Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o javnim nabavkama i nema potrebe da ponavljam, naravno da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog. Između ostalog, svojim potpisima samo kao predlagači podržali ovaj zakonski predlog.
Ono što želim da kažem na samom početku jeste da je prvi Zakon o javnim nabavkama u Srbiji stupio na snagu 2002. godine i pretrpeo je brojne izmene i dopune. Važeći zakon je u primeni od januara 2009. godine. Ono što je interesantno, i jedan i drugi zakonski predlog, i ovaj aktuelni i onaj koji je stupio na snagu 2002. godine, doneti su po hitnom postupku. Kao jedan od suštinskih razloga za donošenje i jednog i drugog zakonskog predloga je bilo usklađivanje, odnosno harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno ubrzavanje procesa pridruživanja EU.
Složiću se sa malopređašnjim konstatacijama, mislim da je propuštena prilika da se uredi, da se unapredi proces javnih nabavki u Srbiji i da se uskladi sa regulativom EU, kada je reč i o prvom i o drugom zakonu. Isto tako mislim da praksa i iskustvo u sprovođenju ovih zakona moraju biti izneti, kao i jedna opšta ocena da li su problemi nastajali u sprovođenju zakona ili je manjkavost samo u odredbama zakona, ili su problemi nastajali i usled sprovođenja zakona i u određenim lošim rešenjima, kada je reč o zakonu.
Moje lično viđenje je da su izmene, kada je reč i o prvom i o drugom Zakonu o javnim nabavkama, vršene ad hok, radi prilagođavanja procedure za određene poslove. Takva praksa je definitivno poništila one osnovne principe, one osnovne uzance i razloge zbog kojih je usvojen i donet zakon.
Kada kažem takva praksa, definitivno je postojao i veliki broj izuzetaka iz primene. Netransparentno su podzakonskim aktima uređene nabavke malih vrednosti. O tome je govorio i ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodin Radenković. Nisu dobro propisani i nekako su prethodna iskustva i promene koje su se dešavale doprinele da zakon izgubi svoj antikorupcijski značaj i kontrolu vršenja javnih prihoda, a pre svega kada je reč o velikim poslovima sa značajnim sredstvima.
Malopre je neko o tome govorio, a ja želim to da ponovim, predstavnici DRI jesu vršili kontrolu 47 subjekata. To je manji uzorak od 1%. Na kraju prošle godine utvrđena je nabavka dobara i usluga suprotnih zakonu u iznosu od 85 milijardi dinara. Dakle, uzorak koji je manji od 1% i zaista ovi podaci jesu katastrofalni i frapantni.
O pojedinim odredbama ovog zakonskog predloga mislim da je gospodin Radenković dovoljno govorio, ali ono što želim da kažem jeste da je pred nama zakonski predlog koji jeste i sistemski i antikorupcijski i rekao bih da jeste revolucionaran, kada je reč o ovoj izuzetno važnoj i značajnoj oblasti u Srbiji. Verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti stvorena jedna bolja poslovna klima u Srbiji, da će Srbija pokazati da je u institucionalnom smislu uređena država i da neće biti dozvoljeno ni rasipanje, ni neracionalno trošenje novca građana, kao i to da će građani Srbije znati kako se troši njihov novac.
Dakle, ovaj zakon jeste jedna jasna poruka i za međunarodne finansijske institucije i za strane investitore, jer pokazuje odlučnost i opredeljenost vladajuće koalicije, Vlade Republike Srbije da uredi i reguliše pitanje javnih nabavki. Ovaj zakon jeste garant i uštede i transparentnosti, bolje kontrole i discipline, ali i efikasnijeg sankcionisanja onih koji neće poštovati ovaj zakon u narednom vremenskom periodu.
Svakako da će ovako definisan zakon biti značajan i važan instrument u jednoj kontinuiranoj, uspešnoj i odlučnoj borbi protiv korupcije. Treba da doprinese konsolidaciji javnih finansija, što je takođe izuzetno važno. Uštede koje će biti ogromne značajno će doprineti realizaciji onog hrabrog cilja Vlade Republike Srbije da budžetski deficit bude prepolovljen.
Predlog zakona o javnim nabavkama, i o tome je maločas bilo reči, jeste u skladu sa evropskim standardima. Ne usvaja se i ne razmatra, kao prethodna dva, po hitnom postupku. Održana je jedna kvalitetna javna rasprava, što je zapravo omogućilo da sve zainteresovane strane daju svoje sugestije, da sve zainteresovane strane daju svoje predloge, s tim što, naravno, još uvek ima vremena za sve predloge koji će doprineti da ovaj zakonski predlog bude još kvalitetniji. Danas je rasprava u načelu, a narednih dana će biti vođena rasprava u pojedinostima.
Važno je usvojiti ovaj zakonski predlog, ali ono što je daleko važnije jeste svakako njegova primena. Dakle, jedna od najosetljivijih oblasti u kojima se javlja korupcija koja degradira, koja ugrožava i vladavinu prava i društvenu pravdu, ugrožava i stabilnost demokratskih institucija, jeste upravo oblast javnih nabavki. Zato je izuzetno važno što pre usvojiti i primenjivati zakon koji će na kvalitetan način urediti ovu izuzetno važnu, značajnu i osetljivu oblast u Srbiji.
Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga pravimo jedan kvalitativan pomak, pravimo jedan ogroman korak napred u uvođenju reda u javnim nabavkama. Ovaj predlog, još jednom želim da ponovim, imaće podršku poslaničkog kluba SPS. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, pred nama je set izuzetno važnih zakonskih predloga.
Ono što želim na samom početku da kažem, kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju građevinske industrije, da …
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike za tišinu. Izvolite.)
Odgovor na pitanje, da li je neko na nivou lokala, nivou gradova, opština dobijao poslove na neki od nelegitimnih načina, nije naša stvar. Ako je dobijao, neka to utvrde nadležni organi i nadležne institucije. Što se tiče SPS, mi verujemo u rad nadležnih organa i nadležnih institucija, ali svako u Srbiji treba da radi svoj posao.
Koliko sam vas razumeo, gospodine Iliću, kada je reč o ovom zakonskog predlogu, suština je u tome da će projekti koji su započeti, a nisu dovršeni od trenutka kada je usvojen zakonski predlog, jula 2010. godine do danas, biti završeni, što je izuzetno važno. Koliko sam vas razumeo, druga stvar koja je, takođe, još važnija, da su u budžetu Republike Srbije, odnosno na poziciji, koliko sam shvatio, vašeg ministarstva, obezbeđena sredstva, kojima će se finansirati, pokrenuti i realizovati projekti u naredne dve godine. Jasna je namera i cilj, ona jeste i potpuno opravdana i imaće podršku poslaničkog kluba SPS.
Ako će, kako ste rekli, biti finansirani projekti u narednom vremenskom periodu na osnovu zakona o kojem danas govorimo i koji je usvojen jula 2010. godine, onda je izuzetno važno i o tome je neko malo čas govorio, definisati kriterijume, po kojima će lokalne samouprave moći da konkurišu za realizaciju određenih projekata.
Dobro je da je Vlada Republike Srbije predvidela i da u okviru budžeta za 2013. godinu, jesu predviđena sredstva, ali ta sredstva, kao osnov, da bi aplicirala, moraju da predvide i lokane samouprave, a budžeti lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština se manje–više, tokom ovog vremenskom perioda, upravo razmatraju i usvajaju. Dakle, važno je da na samom početku definišemo kriterijume po kojima će lokalne samouprave moći da konkurišu kod resornog ministarstva.
Dakle, ono što takođe želim da kažem jeste da niti sve počinje niti se završava kada je reč o jednoj Vladi Republike Srbije. Vlade i parlamentarne većine u Srbiji jesu promenljive i to je demokratija, ali odnos prema pitanjima, koje jesu od suštinskog, vitalnog značaja za građane Srbije, nikada ne sme i ne treba da bude promenljiv. Naravno, da ukoliko je prethodna Vlada, svaka vlada ima svoje pozitivne i negativne stvari, ali naravno ako neke pozitivne stvari u mandatu prethodne vlade nisu završene, potpuno je logično da to preuzme i da nastavi realizaciju tih, konkretno u ovom slučaju, projekata, infrastrukturnih, kapitalnih projekata, nastavi naredna vlada.
Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije, mi smo usvojili, preciznije, 4. jula, odnosno počela je primena 4. jula 2010. godine i poslanički klub SPS jeste podržao ovaj zakonski predlog, tada u Republičkom parlamentu. Ono što smo govorili tada, da ne bi bilo da smo tokom vremenskog perioda menjali mišljenje, dakle, ono što smo govorili tada, ja ću reći i danas. Podržali smo ovaj zakonski predlog, jer pre svega podržavajući ovaj zakonski predlog jer smo želeli da podržimo nameru i cilj, koji su se želeli postići i realizovati usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je podsticanje, razvoj, upošljavanje građevinske industrije, obezbeđivanje likvidnosti ovog, izuzetno važnog sektora, u periodu negativnih efekata ekonomske, osećamo negativne efekte ekonomske krize. Zatim, uposliti, podstaknuti preduzeća, koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, otvoriti nova radna mesta i ono što je suštinski jako važno na osnovu svega toga, podstaći privredni razvoj.
Sa druge strane, podržavajući ovaj zakonski predlog, mi zapravo jesmo želeli da podržimo i sve ono što je trebalo realizovati i finansirati kroz ovaj zakonski predlog, a to je ono o čemu je već ovde bilo reči, i obdanište, i škole i razne objekte od javnog značaja, stanove, autoputeve. Očekivani pozitivni rezultati ovog zakonskog predloga, ne želim da budem politički nekorektan, dolazim iz Valjeva i očekivani pozitivni rezultati ovog zakonskog predloga, u gradu iz kojeg dolazim, jesu i vidljivi i prepoznatljivi. Ali, ono što je suština, i o tome je takođe malo čas bilo reči, važno je, i bilo bi dobro, da smo u okviru obrazloženja ovog zakonskog predloga, imali konkretnu analizu rezultata primene zakona, koji smo usvojili u julu 2010. godine.
Na osnovu te analize, mi danas mogli da sagledamo rezultate. S druge strane, mogli bi da sagledamo ono što je zapravo bila i suština prilikom usvajanja ovog zakonskog predloga. Rečeno je da ovaj zakonski predlog, zapravo treba da podstakne razvoj građevinske industrije, odnosno da podstakne na viši nivo, aktivnost građevinske industrije. Vrlo precizno i jasno je tada rečeno, da je nivo aktivnosti građevinske industrije, u tom periodu, u trenutku kada smo usvajali ovaj zakonski predlog 2010. godine, bio najniži nego u prethodnih deset godina.
Dakle, mi bi da imamo danas u zakonskom obrazloženju, mogli kroz analizu da sagledamo, na kojem nivou je danas građevinska industrija, odnosno aktivnost građevinske industrije u Srbiji. Ali, rezultati, ponavljam, polazeći od opština, gradova, jesu vidljivi i prepoznatljivi. Namera i cilj, kada je reč ovom zakonskom predlogu nisu sporni, oni su opravdani i zbog toga će ovaj zakonski predlog ponovo imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Da bi se realizovali ciljevi Vlade Republike Srbije, definitivno je važno pokrenuti ekonomski oporavak države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države, važno je podstaći privredni razvoj, važno je pokrenuti investicije, važno je pokrenuti realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata, o tome danas govorimo. Dakle, nema bez infrastrukturnog, nema ekonomskog oporavka i zato je ulaganje u infrastrukturne projekte, kapitalne projekte, jedini realan pristup, kojim možemo rešiti ono goruće i suštinsko pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenih.
Stimulisanje privredne aktivnosti, ulaganje budžetskih sredstava kroz intenziviranje kapitalnih ulaganja, pre svega, rekao sam u infrastrukturu. Jačanje kapaciteta domaće proizvodnje, jesu naši prioriteti i to je nešto što treba da se podstakne i realizuje ovim zakonskim predlogom.
Građevinska industrija, o tome takođe je već bilo reči, jeste sektor od izuzetnog nacionalnog značaja, naročito u periodu ekonomske krize i ono što je važno, jeste, da Srbija mora ponovo da bude veliko gradilište, jer samo na taj način i samo to jeste garant bolje budućnosti. Kao što sam rekao, poslanički klub SPS, podržaće ovaj zakonski predlog u danu za glasanje.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, najpre želim da kažem da je zakon o planiranju i izgradnji izuzetno važan i značajan zakon. Dakle, reč je o jednom kompleksnom pitanju. Sama kompleksnost i složenost ovog pitanja leži u činjenici da je zapravo ovaj zakon, Zakon o planiranju i izgradnji, da su u okviru ovog zakona sadržana tri zakona, odnosno da je on sinteza i skup svih zakona, Zakona o planiranju, Zakona o izgradnji i Zakona o građevinskom zemljištu.
Kada je reč o planiranju, veoma kratko, u jednoj rečenici ću reći da je jako važno da Srbija bude planski uređena i pokrivena. Kada je reč izgradnji, takođe, ona mora biti uređena, moraju biti pojednostavljene procedure i smanjeni troškovi. Što se tiče legalizacije bespravno izgrađenih objekata, ne sme se odustati od onih suštinskih ciljeva, da se popišu svi objekti, da se legalizuju oni koje je moguće legalizovati i da se spreči dalja bespravna gradnja.
Kada je reč o građevinskom zemljištu, ovde je u pitanju konverzija. Radi se, rekao bih o jednoj o najvećih privatizacija u Srbiji. Ono što želim posebno da istaknem, jeste da je najveće bogatstvo jedne opštine ili grada, upravo građevinsko zemljište. Zato ova privatizacija mora da bude pravična, socijalno pravedna i mora se sprečiti ono o čemu je takođe već bilo reči, a to je tajkunizacija građevinskog zemljišta.
Predložene izmene i dopune imaju za cilj podsticanje, tako je rečeno u zakonskom obrazloženju, investicionog ciklusa, poboljšanje stanja u građevinskoj industriji, a sa druge strane se pretpostavlja da će rok, koji je predložen, biti dovoljan da se na jedan sistemski način reši ključno pitanje, a to je pitanje konverzije.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, mi podržavamo svaki predlog koji će podstaći razvoj građevinske industrije, podići na viši nivo aktivnost građevinske industrije u Srbiji, ali ne sme taj podsticaj da bude izgovor za narušavanje jednog od principa koje smo vrlo jasno definisali i istakli kada je reč o konverziji. Dakle, ona mora da bude pravična, mora da bude socijalno pravedna i mora da se spreči tajkunizacija građevinskog zemljišta.
Veoma je važno da tokom ove rasprave po pitanju konverzije otvorimo sve one nedoumice i otvorena pitanja koja postoje.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, reč je zapravo o racionalizaciji državne uprave, odnosno ušteda na nivou državne uprave što jeste opredeljenje Vlade Republike Srbije. Dakle, realizacija proklamovanih ciljeva Vlade Republike Srbije zahteva ovu racionalizaciju institucionalnog okvira u sektoru vojnog saobraćaja da se ne bi, pre svega, na jednoj strani onemogućilo nesmetano funkcionisanje kada je reč o saobraćaju, a na drugoj strani da ne bi došlo do određenih neusaglašenosti sa pravom EU.
Takođe, ovim zakonskim predlogom, to je rečeno i u obrazloženju ovog zakonskog predloga, otklanjaju se i neki nedostaci koji su uočeni u primeni zakona. I ovaj zakonski predlog imaće podršku poslaničkog kluba SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Kalanović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je i danas rasprava o setu ekonomskih zakona. Reč je o osam zakonskih predloga koji imaju nekoliko jasnih ciljeva. To su, pre svega, finansijska konsolidacija, finansijska disciplina, sa namerom da se prepolovi budžetski deficit, što je, već smo o tome govorili tokom rasprave u načelu o Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu, izuzetno važan, odlučan i hrabar potez Vlade Republike Srbije.
S druge strane, kada je reč o zakonskim predlozima o kojima danas govorimo, da oni zapravo predstavljaju jedan pozitivan odgovor Vlade Republike Srbije na višegodišnje zahteve privrede. Privreda će svakako odigrati bitan uticaj, kada je reč o realizaciji budžeta, jer ona treba da obezbedi prihod. Zato je u periodu ekonomske krize upravo prioriteta prioriteta i nužnost pokretanje privredne aktivnosti.
U svom izlaganju ću, imajući na umu kolegijalnost prema kolega iz poslaničkog kluba i vremena koje imamo na raspolaganju, govoriti samo o nekoliko zakonskih predloga. Najpre, o Predlogu zakona o javnim preduzećima.
Departizacija i depolitizacija je u periodu koji je sada iza nas nekako uvek bila večita tema. Ona je naročito dobro zvučala tokom izborne kampanje i tada je imala nekoliko ciljeva – politički marketing, pokušaj da se ubiru oni jeftini politički poeni. Ali, takav način interpretacije ove teme i u tom vremenskom periodu je, rekao bih, nažalost, do sada dezavuisao jednu jako dobru ideju.
Ne želim da govorim o onome što je bilo, jer to i da hoćemo, danas ne možemo da promenimo. Konkretno kada je reč o ovoj temi, možemo da sagledamo ono što se dešava danas definišemo neki osnov, definišemo neke temelje za naredni vremenski period. Iz prošlosti treba učiti i treba izvlačiti pouke iz onoga što nije bilo dobro.
Kao poslanički klub ćemo podržati u načelu ovaj zakonski predlog, jer podržavajući ovaj zakonski predlog, zapravo želimo da podržimo nameru i cilj Vlade Republike Srbije, koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.
Ovaj zakonski predlog svakako predstavlja jedan korak napred ka jednom sistemskom pristupu u rešavanju jednog izuzetno važnog pitanja. S druge strane, on predstavlja i odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, kada je reč o departizaciji i depolitizaciji u javnim preduzećima. On jeste jedan kvalitativan pomak napred, u smislu da po prvi put o ovako važnom pitanju govorimo na ovakav način, unutar republičkog parlamenta, na bazi jednog konkretnog predloga, zakonskog predloga koji predstavlja, rekao bih, sistemski pristup.
Da se razumemo, nijednu reformu nije moguće sprovesti odmah. To je dugoročan proces. Važno je pokazati odlučnost, opredeljenost, kao što je to učinila Vlada Republike Srbije, i napraviti prvi korak. Naravno, važno je, koliko je to moguće, postići saglasnost i konsenzus relevantnih političkih činjenica, jer tema o kojoj danas govorimo i o kojoj smo govorili tokom jučerašnjeg dana, rekao bih, da ne sme da bude odraz aktuelnog političkog trenutka. Treba da stvorimo jedan osnov, da definišemo jedan suštinski pristup koji treba da bude primenjiv za naredni vremenski period i da se tiče svih narednih vlasti u Srbiji, parlamentarnih većina i Vlade Republike Srbije.
Takođe želim da kažem, kada je reč o SPS, nikada nismo bili kočničari departizacije i depolitizacije, ali jesmo uvek insistirali na jednom. To je konkretan predlog, suštinski koncept i vrlo precizno i jasno definisan cilj šta se želi postići. Uvek smo bili za jedan, rekao bih, otvoreni i konkretan razgovor na temu rezultata rada onih koji su preuzeli odgovornost u javnim preduzećima, jer polazimo od jedne logične pretpostavke. Lako je sagledati i analizirati rezultate onih koji su preuzeli odgovornost. S druge strane, lako je promeniti nekoga ako je loše radio i tako pokazati odgovoran odnos, pre svega, prema građanima Srbije.
Predlog jeste jedan korak napred, u smislu da će uključiti jedan širi krug stručnih ljudi kada je reč o radu javnih preduzeća. Zalažemo se i prihvatamo ono što je ministar rekao u uvodnom izlaganju, da javna preduzeća ne treba da budu ekspoziture političkih stranaka. Zalažemo se i za stručnost, profesionalnost, transparentnost i za efikasnost. Zalažemo se i za to da se definišu jasni kriterijumi za izbor direktora, ali nismo za to da se, na neki od načina, diskriminišu stručni, sposobni, kompetentni ljudi čiji su rezultati prepoznatljivi i vidljivi, a koje imaju gotovo sve političke stranke na političkoj sceni Srbije.
Ovde nije reč o tome da li neko treba da bude izabran ili ne. Ne treba stavljati nikada znak jednakosti između ovako važnog zakonskog predloga i nekog pojedinca. Suština je u tome da je, po našem mišljenju, konačno trenutak da se vrednuju rezultati rada u Srbiji. Mi hoćemo podržati ovaj zakonski predlog, jer on predstavlja jedan korak napred u tom pogledu i podržavamo time i nameru i cilj Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o privatizaciji, ovde imamo jedan zakonski predlog izmena i dopuna koji tretiraju jedno izuzetno važno pitanje u Srbiji. Reč je o, čini mi se, 171 preduzeću, reč je oko 60.000 zaposlenih. Ne želim da govorim o našem političkom stavu kada je reč o konceptu privatizacije u Srbiji, on je opšte poznat, ali želim da kažem da ovakve privatizacije, kakve su bile u proteklom vremenskom periodu, jesu razlog situacije u kojoj se država danas nalazi, pre svega, kada je reč o pitanju nezaposlenosti.
Mislim da je suštinski najvažnije ne samo baviti se iniciranjem, promovisanjem i sprovođenjem privatizacije, već i kontrolom privatizacije. Ako u narednom vremenskom periodu Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo, nadležne investicije ne budu imale kontrolu, valjanu i merodavnu kontrolu privatizacije, čini i se da bi ovakav koncept privatizacije u narednom vremenskom periodu, nažalost, mogao da bude poražavajući i uništio bi srpsku privredu.
U tom kontekstu je važno voditi jednu aktivnu politiku, važno je ne čekati da problemi do nas dođu, ići u susret problemima i ponuditi konkretna rešenja, naravno, u skladu sa postojećim zakonskim okvirima, u dogovoru sa reprezentativnim predstavnicima sindikata i imajući na umu uvek interese radnika.
Usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, na neki način će biti omogućen dalji rad ove izuzetno važne institucije u Srbiji. Ovde imamo dve poruke. Jedna poruka biće poslata pravnim licima, privrednim društvima, kada je reč o olakšanom korišćenju onih neophodnih kredita. S druge strane, imamo jednu važnu poruku koja će biti upućena investitorima, a tiče se važnosti, uloge i značaja ove institucije u Srbiji.
Predlog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, verujemo u ono što je gospodin Dinkić rekao tokom jučerašnjeg dana da će usvajanje ovog zakonskog predloga uvesti red, disciplinu, pre svega države prema privatnom sektoru, ali da će uvesti red i kada je reč o samom privatnom sektoru.
Kada je reč o Predlogu zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, svakako ovaj zakonski predlog daje jednu šansu privredi i ovo je taj aktivan i pozitivan potez države. Ekonomska kriza jeste onemogućila deo privrede da izmiri svoje obaveza i na ovaj način će, svakako, biti povećana likvidnost u privredi. Već je bilo reči o tome.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, on će svakako značajno unaprediti elektronsko poslovanje, elektronsku trgovinu putem interneta i onemogućiće poslovanje sa inostranstvom, omogućiće da poslovanje sa inostranstvom bude oslobođeno onih bespotrebnih birokratskih procedura.
Kada je reč o Predlogu Zakona o zateznim kamatama, dakle neustavnost komforne metode je suštinski najbitniji, da kažem, razlog zbog čega danas govorimo o ovom zakonskom predlogu. On će u perspektivi, ubeđeni smo, rešiti one probleme koji jesu uočeni u praksi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, o tome je bilo reči. U pripremi je novi zakonski predlog. O ovome će detaljnije govoriti kolega Petronijević. Ono što jeste naša sugestija jeste da sagledate predloge koje će uputiti gospodin Petronijević ispred poslaničkog kluba i da ih što više uvrstite u novi zakon o osiguranju.
Inače, još jednom, u načelu, poslanički klub SPS podržava zakonske predloge, set ekonomskih zakona o kojima danas govorimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici. Tokom malopređašnje rasprave neko je rekao jednu konstataciju koja je potpuno opravdana. Legitimno je pravo svakog poslanika da se bori za interese svog okruga, da se bori za interese opštine ili grada iz kojeg dolazi. Ja sam to upravo učinio predloženim amandmanom i naknadnom ispravkom amandmana.
Tokom rasprave u načelu vrlo jasno smo rekli da ovaj Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu jeste odraz potrebe da se umanji budžetski deficit, što je odlučan, važan i hrabar potez. Da se podstakne razvoj kroz investicije, kroz kapitalne i strukturne projekte, kroz udvostručen agrarni budžet i to jeste potpuno opravdano i da se sačuvaju elementi socijalne pravde, namenjena su veća sredstva za socijalnu zaštitu u iznosu od sedam miliona dinara i to je takođe opravdano i ima našu podršku.
Dakle, što se tiče poslaničkog kluba SPS, racionalno ponašanje, domaćinsko trošenje, ali i restriktivnost su neke osnovne karakteristike Predloga zakona o budžetu za 2013. godinu. Kroz Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu se jasno može sagledati opredeljenje i odlučnost Vlade Republike Srbije da u periodu ekonomske krize ušteda mora i treba da bude prioritet prioriteta. Mi to u potpunosti podržavamo i saglasni smo sa stavom Vlade Republike Srbije.
Ono što želim da dodam jeste da postoje stvari na kojima se ne može štedeti. Ne može se i ne sme se štedeti na rešavanju životnih suštinskih pitanja koja su od značaja za građane Srbije u konkretnom amandmanu reč je o građanima Kolubarskog okruga.
Još 1998. godine Kolubarski okrug je zadesio razoran zemljotres. Četrnaest godina nakon tog zemljotresa kompletna obnova i sanacija nije završena. To je katastrofalno. Ovako kako je projektovan Predlog zakona budžetu za 2013. godinu, ta obnova i sanacija neće biti u 2013. godini nastavljena, ali koliko smo mogli da sagledamo neće biti ni završena. Do sada je obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni u zemljotresu 1998. godine na teritoriji Kolubarskog okruga išla preko Direkcije za obnovu i razvoj i sanaciju objekata na teritoriji Kolubarskog okruga. Direkcija je bila indirektan korisnik budžeta i bila je sastavni deo tadašnjeg Ministarstva za planiranje, urbanizam građevinu i zaštitu životne sredine. Analogno tome, danas bi ta direkcija trebala da bude sastavni deo Ministarstva za građevinu. Međutim, takve pozicije u okviru Ministarstva za građevinu nema.
Tokom rasprave prethodnih godina o budžetu, govoreći o obnovi i sanaciji kuća i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga sam više puta rekao da Vlada i parlamentarna većina u Srbiji jesu promenljive i to je demokratija, ali da odnos prema suštinskim pitanjima koja su od životnog značaja ne bi smela i ne bi trebala da budu promenljiva. Ne može elementarna nepogoda da bude odgovornost samo aktuelne Vlade Republike Srbije u čijem mandatu se desila. To je odgovornost svake naredne Vlade dok se u celosti ne sanira i obnovi ono što je porušeno tom elementarnom nepogodom. Ovde je priroda nekome nešto oduzela.
Verujte, te građane, hajde da uzmemo za primer, mioničkih sela apsolutno ne interesuje ko je na vlasti, njih interesuje samo jedno pitanje – hoće li konačno dobiti i hoće li konačno biti sanirani objekti u kojima bi mogli da stanuju i da žive, hoće li imati svoj objekat.
Ono što želim da kažem, a pre toga ću napomenuti da ću koristiti vreme namenjeno na šefa poslaničkog kluba, u periodu od 1998. godine do danas, upravo preko Direkcije za obnovu i sanaciju i razvoj Kolubarskog okruga, sanirano je oko 4.288 objekata, da su izdvojena sredstva, odnosno materijal za sanaciju 10 hiljada objekata, da su urađeni mnogi objekti koji su od društvenog, javnog, komunalnog značaja, 90 škola, 30 objekata kulture, tri zgrade lokalne samouprave u Mionici i Ljigu, Lajkovcu, deset crkava, obdaništa u šest opština, objekti kolektivnog stanovanja, deset zdravstvenih objekata, nekoliko stotina kilometara puteva itd.
Dakle, ako podvučemo crtu, na kraju 2012. godine, procentualno gledajući, završeno je 70% onoga što je obnovljeno i 70% onoga što je porušeno. Ostaje još 30%.
U proteklom vremenskom periodu, imajući na umu činjenicu da su se iz godine u godinu izdvajala sve manja i manja sredstva, direkcija, koja je bila odgovorna i preko koje je išla obnova i sanacija, je sačinila jednu listu prioriteta. Osnovna komponenta i parametar prilikom sačinjavanja te liste prioriteta jeste upravo bila socijalna komponenta.
Dakle, Vlada je kroz ovaj predlog zakona o budžetu rekla da će zastupati interese socijalne pravde. Ne vidim, analogno tome, da je ovo pogrešan stav koji je učinjen na nivou Kolubarskog okruga.
Želim da kažem koji su to prioriteti bili – oštećenost stambenog objekta u kojem se stalno boravi, broj članova domaćinstava koji žive u zajednici u oštećenom objektu, njihova starosna struktura, prihodi svih članova domaćinstava ostvarenih u prethodnoj godini, ugroženo zdravstveno stanje nekih članova domaćinstava koji utiče na privređivanje i na ostvarenje boljih životnih uslova i lica i domaćinstva koja se nalaze na evidenciji Centra za socijalni rad. Shodno tim kriterijumima, na teritoriji Kolubarskog okruga ostalo je da se obnovi još 1.032 objekta.
Ono što želim takođe da kažem da jeste da ušteda u periodu ekonomske krize treba i mora da bude prioritet prioriteta. Štedi se tamo gde ima. Ne može se štedeti tamo gde nema. U tom kontekstu uštede, mi u potpunosti podržavamo stav Vlade Republike Srbije kada je reč o racionalizaciji državnog aparata, kada je reč o racionalizaciji državne uprave. Ona jeste preglomazna i slažemo se da postoje brojne agencije, da postoje brojne direkcije koje nemaju svoju svrhu, suštinu postojanja, ali, nezavisno od toga da li će postojati Direkcija za obnovu i sanaciju Kolubarskog okruga, to nije suštinsko pitanje. Suštinsko pitanje je hoće li obnova i sanacija objekata i kuća, koje su porušene na teritoriji Kolubarskog okruga u zemljotresu 1998. godine, biti nastavljena tokom naredne godine i završena u nekom narednom vremenskom periodu.
Postoji mnogo drugih načina, ukoliko postoji odlučnost, da se ova obnova nastavi. Recimo, preko lokalnih samouprava, to je jedan od načina, preko opštinskih i gradskih direkcija, kako je to činjeno 1998. godine, kada je bio zemljotres i u periodu dok nije formirana regionalna direkcija za obnovu i razvoj.
Ovo je važno pitanje za građane Kolubarskog okruga. Ovo nije ničiji pojedinačni stav, niti interes jedne političke opcije. Ovo je opšti interes građana Kolubarskog okruga. Upravo u prilog ovakvoj konstataciji govori dopis koji su predsednici pet opština sa teritorije Kolubarskog okruga i gradonačelnik Valjeva, zajedno sa načelnikom okruga, uputili Vladi Republike Srbije, gde se, između ostalog, kaže da, imajući u vidu činjenicu da postupak obnove i izgradnje objekata oštećenih zemljotresom, još uvek nije okončan. Nesporan je interes svih lokalnih samouprava na području Kolubarskog okruga da se u skladu sa usvojenim programima direkcije završi postupak sanacije.
Naravno, ukoliko je stav Vlade Republike Srbije da Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga bude ugašena, insistiramo da se u propisanom postupku zakonom utvrde obaveze da se proces sanacije i izgradnje oštećenih objekata završi, uz obezbeđivanje potrebnih finansijskih sredstava u budžetu Republike Srbije, kao i da sredstva za finansiranje navedenih radova budu preneta lokalnim samouprava.
Na ovaj dopis, koji je upućen Vladi Republike Srbije, odgovorilo je resorno ministarstvo građevine, koje kaže da je u potpunosti saglasno sa činjenicom da se postupak obnove oštećenih objekata mora okončati, pa u tom smislu i dosadašnjim razgovorima o pravnom statusu direkcije, upravo ovakav stav ministarstva zastupan. Oni predlažu i način na koji treba da se nastavi obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga u zemljotresu 1998. godine. Međutim, taj stav, nažalost, nije zastupljen u Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu.
Vlada je i ovim Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu pokazala tokom jučerašnjeg dana, usvajanjem jednog amandmana, jasnoću i odlučnost kada je reč o obnovi i sanaciji na području Kraljeva. Mi to u potpunosti podržavamo i to je u potpunosti opravdano, ali se isto tako nadamo da će takva odlučnost biti jasna i kada je reč o Kolubarskom okrugu.
Tokom jučerašnje rasprave, ministre, između ostalog ste rekli, mislim da se baš odnosilo na amandman koji sam spomenuo kada je reč o Kraljevu, da suština amandmana koji je prethodno podnet jeste usvojen amandmanom koji je usvojen tokom jučerašnjeg dana na sednici Odbora za finansije.
Podneo sam jedan amandman, nakon toga ispravku. Voleo bih da Kolubarski okrug dobije podršku za suštinu, a suština je da obnova i sanacija bude nastavljena i da, u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, konačno bude završena u dinamici koja bi odgovarala ekonomskim mogućnostima budžeta. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih se složio sa malopređašnjom konstatacijom jer je izuzetno pozitivno to što je Vlada Republike Srbije blagovremeno usvojila nacrt Predloga zakona o budžetu za 2013. godinu i prosledila ga Republičkom parlamentu na razmatranje. Prosto, to govori da Vlada želi i da Vlada na jedan odgovoran i ozbiljan način sagledava aktuelnu situaciju i da želi da ponudi konkretna rešenja Republičkom parlamentu na razmatranje i kada je reč o budžetskoj, kada je reč o ekonomskoj i kada je reč o socijalnoj politici.
Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu i set pratećih zakonskih predloga, o kojima govorimo danas, o kojima ćemo govoriti tokom narednih dana, za nas je jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor na probleme koji na žalost jesu evidentni. Ovo je zapravo jedan realan odgovor i na ekonomske i na socijalne probleme i nije ovo ni politička ni ekonomska proklamacija jer ima jasno definisane izračunate, proklamovane ciljeve koji će svakako biti realizovani. Vlada želi i pokazuje ovakvim zakonskim predlogom da vodi jednu odgovornu, ali pre svega praktičnu i realnu politiku koja će imati pozitivne efekte realizacije u narednom vremenskom periodu.
Slažemo se, ovaj budžet jeste balans, kako je to rečeno, između štednje i razvoja. On zapravo jeste odraz potrebe da se smanje budžetski deficit, što koliko smo shvatili svi podržavaju, da se podstakne razvoj investicija, što jeste pozitivno i da se sačuvaju oni elementi i segmenti socijalne pravde, što mi to predstavnici socijal demokratske orjentacije u potpunosti podržavamo. Dakle, ovaj predlog zakona o budžetu za 2013. godinu ima i razvojnu i socijalnu komponentu. On zapravo predstavlja ravnotežu između podrške i potrebe da se pomogne onima kojima je pomoć u ovom trenutku najpotrebnija i to su socijalno najugroženije kategorije stanovništva. Prisutna su veća socijalna davanja, izdvajanja za socijalnu zaštitu, čini mi se negde oko sedam milijardi dinara. Ravnoteža između socijalno najugroženijih kategorija stanovništva i realizacije onih važnih projekata u Srbiji i to jeste taj investicioni karakter budžeta, odnosno prisutna su izdvajanja za infrastrukturne projekte, ali je i udvostručen, kako se moglo čuti u uvodnom izlaganju, agrarni budžet i to jesu strateški pravci i strateški ciljevi delovanje Srbije u narednom vremenskom periodu. To će uvek imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Ciljevi Vlade RS svakako ne mogu biti realizovani bez ekonomskog oporavka države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države važno je pokrenuti privrednu aktivnost, proizvodnju, investicije, realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata. Razvijena infrastruktura je uslov efikasnije ekonomije. Bez infrastrukturnog nema ekonomskog oporavka i zato po našem mišljenju ulaganje u infrastrukturu jeste jedini realan pristup da se reši ono goruće i suštinski najvažnije pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti. Nije dobro, nažalost, to je vidljivo i u ovom predlogu o kome danas govorimo, da stopa nezaposlenosti raste. Jesmo za aktivnu politiku zapošljavanja, ali upravo kroz pokretanje investicija, kroz privrednu aktivnost, kroz realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata. Ne sme sve da završi na pasivnom davanju.
Ovaj predlog budžeta, složićemo se, govori još jedno, a to je da u periodu ekonomske krize ušteda mora i treba da bude prioritet prioriteta. Naravno, u periodu ekonomske krize ne može se štedeti tamo gde nema, a nemaju građani. Životni standard građana na žalost danas nije na zavidnom nivou. Ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta. U definisanju i izradi ovog budžeta, koliko smo mogli da primetimo, uštedelo se svuda gde je bilo potrebno i gde je bilo moguće, gde je bilo realno, gde je bilo izvodljivo, a da se opet ne naruši funkcionisanje države, da se ne naruši realizacija ciljeva Vlade RS i imalo se na umu ona važna stvar, a to je da teret ekonomske krize najmanje moraju da osete one socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Smanjenje deficita, ponoviću u jednoj rečenici, jeste ozbiljan, važan, odlučan i hrabar potez i koliko vidim ima podršku svih u Republičkom parlamentu. Ono što je važno jeste da se mora uložiti maksimum napora da se ovaj budžet realizuje, jer će to svakako biti podsticaj daljim strukturnim reformama u Srbiji. Po našem viđenju nekoliko je, hajde da kažem, osnovnih karakteristika ovog budžeta, a to su perspektivnost, domaćinsko trošenje i pre svega jedno racionalno ponašanje. Novca ima samo za one projekte koji imaju potpunu opravdanost. Poslata je, rekao bih, jedna jasna poruka administraciji da to jeste dobro, ali sa druge strane Srbija u određenom periodu mora ući u suštinsku reformu javnog sektora, ne sme sve da stane na dva zakona kada je reč o nacionalizaciji državne uprave. Poslata je jedna poruka administraciji, ali je poslata poruka i privredi – nema neozbiljnosti.
Ono što je takođe važno je da su predviđeni mehanizmi da se ne nagomilavaju troškovi države prema privredi. Privreda će odigrati bitnu ulogu u realizaciji budžeta. Ona zapravo treba da obezbedi prihode i zato podsticanjem privredne aktivnosti jeste nužnost u ovom trenutku. Stimulisanje privredne aktivnosti, ulaganje budžetskih sredstava kroz inteziviranje kroz kapitalna ulaganja pre svega u infrastrukturu i jačanje kapaciteta domaće proizvodnje za nas u ovom trenutku jesu prioriteti. Naravno, o tome je danas bilo reči i želim da kažem da je važno da treba postići dogovor sa predstavnicima MMF. Time bi Srbija dobila jedan odgovarajući kredibilitet od stranih investitora i kreditora.
Naravno da je važno sagledati i sugestije i predloge Fiskalnog saveta, ali najveći deo sugestija i predloga Fiskalnog saveta, koliko sam mogao da vidim, je upravo ugrađen u ovaj predlog budžeta. Smanjene su subvencije za sedam milijardi dinara i neto budžetski krediti. Uvedena je kontrola kada je reč o broju zaposlenih u javnom sektoru. Važno je stvoriti ovaj mehanizam za mesečnu kontrolu rashoda i sprečavanje nedovoljne kontrole troškova. To su neke stvari koje jesu bile sugestije i predlozi, ali koje su ugrađene u Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu. Važna je kontrola jer i najbolji i najtransparentniji i najkvalitetniji budžet može da upropasti njegova realizacija, može da upropasti način trošenja i izvršenje rashoda.
Međutim, kada je reč o mišljenju Fiskalnog saveta i kada je reč o razgovorima sa predstavnicima MMF i u jednom i u drugom slučaju treba imati na umu jedno, a to je da naš interes mora biti interes Srbije i interes građana Srbije. Imajući to na umu i u tom pogledu treba održati jedan odgovoran odnos.
Tokom rasprave o rebalansu sam rekao da mi se nažalost čini da svako u Srbiji ima neki svoj interes. Naš interes u tom pogledu mora biti jedinstven, a to je Srbija i građani Srbije.
Dakle, predlog o kome danas govorimo predstavlja jedan jasan program Vlade RS u 2013. godini i to jeste temelj daljih reformskih poteza u prevazilaženju negativnih efekata ekonomske krize, jeste zaokret u vođenju politike javnih finansija i jeste onaj drugi deo paketa fiskalne konsolidacije. On u načelu ima podršku poslaničkog kluba SPS. Podneli smo određeni broj amandmana, ali o tome ćemo govoriti u toku rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo, želim da kažem da će poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Podržavajući ovaj sporazum mi zapravo podržavamo cilj koji se želi postići potvrđivanjem ovog sporazuma u republičkom parlamentu, a to je da se uspostavi što efikasniji i zajednički sistem kontrole gde bi učestvovala i Srbija i Mađarska, ali i ostale države EU i zemlje EU koje osećaju posledice ilegalnih prelazaka.
Postoji dosta zajedničkih interesa između ove dve države, između Srbije i Mađarske. Tu, pre svega, mislim na borbu protiv kriminala, zajednička politika koja treba da doprinese suzbijanju i suprotstavljanju ilegalnih migracija i lažnih azilanata.
Srbija i Mađarska ostvarile su dobre rezultate kada je reč o proteklom vremenskom periodu, kada je reč o suzbijanju organizovanog kriminala, zajedničkoj politici na suzbijanju ilegalnih migracija i lažnih azilanata. Ta saradnja se zapravo ovim sporazumom, kojim su vrlo precizno i jasno definisani zajednički poslovi, na jedan način unapređuje.
Neki podaci koji su se mogli čuti u proteklom vremenskom periodu u javnosti govore da je u proteklom periodu prešlo oko osam miliona ljudi srpsko-mađarsku granicu sa pasošem, dok je među njima bilo nekoliko hiljada koji u tom trenutku nisu imali pasoš.
Priliv ilegalnih migranata jeste problem koji postoji i u drugim državama. Sigurno je da su najveći problemi upravo propustljivost granice na jugu Srbije i nedovoljni kapaciteti za smeštaj osoba koje ilegalno prelaze granicu.
Dakle, jasno je, granica između Srbije i Mađarske je zapravo granica sa EU. Ovaj sporazum, koji jeste interes i jedne i druge države, jeste interes i Srbije i Mađarske, treba granicu da učini neprobojnom, neprohodnom za kriminal, ilegalne imigrante, a sa druge strane, lako prohodnom za građane obe države, da se i u vreme turističkih sezona smanje one gužve koje su postojale sa ove strane graničnog prelaza.
U realizaciji ovog vrlo jasno i precizno definisanog cilja, sporazumom o kojem danas govorimo, predviđeno je i formiranje zajedničke kancelarije, koja će biti na teritoriji Mađarske i koja zapravo jeste nastavak veoma dobre saradnje dve policije, policije Srbije i policije Mađarske.
Dakle, ovo je samo jedan od bilateralnih sporazuma između Srbije i Mađarske. Kako smo mogli čuti, u pripremi su i brojni drugi, između ostalih i sporazum o saradnji u vanrednim situacijama, sporazum o saradnji unutrašnje kontrole, o saradnji u periodu turističkih sezona.
Takođe, rekao bih da ovaj sporazum otvara i mogućnost saradnje i na drugim poljima. Otvoriće se novi granični prelazi, kojima će se olakšati prelazak preko granice, ne samo drumskim, nego i rečnim prelazima, što će svakako uticati i na podizanje na viši nivo saradnje, recimo, u oblasti turizma između ove dve države.
Naravno, odlična saradnja koju imaju dva ministarstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo Republike Mađarske, doprinosi unapređenju odnosa dve države, ali i unapređenju odnosa dva naroda. To doprinosi jednom i zajedničkom i mirnijem životu građana u Vojvodini.
Na samom kraju želim još jednom vrlo jasno da kažem da će poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da repliciram, niti da komentarišem ono što su kolege iz drugih poslaničkih klubova govorile u proteklih 15-20 minuta, ali prosto imamo na samom početku i voleo bih da razjasnimo, nadam se da ću i od vas dobiti taj odgovor u nastavku, imam jedno proceduralno pitanje. Pored mene je kolega Radenković i ja ne znam da mu dam odgovor na pitanje koje mi je postavio, a tiče se poslaničkog kluba SPS. U toku ovog zasedanja, kada je bilo postavljeno pitanje oko toga ko je u sali ili ne, on je morao da ode zarad neophodni konsultacija sa kolegom iz DSS u njegove poslaničke klupe. Mi imamo jedno pitanje – da li on sa sobom treba da nosi karticu ili da karticu ostavi gde sedi, a sedi u nekom drugom poslaničkom klubu, jer nema mogućnost da sedi zajedno sa svojim kolegama poslanicima? To je proceduralno pitanje na koje bih voleo da dobijem odgovor. Ako ponese karticu, a nema mogućnost da tu karticu stavi u poslaničku jedinicu gde sedi kolega iz DSS, onda on nije prisutan na sednici, a u sali je.
(Predsedavajuća: Gospodine Miličeviću, molim vas da se držite teme dnevnog reda.)
Ovo je izuzetno važno. Kao zamenik šefa poslaničkog kluba nemam način da dam odgovor kolegi koji je došao da me to pita, pa prosto postavljam to pitanje, obzirom da još uvek nismo definisali raspored sedenja u sali.
Ima vremena, pričaćemo i o reformi pravosuđa, pričaćemo i o radu Republičkog parlamenta. Danas govorimo o četiri sporazuma koja za nas jesu izuzetno važna i ja ću nekoliko reči o tome, obzirom da je u prethodnim diskusijama dosta toga rečeno.
Kolega Jovanović je vrlo jasno rekao, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, da ćemo mi u Danu za glasanje podržati sva četiri predložena ugovora, odnosno sporazuma i oni jesu preduslov i korak napred u jednoj uspešnoj borbi protiv kriminala na regionalnom nivou, uspešno kontinuiranoj borbi na regionalnom nivou, pored onoga što Srbija što već čini i radi od trenutka konstituisanja Vlade Republike Srbije, formiranja Vlade Republike Srbije na svom unutrašnjem nivou. Svakako oni podižu kvalitet i tu je gospodin Jovanović u potpunosti u pravu i to jeste stav poslaničkog kluba SPS, oni podižu kvalitet međudržavne saradnje.
Grupa bilateralnih ugovora o kojima danas govorimo u Republičkom parlamentu predstavlja još jedan korak bliže ka unapređivanju te bilateralne saradnje, kako sa zemljama u okruženju, tako i sa jednim brojem država sa kojima imamo tradicionalnu saradnju u oblasti privrede i u mnogim drugim oblastima, u mnogim drugim sektorima. Zadržaću se na bilateralnim ugovorima sa Republikom Makedonijom. Veoma su značajna ova tri zakona o potvrđivanju ugovora sa Republikom Makedonijom koji se odnose na područje pravne pomoći, pravne zaštite. Ovim sporazumima se praktično zamenjuju sporazumi koje je sa Republikom Makedonijom potpisala zajednica Srbije i Crne Gore. Reč je o tri sporazuma, tri ugovora. To su ugovori o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, ugovor o izručenju i o međusobnom izvršavanju sudskih odluka o krivičnim stvarima. Kako je između naše države i Republike Makedonije sve intenzivnija bilateralna saradnja u različitim oblastima privrednog i društvenog života, to će se ratifikacijom ovih sporazuma još čvršće urediti ta saradnja u oblastima na koje se odnose ovi ugovori.
Pored tradicionalno dobrih odnosa, rekao bih, koji nisu sporni, koji jesu za nas suštinski razlog zbog kojih treba podržati ove ugovore sa Makedonijom, mislim da, sa druge strane, ovi ugovori jesu poseban interes onih opština na jugu
Srbije, recimo Trgovište ili Bujanovac. Jug Srbije je nekako naslonjen i okrenut prema Skoplju. Veliki broj građana sa juga Srbije imaju stanove, imaju imovinu na području Makedonije. Veliki broj građana dnevno ide u Makedoniju, posebno sada kada postoji mogućnost da se sa ličnom kartom uđe na područje Makedonije. To u nekom kontekstu stvara određene rizike.
U Vranju, maločas sam imao prilike da razgovaram sa kolegom poslanikom iz poslaničkog kluba, koji dolazi iz Vranja, u Vranju danas ima u ovom trenutku oko 200 makedonskih državljana koji po različitim osnovama dolaze u Vranje. Zbog toga je veći suštinski značaj ugovora, sporazuma o kojima danas govorimo.
Posebno izdvajam međudržavni ugovor sa Makedonijom o izručenju jer se njime, kao što je već rečeno, precizno uređuje obaveza i procedura izručenja građana na traženje jedne ili druge potpisnice. Kako je Makedonija jedna od zemalja suseda, to je ovaj aspekt veoma značajan, jer veoma često izvršioci krivičnih dela iz jedne mogu tražiti utočište u drugoj susednoj zemlji. Ovaj sporazum će omogućiti i brže i efikasnije procedure izručenja, što će doprineti jednoj, kao što sam već rekao, efikasnijoj borbi protiv kriminala, ne samo u Srbiji, već i u regionu.
Naravno, ništa manji značaj nemaju ugovori o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima i ugovora o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, sa ugovorom o izručenju oni čine jednu celinu koja u velikoj meri doprinosi efikasnijim pravosudnim procedurama, što jeste u obostranom interesu i Srbije i Makedonije.
Takođe, vrlo je važan zakon o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima, i o tome je već bilo reči. Između naše države ovakav ugovor nije postojao, a pokazala se potreba da se ovakvim jednim ugovorom reguliše pravna saradnja i procedure u izvršavanju sudskih odluka iz oblasti upravo krivičnog prava. Smatramo i očekujemo da će i ovaj sporazum doprineti još efikasnijoj saradnji sa Republikom Slovenijom u ovoj oblasti.
Takođe, želimo da verujemo da su ovi sporazumi jedno od retkih pitanja oko kojih se može postići konsenzus unutar Republičkog parlamenta. Još jednom, na samom kraju, želim da kažem da će poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati sva četiri ugovora. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici. Složio bih se, gospođo Kalanović, sa vama. Na samom početku ste rekli da je reč o jednom važnom zakonskom predlogu i jeste. Reč je o jednom važnom zakonskom predlogu koji jeste i nužnost i potreba i neophodnost u ovom trenutku.
Definišu se izmene i dopune Carinskog zakona. Godine 2010. o tome je već bilo reči, mislim da je bilo u prvoj polovini 2010. godine, mart ili april 2010. godine, usvojen je Carinski zakon Republike Srbije. Želim da kažem da su poslanici SPS podržali i glasali za predlog Carinskog zakona. Rekli smo jasno tokom rasprave u načelu da želimo da verujemo u ono što je definisano u tom trenutku kao ciljevi koji se žele postići usvajanjem tog zakonskog predloga, da je reč o jednom savremenom zakonu koji pojednostavljuje procedure, da predstavlja jedan korak napred, kako je tada rečeno, ka približavanju evropskom zakonodavstvu, da on zapravo sadrži one osnovne principe na kojima se zasniva Carinski zakon EU i da je u skladu sa stavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske carinske organizacije, da će omogućiti efikasno praćenje roba i kapitala, veću liberalizaciju prometa roba, zaštitu finansijskih interesa Srbije i, kao što sam rekao, da će pojednostaviti procedure brže i efikasnije carine.
Danas, dve godine nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona koji jeste i nužnost i potreba i neophodnost, pre svega nakon odluke Ustavnog suda Republike Srbije i dobro je da je ministarstvo odreagovalo odmah nakon donošenja odluke Ustavnog suda, ali danas, nažalost, vidimo da nisu u celosti realizovani oni ciljevi koji su se želeli postići usvajanjem Carinskog zakona.
U uvodnom izlaganju ste rekli da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ima dva cilja. Prvi cilj je efikasnije planiranje, upravljanje, kontrole i trošenje javnih finansija. Drugi cilj je olakšavanje poslovanja privrednih subjekata. Ti ciljevi za nas jesu prihvatljivi. Ti ciljevi upravo proizilaze iz onoga što ste naveli u daljem izlaganju, a to su osnovni razlozi zbog kojih je važno prihvatiti ovaj zakonski predlog.
Tu je, zapravo, reč o tri suštinska razloga zbog kojih je važno podržati danas, tokom rasprave u načelu i nakon rasprave u pojedinostima, zbog kojih je važno podržati ovaj zakonski predlog. Prvi razlog je, reč je o usaglašavanju odredbi Carinskog zakona sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije iz jula 2012. godine, drugi razlog je usaglašavanje sa odredbama novodonetih, novousvojenih zakona u proteklom vremenskom periodu i treći razlog jeste usaglašavanje naših propisa u ovoj oblasti sa propisima EU, odnosno nastavak harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Postoji tu i četvrti razlog, ne toliko nebitan, ali opet je važan, a to je određeno ispravljanje uočenih tehničkih greški. Mislim da je reč o planovima 297. i 249. Carinskog zakona.
Dakle, kada je reč o usaglašavanju sa odlukom Ustavnog suda iz jula 2012. godine, već je rečeno, Ustavni sud je jula 2012. godine doneo odluku da primena komforne metode za obračun kamate carinskog duga koji nije plaćen u roku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zato se danas predlaže ovo rešenje, da se na iznos manje naplaćene carine kamata obračunava primenom interesnog računa od sto, što je u ovom trenutku opravdano i logično rešenje i predlog.
Sa druge strane, osim toga što se vrši usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda, ovde imamo, u neku ruku, i pravno-tehničkog usaglašavanje naziva Centralne banke sa vrlo precizno i jasno definisanom odredbom člana 95. stav 1. Ustava Republike Srbije. To bi nekako bio u celini prvi suštinski razlog zbog kojeg je važno prihvatiti ovaj zakonski predlog.
Drugi razlog o kojem ste vi takođe govorili jeste usaglašavanje odredbi Carinskog zakona sa odredbama novousvojenih i novodonetih zakona i tu se, pre svega, misli na usaglašavanje zakona kojima se uređuje budžetski sistem i to sa vrlo jasnim ciljem, a to je kontrola, upravljanje i planiranje javnih finansija i to takođe smatramo potpuno opravdano.
Pored usaglašavanja sa izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, imamo takođe i usaglašavanje pojedinih odredbi Carinskog zakona i to je definisano ovim predloženim izmenama i dopunama sa Zakonom o prekršajima, kada je reč o organu za vođenje postupka u drugom stepenu, s tim što tu zaista treba razmotriti predlog koji se mogao čuti u malopređašnjoj diskusiji, da se carinski prekršaji ipak vrate Upravi carina, jer sudovi za prekršaje, nažalost, nisu toliko efikasni. Mislim da ovaj predlog treba razmotriti tokom rasprave o pojedinostima.
Takođe, i o tome je bilo reči član 54. Carinskog zakona morao bi biti i upodobljen, i usaglašen u pogledu preračunavanja deviznog kursa. To bi zapravo u celini bio drugi razlog zbog kojeg treba podržati ovaj zakonski predlog.
Treći razlog jeste dakle usaglašavanje propisa Republike Srbije sa propisima EU u ovoj oblasti, odnosno harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Upravo zbog toga su predložene određene izmene koje se tiču pre svega rokova i čuvanja carinskih i drugih isprava. Zatim, obaveštavanje dužnika o dugu, a predviđene su i određene izmene koje se tiču obaveze propisivanja, o tome ste govorili, metoda kojim se vrši analiza uzoraka robe. To je dakle nastavak harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti i to je treći razlog.
Kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, na samom početku, dakle četvrti razlog bi bio to usaglašavanje sa uočenim tehničkim greškama, a reč je o članovima 297. i 249. Carinskog zakona. Te ispravke su definisane i otklonjene predloženim izmenama i dopunama u članovima 6, 9. i 11. predloženih izmena i dopuna Carinskog zakona.
Dakle, kao što se moglo čuti, ove predložene izmene i dopune Zakona imaju i dobre i loše strane. Loša strana jeste to što se određeni nedostaci nisu uočili na vreme. Dobra strana jeste to što imamo jednu brzu i hitnu reakciju Ministarstva i što će ti nedostaci biti otklonjeni u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, mi u načelu prihvatamo kao poslanički klub zakonski predlog. Jesmo spremni da učestvujemo u raspravi u pojedinostima, da ozbiljno razmatramo predloge koje smo maločas mogli čuti i prihvatiti ih u formi amandmana, bilo da dolaze od pozicije ili opozicije, samo u jednom jasnom cilju, da kroz određeni vremenski period prosto na dnevnom redu ponovno ne bi imali predložene izmene i dopune Carinskog zakona. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Komesarijata, Ministarstva unutrašnjih poslova, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ću ponoviti ono što je gospodin Petronijević vrlo jasno i precizno rekao kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, dakle, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće Predlog zakona o upravljanju migracijama. Nekoliko je razloga za takav stav, za takvu odluku, nekoliko je suštinskih razloga.
Najpre, treba imati na umu značaj teme i oblasti o kojoj govorimo, značaj upravljanja migracionim tokovima, brojna otvorena pitanja koja danas postoje kada je reč o ovoj oblasti, a vezana su za različite kategorije emigranata. Reč je o temi i oblasti koja ima, ponoviću, izuzetnu važnost i izuzetan značaj, koja obuhvata, o tome je već bilo reči, različite tipove i segmente emigracija, između ostalog i različite kategorije emigranata. Neki pokazatelji, o kojima je takođe bilo reči, koji su se proteklih dana mogli videti u sredstvima informisanja, kažu da se oko 200.000 ljudi godišnje preseli iz manjeg u veće mesto, da u Srbiji živi oko 80.000 izbeglica, da je oko 215.000 interno raseljenih lica, preko 20.000 emigranata i da godišnje iz EU, upravo po osnovu Sporazuma o readmisiji, bude vraćeno oko 4.500 ljudi.
To su neki podaci i o tome je već danas bilo reči, pojavljuju se u javnosti. Oni su nadam se, i uvereni smo, precizno definisani u okviru migracionog profila Srbije za 2011. godinu, ali pretpostavljamo da su manje – više tačni. To zapravo samo još više govori u prilog konstataciji da je reč o jednoj izuzetno važnoj i značajnoj oblasti u Srbiji.
Drugi suštinski važan razlog za nas, zbog koga treba podržati ovaj zakonski predlog, jeste harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno usklađivanjem našeg pravnog okvira, kako je to između ostalog navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, sa pravnim okvirom EU u upravo oblasti migracija. Naprosto Srbija na putu evropskih integracija mora uspostaviti i primenjivati mehanizme za nadzor migracionih tokova.
Naravno, kao treći razlog, ovaj zakonski predlog omogući će i stvoriće ono što do sada zbog nedostatka pravnog okvira nije bilo moguće, a to je jedinstvo i koordinacija unutar sistema upravljanja migracijama u Srbiji.
Dakle, to su tri suštinska razloga za nas potpuno opravdana zbog kojih treba podržati ovaj zakonski predlog. Usvajanjem ovog zakonskog predloga, šta se zapravo postiže? Kao što je između ostalog i rečeno, dve su stvari izuzetno važne. Usvajanjem ovog zakonskog predloga pre svega biće proširena nadležnost Komesarijata za izbeglice na upravljanje migracijama i pomoći azilantima i biće formirana jedinstvena baza podataka koju mogu da koriste svi državni organi koji se bave ovom delatnošću. Šta je suština? Podaci će se prikupljati i razmenjivati kroz međusobno povezivanje i umrežavanje baza podataka organa državne uprave koji su dužni da dostavljaju Komesarijatu podatke za koje je utvrđeno da su neophodni za upravljanje migracijama.
Komesarijat usvajanjem predloga dobija jednu izuzetno važnu i značajnu ulogu kada je reč o upravljanju migracijama u Srbiji. Ne mislim da citiram ili da čitam sadržaj zakonskog predloga, ali navešću samo neke poslove za koje smatram da su od izuzetnog značaja, a koji će nakon usvajanja ovog zakonskog predloga upravo obavljati Komesarijat.
Dakle, reč je o predlaganju ciljeva i prioriteta migracione politike, reč je o merama i aktivnostima na podsticanju pozitivnih efekata zakonskih i suzbijanju nezakonitih migracija. Zatim, radiće na merama za integraciju lica kojima je u skladu sa Zakonom o azilu priznato pravo na utočište, zatim na reintegraciji povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Radiće na merama poboljšanja uslova života interno raseljenih lica, izveštava o imigraciji i emigraciji i ono o čemu je već bilo reči, a smatram da je takođe važno, vodiće evidenciju nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ.
Period koji je iza nas, rezultati rada rekao bih Komesarijata za izbeglice u proteklom vremenskom periodu govore da odgovornost koju dobijaju, koju će dobiti usvajanjem ovog zakonskog predloga, rekao bih potpuno opravdano je dodeljena upravo Komesarijatu za izbeglice. Moram da kažem da kao poslanik dolazim iz grada Valjeva u kojem su upravo rezultati Komesarijata izuzetno vidljivi i prepoznatljivi. Ubeđen sam da će biti daleko vidljiviji i prepoznatljiviji u narednom vremenskom periodu.
Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga vrlo precizno i to je najbitnije definisan organ koji će koristeći jedinstvenu evidenciju, jedinstvenu baza podataka koorinirati i upravljati migracijama u Srbiji i to upravo jeste glavni cilj. Dakle, glavni cilj jeste upravljati migracijama.
Ono što smatramo da je takođe važno, o tome između ostalog je već bilo reči, a to je da će lokalne samouprave biti u obavezi da se uključe u sistem upravljanja migracijama i da dostavljaju i izveštaje, i predloge. Tako će moći da se blagovremeno otkloni i ono što je bilo loše u proteklom vremenskom periodu odnosno da se blagovremeno odreaguje kada se pojavi problem sa našim važnim azilantima u EU. Ali, na taj način će se pratiti i one pozitivne posledice migracije u Srbiji.
Dakle, iz samog značaja pitanja o kojem danas govorimo, o upravljanju migracijama, proizilazi i značaj zakonskog predlog. Predlog nudi odgovore na brojna otvorena pitanja koja u ovom trenutku postoje kada je reč o oblasti upravljanja migracijama. Da li će ih rešiti? To ćemo videti i vreme će pokazati na koji način će ovaj zakonski predlog koji jeste kvalitetan, koji nudi odgovore, biti implementiran u praksi u narednom vremenskom periodu.
Legitimno je pravo opozicije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije. Na žalost to danas nije tema. Danas je tema Predlog zakona o upravljanju migracijama sa nekim konstatacijama koje su mogle da se čuju u prethodnim diskusijama i mogu delimično da se složim, ali ne mogu da se složim da danas govorimo o nečemu što je tehničko pitanje. Prosto, ovo nije tehničko pitanje, reč je o temi koja je od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja za Srbiju.
Zakon na sistematičan način uređuje uslove i procedure za ostvarivanje sveobuhvatnog i kontinuiranog upravljanja migracijama. On jeste usklađen sa primarnim izvorima prava EU u potpunosti kao i sa većim brojem izvora sekundarnog prava u EU. Potpuno usklađivanje sa sekundarnim izvorima ostvariće se kroz podzakonske akte koji će se doneti nakon usvajanja ovog zakonskog predloga.
Problem migracija postoji i u drugim evropskim državama, u državama EU. Sa velikim brojem država Srbija ima već potpisane, odnosno ratifikovane, bilateralne ili multilateralne ugovore. Ovi ugovori se uglavnom odnose na readmisiju i azil. Inače, to je rečeno u uvodnom izlaganju, pitanje izbeglica, migranata, azilanata jeste kompleksno, ne tretira se samo ovim zakonskim predlogom o kome danas govorimo. Ovaj zakon jeste bazičan okvir za sistemsko rešavanje pitanja migranata, a drugi zakoni koji tretiraju ovu oblast između ostalog jesu i Zakon o azilu, Zakon o izbeglicama, Zakon o zaštiti državnih granica, Zakon o državljanstvu i mnogi drugi.
Na samom kraju želim da kažem da jesmo naravno spremni na raspravu u pojedinostima, jesmo spremni da razmotrimo amandmane koji će biti predloženi na ovaj zakonski predlog i podržati neke koji će poboljšati kvalitet ovog zakonskog teksta, sadržaj ovog zakonskog predloga, ali još jednom želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre gospodine Dinkiću, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ću veoma jasno reći da poslanički klub SPS podržava Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.
Naime, podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo podržavamo cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji. Smatramo da je reč o kvalitetnom sistemskom rešenju, kojim se stvaraju uslovi, rekao bih, za trajnu stabilizaciju bankarskog sistema u Srbiji, što je od izuzetne važnosti. Aktuelna situacija o kojoj je već bilo reči, kada je reč o pojedinim bankama u Srbiji i hitni slučajevi koji ozbiljno prete da uzdrmaju finansijsku stabilnost, ali i nemogućnost da se problemi reše aktuelnim i postojećim zakonima, prosto zahtevaju brzu reakciju odgovorne Vlade Republike Srbije i to u kontekstu predlaganja jednog ovako kvalitetnog sistemskog zakonskog predloga.
Ovaj zakonski predlog zapravo pokazuje i odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, naravno, resornog Ministarstva finansija, da daju konkretne i stabilne odgovore i rešenja u dugoročnom smislu, kada je reč o onim negativnim elementima koji nažalost stvaraju nestabilnost u bankarskom sistemu.
Mislim da u ovom trenutku mi nemamo vremena da govorimo o onome šta je bilo, da analiziramo da li je aktuelna situacija u pojedinim bankama rezultat katastrofalno loših političkih odluka ili je to rezultat katastrofalno loših plasmana. Postoje nadležni organi, nadležne institucije u Srbiji koji treba da se bave tim pitanjem i koji treba da daju odgovor. Naš interes treba da budu građani koji štede u bankama i privrednici koji imaju svoje depozite.
Ono što je za nas u ovom trenutku najbitnije zapravo jeste da će štediše "Nove Agrobanke", koja bi otišla u bankrot usvajanjem ovog zakonskog predloga, moći da raspolažu svojim ulozima u Poštanskoj štedionici i nije reč o prenosu samom, kako je rečeno, depozita, već i likvidnosti koja jeste potrebna i neophodna da se završi transakcija.
Dakle, kao što je već rečeno, Predlog zakona predviđa prenos imovine i obaveza problematične banke na drugu finansijski i sposobnu i stabilnu banku i to jeste, kako je između ostalog rečeno, efikasna opcija za stabilizaciju bankarskog resora i konsolidaciju na domaćem tržištu.
Ono što je takođe važno jeste da se u izradi ovog zakonskog predloga sarađivalo, i to je gospodin ministar rekao u uvodnom izlaganju, sa ekspertima, predstavnicima MMF. Ako sumnjamo u svaku instituciju Srbije, ako sumnjamo u NBS, ako sumnjamo u Vladu Republike Srbije, onda svaki zakon, pa i ovaj o kojem danas govorimo, može biti problematičan.
Mislim da moramo da pokažemo jedan nivo političke odgovornosti i da radimo na negovanju i jačanju institucija u Srbiji. Recimo, kroz jačanje NBS omogućićemo da i ovaj zakonski predlog profunkcioniše. Naš krajnji cilj mora i treba da bude, neko je to danas pomenuo, povratak poverenja građana u bankarski sistem u Srbiji. Vlada je izvukla pouke iz prethodnih vremena i ovaj zakonski predlog pokazuje spremnost Vlade Republike Srbije da ponudi rešenja. Potpuno jasno i potpuno precizno, još jednom želim da kažem, namera i cilj Vlade Republike Srbije, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, su potpuno opravdani, potpuno su ispravni i imaju našu podršku. Jeste iznuđeno rešenje, iznuđena, kako je rečeno, posledica i slažemo se, važno je upravo zbog toga politiku odvojiti od struke.
Vlada je imala, kako smo čuli, više opcija. Verujemo da je ovo najrealnije rešenje koje će u ovoj iznuđenoj situaciji rešiti problem 250 hiljada deponenata.
Još jednom, na samom kraju, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mogli smo čuti u raspravama kolega koji su govorili pre mene i argumente za i protiv usvajanja Predloga zakona o amnestiji.
Tačno je da ovaj zakon izaziva određenu nedoumicu i strepnju u javnosti i rekao bih da je ona potpuno opravdana. Ali, želim na samom početku da ponovim ono što je rekao kolega Petrović iz Jedinstvene Srbije i poslanički klub SPS, kao i naši koalicioni partneri iz Jedinstvene Srbije i PUPS-a, u načelu prihvataju ovaj zakonski predlog, a reći ću i zašto. Ali, jesmo spremni na ono što je kolega Omerović rekao na jednu kvalitetnu raspravu u pojedinostima, jesmo spremni da razmotrimo amandmane koji su podneti na ovaj zakonski predlog upravo kako bi otklonili one nedoumice i strepnje koje danas postoje u javnosti i jesmo spremni da zajedno sa vama, gospodine ministre, prihvatimo one amandmane koji bi u mnogome popravili kvalitet ovog zakonskog predloga, odnosno sadržaj ovog zakonskog predloga.
Pred nama je Predlog zakona o amnestiji, reč je o predlogu koji se tiče, čiji je predlagač Ministarstvo pravde, reč je o predlogu koji se tiče i pripada oblasti pravosuđa i upravo zbog toga želim na samom početku najpre da kažem nekoliko rečenica. Dakle, reč je o oblasti koja je, rekao bih u ovom trenutku imajući na umu proklamovane ciljeve i načela Vlade Republike Srbije, vladajuće koalicije u Srbiji, oblast koja je od izuzetne važnosti, izuzetnog značaja za Srbiju i za građane Srbije. Oblast od koje zavisi u mnogome i budućnost Srbije, jer jasno je opredeljenje i odlučnost Vlade Republike Srbije kada je reč o evropskim integracijama i na putu evropskih integracija jedan od najvažnijih uslova jeste upravo reforma srpskog pravosuđa.
Izveštaj Evropske komisije kada je reč o reformi i stanju u srpskom pravosuđu nažalost nije u celosti pozitivna. Takođe, jasno je da sugestije, predlozi Evropske komisije moraju i treba da budu pravac i put kojim će srpsko pravosuđe ići u narednom vremenskom periodu.
Šta smatramo kao poslanički klub da je u ovom trenutku izuzetno važno kada je reč o srpskom pravosuđu? Veoma je važno da vi gospodine ministre i resorno ministarstvo najpre napravi i sagleda jednu realnu analizu stanja u srpskom pravosuđu danas. Da tu realnu analizu stanja vrlo otvoreno i jasno saopšti ovde unutar republičkog parlamenta. Važno je da na osnovu tog realnog prikaza i realne analize stanja u srpskom pravosuđu veoma brzo definišemo strategiju, kako ste vi nazvali, strategiju reforme pravosuđa u Srbiji i novi akcioni plan reforme pravosuđa u Srbiji. Veoma je važno da sagledamo šta je to što mi kao narodni poslanici, predstavnici naroda, predstavnici najvišeg zakonodavnog tela možemo da učinimo u ovom trenutku kako bi popravili stanje u oblasti pravosuđa u Srbiji.
Dakle, mi danas razgovaramo o Predlogu zakona o amnestiji i ne osporavam da je ovo važan zakonski predlog, ali u ovom trenutku u Srbiji, složićete se sa mnom postoje mnogobrojna otvorena pitanja u oblasti pravosuđa, koja se tiču oblasti pravosuđa, koja zahtevaju i hitnu reakciju i brz odgovor. Kolega Jovanović iz poslaničkog kluba je na samom početku postavio jedno izuzetno važno pitanje, dakle, usvojene su žalbe tužilaca i sudija, oni se u određenom vremenskom periodu, određenom trenutku, moraju vratiti na posao. Kako smo mogli čuti iz najava iz vaših izjava, raspored će biti definisan na osnovu predloga nove mreže sudova u Srbiji. Analogno tome smatramo da je izuzetno važno da što pre razgovaramo o tom izuzetno važnom predlogu za srpsko pravosuđe ovde unutar republičkog parlamenta.
Dakle, ponoviću, jasna je opredeljenost Vlade kada je reč o evropskim integracijama, ali nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba da ide, neke stvari u oblasti pravosuđa i u ostalim oblastima koje su od izuzetne važnosti za Srbiju mi treba da radimo, činimo, menjamo ne zbog EU, nego zbog nas samih, zbog građana Srbije, zbog Srbije. Niko ne može reći da Srbiji nije potreban moderan i efikasan pravosudni sistem. Da je Srbiji potrebno nezavisno, stručno i nepristrasno sudstvo. Naravno, od stanja u srpskom pravosuđu zavisi i zaštita ljudskih prava i sloboda u Srbiji. Stepen demokratizacije jednog društva ogleda se upravo u dostignutom nivou nezavisnosti sudske vlasti. Mi smatramo da treba da radimo na jačanju nezavisnosti sudija i sudova, da treba da radimo na efikasnijem sudskom aparatu, odnosno na daleko efikasnijoj operativnijoj sudskoj administraciji i jačanju Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, jer upravo od njih zavisi i oni jesu garant i nezavisnosti i nepristrasnosti.
Dakle, Srbiju apsolutno niko ne može da udalji od EU, od Evrope. Naravno, da ćemo nastaviti dogovor, dijalog sa Evropskom komisijom, naravno da ćemo raditi na ispunjavanju kriterijuma, naravno da ćemo raditi na harmonizaciji našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, naravno da ćemo raditi na prihvatanju i implementiranju evropskih vrednosti ovde u Srbiji, jer to jeste interes Srbije, jer to jeste interes građana Srbije, ali ono što je suštinski važno, nezavisno od tog evropskog puta kojim Srbija mora i treba da ide, jeste da u Srbiji povratimo poverenje građana u srpsko pravosuđe. Da imamo pravosudni sistem u koji će građani Srbije da veruju i to kažem kao građanin Srbije.
Pred nama je dakle, danas Predlog zakona o amnestiji i kako je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga i kako ste vi između ostalog rekli u svom uvodnom izlaganju, amnestija jeste institut koji prepoznaju i predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva i on jeste akt političke volje državnih organa. Lica koja su obuhvaćena, i to ste rekli u uvodnom izlaganju, amnestijom mogu biti ili potpuno ili delimično oslobođena od izvršenja kazne. Kao razlog za usvajanje ovog zakonskog predloga u obrazloženju ovog zakona između ostalog navodi se ono što mi smatramo da je izuzetno važno, a to je upodobljenost ili usaglašenost sa međunarodnim standardima koji su već prihvaćeni kroz određene zakone koje smo usvojili, a tiču se izvršenja krivičnih sankcija.
Situacija, kao što smo mogli čuti od kolega i pre mene, i od vas u uvodnom izlaganju, o srpskim zatvorima, kada je reč o kapacitetima, nažalost, nije na zavidnom nivou, ona je izuzetno teška.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, hoće biti rasterećeni kapaciteti u srpskim zatvorima, a sa druge strane, biće i poboljšan položaj osuđenih lica.
Ovde nije reč o amnestiji teških krivičnih dela.
Kada je reč o amnestiji, želim da kažem da ona ne sme biti toliko selektivna, mora biti univerzalna i kada govorimo o amnestiji, moramo imati na umu i ekonomsku nemogućnost države da kada je reč o izgradnji novih zatvorskih kapaciteta.
Prihvatićemo, i u načelu podržavamo ovaj zakonski predlog, ali se u potpunosti slažemo da ovo ne sme i ne treba da bude praksa, jer time bi poslali jednu ohrabrujuću poruku svim onim potencijalnim izvršiocima i onih najlakših krivičnih dela, a to ne sme da bude cilj usvajanja i razgovora o ovom zakonskom predlogu.
Na samom kraju, u načelu, poslanički klub SPS podržava ovaj zakonski predlog i spremni smo da razgovaramo o amandmanima koje su podnele kolege iz ostalih poslaničkih grupa, u cilju što kvalitetnijeg sadržaja predloženog zakona.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da se kroz izmene, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2012. godinu, set pratećih zakona, kao i set antikriznih mera o kojima smo govorili u republičkom parlamentu i tokom protekla dva dana i danas tokom celog dana.
Dakle, kroz ove zakonske predloge, rekao bih najpre, da se može sagledati jedna jasna odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, da se period ekonomske krize prevaziđe na najbezbolniji mogući način, odnosno uz najmanju moguću štetu.
Poštujući i uvažavajući diskusije svih kolega i koleginica narodnih poslanika, želim da verujem da je interes svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije, da je interes svih onih koji danas u Srbiji imaju nekakvu odgovornost, svih onih koji jesu stubovi, okosnice ili oslonac društva u izuzetno važnim oblastima u Srbiji, dakle da je opšti interes svih da se ove ekonomske teškoće prevaziđu zajednički, u opštem interesu građana na jedan najbezbolniji način. Želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem – ovo nije kriza aktuelne Vlade Republike Srbije, niti je ovo kriza samo poslodavaca, niti je ovo kriza samo sindikata, ovo je kriza koja je, nažalost, duži niz godina unazad zahvatila čitavu Srbiju. Zato u potpunosti, kao poslanički klub podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, politiku najšireg mogućeg dogovora, politiku najšireg mogućeg dijaloga, politiku u kojoj će svako u Srbiji preuzeti odgovornost u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu.
Kada kažem, politiku najšireg mogućeg dogovora i najšireg mogućeg dijaloga, naravno da najpre mislim na dogovor Vlade Republike Srbije sa svima onima koje su stubovi društva u najvažnijim oblastima u Srbiji. Tu pre svega mislimo na socijalni dijalog Vlade Republike Srbije, poslodavaca i sindikata i sve ono što se dogovori i oko čega se postigne konsenzus, na relaciji socijalnog dijaloga i socijalnog dogovora Vlade Republike Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, uvek za poslanički klub SPS u potpunosti prihvatljivo.
Predlozi o kojima danas govorimo, o kojima smo govorili tokom protekla dva dana, jesu zapravo jedna realnost. Jesu realan odgovor na ekonomske i socijalne probleme danas.
Ovi predlozi za nas jesu u potpunosti razumljivi. Imajući, pre svega na umu situaciju u kojoj se nalazimo, ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo, ekonomske parametre koji danas u Srbiji nažalost nisu na zavidnom nivou, i na drugoj strani, imajući na umu, pre svega, odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, da teret ekonomske krize najmanje treba da osete oni koji danas u Srbiji nemaju, dakle socijalno najugroženije kategorije stanovništva. Smatramo da se ovakvim konkretnim predlogom, konkretnim zakonskim predlozima mogu ublažiti negativni efekti ekonomske krize, ali verujemo da će Vlada u narednom vremenskom periodu izaći sa jednom dugoročnom strategijom razvoja plana pokretanja proizvodnje, jačanja privrede, novih investicija, otvaranja novih radnih mesta. Ovakvim predlozima, to ću ponoviti, mi ćemo ublažiti negativne efekte ekonomske krize. Iz krize se može samo izaći uz jačanje privrede, pokretanje proizvodnje, nova radna mesta, nove investicije, kada
kažem investicije mislim na kapitalne projekte, infrastrukturne projekte. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i to je valjda danas u Srbiji svima jasno.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, za nas su u ovom trenutku, a vidimo na osnovu predloga da je to jedinstven stav Vlade Republike Srbije, za nas su dva izuzetno važna nacionalna i državna interesa – privreda i životni standard građana, i to je vrlo jasno definisano zakonskim predlozima o kojima smo govorili ovde u republičkom parlamentu.
Ovi predlozi o kojima danas govorimo, ne bih se složio, nisu ni ekonomska ni politička proklamacija. Ovo su predlozi kojima imaju vrlo precizno izračunate i ciljane praktične rezultate. Naravno da je važno, i o tome je bilo reči danas, ali jasno je vidljivo da postoje određene nejasnoće i nerazumevanja, naravno da je važno, i to želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem, imati korektan odnos sa predstavnicima MMF. Naravno da je važno postići dogovor sa predstavnicima MMF, jer to jeste interes Srbije. Naravno da je važno i sagledati relevantno mišljenje Fiskalnog saveta.
Ali, znate kako. Nekako mi se čini da danas u Srbiji svako ima svoj interes. Ja želim vrlo jasno i precizno da kažem – interes poslaničkog kluba SPS, a vidim da je to i interes Vlade Republike Srbije, je interes građana Srbije, je interes Srbije. I ako neko misli da u ovom trenutku, umesto ovih predloga o kojima danas govorimo, postoji neki drugi predlog koji je realniji, koji je pravičniji, koji je socijalno pravedniji, koji jeste u interesu građana, koji bi bio opšte prihvaćen od strane građana, predlog koji ne bi značio otpuštanje radnika, predlog koji ne bi značio zamrzavanje plata i penzija, predlog koji ne bi značio ukidanje socijalnih davanja, predlog koji ne bi značio ukidanje pomoći poljoprivrednim proizvođačima, neka izađe sa takvim predlogom. Taj predlog će uvek biti prihvatljiv za poslanički klub SPS.
Kada je reč o konkretnim predlozima o kojima danas govorimo, oni pre svega treba da uvedu red u javne finansije i ja mislim da je to interes svih relevantnih političkih partija u Srbiji. Oni treba da spreče ono o čemu je mnogo puta danas govoreno, a to je finansijski bankrot, finansijski kolaps države. Oni treba da onemoguće da u Srbiji dođe do tzv. grčkog scenarija. Oni treba da omoguće da preživimo i da budžet bude likvidan.
Ono što je važno za poslanički klub SPS, dakle, u periodu ekonomske krize nema otpuštanja radnika i to je vrlo precizno i jasno rečeno, nema zamrzavanja plata, neće biti problema u isplati plata i penzija, a rast plata i penzija biće u skladu sa ekonomskom snagom, sa ekonomskim mogućnostima budžeta.
Želim još nešto da kažem, a to sam već i rekao, da ovaj budžet jeste jedna realnost, jedna realna slika. Šta nam ta realna slika i ta realnost danas govori? Moramo više da štedimo, i to je jedinstven stav Vlade Republike Srbije, a da trošimo samo onoliko koliko je neophodno i onoliko koliko se mora.
Jasna je orijentacija Vlade Republike Srbije – ušteda je prioritet prioriteta u periodu ekonomske krize. To se vrlo jasno može videti kroz predloge o kojima govorimo tokom ova tri dana. Ali, ne da štede građani, i to je jasna orijentacija Vlade Republike Srbije, jer, nažalost, životni standard građana danas nije na zavidnom nivou, već ušteda na nivou države jeste prioritet prioriteta. Smanjuju se nepotrebni troškovi države, ukidaju se agencije, direkcije koje nisu neophodne, čije postojanje nije neophodno, ukida se više od 130 poreza, taksi i dažbina koje jesu bile veliko opterećenje i za privredu Srbije, ali i za građane. Dolazi do minimalnog povećanja nekih poreza i akciza, ali sve to u dogovoru, u socijalnom razgovoru, socijalnom dijalogu sa poslodavcima i predstavnicima sindikata u Srbiji.
Naravno da nije korektno pričati i saopštavati građanima, govoriti o uštedi a da u nekim javnim preduzećima, javnim službama, imamo plate koje su i deset do 15 puta veće od prosečne zarade u Srbiji. U potpunosti podržavamo stav Vlade Republike Srbije da se ograniči maksimalna ili najviša zarada u javnim službama.
Jedan od prioriteta predloga o kojima danas govorimo je životni standard građana i to je potpuno logično. Dakle, podrška onima koji u ovom trenutku nemaju, socijalno najugroženijima, onima kojima je pomoć najpotrebnija, socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, penzionerima sa najnižim primanjima, ispod 15 hiljada dinara. Neće biti ukidanja socijalnih davanja. Oni će biti u skladu sa fiskalnim prostorom.
Takođe, pozitivna strana ovih zakonskih predloga, odnosno konkretno rebalansa i seta pratećih zakonskih predloga je i jedan pozitivan odgovor na probleme u oblasti poljoprivrede. Resorni ministar iz oblasti poljoprivrede je vrlo jasno rekao pre nekoliko dana, i to je veoma pozitivno i jako dobro, da će tokom ove godine biti isplaćene sve subvencije u oblasti poljoprivrede i da će se u narednu budžetsku godinu, posle dužeg vremenskog perioda, dakle, u narednu, 2013. godinu, ući bez ijednog dinara duga prema poljoprivrednim proizvođačima. Mi to, naravno, pozdravljamo i prihvatamo.
Kao što je više puta rečeno, kriza se ne rešava popularnim već nužnim merama. Ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta jer nemoguće je uštedeti tamo gde nema, štedi se tamo gde ima. U tom kontekstu, mi u potpunosti podržavamo stav Vlade i razmišljanje Vlade u pravcu da dođe do gašenja određenih agencija, direkcija, koje nemaju svoju svrhu, koje nisu neophodne u ovom trenutku, ali ono što želimo da kažemo tim povodom, pre nego što se i donese konačna odluka kada je reč o pojedinim agencijama i direkcijama, jeste to da su neke od tih agencija i direkcija imale svoju svrhu i suštinu postojanja. Neke od tih direkcija, poput Direkcije za obnovu i razvoj i sanaciju objekata na teritoriji Kolubarskog okruga koji su porušeni u razornom zemljotresu koji je Kolubarski okrug zadesio čak 1998. godine, su imale svoju svrhu postojanja, imale su jasan cilj da saniraju sve ono što je priroda nepravedno oduzela građanima Kolubarskog okruga. 13 godina nakon osnivanja Direkcije, a 14 godina nakon razornog zemljotresa koji je zadesio Kolubarski okrug, mi govorimo o ukidanju Direkcije, ali nije završena kompletna sanacija i obnova kuća i objekata koji su porušeni u tom razornom zemljotresu.
Naša sugestija je sledeća. Poštujući stav Vlade kada je reč o racionalizaciji, kada je reč o uštedi, kada je reč o gašenju pojedinih agencija i direkcija koje nisu neophodne, odnosno čije postojanje nije neophodno, mi upućujemo samo sugestiju Vladi Republike Srbije da stvori zakonsku obavezu da u vremenskom periodu, roku, dinamici, kontinuitetu, koji je u skladu sa ekonomskim mogućnostima i snagom budžeta Republike Srbije, stvori zakonsku obavezu, ponavljam, da završi kompletnu sanaciju i obnovu i stavi tačku na ovo izuzetno važno pitanje za građane Kolubarskog okruga.
Slažemo se, ukoliko nema okružne direkcije, ta obnova svakako može ići preko lokalnih samouprava, odnosno opštinskih i gradskih direkcija, kao što je to činjeno i 1998. godine, dakle, do perioda dok nije osnovana okružna direkcija.
Na samom kraju, želim da kažem da mi verujemo da će uz sve negativne efekte, uz teškoće ekonomske krize, Vlada potvrditi ovim predlozima da se uspešno nosi sa problemima i da one glavne i ekonomske i finansijske i budžetske parametre drži u okvirima vrlo jasno i precizno definisanih i postavljenih ciljeva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je, između ostalog, rečeno, pred nama su dva zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnom beležništvu i Predlogu zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku. Reč je o zakonskim predlozima koji se tiču i pripadaju oblasti pravosuđa, oblasti koja je od izuzetnog značaja i važnosti u ovom trenutku za Srbiju.
Na samom početku, baš u tom kontekstu, želim da kažem da je jasna odlučnost i opredeljnost Srbije kada je reč o evropskim integracijama, kada je reč o onom našem krajnjem cilju – članstvu u EU. Na putu evropskih integracija, jedan od najznačajnijih preduslova, hajde da kažemo, najznačajnijih segmenata jeste upravo oblast pravosuđa, odnosno usklađivanje srpskog pravosuđa sa evropskim, odnosno reforma srpskog pravosuđa. Zato je veoma važno da sve što se čini i radi, i danas i u narednom vremenskom periodu, kada je reč o oblasti pravosuđa bude učinjeno i urađeno u dogovoru i konsultacijama sa našim partnerima iz EU.
Maločas je neko pomenuo izveštaj Evropske komisije. Sugestije i predlozi Evropske komisije zapravo jesu putokaz i pravac kojim srpsko pravosuđe treba i mora da ide u narednom vremenskom periodu.
Predlagač ova dva zakonska predloga je poslanički klub SNS i u tome ne vidim ništa loše.
Kada je reč o resornom ministru, on će sutra prisustvovati, po Poslovniku, sednici od 16,00 do 19, 00 časova, gde ćemo moći konkretno da razgovaramo na temu pravosuđa. Naravno, važno je , i to ponavljam, imajući na umu značaj i važnost ove teme u Srbiji danas, naravno da je važno pre svega za nas narodne poslanike, predstavnike najvišeg zakonodavnog tela, da od resornog ministra na početku ovog mandata, čujemo šta je to što mi konkretno možemo, moramo i treba da uradimo ovde unutar republičkog parlamenta, da bi Srbija ispunila svoje oblasti na putu evropskih integracija, a pre svega, u oblasti pravosuđa. Reforma pravosuđa, vladavina prava jesu osnovni preduslovi da bi jedna država bila članica EU.
Ono što želim da kažem jeste da, nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba uspešno da nastavi da ide, moramo nekako da se okrenemo i sami sebi, da neke stvari rešavamo, činimo i radimo ne zbog EU, nego zbog nas, zbog građana Srbije.
Srbiji je potreban moderan i efikasan pravosudni sistem. Srbiji je potrebno moderno i efikasno pravosuđe, stručno i nezavisno sudstvo, kako je to neko maločas rekao, sa potpunim integritetom. Srbija mora da ima pravosuđe u koje će građani Srbije da veruju. To treba da bude naš zajednički cilj, da povratimo poverenje građana u srpsko pravosuđe.
Ponavljam, veoma je važno da od resornog ministra, predstavnika resornih ministarstava na početku mandata ove vlade, čujemo realno gde je to Srbija danas kada je reč o reformi pravosuđa. Ne mislim i nije mi namera da govorim o onome što je bilo. Ne mislim da govorim o prošlosti. Prošlost danas ne možemo da promenimo i da hoćemo, ali možemo realno da sagledamo sadašnjost i da gradimo temelje budućnosti.
Ovo kažem iz jednog prostog razloga, jer sam ubeđen da u narednom vremenskom periodu nećemo imati prilike i ne smemo napraviti nijedan korak unazad kada je reč o putu evropskih integracija i posebno u oblasti pravosuđa moramo u kontinuitetu činiti jedan po jedan korak napred, s tim da svaki naredni korak mora biti daleko važniji i daleko značajniji od onog prethodnog.
Danas imamo dva zakonska predloga na dnevnom redu. Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, to je Zakon koji smo usvojili maja 2011. godine u republičkom parlamentu i njegova primena je trebala da otpočne septembra 2012. godine. Između ostalog, ovaj zakon je bio obaveza republičkog parlamenta, koja je jasno definisana u Strategiji o reformi srpskog pravosuđa, koja je, opet, usvojena u republičkom parlamentu, čini mi se, 2006. godine.
Verujemo da će primena Zakona o javnom beležništvu značajno rasteretiti sudove prenošenjem dela nadležnosti na javne beležnike, odnosno notare.
Tokom izborne kampanje, uglavnom su sve političke partije govorile o jednoj izuzetno važnoj i značajnoj temi – decentralizaciji. Izborna kampanja je završena, izbori su završeni i sada, nakon konstituisanja parlamentarne većine, moramo i praktično pokazati šta smo mislili kada smo govorili o decentralizaciji. Mislim da je ovo jedan praktičan primer decentralizacije državne uprave, jer ovde državna uprava prenosi svoja ovlašćenja na javne službe.
Ovaj zakon treba da rastereti sudove, da poveća efikasnost i da, kako je to maločas rečeno, pojača pravnu sigurnost i da ubrza sudske postupke. Verujemo da će primena ovog zakona omogućiti da nemamo više one dugačke redove u sudovima u kojima građani moraju da čekaju i po nekoliko časova da bi overili jedan potpis. Građani trebaju za istu cenu, da to tako formulišem, da dobiju kvalitetniju, bolju, efikasniju, operativniju uslugu.
Kada je reč o konkretnom zakonu, a o tome je maločas bilo reči, sam Zakon o javnom beležništvu sadrži prava, ovlašćenja javnih beležnika ili notara, i naravno, pokretanje disciplinskih postupaka, njihovu organizaciju, udruživanje.
Ono na čemu smo mi insistirali u trenutku kada smo unutar republičkog parlamenta govorili o tada zakonskom predlogu, odnosno Predlogu zakona o javnom beležništvu, jeste da moramo jasno definisati, odnosno da se moraju jasno definisati pravila za polaganje ispita.
Danas imamo jedan, to i danas želim da kažem, ubeđen sam dobar zakon. Njegovu primenu ćemo na žalost moći da sagledamo tek tokom naredne godine. Imamo zakon koji je usvojen maja 2011. godine. Njegova primena je trebala da otpočne septembra 2012. godine, ali nije moguće jer nisu ostvareni oni osnovni preduslovi, kako je to između ostalog rekao i predlagač ovog zakonskog predloga. Nema prvih 100 javnih beležnika i nema javno-beležničke komore koja treba da definiše ona važna podzakonska akta.
Ako su ove činjenice, a jesu tačne, one su navedene u obrazloženju ovih zakonskih predloga, onda je potpuno logičan i razuman predlog i namera predlagača ovog zakonskog predloga da se primena ovog zakona odloži u određenom vremenskom periodu.
Zaista želimo da verujemo da je predlagač ovog zakona najracionalnije sagledao sve relevantne činjenice i da je dao jedan najrealniji rok kada bi mogla da otpočne primena ovog zakonskog predloga, jer ako bi opet neposredno pred mart naredne godine morali da govorimo o odlaganju primene ovog zakona onda bi, čini mi se, dezavuisali jednu jako dobru i kvalitetnu ideju, a to nije interes, ubeđen sam, ni jednog poslaničkog kluba. Podržaćemo predložene izmene Zakona o javnom beležniku.
Što se tiče drugog zakonskog predloga, Predlog zakona o dopuni zakona o vanparničnom postupku, podržavajući ga zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem zakonskog predloga, a to je da se reši pitanje 6.750 lica pravno nevidljivih u Srbiji koji u 21 veku u Srbiji na žalost nisu mogli da ostvare svoje osnovno ljudsko, elementarno pravo da izvade lična dokumenta. Ovim zakonom je definisano da svaki pojedinac jeste priznat pred zakonom. Preko 6.500 osoba koje su bile pravno nevidljive postaju jednake sa svim građanima Srbije i nema više pravno nevidljivih lica u Srbiji. To je potpuno opravdano.
Sa druge strane, ovde imamo dva elementa. Jedan je poštovanje osnovnih ljudskih prava. Drugi je sistem jednakih šansi za sve u državi Srbiji. To su principi i načela koja su potpuno logična da budu podržana od strane modernog i autentičnog predstavnika levice na političkoj sceni Srbije, kao što je poslanički klub SPS. Zahvaljujem.

Povod za javljanje je replika na izlaganje gospođe Mojović.

U svom izlaganju, u okviru kojeg je trebala da se osvrne, koliko mi je poznato, na član 23. odnosno na predlog amandmana na član 23. zakona, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije. Ona je pominjala nekakvu doslednost ili nedoslednost. U tom kontekstu, između ostalog, pomenula je i SPS. Meni je zaista drago da neko danas ima vremena da pregleda i štampu od pre dve godine i pogleda šta su to mediji objavljivali kada smo raspravljali u republičkom parlamentu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije juna 2010. godine, koliko mi je poznato.

Verujte nisam stigao ni današnju dnevnu štampu da pogledam, ali kada već pominjete jun 2010. godine i tadašnju raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, onda pogledajte, predlažem vam, stenografske beleške. Tu ćete najbolje sagledati sve one sugestije i predloge koje smo vam uputili i tada, a i tokom rasprave koju smo vodili pre nekoliko dana, odnosno prekjuče, kada smo u okviru rasprave u načelu govorili o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije. Tada smo vam vrlo jasno rekli šta mislimo o tadašnjim izmenama sistemskih zakona i   da je bilo dobro da i tada idemo na usvajanje novog teksta, na raspravu o novom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije. Tada smo vrlo jasno rekli opet, a i danas to kažemo, jesmo za, podržavamo nezavisnost i samostalnost Narodne banke Republike Srbije, jer smatramo da je to izuzetno važno. Isto tako, ne vidimo da je ta nezavisnost i samostalnost narušena ovakvim predlogom o kojem danas govorimo. Naprotiv.

Ovde je ključna stvar u tome, zapravo suština je u tome, da se vraća nadzorna i kontrolna funkcija republičkom parlamentu, što je valjda normalno i logično. Valjda je logično da se odluke koje jesu od suštinskog i vitalnog značaja za građane Srbije, donosimo ovde unutar republičkog parlamenta kroz jednu demokratsku raspravu, kroz sučeljavanje mišljenja. Šta očekujete više od nas? Rekli smo vam u uvodnom izlaganju. Zahvaljujemo gospodinu Šoškiću. Izrazili smo zahvalnost, nismo sumnjali u njegovu nameru. Verovali smo u njegovu stručnost i sposobnost, ali realnost i rezultati jesu nešto drugo.

Konačno je vreme da u Srbiji vrednujemo i rezultate.

Ne bih se osvrnuo na te floskule – bivši režim, ili kako već to definišete, u SPS vidim sadašnjost i budućnost, ali to je ta doza političke korektnosti i političke tolerancije koju pokazujete, da kada smo sa vama, kada smo deo vladajuće koalicije, onda smo najbolji, a kad donesemo nešto drugačiju odluku, odnosno kada odlučimo da budemo deo druge vladajuće koalicije, onda nismo.

Znate šta, time što smo doneli odluku da želimo da delimo vrednosti ove vladajuće koalicije, nismo doneli odluku ni protiv DS, ni protiv bilo koje druge političke opcije na političkoj sceni Srbije. Doneli smo odluku u interesu Srbije i u interesu građana Srbije i takve odluke ćemo donositi i u narednom vremenskom periodu.

Da razjasnimo nešto, ne postoji stožer nekakvog okupljanja unutar ove vladajuće koalicije. Takav način funkcionisanja nije dobar. Postoji jedan tim koji će zajedno raditi na realizaciji proklamovanih ciljeva i načela oko kojih je okupljena Vlada Republike Srbije i vladajuće koalicije u Srbiji. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle pred nama je danas jedan izuzetno važan zakonski predlog, sistemski zakon.

Reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije i naravno da je logično da imamo jedno ovako kvalitetnu i sadržajnu i rekao bih žučnu raspravu unutar republičkog parlamenta.

Na samom početku reći ću ono što su gospodin Ružić, šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije i gospodin Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, rekli da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije i koalicija Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Jedinstvene Srbije, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Takođe, ako je do toga koristim priliku da i mi izrazimo zahvalnost gospodinu Šoškiću, nismo sumnjali da je on imao dobru nameru, nismo osporavali njegovu stručnost, ali realnost u ovom trenutku je nešto drugo i rezultati su nešto drugo.

Mislim da je trenutak da u Srbiji vrednujemo nešto što se u pravom smislu reči može definisati kao rezultat. Ono što takođe želim da kažem, jeste da Narodna banka Srbije, jeste jedna od najznačajnijih institucija u Republici Srbiji koja prevashodno reguliše oblast makroekonomske i finansijske stabilnosti države. Zbog toga svaka izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije jeste od vitalnog i suštinskog značaja.

U junu 2010. godine kada smo u republičkom parlamentu razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, vrlo jasno smo rekli da česte izmene sistemskih zakona koje ponekad menjaju i suštinu, nisu nekako popularne i ponekad bacaju senku na konzistentnost i efikasnost. Tada smo predložili da je racionalnije rešenje umesto onolikih promena članova Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, da je racionalnije rešenje bilo da usvojimo novi zakon o Narodnoj banci Republike Srbije, jer sve okolnosti su govorile u prilog ovakvoj konstataciji. To je u određenom kontekstu i bilo realno. Imali smo novi Ustav Republike Srbije, nestala je ona veštačka tvorevina državne zajednice Srbije i Crne Gore i Srbija je po prvi put bila samostalna i suverena država.

Nakon donošenja Ustava i tu bih se složio sa gospodinom Arsićem u potpunosti, rekao bih da nema značajnijih zakona osim Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima, Zakona o Narodnoj skupštini i naravno zakona koji regulišu oblast pravosuđa u Srbiji.

Sistemskim zakonima uređuje se i jača funkcionisanje državnih institucija u Srbiji i to je ono što jeste naš krajnji cilj. Dakle, jačanje i funkcionisanje državnih institucija u Republici Srbiji.

Dakle, pred nama su predložene izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, ne izbor i smena guvernera, ne rasprava o radu aktuelnog guvernera, sada već bivšeg guvernera, s obzirom da smo tokom dana dobili ostavku gospodina Šoškića, već izmene i dopune, a ključna, dakle, novina je vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao instituciji, kao najvišem zakonodavnom telu, odnosno organu zakonodavne vlasti.

Mi tu ne vidimo apsolutno ništa sporno, da se odluke koje su od vitalnog, koje su od suštinskog značaja za Srbiju, koje su od vitalnog i suštinskog značaja za građane Srbije, upravo donose ovde, unutar Republičkog parlamenta.

Valjda je logično i to je gospodin Marković vrlo jasno rekao u svom uvodnom izlaganju, da guverner i članovi Saveta izveštaj podnose upravo ovde u Republičkom parlamentu. Da li će odluke koje narednih dana, narednih meseci, narednih godina u toku ovog četvorogodišnjeg mandata budemo donosili ovde unutar Republičkog parlamenta, da li će biti korak nazad ili korak napred za Srbiju, to će vreme pokazati. Mogu da razumem sugestiju kada je reč o sistemskim zakonima, da bi trebalo da imamo jednu široku javnu raspravu neposredno pred raspravu o sistemskim zakonima ovde unutar Republičkog parlamenta i to treba da bude praksa kada je reč o sistemskim zakonima u narednom vremenskom periodu. Ali, zašto hitnost? Potpuno jasno i potpuno precizno. Ova vlada je na početku svog mandata vrlo jasno rekla da preuzima odgovornost i da će biti efikasna. Da li su odredbe u skladu sa zakonodavstvom EU?

Pomenuću vas ponovo, gospodine Arsiću, jer ste u svom uvodnom izlaganju vrlo jasno rekli kakva je praksa nekih značajnih država u okruženju. Legitimno je pravo da opozicija ima kritički osvrt prema radu vladajuće koalicije, ali vladajuća koalicija ima pravo da vodi samostalnu politiku, ima prava da vodi samostalnu politiku i u oblasti finansija. Ovde je danas bilo reči i o 90-im godinama, ovde je danas bilo reči i o departizaciji, o depolitizaciji. Kada je reč o 90-im godinama, kolega koji je to pomenuo tokom pre podnevnog zasedanja nije tu, ja neću širiti priču, samo u nekoliko rečenica da kažem. Kada je reč o 90-im godinama i što se tiče SPS, iz prošlosti se izvlače pouke, na greškama se uči. To što neke političke opcije iz svoje prošlosti nisu izvukle pouke, to apsolutno nije problem SPS.

Što se tiče departizacije i depoliticacije, zalažemo se za stručnost na prvom mestu kao poslanički klub, kao koalicija SPS-PUPS-JS, ali pređašnji guverneri su bili ili političari, ili su predloženi od strane političkih partija koje su u tom trenutku bile deo vladajuće koalicije. Kada se ode sa vlasti, onda se naprosto postaje ekspert.

U našoj političkoj praksi jesu bila prisutna različita oprečna mišljenja, stavovi, pa čak i između pojedinih ministara, članova Vlade i guvernera koji zastupa politiku NBS. Ciljevi politike centralne banke često su bili u suprotnosti sa ekonomskim ciljevima Vlade Republike Srbije. To ne može i ne sme da bude isključivost u saradnji, u donošenju i kreiranju makroekonomske politike. Ovim izmenama nije ugrožena samostalnost i nezavisnost, ali sa druge strane želim da kažem da jačanjem samostalnosti i nezavisnosti ne sme da se stvori jaz između institucija. Ekonomska politika države ne može biti efikasna ako guverner Narodne banke Republike Srbije vodi jednu politiku, priča jednu priču, a Vlada ima drugačiji koncept upravljanja finansijama. To je valjda potpuno jasno.

Kao poslanički klub ćemo sačekati da prođe Poslovnikom predviđen rok od 24 časa, obzirom da smo čuli da postoji određeni broj amandmana. Naravno da smo, nakon tih 24 časa predviđenih Poslovnikom, spremni da nastavimo ovu kvalitetnu i sadržajnu raspravu po amandmanima koje su kolege poslanici podneli i naravno da ćemo, zašto da ne, mislim da je to stav i ostalih kolega iz vladajuće koalicije, da prihvatimo neke amandmane ukoliko će oni popraviti postojeći zakonski predlog.

Ono što želim na samom kraju da kažem, u više navrata je tokom današnje rasprave pominjan nekakav stožer okupljanja unutar vladajuće koalicije. Da se razumemo, ne postoji nikakav stožer i takav način funkcionisanja Vlade i vladajuće koalicije nije dobar i nije u interesu Srbije. Postoji jedan tim na čijem čelu je premijer i predsednik SPS Ivica Dačić. Zahvaljujem.