Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, razlog za izmene i dopune zakona o kojima danas vodimo raspravu nastao je, pre svega, kao posledica pravnih praznina koje jesu uočene, kao i potrebe za usklađivanjem sa međunarodnim pravnim aktima, kao i sa propisima EU iz oblasti zaštite životne sredine. Na taj način, Srbija postavlja jasne kriterijume i pravila koja mora dostići, kako u zaštiti životne sredine, tako i u očuvanju prirodnog bogatstva koje Srbija, kao država poseduje.
Jedan od osnovnih ciljeva ovih zakona je da se u skladu sa načelom održivog razvoja obezbede zaštite životne sredine, da se obezbedi zaštita prirodnih resursa i ono što je najvažnije da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi. Poznato je da oko jedne trećine propisa EU se odnose na zaštitu životne sredine i zbog toga je neophodno da kao država koja je u procesu pregovora, odnosno ima jasnu nameru za članstvom u EU. To je naš strateški interes, strateško opredeljenje, da što je moguće više svoje zakonodavstvo uskladimo sa propisima EU.
Na taj način ćemo ubrzati proces pregovora i biti u toku sa stalnim promenama u oblasti zaštite životne sredine, što je osnovni preduslov za uspešnu strategiju pridruživanja. Za Srbiju je regulisanje zaštite životne sredine od višestrukog značaja. Na prvom mestu to je zaštita prirodne sredine i okruženja u kome živimo. Zdrava i sigurna životna sredina je osnovni preduslov za razvoj države, mnogo toga moramo potpuno jasno i precizno reći je učinjeno u mandatu ove Vlade i mandatu vas kao ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali smo svesni da nam i dalje predstoji mnogo posla da bismo dostigli razvijene evropske zemlje.
Upravo izmene i dopune zakona o kojima danas govorimo, o kojima danas vodimo raspravu su, rekao bih jedan siguran kvalitativna pomak, siguran korak napred, korak dalje u tom pravcu. Zaštita životne sredine biljnog i životinjskog sveta i zaštita prirode u savremenom svetu su ogromna razvojna šansa.
Sve više se govori o takozvanoj zelenoj ekonomiji koja predstavlja koncept privrednog razvoja, koji obezbeđuje rast privrednih aktivnosti, koji uzimaju u obzir održivost bogatstva ponovnom upotrebom, već korišćenih resursa, odnosno reciklažom i očuvanjem životnog prostora. Cilj je da se efikasno upravlja resursima, što je osnova za održiv razvoj i konkurentnost ekonomije.
Na taj način stvaraju se nova radna mesta o tome je već bilo reči tokom današnje rasprave, privlače se kako domaći tako i strani investitori omogućava se upotreba novih znanja i tehnologija, a sve to celokupno sagledavajući doprinosi daljem razvoju. Konkretno, kroz izmene i dopune predloženih zakona, mi u Srbiji stvaramo uslove kako bi se stvorilo funkcionalno i organizovano tržište otpadom, odnosno kako bi se ostvario pun kapacitet u sektoru reciklaže.
Prema podacima kojima raspolažemo, odnosno prema podacima Srpske asocijacije reciklera popunjenost fabrika za reciklažu, ambalažnog otpada je samo 50%, što rekao bih ozbiljno ugrožava njihov dalji razvoj. Fabrike za reciklažu papira i stakla su prinuđene da uvoze otpad iz inostranstva po cenama većim i do čak 40% dok se istovremeno otpadni papir i staklo izvoze iz Srbije što doprinosi odlivu deviza iz Srbije što svakako nije dobro ni pozitivno.
Istovremeno prema poslednjim podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku vidi se da se razlika između uvezene i izvezene količine otpada smanjivala jer svest o značaju otpadnog materijala kao resursa polako raste, ali se još uvek znatno više izvozi nego što se uvozi. Opet vrste otpada koje imaju najveće udeo u izvozu su metalni otpad od gvožđa, negde oko 67,2%, i otpad od papira i kartona 10,7%. Pored toga važno je istaći da reciklažna industrija je najmlađa industrijska grana i rekao bih sa sigurnošću jedna od najperspektivnijih. Prema procenama u njoj radi oko 2.000 ljudi direktno, a indirektno oko 30.000 ljudi različitih profila, različitih struka što je upravo njena najveća prednost.
Naravno ove izmene i dopune zakona doprineće da se broj zaposenih poveća, jer se prema podacima reciklera u Srbiji reciklira svega 15% dok je u najrazvijenijim zemljama taj broj i do 50% otpada. Zbog toga je važno podržati razvoj sistema reciklaže i pravilnog upravljanja otpadom u skladu sa tim neophodna je promena sistema finansiranja životne sredine kao i intenziviranje rada na projektima kako bi se iskoristila svesno koja nam jesu na raspolaganju.
Osnivanje fonda, Zelenog fonda, u skladu sa tim, dakle, formira se na osnovu Zakona o budžetskom sistemu i o tome je već bilo reči, Zeleni fond Republike Srbije on se zasniva na sredstvima dobijenim po principu zagađivač plaća i o tome je bilo reči tokom današnje rasprave, što znači da će sva pravna lica pod jednakim uslovima koja obavljaju privredu delatnost na teritoriji Republike Srbije u njega uplaćivati određenu naknadu. Osnivanje ovog fonda proizilazi iz činjenice da je Poglavlje 27 životna sredina, jedno od najkompleksnijih i rekao bih najkomplikovanijih za proces pregovora.
Približavanje EU u ovoj oblasti zahteva značajne infrastrukturne investicije. Istovremeno direktno utiče na različite sektore privrede i društva, što nameće potrebu za jasnom, definisanom, nacionalnom politikom. Ukupni troškovi procenjeni su na 11,5 milijardi evra u periodu do 2030. godine. Investicioni troškovi 6,5 milijardi, a ostalo čine operativni troškovi.
Dakle, osnivanjem Zelenom fonda Republike Srbije uspostavlja se stabilan, uspostavlja se transparentan sistem finansiranja zaštite životne sredine i ujedno predstavlja jedno od značajnih preporuka dobijenih od strane Evropske komisije tokom skrininga za Poglavlje 27 koje je, čini mi se, sprovedeno tokom 2014. godine.
Pored toga Zakonom o budžetskom sistemu uređeno je osnivanje, funkcionisanje, finansiranje i obaveze koje proističu iz budžetskog fonda. Pored fonda predviđeni su i drugi različiti izvori finansiranja. Fondovi EU kao bespovratna sredstva EU, sredstva finansijskih institucija, domaćih i ostalih komercijalnih banaka, direktnih kredita za projekte, republički budžet, budžet lokalne samouprave kao i budžet AP Vojvodine.
Efikasan sistem ekonomskih instrumenata treba da dovede podsticanja smanjenja zagađenja, a uvođenja efikasnih finansijskih mehanizama i to sve treba da podstakne ulaganje u životnu sredinu i obezbedi sigurne izvore finansiranja. Od velikog značaja i podizanje svesti običnih ljudi. Uključivanje komunalnih preduzeća u sistem upravljanja ambalažom kao i pojačan nadzor inspekcijskih službi.
Na samom kraju želim da kažem da zaštita životne sredine utiče neposredno što je od izuzetne važnosti i na druge sektore, na poljoprivredu, na turizam i na infrastrukturu. Naravno, ponoviću ono što je uvaženi kolega Miletić Mihajlović rekao u uvodnom izlaganju, u danu za glasanje podržaćemo zakonske predloge kao poslanički klub o kojima se dana vodi rasprava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodo ministri, poštovani predstavnici Ministarstva, uvažene koleginice i kolege.
Poštovani predsedniče Vlade vi danas po ko zna koji put potvrđujete jedan odgovoran i ozbiljan odnos vas kao predsednika Vlade Republike Srbije, celokupne Vlade Republike Srbije prema društvu i prema građanima Srbije. Pokazujete po ko zna koji put spremnost da u jednoj demokratskoj utakmici u republičkom parlamentu, gde se mogu čuti različita mišljenja, gde se mogu čuti različiti stavovi, vodite dijalog o svim pitanjima i, zapravo, vi na taj način, po našem mišljenju, jasno stavljate do znanja da se vi kao predsednik Vlade Republike Srbije i ova vlada apsolutno ne plaši takve rasprave, nema razloga da bilo šta sakrije, i vrlo jasno stavljate do znanja da istina jeste interes i vas kao predsednika Vlade Republike Srbije i celokupne Vlade Republike Srbije. Pošto govorimo konkretno o ministru odbrane i istina jeste interes gospodina Gašića.
Gospodine predsedniče Vlade, za nas su dve ključne reči kada je reč o radu Vlade Republike Srbije – modernizacija i reforme. Ključna reč kada govorimo o današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije je pristojnost. Govorimo o potrebi da se iz javnog diskursa izbaci sve ono negativno, sve ono što bi se moglo definisati kao nasilje i da postanemo pristojna država, pristojna zemlja u kojoj ćemo pristojno komunicirati.
Veoma je važno reći da je ovo prva Vlada, da ste vi prvi predsednik Vlade Republike Srbije koji pokazuje delom, a ne pričom da vam je stalo do pristojnosti i u istoj meri da podjednako uvažavate princip odgovornosti. Ni u slučaju Bratislava Gašića, ni u bilo kom drugom slučaju nije se bežalo od odgovornosti, nisu se skrivale greške, nisu se plasirale laži da bi se pokrile bilo čije brljotine. U tome i jeste, po našem mišljenju, suština pristojnosti – pošteno raditi i biti odgovoran za svoje greške, imati odgovornost za ono što je učinjeno.
Gospodin Bratislav Gašić kao ministar odbrane je, po mišljenju poslaničkog kluba SPS, radio veoma pošteno i odgovorno svoj posao. Vi ste, predsedniče Vlade Republike Srbije, jednom prilikom rekli da je gospodin Gašić radio deset puta više, bar deset puta više i bolje od onih koji su ga u prethodnom vremenskom periodu, prethodnih nekoliko meseci kritikovali i mi se u potpunosti sa vama slažemo.
Uz podršku Vlade Republike Srbije kao ministar odbrane, gospodin Gašić je po našem mišljenju imao jasnu viziju razvoja sistema odbrane. Vojska Srbije danas uživa ogromno poverenje građana. Vojska Srbije je u trenutku koji je bio veoma težak za naše građane, za naš narod u periodu elementarne nepogode bila uz svoj narod i uz svoje građane. Uz podršku vas kao predsednika Vlade, uz podršku Vlade Republike Srbije, na inicijativu ministra odbrane želim da kažem da je našim potencijalom i kapacitetima poboljšana i unapređena odbrambena sposobnost zemlje i da je kroz ulaganja podignuta operativna i funkcionalna bezbednost.
Ova i prethodna Vlada je pokazala da je namenska industrija pokretač svega i tokom 2013, i tokom 2014, i tokom 2015. godine značajna sredstva su uložena upravo u fabrike namenske industrije, ispravite me ako grešim. Mislim da je samo tokom 2015. godine u fabrikama namenske industrije uposleno preko 1.000 ljudi, 1.000 građana i građanski Srbije. Takođe, poboljšan je položaj i standard pripadnika Vojske i rešavana stambena pitanja na inicijativu ministra odbrane uz jedan, rekao bih, potpuno socijalno odgovoran pristup, što mi u potpunosti podržavamo.
U skladu sa vojnom neutralnošću, Srbija je razvila prijateljske odnose sa vojskama zemalja i na istok i na zapadu. Unapređenje obuke i nastavak učešća u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN i EU svakako su podigli ugled Vojske Srbije, ali su podigle i ugled Srbije kao zemlje u celini. Predstavnici Vojske Srbije koji su učestvovali u multinacionalnim operacijama, mnogo puta smo to rekli u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ponoviću to i danas, jesu jedni od naših najboljih ambasadora koje Srbija danas ima u svetu.
Smatramo da su rezultati gospodina Gašića kao ministra odbrane vidljivi i prepoznatljivi, da je dosta uradio za Vojsku Srbije, kao što ste rekli gospodine predsedniče u uvodnom izlaganju, da je dosta uradio za Ministarstvo odbrane i da je dosta uradio za namensku industriju.
Vratiću se na početak rečenice, pre nego što sam počeo da govorim o rezultatima rada, bilo bi nekorektno da u ovom trenutku ne govorimo o rezultatima rada ministra odbrane, jer zaista oni jesu vidljivi i prepoznatljivi, ali vratiću se na početak rečenice kada sam rekao da je Bratislav Gašić kao ministar odbrane radio pošteno, a na kraju je imao snage i hrabrosti da prizna da je pogrešio i prihvati konsekvence te greške. To je ozbiljan korak, napredak u srpskoj politici u kojoj, gospodine predsedniče, apsolutno niko godinama unazad nizašta nije bio kriv i nizašta nije odgovarao. To je ujedno i dokaz da postajemo pristojno, da postajemo odgovorno društvo. Upravo doprinos svemu tome dajete vi kao predsednik Vlade Republike Srbije i celokupna Vlada Republike Srbije.
Prihvatamo vašu sugestiju i predlog kada ste rekli da ne treba da budemo predstavnici stranaka i građana, već primer za čitavo društvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Član 107. stav 1. Najpre, želim da kažem u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije da se, predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Vučiću u potpunosti sa vama slažemo. Ljudi su iz dosadašnjeg toka rasprave videli kakvu to Srbiju mi želimo. Kada kažem – mi, mislim na predstavnike vladajuće koalicije.
Odgovor na bahatost jeste pristojnost i odgovornost. Najpristojnije i najodgovornije što u ovom trenutku mogu da učine poslanici i poslanice poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije jeste da se pridruže našim koalicionim partnerima iz Srpske napredne stranke sa kojima delimo odgovornost, delimo vrednosti kada je reč o radu Vlade Republike Srbije, ali delimo iste vrednosti i kada je reč o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Uz dužno poštovanje, pre svega vama predsedniče Vlade Republike Srbije, mi ćemo se pridružiti našim kolegama iz SNS i odustaćemo i nećemo učestvovati u daljem toku rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Gospodine prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, uz obrazloženje koje ste dali, mi prihvatamo ovo i podržaćemo amandman koji su predložile kolege Pavićević i Živković.
Gospodine Bečiću, prihvatamo vaše izvinjenje i smatramo da tema jeste veoma ozbiljna, odgovorna i da nema mesta, vremena, niti je trenutak za ovako teatralne nastupe.
Govori se o izborima a izbori još uvek nisu raspisani. Izborna kampanja je uveliko počela i to, čini mi se, nažalost, jedan vid negativne izborne kampanje. Ja predlažem gospodinu Babiću da poslanici SNS, kao i poslanici SPS, kao i do sada, ozbiljno, odgovorno, posvećeno, radimo svoj posao u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a kada dođe trenutak, neka građani odluče kome će ukazati poverenje.
Gospodine Babiću, vi ste u potpunosti u pravu. Slažemo se u potpunosti kada kažete da je prošlo vreme kada su se izbori i poverenje građana u Srbiji dobijali na osnovu praznih političkih priča, izmišljenih afera, političkog marketinga. Ipak nešto drugo opredeljuje poverenje i to koga će građani izabrati, a to su rezultati.
Rezultati rada ove Vlade Republike Srbije su vidljivi i prepoznatljivi i mi smo ubeđeni da će ih građani na pravi način sagledati i da će, uprkos kampanji koja je već počela i u kojoj se kaže da Srbija treba da glasa protiv, mi smo ubeđeni da će Srbija glasati za.
Kada je reč povodom nekakve brige o nekakvim indicijama za krađu na narednim vanrednim parlamentarnim izborima, nama se čini da je to samo pokušaj nekakvog alibija, ili da se nađe razlog za evidentan izborni neuspeh. Ali, rekao sam, tema je krajnje ozbiljna i odgovorna, da bi imali ovakve teatralne nastupe.
Vratiću se na zakonski predlog. Dakle, mi hoćemo prihvatiti ovaj amandman, uz obrazloženje prvog potpredsednika Vlade, prihvatamo obrazloženje prvog potpredsednika Vlade gospodina Dačića. Jasan je cilj koji se želi postići ovim zakonskim predlogom, a to je – jačanje međunarodnog ugleda Srbije. Ovde imamo najpre potrebu usklađivanja našeg zakonodavstva sa međunarodnim pravom, na jednoj strani, a na drugoj strani usvajanje ovog zakonskog predloga proističe iz obaveze, kada je reč o Srbiji i članstvu Srbije u međunarodnim organizacijama.
Imamo 26 predloženih amandmana i, čini mi se, ispravite me ako grešim, dva odborska amandmana. Nije bilo suštinskih amandmana. Vi ste to, gospodine Dačiću, u uvodnom izlaganju potpuno jasno i precizno rekli, što znači da imamo zajednički cilj i zajednički imenitelj. Mi smatramo da je to jako važno. Vlada Republike Srbije i danas, po ko zna koji put, pokazuje jedan odgovoran i ozbiljan odnos, kada govorimo o radu Narodne skupštine, da kroz razgovor, kroz dijalog, bez obzira da li su amandmani podneti od strane pozicije i opozicije, prihvatanjem amandmana, dođe do što kvalitetnijeg zakonskog okvira. Odgovoran, naravno, i ozbiljan odnos danas pokazuje i Narodna skupština Republike Srbije.
Amandmani koji nisu prihvaćeni, nisu prihvaćeni, i to ste jasno i precizno rekli, zbog procedura, zbog formulacija koje nisu prihvatljive, ali jesu ispravljene kroz dva amandmana koje je podneo resorni odbor.
Bilo je danas reči o spoljnoj politici koju vodi Vlada Republike Srbije. Poslanički klub SPS u tom kontekstu pruža punu podršku Vladi Republike Srbije.
(Ninoslav Stojadinović, s mesta: Tema.)
Vlada Republike Srbije vodi jednu izbalansiranu i uravnoteženu spoljnu politiku, gde je naš interes neprikosnoveni prioritet. Članstvo u EU je ključno i strateško opredeljenje, strateški interes, ali Srbija želi, hoće i Srbija će nastaviti da gradi odnose i sa SAD, i sa Rusijom, i sa Kinom i sa brojnim drugim zemljama.
Vratiću se, naravno, na zakonski predlog. Usvajanje ovog zakona je predviđeno Nacionalnim planom za usvajanje pravnih tekovina EU, što je veoma važno. Usvajanjem ovog zakona ispunjava se još jedna u nizu obaveza na evropskom putu Srbije, a tiče se Poglavlja 31 – spoljna bezbednosna i odbrambena politika. Usvajanjem ovog zakonskog predloga stvara se kvalitetan pravni okvir za primenu međunarodnih mera ograničavanja u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovani potpredsedniče Vlade, ministre spoljnih poslova, poštovani predstavnici ministarstva, jasan je cilj zakonskih predloga o kojima danas govorimo i vi ste to potpuno jasno i potpuno precizno rekli, a to je jačanje međunarodnog ugleda Republike Srbije.
Imajući na umu, pre svega, važnost i značaj ciljeva koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, mi ćemo, naravno, u danu za glasanje, kao poslanički klub podržati sva tri zakonska predloga.
Ono što želim da kažem na samom početku svog izlaganja, obzirom da se to moglo čuti tokom malopređašnjih rasprava, dakle, bilo je reči o spoljnoj politici, bilo je reči o diplomatskim aktivnostima, obzirom, gospodine ministre, da smo u prilici da prvi put u republičkom parlamentu razgovaramo početkom 2016. godine, želim najpre da iznesem jedan stav i ocenu poslaničkog kluba, kada je reč o međunarodnim aktivnostima, odnosno kada je reč o međunarodnom planu, diplomatskim aktivnostima, spoljnoj politici Srbije u 2015. godini.
Mi smatramo da je prethodna godina za Srbiju bila veoma uspešna na međunarodnom planu, smatramo da je ojačan i osnažen međunarodni ugled i međunarodni položaj Srbije, da je veoma važno da se o Srbiji danas lepo i pozitivno govori u svetu, za razliku od nekih ranijih perioda i da je veoma važno da Srbiju danas sagledavaju svi kao stabilnog, sigurnog, pouzdanog, konstruktivnog i pravog partnera, ravnopravnog partnera, što je najvažnije.
Srbija, kada je reč o svojoj spoljnoj polici, vodi jednu, rekao bih, izbalansiranu, uravnoteženu spoljnu politiku, gde je naš interes, pre svega, neprikosnoveni prioritet. Dakle, naše strateško opredeljenje i strateški interes Srbije, svakako jeste članstvo u EU, ali Srbija će nastaviti da gradi prijateljske i dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD.
U 2015. godini, kada govorimo o diplomatskim aktivnostima, kada govorimo o diplomatskim pobedama, kada govorimo o onome što je učinjeno a tiče se spoljne politike, o tome je govorio, mislim da je pomenuo i kolega Čikiriz, dakle ono što je najvažnije, otvorena su prva pregovaračka poglavlja i to je za nas dan od izuzetne važnosti i značaja za građane Srbije, to je za nas dan od istorijskog značaja, to zapravo jeste, pre svega, potvrda za trud i rad koji je Vlada Republike Srbije uložila na dostizanje i stvaranje evropskih standarda u Srbiji i to je potvrda uspeha Vlade Republike Srbije na putu evropskih integracija.
Dakle, ova Vlada je pokazala, po mišljenju poslaničkog kluba SPS i sposobnost i spremnost da postiže istorijske rezultate u interesu svojih građana.
Ono što je najvažnije, jeste da je Srbija na dobrom putu, da je Srbija na sigurnom putu, da je Srbija na sigurnom evropskom putu, da Srbija ima svoje mesto u EU i da Srbija hoće biti članica porodice evropskih naroda.
Predstoji nam, naravno, još dosta posla u narednom vremenskom periodu, kada govorimo o evropskom putu Srbije, ali ova Vlada nikada nije bežala od posla, nikada nije bežala od odgovornosti. Ne postoji nijedan zadatak koji je postavljen pred ovu Vladu na putu evropskih integracija, a da on nije sa uspehom realizovan.
Takođe, u 2015. godini, mislim da o tome danas nije bilo reči, ali u veoma teškim i složenim međunarodnim uslovima Srbija je pokazala i sposobnost i spremnost da upravlja jednom ozbiljnom i kompleksnom, složenom organizacijom, kakav je OEBS. I, danas, kao što sam rekao na početku, Srbiju sagledavaju svi kao pouzdanog, stabilnog, konstruktivnog i ravnopravnog partnera.
Srbija je u 2015. godini bila međunarodna diplomatska prestonica. Ministarski savet OEBS-a, ispravite me ako grešim, ali mislim da je najveći skup koji je organizovala Srbija u periodu iza nas, nakon Samita nesvrstanih.
Takođe, kada govorimo o diplomatskim aktivnostima, treba svakako istaći i dve velike diplomatske pobede Srbije u prethodnom vremenskom periodu. Najpre, onemogućeno je članstvo Kosova u UNESKO, pre svega, jedinstvenom diplomatskom aktivnošću državnog vrha i predsednika države, predsednika Vlade Republike Srbije, vas kao potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova, uz podršku naših tradicionalnih partnera i tradicionalnih prijatelja, mi smo uspeli da zaštitimo našu kulturnu i istorijsku baštinu i uspeli smo da zaštitimo naše manastire na prostoru Kosova i Metohije.
Druga diplomatska pobeda, naravno ne druga po važnosti i značaju, već po nekom redosledu, dakle druga diplomatska pobeda jeste svakako neusvajanje rezolucije na sednici Saveta bezbednosti UN, opet zahvaljujući, pre svega diplomatskoj aktivnosti, jedinstvenoj politici državnog vrha, uz podršku tradicionalnih prijatelja, zemalja koji su nam tradicionalni prijatelji. Mi smo uspeli da odbranimo naše nacionalne i državne interese, uspeli smo da pokažemo da pravda i istina jesu na našoj strani i da u ovom trenutku kada govorimo o našem regionu, nisu nam potrebne nekakve rezolucije i dokumenti koji će produbljivati nekakve nove podele i nove sukobe.
Srbija je, kada govorimo o regionalnoj politici, vrlo jasno pokazala šta želi. Želi mir, bezbednost, stabilnost, dobrosusedske odnose, saradnju. Želi da sva otvorena pitanja, ukoliko ima otvorenih pitanja, rešava kroz dijalog, kroz razgovor, jer to je jedini način da se dođe do kompromisnih i pravičnih rešenja koja uvek jesu prihvatljiva za obe strane.
Jednostrani potezi nikada ništa dobro nisu doneli. Ne želim da se vraćam, pre nekoliko meseci imali smo takav vid jednostranog poteza i on svakako ništa dobro ne bi doneo da se nije razgovarala o otvorenom pitanju koje je tada postojalo.
U 2015. godini, upravo zahvaljujući diplomatskim aktivnostima državnog vrha, želim da istaknem još jedan događaj, koji smatram da ima izuzetnu važnost i značaj, a to je samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, događaj od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju.
Dakle, mi smatramo, poslanički klub SPS smatra da je Srbija na međunarodnom planu u 2015. godini ostvarila izuzetne rezultate i da je 2015. godina na međunarodnom planu bila veoma uspešna za Srbiju.
Podsetiću, odnosno ponoviću, ojačan i osnažen međunarodni ugled, međunarodni položaj Srbije. O Srbiji se danas lepo i pozitivno govori i Srbiju danas svi sagledavaju kao stabilnog, sigurnog i pouzdanog partnera.
Srbija je na dobrom i sigurnom evropskom putu. Srbija ima svoje mesto u EU i biće deo porodice evropskih naroda, ali Srbija će nastaviti da gradi svoje prijateljske odnose i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD i za takvu politiku, poštovani potpredsedniče i vi, Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije, naravno imate podršku poslaničkog kluba SPS.
Kao što sam rekao, kada je reč o zakonskim predlozima koji su danas na dnevnom redu, a dolaze upravo iz vašeg ministarstva, Ministarstva spoljnih poslova, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova je predlagač. Cilj zakona jačanje međunarodnog ugleda Republike Srbije.
Najpre, nekoliko reči o Predlogu zakona o međunarodnim merama ograničavanja. Reč je pre svega o, kao što ste i vi u uvodnom izlaganju rekli, reč je o potrebi usaglašavanja našeg zakonodavstva sa međunarodnim pravom, ali reč je i o obavezi koja proističe iz članstva Srbije u međunarodnim organizacijama. Srbija je jedan od inicijatora, jedan od osnivača i punopravan član organizacije UN i naravno da ima obavezu usvajanja jednog ovakvog akta.
Međunarodne mere ograničavanja se uvode na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN i imaju jedan jasan cilj, a to je očuvanje međunarodnog mira, stabilnosti i bezbednosti i mislim da taj cilj ni za koga, ali apsolutno ni za koga u ovoj sali nije sporan i ne dovodi se u pitanje.
Uvođenje međunarodnih mera ograničavanja predstavljaju međunarodni odgovor, ukoliko se proceni da neka od zemalja ili država koja je članica UN ugrožava mir i bezbednost, a koje ne podrazumevaju i vi ste to vrlo precizno i jasno rekli, ne podrazumevaju upotrebu vojne sile.
Dakle, usvajanje zakona jeste predviđeno nacionalnim planom za usvajanje pravnih tekovina EU. Kao što je kolega maločas rekao, postoje dva modela, EU predviđa dva tipa ili dva modela ili dva tipa mera ograničavanja, mere koje usvaja Savet bezbednosti UN i autonomne mere ograničavanja koje donosi Savet EU.
Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga, tačno je, mi sa uspehom realizujemo još jednu u nizu obaveza na putu evropskih integracija, a tiče se konkretno Poglavlja 31 – spoljna bezbednosno-odbrambena politika i u potpunosti će, kada govorimo o zakonodavnom okviru u Srbiji, u potpunosti će biti uspostavljen pravni okvir za primenu međunarodnih mera ograničavanja.
Što se tiče drugog zakonskog predloga, ne drugog po značaju, već po redosledu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Libana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša, vi ste u uvodnom izlaganju rekli šta predviđa ovaj sporazum, ukidanje viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša, a opet u skladu sa Bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima. Sporazum predstavlja spremnost da se unaprede bilateralni odnosi dve zemlje.
Ja želim da kažem da ćemo sa velikim zadovoljstvom podržati ovaj zakonski predlog, a pre svega, imajući na umu politički odnos. Dakle, diplomatski odnosi između dve zemlje, između konkretno Libana i Srbije mislim da datiraju negde od 1946. godine. Oni su danas stabilni, sigurni, dobri, bez otvorenih pitanja i postoji potreba za unapređenjem.
Ono što je za nas veoma važno, Liban nije priznao nezavisnost Kosova i Metohije. Liban je zauzeo principijelan stav na Konferenciji UNESKO-a, i podržao principijelan stav Srbije, koji jeste u skladu sa međunarodnim pravom, sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN, i glasao protiv članstva Kosova u UNESKO. To je razlog za još veće pozitivno raspoloženje da podržimo ovaj zakonski predlog.
S druge strane, kada govorimo o pitanju koje je važno konkretno za Liban, mislim na bliskoistočnu krizu, tu opet Srbija ima jedan principijelan stav podrške iznalaženja mirnog, dugoročnog i trajnog rešenja.
Ono što takođe treba sagledati kada govorimo o ovom zakonskom predlogu jesu i ekonomski odnosi koji nisu zanemarljivi. Mi imamo ovde neke podatke iz 2012. i 2013. godine, i treba raditi u narednom vremenskom periodu na unapređenju i ekonomskih odnosa. Recimo, u 2012. godini naš izvoz je iznosi negde oko 11.449 miliona evra, a uvoz 664.000 evra. U prvih šest meseci 2013. godine, izvoz je iznosio 3.642.000 dolara, a uvoz 303.000 dolara. Dakle, ima prostora, imajući na umu ove pokazatelje i podatke, ima prostora i treba u narednom vremenskom periodu razmišljati i o unapređenju ekonomske saradnje.
Što se tiče trećeg po redu zakonskog predloga o kojem se danas vodi rasprava, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti, dakle, vi ste rekli da je ona sačinjena, i pomenuli ste u uvodnom izlaganju, da je sačinjena u Madridu 21. maja 1980. godine, i odatle naziv Madridska konvencija, da je nastala, naravno, pod okriljem Saveta Evrope, da je na snagu stupila 22. decembra 1981. godine, da je do sada potpisala 41 država, a da je ratifikovalo 38 država.
Vrlo precizno i jasno ste govorili o ciljevima koji se žele postići usvajanjem konvencije. Oni za nas jesu u potpunosti prihvatljivi, naravno, i mi ih podržavamo. Naglasio bih da je dodatnim protokolima omogućena i saradnja između država koje se teritorijalno ne graniče, što opet povećava prostor za saradnju.
Konvencijom su predviđena, kao što ste rekli, dva modela sporazuma za ostvarivanje saradnje. Prvi je model međudržavnog sporazuma, prema kojem unapređenje međugranične saradnje spada isključivo u nadležnost država. Za taj model se opredelila Srbija, ali pored Srbije, za taj model opredelili su se i Italija, Španija, Slovačka, Gruzija, Azerbejdžan. Na taj način, država je jedini nosilac međunarodnog pravnog subjektiviteta.
Srbija je, vi ste i o tome govorili, članica Saveta Evrope od 2003. godine, i od tada je pristupila brojnim konvencijama Saveta Evrope, a u cilju usklađivanja svog pravnog poretka sa standardima Saveta Evrope. Ratifikovanjem ove Madridske konvencije Srbija će biti još bliže dostizanju postavljenih standarda i ispunjavanju onih statutarnih obaveza, što će doprineti u narednom periodu prestanku postprijemnog monitoringa, a to će značiti dostizanje punih standarda.
Ratifikovanjem tzv. Madridske konvencije mi smo ubeđeni da Srbija dalje unapređuje svoje standarde u skladu sa evropskom i svetskom praksom, što će u narednom periodu, verujemo u punom kapacitetu, svrstati Srbiju u red modernih, razvijenih evropskih država.
Naravno, još jednom, na samom kraju, u danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće sva tri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko rečenica. Najpre, slažemo se u potpunosti da vojvođanska policija kao takva ne treba da postoji onako kako je predloženo amandmanom kolega iz LSV. Slažemo se u potpunosti sa ministrom kada kaže da policija mora i treba da bude jedinstvena na teritoriji cele Srbije.

Naravno da su svi amandmani politički motivisani, prosto svako kroz amandmane, kroz diskusiju u parlamentu pokušava da promoviše nekakve svoje političke stavove i to je legitimno, ali ovde imamo i jedan vid, rekao bih, na neki način pokušaja i zloupotrebe građana koji žive u severnom delu Srbije, preciznije u Vojvodini. Ovde se postavlja pitanje da li je ovakav predlog amandmana u skladu sa nadležnostima i organizacionom strukturom MUP-a? Da li je ovakav predlog amandmana u skladu sa nadležnostima konkretno pokrajinske Vlade?

Dakle, ovde definitivno imamo pokušaj stvaranja, ma koliko govorili da to nije cilj, ali ovde imamo definitivno pokušaj stvaranja nekakvih paralelnih struktura i to je za nas apsolutno neprihvatljivo. Ali, sa druge strane, to je svojstveno koleginicama i kolegama koji su podneli ovakav amandman. Mi smo navikli da kada se uglavnom približe republički ili parlamentarni, a naročito pokrajinski izbori, da se onda pokazuje posebna briga za našim građanima koji žive u severnom delu Vojvodine, pa se onda nameće pitanje i nadležnosti i imovine i novca.

Pre nekoliko dana kada smo govorili o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, takođe smo imali jedan pokušaj političke manipulacije i zloupotrebe poštenih srpskih poljoprivrednika koji žive od svog rada, govoreći da će kroz taj zakon neko oteti zemlju srpskim poljoprivrednicima, da neće moći od čega da žive, da neko želi da proda poljoprivredno zemljište strancima, što naravno nije tačno. Vlada je želela samo da uvede red kada je reč o zemljišnoj politici.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Kakve veze to ima sa amandmanom?)

Vi imate mogućnost da se javite, a ja pokušavam da pravim paralelu između potrebe da se govori o građanima Vojvodine, odnosno o građanima koji žive u severnom delu Srbije, neposredno pred pokrajinske izbore, a sve vreme ste sastavni deo pokrajinske Vlade i jako dugo ste bili parlamentarne većine u Republici.

Ali, da skratim, smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti, da je destruktivan i da svakako ne vodi ka razvoju, nema za cilj razvoj. Sve ono o čemu se ovde govorilo i što se uputilo kao sugestije i primedbe na konkretan zakon, pa upravo usvajanjem ovog zakonskog predloga o kojem danas vodimo raspravu po amandmanima hoće biti obezbeđen sistem karijernog napredovanja, hoće biti obezbeđen i pojačan rad policajaca u zajednici, hoće biti obezbeđen i pojačan sektor unutrašnje kontrole koji treba da bude garant da niko ne može i neće obrukati uniformu.

Dakle, mi, i sa tim želim da završim, od ovog zakonskog predloga očekujemo da će policija dobiti pre svega jedan efikasan sistem, da će dobiti bolje uslove, okvir za rad, a da će građani, što je veoma važno, na drugoj strani dobiti policiju koja će raditi u njihovom najboljem interesu, policiju u kojoj neće biti kriminala i korupcije i da ćemo pored efikasnog sistema dobiti jedan otvoreniji i transparentniji rad policije, koji hoće biti bliži građanima, bliži zajednici. Odnosno, suština je u tome da građani imaju poverenja u policiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Veoma kratko, nema razloga da bilo ko na bilo koji način štiti SPS. Mi se zalažemo i uvek smo se zalagali da nadležni organi, nadležne institucije rade svoj posao i verujemo u konačan sud i stav nadležnih organa i nadležnih institucija. Ne želimo sudske procese da dovodimo i svodimo na nivo dnevno političkih tema. Ali, to je svojstveno nekim drugim političkim opcijama, neću ulaziti dalje u takav vid rasprave.
Jesmo bili deo vladajuće koalicije od 2008-2012. godine, ali SPS nikada nije bežala od odgovornosti i uvek smo spremni da polažemo račune za ono za šta smo imali odgovornost, pa i u tom periodu od 2008-2012. godine. Ponavljam, neka nadležni organi, nadležne institucije rade svoj posao. Srbija je danas uređena, normalna, pravna država, država u kojoj funkcionišu institucije sistema i po svim ovim pitanjima oko kojih kolega Šutanovac vidim ima određene dileme.
Pustite neka nadležni organi daju konačni i krajnji odgovor. Nemojte vi da sudite. Vidim da vam je interesantno da od republičkog parlamenta pravite zabavu. Mi ovo ne posmatramo kao zabavu. Vidim da su vam interesantni mikrofoni. Mi da želimo da posmatramo to na takav način, mi bi se vratili na raspravu o budžetu, pa bi se podsetili ko je bio na koncertima kada se ovde govorilo o izuzetno važnim temama. Ali, ne želimo to da svodimo na takav nivo rasprave.
Vidim da vam je interesantno da se vraćate i na neke ranije izmontirane, izrežirane procese. Imali ste mogućnost da o tome govorite i od 2008. do 2012. godine, ne znam zašto niste? Konkretno mislim na aferu „Kofer“. Ja mislim da je taj proces završen, ispravite me ako grešim, i mislim da su nadležni organi i nadležne institucije dali svoj konačan stav i konačan odgovor. Hvala.

Najpre želim da kažem da se poslanici SPS ponašaju veoma ozbiljno i odgovorno i da veoma posvećeno obavljaju svoj posao. U malopređašnjom izlaganju sam rekao, ponoviću to i sada – ne želimo mi da pobegnemo od odgovornosti. Delili smo odgovornost od 2008. do 2012. godine i mi jesmo spremni da položimo račune za sve ono za šta smo preuzeli odgovornost. Ali, nemojte da nam namećete nekakav sistem kolektivne odgovornosti. Nema kolektivne odgovornosti. Postoji pojedinačna odgovornost, ukoliko je neko prekršio zakon.
Ponavljam – mi smo spremni da preuzmemo odgovornost za sve ono za šta smo imali odgovornost u periodu od 2008. do 2012. godine. I znate kako? Građani su uvek ti koji daju konačan stav i konačan sud. I nemojte, molim vas, vi da govorite o ozbiljnosti, na koji način neko obavlja ili ne obavlja funkciju. Vi imate predsednika stranke koji je, čini mi se, još uvek predsednik pokrajinske vlade. On umesto da radi svoj posao, mi malo po malo pa ga viđamo na partijskim konferencijama za štampu. Jer vi mislite da to očekuju građani Vojvodine? Zar vi mislite da građani Vojvodine, oni koji žive u Vojvodini, u severnom delu Srbije, očekuju od predsednika pokrajinske vlade da drži partijske konferencije ili da radi svoj posao i da ostvaruje rezultate koji će biti u interesu građana Vojvodine? Toliko o ozbiljnosti ili neozbiljnosti obavljanja odgovornih funkcija. Zahvaljujem.

Reći ću vam veoma kratko. I gospodin Vučić i gospodin Dačić veoma posvećeno, ozbiljno i odgovorno obavljaju svoj posao i to ćete vrlo brzo videti na vanrednim parlamentarnim izborima koje ste toliko prizivali, a molili ste boga da do tih vanrednih parlamentarnih izbora ne dođe. Znate, imaćemo uskoro vanredne parlamentarne izbore i niko u Srbiji neće moći da se sakrije. Dakle, svi oni koji su prizivali i želeli izbore, molili se da do izbora ne dođe, sada će imati priliku da čuju konačan stav i konačan sud građana.
Što se tiče i gospodina Vučića i gospodina Dačića, predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, nisam primetio, a vi me ispravite ako grešim, da su u periodu kada građani očekuju da se radi u njihovom interesu, hajde da kažem u periodu radnog vremena, držali partijske konferencije za štampu. A da li je to činio gospodin Pajtić? Zahvaljujem.

Ja mislim da vi i ja nismo sami u ovoj sali, tu su dame i gospoda iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Ja ne mislim da sam svojim govorom bilo koga želeo da uplašim u ovoj sali.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Uplašio si me.)
Izvinjavam se ako sam vas uplašio. Evo, ovo je poslednje izlaganje i neću se više vraćati na ovo.
Ali, ja ne osporavam vaše pravo da govorite o rezultatima, navodnim rezultatima pokrajinske vlade. Ali, opet kažem – građani koji žive u severnom delu Srbije će reći šta misle o rezultatima pokrajinske vlade i o rezultatima predsednika pokrajinske vlade, gospodina Bojana Pajtića. Verujem da ćete biti neprijatno iznenađeni kad sagledate te rezultate. I ako toliko verujete u te rezultate, zašto ne raspisujete pokrajinske izbore, nego držite fotelje i taj poslednji dan mandata pokrajinske vlade? Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika, pomenuo je prezime.)

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Javio sam se još malopre kada ste govorili o strahu, ali je predsednica dala reč Neđi Jovanoviću. Hteo sam da kažem da se ja osećam sigurno kada su predstavnici MUP ovde blizu nas. Ne znam zašto se vi osećate nesigurno. Nemam tu nesigurnost i strah kada vidim ljude u uniformi u svojoj blizini. Naprotiv, osećam se sigurno.
Maločas ste govorili, pomenuli ste gospodina Stefanovića i rekli ste u kontekstu da neko vrši pritisak na gospodina Stefanovića, on bi podneo ostavku. Nema razloga da podnese ostavku. Znate zašto? Zato što niko iz SPS ne vrši pritisak na gospodina Stefanovića.
Gospodin Vukić je govorio o periodu od 2008. do 2012. godine i ja ne bih ponavljao ono o čemu je on govorio, da je neko vršio pritisak tada na ministra unutrašnjih poslova. Govorite o rezultatima koje potvrđuju nekakve međunarodne institucije. Koje međunarodne institucije? Dajte konačno da čujemo koje su to međunarodne institucije koje kažu da je Pokrajinska vlada ostvarila ozbiljne rezultate u interesu građana Vojvodine.
Imate potrebu da se vraćate u prošlost. Samo ću vam reći što se tiče, ponavljam, po ko zna koji put, perioda od 2008. do 2012. godine da ne bežimo od odgovornosti. Sve ono za šta smo preuzeli odgovornost uvek smo spremni da polažemo račune.
Što se tiče 90-tih, vidim da ste i 90-te uvukli u ovu priču, a danas smo u 2016. godini, mi od svoje prošlosti nikada nismo bežali, ali za razliku od vas, mi smo iz svoje prošlosti izvukli pouke. Čini mi se da vi niste te pouke izvukli na pravi način u periodu posle, nakon 2000. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, uvaženi ministre, obzirom da smo prvi put u mogućnosti da razgovaramo unutar Republičkog parlamenta na početku 2016. godine, najpre želim na samom početku svog izlaganja da iznesem određenu konstataciju i mišljenje poslaničkog kluba SPS, a tiče se policije, MUP i rada i aktivnosti MUP, kada je reč o 2015. godini.
Mi smatramo da je MUP, policija u 2015. godini i da je čitava ta godina bila uspešna i dinamična i smatramo da je policija MUP, postiglo značajne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ono što je za nas veoma važno u periodu migrantske krize, sačuvana je stabilnost, sigurnost i bezbednost na našoj teritoriji.
Ono što takođe želim da kažem, jeste da u 2015. godini, potvrđena je rešenost Vlade Republike Srbije ali i MUP, u jednoj odlučnoj neselektivnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, bez obzira na društveni i finansijski status i bez obzira na stranačku pripadnost.
To po našem mišljenju jeste osnov i preduslov za borbu za bolju i evropsku budućnost i u toj borbi, podršku po našem mišljenju treba da da čitavo društvo.
Socijalistička partija podržava i vas kao ministra i MUP i Vladu Republike Srbije u nastavku jedne odlučne, kontinuirane, neselektivne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i podržavamo Vladu u borbi za bolju budućnost Srbije.
Pred nama su danas tri značajna i važna zakona, tiču se oblasti bezbednosti. Najpre, nekoliko reči o Predlogu zakona o policiji, sistemski zakon koji treba da uredi način funkcionisanja policije i nakon deset godina od usvajanja aktuelnog Zakona o policiji, uz povremene izmene i dopune, potpuno je logično da danas govorimo o novom zakonskom predlogu koji će ispraviti sve one uočene nedostatke tokom primene iz proteklog vremenskog perioda, upodobiti ih i usaglasiti sa postojećom regulativom i potreban nam je zakon koji hoće dati adekvatan i pravi odgovor na ove savremene izazove i rizike i pretnje. U potpunosti se slažemo da je neophodna sveobuhvatna suštinska reforma policije i u tome imate podršku poslaničkog kluba SPS.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga kojim danas započinjemo raspravu, mi očekujemo da policija dobije jedan efikasniji sistem, bolji okvir i bolje uslove za rad i očekujemo da građani dobiju policiju koja će raditi u njihovom najboljem interesu, policiju gde neće biti mesta za kriminal i korupciju i da ćemo u vremenu koje je pred nama, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, izbeći u javnosti sve one priče da postoji kriminal i korupcija unutar policije. Pored toga što očekujemo da ovaj zakon obezbedi efikasniji sistem za funkcionisanje policije, mi verujemo da ovaj zakon hoće obezbediti otvoreniji i transparentniji rad policije u saradnji sa građanima, da policija bude bliže zajednici, građanima.
Ono što je veoma važno, da građani Srbije imaju poverenja u policiju. Mnogo toga je rečeno tokom današnje rasprave i ja želim da istaknem tri ključne stavke kada je reč o Predlogu zakona o policiji, tu pre svega mislim na sistem karijernog napredovanja, mislim na pojačan rad policije u zajednici i naravno, mislim na pojačan rad Sektora unutrašnje kontrole, odnosno veće nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole.
Što se tiče sistem karijernog napredovanja, potpuno je jasno, napredovaće oni koji imaju znanje i iskustva, rezultati i znanje će biti osnovni kriterijumi, parametar za napredovanje u policiji i napredovaće oni koji su najbolji i koji najviše doprinose radu policije, napredovanje na osnovu zasluga.
Da bi neko napredovao u službi, mora da ima određeno znanje, da prođe određene obuke, da u određenom vremenskom periodu obavlja određenu funkciju unutar policije i to su osnovni kriterijumi, po našem mišljenju, potpuno opravdani da bi neko mogao da napreduje u službi.
Ovo će, po našem mišljenju, svakako motivisati zaposlene u MUP da u narednom vremenskom periodu još odgovornije i posvećenije obavljaju svoj posao.
Što se tiče pojačanog rada policajaca u zajednici, suština je u tome da će građani nakon usvajanja ovog zakonskog predloga u svom okruženju, u svojoj sredini, komšiluku, zajednici gde žive, dosta češće biti u prilici da viđaju policajce, a sa druge strane, policajci će morati da znaju gde se nalaze bezbednosno interesantna lica.
Treći segment koji sam ovom prilikom istakao, kada je reč o Predlogu zakona o policiji jeste pojačan rad Sektora unutrašnje kontrole i to po našem mišljenju jeste garant da niko ne može, neće i ne sme obrukati uniforme.
Dakle, ceniti i uvažavati poštene, čestite i odgovorne, ozbiljne, one koji se maksimalno zalažu za bezbednost naših građana, a sa druge strane, oni koji su se ogrešili o zakon, oni su sami izabrali svoj put. Kontrola svih državnih službenika, zaposlenih u MUP, ali i deponovanje imovinskih kartona funkcionera je nešto što po našem mišljenju hoće podstaći dodatnu svest, odnosno pojačati poštovanje pravila i iskoreniti kriminal i korupciju unutar policije.
Dakle, ovaj zakon jasno po našem mišljenju predviđa mere koje treba da iskorene kriminal i korupciju unutar policije.
Gospodine ministre, za nas je veoma važno zaštiti živote svih policijskih službenika, pružiti podršku svima onima koji odgovorno, posvećeno i ozbiljno obavljaju svoj posao i da situacija u kojoj su policijski službenici mete, poput situacije na sportskim manifestacijama, u narednom vremenskom periodu ne budu slike koje će se viđati u Srbiji.
Verujem da ćete raditi na poboljšanju prava i položaja svih zaposlenih u MUP, a u skladu sa ekonomskim mogućnostima države, reforme, kao što sam rekao na samom početku, one jesu neophodne, neminovne u svakoj sferi društva, u svakoj oblasti su neophodne, i razumemo situaciju. Obično na početku svi podržavaju reforme, a onda kada krenete u sprovođenje, postoje određeni otpor, ali neophodno je sprovesti reforme, jer imamo jedan trom sistem i kada govorimo o reformskim procesima, kroz koje će prolaziti policija, za nas je ključna i suštinska stvar, bezbednost građana i to uvek treba imati na umu. Predstoji naravno racionalizacija, ni malo laka tema za vas, ali verujemo da ćete u partnerskom odnosu sa predstavnicima sindikata iznaći najbolja rešenja.
Kada je reč o Predlogu zakona o javnom okupljanju, rekao bih da je potpuno jasno, potpuno evidentno da imamo jedan liberalniji zakon koji jeste u skladu sa evropskim standardima.
Suština je u tome da svako ima pravo na slobodno okupljanje, ali to okupljanje ne može da ograničava pravo drugih. Dakle, Predlogom zakona o javnom okupljanju dozvoljeno je okupljanje ispred svih institucija, osim institucija koje su od strateškog značaja. Dakle, ograničenje je svedeno samo na strateške objekte, ispred svih ostalih institucija, okupljanje je dozvoljeno naravno, ponavljam, uz poštovanje prava drugih. Ovaj zakon će obezbediti prava na slobodno okupljanje bez ograničenja i ograničavanja slobode drugih.
Još nekoliko detalja kada je reč o ovom zakonu, dakle čitava procedura koja podrazumeva i prijavljivanje skupa, ali i eventualne žalbe na odluke MUP trebalo bi da traje kako je to definisano 96 sati. Skupovi u pokretu mogu da se zaustave ispred bilo koje tačke, ali pri tome neće biti dozvoljen višečasovni saobraćajni kolaps. Obaveza prijavljivanja skupa u zatvorenom prostoru neće postojati, ali organizatori treba da vode računa o bezbednosti i snose odgovornost. Dakle, definisana je i obaveza i odgovornost organizatora što smatramo da je veoma značajno.
Ovaj zakonski predlog kao što ste rekli u uvodnom izlaganju ne zabranjuje građanima da se spontano okupljaju važno je da se ispune svi uslovi kada govorimo o spontanom okupljanju da ne postoje javni pozivi jer to onda više nije spontano, to se onda ne može definisati kao spontano okupljanje.
Nekoliko reči na samom kraju što se tiče Predloga zakona o javnom redu i miru, smatramo da ovaj zakonski predlog adekvatno prati praksu i promene u normativnom uređenju ove oblasti imajući na umu činjenicu da je aktuelni zakon usvojen 1992. godine, to sasvim dovoljno govori u prilog konstataciji da nam je neophodno usvajanje novog kvalitetnog zakonskog predloga koji će na adekvatan način urediti ovu važnu oblast.
Uvedeni su neki novi prekršaji, neki nove kazne, preciznije se definiše zaštita javnog reda i mera u ugostiteljskim objektima kao i odredbe koje se tiču maloletnika i dece. Inače, prekršaj javnog reda i mira su po našem mišljenju pokazatelj zapravo bezbednosti u društvu.
Na samom kraju, reći ću još jednom ono što je i u uvodnom današnjem izlaganju rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodin Vanja Vukić, mi ćemo u danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, predstavnici pokrajinskog parlamenta, mi u potpunosti prihvatamo ono što je maločas gospodin Pastor rekao.
Dakle, prihvatamo da ovo jeste naš zajednički amandman, tačno, inicijativu je pokrenuo pokrajinski parlament. Mi smo samo na jedan određen način dodatno precizirali ono što se želelo postići inicijativom pokrajinskog parlamenta, a tiče se usklađivanja obaveza Ministarstva poljoprivrede prema Ministarstvu finansija. Dakle, amandman o kojem govorimo i koji jeste prihvaćen, dodatno precizira onaj cilj koji se želeo postići, omogućiće bolju primenu zakona i omogućiće ono što je takođe veoma važno i ozbiljnost i odgovornost u radu lokalnih samouprava.
Mi se, naravno, zahvaljujemo predstavnicima ministarstva Vlade Republike Srbije, što su prihvatili ovaj amandman, kao i što su prihvatili određeni broj drugih amandmana o kojima ćemo danas takođe govoriti, a je podnela poslanička grupa SPS, ali sama činjenica da su resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije prihvatili određeni broj amandmana, ne samo pozicije, već i opozicije, potvrđuje i pokazuje jasnu nameru i resornog ministarstva i Vlade da kroz raspravu, da kroz dijalog u republičkom parlamentu, dođemo do što kvalitetnijeg zakonskog okvira koji će biti u interesu naših građana, ali pre svega u interesu poljoprivrednika.
Dakle, nakon jedne kvalitetne rasprave, javne rasprave, nakon kvalitetnih razgovora, koji su vođeni sa predstavnicima, sa poljoprivrednicima, sa udruženjima, sa asocijacijama, ta rasprava se prethodnih dana i danas nastavlja u republičkom parlamentu i nije sve kako je rečeno na početku rasprave u načelu, da je sve završeno i da je sve loše, niti je sve završeno, niti je sve loše, naprotiv imaćemo kvalitetan zakonski okvir i uz amandmane koji će biti prihvaćeni tokom današnje rasprave, uspećemo još detaljnije da preciziramo određene odredbe i da poboljšamo ovaj zakonski okvir.
Dakle, mi se u potpunosti slažemo. Treba postići kompromis, treba postići što širi konsenzus svih zainteresovanih strana, kada govorimo konkretno o ovom sistemskom zakonu i dobro je da ste uvažili većinu sugestija i predloga koji su se mogli čuti tokom javne rasprave. Ukoliko postoje otvorena pitanja, mi jesmo za to da se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, kroz razgovor. Ako to nije moglo tokom javne rasprave, može ovde u republičkom parlamentu, evo danas, tokom rasprave po amandmanima, a ne na nekakvim uličnim protestima. To nije način da se dođe do kvalitetnijeg zakonskog okvira i na taj način se ne zastupaju interesi poljoprivrednika, već, čini mi se, neki drugi interesi, ali ne bih o tome.
Veoma je važno da ste sagledali sve sugestije i predloge, da je najveći deo tih sugestija i predloga prihvaćen, da je prihvaćeno sve ono što je moglo biti prihvaćeno a da ne znači svrstavanje na jednu stranu, na stranu jedne od grana poljoprivrede. Ne mogu se sve želje ispuniti, to nije realno nije logično, ali ponavljam, najveći deo sugestija i predloga jeste uvažen i jeste prihvaćen.
Danas tokom rasprave u pojedinostima provlači se teza da zakon neće odgovarati i neće biti dobar za Vojvodinu, neće biti dobar za centralnu Srbiju. Da se razumemo mi usvajamo kvalitetan zakonski okvir i usvojićemo kvalitetan zakon koji će se primenjivati i u severnom delu Srbije, odnosno Vojvodini i u centralnoj Srbiji.
Provlači se teza da neko želi i da će neko poljoprivrednicima oduzeti zemljište, odnosno da će mali poljoprivrednici ostati bez zemljišta i zemlje za obrađivanje. Nažalost, činjenice govore da u najvećoj meri oni tu zemlju i danas nemaju, upravo zbog loše prakse iz prethodnog vremenskog perioda, o kojem ste i vi, gospođo ministar, govorili u uvodnom izlaganju, rasprave u načelu, gde smo imali jednu praksu da lokalne samouprave određeni deo najkvalitetnijeg zemljišta ostajao je neizlicitiran, a onda se nekako prećutnom saglasnosti, uvek pojavljuju ista lica koja obrađuju zemlju bez naknade i ubiraju prihod samo iz njima znanih razloga.
Ovaj zakon upravo treba da uvede red i zemljišnu politiku i treba da nam da odgovor na ono ključno pitanje, a ključno pitanje za nas je - ko uzurpira, a ko legalno koristi poljoprivredno zemljište? Kada dobijemo odgovor na to pitanje, dobićemo odgovor i na ono drugo pitanje, a to je – kome i zašto smeta usvajanje ovog zakonskog predloga?
Na samom kraju, dakle, ovaj zakon se ne bavi prodajom poljoprivrednog zamljišta stranim fizičkim i pravnim licima, ovaj zakon se isključivo bavi prodajom poljoprivrednog zemljišta malim poljoprivrednim proizvođačima, ali to je nešto što je dogovoreno sa udruženjima, sa asocijacijama, sa poljoprivrednicima, što je bilo precizno i jasno definisano. Naše je zadovoljstvo što je u tom kontekstu usvojen još jedan amandman, mislim kolege Rističevića i poslaničkog kluba SPS, da rok za otplatu ne bude pet već deset godina.
Mi želimo da usvojimo zakon koji će biti u interesu srpskih poljoprivrednika, koji će ojačati i osnažiti male poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Kolega Novaković je rekao šta je bio cilj predloženog amandmana i smatramo da je veoma važno i značajno što je ministarstvo na pravi način sagledalo i prihvatilo predloženi amandman. Cilj je da se zemlja izda, da se ostvaruju prihodi od izdavanja zemlje, jer ukoliko se ne izda onda i nema prihoda.
Sa druge strane, ovaj predloženi amandman i onemogućava i smanjuje prostor za korupciju i zloupotrebu.
Ono što takođe želim da kažem jeste da se slažem u potpunosti sa ministarkom poljoprivrede i o tome smo govorili tokom rasprave u načelu da stanje u poljoprivredi jeste tako da zahteva hitna i brza rešenja i da ovaj zakon podstiče i privlači investicije u poljoprivrednoj proizvodnji i ono što mi očekujemo od investicija jeste na jednoj strani brži i bolji razvoj, a na drugoj strani same investicije pružaju jedan garant i sigurnost za plasman poljoprivrednih proizvoda kada govorimo o malim poljoprivrednim proizvođačima.
Naravno da apsolutno niko nema nameru u Vladi RS da bilo kome bilo šta pokloni, odnosno da pokloni nešto što je državni resurs, niti apsolutno bilo ko ima nameru da favorizuje bilo koga kada govorimo o izdavanju u zakup poljoprivrednog zemljišta. Sve detalje, sva važna pitanja biće naknadno uređena i urađena u uredbama Vlade RS.
Što se tiče konkretno izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, mi smo tokom rasprave u načelu rekli, i ja ću to ponoviti danas, za nas je veoma važan i jasan investicioni plan, za nas je veoma jasan biznis plan koji mora biti u skladu sa potrebama lokalne samouprave. Za nas je veoma važno da postoji jasan plan kooperacije sa malim poljoprivrednim proizvođačima iz lokalnih sredina. Za nas je veoma važno da sagledamo koji je to broj novih radnih mesta koji se otvara. Za nas je veoma važno da konačno i sagledamo na koji način se daje doprinos povećanju i unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Kada govorimo o zakupu i kada govorimo o malim poljoprivrednicima, znate kako, niko apsolutno ne omogućava male poljoprivrednike da sami učestvuju u nadmetanju. Mali poljoprivrednici mogu kroz udruživanja učestvovati, mogu se udružiti i učestvovati i biti potencijalni zakupci određenog poljoprivrednog zemljišta. Zahvaljujem.