integrisanog upravljanja granicom. To zapravo znači otvorena granica za slobodan protok ljudi i robe i zatvorena granica za sve vidove kriminalnih i drugih vidova nelegalnih aktivnosti.
U oblasti kontrole, i to je tačno, prelaženja i obezbeđenja državne granice, trenutno je na snazi Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u graničnom pojasu iz 1979. godine po ustavnom konceptu SFRJ iz 1974. godine.
Tačno je, strateško opredeljenje Srbije jeste EU i to, između ostalog, kako je već rečeno, podrazumeva prihvatanje usvojenih evropskih vrednosti i standarda u čitavom nizu oblasti, pa i u oblasti zaštite državne granice.
U ovaj pravni akt jesu unete brojne novine koje će omogućiti efikasnije sprovođenje, visok standard granične kontrole i brzu saradnju svih državnih organa. Evidentno je da je Vlada nastojala da olakša slobodan protok ljudi i privredne aktivnosti.
Takođe je već rečeno, ali smatram da treba još jednom istaći, osnovni ciljevi zaštite državne granice, prema Predlogu zakona su: zaštita nepovredivosti državne granice, sprečavanje širenja prekograničnog kriminala, zaštita zdravlja i života ljudi i zaštita životne sredine, kao i sprečavanje nelegalnog prelaženja državne granice i ilegalne migracije.
Ovim predlogom zakona preuzeto je vršenje svih poslova obezbeđenja državne granice od vojske i time je ispunjen još jedan od reformskih ciljeva u procesu približavanja EU, a to je demilitarizacija državne granice, što je od takođe izuzetne važnosti.
Takođe, ovim predlogom zakona odustaje se od instituta graničnog pojasa koji se prostire duž cele državne granice i predviđa se samo mogućnost da se na pojedinim delovima te granice omogući odlukom ministra i da se uvede poseban režim i to pre svega, u pogledu izgradnje objekata i uzgajanja određenih poljoprivrednih kultura iz razloga obezbeđenja vidljivosti linije ili iz drugih bezbedonosnih razloga.
S druge strane, kada je reč o Predlogu zakona o strancima, usvajanjem ovog predloga zakona, Srbija će prvi put samostalno regulisati pitanje ulaska i kretanja i boravka stranih državljana. Ovim pravnim aktom uvodi se sistem viza koji je usklađen sa evropskim standardima i to u četiri kategorije. Već je rečeno, predviđeno je izdavanje aerodromske tranzitne vize, viza A, tranzitne vize, viza B, viza za kraći boravak, viza C i vize za privremeni boravak, viza D.
Takođe, ovim pravnim aktom utvrđeni su uslovi za ulazak i boravak stranaca u Srbiji, sa ili bez vize od 90 dana, kao i uslovi za dobijanje privremenog boravka.
Veoma je značajna novina u pogledu zakona i ta da Vlada može da odluči državljanima određene zemlje da mogu da ulaze u Republiku Srbiju i sa važećom ličnom kartom, odnosno drugom ispravom na osnovu koje može da se utvrditi identitet ili državljanstvo.
Ovo će svakako stvoriti pravne pretpostavke za dalje unapređenje bilateralnih odnosa sa prijateljskim državama, i naravno, još jednom ističem, ubeđeni smo da će u budućnosti doći do znatnog pojednostavljenja po pitanju putovanja naših građana u druge države.
Na samom kraju, želim još jednom da naglasim da će primena ova dva zakona značajno uticati i na smanjenje rizika od ilegalnih migracija i prekograničnog kriminala, a takođe, još jednom ponavljam, oni predstavljaju jedan od najznačajnijih koraka ka ukidanju šengen liste i viza za naše građane.
Naravno, zbog svega prethodno navedenog, poslanička grupa SPS-JS će glasati za oba predloga zakona. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je svakako još jedna od tačaka dnevnog reda ovog skupštinskog zasedanja koja nas navodi na onu konstataciju i zaključak, koji smo toliko puta tokom proteklih dana mogli čuti za ovom govornicom, a to je da je interes Srbije, interes građana Srbije da Narodna skupština Republike Srbije nesmetano radi i funkcioniše.
Bez obzira što smo politički neistomišljenici, što imamo različita gledanja na određene stvari i pitanja, može se postići konsenzus na onome što je veoma bitno za interese Srbije. Potpuno je jasno, ovo skupštinsko zasedanje, sa jedne strane, treba vrlo jasno da profiliše put, evropski put, put evropskih integracija kojim Srbija treba da krene u narednom vremenskom periodu usvajanjem SSP, zatim strateško partnerstvo i sa Rusijom, i sa EU, ali i jedan jasan i nedvosmislen odnos Srbije prema južnoj srpskoj pokrajini.
Energetski sporazum sa Rusijom je svakako jedan od najboljih strateških projekata Srbije. Ovu šansu naravno treba iskoristiti jer će realizacijom ovog sporazuma Srbija postati ne samo dovoljno energetski obezbeđena, već i interesantna mnogim potencijalnim investitorima.
Ubeđeni smo da energetski sporazum Srbije i Rusije ne može da propadne i da će biti ratifikovan apsolutnom većinom u ovom parlamentu, odnosno da ćemo postići konsenzus svih relevantnih političkih činilaca oko ovako važnog pitanja, da će i pozicija i opozicija izraziti jedan visok stepen političke odgovornosti.
Dakle, ovim sporazumom Srbija dobija veliku energetsku stabilnost, ali i lidersku poziciju u gasnoj privredi, proizvodnji naftnih derivata, a ono što je najbitnije jeste strateško partnerstvo i sa Rusijom i sa EU.
Cena svakog aranžmana jeste važna, ali je najvažniji dugoročni rezultat, kao i to šta država u dugoročnom smislu dobija. Ovaj sporazum donosi našoj državi, to se već čulo tokom današnjih diskusija, dve milijarde evra stranih investicija, nekoliko stotina miliona evra godišnje od protoka gasa, a zapošljava desetine hiljade građana.
Prosto ne želimo da verujemo da bilo ko u ovom parlamentu ima nameru da odlaže i prolongira ratifikaciju ovog sporazuma, jer svakako naše odugovlačenje i prolongiranje u bilo kom smislu može dovesti do situacije da ruska strana odustane, što je objektivno problem za Srbiju i što nije svakako interes Srbije.
Šta je to bitno što sadrži ovaj sporazum, šta je to što ruska strana obezbeđuje Srbiji, a Srbija dobija? Deo magistralnog gasovoda evropskog značaja, što za Srbiju znači velike investicije, zapošljavanje, dugoročni prihod i profit.
Završavamo izgradnju skloništa gasa Banatski dvor i time obezbeđujemo stabilnost snabdevanja ovim energentom, veoma bitnim za život građana i stabilnost naše privrede.
I naravno, rekonstrukcija i modernizacija celokupnog kompleksa NIS-a opet znači nove investicije, zapošljavanje i jedan moderan energetski sistem, koji će zasigurno biti lider na jugoistoku Evrope, sa svim pozitivnim ekonomskim efektima koje jedan takav savremeni sistem može da znači za našu zemlju i njen razvoj.
Potrebna je svakako zajednička strategija i naravno da se kroz pregovore ostvare najbolji mogući rezultati za Srbiju i za strateškog partnera. Možda nije trenutak da o tome govorimo, možda je to tehnički detalj, segmente tog sporazuma, ukoliko je moguće, treba popraviti, odnosno možda pre svega pokušati povećati kapaciteta gasovoda. Zašto se pravi sporazum sa Rusijom? Zato što Rusija danas spada u sam svetski vrh po energetskim resursima i kada je reč o nafti, i kada je reč o gasu. Ovaj sporazum nije sačinjen sa trgovcima nego sa proizvođačem.
Parlament će, ubeđeni smo, potvrditi da je Srbija odgovorna zemlja i da će, ono što je ranije potpisano od strane predstavnika Vlade Republike Srbije, ratifikovati. SPS, kada je reč o privatizaciji javnih preduzeća, nije za prodaju od 51%, ali naravno poštujemo strateški interes i glasaćemo za ratifikaciju ovog sporazuma.

Reč ima poslanik Milica Radović.