Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri izuzetno važna zakonska predloga.
Obzirom da je u uvodnom izlaganju moj poštovani kolega Kasalović dosta toga rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, ja ću akcenat u svom izlaganju staviti na dva zakonska predloga, i to na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju predstavlja još jedan zakon o usklađivanju teksta sa već izvršenim izmenama sistemskih zakona i zajedno u paketu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije, reguliše osnivanje i rad Akcionarskog fonda, što smatramo izuzetno važnim.
Agencija za privatizaciju, kao što je između ostalog i rečeno u uvodnom izlaganju, osnovana je pre punih devet godina, kao specijalizovana državna institucija koja treba u ime države da sprovodi, inicira, promoviše i kontroliše postupak privatizacije preduzeća.
Ono što želim da kažem jeste da mi se čini da je Agencija za privatizaciju u proteklih devet godina, u proteklom vremenskom periodu, mnogo više uspeha imala u promociji, iniciranju i sprovođenju privatizacije nego u samoj kontroli privatizacije preduzeća.
Ovu konstataciju potkrepljuje ono o čemu je već ovde govoreno, mnogobrojni protesti, mnogobrojne žalbe radnika koji su zaposleni u privatizovanim preduzećima, koje rezultiraju mnogobrojnim štrajkovima, koji se opet pretvaraju u blokade institucija, blokade putne infrastrukture, što svakako nije dobro. Najgore u svemu tome je što su postupci radnika u većini slučajeva opravdani i što se na kraju završavaju i rezultiraju raskidom privatizacije, raskidom ugovora i poništenjem privatizacije.
Slažem se sa vama, gospodine ministre, da je stanje izuzetno teško i želim samo da dodam da je i stanje u preduzećima koja su privatizovana i gde se javljaju opravdani protesti radnika takođe izuzetno teško, u smislu da je imovina rasprodata ili uništena, u smislu da su u većini slučajeva neisplaćene zarade zaposlenih, u smislu da nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno, penzijsko, invalidsko osiguranje itd, dobro ste vi upoznati sa svakodnevnim temama sa kojima se, nažalost, mi svi zajedno suočavamo.
Vi ste naveli 1998. godinu i privatizaciju. Rekli ste da to traje od 90-ih godina, naveli ste konkretan primer 1998. godinu. Pred sobom imam stenogram sa sednice Skupštine grada Valjeva, grada iz kojeg dolazim, i nemam problem sa tim da istaknem problem sa kojim se suočavaju, mislim da svi dolazimo iz određenih okruga, svi dolazimo iz gradova, iz opština, predstavljamo te građane koji su za nas glasali na izborima i treba da kažemo ono što nam sami građani, u konkretnom slučaju, predstavnici sindikata, predstavnici štrajkačkih odbora govore.
Imam u rukama stenogram sa 15. sednice Skupštine grada Valjeva, sednice na kojoj je izvršnu i skupštinsku vlast grada Valjeva štrajkački odbor, odnosno predstavnici sindikata fabrike vijaka ''Gradac", nekada najpoznatije fabrike za proizvodnju vijačne robe upoznao sa problemom s kojim se oni suočavaju.
Fabrika je privatizovana 2006. godine i danas fabrikom rukovodi upravni odbor, koji nema čak ni onaj neophodan minimum kada je reč o broju članova u upravnom odboru. U trenutku kada je fabrika privatizovana nije bilo obaveza, danas radnici, od septembra nisu primili platu, to je sadržaj, između ostalog, stenograma. Ne želim da govorim o celokupnom sadržaju, vadim vam segmente koji su bitni. Danas radnici nisu primili platu od septembra meseca, danas je račun u blokadi od 26 miliona dinara i prosto radnici postavljaju pitanje šta im preostaje činiti u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, stanje u ovakvim preduzećima gde se javljaju protesti je teško, kao što ste i sami konstatovali. Takođe ste rekli, vi ste to u procentima govorili, od ukupnog broja privatizacija rekli ste da 20% je neuspešnih, 80% uspešnih. Dakle, otprilike čini mi se 2400 privatizovanih preduzeća na teritoriji Republike Srbije, kad je reč o 500 preduzeća raskinut je ugovor kada govorimo o privatizaciji, to je otprilike tih 20%.
Ovo govorim iz jednog prostog razloga jer smatram da Agencija za privatizaciju u narednom vremenskom periodu poseban akcenat treba da stavi upravo na kontrolu privatizovanih preduzeća. Ukoliko u narednom vremenskom periodu ne budemo imali tu kontrolu privatizovanih preduzeća, čini mi se da će ovakva privatizacija uništiti srpsku privredu.
Dakle, potpuno ste u pravu, svako od nas ima pravo na svoj politički stav kada je reč o Zakonu o privatizaciji. Mi konkretno smatramo da ovaj i ovakav zakon o privatizaciji nije dobar i da je upravo rezultat ovakvog zakona ova situacija u kojoj se država nalazi danas, a da u situaciji štrajkova i protesta država nažalost može biti samo posrednik između radnika na jednoj strani i onoga ko je privatizovao, odnosno gazde koji je privatizovao firmu na drugoj strani.
Nisam slučajno naveo ove konstatacije. Naveo sam ih namerno, a imajući na umu ozbiljne poslove koje će Agencija za privatizaciju obavljati u narednom vremenskom periodu, shodno izmenama sistemskih zakona koje su izvršene, kao i ostvarivanje prava građana na jednakost kroz distribuiranje akcija Akcionarskog fonda građana.
Ono što takođe želim da kažem jeste da podržavamo sve aktivnosti koje vode ka racionalizaciji državne administracije i objedinjavanju državnih poslova, što su zahtevi savremene ekonomije. To je nešto što je potpuno logično i potpuno normalno u periodu privredne, u periodu ekonomske krize.
Takođe, neopravdano je i postojanje paralelnih institucija koje imaju različite organe upravljanja, jer onda se zapravo postavlja suštinsko pitanje svrhe njihovog postojanja. Podržavamo naravno i usklađivanje odredbi sa Zakonom o stečaju. Oko čega još imamo određene nedoumice i smatramo da o tome treba razmisliti jeste da visinu provizije propisuje ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja. U samom obrazloženju ovog zakona piše da su troškovi likvidacionog upravnika znatni, i da isti ima pravo na posebnu naknadu ostvarenu prodajom imovine, odnosno provizijom.
Ne odnosi se ova primedba konkretno na vas. Tu treba da razmišljamo i o budućem vremenskom periodu i ministrima koji će doći posle vas, vladama RS koje će doći nakon prvih narednih parlamentarnih redovnih izbora. Prosto smatramo da davanje ovlašćenja pojedincu, u ovom slučaju ministru, u određenom kontekstu može da dovede do negativnih efekata. Možda bi bilo realnije, možda bi bilo bolje da proviziju utvrđuje Vlada RS, a na predlog resornog ministra.
Drugi bitan razlog za izmene ovog zakona predstavlja ukidanje Akcijskog fonda i osnivanje akcionarskog fonda i to u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Kao što je između ostalog rečeno, osnovna delatnost akcionarskog fonda je finansijsko posedovanje, a osnovni zadatak je izdavanje i distribucija akcija građanima.
Poslove ovog fonda, i to je između ostalog rečeno, preuzima Agencija za privatizaciju koja je adekvatno opremljena, kojoj nisu potrebni posebni kadrovi. Nisu joj potrebna dodatna novčana sredstva i to je nešto što mi podržavamo i što je u obrazloženju ovog zakonskog predloga i na tome samo treba istrajati.
Kao partija socijalne pravde, partija koja se zalaže za sistem jednakih šansi za sve građane naravno da podržavamo i ostvarivanje prava na jednakost. To je i ustavna kategorija. To pravo treba da omogući realizaciju Zakona o privatizaciji. Ovim zakonom se ostvaruje pravo građana na novčanu naknadu po osnovu prodaje akcija ili udela iz privatizacionog registra, kao i prenos bez naknade akcija pre svega državnih javnih preduzeća. Znači, zadatak ovog fonda je prodaja akcija iz privatizacionog registra, kao i portfelja akcijskog fonda, a od tih sredstava i akcija drugih javnih preduzeća se obezbeđuju sredstva za izdavanje akcija i to se utvrđuje vrlo precizno ovim zakonskim predlogom.
Time se omogućuje jednakost svih građana u pogledu prava na akcije bez naknade. Te akcije, sa tim želim da završim, treba da imaju realnu vrednost kojom se ne može licitirati u zavisnosti od političkih potreba, niti se njima sme manipulisati kada ih građani prodaju na tržištu hartija od vrednosti ili neposredno fondu. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što na samom početku želim da kažem jeste da u potpunosti razumem atmosferu i tenzije koje danas postoje u republičkom parlamentu, odnosno tokom današnje rasprave. Reč je o jednom izuzetno osetljivom pitanju koje se tiče prošlosti, ali, naravno, i sadašnjosti i budućnosti.
Naravno, izuzetno je važno da imamo konsenzus svih relevantnih političkih stranaka i političkih činilaca na političkoj sceni Srbije oko političke osude zločina u Srebrenici, ali i svih zločina na prostoru SFRJ. Dakle, važno je da deklaracija o Srebrenici dobije najveću moguću podršku u republičkom parlamentu.
Kada je reč konkretno o deklaraciji, rekao bih da postoje četiri pitanja koja su od izuzetne važnosti. Prvo pitanje – šta je cilj ove deklaracije? Drugo pitanje – šta je još potrebno učiniti nakon usvajanja deklaracije o Srebrenici? Treće pitanje – šta očekujemo od drugih naroda koji su živeli na prostoru SFRJ? Četvrto pitanje je pitanje koje se tiče istorijske istine.
Donošenjem deklaracije o Srebrenici Srbija izvršava i moralnu i međunarodnu obavezu – dakle, osuđuje zločin u Srebrenici, izražava saučešće porodicama žrtava i smatra da time doprinosi obnovi poverenja na prostoru bivše Jugoslavije. Srbija, naime, pokazuje odlučnost da se ovakvi i drugi zločini, koji su se dešavali na svim stranama u sukobu, nikada više ne ponove, jer naš glavni cilj, odnosno glavni cilj Srbije i celog okruženja jesu mir i stabilnost u regionu. Srbija želi da vodi politiku mira, dobrosusedskih odnosa, stabilnosti i bezbednosti u regionu.
Ova deklaracija, kao što je između ostalog rečeno, insistira na tome da su zločini pojedinačni, a ne nacionalni i utvrđuje rešenost da oni koji su zločine počinili treba da odgovaraju i da nije kriv narod, nego pojedinci. Posebno želimo da istaknemo da smatramo da je potrebno sa istom odlučnošću i jasnoćom osuditi i veoma brojne i masovne zločine učinjene prema srpskom narodu i u Bosni, i u „Oluji“ i na prostoru Kosova i Metohije.
Socijalistička partija Srbije očekuje da će jedna takva rezolucija veoma brzo biti pred poslanicima i da će veoma brzo biti doneta u republičkom parlamentu, jer samo tako, osudom svih zločina, mogu da se stvore realne osnove za obnovu poverenja. Sa moralnog, političkog, nacionalnog i državnog stanovišta to je, po našem mišljenju, veoma važno.
Očekujemo da i predstavnici naroda zemalja nastalih na prostoru SFRJ osude sve zločine počinjene prema srpskom narodu, usvajanjem ovakvih rezolucija u svojim parlamentima.
Istina o jugoslovenskoj krizi, rekao bih, nije ni crna ni bela. Više je otvorenih pitanja koja traže prave i istorijske odgovore, kada je reč o uzrocima razbijanja SFRJ i o posledicama, jer jedino takva realna istorijska istina može biti putokaz jednog realnog odnosa šta se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije.
Ovu rezoluciju ne posmatramo kao izolovan politički dokument, već kao dokument komplementaran sa rezolucijom koja će osuditi sve zločine. Nije bitno koji ćemo dokument usvojiti prvi, da li prvi ili drugi, ili drugi ili prvi, dakle, nije bitan redosled. Ova dva dokumenta predstavljaju doprinos stvaranju međunacionalne tolerancije, poverenja i jačanju mira i stabilnosti u regionu, ali o činjenicama još uvek postoje kontroverze i tek će prava vremenska distanca, rekao bih, dati odgovor šta se zapravo dešavalo, i to nije u sferi političkih ocena. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri i poštovani predstavnici DRI, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku još jednom želim potpuno jasno i precizno da kažem da je veoma važno da je DRI odradila svoj deo posla, odnosno da je, kao nezavisna institucija, dala svoje mišljenje o stanju javnih finansija u 2008. godini.
Poslanička grupa SPS-JS, naravno, pozdravlja rad DRI i smatramo da je ovo dobra osnova da se uvede red kada je reč o javnim finansijama. Ono što želimo da postavimo kao pitanje jeste – da li je i koliko Vlada Republike Srbije pomogla rad DRI i da li je učinila nešto kada je reč o položaju revizora u cilju što kvalitetnijeg obavljanja posla? S druge strane, još jednom želimo da konstatujemo da je činjenica da ova vlada nema šta da skriva.
Ubeđeni smo da će naredni izveštaj DRI biti i obimniji i celishodniji i precizniji, da se neće odnositi samo na 27% javnih finansija, na koliko se odnosi, čini mi se, i to samo državnog budžeta. Javne finansije nisu samo državni budžet. Čini mi se da ima još negde oko 8.000 subjekata koji podležu reviziji.
Ono što, po našem mišljenju, nije dobro jeste da se izveštaj DRI najpre pojavio u javnosti a nakon toga na sednici resornog odbora republičkog parlamenta. Čini nam se da se samim pojavljivanjem izveštaja u javnosti najpre stvorio jedan, rekao bih, osnov za politizaciju. U tom kontekstu, postavljamo pitanje, naravno i za predstavnike DRI – da li smatrate da bi buduću praksu u tom pogledu trebalo promeniti?
Naravno, javnost ne treba isključiti, tačno je da nigde eksplicitno i precizno ne stoji da izveštaj treba najpre da se pojavi na sednici resornog odbora, ali, prosto, smatramo da bi se na taj način, svakako, složićete se sa mnom, podigao kredibilitet i republičkog parlamenta i resornog odbora, naravno i DRI. Zahvaljujem.

Gospodine Sretenoviću, mislim da se nismo razumeli baš najbolje. Nijednog trenutka nisam osporio da izveštaj treba da se nađe u javnosti. Nijednog trenutka nisam rekao da javnost ne treba da bude upoznata sa sadržajem izveštaja. Vrlo sam precizno saopštio i rekao da nigde eksplicitno ne stoji da treba da bude na sednici resornog odbora, ali da, prosto, kao poslanički klub, smatramo da je potpuno logično da se o sadržaju izveštaja govori na sednici resornog odbora i da se nakon toga sam sadržaj izveštaja pojavi u javnosti. Kada ćete vi nakon toga održati konferenciju za štampu, to je, naravno, vaša stvar, odnosno stvar DRI.
Želim to da dopunim jednom konstatacijom. Recimo, kada je reč o prekršajnoj prijavi koja se odnosi na Ministarstvo prosvete, nakon pojavljivanja u javnosti mnogi mediji su govorili o nekakvim ugostiteljskim uslugama, pa se to dovelo u kontekst da je ministar koristio ugostiteljske usluge, a ne ministarstvo na celom nivou.
Dakle, prosto da ne bismo javnost dovodili u zabludu, veoma je važno da napravimo redosled poteza. Ponavljam, to nigde eksplicitno ne stoji, ali zarad jačanja kredibiliteta i DRI i republičkog parlamenta, zarad budućnosti, zarad narednog vremenskog perioda, rekao sam da mi duboko verujemo da će naredni izveštaj DRI biti i kvalitetniji i celishodniji i obimniji, da će Vlada u tom pogledu učiniti sve što je potrebno, što je neophodno, da ćemo i mi kao poslanici, koliko možemo, učestvovati u tome. Rekao sam za DRI da poštujemo njegovu nezavisnost, poštujemo njen stav kao nezavisne institucije.
Što se tiče same odgovornosti, o tome je, između ostalog, takođe danas bilo reči. Prosto, smatramo da je rano govoriti o bilo kakvoj odgovornosti. Treba sačekati i, naravno, ostaviti sudskim organima da bez pritiska, isto onako kao što je DRI odradila svoj posao kao nezavisna institucija, donesu odluku i odrade svoj deo posla. Zahvaljujem.

Gospodine Novakoviću, poštovani ministre, poštovani predstavniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je predložio resorni odbor, ubeđen sam, plod je i rezultat kvalitetne rasprave koja se vodila u načelu o ovom izuzetno važnom zakonskom predlogu. Zaista želim najpre da izrazim zadovoljstvo što je resorni odbor na jedan kvalifikovan, kvalitetan, stručan i kompetentan način razmotrio sve ono o čemu se govorilo tokom rasprave u načelu.
Zašto sam se javio? Zato što sam bio jedan od inicijatora u raspravi u načelu koji su smatrali da je neophodno u određenom kontekstu, upravo onako kako je to predloženo ovim amandmanom koji je predložio resorni odbor, da se određene stvari izmene, kada je reč o čl. 13a, 13b.
Naime, članom 7. je predviđeno obavezno polaganje obuke, bez bilo kakve mogućnosti oslobađanja, za odgovorna lica, odnosno za direktore i menadžere. Imajući na umu činjenicu da je prvobitnim predlogom zanemareno znanje koje se tiče tokom redovnog obrazovanja, znanje najvišeg stepena u oblasti saobraćaja (između ostalog, o tome je i bilo reči), znanje koje se stiče kroz radno iskustvo, kao i to da se obaveznom obukom stvaraju bespotrebni troškovi, predlog je bio u raspravi u načelu da Ministarstvo razmisli i, ukoliko je moguće, da resorni odbor predloži da se stvore uslovi da Ministarstvo oslobodi polaganje ispita lica koja već poseduju znanje, koje bi se na ispitu proveravalo, kao i to da obuka bude ne obaveznog, već fakultativnog karaktera.
Smatramo da je to učinjeno ovim predloženim amandmanom, odnosno amandmanom koji je predložio resorni odbor. Apelujemo na predstavnike Ministarstva da prihvate ovaj amandman jer on, još jednom želim potpuno jasno i precizno da istaknem, sprečava neopravdane troškove za transportna preduzeća i sprečava da se na određeni način dovede u pitanje nacionalni obrazovni sistem. Želim da verujem da će predstavnici Ministarstva još jednom razmotriti i da će prihvatiti predloženo amandmansko rešenje. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da će poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Za nas su potpuno prihvatljivi razlozi koji su navedeni u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju poslanički klub SPS-JS će podržati, još jednom potpuno jasno i precizno želim da istaknem, pre svega iz razloga koji su dati u obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Ovo, pre svega, shvatamo kao usaglašavanje, kao što je i rečeno u uvodnom izlaganju ministra, s propisima Međunarodnog transportnog foruma, čiji je Srbija član, i izjednačavanje domaćih i stranih prevoznika u međunarodnom drumskom transportu i, s druge strane, to moramo da zapazimo, pooštravanje kaznene politike, pre svega za strane prevoznike u Srbiji.
Predlog zakona, kao što je konstatovano, prvi put definiše CEMT dozvolu, međunarodnu multilateralnu dozvolu za prevoz stvari, koju izdaje Međunarodni transportni forum, ali i pojedinačnu dozvolu, koja se izdaje na osnovu međunarodnog sporazuma naše i strane zemlje, kojom se mogu obaviti najviše dve vožnje. Međunarodni transportni forum je Srbiji za 2010. godinu odobrio 940 CEMT dozvola, što ne zadovoljava ni 10% potreba prevoznika.
Srpski prevoznici stvari najčešće voze, a time imaju potrebu za najvećim brojem pojedinačnih dozvola, pre svega u Mađarsku, Italiju, Austriju, Rusiju itd. Godišnji kontingent italijanskih bilateralnih dozvola je oko 9.000, ruskih samo 3.000. Tranzit srpskim prevoznicima kroz Austriju, a pogotovu kroz Mađarsku, strogo je ograničen. Neke zemlje su dozvolile potpunu liberalizaciju odnosa u međunarodnom drumskom transportu, dakle kretanje vozila bez režima dozvola, poput Slovenije, BiH, Crne Gore, a sa drugima postoji sporazum da se broj dozvola razmeni u dovoljnom broju za prevoznike – Hrvatska, Bugarska, Rumunija. Želim da istaknem i najvažniji sporazum, s Belgijom, koji je premijer Republike Srbije potpisao pri nedavnoj poseti Belgiji.
Nedovoljan broj međunarodnih CEMT dozvola, i to pojedinačnih dozvola pre svega sa, kao što sam rekao, Italijom, Austrijom, Mađarskom i Rusijom, predstavlja jednu vrstu sankcija i ozbiljnog ograničenja pristupu evropskom transportnom tržištu kada je reč o srpskim prevoznicima. Istim intenzitetom kojim je Vlada Republike Srbije godinama vodila upornu borbu za ukidanje viza građanima Srbije, ubeđen sam da se tako mora zalagati i za povećanje broja dozvola srpskim prevoznicima i potpunu liberalizaciju u međunarodnom drumskom transportu.
U međunarodnom drumskom transportu, to želim posebno da istaknem i to je opštepoznato, srpski prevoznici su stvarni lideri u regionu, kako po broju i kvalitetu vozila, tako i po kvalitetu i sigurnosti usluga koje pružaju. Stoga im je zaista potrebna podrška države, i ja očekujem i ubeđen sam da ona neće izostati, da na slobodnom tržištu usluga iskažu svoje prednosti kada je reč o regionalnom transportu.
Ovim predlogom zakona se pooštrava kaznena politika, kao što sam rekao, prema stranim prevoznicima koji voze kroz Srbiju, odnosno uvodi se recipročna kaznena politika prema stranim prevoznicima, odnosno mere reciprociteta. Do sada su strane zemlje, prema svom zakonodavstvu, izricale neuporedivo oštrije mere prema srpskim prevoznicima nego što su srpski državni organi mogli da to urade prema stranim prevoznicima, odnosno prema stranom prevozniku.
Poslanička grupa SPS-JS smatra da je donošenje predloženih izmena i dopuna zakona koji je danas pred nama prvi i, rekao bih, hitan korak u regulisanju odnosa u prevozu putnika i prevozu stvari u međunarodnom saobraćaju i da treba da sledi potpuno nov zakon, kao što je to ministar rekao, ili nov zakon o prevozu stvari u međunarodnom saobraćaju.
Iz obrazloženja zakona se vidi da je sadašnji zakon, i to je ministar vrlo precizno naglasio u uvodnom izlaganju, donet čak 1998. godine, u vreme kada je u ovoj oblasti dominantan svojinski oblik bila društvena svojina.
Danas su sva preduzeća u međunarodnom prevozu putnika i stvari uglavnom u privatnoj svojini. Zakon ima brojne oblike zaštite rada preduzeća u društvenoj svojini, poput vrlo strogih zaštitnih vremena u prevozu putnika, a na slobodnom tržištu i u privatnoj inicijativi za tim, prosto, nema potrebe.
Poslanička grupa SPS-JS podržava, još jednom želim da kažem, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i zalaže se da se pripremi potpuno nov zakon, koji će biti usaglašen sa zahtevima međunarodnog transportnog tržišta, ali i sa savremenim potrebama srpskih prevoznika i korisnika usluga u međunarodnom saobraćaju.
Na samom kraju ovog izlaganja želimo da uputimo određene sugestije i predloge za razmišljanje nadležnom ministarstvu. To je član 7. ovih izmena i dopuna zakona, odnosno predlog koji se odnosi na to da se posle člana 13. dodaju član 13a. i 13b. Član 13a. se odnosi na polaganje stručnog ispita kada je reč o direktoru ili drugom odgovornom licu transportnog preduzeća, a član 13b. se odnosi na obaveznu stručnu obuku.
Dajemo kao predlog za razmišljanje da se, kada je reč o članu 13a, uvede promena da član 13a. omogući da nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo za infrastrukturu, propiše uslove za oslobađanje od polaganja stručnog ispita, ili dela stručnog ispita, imajući na umu činjenicu da, recimo, u nekim preduzećima ima direktora koji imaju 20 i više godina stručnog rada u ovoj oblasti, odnosno u saobraćaju. Prosto, smatramo da možda ne bi bilo ni logično da polažu stručni ispit, koji je, ne želimo da potcenjujemo, ali nešto nižeg nivoa znanja od onog koji oni već poseduju.
Kada je reč o članu 13b, to je još jedan predlog za razmišljanje, tu je predviđeno da svi pre polaganja stručnog ispita imaju obaveznu stručnu obuku.
U redu je da postoji stručni ispit, ali smatramo da obuka možda i ne bi trebalo da bude obavezna, već fakultativna, kako bi svaki zaposleni, svako ko ima obavezu da polaže ispit, imao prilike da se izjasni da li će pohađati tu obuku ili ne.
Na samom kraju, uz ove predloge za razmišljanje, potpuno jasno i precizno ističemo da će poslanički klub SPS-JS u Danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.

Sasvim je dovoljno, gospodine Novakoviću. Poštovano predsedništvo, poštovana ministarka gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o amnestiji. Pokušaću da budem veoma kratak. Smatram da je dosta toga već rečeno.
Ustavni osnov, kao i razlozi za donošenje ovog zakonskog predloga veoma su precizno i jasno navedeni u obrazloženju zakonskog predloga. Ne želim o tome da govorim, osim što ću reći da su oni prihvatljivi za poslanički klub SPS - JS.
Ono što želim da kažem na samom početku jeste da sam ubeđen (mislim da je to, između ostalog, i rečeno u uvodnom izlaganju gospođe Malović) da su zapravo na izradi ovog zakonskog predloga, koliko sam shvatio, radila tri ministarstva – Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za dijasporu. To je ono što je potpuno logično, imajući na umu, pre svega, sadržaje i razloge za donošenje ovog zakonskog predloga.
S druge strane, uvažavajući stavove, predloge, sugestije koje su uputile moje kolege iz poslaničkog kluba SPS - JS, još jednom želim da istaknem i ono što su oni zaključili – da će poslanički klub SPS - JS u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje, odnosno Predlog zakona o amnestiji, jer smatramo da treba pružiti priliku mladim ljudima koji nisu regulisali svoju obavezu i za koje postoji osnovana sumnja da su učinili krivično delo, i to od 18. aprila 2006. godine do dana stupanja na snagu Zakona, da konačno reše svoj status, i to u skladu sa zakonom.
Ovim zakonskim predlogom država je na određeni način pružila ruku, dala priliku svim mladim ljudima, našim državljanima koji nisu regulisali vojnu obavezu, da to učine u skladu sa zakonom. Mi iz poslaničkog kluba SPS - JS podržavamo ovu nameru.
Suštinski gledajući, ovaj zakonski predlog, kao što je između ostalog rečeno, podrazumeva oslobađanje od krivične odgovornosti, ali ne i od obaveze služenja vojnog roka. Kao što je između ostalog konstatovano, to zapravo znači da svako ko se nije odazvao pozivu ili je napustio državu može da se vrati u državu, on neće biti gonjen zbog prekršaja, ali vojna obaveza ostaje i ona će morati da bude regulisana u određenom vremenskom periodu, jer ona je regulisana Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
Smatramo da treba da učinimo sve što je u našoj moći da mlade ljude koji rade u dijaspori vratimo u Srbiju, jer i oni mogu na određeni način pomoći Srbiji.
Želimo da verujemo da postoji određeni broj ljudi koji žele da dođu u Srbiju, da investiraju u svoju zemlju, pokrenu biznis u svojoj državi, ali to do sada nisu bili u mogućnosti jer nisu regulisali vojnu obavezu.
Ovo zakonsko rešenje je svakako na određen način i svrsishodnije, i celishodnije i bolje od onoga što je realnost i što danas imamo, a to je činjenica da mladi ljudi neće da dolaze u Srbiju zbog neregulisane vojne obaveze i da zbog toga traže ispis iz državljanstva.
Takođe, imajući ono na umu što je već više puta do sada konstatovano, kada je reč o potpunoj popunjenosti kapaciteta Ministarstva odbrane, kao i najavu profesionalizacije vojske, smatramo da je ovaj zakonski predlog u tom kontekstu dobro prelazno rešenje.
U uvodnom izlaganju gospođe Malović između ostalog se moglo čuti, koliko sam mogao da zapazim, da ima čak 154.000 građana Srbije koji žive u inostranstvu, a nisu regulisali vojnu obavezu i nisu u mogućnosti da dođu u svoju državu. Smatramo da ovim ljudima treba pružiti šansu, dati priliku i mislimo da je ovo dobar predlog da se ovo pitanje na najbolji mogući način reši, u skladu sa zakonom.
Dakle, suštinski gledajući, time želim da završim, dve su alternative: ili ćemo usvojiti ovaj zakonski predlog ili ćemo dozvoliti da ovi ljudi prilikom dolaska u svoju državu budu pohapšeni. Mi iz poslaničkog kluba SPS - JS zalažemo se za ovu prvu opciju i zato ćemo podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da izrazim zadovoljstvo što su ovde predstavnici Ministarstva prosvete, što je ovde ministar prosvete i obrazovanja, što danas u Srbiji imamo jedan stabilan obrazovni sistem, što ste nastavili s uspešnim reformama kada je reč o obrazovanju i što kao predstavnici Ministarstva prosvete i obrazovanja na sve moguće načine pružate podršku mladim ljudima da stiču nova znanja. Želim da izrazim zadovoljstvo što ova vlada Republike Srbije ima ministra prosvete koji se bavi svojim poslom, dakle, poslom koji se konkretno tiče prosvete i obrazovanja, a ne nekim drugim pitanjima koja nemaju nikakve veze s resornim ministarstvom.
Što se tiče konkretnih zakonskih predloga koji su na današnjem dnevnom redu, o kojima danas raspravljamo, želim da kažem da imamo tri izuzetno kvalitetna zakonska predloga i, kao što je već rečeno, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije će ih u danu za glasanje podržati.
Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Jasno je da je postojeći zakon, koji je donet 1992. godine, prevaziđen u svakom pogledu i da ga treba uskladiti s Ustavom Republike Srbije. Pored ustavne obaveze, razlog za donošenje zakona, između, ostalog leži i u neophodnosti usklađivanja zakona s životnom realnošću, sa samom praksom, s onim što se danas dešava, kako bi se otklonili svi oni brojni problemi s kojima se suočavaju zaposleni u ovoj oblasti, ali i korisnici usluga, pre svega, mislim na učenike i na studente.
Ubeđeni smo da će usvajanjem svih onih podzakonskih akata, koji su, kako smo čuli, u pripremi i koje je neophodno usvojiti, u maju početi i formalna primena ovog zakona, kada se, između ostalog, objavljuju konkursi za prijem učenika i studenata u domove. Ubeđeni smo da ćemo usvajanjem ovog zakonskog predloga, usvajanjem podzakonskih akata koji su u pripremi, imati celovitu regulativu ove oblasti.
Takođe, želimo da izrazimo zadovoljstvo što su u izradi ovog zakonskog predloga učestvovali svi oni na koje se ovaj zakon konkretno odnosi. Tu mislim i na učenike, studente, predstavnike studentskih centara i sindikate, kao i predstavnike učeničkih domova.
Već je rečeno, u Srbiji ima, koliko sam shvatio, oko 70 ustanova učeničkog i studentskog standarda. Smeštaj u domovima obezbeđen je za oko 19.000 studenata, 11.000 srednjoškolaca, u menzama se hrani 30.000 studenata, oko 10.000 više nego što ih živi u domovima, i to govori o socijalnim prilikama, nažalost, danas. Ono što je izuzetno važno jeste činjenica da će ovaj zakon omogućiti da se po studentskoj ceni hrane i budžetski studenti koji žive kod roditelja, u mestu stanovanja.
Potpuno je jasno, nema dovoljno novca i potreban nam je što kvalitetniji i što bolji zakon. Kao predstavnici partije levice, partije koja se zalaže za socijalnu pravdu, za sistem jednakih šansi za sve, mi imamo i razlog više da podržimo ovaj zakonski predlog koji će svim studentima omogućiti jednake uslove za nastavak školovanja, bez obzira na njihov socijalni status.
Dakle, deca bez roditeljskog staranja, predstavnici romske populacije, osobe s posebnim potrebama, moći će da konkurišu za stipendije, kredite, ishranu, smeštaj u domovima. Osnovni uslov za konkurisanje ostalih učenika i studenata, kako je navedeno, jeste budžetski status i oni će plaćati takozvanu regresiranu cenu. Slažemo se i sa zakonskim rešenjem da domove mogu da grade i pravna i fizička lica, što je realna šansa da se dođe do novih kapaciteta kada je reč o smeštaju.
Veoma kratko, kada je reč o Predlogu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakonskom predlogu koji je, kako je, između ostalog, rečeno, imao čudan istorijat, s obzirom na to da ga radi više ministarstava od 2001. godine. Potpuno je jasno da će njegovim usvajanjem po prvi put na sveobuhvatan način biti uređena oblast predškolskih ustanova u Srbiji. Takođe je važno da su tokom izrade ovog zakona bile organizovane javne rasprave, okrugli stolovi, i u Beogradu, i u Nišu, i u Novom Sadu, i drugim većim gradovima u Srbiji, i mi smatramo da to treba da bude praksa prilikom izrade svih važnih zakonskih predloga o kojima raspravljamo u ovom parlamentu.
Poznat vam je princip, skratiću, znam da je vreme na isteku, koji je ministar istakao – jedna opština - jedna predškolska ustanova, ali potpuno je jasno da je broj objekata u ovom trenutku, nažalost, nedovoljan i želimo da verujemo da, u trenutku kada raspravljamo o jednom izuzetno važnom zakonskom predlogu, Vlada Republike Srbije ima na umu ovu činjenicu.
Na samom kraju, tačno je, ovaj zakon ne sadrži odredbe o finansiranju zaposlenih u predškolskim ustanovama, ali želimo da pozdravimo još jednu nameru Vlade Republike Srbije da se utvrdi donja granica primanja, odnosno isti dohodak za istu stručnu spremu, bez obzira na ekonomsku snagu lokalne samouprave. Još jednom zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od pet zakonskih predloga u objedinjenoj raspravi u načelu.         Na samom početku želim da kažem da ću u svom izlaganju akcenat staviti na dva zakonska predloga – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Sa donošenjem predložena dva poreska zakona smo, čini mi se, malo zakasnili. Moje mišljenje je da ih je trebalo doneti u paketu sa ostalim fiskalnim instrumentima koji prate donošenje budžeta za 2010. godinu. Pored toga, pojedine odredbe ovih zakona imaju retroaktivno dejstvo od početka ove godine, što se može prihvatiti samo u izuzetnim slučajevima, kada to nalaže opšti interes.
Posebno negativne efekte može imati povratno dejstvo na nerezidentne obveznike koji obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije preko samostalne poslovne jedinice, koji su naknadno obuhvaćeni poreskim tretmanom. Takva poreska politika, sa čestim izmenama (ili u toku godine) poreskih zahvatanja, može stvoriti, moje je lično viđenje, nesigurnost za strane investitore već postojeće poslovne jedinice, a još više može uticati na potencijalne poslodavce i preduzetnike iz inostranstva.
Pored navedenih konstatacija, još bih mogao dodati da su se od donošenja ovih zakona, čini mi se da je to bila 2001. godine, oni skoro svake godine menjali, ponekad i dva i više puta u toku godine. Zaključak koji se može izvući, između ostalog, jeste da još nismo stvorili konzistentnu i sveobuhvatnu poresku politiku i da je ad hok menjamo iz godine u godinu.
Možda će izmene ovih poreskih zakona i njihovo usklađivanje sa odredbama ostalih sistemskih zakona takvu politiku, između ostalog, ispraviti i stvoriti stabilnost fiskalnih instrumenata, što će imati pozitivne efekte na poslodavce i ekonomski ambijent, a takođe i na efekte budžetskih prihoda.
Što se tiče konkretno Zakona o porezu na dohodak građana, smatram da ga treba podržati i poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog, polazeći, pre svega, od ciljeva koje ovaj zakon proklamuje i sadrži.
Prvo, smatramo da treba podržati izjednačavanje poreskih stopa, jer šarolikost stopa ne odražava prave efekte poreske politike. Takođe, snižavanje stope poreza na prihode od kapitala sa 20% na 10% treba da stimuliše tržište kapitala, koje je u ovom trenutku, a i u prethodnom periodu, rekao bih, svedeno na minimum. Stimulativna mera je i prepolovljena stopa po osnovu ostvarenog kapitalnog dobitka.
Posebno ovde treba potencirati stimulativne mere koje se odnose na oporezivanje prihoda od osiguranja lica, a koje su usmerene u dva pravca. Najpre, snižavanje stope poreza na prihode osiguranja lica sa 20% na 10% i novi način utvrđivanja poreske osnovice, gde se u troškove priznaju, koliko sam mogao da shvatim, uplaćene premije osiguranja, odnosno kod povučenih akumuliranih sredstava po osnovu udela člana dobrovoljnog penzijskog fonda uložena u kupovinu društva, gde se poreska osnovica utvrđuje kao razlika iznosa isplaćenog po osnovu osiguranja lica i iznosa povučenih akumuliranih sredstava uloženih u kupovinu anuiteta.
Takođe smatram da treba podržati, bez obzira na otpore koji će se javiti, i uvođenje jedinstvenog neoporezivog iznosa za sve obveznike godišnjeg poreza na dohodak građana, pošto se ovom merom stvara jednak poreski tretman svih poreskih obveznika po ovom osnovu, a takođe proširuje i broj poreskih obveznika, kako na domaća lica i preduzetnike tako i na strance.
Zakon treba podržati i zbog stimulativnih mera za poljoprivrednike, koji u narednoj godini neće plaćati porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Mera jeste stimulativna, ali imajući u vidu konkretne iznose zaduženja, mislim da neće imati velike finansijske efekte.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dobit preduzeća, sada pravnih lica, znatno su opsežnija i nastavak su aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme u cilju izgradnje podsticajnog i, rekao bih, lako primenljivog sistema oporezivanja.
Porez na dobit preduzeća je fiskalni instrument kojim se ostvaruju ciljevi stabilizacione fiskalne i ekonomske politike, razvojni aspekt privređivanja, podsticanje tržišta i konkurentske sposobnosti privrede. Navedeni ciljevi se mogu ostvariti samo stimulativnom poreskom stopom i ciljnim investiciono-razvojnim podsticajima. Pored toga, stvara se pravna sigurnost investitora, posebno inopartnera investitora, na dugoročnim osnovama koje ne podležu kratkoročnim promenama.
U tom cilju treba istaći samo neke mere i ovom prilikom ću ih pomenuti: poreski podsticaji za sva ulaganja u osnovna sredstva koja se odnose samo na nova sredstva, na nekorišćena sredstva, čime se stimuliše nabavka savremene profitabilne opreme, čime se sprečava sukcesivno korišćenje poreskog kredita za istu, odnosno korišćenu opremu; proširenje određenih kategorija rashoda u poreskom bilansu rashoda; realno, odnosno tržišno određivanje nabavne cene imovine fer vrednosti u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, sadržanim i usklađenim u Zakonu o računovodstvu i reviziji i, na kraju, jedinstvena primena uslova za otpis potraživanja kada je prošao rok za naplatu, čime se ona priznaju u rashode u poreskom bilansu.
Pored već postignute visoke usklađenosti odredaba ovog zakona sa rešenjima u zemljama EU, novim pozitivnim iskustvima razvijenih zemalja, ovim izmenama nastavljeno je i usaglašavanje sa poreskim propisima u pogledu utvrđivanja oporezive dobiti. Prvi put se kod utvrđivanja oporezive dobiti priznaju prihodi i rashodi iz godišnjih finansijskih izveštaja i stimulisanja razvoja finansijskog tržišta u funkciji opšteg privrednog razvoja.
Takođe, odredbe ovog zakona se odnose i na ogranke i poslovne jedinice stranih pravnih lica sa sedištem u drugoj državi, a koja obavljaju privrednu delatnost u Srbiji.
Sledeći cilj predstavlja usaglašavanje postojećih zakonskih normi sa pojedinim sistemskim zakonima koji su u međuvremenu doneti. Taksativno ću ih navesti: Zakon o računovodstvu i reviziji, Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o bankama i drugi. Usaglašavanje ovog poreskog zakona je u funkcionalnoj vezi sa novodonetim zakonima, čime se vrši dalja dogradnja sistema oporezivanja dobiti pravnih lica.
Na samom kraju, još jednom želim potpuno jasno i precizno da istaknem da će poslanička grupa SPS u načelu podržati svih pet zakonskih predloga. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su između ostalog kolege moje iz poslaničkog kluba SPS-JS u svom izlaganju vrlo jasno i precizno istakli, poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava predloženo zakonsko rešenje, jer smatramo da je neophodno najpre ispoštovati Ustavom predviđenu obavezu da se o parlamentu donese zakon, čijim će se usvajanjem, kako je između ostalog navedeno, stvoriti normativne pretpostavke za usklađivanje poslovnika o radu republičkog parlamenta sa Ustavom, i to 120 dana od dana kada se usvoji zakon o Narodnoj skupštini, kao i donošenje drugih akata predviđenih zakonom.
S druge strane, kao što je između ostalog rečeno, usvajanjem ovog zakona, parlament se dovodi u ravnopravni ustavno-sistemski položaj u odnosu na organe i izvršne i sudske vlasti, o kojima su doneti posebni zakoni. Narodna skupština Republike Srbije ovim zakonskim predlogom, rekao bih, ostvaruje najpre svoju ustavnu obavezu.
Rad najvišeg zakonodavnog tela reguliše zakonom, sprovodi načelo podele vlasti, zaokružuje demokratski poredak u našoj zemlji garantovan Ustavom, ali obezbeđuje i međusobnu kontrolu i stvara uslove za efikasnije funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije.
Sam značaj predloženog zakona, između ostalog, leži i u činjenici da je ovo od uvođenja višestranačkog sistema prvi predlog zakona o Narodnoj skupštini.
Najvažnija novina koju sadrži ovaj zakonski predlog je svakako finansijska samostalnost najvišeg zakonodavnog tela. Narodna skupština, kao što je između ostalog rečeno, prvi put će dobiti svoj budžet koji će biti obezbeđen iz budžeta Republike Srbije i koji predlaže generalni sekretar Narodne skupštine Srbije, i to se zapravo može definisati kao garant samostalnosti republičkog parlamenta.
Nadležni skupštinski odbori, kako je predviđeno članom 67, utvrđuje predlog skupštinskog budžeta. Dostavljaju ga nadležnom ministarstvu na mišljenje. Međutim, ono što je jako važno jeste činjenica da, ukoliko se ne postigne saglasnost između resornog ministarstva i skupštinskog odbora, prihvata se predlog skupštinskog odbora, što opet potvrđuje realizaciju proklamovanog cilja u kontekstu samostalnosti, kada je reč o finansijama. Ono što je izuzetno važno, Vlada Srbije neće moći bez saglasnosti republičkog parlamenta obustaviti izvršenje skupštinskog budžeta.
Sva ona sporna pitanja, o kojima se više u javnosti govorili tokom izrade ovog zakona, a tiču se, pre svega, nekakvih privilegija poslanika, naravno da su izostala, odnosno nisu deo ovog zakonskog predloga, jer poslanici su građani Srbije i dele sudbinu građana Srbije, odnosno naroda.
Neke od bitnijih novina koje se uvode ovim zakonskim predlogom između ostalog su i obaveza poslanika na polaganje zakletve, intoniranje državne himne na početku i završetku redovnih zasedanja, kao i postavljanje garde ispred ulaza u Dom Narodne skupštine, što će svakako, po našem mišljenju, slažemo se, na jedan određeni način povećati ugled republičkog parlamenta.
Kada je reč o poslaničkom mandatu, Predlog zakona je predvideo da poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom, u skladu sa Ustavom i zakonom kojim se reguliše izbor narodnih poslanika. Primanja i druge naknade se utvrđuju posebnim zakonom, kao i to da poslanik stiče pravo na penziju u skladu sa zakonom.
U Predlogu novog zakona kaže se da je poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine i njenih tela. To naravno ne znači da je time ukinuto i legitimno i legalno pravo opozicije da bojkotuje plenarne sednice.
Želimo da verujemo da će dužnosti poslanika na stalnom zaposlenju u Skupštini i kada je reč o dolasku poslanika u Skupštinu, prijavljivanja, biti regulisane novim poslovnikom o radu, koji Skupština, kao što sam već rekao, ima obavezu da donese i usvoji 120 dana od dana kada se usvoji zakon o Narodnoj skupštini. Jer zapravo sada sankcija za nedolazak za sednicu ne postoji, osim suda građana na izborima.
Ovim zakonskim predlogom se afirmiše uloga, prava i odgovornost narodnih poslanika. Naravno da podržavamo intenciju kada je reč o funkcionisanju parlamenta da se akcenat stavi na rad u odborima. Zakonski predlog je predvideo stalna radna tela, odnosno odbore, kao i privremene anketne odbore i komisije koji mogu formirati pododbore, a mogu angažovati i naučne radnike radi proučavanje pojedinih pitanja.
Ono što na samom kraju želim da kažem, ovim predlogom se ističe obaveza stvaranja uslova za obezbeđivanje javnosti rada Narodne skupštine. Javnost u radu je i do sada postojala i to je logično, obzirom na velike nadležnosti koje Skupština ima. Ali od danas, javnost rada u radu postaje zakonska obaveza. Potpuno je logično da rad republičkog parlamenta mogu da kontrolišu građani koji su ovaj parlament i birali.
Predloženim zakonom su, mišljenje je SPS-JS, vrlo jasno i precizno utvrđeni položaj, organizacija, način rada i odlučivanja Skupštine, položaj i prava, dužnost poslanika, amblemi, simboli, obeležja republičkog parlamenta, finansije, odnos prema drugim državnim organima, upravljanje i raspolaganje imovinom, međunarodna saradnja i položaj skupštinske službe.
Na samom kraju, još jednom, i time završavam, poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, pred nama su četiri zakonska predloga: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Kao što se, između ostalog, moglo čuti u uvodnom izlaganju ovlašćenog predstavnika poslaničkog kluba SPS-JS, u Danu za glasanje će poslanički klub SPS-JS podržati predložene zakone.
Još jednom želim potpuno jasno i precizno da kažem da ćemo podržati, najpre, izmene i dopune Zakona o budžetu za 2009. godinu i pored nekih nelogičnosti koje se u ovom trenutku pojavljuju i o kojima je bilo reči, i smatramo da o tome i treba govoriti, kao što su: rebalans budžeta se donosi posle usvojenog budžeta za 2010. godinu, rebalansom budžeta su obuhvaćeni samo prihodi budžeta, dok će rashodnu stranu sačiniti Vlada Republike Srbije preko tekuće budžetske rezerve, i ako se predlaže već ovakav način izvršavanja rashoda, Vlada bi trebalo da ima, moje je mišljenje, stanje pozicija koje će biti izvršene u iznosu manjem od planiranog jer je do kraja godine preostalo još samo sedam dana.
Ali, treba istaći i neke pozitivne trendove i kretanja na prihodnoj strani budžeta. Recimo, u prvoj polovini godine nastavljen je trend opadanja budžetskih prihoda započet u poslednjih par meseci prošle godine. Nominalni pad primanja budžeta u prvoj polovini godine iznosi 7,9% u odnosu na prvo polugodište 2008. godine. Međutim, u trećem kvartalu tekuće godine zabeležen je, čini mi se, rast prihoda u iznosu od 2,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Smatram da će poslednji kvartal dovesti do još pozitivnijih rezultata.
U strukturi prihoda od poreza na dodatu vrednost došlo je do značajnijih promena. Smanjuje se iznos i učešće prihoda PDV-a iz uvozne robe i usluga, što je direktna posledica rasta deviznog kursa i drastičnog smanjenja uvoza roba i usluga.
S druge strane, PDV sa domaćeg tržišta beleži nominalni rast od 38,7% u odnosu na novembar prethodne godine. Bruto naplata domaćeg PDV-a beleži rast od 7%, ali je zabeležen veliki nominalni pad povraćaja od 24,3% u odnosu na isti period prethodne godine, što je značajno uticalo na prihode budžeta ostvarene po osnovu PDV-a.
Pad povraćaja nije pozitivna karakteristika, pošto je posledica pada izvoza i povraćaja izvoznicima, odnosno smanjenja investicionih ulaganja i povraćaja za izvršena investiciona ulaganja za sopstvene potrebe investitora.
Drugi prihod po značaju u ukupnim prihodima budžeta su akcize i beleže neznatno povećanje, što je posledica usvojene politike akciza sredinom godine - rasta cena derivata nafte.
Što se tiče rashodne strane, moram istaći da je preduzetim merama ekonomske i monetarne politike od strane Vlade tokom 2009. godine sprečen kolaps finansijskog i realnog sektora privrede Srbije i ublažene posledice globalne ekonomske i finansijske krize.
Na osnovu napred izloženog, i pored činjenice da su već izvršeni rebalansi tokom godine, smatramo da treba podržati ovaj predloženi rebalans. S ovim, kako bih ga nazvao, mini-rebalansom se povećava i utvrđuje konačan nivo deficita u skladu sa mogućnostima ostvarivanja prihoda.
Projekcija ostvarenih prihoda je u direktnoj korelaciji sa revidiranim makroekonomskim okvirima i pokazateljima, BDP i njegovih komponenata, inflacije deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene itd. Kretanje ovih pokazatelja doprinelo je smanjenju planiranih ukupnih budžetskih prihoda za 5,3% u odnosu na prethodno usvojeni rebalans.
Što se tiče zakona o računovodstvu i reviziji, moram da priznam da se i on donosi sa zakašnjenjem, i to iz sledećih razloga. Vlada je još 16. jula, čini mi se, 2009. godine donela zaključak o potrebi objedinjavanja postupka prijema registracije i obrade finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre umesto Narodne banke Srbije, Centra za bonitet. Ovo je jedan od poslednjih poslova koji se poverava Agenciji i oduzima od nekada, rekao bih, najmoćnije i najopremljenije i najrazvijenije službe u Evropi, a to je Služba platnog prometa.
Zatim, za nekoliko dana se završava poslovna godina, a mi tek sada utvrđujemo pravila. Ugovori o reviziji finansijskih izveštaja potpisani su i dostavljeni Ministarstvu finansija i osnovni tekst zakona o računovodstvu i reviziji je stupio na snagu početkom juna 2009. godine, a mi tek sada usklađujemo javni nadzor nad revizorskom profesijom, sa osmom direktivom Evropskog parlamenta i Saveta, koja je doneta 17. maja 2006. godine.
Ono što je pozitivno u predloženim izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, objedinjavanjem statusnih registara i registra finansijskih izveštaja u jednoj instituciji vrši se usklađivanje sa praksom EU, doprinosi smanjenju troškova privrednih društava za oko 90 miliona dinara, racionalizaciji broja zaposlenih za oko 30%, što je u skladu sa merama i politikom Vlade Republike Srbije.
Naravno, pozitivno je i to što se preciziraju određene odredbe i otklanjaju nedostaci u delu kojim se uređuje obavljanje revizije i nadzora nad revizorskim kućama, što će konačno da utiče na kvalitet rada i kvalitet revizorskih izveštaja o revizorskoj kontroli.
Dobro je što se konačno preciziraju kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, što je jedan od bitnih preduslova za sagledavanje obima finansijskog izveštavanja i obaveznosti revizija.
Smanjenje broja društava koja podležu obaveznoj reviziji doprineće svakako boljoj i efikasnijoj reviziji, imajući u vidu činjenicu da u ovom trenutku svako ovlašćeno preduzeće za reviziju treba da izvrši prosečno reviziju oko 160 preduzeća, a svaki zaposleni prosečno 50 preduzeća.
Pozitivno je i to što će se konačno rešiti problem prevoda međunarodnih računovodstvenih standarda, što je pripalo Ministarstvu finansija, koje će objavljivati osnovne tekstove, prevode i tumačenja.
Na samom kraju, još jednom želim potpuno jasno da kažem da će poslanički klub SPS-JS u Danu za glasanje podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, pred nama je set od 11 izuzetno važnih zakonskih predloga. Na samom početku još jednom želim da istaknem da će, što je, između ostalog, već rečeno u uvodnom izlaganju, poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje podržati svih 11 zakonskih predloga. U svom izlaganju imaću na umu, pre svega, vreme koje na raspolaganju ima poslanički klub SPS-JS. Imajući na umu to da će kolega iz poslaničkog kluba govoriti u nastavku rasprave u načelu, ja ću akcenat u svom izlaganju staviti na dva zakonska predloga - Predlog zakona o vanrednim situacijama i Predlog zakona o zaštiti od požara.
Naravno, kao što je već, između ostalog, rečeno, podržavamo nameru predlagača da se zakonski uredi i reguliše jedna izuzetno važna oblast, koja je do sada regulisana zakonom koji je star 32 godine. Ova namera države svakako predstavlja novu etapu, fazu ili vreme u kojem se država postavlja na odgovoran način prema ovom pitanju, tako da to pre svega osete građani Republike Srbije. Naravno, mislim i na zaštitu života građana Republike Srbije, ali i na zaštitu njihove imovine.
Takođe želim da kažem da sam ubeđen da je odabran zapravo jedini, najbolji i pravi način da se dođe do ovako kvalitetnog zakonskog predloga, kroz široku javnu raspravu koja je trajala, čini mi se, 30 dana, odnosno mesec dana, javnu raspravu u kojoj su učestvovali i predstavnici lokalne samouprave, odnosno privredni subjekti i predstavnici nevladinog sektora, što je takođe od izuzetne važnosti.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija će svakako dobiti jedan moderan zakon, koji će biti i brži i efikasniji odgovor na vanredne situacije i koji će biti garant bolje i efikasnije bezbednosti građana. Inače, kao što smo mogli čuti, implementacija ovog zakona je, treba još jednom istaći, uslov da Srbija nastavi put evropskih integracija, odnosno preduslov da Srbija uđe u EU. Naravno da podržavamo i suštinski cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, da se u celoj državi uspostavi jedinstven sistem za reagovanje u vanrednim situacijama, jer je to jedini način da se i pravovremeno i blagovremeno reaguje i da se spasu ljudski životi i materijalna i kulturna dobra. To je moguće učiniti jedino sprovođenjem mera u kojima moraju da učestvuju sve raspoložive snage, sve ono čime raspolažemo. Kada službe budu objedinjene, reakcija države će biti daleko efikasnija i u slučaju poplava i u slučaju požara i u slučaju zemljotresa i drugih nesreća.
Dakle, već je rečeno u uvodnim izlaganjima da evropski i svetski standardi u ovoj oblasti počivaju na decentralizovanom delovanju. Usvajanjem ovog zakonskog predloga i kod nas se uvode ovi standardi, odnosno osniva se integrisani centrali organ, a prenose se nadležnosti na lokalne samouprave, koje postaju ključni faktor u ovom izuzetno važnom poslu.
Ono što je suštinski jako važno i što se postiže usvajanjem ovog zakona jeste da se uspostavlja čvrsta veza između sektora za vanredne situacije, kao službe koja prvi put objedinjuje sve snage Republike Srbije, dakle stvoren je jedan, kao što sam već rekao, integrisan sistem zaštite građana u vanrednim situacijama, i uspostavljena je njegova čvrsta veza sa lokalnom samoupravom. Ubeđen sam da je to jedini pravi način funkcionisanja u vanrednim situacijama.
Nakon usvajanja ovog zakona lokalne samouprave će biti veoma bitan, veoma važan segment, odnosno servis za organizovanje u vanrednim situacijama. Naravno, u skladu sa zakonom, gradovi će, kao što smo i mogli čuti, imati definisane odgovornosti i ovlašćenja kada je reč o upravljanju vanrednim situacijama, a gradonačelnici i predsednici opština ovim zakonom dobiće definisanu ulogu, ali se podrazumeva da moraju da uključe celokupne lokalne samouprave, javna preduzeća, privredne subjekte itd.
Ovim zakonom će zapravo biti dat, koliko sam mogao da shvatim, okvir i obaveze, a lokalne samouprave će naknadno da konkretizuju zakon u zavisnosti od svojih karakteristika. Ovim zakonom građani, različita udruženja, privatna i javna preduzeća, dakle svi postaju deo sistema i najvažniji su korisnici, što je takođe od izuzetnog značaja. Svakako, najveći posao sledi nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, a to je praktično uspostavljanje ovog veoma važnog i veoma bitnog sistema.
Mislim da se svi možemo složiti u konstataciji i stavu da je ovaj zakon zaista potreban našoj zemlji, kako bismo već naredne godine mogli, kao država, da damo jedinstven odgovor kada je reč o vanrednim situacijama, a ne da se to čini kao u proteklom vremenskom periodu, u zavisnosti od slučaja do slučaja, od lokalne samouprave do lokalne samouprave, od sredine do sredine, od grada do grada.
Poslanička grupa SPS-JS će podržati ovaj zakonski predlog, ali i Predlog zakona o zaštiti od požara, jer želimo da u tom pogledu Srbija već od iduće godine dobije efikasniji sistem zaštite, koji će poboljšati i ekonomsku sigurnost i stabilnost u Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti od požara, veoma ću kratko reći na samom kraju, potpuno je jasno da ovaj zakonski predlog na dosta bolji način rešava pitanje zaštite od požara, uvodi se novi modalitet zaštite od požara, koji nije ranije postojao, i nakon 21 godine uvodi se konačno red u ovoj oblasti.
Na samom kraju želim još jednom da istaknem potpuno jasno i precizno – potreban nam je integrisan sistem, koji će obezbediti sve službe koje se bave pomenutom problematikom, tako da postojeće resurse, ono čime raspolažemo kao država, možemo koristiti u ovu svrhu i na efikasniji i racionalniji način.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2010. godinu, sa pratećim planovima republičkih fondova i Memorandumom o budžetu predstavlja zapravo program rada Vlade u narednoj godini. Međutim, čini mi se da je u ovom trenutku kada se predlaže i usvaja budžet, zapravo, više pažnje je podigao i više prašine revizorski Izveštaj o trošenju budžetskih sredstava. Odmah na početku da još jednom istaknem ono na šta sam do sada često ponavljao i ukazivao, da i najbolji zakon, pa, između ostalog i najbolji i najtransparentniji budžet, može da upropasti njegova realizacija, odnosno način trošenja sredstava i izvršavanja rashoda.
Državna revizorska institucija i revizor su odradili deo posla i dostavili Izveštaj i prosto treba da im omogućimo da bez pritisaka završe posao do kraja i preduzmu se zakonske mere protiv odgovornih nalogodavaca, ukoliko se proceni da je to potrebno. Nećemo valjda opet zabavljati građane oko nekakvih mahinacija i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, a narod želi i očekuje od nas suštinski odgovor kako će živeti i preživeti ovu narednu 2010. godinu.
O prošlosti prosto ne želim da govorim. Prošlost ne možemo da menjamo, ali postavlja se pitanje i sadašnjosti i budućnosti. Postavlja se pitanje – u kakvom privrednom ambijentu i koji su makroekonomski okviri u kojima predlažemo budžet za narednu godinu, odnosno za 2010. godinu? Moje mišljenje je da su tendencije u privredi, iako su nepovoljne, mnogo izvesnije i prepoznatljivije nego u istom periodu prošle godine, kada se nije mogao sagledati obim uticaja svetske ekonomske krize na domaću privredu. Nepovoljne tendencije i galopirajuća kriza krajem prošle godine nastavljene su i u prethodnom periodu tekuće godine.
Preduzetim merama ekonomske i monetarne politike od strane Vlade Republike Srbije sprečen je kolaps finansijskog i realnog sektora i ublažene su posledice, rekao bih, globalne krize na našu privredu. Preduzete vladine mere su zaustavile recesione tendencije, što je pozitivno, ali pitanje na koje je vrlo teško dati odgovor u ovom trenutku je – kada počinje i koliko će trajati oporavak, sa tendencijom rasta ekonomskih indikatora?
U ambijentu kada je neto priliv direktnih stranih investicija manji za, čini mi se, 40% u odnosu na prošlu godinu, Vlada se posle niza godina vraća podsticajnim merama domaćoj privredi, i to kroz stimulativne kredite, sa upola manjom kamatnom stopom privredi. Država je odvojila, čini mi se, oko četiri milijarde dinara, zatim potrošački krediti za kupovinu domaćih trajnih, potrošnih dobara, zatim krediti za investicije. Država je obezbedila, čini mi se, oko pet milijardi dinara, mere za poboljšanje likvidnosti privrede, kao i stimulativne mere za zapošljavanje pre svega mladih ljudi. Uz preduzete mere štednje i racionalizaciju uprave, napred navedene stimulativne mere, uveren sam, daće određene rezultate.
Prihod po osnovu poreza na dodatu vrednost na domaće proizvode je znatno povećao svoje učešće u ukupnom prihodu po ovom osnovu. U 2009. godini, PDV na ovu robu činio je 30%, a u budžetu za 2010. godinu – 43% ukupnih prihoda po ovom osnovu. Taj odnos potkrepljuje i činjenica da je za prvih devet meseci ove godine uvoz robe smanjen za 30,7% zbog pada tražnje, što se osetno odrazilo na smanjenje tekućeg platnog deficita.
Sa druge strane, zabeležen je znatno manji pad realnog maloprodajnog prometa u trgovini od 10,7%, što je dovelo do realnog pada konsolidovanih javnih prihoda za 8,8%. Nepovoljno je to što prihodi po osnovu PDV čine oko 53% poreskih prihoda budžeta, što ukazuje na konstataciju da se i ovaj budžet finansira iz potrošnje.
Drugi vrlo bitan budžetski prihod su akcize, koje u iznosu od 131,5 milijardi čine 21,6% poreskih prihoda. Akcize na derivate nafte i duvanske prerađevine čine 91,2% ukupnih akciza, što potvrđuje ranije izrečenu ocenu kod povećanja akciza, da kada škripi po prihodima, budžet obično pada na teret korisnika duvanskih proizvoda i na one koji koriste motorna vozila, odnosno na vozače. Ako su akcize na derivate nafte visoke, ali su derivati zapravo nužna potreba, akcize na duvanske prerađevine čine 41,4% ukupnih akciza, što za sobom povlači velike troškove negativnog uticaja duvana na zdravlje i troškove lečenja.
Sa druge strane, poreski prihodi od poreza na plate i dobit korporacije čine 16,0% ukupnih poreskih prihoda, što ukazuje na nivo privrednih aktivnosti i uspešnosti poslovanja privrednih društava, pri čemu porez na dobit korporacija beleži pad od 24% u odnosu na 2009. godinu. Tome ide u prilog i podatak da prihodi od socijalnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje čine 52,3% tekućih prihoda fonda za 2010. godinu. Nedostajući iznos planiranih sredstava se najvećim delom obezbeđuje iz budžeta. Naš cilj, zapravo, treba da bude usmeren na povećanje prihoda iz doprinosa, što se može postići samo oživljavanjem privredne aktivnosti, naravno, nastavkom izgradnje započetih proizvoda.
Koridor 10 je danas nacionalno pitanje. Danas svako u Srbiji shvata važnost Koridora 10, bez obnove, modernizacije i razvoja infrastrukture prosto nema ekonomskog razvoja.
Što se tiče subvencija, ono što želim da kažem jeste da Vlada ovaj deo budžeta treba prioritetno da izvršava, ali da o efektima izveštava republički parlament. Dakle, važno je da imamo i mi ovde u republičkom parlamentu konkretan program za subvencioniranje. Za većinu je mnogo bitnija rashodna strana budžeta i trošenje budžetskih sredstava. Mislim da je tu Vlada izašla sa jasnim kriterijumima i ciljevima. Ovo je razvojni budžet sa merama štednje i racionalnog trošenja za državnu administraciju. To ilustruje podatak da je masa sredstava za plate i dodatke zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta povećana samo za 1,6% u odnosu na prethodnu godinu, dok su subvencije povećane za 21,2%, a sredstva za realizaciju NIP-a na 15,5 milijardi dinara, odnosno 25,2%.
Na teškoće likvidnosti budžeta u izvršavanju obaveza jasno ukazuje podatak da su kamate na otplatu domaćeg javnog duga povećane u planu 208,9% i iznose 13,4 milijardi dinara. Tome je doprineo, naravno, i budžetski deficit koji je sa MMF usaglašen, tako da iznosi ukupno 107 milijardi dinara, odnosno budžetski deficit iznosi 82,7 milijardi dinara. Budžetsko pokriće budžetskog deficita treba da se obezbedi iz kredita koji je planiran u iznosu 78,85 milijardi dinara, koliko mi se čini.
Na samom kraju, što se tiče socijalnih efekata budžeta, mora se imati u vidu činjenica da je budžet stvoren na zatečenim pravima. Potrebno je da se vodi jedna aktivna politika zapošljavanja kroz podsticaj proizvodnje, a ne kroz pasivna davanja zaposlenima. Naša očekivanja od Nacionalne službe za zapošljavanje jesu da ne bude evidentičar zaposlenih, već da u okviru posebnih projekata zapošljava one kategorije nezaposlenih koje teško dolaze do posla.
Ono što sam želeo na samom kraju da kažem, gospodin Mrkonjić je izašao, pominjao je, između ostalog, i nekakve teške uslove, kada je reč o svetskim bankama koje danas egzistiraju na prostoru Republike Srbije. Želim da kažem da je veoma važno da svaka država ima svoju razvojnu banku i svoje državno osiguravajuće društvo, zbog praćenja tokova novca i uštede budžetskih sredstava. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo je vratiti se na dnevni red skupštinskog zasedanja, na jedan izuzetno važan zakonski predlog, Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Pre nego što krenemo u konkretnu priču o predloženom zakonskom rešenju, želim da kažem, ispred Poslaničkog kluba SPS-JS-a, da razumemo argumentovanu priču svih kolega poslanika o konkretnim zakonskim predlozima. Razumemo i legitimno je pravo opozicije da argumentovano u ovoj sali iznosi stavove i ima kritički osvrt na zakonske predloge. Ono što očekujemo od gospodina ministra, imajući na umu njegov korektan odnos prema ovom domu, prema kolegama narodnim poslanicima, jeste da u ovoj sali ne iznosi svoj lični stav.
Očekujemo od ministra Vlade RS da iznosi stav Vlade RS. To je ono što je izuzetno važno, jer je on ovde predstavnik Vlade Republike Srbije.
Naime, bilo je reči o izbornom zakonu i nekakvom ličnom stavu povodom izbornog zakona. Danas govorimo o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku, o izbornom zakonu govorićemo onda kada za to dođe vreme, odnosno kada ovaj predlog zakona budemo imali u skupštinskoj proceduri.
S druge strane, pominjan je Vrbas. I mi smo pitali građane Vrbasa šta misle o politici koalicije SPS-PUPS-JS-a i dobili smo poverenje 19,5% građana Vrbasa, ali smatramo da ovaj dom nije prostor gde bismo govorili o ovoj temi.
Dakle, kada je reč o izuzetno važnom zakonskom predlogu, a to je Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ono što je potpuno jasno, ono što je potpuno evidentno, to je da imamo jedan prilično neuređeni birački spisak i da se birački spiskovi prave po lokalnim sredinama, odnosno da imamo biračke spiskove koji se prave po lokalnim samoupravama, odnosno po lokalnim opštinama. Danas imamo oko 160 mesta u Srbiji i svaka lokalna sredina, svaka opština, za sebe vodi birački spisak, a nakon izbora se ti birački spiskovi objedinjuju.
S druge strane, takođe, želim da kažem da kada je reč o ovoj oblasti, vidljivi su i nedostaci postojećih zakonskih rešenja. Znači, ono što mi danas imamo svakako nije i ne može se definisati kao jedinstven birački spisak. Ono što se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga i što je, po mišljenju Poslaničkog kluba SPS-SJ-a, izuzetno važno i u potpunosti prihvatljivo, jeste da Srbija ima jedinstven birački spisak koji će voditi samo jedan nadležni organ, odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ovaj zakonski predlog predviđa formiranje jedinstvenog biračkog spiska koji će biti vođen putem savremene tehnologije, kao elektronska baza podataka, kao što je, između ostalog, rečeno. Naravno, potpuno je razumljiv i opravdan za nas i cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je, kako je navedeno u obrazloženju ovog zakona, postojanje tačne, ažurne i jedinstvene evidencije svih birača i lakšeg, efikasnijeg i ekonomičnijeg postupka u kom će birači ostvariti svoje pravo.
Ubeđeni smo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti otklonjene sve eventualne sumnje kada je reč o nekim budućim izbornim procedurama, odnosno da će ovaj zakonski predlog uvećati poverenje kada je reč o nekim budućim izbornim procedurama. Naravno da ovaj proces nije ni lak, ni kratak, komplikovan je i dug, ali izuzetno važan, i doprineće da se na jednom mestu dobiju informacije o svim građanima Srbije koji imaju biračka prava.
Jedan od osnovnih preduslova za celokupnu realizaciju ovog procesa jesu veoma kvalitetni podaci o građanima i zato je veoma važno da je i MUP, između ostalog, započeo sređivanje svoje evidencije, u smislu izdavanja novih ličnih karata.
Šta se, dakle, postiže usvajanjem ovog zakonskog predloga? Biće omogućeno biračima da glasaju u mestu boravišta u zemlji, ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Mi smo ubeđeni da će sve nedoumice biti otklonjene po završetku rasprave, a pitanja koja su postavljena kroz raspravu u načelu i koja će biti postavljena u raspravi o pojedinostima o ovom konkretnom stavu, objašnjena. S druge strane, biće omogućena razmena podataka među nadležnim organima, što je, takođe, izuzetno važno.
Ono što, na samom kraju, želim još jednom da istaknem jeste da će Poslanički klub SPS-JS-a u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da repliciram, želim samo da iznesem nekoliko stavova, s obzirom na to da je u više navrata u malopređašnjoj diskusiji pomenut SPS.
Ono što je suština jeste da danas govorimo o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Što se tiče prošlosti SPS-a, želim još jednom da potpuno jasno i otvoreno kažem da smo ponosni na ono što se dešavalo u periodu pre 2000. godine. Želimo i danas da afirmišemo sve ono što je bilo pozitivno, ali i da izvlačimo pouke iz onoga što je bilo negativno i što nije bilo dobro. To što neki iz svoje prošlosti nisu znali da izvuku pouke, nije naš problem.
Period vršenja vlasti do 2000. godine smo jasno ocenili onda kada smo smatrali da je to bilo potrebno, da je bilo neophodno, a sve ostalo je istorija i vreme će pokazati ko je i da li smo bili u pravu. Ako govorimo o greškama, jedna od najvećih grešaka je bila ta što tih grešaka nismo bili svesni u periodu dok smo bili na vlasti, nego nakon 2000. godine.
Da li neko treba i konačno želi da sprovede taj famozni 6. oktobar, apsolutno nemamo ništa protiv, ali za to je potrebna politička snaga, za to je potrebno utemeljenje u biračkom telu. Kakvo utemeljenje u ovom trenutku ima SPS i koalicija SPS-JS-PUPS u biračkom telu, jasno govore rezultati sa svih izbora, vanrednih, lokalnih izbora, koji su bili u proteklom periodu, i u Kovinu, u Kosjeriću, Voždovcu, Zemunu, i koji će svakako biti održani u narednom vremenskom periodu, gde je i u apsolutnom broju glasova, i procentualno, dupliran rezultat u odnosu na rezultate iz maja 2008. godine.
Kako građani Srbije ocenjuju politiku koalicije SPS-JS-PUPS? Vrlo je jasan odgovor koji daju građani na vanrednim lokalnim izborima koji su održani u proteklih godinu dana, i to je za nas u ovom trenutku jedino što je merodavno i verodostojno. Zahvaljujem.