Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, koristiću vreme koje pripada šefu poslaničkog klupa SPS.
Naravno, neću govoriti o prošlosti i neću govoriti o onome što se dešavalo u prošlom periodu u godinama iza nas, jer mislim da svi mi na neki način iz prošlosti uvek treba da izvučemo pouke, da iz prošlosti treba da afirmišemo ono što je bilo dobro, ali treba da učinimo svi zajedno ono što Vlada čini predlozima o kojima danas govorimo, a to je da realno sagledamo sadašnjost i da zajedno pokušamo da izgradimo temelje neke nove budućnosti.
Bez obzira na način kako je završena i kako se završava današnja rasprava, zaista verujem da smo imali jednu kvalitetnu raspravu i da ćemo u republičkom parlamentu imati najširu moguću podršku i jedan ozbiljan konsenzus oko važnih pitanja o kojima smo danas govorili.
Ovo nije kriza aktuelne Vlade Republike Srbije. Ovo je kriza koja nastaje dugi niz godina unazad i koja je kulminirala. Stanje javnih finansija u Srbiji za nas je par ekselans državno pitanje i to je pitanje oko kojeg treba postići, koliko je moguće, što širi društveni konsenzus svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije.
Stanje javnih finansija i kriza u javnim finansijama, nažalost, mogu da ugroze i realizaciju onih velikih i važnih državnih ciljeva. Zato mi kao poslanički klub, to ću još jednom reći, u potpunosti podržavamo cilj Vlade Republike Srbije, a to je stabilizacija javnih finansija u dugoročnom smislu. Naravno, o tome je danas bilo reči, nije moguće i nije realno rezultate osetiti odmah i sada, ali u dugorčnom smislu da.
Budžet i rebalans budžeta su nešto što treba da obezbedi život u Srbiji, da život u Srbiji može da funkcioniše i da mogu svi ostali zakoni da funkcionišu. Ako imamo nerealan budžet, čini nam se da ćemo imati i nerealan život.
Ponoviću ono što smo tokom jučerašnje rasprave rekli, mi smatramo, sagledavajući rebalans budžeta, sagledavajući i set pratećih zakona o kojima smo govorili tokom današnjeg i jučerašnjeg dana, da u ovom trenutku ne postoji ni socijalno pravednije ni pravičnije ni pošteniji ni realniji predlog.
Ponoviću, naše je mišljenje da su u ovom trenutku postojale dve alternative, dva pravca. Jedan pravac se u pravom smislu reči može definisati kao spisak lepih želja i to je nešto što bi nas u dugoročnom smislu ili kratkoročnom smislu, da budem precizan, do kraja 2016. godine ili do početka 2017. godine doveo do bankrota, doveo do finansijskog kolapsa i drugi cilj, druga alternativa jeste nešto što je neophodnost, nužnost, neminovnost, realnost, a to je nastavak suštinskih reformskih procesa u Srbiji.
Kao odgovorna stranka, kao stranka koja želi da deli vrednost ove Vlade Republike Srbije, pre svega zbog odgovornosti koju imamo prema građanima svi zajedno, uvek prihvatamo onaj realan put koji jeste u interesu Srbije i u interesu građana Srbije.
Mi predloge o kojima smo danas govorili sagledavamo kao ozbiljan, odgovoran, odlučan i realan pristup Vlade Republike Srbije. Danas i tokom jučerašnjeg dana je glavna vest bila da su u Srbiji smanjene plate ili penzije, ali to nije suština onoga o čemu smo danas govorili u republičkom parlamentu. Mi smo i tokom današnjeg dana i tokom jučerašnje rasprave govorili o merama koje jesu spas za srpsku ekonomiju. Govorili smo o nečemu što predstavlja i što jeste budućnost i Srbije i što se tiče budućnosti svakog građanina Srbije.
Ponovićemo još jednom, Srbija mora i Srbija treba da se reformiše i moraju da se nastave suštinski i reformski procesi i to podrazumeva i hrabre i odlučne ekonomske poteze, ali to podrazumeva i teške i bolne političke odluke, ali te odluke vode ka ozdravljenju srpske privrede i te odluke vode ka novim radnim mestima i novom zapošljavanju, ako želimo modernu, jaku i snažnu Srbiju, za šta se, nadamo se, svi zalažemo.
Važno je da je Vlada kroz ove predloge prepoznala ono što jesu osnovni segmenti budžetskog deficita, a to jeste finansijska disciplina, kontrola i naplata, borba protiv sive ekonomije, javno preduzeće. Danas se govorilo o „Srbijagasu“ iako to i nije bila, između ostalog, centralna tema. Mi smo više puta rekli – mi se zalažemo da javna preduzeća budu efikasnija, jeftinija, ali mora uvek da se obezbedi minimum za socijalno odgovorno funkcionisanje.
Naravno da smo za suštinsku reformu javnog sektora i jačanje privatnog sektora, jer privatni sektor jeste budućnost. Dobro je da je Vlada sagledala još jedan segment budžetskog deficita, a to je da mora da se okonča proces privatizacije i restrukturiranja. Kroz jačanje kredibiliteta javnih finansija, a mi smo ubeđeni da ovi predlozi o kojima smo govorili i danas i juče idu u tom pravcu, mi ćemo pojačati i privrednu aktivnost i investicije i, ubeđeni smo, otvoriti nova radna mesta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog rebalansa budžeta o kojem danas govorimo zajedno sa setom pratećih zakona definitivno predstavlja neophodne mere kada je reč o ekonomskoj i finansijskoj konsolidaciji i kada je reč o nastavku reformskog procesa u Srbiji.
Rekao bih, sagledavajući predloge o kojima danas govorimo i Predlog zakona o rebalansa budžeta i set pratećih zakona, da je jedno sigurno, a to je da Vlada Republike Srbije ima vrlo jasno i precizno definisane ekonomske ciljeve. Vlada Republike Srbije želi i ekonomske i budžetske i finansijske parametre da drži u svojim rukama, što je u ovom trenutku izuzetno važno.
Uvek kada se vodi rasprava o rebalansu budžeta za tekuću godinu ili budžetu za narednu godinu, postavlja se nekoliko ključnih pitanja – da li je rebalans mogao biti bolji, odnosno da li je budžet ili rebalans mogao biti realniji, da li je mogao biti socijalno pravedniji, socijalno pravičniji, socijalno pošteniji? Mi smatramo da u ovom trenutku takav predlog nije postojao, nije bilo realnijeg i socijalno pravednijeg i socijalno pravičnijeg i socijalno poštenijeg predloga.
Čini nam se da smo u ovom trenutku imali dve alternative. Jedna alternativa i jedan pravac jeste, nažalost, spisak lepih želja koji bi vodio do finansijskog kolapsa, koji bi vodio do bankrota. Vi ste precizirali vremenski period kada bi se to desilo, čini mi se kraj 2016. ili početak 2017. godine i druga alternativa i drugi pravac jeste nešto što u ovom trenutku jeste neophodnost, neminovnost, nužnost, realnost, a to je nastavak suštinskih reformskih procesa, bez kojih neće biti pozitivnih pomaka u Srbiji.
Kao odgovorna politička opcija, kao stranka koja, više puta do sada smo rekli, želi da deli odgovornosti i vrednosti ove Vlade Republike Srbije sadržane u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije. Mi između ove dve alternative prihvatamo ono što je realnost i što u ovom trenutku jeste realan odgovor na ono što jesu aktuelni problemi građana.
Sagledavajući predloge o kojima danas govorimo, rekli bi da je Vlada imala jedan odgovoran i ozbiljan pristup i da ovi predlozi jesu realan odgovor na ono što jesu aktuelni problemi građana i da jesu u interesu Srbije i u interesu građana Srbije.
Više puta do sada smo rekli da ova Vlada ima jak politički legitimitet, ima jasan stav građana izrečen na izborima – da modernizacija, da promene, da suštinske reforme. Čini mi se da ova Vlada, pored toga, ima i jednu rešenost i ozbiljnost da popravi sve ono što u prethodnom periodu nije bilo dobro, naročito u oblasti ekonomije i u oblasti finansija. U tom pogledu vodi jednu, rekao bih, realističnu politiku, politiku bez maski. Vrlo jasno stavlja do znanja da nije bitan rejting političkih partija koje čine vladajuću koaliciju, da Vlada ne postoji, kao što je, između ostalog, rečeno da Vlada ne postoji zbog političkih stranaka koje jesu deo Vlade i deo vladajuće koalicije, već zbog Srbije i zbog građana Srbije.
Moramo da znamo šta želimo i šta hoćemo. U tom kontekstu, poslanički klub SPS u potpunosti podržava ono što jesu ciljevi Vlade Republike Srbije, jasan cilj da moramo u oblasti ekonomije i finansija da napravimo veliki iskorak napred, da mali, sitni, parcijalni koraci nisu dovoljni.
Glavna vest danas jeste da će doći do smanjenja plata, da će doći do smanjenja penzija, ali to nije suština rasprave koju danas vodimo. Suština je u tome da mi govorimo o merama koje jesu spas srpske ekonomije i o merama koje se suštinski tiču budućnosti Srbije i o merama koje se suštinski tiču budućnosti svakog građanina Srbije.
Srbija mora da se reformiše i da bi se Srbija reformisala, moraju da se preduzimaju i donose hrabre i odlučne ekonomske odluke, ali da se preduzimaju i nepopularne političke mere, jer to vodi ka stvaranju realnih osnova koje vode ka ozdravljenju srpske privrede, ka novim radnim mestima i ka zapošljavanju.
Moramo da poboljšamo poslovnu, investicionu klimu, da poboljšamo poslovni ambijent, da od Srbije napravimo atraktivnu investicionu destinaciju. Rekao bih da je Vlada Srbije kroz predloge o kojima danas govorimo na pravi način prepoznala ono što jesu osnovni segmenti i elementi budžetskog deficita i u potpunosti se slažemo. Potrebna je bolja fiskalna disciplina, naplata i kontrola. Potrebna je jača i odlučnija borba protiv sive ekonomije, veći prihodi od javnih preduzeća, reforma javnih preduzeća. Javna preduzeća moraju da budu i jeftinija i efikasnija. Potrebna je suštinska reforma javnog sektora i u potpunosti podržavamo koncept koji je vrlo jasno definisan u ekspozeu premijera, a to je reforma javnog i jačanje privatnog sektora. Privatni sektor jeste budućnost. Podsticaj privatnog sektora je veoma važan, važan je za privredu koja stvara nova radna mesta, ali je važan za državu koja živi od ubiranja poreza iz dažbina iz dobiti preduzeća.
Naravno, važno je da se završi proces privatizacije u Srbiji, da se završi proces restrukturiranja i da se konačno stavi tačka na problem 500 preduzeća, koliko se nalazi na spisku Agencije za privatizaciju, koja u ovom trenutku koštaju republički budžet 800 miliona evra, koja zapošljavaju negde oko stotinu hiljada radnika i imaju vrednost imovine oko milijardu dinara, da se reši problem u smislu da nađu strateškog partnera i da se pokrene proizvodnja.
Kao što smo više puta do sada rekli, kriza se ne rešava popularnim već nužnim i nepopularnim merama. Potrebna je restriktivna politika. Ušteda na nivou države mora i treba da bude prioritet, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Moramo da nađemo način kako da se razvijamo u narednom periodu. Ekonomski oporavak države podrazumeva, pre svega, oporavak privrede.

Završavam. Ovo jesu mere koje vode ka ozdravljenju srpske privede, koje vode ka novim radnim mestima, ka zapošljavanju.
Ekonomski oporavak podrazumeva i pokretanje proizvodnje. Ne može 300 ili 400 hiljade ljudi u proizvodnji da izdržava četiri miliona ljudi i Srbiji. Potrebne su investicije, potrebni su projekti, jer je to jedini realan način da se reši goreće pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, složio bih se sa vašom malopređašnjom konstatacijom. Mnogo toga se promenilo u periodu od 2005. godine, kada je usvojen Zakon o sprečavanju dopinga u sportu do danas. Razmatrajući odredbe aktuelnog zakona, dobro je da niste predložili izmene i dopune zakona, već ste u celosti izašli sa novim zakonskim predlogom.
Takođe, na početku svog izlaganja, želim da napravim jednu hronologiju kada je reč o donošenju svih važnih akata kojima se reguliše ovo izuzetno važno i značajno pitanje u oblasti sporta. Kao što ste i sami rekli, aktuelni Zakon o sprečavanju dopinga u sportu jeste usvojen 2005. godine i on u trenutku usvajanje jeste bio u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope i sa Svetskim antidoping kodeksom, koji je usvojen, čini mi se, 2003. godine. Godine 2009. Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o sprečavanju dopinga u sportu. Shodno toj konvenciji, Srbija je kao potpisnik preuzela jednu vrstu obaveze i to je najvažnije, da ojača, osnaži borbu za sprečavanje dopinga u sportu.
Ta Međunarodna konvencija propisuje i definiše da potpisnici Konvencije moraju jedinstveno primenjivati one osnovne odredbe kada je reč o Svetskom antidoping kodeksu.
Već sam rekao, Svetski antidoping kodeks je usvojen, čini mi se, 2003. godine, stupio na snagu 2004. godine, pretrpeo određene izmene, da bi stupio na snagu 2009. godine. Godine 2013. je ponovo pretrpeo određene izmene i sa takvim izmenama će stupiti na snagu 1. januara 2015. godine.
Kada je reč o zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, naravno da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog, to se ne dovodi u pitanje, to apsolutno nije sporno. Podržavajući predlog o kojem danas govorimo, mi zapravo želimo da podržimo dva suštinska cilja koja se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Prvi je da se unapredi, ojača i osnaži borba u sprečavanju dopinga u sportu i drugi je da se ova oblast uskladi sa svim onim promenama koje su se u međuvremenu desile, kada je reč o međunarodnim dokumentima.
Tačno je, vi ste to rekli, usvajanje ovog zakonskog predloga na neki način jeste i međunarodna obaveza. Usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija ispunjava svoju međunarodnu obavezu. Tačno je i da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog kako bi našu pravnu regulativu usaglasili sa Svetskim antidoping kodeksom, koji sam maločas pomenuo, i sa međunarodnim standardima. Tačno je i važno da dobijemo tu potvrdu usaglašenosti naših pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa.
Ali, u potpunosti ću se složiti sa vama. Neke stvari, a naročito kada je reč o sportu, mi treba da činimo i radimo zbog nas samih. Kada je reč o konkretnom zakonskom predlogu, ovo činimo i radimo pre svega zbog svih onih mladih koji se u ovom trenutku na teritoriji Republike Srbije bave sportom, a na našu veliku sreću, njih je zaista puno. Oni će, želimo da verujemo, biti predstavnici vrhunskog sporta, oni će učestvovati na međunarodnim takmičenjima i ubeđeni smo, kao i vi, nekada postizati zapažene rezultate u interesu svoje države.
Doping je, pored ostalih problema koji danas postoje u sportu, jedan od najvećih problema u sportu i što se tiče poslaničkog kluba SPS borba za sprečavanje dopinga u sportu je za nas strateški cilj.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga mi hoćemo omogućiti našim vrhunskim sportistima da učestvuju na međunarodnim takmičenjima, jer države koje ne usaglase svoja antidoping pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa neće imati pravo učešća. Sa druge strane, i o tome ste govorili, usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija će ispuniti i onaj jedan od osnovnih preduslova da bi mogla da bude organizator međunarodnih takmičenja.
Ako bi napravili poređenje aktuelnog zakona, koji je usvojen 2005. godine, sa zakonskim predlogom o kome danas govorimo, mislim da je nekoliko ključnih rešenja koji su od izuzetne važnosti. Pre svega, definisanje povrede antidoping pravila i to u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, određivanje da sankcije za povrede antidoping pravila mogu izricati i Antidoping agencije organizacije u Srbiji, naravno u skladu sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa i u skladu sa pravilima međunarodnih sportskih saveza.
Ono što je takođe važno, definisana su prava i obaveze Antidoping agencije Republike Srbije i složiću se i u vašoj konstataciji da je Antidoping agencija odigrala izuzetno važnu ulogu u regulisanju ovog pitanja na teritoriji Republike Srbije, ali regulisana su i prava i obaveze u delovanju i sportskih inspektora i nacionalnih sportskih saveza. Kada je reč o kaznenim odredbama, o čemu je čini mi se i kolega maločas govorio, usklađivanje krivično-pravne kaznene politike sa uporedo pravnim rešenjima, kao i sa uporedivim krivičnim delima iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, usklađivanje prekršajnih kazni sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu i, kada već pominjemo Zakon o sportu, terminološko usklađivanje zakonskog predloga o kome danas govorimo sa Zakonom o sportu koji je usvojen 2011. godine. To je potpuno logično, obzirom da je aktuelni Zakon o sprečavanju dopinga u sportu usvojen 2005. godine.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, mi zaista hoćemo još jednom, kao država, po ko zna koji put poslati poruku da sprečavanje dopinga u sportu ima važno mesto i važnu ulogu u razvoju sporta u Srbiji. Mi zaista u tom pogledu jesmo, rekao bih, lider u ispunjavanju onih svetskih antidoping standarda.
Već sam rekao, između ostalih problema koji danas postoje u sportu, jedan od najvećih problema u sportu jeste i doping. Zaista, mi kao poslanički klub smatramo da borba u sprečavanju dopinga u sportu za nas jeste strateški cilj. Da bi taj strateški cilj u celosti bio realizovan na teritoriji Republike Srbije, svako ko je učesnik u sportu mora da preuzme jedan deo odgovornosti i jedan deo obaveza. Kada kažem svako, mislim i na nacionalne sportske saveze i na sportske radnike i na sportske organizacije i na sve sportiste.
Podaci Antidoping agencije Republike Srbije, o kojima je maločas bilo reči i koji se tiču perioda od čini mi se 2006. do 2013. godine, nažalost govore da korišćenje nedozvoljenih supstanci za Srbiju nije nepoznata tema i da su nepoznate supstance nažalost prisutne u našem sportu. Svakako da doping ima uticaj i na perspektivu, kao i na ugled srpskog sporta. Međutim, ono o čemu govorimo i kada govorimo o Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu i između ostalog i u Izveštaju Agencije za antidoping Republike Srbije, uglavnom se pažnja posvećuje vrhunskom sportu. Izveštaj Agencije, čini mi se, da se odnosi na nacionalna takmičenja.
Međutim, podsetiću vas, Zakon o sportu je vrlo jasan i kaže da sportisti jesu svi oni koji se bave organizovanom fizičkom aktivnošću, bez obzira da li se takmiče ili ne. Dakle, sportisti jesu i oni rekreativci koji se na organizovan način bave sportom u prostoru koji je za to predviđen. Mislim da je to, takođe, važno pitanje i vrlo važna definicija kada govorimo o sprečavanju dopinga u sportu. Zašto?
Postavlja se jedno, za nas takođe važno i ključno pitanje, jedno od ključnih pitanja. Imali smo dakle, prilike da sagledamo u obrazloženju ovoj zakonskog predloga izveštaj Antidoping agencije Republike Srbije, ali kada je reč o nacionalnim takmičenjima. Da li postoje u ovom trenutku podaci i da li je nekada sprovedena kontrola dopinga na ovima koji se na neprofesionalan način bave sportom i na onim mladim ljudima, a mnogo ih je danas u Srbiji, koji se rekreativno bave sportom?
Ako nije sprovedena, ključno pitanje za nas je šta je to što Srbija može i treba da učini da bi takav vid kontrole bio sprovodljiv i kod nas? Recimo, primera radi, najpoznatiji slučaj gde se antidoping kontrola sprovodi i u fitnes klubovima je Minhen. Gradske vlasti u Minhenu su rešile da svoje klube, sportske i fitnes centre, sportske klubove pročiste i oslobode od tih nedozvoljenih supstanci i u kontinuitetu imaju takav vid kontrole.
Propisi koji zabranjuju korišćenje dopinga vrhunskim sportistima mislim da neće zaštiti zdravlje svih sportista i neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo. Izuzetno važno i značajno pitanje o kojem danas govorimo, jer čini mi se da postoje indicije da se i oni ne profesionalni sportisti i oni koji se rekreativno bave sportom da su podložni i da možda koriste ne dozvoljene supstance koje se mogu definisati kao doping.
Naravno, mi kao poslanički klub podržavamo rigorozno sankcionisanje i kažnjavanje, svako ko prekrši odredbe ovog zakona mora biti rigorozno kažnjen, pre svega zbog mladih i budućih generacija, kao što sam maločas rekao, koje se bave sportom. Isto tako, čini mi se da samo kažnjavanje neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo.
Pored čvrste i jasne zakonske regulative koja je krajnje neophodna, koja je neminovna, koja predstavlja prvi i važan korak, moramo ulagati u stručno usavršavanje, to je ono o čemu ste maločas govorili, moramo ulagati u istraživanje, u razvoj. Moramo ulagati u preventivno delovanje, a ključnu ulogu u okviru preventivnog delovanja mora i treba da ima edukacija, edukativni rad o uticaju dopinga na zdravlje.
Čini mi se da i želja za pobedom i želja za dominacijom jesu neki od razloga zašto sportisti koriste nedozvoljena sredstva, ali ubeđen sam da je tako. Jedan od ključnih razloga jeste upravo neinformisanost i neznanje i sportista, ali nažalost i brojnih sportskih radnika na teritoriji Republike Srbije.
Dakle, ovo za nas kao poslanički klub nije političko pitanje. Prosto kada govorimo o sportu, smatramo da pre svega treba da imamo na umu sve mlade ljude koji se u ovom trenutku bave sportom na teritoriji Republike Srbije, sve što učinimo za sport, svako ulaganje u sport jesu ulaganje u budućnost, ulaganje u perspektivu, ulaganje u mlađe generacije.
To kažem iz prostog razloga zato što sam ubeđen da se u danu za glasanje, bar po ovom zakonskom predlogu nećemo deliti na poziciju i opoziciju i da će ovaj zakonski predlog dobiti najširu moguću podršku u republičkom parlamentu.
Takođe, ubeđen sam da naredni put kada dođete u republički parlament da ćemo imati prilike da o važnim i značajnim pitanjima u oblasti sporta konačno zaista razgovaramo i u okviru Odbora za omladinu i sport, pre nego što zakonski predlozi koje izradi vaše ministarstvo, uđu i započnu plenarno zasedanje. Mislim da je mnogo tema o kojima treba da razgovaramo.
Mi smo kao poslanički klub i u prethodnom sazivu, vi to dosta dobro znate, 20. oktobra 2013. godine smo podneli inicijativu i u ovom sazivu smo podneli inicijativu za izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije sa samo jednim ciljem, da se definiše i osnuje još jedan odbor koji će se isključivo baviti mladima, odnosno odbor za omladinu i sport. Nekako, nije logično da pored svih ostalih obaveza uz dužno poštovanje kolegama koje jesu u Odboru za obrazovanje, prosvetu, nauku, tehnološki razvoj, informatički razvoj, ali uz sve obaveze koje imaju, da se na sednicama Odbora bave i Predlogom zakona u sprečavanju dopinga u sportu. Nije nemoguće, ali mislim da nije logično i nije prirodno.
Dakle, imamo u okviru Vlade Republike Srbije resorno ministarstvo koje se bavi omladinom i sportom. Logično je da unutar Republičkog parlamenta imamo i resorni odbor koji će se baviti ovim važnim pitanjima. Mnogo je tema o kojima treba da razgovaramo. Mi smo usvoji Zakon o mladima 2011. godine, Zakon o sportu. Mislim da je pred nama vreme kada treba da razgovaramo na temu i efekata primene ova dva vrlo važna zakona, krovna zakona kada je reč o mladima u Srbiji i kada je reč o sportu.
Znam da u ovoj inicijativi imamo vašu podršku kao ministra za omladinu i sport. Zahvalan sam vam na tome. Očekujem da ćemo u narednom vremenskom periodu imati i podršku ostalih kolega iz poslaničkih klubova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena …
(Borislav Stefanović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)

Javljam se kao ovlašćeni predstavnik.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani gospodine Sertiću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS, naravno u danu za glasanje će podržati predlog za ministra privrede. Ono što želim da kažem na samom početku jeste nešto što ću ponoviti, a o čemu sam govorio pre nekoliko nedelja, kada smo u republičkom Parlamentu govorili o predlogu za ministra finansija, sada aktuelnom ministru finansija, gospodinu Vujoviću.
Dakle, SPS je na početku ovog mandata, prilikom konstituisanja, formiranja Vlade Republike Srbije, vrlo jasno rekla da želi da deli odgovornosti i vrednosti ove Vlade Republike Srbije koje jesu sadržane u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije, da smo ubeđeni da kroz realizaciju onoga što jesu proklamovani ciljevi načela Vlade Republike Srbije radimo zapravo u najboljem interesu građana.
Predlog o kojem danas govorimo, predlog o kojem smo govorili pre nekoliko nedelja, kada je reč o ministru finansija, jeste zapravo, za nas, mi to sagledavamo kao deo jednog procesa od kojeg će na kraju, ubeđeni smo, promene na bolje i boljitak osetiti građani Srbije.
Danas govorimo, kao što je već rečeno u malopređašnjoj diskusiji, o jednom od najvažnijih i najznačajnijih resora, rekao bih, u Vladi Republike Srbije. Poslanički klub SPS smatra da gospodin Sertić jeste dobar predlog za ministra privrede i smatramo da će raditi u najboljem interesu i srpske privrede i naše države.
Ministar privrede, odnosno ministra privrede na početku mandata očekuje izuzetno veliki, rekao bih sa sigurnošću, težak posao. Ubeđeni smo da, kao neko ko je bio na čelu Privredne komore Srbije, najreprezentativnijeg udruženja koje zapravo zastupa interese privrede, kao neko kome nije potrebno dodatno vreme da se upoznaje sa onim što jesu problemi srpske privrede, već zna aktuelna dešavanja i tokove kada je reč o srpskoj privredi. Kao neko ko je kao predsednik Privredne komore Srbije ostvario dobre rezultate, ubeđeni smo da će gospodin Sertić imati jedan sistemski prilaz, da će napraviti konkretan plan aktivnosti, koji će dati odgovor na ono što smatramo suštinskim i ključnim pitanjem, a to je kako da pokrenemo i ozdravimo i oživimo srpsku privredu.
Verujemo da ćete, gospodine Sertiću, imati jedan sistemski prilaz u rešavanju velikih problema u oblasti privrede i da ćete uspeti, na neki način, da prekinete i preokrenete one negativne trendove koji postoje dugi niz godina unazad i kada je reč o zapošljavanju i kada je reč o pokretanju proizvodnje, ali i kada je reč o konkurentnoj poziciji.
Naravno, složićemo se sa onim što moglo čuti u uvodnom izlaganju prvog potpredsednika Vlade da sveobuhvatne ekonomske reforme jesu važne i da bez sveobuhvatnih ekonomskih reformi Srbija neće moći da opstane i Srbija neće moći da oseti nekakav pozitivan pomak, što zapravo i jeste naš krajnji cilj.
Naravno, smatramo da, u ovom trenutku jeste najvažnije da se poboljša i poslovna i investiciona klima, da se poboljša poslovni ambijent u Srbiji, da se od Srbije napravi atraktivna i privlačna investiciona destinacija. Mislim da je usvajanjem seta reformskih zakona u Republičkom parlamentu stvoren jedan dobar osnov za nastavak tog procesa i napravljen jedan korak napred i kvalitativan pomak u realizaciji tog izuzetno važnog i značajnog procesa.
Već je o tome bilo reči, to svakako jeste jedno od ključnih pitanja, kojim ćete se vi baviti, a to je da se konačno završi i okonča u Srbiji proces privatizacije i restrukturiranja preduzeća, odnosno da se reši problem i da stavi konačno tačka, da odgovor na problem i pitanje oko 600 preduzeća, koliko se nalazi na, čini mi se, spisku Agencije za privatizaciju, 600 preduzeća koja zapošljavaju negde oko stotinu hiljada radnika, koji imaju vrednost imovine negde oko milijardu dinara. Kada kažem 600 preduzeća, naravno mislim i na 161 preduzeće koje se nalazi u procesu restrukturiranja.
Ovakva nedefinisana situacija je svakako neodrživa u dugoročnom smislu. Ne možete imati fiktivan posao, ne možete imati minimalne zarade, državne subvencije, a nemati proizvodnju, ne privređivati, ne ostvarivati profit. Dakle, vrlo je važno da se ovaj proces, koji jako dugo traje, okonča i da najveći broj firmi i preduzeća nađu strateške partnere, pronađu strateške partnere, pokrenu proizvodnju a sa druge strane, vrlo je važno da najmanji mogući broj građana, od ovih stotinu hiljada, koliko je zaposleno u ovih 600 preduzeća, ostane bez posla, što i jeste bila intencija i cilj prilikom usvajanja, pre nekoliko nedelja Zakona o privatizaciji u republičkom sektoru.
Više puta do sada smo rekli da u potpunosti podržavamo koncept, koji je definisan, ponoviću, u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije, kada je reč o javnom sektoru. Dakle, reforma i ušteda javnog sektora i jačanje i podsticaj privatnog sektora. Kao poslanički klub, budućnost i šansu za razvoj Srbije vidimo u privatnom sektoru. Zadovoljni smo što se iz seta ekonomskih mera Vlade Republike Srbije može videti da je privatni sektor tretiran na jedan adekvatan i odgovarajući način.
Sigurno ćete se baviti javnim preduzećima. Ono što želim da kažem, kao predstavnik poslaničkog kluba SPS, jeste da ćete imati našu podršku da imamo jeftinija i efikasnija javna preduzeća, ali sa druge strane da moramo obezbediti ono što jeste minimum za socijalno odgovorno funkcionisanje javnih preduzeća, jer pored reformskih procesa, sa druge strane, život u Srbiji ne sme da stane.
Nešto što smatramo da je veoma važno i da hoće biti deo vaših aktivnosti jeste suzbijanje sive ekonomije u Srbiji. Neki statistički podaci, recimo, reći ću to u jednoj rečenici, govore da siva ekonomija svakog građanina Srbije košta godišnje jednu prosečnu zaradu, što je nedopustivo i neodrživo u dugoročnom smislu.
Očekujemo i verujemo da ćete uticati na skraćenje birokratskih procedura na jeftinije birokratske procedure, jer sve to na godišnjem nivou jako puno košta privredu u ovom trenutku.
Neki podaci govore da ako bi u ovom trenutku želeli da smanjimo nezaposlenost u Srbiji i da je dovedemo na jedan evropski nivo, on je od 10-12%, u najrazvijenijoj Nemačkoj on je oko 10%, u ovom trenutku bi morali da otvorimo 60 hiljada malih i srednjih preduzeća. To bi jako puno koštalo, složićete se sa mnom. Neki početni troškovi bi bili od 2,5 do tri hiljade evra. To u mnogome otežava situaciju. Očekujemo da će vaše aktivnosti biti usmerene u tom pravcu.
Na samom kraju, u jednoj rečenici, podržavamo predlog da gospodin Sertić bude ministar u narednom vremenskom periodu. Uvereni smo da će raditi u najboljem interesu i srpske privrede, i države, i građana Srbije. Verujemo da ćete imati jedan, ponoviću, sistemski prilaz, pristup, takav plan aktivnosti koji hoće, ponoviću, dati odgovor na ono što jeste ključno i suštinsko pitanje, a to je kako da pokrenemo i kako da oživimo srpsku privredu. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS će podržati u Danu za glasanje sva tri zakonska predloga, ali ono što sam želeo da kažem na samom početku, jeste da je o tome već govorio ovlašćeni predstavnik, gospodin Neđo Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodine ministre, mislim da treba da sagledate i analizirate i sugestije i predloge koje smo u formi amandmana i gospodin Jovanović i kao poslanički klub uputili na ova tri zakonska predloga, jer i vi i mi imamo jedan zajednički cilj, a to je da imamo što kvalitetnija zakonska rešenja.
Kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, danas govorimo o tri zakona koja jesu neophodna za konačno i praktično uvođenje javno-beležničke funkcije u Srbiji. Tačno je da je više puta odlagana primena ovog zakona. Nije bilo dovoljno kandidata. Nisu ispunjeni ni neki drugi uslovi. Danas postoji dovoljan broj beležnika. Ispunjeni su i drugi uslovi i dobro je, kao što ste rekli u svom izlaganju, da je država učinila sve, kada je reč o imenovanju beležnika.
Da bi se obezbedila potrebna primena ovog izuzetno važnog zakona, Zakona o javnom beležništvu, važno je menjati i uskladiti i druge zakone, poput ova tri zakonska predloga o kojima danas govorimo i koji će imati podršku poslaničkog kluba SPS u Danu za glasanje. Mislim da je dosta toga već rečeno, ali u nekoliko rečenica želim da iskažem i razloge za takav stav poslaničkog kluba SPS.
Kada je reč o Predlogu zakona o prometu nepokretnosti, što se tiče poslaničkog kluba SPS, za nas su tri stvari od suštinskog značaja i važnosti. Prva – preciznije i jasnije definisanje i regulisanje oblika svojine, druga – preciznije, jasnije, definisanje prava preče kupovine i treća – usklađivanje ovog zakona sa već važećim i postojećim zakonima. O tome je već bilo reči, ali ću samo u jednoj rečenici ponoviti, jer mislim da je izuzetno važno. Naime, neophodno je uskladiti Zakon o prometu nepokretnosti sa Zakonom o javnoj svojini, sa Ustavom Republike Srbije koji je usvojen 2006. godine, koji predviđa, kao što ste i vi rekli, pretvaranje društvene u privatnu svojinu, uvodi novu kategoriju javne svojine, a aktuelni zakon koji uređuje ovu veoma važnu oblast usvojen je 1998. godine, pre nego što je usvojen i donesen Ustav Republike Srbije, pre 2006. godine i on predviđa kao ravnopravne oblike svojine i privatnu i državnu i društvenu.
Druga stvar koja je po našem mišljenju od izuzetne važnosti jeste zakon o kojem danas govorimo, stupa na snagu 2014. godine, a tada počinje da se primenjuje i Zakon o javnom beležništvu, koji je usvojen maja 2011. godine i, kao što ste vi rekli, jedan veoma dobar, važan i značajan zakon. Po tom zakonu, određene nadležnosti od sudova lokalnih samouprava preuzimaju javni beležnici i to jeste veoma dobro. Ugovori o raspolaganju nepokretnosti sačinjavaju se u formi javno-beležničkih zapisa. Za taj posao nadležnost i odgovornost imaju javni beležnici. Zato i jeste veoma važno uskladiti ova dva zakona – Zakon o prometu nepokretnosti sa Zakonom o javnom beležništvu.
Treća stvar koja je po našem mišljenju takođe veoma važna, a tiče se Predloga zakona o prometu nepokretnosti, jeste da se kroz ovaj zakonski predlog, po našem mišljenju, jasnije i preciznije definiše pravo preče kupovine kada jedan od suvlasnika želi da proda deo svoje nepokretnosti ili, recimo, kada je reč o poljoprivrednom zemljištu.
Smatramo da je dobro i mislim da ste o tome govorili i u uvodnom izlaganju, dakle, ovde je reč o usklađivanju ovog zakonskog predloga sa Zakonom o javnom beležništvu i kada govorimo o usklađivanju dva zakona i kada imate situaciju da je neophodno, upravo zbog usklađivanja, promeniti više od 50% odredbi ili članova, uvek je dobro ići na novi zakonski predlog nego predlagati izmene i dopune zakona.
Što se tiče Predloga zakona o overavanju prepisa, rukopisa i potpisa, ovo je još jedan zakon koji u celosti treba da obezbedi potpunu primenu Zakona o javnom beležništvu, ali i Zakona o prometu nepokretnosti i drugog seta reformskih zakona koje je ova Vlada postavila za cilj na jednom putu uspešne reforme pravosuđa. Naravno, ovaj zakonski predlog jeste i usklađivanje ovog zakona sa Ustavom iz 2006. godine. Inače, zakon koji danas uređuje ovu oblast, mislim da ste i o tome govorili, usvojen je 1993. godine.
Suština predloga zakona o kojem danas govorimo jeste da određene nadležnosti, poslove koje su do sada obavljali sudovi, koje su do sada obavljale lokalne samouprave, preuzimaju javni beležnici i složićemo se sa vama u potpunosti, na ovaj način hoće biti rasterećeni sudovi od onoga što jesu nesudski poslovi, a na drugoj strani postoji jedan garant, dakle, nije ugrožena pravna sigurnost građana.
Naše je mišljenje da ovim predlogom građani svakako dobijaju, pre svega garant jedne pravne sigurnosti, smanjenje birokratskih procedura, veću efikasnost i uštedu, i kada je reč o novcu i kada je reč o vremenu.
Važno je istaći da mislimo da je to takođe važno da javni beležnici imaju mesne nadležnosti, da će svoje poslove moći da obavljaju i van službenih prostorija, naravno, ne van granica Srbije jer poslovi tada ne bi proizvodili pravno dejstvo. Smatramo da je ovo važno jer su jasno i precizno uređene odredbe koje se odnose na overu isprava kada stranka zbog zdravstvenih problema nije u mogućnosti da dođe u službene prostorije.
Podržavamo i odredbu koja zabranjuje overavanje blanko potpisa, kao i način na koji je ova procedura regulisana.
Smatramo da je dobro da i to da pored utvrđivanja identiteta, beležnik ima obavezu da se upozna i sa sadržajem isprave koju overava i to u onoj meri koliko je neophodno da se utvrdi da posao nije zabranjen, da nije reč o poslu kojim se pomaže ostvarivanje nekih nedozvoljenih i protivpravnih ciljeva. Naravno da ovo i sprečava korupciju i onemogućava zloupotrebe i omogućava puno poštovanje prava, što i jeste cilj.
Mislim da, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jesu prepoznate i neke praktične stvari, nešto što se dešavalo u praksi, a što na pravi način, rekao bih sada, jeste rešeno kroz ovaj zakonski predlog. Tu pre svega mislim na overavanje kopija javnih isprava na nekom stranom jeziku, ukoliko je taj jezik nepoznat javnom beležniku, ili ukoliko je reč o nekim usko stručnim izrazima sa različitim grafičkim prikazima ili kada je reč o dokumentima u elektronskoj formi.
Na samom kraju, predložene dopune Zakona o sudskim taksama jesu i logičan sled koji nastaje usvajanjem Zakona o javnom beležništvu. Već sam rekao, pošto će se odrešeni pravni poslovi obavljati u formi javno-beležničkog zapisa, a te poslove će za određene lokalne samouprave i dalje obavljati nadležni sudovi. Naravno da je neophodno utvrditi i taksu i da osnova za određivanje naknade te vrednosti imovine, je vrednost imovine koja je zapravo i predmet pravnog posla.
Još jednom, uz sugestiju da sagledate amandmane koje je predložio poslanički klub SPS na ova tri važna zakonska predloga, ponoviću da će u danu za glasanje poslanički klub SPS podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Dačiću, poštovani gospodine Vujoviću, dame i gospodo narodni poslanici, SPS je na početku rada, odnosno na početku mandata ove Vlade Republike Srbije vrlo jasno rekla da želi da deli odgovornost kada je reč o radu ove Vlade Republike Srbije, da želi da deli vrednosti ove Vlade Republike Srbije koje jesu sadržane, pre svega u jasno i precizno definisanom ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije i da smo ubeđeni da kroz realizaciju proklamovanih ciljeva i načela Vlade Republike Srbije radimo u najboljem interesu građana Srbije. Srbija kao država ne sme da propusti priliku i ne sme da propusti šansu da se razvija i da se reformiše.
Socijalistička partija Srbije, naravno, u potpunosti podržava stvaranje jedne snažne, moderne i razvijene Srbije, Srbije koja će pre svega biti jedan deo porodice evropskih naroda.
Šefica poslaničkog kluba SPS vrlo je jasno rekla da mi naravno, hoćemo podržati predlog o kojem danas govorimo. Ovaj predlog mi sagledavamo kao deo jednog čitavog procesa koji je započet pre 100 dana prilikom formiranja i konstituisanja Vlade Republike Srbije. Podržavajući ovaj predlog mi zapravo želimo da damo jednu vrlo jasnu podršku onome što je ova Vlada Republike Srbije učinila i uradila za prvih 100 dana. Želimo da damo i jednu podršku onome što ova Vlada, kada je reč o narednom vremenskom periodu želi da učini, kad je reč pre svega o realizaciji proklamovanih ciljeva i načela.
Suštinski zapravo za nas je najbitnije da od svega onoga što Vlada jeste učinila za prvih 100 dana i od onoga što Vlada hoće učiniti u narednom vremenskom periodu promene na bolje i boljitak, ubeđeni smo da hoće osetiti građani Srbije.
Slažemo se u potpunosti 100 dana nije u vremenskom kontekstu relevantan parametar da bi se mogao kvalifikovati, definisati nečiji rad, ali se mogu videti jasni pravci delovanja Vlade i ciljevi koji se žele postići u narednom vremenskom periodu, i u potpunosti se slažemo sa stavom i premijera i čitave Vlade Republike Srbije kada je reč o narednom vremenskom periodu da mora korak brže i korak napred, pre svega kada je reč o ekonomskoj i fiskalnoj konsolidaciji naše države.
Dve su ključne reči kada je reč o radu Vlade Republike Srbije za prvih 100 dana to pre svega jesu promena i modernizacija. Mi kao poslanički klub smatramo da je Vlada u prvih 100 dana pokazala i ozbiljnost i odgovornost i odlučnost, ali pre svega posvećenost poslu za koji je preuzeta odgovornost i da ide jasnim putem koji jeste trasiran ekspozeom premijera Vlade Republike Srbije.
Ova Vlada Republike Srbije rekao bih ima jak politički mandat, politički legitimitet, ogromno poverenje građana, ali ono što je još važnije i podjednako važno jeste da ima iskrenu rešenost i nameru da popravi sve ono što nije bilo dobro u prethodnom periodu i to pre svega u oblasti ekonomija i finansija, i to na taj način što ne beži od problema već ide u susret problemima, realno ih sagledava, dakle, sagledava ih na jedan realan način i nudi konkretna i odgovorna rešenja koja pre svega jesu u interesu građana Srbije.
Naše je mišljenje kao poslaničkog kluba da Vlada za prvih 100 dana jeste pokazala i sposobnost i spremnost da rešava probleme. Vodila se jedna politika, kako mi kažemo realistična bez maski, i onda kada se Vlada i predstavnici Vlade jesu obraćali građanima, kada je reč o ekonomskim, finansijskim zakonima, ali i onda kada su vođeni važni razgovori na nivou međunarodne zajednice.
Ono što takođe želim da kažem u dve rečenice, kada je reč o radu Vlade Republike Srbije, prepoznatljiv je jedan vredan i uspešan rad Vlade na putu evropskih integracija. U tom kontekstu pre svega jedna opredeljenost ka normalizaciji odnosa sa Prištinom, implementaciji onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu, ali i nastavku dijaloga, jer to jeste jedini i pravi način da se dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje je prihvatljivo za obe strane.
Ono što je ova Vlada prikazala u prvih 100 dana jeste jedna odlučnost da bude uz svoj narod na prostoru Kosova i Metohije. Već je o tome bilo reči kroz jednu snažnu diplomatsku aktivnost. Ojačan je i osnažen ugled Srbije i danas se o Srbiji u Svetu lepo i pozitivno govori i danas Srbiju svi sagledavaju kao partnera, što je veoma važno.
Jasna je i prepoznatljiva intencija Vlade kada je reč o ekonomskoj i finansijskoj konsolidaciji države. Ono što smatramo da je veoma važno kada je reč o ovom cilju Vlade Republike Srbije jeste da je Srbija ušla u suštinske reforme, jeste da je usvajanjem seta sistemskih zakona napravljen jedan ogroman korak napred ka ozdravljenju ekonomskog sistema, ali i ka većem zapošljavanju u perspektivi. Usvajanjem seta sistemskih zakona u parlamentu Vlada je pokazala i svoju posvećenost i opredeljenost ka reformama.
Srbija mora da se reformiše, a to podrazumeva da moraju da se preduzimaju i hrabri ekonomski potezi, ali ne i kada se donose teške i nepopularne političke odluke. Ova Vlada je pokazala spremnost za to. Socijalni ambijent nije dobar i tu ćemo se složiti kao poslanički klub, ali nam se čini da se ovim pitanjem niko nije bavio na pravi način, osim prethodne i ove Vlade u kontinuitetu, vodeći verovatno računa o rejtingu političkih stranaka koje predstavljaju.
Niko se nije bavio suštinom, a što se nas tiče kao nekoga ko jeste deo vladajuće koalicije, za nas je suština budućnost Srbije. Ova i prethodna Vlada, rekao bih, jeste pokazala da ne postoji zbog političkih opcija i političkih partija koje čine vladajuću koaliciju, već postoji zbog građana Srbije i da ne postoji ni jedan viši cilj, ni jedan viši interes od onoga što jeste interes naših građana.
Bez reformskih procesa, bez sistemskih zakona implementacije i primene sistemskih zakona, neće biti pozitivnog pomaka. To jeste jedini način koji vodi ka stvaranju realnih i zdravih osnova za pokretanje privrede i to jeste jedini način, kako je između ostalog već bilo reči, da se poboljša investiciona klima u Srbiji i da se od Srbije napravi atraktivna investiciona destinacija.
Želim da izrazim i zadovoljstvo jer, najpre da kažem da kada je reč o ekonomskoj i finansijskoj konsolidaciji, u potpunosti podržavamo koncept reforme javnog i jačanja privatnog sektora. Želim da izrazim zadovoljstvo što je u prvih 100 dana Vlada pokazala da će na jedan pravi i adekvatan način tretirati privatni sektor i da privatni sektor hoće biti deo ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Privatni sektor je budućnost Srbije. U tome se u potpunosti slažemo i podsticaj privatnog sektora jeste veoma važan, važan je pre svega za privredu koja kreira radna mesta, ali sa druge strane važan je i za državu koja živi od taksi i poreza koje ubira iz dobiti preduzeća.
Zato moramo, u potpunosti se slažemo, što više da štedimo u javnom sektoru i da više ulažemo u privatni sektor, da više ulažemo u proizvodnju, da više ulažemo u nova radna mesta i zapošljavanje, jer to je jedini i pravi i jedni mogući, realan način da se izađe iz ekonomske krize u kojoj se Srbija danas nalazi.
Sto dana je prošlo od konstituisanja, formiranja Vlade Republike Srbije, a čitavih 40 dana ova Vlada se bavila sanacijom, odnosno ova Vlada se bavila teškim elementarnim nepogodama koje jesu zadesile Srbiju. Tim povodom želim da kažem da je tokom elementarne nepogode Vlada pokazala da, i premijer naravno i Vlada Republike Srbije, pokazali jednu spremnost da budu uz svoj narod onda kada je to neophodno, onda kada je potrebno i kada je veoma teško.
Želim da kažem da je Vlada pokazala i efikasnost, i odlučnost, i hrabrost, i profesionalnost i da je vrlo efikasno usvojila poseban zakon koji će ubrzati obnovu i sanaciju svega onoga što je porušeno tokom elementarne nepogode.
Gospodine Vujoviću, od vas očekujemo da tokom rebalansa budžeta ova materija bude tretirana na pravi način, odnosno da kroz rebalans omogućimo da građanima bude povraćeno ono što im je na neki način, da kažem, priroda oduzela.
Dakle, gospodin Vujović je, o tome je već bilo reči, već biran u parlamentu na funkciju ministra privrede i mi smo ubeđeni da će on i danas dobiti podršku za odgovornu funkciju za koju je predložen. Ne treba previše govoriti. O tome je već bilo reči, reč je, dakle, definitivno o čoveku sa velikim iskustvom koji jeste vezan, pre svega za rad u Svetskoj banci i slažemo se u potpunosti.
Neće biti lako jer ekonomska i finansijska situacija jeste teška, ali je ohrabrujuća vest da je budžetski suficit tokom jula meseca sedam milijardi dinara. Strategija i plan gospodina Vujovića, koliko smo mogli kratko da čujemo, u četiri tačke i ciljeva koji se žele postići, što se tiče poslaničkog kluba imaju našu podršku. Sigurni smo da će gospodin Vujović kao budući ministar finansija izneti i realizovati postavljene ciljeve uz široku podršku svih političkih opcija. Očekujemo tokom septembra meseca rebalans budžeta i da na taj način bude započeta konsolidacija i očekujemo da će se detalji videti u Predlogu budžeta za 2015. godinu.
Na samom kraju ponoviću da poslanički klub SPS podržava predlog o kojem danas govorimo i želim još jednom da kažem da podržavamo sve ono što je ova Vlada učinila ili uradila u proteklih sto dana mandata. Želim na samom kraju da kažem da ova Vlada ima našu podršku i u realizaciji ciljeva koji se žele postići u narednom vremenskom periodu. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je moj prethodnik rekao, pred nama je danas drugi po redu set reformskih i sistemskih zakona koje je Vlada Republike Srbije uputila republičkom parlamentu na razmatranje. Rekao bih da to još jednom potvrđuje i posvećenost i opredeljenost Vlade kada je reč o reformama.
Danas, nakon usvajanja Zakona o PIO i Zakona o radu, mi pravimo još jedan kvalitativan pomak, još jedan korak dalje koji vodi ka ozdravljenju ekonomskog sistema naše zemlje i koji vodi ka novom i ka većem zapošljavanju u Srbiji.
Srbija mora da se reformiše i zato moraju da se preduzimaju hrabri i ekonomski potezi, ali nekada teške i bolne političke odluke.
Reformski proces mora da se nastavi. Moramo da usvojimo set sistemskih zakona, jer bez usvajanja seta sistemskih i reformskih zakona u republičkom parlamentu neće biti pozitivnog pomaka, a to jeste suština i krajnji cilj svih nas.
Nije moguće bez sistemskih zakona poboljšati ono o čemu je tokom današnje rasprave bilo reči, nije moguće poboljšati poslovnu i investicionu klimu u Srbiji, poboljšati poslovni ambijent, nije moguće od Srbije napraviti atraktivnu investicionu destinaciju.
Građani Srbije su na nedavno održanim vanrednim parlamentarnim izborima vrlo jasno rekli - da – modernizaciji, da – promenama, da – reformama. Rekao bih da ova Vlada Republike Srbije ima jedan jak politički legitimitet, jedan jak politički mandat, ali, rekao bih da ova Vlada Republike Srbije ima i jednu odlučnost i rešenost da reši sve ono što nije, da ponudi odgovore rešenja na sve ono što nije bilo dobro u prethodnom i proteklom vremenskom periodu.
Mi danas govorimo o Predlogu zakona o privatizaciji, veoma važan i značajan zakon, ali, rekao bih, i sama tema privatizacije je veoma bolna i teška za građane Srbije, jer, malo je građana Srbije koji na neki način nisu osetili negativne efekte dosadašnjeg procesa i postupka privatizacije u Srbiji, mislim na period od 2001. godine do danas. Već je o tome bilo reči. Dakle, da, aktuelni zakon jeste usvojen 2001. godine i po tom aktuelnom zakonu privatizovano je negde oko 2.300 preduzeća. Međutim, ova cifra i broj sam po sebi apsolutno ništa ne govori.
Ono što je suštinsko pitanje kada je reč o ukupnom broju privatizovanih preduzeća od 2001. godine do danas jeste – koliko je uspešnih privatizacija u Srbiji, koliko je neuspešnih privatizacija, koliko je raskinutih ugovora kada je reč o privatizacijama i koliko ima nekakvih, hajde da kažem, nedefinisanih statusa na teritoriji Republike Srbije, u smislu da su, navodno, preduzeća privatizovana, ali postoje osnovani razlozi za raskid privatizacije, jer onaj koji je privatizovao preduzeće ne ispunjava i ne izvršava ugovorom propisane obaveze i, nažalost, teret u takvim situacijama uglavnom pada na poštenog radnika koji želi za pošten posao poštenu platu i dostojanstven život.
Nažalost, imamo slaba preduzeća, nekako čitav, celokupan ambijent je loš, imamo slabu zakonsku regulativu i iz svega onoga što se moglo čuti tokom današnje rasprave i što se može videti, jeste da postojeća zakonska regulativa nije u mogućnosti da okonča i završi ovaj izuzetno važan postupak i proces privatizacije u Srbiji. Brojne su greške u prethodnom vremenskom periodu od 2001. godine do danas i ne bih govorio o tome. Dakle, nije u mogućnosti da okonča ovaj izuzetno važan proces i postupak u Srbiji, što zbog nedorečenosti zakonske regulative, što zbog konflikata sa pojedinim zakonima.
Od zakona o kojima danas govorimo, zakon o privatizaciji jeste fleksibilan i lično mislim da je to veoma dobro, jer to jeste pravi način i put, jedini mogući način i put, da se izađe iz jedne nedefinisane situacije, aktuelne situacije u kojoj se danas nalaze firme i preduzeća. Od zakona o privatizaciji mi očekujemo pre svega da se isprave one greške i nepravilnosti koje jesu uočene tokom proteklog vremenskog perioda, ali, isto tako, očekujemo da ovaj zakon o privatizaciji da odgovore i reši problem, već je o tome bilo reči, za 600 preduzeća koji se nalaze na spisku Agencije za privatizaciju, koja zapošljavaju negde oko stotinu hiljada radnika, imaju vrednost imovine od nekoliko milijardi i, naravno, kad kažem ukupan broj preduzeća, mislim i na 161 preduzeće koje jeste u procesu restrukturiranja, ali, sve to košta i jeste kamen o vratu republičkom budžetu i košta oko 800 miliona evra.
U potpunosti se slažemo da ovakva situacija i ovakvo stanje ne može da se beskonačno odlaže, da se prolongira u nedogled, da se daju minimalne zarade, državne subvencije, a pri tome imamo teret od 800 miliona evra. Dakle, slažemo se da nije dobro imati fiktivan posao, biti kamen oko vrata republičkom budžetu a ne privređivati, nemati proizvodnju i nemati apsolutno nikakav profit.
Ono što mi očekujemo od ovog zakona jeste da otkloni prepreke koje su do sada postojale i koje su onemogućavale da se poboljša poslovni ambijent u Srbiji i da pokrene privredu. Već je bilo o tome reči. Dakle, ovaj zakon nudi i mere i metode i modalitete koji, što se nas tiče i po našem mišljenju, odgovaraju u potpunosti stvarnim potrebama firmi i preduzeća. Kada kažem – firmi i preduzeća, mislim na preduzeća koja nisu privatizovana, preduzeća u procesu restrukturiranja, da nađu strateškog partnera, da nađu investitore i da pokrenu pravi i jedini mogući model proizvodnje.
Dakle, mi ovde ne govorimo, vi ste se slikovito izrazili, o podržavanju opstanka preduzeća, ili o preživljavanju preduzeća, govorimo o realizaciji jedne ideje, o jednom sistemskom pristupu da se preduzeća okrenu ka sebi i kažu da li imaju suštinu postojanja ili ne. Takav koncept verujemo da će podstaći i ekonomski rast u smislu da će zdrava preduzeća pronaći strateškog partnera investitora i nastaviti da proizvode i rade, a s druge strane, iz budžeta Republike Srbije neće se izdvajati za preduzeća koja gube i koja nisu privređivala i koja nisu imala apsolutno nikakvu proizvodnju.
Ekonomska logika što se tiče poslaničkog kluba SPS-a je potpuno jasna – da se iznađe jedini pravi i mogući put da se izađe iz aktuelne situacije nedefinisanog statusa u kojem se danas nalaze preduzeća koja nisu privatizovana. Jer, nedopustivo je da preduzeća stoje u nekom nerešenom i nedefinisanom statusu.
Od ovog zakona mi očekujemo da će ovaj zakonski predlog nakon usvajanja omogućiti da se na jedan efikasan i fer način, po tržišnim uslovima, okonča promena vlasništva preduzeća, da čitav proces bude transparentan i da postoji jedan nivo maksimalne odgovornosti, što se podrazumeva.
Od novih rešenja o kojima je već bilo reči tokom današnje rasprave, mi očekujemo da se okonča postupak privatizacije u Srbiji, ali da to bude u interesu i Republike Srbije, sindikata, zaposlenih i, naravno, u interesu poverilaca.
Smatramo da je veoma važno da u ovom trenutku i Vlada Republike Srbije i sindikati budu na jednoj strani. U suprotnom, to bi bila veoma loša poruka za strateške partnere i investitore koji razmišljaju o eventualnom dolasku na naše tržište.
Što se tiče ciljeva koji se žele postići, usvajanjem ovog zakonskog predloga oni su za nas potpuno prihvatljivi i opravdani – da se otklone propusti i isprave greške koji su uočene u proteklom vremenskom periodu, da se da jedan jasan, adekvatan, realan odgovor za probleme, kada je reč o 600 preduzeća koja se nalaze na spisku Agencije za privatizaciju i, naravno, jasna je intencija predlagača ovog zakona, to je mišljenje poslaničkog kluba SPS, da u čitavom procesu što manje ljudi u Srbiji ostane bez posla.
Ono što je takođe važno i što je značajno, jeste da je održana jedna kvalitetna javna rasprava, kada je reč o sistemskim zakonima o kojima danas govorimo i da su mnoge sugestije i predlozi koji su se mogli čuti tokom javne rasprave upravo deo ovog zakonskog predloga. Takođe, važno je da imamo pozitivno mišljenje i relevantnih institucija – Fiskalnog saveta, Evropske komisije i Svetske banke.
Ono što kao poslanički klub smatramo da je veoma važno pitanje kada je reč o samom postupku i procesu privatizacije, to je kontrola izvršenja ugovora nakon privatizacije. Smatramo da akcenat mora i treba u narednom vremenskom periodu da bude na kvalitetnoj, dobroj, kontinuiranoj kontroli i privatizovanih preduzeća, dakle, preduzeća koja su privatizovana po aktuelnom zakonu od 2001. godine do danas, i preduzeća koja će biti privatizovana po novom zakonu o kojem danas govorimo. Jer, ako ne budemo imali takav vid kontrole, to bi definitivno moglo biti pogubno po srpsku privredu.
Dakle, mora da postoji valjana i dobra kontrola, tako da nema više rokova od strane Agencije za privatizaciju, onda se ne ispune i ne izvrše obaveze koje su definisane ugovorom, preduzeća odu u stečaj i, nažalost, opet teret pada na one zaposlene, odnosno na radnike.
Ono što želim da navedem kao primer zašto je važna kontrola i zašto akcenat treba staviti na kontrolu jeste jedan dopis koji sam imao prilike proteklih dana da dobijem od zaposlenih iz jednog valjevskog preduzeća.
Valjevo, nažalost, jeste jedan od gradova i opština na teritoriji Republike Srbije koji je osetio negativne efekte i negativne posledice dosadašnjeg toka privatizacije, koja je bila veoma loša i, rekao bih, katastrofalna. Nekada moćni privredni subjekti, industrijski giganti koji su zapošljavali najveći broj građana Valjeva i koji su izgradili Valjevo, danas faktički ne postoje.
Dopis koji sam maločas spomenuo tiče se jednog preduzeća koje je privatizovano, ali nekako postoji nedefinisan status. Da ne bih improvizovao, pročitaću ono što sam dobio od strane zaposlenih iz ovog preduzeća. Reč je o „Krušik akumulatorima“ iz Valjeva, firma koja je privatizovana 2007. godine.
Agencija za privatizaciju, stoji u ovom dopisu, je po isteku pet godina dala četiri naknadna roka vlasniku da isplati zakonom zagarantovane minimalne zarade i stoji da te zarade nisu isplaćene. Upravni odbor Agencije za privatizaciju je u dva navrata preporučio Komisiji Agencije da se raskine ugovor o prodaji „Krušik akumulatora“. Agencija, stoji opet u ovom dopisu, nije poštovala preporuku. Ministarstvo privrede, navodi se, je izvršilo upravni nadzor nad postupanjem Agencije za privatizaciju u slučaju „Krušik akumulatora“, što je rezultiralo vraćanjem nadzora nad postupanjem vlasnika uz peti dodatni rok za uplatu minimalne zarade u roku od 15 dana zaposlenima „Krušik akumulatora“. Taj rok je, navode, istekao 22. aprila 2014. godine i vlasnici nisu postupili po nalogu i Agencija je zatražila instrukcije od Ministarstva privrede.
Inače, plate u ovom valjevskom preduzeću nisu isplaćene od oktobra 2012. godine, a doprinosi za PIO od maja 2012. godine, doprinos za zdravstvo od kraja 2012. godine.
Rešenjem Vlade Republike Srbije od 7. jula 2011. godine „Krušik akumulatori“ su navedeni kao preduzeće od posebnog značaja za odbranu naše zemlje za odbranu države.
Dakle, ovo navodim samo kao jedan loš primer loše privatizacije koja je sprovedena u periodu od 2001. godine do danas. S druge strane, navodim ga iz jednog prostog razloga, da bih ukazao koliko je važno akcenat staviti na kontrolu privatizovanih preduzeća i, naravno, navodim ga jer računam na opredeljenost Vlade da da odgovor na ovako nedefinisane situacije u kojima se nalaze brojna preduzeća na teritoriji Republike Srbije.
Za sam kraj reći ću samo, što se tiče Predloga zakona o stečaju, ono što je i ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS rekao, mi smo ubeđeni da će usvajanjem ovog zakona biti stvoreni uslovi za poboljšanje poslovnog ambijenta u Srbiji, efikasnije sprovođenje stečajnog postupka, sprečavanje zloupotreba i korupcije u ovom veoma važnom postupku, veoma važnom procesu, da će se povećati transparentnost, otkloniti problemi koji u ovom trenutku postoje u praksi i povećati prava poverilaca.
Na samom kraju ću još jednom reći, u danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Poštovana potpredsednice Vlade, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem, mnogo toga je rečeno, ali želim da kažem kada je reč o samom izveštaju o kojem danas govorimo, on zapravo predstavlja i jeste jedan skup aktivnosti, sublimacija svih aktivnosti Vlade Republike Srbije, svakog ministarstva unutar Vlade Republike Srbije, celokupnog javnog sektora, dakle sublimacija svih aktivnosti koje su preduzete tokom jedne teške elementarne nepogode koja je tokom maja meseca zadesila, na žalost, zadesila građane Srbije.
Sagledavajući ovaj izveštaj može se jasno videti jedna opredeljenost, odlučnost, jedan jasan opredeljen, odlučan i posvećen pristup Vlade kada je reč o elementarnim nepogodama. Jasno je da je Vlada najbolje moguće uradila posao u datom trenutku kada je reč o suočavanju sa elementarnim nepogodama. Brzo se reagovalo, odlučno, vodila se borba za svaki ljudski život, vodila se borba za svaki stambeni objekat, da se sačuva svaki krov nad glavom, da se sačuva svaka kuća.
Ono što je suštinski najvažnije, Vlada Republike Srbije, premijer Vlade Republike Srbije, svako ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije je bilo uz svoj narod onda kada je to bilo najpotrebnije, onda kada je bilo veoma teško. Nema Vlada Republike Srbije po ovom pitanju bilo šta da prikrije i nema Vlada Republike Srbije po ovom pitanju apsolutno ničega da se postidi i spremnost za jedan otvoren razgovor Vlada Republike Srbije i danas potvrđuje, počevši raspravu o ovom izuzetno važnom izveštaju i takođe važnom i značajnom zakonskom predlogu. Nema ovde apsolutno mesta nikakvoj politizaciji, jer to prosto ne bi bilo korektno.
Urađeno je sve što je moguće, sve što je bilo moguće, najbolje moguće u datom trenutku u skladu sa zakonom. To je potvrda koju su čini mi se izrekli i predstavnici EU, ali i predstavnici UN. Jedna je dimenzija, ako postoji krivična odgovornost pojedinaca u lancu odbrane od poplava time neka se bave nadležni organi i nadležne institucije. Mi ovde danas govorimo o važnom dokumentu, a to je izveštaj i ovaj izveštaj jeste skup aktivnosti Vlade Republike Srbije, svakog ministarstva unutar Vlade Republike Srbije, što se tiče poslaničkog kluba on je za nas veoma prihvatljiv, on je jasan, precizan, pokazuje odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije i ne predstavlja, rekao bih, jednu političku proklamaciju. Na drugoj strani, govorimo o jednom veoma važnom, značajnom zakonskom predlogu kojim se stvara pravni okvir da se ubrzaju procedure da bi se krenulo u neophodnu obnovu i sanaciju.
Ako bi sagledali ovaj izveštaj, rekao bih da su tri ključna segmenta, tri su ključne aktivnosti koje bih ovom prilikom istakao. Prva – zaštita i spašavanje ugroženog stanovništva, druga – prikupljanje i distribucija humanitarne pomoći, treća – jedna veoma uspešna koordinacija u radu Vlade Republike Srbije i javnog sektora, odeljenja, svih onih koji su učestvovali u odbrani od poplava i elementarne nepogode.
Skoro je nemoguće u ovom trenutku izdvojiti bilo koje ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije. Svako ministarstvo u skladu sa svojim mogućnostima, svojim nadležnostima jeste uradilo najbolje moguće posao.
Ono što bih želeo da kažem i što je krajnje evidentno kada je reč o elementarnoj nepogodi koja je u ovoj godini zadesila Srbiju, definitivno Srbija je jaka onoliko koliko je jedinstvena, a Srbija je najjača onda kada je najjedinstvenija, kada je najsložnija i kada postoji jedna opšta i potpuna solidarnost. Naravno da mi i kao poslanici i kao građani Srbije najveću zahvalnost dugujemo pre svega jednoj profesionalnosti, hrabrosti predstavnicima Vojske Srbije, predstavnicima Ministarstva odbrane, predstavnicima MUP i predstavnicima Sektora za vanredne situacije.
Ono što je u ovom trenutku najvažnije, dakle imamo izveštaj, imamo kompletnu procenu štete, sve relevantne podatke. Sada je najvažnije da Vlada ima jasnu dinamiku, Vlada ima jasnu viziju i jasan plan i o tome govori i ova današnja rasprava. Važno je da građanima u što kraćem vremenskom periodu vratimo ono što im je priroda oduzela i da svi građani do zime dobiju svoj krov nad glavom.
Naravno da je važno, i složićemo se u potpunosti sa potpredsednicom, važno je da ova obnova bude i brza, važno je da obnova bude i jasna, važno je da obnova bude i transparentna. U tom kontekstu mi u potpunosti podržavamo formiranje Kancelarije koja će da koordinira, koja će da organizuje i koja će na neki način i da kontroliše sve aktivnosti koje su vezane za obnovu i sanaciju.
Upravo zbog te transparentnosti i javnosti dobro je da na čelu ove kancelarije bude neko iz nevladinog sektora i da neko iz nevladinog sektora upravo upravlja tim sredstvima. Veliki je posao pred nama i zakon o kojem danas govorimo vrlo jasno potvrđuje opredeljenost Vlade Republike Srbije da što pre otpočne sa obnovom i sanacijom i da u što kraćem vremenskom periodu završi obnovu i sanaciju.
Dolazim iz kolubarskog okruga i grada Valjeva. Svih pet opština kolubarskog okruga i Grad Valjevo jesu nažalost osetili negativne efekte i posledice elementarne nepogode. Velika je šteta i na stambenim objektima i na kućama, na putnoj infrastrukturi, toku reke Kolubare. Velika je šteta i u oblasti privrede, oblasti poljoprivrede. Ono što želim danas da učinim pre svega kao građanin Valjeva, da pohvalim Vladu, da pohvalim ministre koji danas nisu sa nama, ali koji zaista jesu pokazali jednu posvećenost tokom elementarne nepogode kada je reč o Gradu Valjevu i građanima Valjeva i ministra Gašića, i ministra Stefanovića koji su u jednom teškom trenutku bili uz Grad Valjevo i bili uz građane Valjeva. Ubeđen sam da će takva posvećenost, odlučnost, opredeljenost biti i u narednom vremenskom periodu kada je reč o samoj obnovi i sanaciji.
Gospodin Marić je, i sa time želim da završim, jednom prilikom nakon posete Valjevu rekao – Valjevo je jedan jako dobro i kvalitetno utvrđen grad. To nije rezultat samo dve ili tri godine unazad. Dugo godina unazad se ulagalo u tok reke Kolubare, ali elementarna nepogoda je nešto što ne možete u celosti ni da predvidite, a ne možete u celosti ni da kontrolišete.
Još jednom, zahvalnost Vladi Republike Srbije, ministarstvima unutar Vlade Republike Srbije, pre svega kao građanin Valjeva na jednoj posvećenosti, odlučnosti, opredeljenosti i naravno da ćemo kao poslanički klub podržati i izveštaj i zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim najpre na samom početku da kažem jeste da smo zaista tokom današnjeg dana imali jednu kvalitetnu i sadržajnu raspravu i ono što mogu kao nekakav zaključak možda u ovom trenutku da izvučem i što mi se čini da je neosporno iz svih onih sugestija, iz svih onih predloga, pa i kritika koje su se mogle čuti na račun predloga izmene i dopune Zakona o radu, dakle, jedno je definitivno, neophodno je usvojiti izmene i dopune Zakona o radu.
Srbiji je neophodan Zakon o radu koji će, kako je, između ostalog, danas rečeno, povećati investicije, povećati zapošljavanje, ali koji će na drugoj strani zaštiti ona elementarna prava radnika. To je veoma važno.
Srbiji je potreban Zakon o radu, rekao bih, koji neće okarakterisati, definisati radnika koji je navikao da živi pošteno, poštenog srpskog radnika kao najodgovornijeg za sve ono što je loše danas u sistemu, za katastrofalno pljačkašku privatizaciju i za ono što ste i vi, gospodine ministre, danas rekli, što je Srbija ostala bez 358 hiljada radnih mesta. Dakle, Srbiji je neophodan Zakon o radu i čini mi se da se u tome svi slažemo.
Naravno da je važno postići što širi društveni konsenzus oko onoga što jesu sistemski zakoni. Naravno da je važno postići konsenzus kada je reč o socijalnom dijalogu, ali, s druge strane, Vlada je samo jedan od učesnika u socijalnom dijalogu, pored poslodavaca i pored sindikata.
Ono što želim da kažem i što je naše mišljenje jeste da je Vlada pokazala jednu odlučnost i odgovornost, da je Vlada u ovu priču ušla sa idejom da se zadrži atmosfera dogovora, da se zadrži atmosfera razgovora i da se postigne konsenzus i kompromis oko ovog izuzetno važnog i značajnog pitanja i da je Vlada pokazala i posvećenost i strpljenje kada je reč i prema ostalim učesnicima u dijalogu, naravno, mislim i na poslodavce, mislim i na sindikate.
Ako imate činjenicu, kako ste vi, između ostalog, gospodine ministre, rekli, da je usaglašeno preko 75% veoma važnog sadržaja zakonskog predloga i ako na drugoj strani imate činjenicu da uzlazite u razgovor sa 100% želja i sa intencijom da se svih 100% želja apsolutno ispuni, onda možete zaključiti da je nemoguće doći u takvoj situaciji do kompromisa i do konsenzusa. Do kompromisa se dolazi ako sva tri od učesnika u socijalnom dijalogu, i Vlada, i poslodavci i sindikati naprave po jedan korak unazad i odstupe od onoga što je željeno, da bi se postigao kompromis, da bi se postigao konsenzus u opštem interesu građana.
Naravno da mi poštujemo radnike. Poštujemo one koji su u Srbiji navikli pošteno da žive od svog rada, ali isto tako moramo da vodimo računa i onima koji danas nemaju posao. Dakle, mi moramo da vodimo računa o onima koji su zaposleni, ali moramo da vodimo računa i o onima koji nisu zaposleni. Moramo da vodimo računa i o mladim ljudima koji su završili fakultete, koji su završili škole i očekuju zaposlenje i žele dostojanstven život, život od svog poštenog rada. Upravo iz tog razloga ovo danas radimo.
Socijalni ambijent, složićemo se u potpunosti, jeste veoma težak. Promene i reforme jesu neophodne, jesu neminovne i niko se time, čini mi se, osim prethodne Vlade i ove Vlade u kontinuitetu nije dovoljno bavio ovim pitanjem, jer se vodilo računa o rejtingu, a nije se vodilo računa o onome što jeste suština, a suština je budućnost Srbije.
Ova Vlada, kao i prethodna Vlada, rekao bih, vodi jednu realističnu politiku. Dakle, ova Vlada se hvata u koštac sa teškim ekonomskim problemima, ide u susret tim problemima, pokušava da ponudi konkretna rešenja koja jesu u interesu građana, ali ova Vlada ne priča građanima ono što bi građani želeli da čuju, ne priča bajke, već ono što jeste realnost.
Važno je čuti mišljenje svakog od učesnika u socijalnom dijalogu. Važno je čuti i mišljenje sindikata. Važno je postići konsenzus oko ovog važnog pitanja, ali je isto tako važno poštovati volju većine građana Srbije. Ogromna većina građana Srbije na vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani u ovoj godini jasno je rekla – želimo modernu Srbiju, želimo ekonomsku i finansijsku konsolidaciju, želimo reforme bez kojih nema pozitivnog pomaka.
Niti sindikati imaju tapiju na apsolutna prava radnika, niti poslodavci imaju tapiju na apsolutna prava pokretanja proizvodnje i privređivanja, a opet Vlada Republike Srbije i država kao treći, prvi ili drugi učesnik u socijalnom dijalogu mora da vodi računa i o jednima i o drugima i ima najveću odgovornost. Vlada danas pokazuje da preuzima odgovornost za budućnost Srbije.
Jedan od ključnih ciljeva Vlade Republike Srbije jeste ekonomska i jeste finansijska konsolidacija. Ovakvim predlogom Vlada pokazuje da one ključne ekonomske i budžetske parametre želi da drži čvrsto u svojim rukama i da neće dozvolite da upravlja situacijom, a neće dozvoliti da situacija upravlja Vladom, a samim tim da situacija upravlja čitavom Srbijom. Dakle, Vlada danas pokazuje jednu posvećenost i opredeljenost ka reformskim procesima. Mi danas pravimo prvi važan korak. Mi danas započinjemo suštinske reforme i pravimo korak ka, rekao bih, ozdravljenju ekonomskog sistema i ka većem zapošljavanju u Srbiji.
Srbija mora da se reformiše i zato moraju da se preduzimaju i hrabri i teški i bolni i ekonomski i politički potezi, ali takvu politiku su upravo prepoznali građani Srbije i takvu politiku su građani vrednovali na izborima. Dakle, građani su rekli da želimo reforme. Ovo je nužnost, neophodnost i realnost i moramo da nastavimo reformski put i reformski pravac.
Reforme u određenim segmentima jesu bolne, ali one ne smeju da stanu, jer ako nema reformskog procesa, ako nema sistemskih zakona, ako ne usvojimo sistemske zakone, neće biti pozitivnog pomaka, a to je valjda zajednički interes svih nas.
Dakle, mora da se poboljša investiciona klima u Srbiji. Mora od Srbije da se nastavi atraktivna investiciona destinacija, a to ne može bez reformi i ne može bez usvajanja seta sistemskih zakona.
Dakle, kada govorimo o tome koliko su reforme bolne i koliko su teške u određenim segmentima, uvek treba postaviti pitanje koliko košta odlaganje reformi, koliko košta svakog građanina Srbije. Vi ste naveli samo jedan podatak – 358.000 ljudi je bez posla, odnosno Srbija je ostala bez 358.000 radnih mesta. To je katastrofalan podatak i katastrofalna činjenica.
Mi danas imamo dve alternative, dva pravca. Jedan je reforma, a drugi je, nažalost, bankrot ili grčki scenario.
Dakle, kada je reč o Zakon o radu, želim da kažem da ovaj Zakon o radu svakako jeste bolji od postojećeg zakonskog rešenja. Želim da podsetim, mi smo jedan od retkih poslaničkih klubova koji je glasao protiv aktuelnog Zakona o radu. Ne mislim time danas da se hvalim. Nažalost, ono što se desilo u prošlosti, mi danas teško da možemo da promenimo i da želimo, teško da možemo da promenimo ono što je činjeno i rađeno u prošlosti, ali možemo da utičemo na sadašnjost i možemo da gradimo temelje neke nove budućnosti i zato danas ovo činimo. Iz prošlosti mi izvlačimo pouke, ali moramo da idemo napred. Za Srbiju je izgubljeno dragoceno vreme, možda za neke političke partije ima vremena, možda za neke organizacije ima vremena, ali za Srbiju svakako nema vremena.
Ovaj zakonski predlog je bolji od postojećeg. On jeste u interesu radnika, on jeste u interesu poslodavaca. Verujemo da će sprečiti zloupotrebe i kada je reč o nesavesnim poslodavcima, ali i kada je reč i o nesavesnim radnicima. Sa druge strane, on jeste po meri, verujemo, tržišta i on jeste po meri novog zapošljavanja.
Potpuno otvoreno, pa nema ovde niko interes da otpušta. Interes je da se zapošljava. Prava radnika, to je legitimno pravo, ali teško da će moći da se ostvare na ulici, teško da će se tu definisati kvalitetniji amandmani. Za jedan kvalitetan zakon potreban je dijalog. Vlada je pokazala i volju i odlučnost i za dijalogom i za kompromisom i za konsenzusom.
Ono što je veoma važno pitanje, a mislim da je i ministar to rekao tokom današnje rasprave, šta to u ovom zakonskom predlogu krši radnička prava? Šta to konkretno u ovom zakonskom predlogu onemogućava poslodavca da privređuje i da pokrene proizvodnju?
Ono što želim na samom kraju da kažem, između onoga što jeste realnost, realističan zakon, između onoga što se može definisati kao spisak lepih želja, kao stranka koja ima odgovornost pre svega prema građanima, mi prihvatamo realističan zakon. Zahvaljujem.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri zakonska predloga, rekao bih, od velike važnosti i značaja. Ovde je reč o tri zakonska predloga koja jesu deo jednog izuzetno važnog i značajnog projekta, a koji se finansira sredstvima Republike Srbije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, međunarodne banke u ukupnom iznosu od oko 390 miliona evra, koliko mi se čini.
Ovo o čemu danas govorimo je prva faza ovog značajnog projekta, odnosno Nacionalnog programa rehabilitacije putne infrastrukture, a koja obuhvata, kako ste između ostalog rekli u uvodnom izlaganju vrlo precizno, oko 1.100 kilometara od ukupno 5.000 kilometara putne državne infrastrukture. To je nešto što je u ovom projektu definisano kao prioritet u procesu rehabilitacije.
Projekat o kojem govorimo obuhvata 54 deonice. Ja neću govoriti pojedinačno o deonicama, neću vam sugerisati, ali razumem potrebe i odgovornost kolega poslanika koji dolaze iz različitih okruga, regiona, gradova i opština. Ono što želim da kažem, kada je reč o izboru deonica, u ime poslaničkog kluba jeste da verujemo da su ovo pravi prioriteti koji su odabrani na osnovu precizno, jasno definisanih kriterijuma. Verujemo u ono što ste rekli, osnov za kriterijume jesu bili ekonomska opravdanost i stanje na putnoj infrastrukturi, odnosno kolovozima, deonicama o kojima danas govorimo.
Poslanički klub SPS u danu za glasanje će podržati ova tri zakonska predloga, jer usvajanjem ovih zakonskih predloga biće omogućeno ulaganje u obnavljanje postojeće putne infrastrukture, održavanje i poboljšanje bezbednosti, što je veoma važno.
Dva su, po našem mišljenju, po mišljenju poslaničkog kluba SPS, ključna cilja koja se žele postići usvajanjem ova tri zakonska predloga. To jeste kvalitet putne mreže i sigurnost putne mreže.
Tačno je, i o tome je već bilo reči tokom današnje rasprave, da kvalitet putne mreže nije na zavidnom nivou i da taj kvalitet godinama unazad opada. Vi ste vrlo jasno u obrazloženju ovog zakonskog predloga izneli neke podatke koji jesu značajni i važni.
Sa druge strane tačno je i da iznos sredstava koji se na godišnjem nivou izdvaja za održavanje putne infrastrukture nije na žalost dovoljan i tačno je na žalost upravo da i bezbednost saobraćaj jeste i veliki uzrok saobraćajnih nezgoda. Mislim da ste istakli neke podatke koji su takođe veoma važni, poput toga da procenat asfaltirane mreže kada je reč o Srbiji jeste najniži u regionu, 62%, Crna Gora ima recimo 64%. Takođe, u odnosu na broj stanovnika da Srbija ima oko dva i po puta manju infrastrukturu u odnosu na ostale države EU.
Kada je reč o lokalnim putevima to svakako jeste u neku ruku i poražavajući podatak, da od ukupnog broja kilometara lokalnih puteva samo 8% je u dobrom stanju. Sigurno da je razlog tako loše putne infrastrukture na lokalnom nivou i nedostatak finansijskih sredstva. Treba naći način kako isfinansirati i stvoriti mogućnosti da se putna infrastruktura na lokalnom nivou na pravi i adekvatan način održava.
Dakle, ovo su samo neki podaci koji govore upravo u prilog konstataciji koliko je važno, koliko je značajno ulagati u postojeću infrastrukturu i koliko je potrebno i neophodno ulagati u postojeću infrastrukturu. Takođe, otežavajuća okolnost svakako jeste to što elementarne nepogode jesu svakako ruinirale još više postojeću putnu infrastrukturu i mi kao poslanički klub u potpunosti podržavamo nameru i stav Vlade Republike Srbije da jedan od prioriteta, pored naravno izgradnje stambenih objekata, bude svakako i obnova kritične putne infrastrukture.
Ono što želim da kažem, kada je reč o ulaganju u putnu infrastrukturu, dakle nema ekonomskog bezinfrastrukturnog razvoja. Infrastrukturni razvoj je preduslovi ekonomskog razvoja, ali rekao bih i privrednog rasta. Ulaganjem u putnu infrastrukturu i izgradnju puteva jača se domaća operativa, stvaraju se uslovi za nova ulaganja, za zapošljavanje, ali i za privredni rast. Naše je mišljenje da samo kroz razvojne projekte koji su pre svega usmereni ka putnoj infrastrukturi mi možemo na neki način delimično da rešimo ono što danas u Srbiji jeste gorući problem, a to je pitanje nezaposlenosti.
Srbija kao država ima veoma povoljan geografski položaj, tranzitna zemlja koja povezuje istok i zapad, sever i jug kontinenta. Mislim da ovakav položaj daje ogromne komparativne prednosti i za razvoj tranzitnog turizma i razvoj saobraćajnog tranzita. Upravo da bismo po ovom osnovu i onome što jesu za nas komparativne prednosti u odnosu na ostale mogli da u narednom periodu ubiramo veće prihode, neophodno je da daleko više sredstava ulažemo u putnu infrastrukturu, da putna infrastruktura bude i dobro opremljena, ali da bude svakako i bezbedna za saobraćaj. Da tome Srbija pridaje veliku važnost, da tome i Vlada Republike Srbije pridaje veliki značaj govore i strateški projekti čija je realizacija u toku. O tome je tokom današnje rasprave bilo reči, naravno mislim pre svega na Koridor 10, Koridor 11, ali mislim i na železničku infrastrukturu.
Već sam rekao da ovaj projekat obuhvata i 54 deonice i uglavnom je tu reč i u pitanju je veliki broj regionalnih puteva čije popravljanje znači mnogo za svaki od tih krajeva. Jasno je da je dobra saobraćajna veza sa velikim centrima jedan od najvažnijih segmenata za umereni, intenzivniji, regionalni razvoj.
Neću govoriti o uslovima ovih zaduženja. Svakako da su povoljni sa finansijskog aspekta, odnosno u finansijskom smislu.
Ono što na samom kraju još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ova tri zakonska predloga. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, evidentno je iz dosadašnjeg toka rasprave da će ovo danas biti, kako je i gospodin Šutanovac rekao, jedna rutinska stvar. Ali, s druge strane, tačno je i to da mi danas govorimo o dve odluke koje jesu od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju.
Važno je da oko ovog pitanja koje nije političko konačno postignemo jedan opšti konsenzus ovde, unutar republičkog parlamenta i poslanički klub SPS je uvek podržavao i podržaće i sada obe predložene odluke.
Maločas je bilo reči o tome da je ove odluke trebalo usvojiti na početku godine. To je tačno, ali, ovo je godina u kojoj smo imali vanredne parlamentarne izbore, godina u kojoj smo imali konstituisanje republičkog parlamenta, formiranje Vlade Republike Srbije i postoje opravdani razlozi zašto to nije učinjeno blagovre-meno. Ubeđeni smo i verujemo da to neće biti praksa u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržaće obe predložene odluke, i Predlog odluke o učešću Vojske Republike Srbije u multinacionalnim operacijama, ali i Predlog odluke o Godišnjem planu angažovanja Vojske Republike Srbije i ostalih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama tokom 2014. godine.
Tačno je, između ostalog, da učešće u multinacionalnim operacijama jeste obaveza koja proizilazi iz članstva Srbije u UN, članstva Srbije u drugim međunarodnim organizacijama, ali, kao što sam na početku rekao, ovo je stvar koja je od izuzetne važnosti, aktivnost koja je od izuzetne važnosti i značaja za spoljnu politiku Srbije.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama Srbija zapravo jasno i odlučno pokazuje da može biti i ravnopravan i siguran partner u aktivnom rešavanju globalnih bezbednosnih i izazova i rizika i pretnji. Učešćem u multinacionalnim operacijama mi kao država pokazujemo i volju i spremnost da budemo deo onih koji jesu spremni da se bore za očuvanje mira u svetu i koji jesu spremni da se bore za poštovanje međunarodnog prava. Strateško opredeljenje Srbije jeste očuvanje mira i bezbednosti. Maločas je o tome bilo reči i ja ću se s tim složiti.
Jedan od ključnih prioriteta, spoljnopolitički cilj Srbije jeste članstvo u EU. Učešće u multinacionalnim operacijama, slažem se u potpunosti, nije obaveza koja proizilazi iz evropskog puta, ali jeste aktivnost koja pre svega kroz međusobno poverenje, kroz međusobno uvažavanje, kroz međusobnu saradnju, može na neki način direktno doprineti u pozitivnom smislu realizaciji celog toka evropskih integracija. I to je, takođe, od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja. Dakle, učešćem u multinacionalnim operacijama podiže se i jača ugled Srbije i međunarodni kredibilitet Srbije.
Ono što je veoma važno, Srbija danas jeste država o kojoj se u međunarodnoj javnosti lepo i pozitivno govori. Srbija danas jeste država za koju u međunarodnoj javnosti postoji jasan stav da možemo biti partner. Mi kao poslanički klub jesmo ubeđeni da će Vlada Republike Srbije svojom politikom, kroz aktivnosti koje su usmerene pre svega i preko Ministarstva spoljnih poslova, ali i ovakvim vidom aktivnosti kroz Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, nastaviti sa vođenjem jedne aktivne politike koja će voditi ka dodatnom jačanju ugleda Srbije i uvažavanja Srbije u svetu.
Što se tiče samog učešća, maločas je bilo reči o nekim periodima kada Srbija nije učestvovala, mislim da učešće naše države, a ispravićete me ako grešim, na neki način u multinacionalnim operacijama datira od mnogo ranije. Mislim čak od perioda SFRJ, čija je i Srbija bila članica. Mislim da je vojska tadašnje države učestvovala u multinacionalnim operacijama, čini mi se, u periodu Hladnog rata.
Dakle, ako govorimo konkretno o godišnjem planu i podacima koje možemo videti iz materijala ove dve odluke o kojima danas govorimo, vi ste, gospodine ministre, o tome govorili u uvodnom izlaganju, potpuno su jasni i precizni podaci, govorimo o multinacionalnim operacijama u kojima će učestvovati do 300 predstavnika Vojske Srbije i 18 predstavnika MUP-a. Ono u šta mi verujemo, jeste da su napravljeni i procenjeni realni kapaciteti kada je reč o, na jednoj strani, mogućnostima Vojske Srbije i MUP-a, a na drugoj strani da ovo jesu u ovom trenutku realne potrebe i UN.
Međutim, svake godine kada unutar republičkoj parlamenta govorimo o ove dve izuzetno važne i značajne odluke koje se tiču učešća naših snaga odbrane, Vojske Srbije i MUP-a, u multinacionalnim operacijama, svake godine za one koji su do sada učestvovali, koji su predstavljali Srbiju, govorim o periodu iza nas, za one koji su učestvovali i predstavljali Srbiju u ovim izuzetno važnim aktivnostima, imamo jednu istu ocenu od strane UN - da su oni koji su učestvovali obavljali posao visoko profesionalno, sa najvišim mogućim ocenama. Dakle, najpozitivniju ocenu od strane UN.
Ako imamo takvu konstataciju iz godine u godinu, i danas kada govorimo imamo potpuno identičnu konstataciju predsednika UN, onda sa sigurnošću danas možemo reći da predstavnici Vojske Srbije, predstavnici MUP, koji su učestvovali i koji će učestvovati u narednom vremenskom periodu, tačnije od 2014. godine, u multinacionalnim operacijama, jesu u ovom trenutku možda i naši najbolji ambasadori u svetu.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama i o tome je već bilo reči, pored navedeno, važno je uspostavljanje vojnih veza, stiču se nova iskustva, upoznavanje sa svetskih standardima u vojnim operacijama, vojnoj opremi, operativnim procedurama, i to svakako na jedan način hoće doprineti implementaciji naših snaga u multinacionalne snage i uspostavljanje usaglašavanja, upodobljavanje sa nekim svetskim standardima.
Kada govorimo o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama, treba imati i na umu našu vojnu industriju i ona na neki način može da bude podstaknuta, odnosno možemo da govorimo i o izvozu naše vojne opreme.
Dakle, gospodine Gašiću, mi u danu za glasanje svakako hoćemo podržati oba predloga. Poslanički klub SPS je to radio i prethodnih godina.
Ono što želim na samom kraju da kažem, o tome je već bilo reči, želim prosto to da kažem potpuno jasno i precizno u ime poslaničkog kluba SPS, želim pre svega da čestitam vama kao ministru odbrane, svim predstavnicima Vojske Srbije na zaista jednom adekvatnom brzom reagovanju i angažovanju tokom elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju, koja je zadesila građane Srbije. Ono što je najvažnije u jednom veoma teškom periodu i vojska, ali i policija jesu bili uz svoj narod. Dakle, celokupna Vlada, Ministarstvo odbrane, MUP, predstavnici Ministarstva odbrane, MUP, imali su jedan krajnje odgovoran, krajnje ozbiljan pristup u jednoj teškoj situaciji, pre svega u interesu građana.
Znate kako, znamo mi da je ekonomska kriza nešto što dotiče sve i da u periodu ekonomske krize mi moramo i treba da razmišljamo o uštedama, treba da razmišljamo o racionalizaciji i uštedama tamo gde ima, ne tamo gde nema. Dakle, mora da postoji, pre svega, kao prioritet ušteda na nivou države.
Želim prosto da uputim jedan apel i vama i, to ću učiniti naravno i kada u republičkom parlamentu bude i ministar MUP. Prosto postoje stvari na kojima se ne može šteti. Ako konkretno govorim o Ministarstvu odbrane i MUP, dakle, jednostavno rečeno, vi možete da uštedite na platama onih koji vrlo odgovorno obavljaju svoj posao, ali onda se postavlja pitanje, a ko će da radi taj posao u ime Vojske Srbije, u ime MUP.
Sa druge strane, možete da uštedite na opremi, a onda se postavlja pitanje, jedno realno i otvoreno pitanje, sa čime će ti ljudi da rade odgovorno svoj posao. Molim vas da ovo bude, prosto jedna sugestija i predlog o kojem treba razmišljati u narednom periodu. Još jednom zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i vi ste u uvodnom izlaganju, između ostalog, rekli da je reč o zakonu koji je usvojen 1. oktobra 2007. godine i koji je bio jedan od ključnih uslova za viznu liberalizaciju. Takođe, ste pomenuli, i mi se u potpunosti slažemo, da je ovde reč o zakonu koji je omogućio najviši mogući nivo pravne zaštite putnih isprava.
Ono što takođe želim još jednom da podsetim, a i o tome ste govorili u uvodnom izlaganju, ukupno je u periodu od usvajanja zakona do danas izdata negde oko 4.850.000 putnih isprava.
Želim na početku svog izlaganja vrlo jasno da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanjepodržati predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo onu nameru, intenciju predlagača ovog zakona, a to je da se propisi Republike Srbije usklade sa propisima EU u ovoj veoma važnoj i značajnoj oblasti rekao bih i za Srbiju, ali pre svega za građane Srbije.
Predložene izmene i dopune o kojima danas govorimo, ako bi sagledali odredbe i članove koji se menjaju ili dopunjuju, ako bi sagledali delove ovog zakona koji se menjaju, možemo reći da jesu potpuno opravdane, da jesu razumljive, konkretne, jasne i precizne i iz tog razloga će i imati u danu za glasanje podršku poslaničkog kluba SPS-a.
Dakle, ovim izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kao što ste, takođe, istakli tokom uvodnog izlaganja, prestaju sa važenjem, odnosno neće postojati izlazne vize koje je Republika Srbija izdavala svojim građanima i to na neki način zapravo predstavlja usklađivanje ovog dela zakona, odnosno ovih odredbi i članova sa propisima EU, jer pravo EU ne prepoznaj institut izlaznih viza. Prosto, institut izlaznih viza definišu kao ograničenje slobode kretanja.
Dakle, prestajanjem i nepostojanjem izlaznih viza prestaju da postoje i brodarske i pomorske isprave, tako da će oni koji poseduju ove isprave u narednom vremenskom periodu i ubuduće moći da putuju samo uz pasoš.
Što se tiče usklađivanja postojećeg zakona i pojedinih odredbi i članova zakona sa propisima EU, u tom pravcu i u tom kontekstu treba posmatrati i član 14. O tome je već bilo reč. Mislim na član 14. predloženih izmena i dopuna zakona, a reč je o ostavljanju otisaka prstiju osoba koji iz objektivnih razloga nisu u mogućnosti to da učine, kao i dece mlađe od 12 godina. Dakle, oni ovim izmenama i dopunama neće morati da ostavljaju otisak prsta ili potpis prilikom podnošenja zahteva.
Takođe, ono što želim da istaknem jeste da usvajanjem ovih predloženih izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama otklanjaju se na neki način nedostaci koji su uočeni u praksi i kroz otklanjanje tih nedostataka pojednostavljuje se procedura.
Konkretno, kada je reč o članu 13. predloženih izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, mislimo da je ovo rešenje veoma dobro, da jeste praktično, da jeste efikasno, da pojednostavljuje proceduru i ono se konkretno odnosi na dobijanje putnog lista kada se utvrde svi neophodni i svi potrebni uslovi.
Takođe, naše mišljenje je da predloženim izmenama i dopunama zakona o putnim ispravama se jasnije, odnosno preciznije definišu određene procedure koje se tiču ovog zakona. Recimo, članovima 15. i 16. predloženih izmena i dopuna propisuje i preciziraju se uslovi kada se poništavaju putne isprave.
Poslanički klub SPS naročito ceni i podržava nameru predlagača ovog zakona koji je posvećen i usmeren pre svega ka zaštiti, korišćenju i dostavljanju podataka koji se nalaze u putnim ispravama. Važno je da je to ovim predlogom jasno određeno i objašnjeno da ne bi došlo do mogućih zloupotreba podataka koji se nalaze u ličnim ispravama, odnosno koje sadrže lične isprave.
Ono što takođe želim da istaknem i smatram da je veoma važno jeste da predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama na jedan način stvaraju pravnu mogućnost, odnosno pravni osnov za realizaciju jedne, rekao bih, potpuno opravdane inicijative koju je pokrenuo potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić, a tiče se upravo onoga o čemu je bilo reči tokom današnjeg izlaganja, a to je oduzimanje diplomatskih pasoša kod pojedinaca kod kojih je prosto prestao postojanje pravnog osnova za posedovanje diplomatskog pasoša.
Maločas je bilo reči i o tome ko može dobiti diplomatski pasoš. Gospodine ministre, mislim da postoji Uredba Vlade koja vrlo jasno definiše ko može dobiti diplomatski pasoš. Moraću da pročitam, da ne bih prepričavao. Diplomatski pasoš se izdaje: predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine, premijeru, vice premijeru, ministrima, predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda, guverneru Narodne banke Republike Srbije, načelniku Generalštaba, zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova na valjano obrazloženje i nama, predstavnicima Narodne skupštine Republike Srbije, ali i tužiocu za ratne zločine, predsednicima skupštine, izvršnih veća AP i rukovodiocu civilne i vojne službe bezbednosti. Može se izdati uz valjano, adekvatno obrazloženje i predstavnicima međunarodnih organizacija, odnosno ambasadorima dobre volje.
Dakle, postoji Uredba Vlade Republike Srbije po kojoj je vrlo jasno i precizno definisano kome se može izdati pasoš, ali postoji i onaj drugi deo Uredbe koji kaže da pasoš prestaje da važi onog trenutka kada prestane funkcija. Mislim da se ovaj deo ne odnosi na predsednika Republike, premijera Vlade Republike Srbije, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i ministra spoljnih poslova.
I pored ovih činjenica, veliki je broj onih koji danas nemaju osnovano pravo da zadrže diplomatski pasoš, a nisu vratili diplomatski pasoš. Mislim da je u vremenskom periodu od juna meseca 2009. godine do aprila 2013. godine izdato oko 3.218 diplomatskih pasoša sa petogodišnjim trajanjem.
Kao poslanički klub, obzirom da je danas o tome uglavnom govoreno, podržavamo inicijativu da se preispitaju odluke koje su dugi niz unazad donete i tiču se upravo dodeljivanja diplomatskih pasoša, da se napravi jedna revizija donošenja ovih odluka dugi niz godina unazad i, ukoliko se utvrdi da određeni pojedinci nemaju valjano obrazloženje za dodelu diplomatskog pasoša, onda ga svakako treba oduzeti.
Izmenama i dopunama člana ovog zakona o kojem danas govorimo stvara se jedan pravni osnov i ove izmene i dopune predstavljaju jednu pravnu podršku za realizaciju ove važne inicijative. Dakle, ako se putna isprava ne vrati, nadležni organ će po službenoj dužnosti proglasiti nevažećom putnu ispravu u roku od 60 dana.
Takođe, tokom rasprave bilo je reči o tome kako je gospodin Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, dodeljivao pasoše, nije rečeno kome. Zarad javnosti, u svom izlaganju moram reći da je gospodin Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, dodeljivao pasoše ali da državljanstvo, o izdavanju državljanstva, o dodeli pasoša, naravno, postojao je jedan konsenzus, jedna saglasnost kompletne Vlade Republike Srbije. Dakle, nije postojala nikakva samoinicijativa, postojao je jedan zakonski osnov i dogovor unutar Vlade Republike Srbije.
Ono što takođe želim da kažem, tačno je da ove izmene i dopune Zakona o putnim ispravama unose jednu dodatnu pravnu sigurnost i da usaglašavaju, odnosno jesu jedna vrsta usaglašavanja ovog zakona sa novim zakonima koji su doneti u proteklom vremenskom periodu.
Definitivno, u jednoj rečenici, na samom kraju, ove izmene i dopune hoće usavršiti postojeći zakon koji je usvojen 2007. godine, hoće uneti pravnu sigurnost, hoće uskladiti delove i odredbe ovog zakona, što je važno, sa propisima EU.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.