Vi imate mogućnost da se javite, a ja pokušavam da pravim paralelu između potrebe da se govori o građanima Vojvodine, odnosno o građanima koji žive u severnom delu Srbije, neposredno pred pokrajinske izbore, a sve vreme ste sastavni deo pokrajinske Vlade i jako dugo ste bili parlamentarne većine u Republici.

Ali, da skratim, smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti, da je destruktivan i da svakako ne vodi ka razvoju, nema za cilj razvoj. Sve ono o čemu se ovde govorilo i što se uputilo kao sugestije i primedbe na konkretan zakon, pa upravo usvajanjem ovog zakonskog predloga o kojem danas vodimo raspravu po amandmanima hoće biti obezbeđen sistem karijernog napredovanja, hoće biti obezbeđen i pojačan rad policajaca u zajednici, hoće biti obezbeđen i pojačan sektor unutrašnje kontrole koji treba da bude garant da niko ne može i neće obrukati uniformu.

Dakle, mi, i sa tim želim da završim, od ovog zakonskog predloga očekujemo da će policija dobiti pre svega jedan efikasan sistem, da će dobiti bolje uslove, okvir za rad, a da će građani, što je veoma važno, na drugoj strani dobiti policiju koja će raditi u njihovom najboljem interesu, policiju u kojoj neće biti kriminala i korupcije i da ćemo pored efikasnog sistema dobiti jedan otvoreniji i transparentniji rad policije, koji hoće biti bliži građanima, bliži zajednici. Odnosno, suština je u tome da građani imaju poverenja u policiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Veoma kratko, nema razloga da bilo ko na bilo koji način štiti SPS. Mi se zalažemo i uvek smo se zalagali da nadležni organi, nadležne institucije rade svoj posao i verujemo u konačan sud i stav nadležnih organa i nadležnih institucija. Ne želimo sudske procese da dovodimo i svodimo na nivo dnevno političkih tema. Ali, to je svojstveno nekim drugim političkim opcijama, neću ulaziti dalje u takav vid rasprave.
Jesmo bili deo vladajuće koalicije od 2008-2012. godine, ali SPS nikada nije bežala od odgovornosti i uvek smo spremni da polažemo račune za ono za šta smo imali odgovornost, pa i u tom periodu od 2008-2012. godine. Ponavljam, neka nadležni organi, nadležne institucije rade svoj posao. Srbija je danas uređena, normalna, pravna država, država u kojoj funkcionišu institucije sistema i po svim ovim pitanjima oko kojih kolega Šutanovac vidim ima određene dileme.
Pustite neka nadležni organi daju konačni i krajnji odgovor. Nemojte vi da sudite. Vidim da vam je interesantno da od republičkog parlamenta pravite zabavu. Mi ovo ne posmatramo kao zabavu. Vidim da su vam interesantni mikrofoni. Mi da želimo da posmatramo to na takav način, mi bi se vratili na raspravu o budžetu, pa bi se podsetili ko je bio na koncertima kada se ovde govorilo o izuzetno važnim temama. Ali, ne želimo to da svodimo na takav nivo rasprave.
Vidim da vam je interesantno da se vraćate i na neke ranije izmontirane, izrežirane procese. Imali ste mogućnost da o tome govorite i od 2008. do 2012. godine, ne znam zašto niste? Konkretno mislim na aferu „Kofer“. Ja mislim da je taj proces završen, ispravite me ako grešim, i mislim da su nadležni organi i nadležne institucije dali svoj konačan stav i konačan odgovor. Hvala.

Najpre želim da kažem da se poslanici SPS ponašaju veoma ozbiljno i odgovorno i da veoma posvećeno obavljaju svoj posao. U malopređašnjom izlaganju sam rekao, ponoviću to i sada – ne želimo mi da pobegnemo od odgovornosti. Delili smo odgovornost od 2008. do 2012. godine i mi jesmo spremni da položimo račune za sve ono za šta smo preuzeli odgovornost. Ali, nemojte da nam namećete nekakav sistem kolektivne odgovornosti. Nema kolektivne odgovornosti. Postoji pojedinačna odgovornost, ukoliko je neko prekršio zakon.
Ponavljam – mi smo spremni da preuzmemo odgovornost za sve ono za šta smo imali odgovornost u periodu od 2008. do 2012. godine. I znate kako? Građani su uvek ti koji daju konačan stav i konačan sud. I nemojte, molim vas, vi da govorite o ozbiljnosti, na koji način neko obavlja ili ne obavlja funkciju. Vi imate predsednika stranke koji je, čini mi se, još uvek predsednik pokrajinske vlade. On umesto da radi svoj posao, mi malo po malo pa ga viđamo na partijskim konferencijama za štampu. Jer vi mislite da to očekuju građani Vojvodine? Zar vi mislite da građani Vojvodine, oni koji žive u Vojvodini, u severnom delu Srbije, očekuju od predsednika pokrajinske vlade da drži partijske konferencije ili da radi svoj posao i da ostvaruje rezultate koji će biti u interesu građana Vojvodine? Toliko o ozbiljnosti ili neozbiljnosti obavljanja odgovornih funkcija. Zahvaljujem.

Reći ću vam veoma kratko. I gospodin Vučić i gospodin Dačić veoma posvećeno, ozbiljno i odgovorno obavljaju svoj posao i to ćete vrlo brzo videti na vanrednim parlamentarnim izborima koje ste toliko prizivali, a molili ste boga da do tih vanrednih parlamentarnih izbora ne dođe. Znate, imaćemo uskoro vanredne parlamentarne izbore i niko u Srbiji neće moći da se sakrije. Dakle, svi oni koji su prizivali i želeli izbore, molili se da do izbora ne dođe, sada će imati priliku da čuju konačan stav i konačan sud građana.
Što se tiče i gospodina Vučića i gospodina Dačića, predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, nisam primetio, a vi me ispravite ako grešim, da su u periodu kada građani očekuju da se radi u njihovom interesu, hajde da kažem u periodu radnog vremena, držali partijske konferencije za štampu. A da li je to činio gospodin Pajtić? Zahvaljujem.

Ja mislim da vi i ja nismo sami u ovoj sali, tu su dame i gospoda iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Ja ne mislim da sam svojim govorom bilo koga želeo da uplašim u ovoj sali.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Uplašio si me.)
Izvinjavam se ako sam vas uplašio. Evo, ovo je poslednje izlaganje i neću se više vraćati na ovo.
Ali, ja ne osporavam vaše pravo da govorite o rezultatima, navodnim rezultatima pokrajinske vlade. Ali, opet kažem – građani koji žive u severnom delu Srbije će reći šta misle o rezultatima pokrajinske vlade i o rezultatima predsednika pokrajinske vlade, gospodina Bojana Pajtića. Verujem da ćete biti neprijatno iznenađeni kad sagledate te rezultate. I ako toliko verujete u te rezultate, zašto ne raspisujete pokrajinske izbore, nego držite fotelje i taj poslednji dan mandata pokrajinske vlade? Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika, pomenuo je prezime.)

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Javio sam se još malopre kada ste govorili o strahu, ali je predsednica dala reč Neđi Jovanoviću. Hteo sam da kažem da se ja osećam sigurno kada su predstavnici MUP ovde blizu nas. Ne znam zašto se vi osećate nesigurno. Nemam tu nesigurnost i strah kada vidim ljude u uniformi u svojoj blizini. Naprotiv, osećam se sigurno.
Maločas ste govorili, pomenuli ste gospodina Stefanovića i rekli ste u kontekstu da neko vrši pritisak na gospodina Stefanovića, on bi podneo ostavku. Nema razloga da podnese ostavku. Znate zašto? Zato što niko iz SPS ne vrši pritisak na gospodina Stefanovića.
Gospodin Vukić je govorio o periodu od 2008. do 2012. godine i ja ne bih ponavljao ono o čemu je on govorio, da je neko vršio pritisak tada na ministra unutrašnjih poslova. Govorite o rezultatima koje potvrđuju nekakve međunarodne institucije. Koje međunarodne institucije? Dajte konačno da čujemo koje su to međunarodne institucije koje kažu da je Pokrajinska vlada ostvarila ozbiljne rezultate u interesu građana Vojvodine.
Imate potrebu da se vraćate u prošlost. Samo ću vam reći što se tiče, ponavljam, po ko zna koji put, perioda od 2008. do 2012. godine da ne bežimo od odgovornosti. Sve ono za šta smo preuzeli odgovornost uvek smo spremni da polažemo račune.
Što se tiče 90-tih, vidim da ste i 90-te uvukli u ovu priču, a danas smo u 2016. godini, mi od svoje prošlosti nikada nismo bežali, ali za razliku od vas, mi smo iz svoje prošlosti izvukli pouke. Čini mi se da vi niste te pouke izvukli na pravi način u periodu posle, nakon 2000. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, uvaženi ministre, obzirom da smo prvi put u mogućnosti da razgovaramo unutar Republičkog parlamenta na početku 2016. godine, najpre želim na samom početku svog izlaganja da iznesem određenu konstataciju i mišljenje poslaničkog kluba SPS, a tiče se policije, MUP i rada i aktivnosti MUP, kada je reč o 2015. godini.
Mi smatramo da je MUP, policija u 2015. godini i da je čitava ta godina bila uspešna i dinamična i smatramo da je policija MUP, postiglo značajne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ono što je za nas veoma važno u periodu migrantske krize, sačuvana je stabilnost, sigurnost i bezbednost na našoj teritoriji.
Ono što takođe želim da kažem, jeste da u 2015. godini, potvrđena je rešenost Vlade Republike Srbije ali i MUP, u jednoj odlučnoj neselektivnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, bez obzira na društveni i finansijski status i bez obzira na stranačku pripadnost.
To po našem mišljenju jeste osnov i preduslov za borbu za bolju i evropsku budućnost i u toj borbi, podršku po našem mišljenju treba da da čitavo društvo.
Socijalistička partija podržava i vas kao ministra i MUP i Vladu Republike Srbije u nastavku jedne odlučne, kontinuirane, neselektivne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i podržavamo Vladu u borbi za bolju budućnost Srbije.
Pred nama su danas tri značajna i važna zakona, tiču se oblasti bezbednosti. Najpre, nekoliko reči o Predlogu zakona o policiji, sistemski zakon koji treba da uredi način funkcionisanja policije i nakon deset godina od usvajanja aktuelnog Zakona o policiji, uz povremene izmene i dopune, potpuno je logično da danas govorimo o novom zakonskom predlogu koji će ispraviti sve one uočene nedostatke tokom primene iz proteklog vremenskog perioda, upodobiti ih i usaglasiti sa postojećom regulativom i potreban nam je zakon koji hoće dati adekvatan i pravi odgovor na ove savremene izazove i rizike i pretnje. U potpunosti se slažemo da je neophodna sveobuhvatna suštinska reforma policije i u tome imate podršku poslaničkog kluba SPS.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga kojim danas započinjemo raspravu, mi očekujemo da policija dobije jedan efikasniji sistem, bolji okvir i bolje uslove za rad i očekujemo da građani dobiju policiju koja će raditi u njihovom najboljem interesu, policiju gde neće biti mesta za kriminal i korupciju i da ćemo u vremenu koje je pred nama, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, izbeći u javnosti sve one priče da postoji kriminal i korupcija unutar policije. Pored toga što očekujemo da ovaj zakon obezbedi efikasniji sistem za funkcionisanje policije, mi verujemo da ovaj zakon hoće obezbediti otvoreniji i transparentniji rad policije u saradnji sa građanima, da policija bude bliže zajednici, građanima.
Ono što je veoma važno, da građani Srbije imaju poverenja u policiju. Mnogo toga je rečeno tokom današnje rasprave i ja želim da istaknem tri ključne stavke kada je reč o Predlogu zakona o policiji, tu pre svega mislim na sistem karijernog napredovanja, mislim na pojačan rad policije u zajednici i naravno, mislim na pojačan rad Sektora unutrašnje kontrole, odnosno veće nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole.
Što se tiče sistem karijernog napredovanja, potpuno je jasno, napredovaće oni koji imaju znanje i iskustva, rezultati i znanje će biti osnovni kriterijumi, parametar za napredovanje u policiji i napredovaće oni koji su najbolji i koji najviše doprinose radu policije, napredovanje na osnovu zasluga.
Da bi neko napredovao u službi, mora da ima određeno znanje, da prođe određene obuke, da u određenom vremenskom periodu obavlja određenu funkciju unutar policije i to su osnovni kriterijumi, po našem mišljenju, potpuno opravdani da bi neko mogao da napreduje u službi.
Ovo će, po našem mišljenju, svakako motivisati zaposlene u MUP da u narednom vremenskom periodu još odgovornije i posvećenije obavljaju svoj posao.
Što se tiče pojačanog rada policajaca u zajednici, suština je u tome da će građani nakon usvajanja ovog zakonskog predloga u svom okruženju, u svojoj sredini, komšiluku, zajednici gde žive, dosta češće biti u prilici da viđaju policajce, a sa druge strane, policajci će morati da znaju gde se nalaze bezbednosno interesantna lica.
Treći segment koji sam ovom prilikom istakao, kada je reč o Predlogu zakona o policiji jeste pojačan rad Sektora unutrašnje kontrole i to po našem mišljenju jeste garant da niko ne može, neće i ne sme obrukati uniforme.
Dakle, ceniti i uvažavati poštene, čestite i odgovorne, ozbiljne, one koji se maksimalno zalažu za bezbednost naših građana, a sa druge strane, oni koji su se ogrešili o zakon, oni su sami izabrali svoj put. Kontrola svih državnih službenika, zaposlenih u MUP, ali i deponovanje imovinskih kartona funkcionera je nešto što po našem mišljenju hoće podstaći dodatnu svest, odnosno pojačati poštovanje pravila i iskoreniti kriminal i korupciju unutar policije.
Dakle, ovaj zakon jasno po našem mišljenju predviđa mere koje treba da iskorene kriminal i korupciju unutar policije.
Gospodine ministre, za nas je veoma važno zaštiti živote svih policijskih službenika, pružiti podršku svima onima koji odgovorno, posvećeno i ozbiljno obavljaju svoj posao i da situacija u kojoj su policijski službenici mete, poput situacije na sportskim manifestacijama, u narednom vremenskom periodu ne budu slike koje će se viđati u Srbiji.
Verujem da ćete raditi na poboljšanju prava i položaja svih zaposlenih u MUP, a u skladu sa ekonomskim mogućnostima države, reforme, kao što sam rekao na samom početku, one jesu neophodne, neminovne u svakoj sferi društva, u svakoj oblasti su neophodne, i razumemo situaciju. Obično na početku svi podržavaju reforme, a onda kada krenete u sprovođenje, postoje određeni otpor, ali neophodno je sprovesti reforme, jer imamo jedan trom sistem i kada govorimo o reformskim procesima, kroz koje će prolaziti policija, za nas je ključna i suštinska stvar, bezbednost građana i to uvek treba imati na umu. Predstoji naravno racionalizacija, ni malo laka tema za vas, ali verujemo da ćete u partnerskom odnosu sa predstavnicima sindikata iznaći najbolja rešenja.
Kada je reč o Predlogu zakona o javnom okupljanju, rekao bih da je potpuno jasno, potpuno evidentno da imamo jedan liberalniji zakon koji jeste u skladu sa evropskim standardima.
Suština je u tome da svako ima pravo na slobodno okupljanje, ali to okupljanje ne može da ograničava pravo drugih. Dakle, Predlogom zakona o javnom okupljanju dozvoljeno je okupljanje ispred svih institucija, osim institucija koje su od strateškog značaja. Dakle, ograničenje je svedeno samo na strateške objekte, ispred svih ostalih institucija, okupljanje je dozvoljeno naravno, ponavljam, uz poštovanje prava drugih. Ovaj zakon će obezbediti prava na slobodno okupljanje bez ograničenja i ograničavanja slobode drugih.
Još nekoliko detalja kada je reč o ovom zakonu, dakle čitava procedura koja podrazumeva i prijavljivanje skupa, ali i eventualne žalbe na odluke MUP trebalo bi da traje kako je to definisano 96 sati. Skupovi u pokretu mogu da se zaustave ispred bilo koje tačke, ali pri tome neće biti dozvoljen višečasovni saobraćajni kolaps. Obaveza prijavljivanja skupa u zatvorenom prostoru neće postojati, ali organizatori treba da vode računa o bezbednosti i snose odgovornost. Dakle, definisana je i obaveza i odgovornost organizatora što smatramo da je veoma značajno.
Ovaj zakonski predlog kao što ste rekli u uvodnom izlaganju ne zabranjuje građanima da se spontano okupljaju važno je da se ispune svi uslovi kada govorimo o spontanom okupljanju da ne postoje javni pozivi jer to onda više nije spontano, to se onda ne može definisati kao spontano okupljanje.
Nekoliko reči na samom kraju što se tiče Predloga zakona o javnom redu i miru, smatramo da ovaj zakonski predlog adekvatno prati praksu i promene u normativnom uređenju ove oblasti imajući na umu činjenicu da je aktuelni zakon usvojen 1992. godine, to sasvim dovoljno govori u prilog konstataciji da nam je neophodno usvajanje novog kvalitetnog zakonskog predloga koji će na adekvatan način urediti ovu važnu oblast.
Uvedeni su neki novi prekršaji, neki nove kazne, preciznije se definiše zaštita javnog reda i mera u ugostiteljskim objektima kao i odredbe koje se tiču maloletnika i dece. Inače, prekršaj javnog reda i mira su po našem mišljenju pokazatelj zapravo bezbednosti u društvu.
Na samom kraju, reći ću još jednom ono što je i u uvodnom današnjem izlaganju rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodin Vanja Vukić, mi ćemo u danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, predstavnici pokrajinskog parlamenta, mi u potpunosti prihvatamo ono što je maločas gospodin Pastor rekao.
Dakle, prihvatamo da ovo jeste naš zajednički amandman, tačno, inicijativu je pokrenuo pokrajinski parlament. Mi smo samo na jedan određen način dodatno precizirali ono što se želelo postići inicijativom pokrajinskog parlamenta, a tiče se usklađivanja obaveza Ministarstva poljoprivrede prema Ministarstvu finansija. Dakle, amandman o kojem govorimo i koji jeste prihvaćen, dodatno precizira onaj cilj koji se želeo postići, omogućiće bolju primenu zakona i omogućiće ono što je takođe veoma važno i ozbiljnost i odgovornost u radu lokalnih samouprava.
Mi se, naravno, zahvaljujemo predstavnicima ministarstva Vlade Republike Srbije, što su prihvatili ovaj amandman, kao i što su prihvatili određeni broj drugih amandmana o kojima ćemo danas takođe govoriti, a je podnela poslanička grupa SPS, ali sama činjenica da su resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije prihvatili određeni broj amandmana, ne samo pozicije, već i opozicije, potvrđuje i pokazuje jasnu nameru i resornog ministarstva i Vlade da kroz raspravu, da kroz dijalog u republičkom parlamentu, dođemo do što kvalitetnijeg zakonskog okvira koji će biti u interesu naših građana, ali pre svega u interesu poljoprivrednika.
Dakle, nakon jedne kvalitetne rasprave, javne rasprave, nakon kvalitetnih razgovora, koji su vođeni sa predstavnicima, sa poljoprivrednicima, sa udruženjima, sa asocijacijama, ta rasprava se prethodnih dana i danas nastavlja u republičkom parlamentu i nije sve kako je rečeno na početku rasprave u načelu, da je sve završeno i da je sve loše, niti je sve završeno, niti je sve loše, naprotiv imaćemo kvalitetan zakonski okvir i uz amandmane koji će biti prihvaćeni tokom današnje rasprave, uspećemo još detaljnije da preciziramo određene odredbe i da poboljšamo ovaj zakonski okvir.
Dakle, mi se u potpunosti slažemo. Treba postići kompromis, treba postići što širi konsenzus svih zainteresovanih strana, kada govorimo konkretno o ovom sistemskom zakonu i dobro je da ste uvažili većinu sugestija i predloga koji su se mogli čuti tokom javne rasprave. Ukoliko postoje otvorena pitanja, mi jesmo za to da se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, kroz razgovor. Ako to nije moglo tokom javne rasprave, može ovde u republičkom parlamentu, evo danas, tokom rasprave po amandmanima, a ne na nekakvim uličnim protestima. To nije način da se dođe do kvalitetnijeg zakonskog okvira i na taj način se ne zastupaju interesi poljoprivrednika, već, čini mi se, neki drugi interesi, ali ne bih o tome.
Veoma je važno da ste sagledali sve sugestije i predloge, da je najveći deo tih sugestija i predloga prihvaćen, da je prihvaćeno sve ono što je moglo biti prihvaćeno a da ne znači svrstavanje na jednu stranu, na stranu jedne od grana poljoprivrede. Ne mogu se sve želje ispuniti, to nije realno nije logično, ali ponavljam, najveći deo sugestija i predloga jeste uvažen i jeste prihvaćen.
Danas tokom rasprave u pojedinostima provlači se teza da zakon neće odgovarati i neće biti dobar za Vojvodinu, neće biti dobar za centralnu Srbiju. Da se razumemo mi usvajamo kvalitetan zakonski okvir i usvojićemo kvalitetan zakon koji će se primenjivati i u severnom delu Srbije, odnosno Vojvodini i u centralnoj Srbiji.
Provlači se teza da neko želi i da će neko poljoprivrednicima oduzeti zemljište, odnosno da će mali poljoprivrednici ostati bez zemljišta i zemlje za obrađivanje. Nažalost, činjenice govore da u najvećoj meri oni tu zemlju i danas nemaju, upravo zbog loše prakse iz prethodnog vremenskog perioda, o kojem ste i vi, gospođo ministar, govorili u uvodnom izlaganju, rasprave u načelu, gde smo imali jednu praksu da lokalne samouprave određeni deo najkvalitetnijeg zemljišta ostajao je neizlicitiran, a onda se nekako prećutnom saglasnosti, uvek pojavljuju ista lica koja obrađuju zemlju bez naknade i ubiraju prihod samo iz njima znanih razloga.
Ovaj zakon upravo treba da uvede red i zemljišnu politiku i treba da nam da odgovor na ono ključno pitanje, a ključno pitanje za nas je - ko uzurpira, a ko legalno koristi poljoprivredno zemljište? Kada dobijemo odgovor na to pitanje, dobićemo odgovor i na ono drugo pitanje, a to je – kome i zašto smeta usvajanje ovog zakonskog predloga?
Na samom kraju, dakle, ovaj zakon se ne bavi prodajom poljoprivrednog zamljišta stranim fizičkim i pravnim licima, ovaj zakon se isključivo bavi prodajom poljoprivrednog zemljišta malim poljoprivrednim proizvođačima, ali to je nešto što je dogovoreno sa udruženjima, sa asocijacijama, sa poljoprivrednicima, što je bilo precizno i jasno definisano. Naše je zadovoljstvo što je u tom kontekstu usvojen još jedan amandman, mislim kolege Rističevića i poslaničkog kluba SPS, da rok za otplatu ne bude pet već deset godina.
Mi želimo da usvojimo zakon koji će biti u interesu srpskih poljoprivrednika, koji će ojačati i osnažiti male poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Kolega Novaković je rekao šta je bio cilj predloženog amandmana i smatramo da je veoma važno i značajno što je ministarstvo na pravi način sagledalo i prihvatilo predloženi amandman. Cilj je da se zemlja izda, da se ostvaruju prihodi od izdavanja zemlje, jer ukoliko se ne izda onda i nema prihoda.
Sa druge strane, ovaj predloženi amandman i onemogućava i smanjuje prostor za korupciju i zloupotrebu.
Ono što takođe želim da kažem jeste da se slažem u potpunosti sa ministarkom poljoprivrede i o tome smo govorili tokom rasprave u načelu da stanje u poljoprivredi jeste tako da zahteva hitna i brza rešenja i da ovaj zakon podstiče i privlači investicije u poljoprivrednoj proizvodnji i ono što mi očekujemo od investicija jeste na jednoj strani brži i bolji razvoj, a na drugoj strani same investicije pružaju jedan garant i sigurnost za plasman poljoprivrednih proizvoda kada govorimo o malim poljoprivrednim proizvođačima.
Naravno da apsolutno niko nema nameru u Vladi RS da bilo kome bilo šta pokloni, odnosno da pokloni nešto što je državni resurs, niti apsolutno bilo ko ima nameru da favorizuje bilo koga kada govorimo o izdavanju u zakup poljoprivrednog zemljišta. Sve detalje, sva važna pitanja biće naknadno uređena i urađena u uredbama Vlade RS.
Što se tiče konkretno izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, mi smo tokom rasprave u načelu rekli, i ja ću to ponoviti danas, za nas je veoma važan i jasan investicioni plan, za nas je veoma jasan biznis plan koji mora biti u skladu sa potrebama lokalne samouprave. Za nas je veoma važno da postoji jasan plan kooperacije sa malim poljoprivrednim proizvođačima iz lokalnih sredina. Za nas je veoma važno da sagledamo koji je to broj novih radnih mesta koji se otvara. Za nas je veoma važno da konačno i sagledamo na koji način se daje doprinos povećanju i unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Kada govorimo o zakupu i kada govorimo o malim poljoprivrednicima, znate kako, niko apsolutno ne omogućava male poljoprivrednike da sami učestvuju u nadmetanju. Mali poljoprivrednici mogu kroz udruživanja učestvovati, mogu se udružiti i učestvovati i biti potencijalni zakupci određenog poljoprivrednog zemljišta. Zahvaljujem.

Gospodin Petronijević je bio potpuno jasan i precizan, legitimno je pravo pokrajinske Skupštine da predloži amandmane na ovaj izuzetno važan i značajan zakonski predlog, a naše je legitimno pravo kao poslaničkog kluba da saopštimo svoj stav.
Naš stav je takođe potpuno jasan i precizan, mi nećemo prihvatiti ovaj amandman, jer smatramo da ovaj amandman obesmišljava i onemogućava realizaciju onih suštinskih ciljeva koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Dakle, po našem mišljenju suština ovog zakonskog predloga i suštinski cilj koji se želi postići je upravo da se uvede red u zemljišnu politiku. Da zemljište koje u vlasništvu države, državna svojina, koje jeste dobro svih građana Srbije bude korišćeno u skladu sa interesima građana, pre svega i prevashodno u skladu sa interesima naših srpskih poljoprivrednika.
Dakle, da imamo jedno bolje i pravednije korišćenje poljoprivrednog zemljišta i to jeste interes malih poljoprivrednika, a sa druge strane suštinski cilj koji se želi postići, mnogo puta o tome smo govorili i opet ću ponoviti, dakle jeste da se konačno stavi tačka i spreči uzurpacija poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Praksa iz prethodnog vremenskog perioda, loša praksa iz prethodnog vremenskog perioda nameće da je potrebno i celishodnije i ekonomičnije i racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta. I ne sme se više dozvoljavati da se na neodgovoran način koristi zemljište koje je državna svojina i da pojedinci od toga imaju korist.
Ako kažemo da ovaj zakon treba da da odgovor na ključno pitanje - ko uzurpira danas poljoprivredno zemljište u Srbiji, a ko koristi legalno, ne vidimo zašto bi ovaj zakon bio korupcijski, pa on je antikorupcijski ako dobijamo odgovor na ono ključno i ono suštinsko pitanje.
Da li se razgovaralo sa poljoprivrednim proizvođačima? Da li se razgovaralo sa asocijacijama udruženja? Ponovite ponovo. Koji je to broj sugestija, predloga procentualno gledajući, koji je usvojen i uvažen kada je reč o ovom sistemskom zakonu?
Priča se o udruženju poljoprivrednika koje se pojavilo ispred parlamenta. Znate kako, mi o važnim pitanjima ne razgovaramo na ulici, kao poslanički klub o važnim pitanjima razgovaramo u republičkom parlamentu, kao što ste i vi o važnom zakonu razgovarali, formirajući ovaj nacrt, predlažući nacrt, razgovarali na javnim raspravama. Da nam se neko obratio mi bi svakako prihvatili taj poziv i razgovarali o ovom sistemskom zakonu i sagledali šta su to sugestije i predlozi. Ovako, dozvolite, sumnjamo u ono što jeste bio krajnji cilj takvih famoznih protesta.
Dakle, stanje u poljoprivredi je loše i ono zahteva hitna i brza rešenja i mi smo o tome govorili. Ovaj zakon podstiče i privlači investicije i investicije jesu važne. Treba da omogući brži i bolji razvoj. Treba da garantuju onaj finalni zakup malim poljoprivrednicima. Niko nikome ništa ne želi da pokloni i niko nikoga ne favorizuje. Sve će biti precizno i jasno urađeno uredbama Vlade RS.
Kada je reč o prodaji zemljišta, ne prodaje se zemlja strancima. Nijedna odredba ovog zakona to ne definiše. Ovde je reč, prvi put u istoriji, mislim, Srbije, prodaje se zemlja i nudi se u otkup zemlja malim poljoprivrednim proizvođačima sa jasnim ciljem da se ojačaju i osnaže mali poljoprivredni proizvođači.
To je nešto, ponavljam, što je dogovoreno sa udruženjima, ispravite me ako grešim, što je dogovoreno sa poljoprivrednicima i sa asocijacijama.
Ovde se predlaže da se taj član briše, a mi smo predložili amandmanima koji su prihvaćeni i izražavamo zadovoljstvo i o tome ćemo govoriti u daljem toku rasprave, a mi smo predložili amandmane koji omogućavaju da mali poljoprivrednici mogu kupovati državno poljoprivredno zemljište na rate u periodu od 10 godina umesto pet godina, kako je to prvobitno predloženo ovim zakonskim predlogom i nećemo dozvoliti da se otuđi poljoprivredno zemljište u vremenskom periodu od 15 godina kako bi sprečili zloupotrebe.
Dakle, mi činimo sve što možemo da dobijemo kvalitetan zakonski okvir, koji jeste interes srpskih poljoprivrednika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Moje pitanje se tiče Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Naime, evidentno je da su proteklih dana, evidentan je pokušaj manipulacije i zloupotrebe poljoprivrednika u političke svrhe i to sa jednim jasnim ciljem; da bi se prikrio jedan nerad pokrajinske vlade i da bi sve ono loše što ima danas u Vojvodini, postoji u Vojvodini, kada govorimo o radu pokrajinske vlade, a toga je mnogo, sva ona odgovornost da se pripiše Vladi Republike Srbije, kako bi se, dakle, samo sa jednim jasnim ciljem, a to je da se sačuvaju fotelje, što će biti veoma teško, nakon pokrajinskih izbora koji će biti održani početkom naredne godine.
Dakle, mi smatramo da naši poljoprivrednici zaslužuju odgovore na neka prava i konkretna pitanja.
Prvo pitanje. Pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i oko 108 poljoprivrednih dobara. Naše pitanje je vrlo konkretno, koliko poljoprivrednih dobara danas radi i funkcioniše u Srbiji? Da li je tačno da je 120.000 hektara zemlje završilo u nečijem vlasništvu, a da je država izgubila desetine miliona evra, poljoprivredi Srbije da je naneta ogromna šteta, da je ugašeno oko 500.000 radnih mesta, da je uništen stočni fond, da je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i da je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije?
Tu je ključno pitanje, kada govorimo o poljoprivrednim kombinatima, da li su tada mali poljoprivredni proizvođači, koji su učestvovali u izgradnji ovih poljoprivrednih kombinata, mogli da učestvuju u privatizaciji kombinata koje su sami stvarali, koje su sami gradili? U periodu mandata čije Vlade je sprovedena katastrofalna privatizacija poljoprivrednih kombinata?
Drugo pitanje, jasno je da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu apsolutno zabranjuje prodaju zemlje stranim pravnim i fizičkim licima, da li su u prethodnim godinama strana lica, kroz privatizaciju naših preduzeća, mogla doći do najkvalitetnijih zemljišnih poseda?
Sledeće pitanje, ovaj zakon će konačno uvesti red u zemljišnu politiku i očekujemo od Ministarstva poljoprivrede, nakon usvajanja i implementacije zakona, odgovor na pitanje ko uzurpira, a ko legalno koristi zemljište danas?
Mislim da nakon toga možemo dobiti i konkretan odgovor na pitanje – kome i zašto smeta usvajanje predloženih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu?
Takođe, vratiću vas na 2011. godinu, setimo se zabrane izvoza šećerne repe iz 2011. godine, a zbog čega je Hrvatska tužila našu državu arbitraži u Beču i da će u slučaju gubitka spora Srbija morati da plati od osam do 10 miliona evra. Postavljamo pitanje – da li je to tačno?
Kada smo već kod šećera, pitanje je – ko je bio na čelu Ministarstva poljoprivrede kada je napravljen problem sa prepakivanjem šećera, a zbog koga je Srbija imala ozbiljan problem oko izvoza šećera u EU? Ko je i zašto 2007. godine zabranio izvoz žitarica iz Srbije?
Poslednje pitanje, takođe upućeno Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, da li je tačno da je tokom 2014. i 2015. godine zaustavljeno katastrofalno opadanje stočnog fonda i da Srbija u poslednje dve godine beleži rast u povećanju baze stočarstva, a i beleži se i povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dakle dva zakonska predloga i rekao bih da je reč o ključnim i veoma važnim, izuzetno važnim i značajnim zakonima, zakonima koji su veoma važni za vođenje agrarne politike.
U svom izlaganju, bez namere da umanjim važnost Predloga zakona o zaštiti zemljišta, ja ću akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a u nastavku današnje rasprave kolege će se osvrnuti i govoriti naravno detaljnije i o drugom zakonskom predlogu.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu po našem mišljenju pokazuje i potvrđuje jasnu namenu, nameru i intenciju i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da se konačno uvede red u politiku zemljišta, u zemljišnu politiku, da zemljište čiji je država vlasnik, zemljište koje je državna svojina i dobro svih građana bude iskorišćeno pre svega u skladu sa interesima građana, odnosno prevashodno u skladu sa interesima srpskih poljoprivrednika.
Shodno praksi iz prethodnog vremenskog perioda, podacima koje ste gospođo ministarko izneli u uvodnom izlaganju, potpuno je jasno da nam je u ovom trenutku neophodno i racionalnije i celishodnije i ekonomičnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, tj. državna svojina i državno vlasništvo.
Mi smatramo da predlog o kojem danas govorimo na jednoj strani jeste garant i boljeg i pravednijeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta, što je od izuzetne važnosti i značaja upravo za male poljoprivredne proizvođače, ali sa druge strane, ovaj zakonski predlog jeste garant da će se konačno staviti tačka, rešiti problem i rešiti pitanje uzurpacije zemljišta.
Ne sme se dozvoliti, tu se u potpunosti sa vama slažemo, da državno zemljište koje predstavlja jedan od najznačajnih državnih resursa bude neodgovorno korišćeno i da shodno takvom korišćenju pojedinci iz samo njima znanih razloga imaju korist.
Mogle su se tokom današnje rasprave čuti konstatacije i mišljenja da zbog zakonskog predloga o kojem danas govorimo pojedini mali poljoprivrednici hoće ostati bez svog zemljišta, odnosno neće imati zemlju za obrađivanje.
Moram se složiti sa kolegom Mihajlovićem i reći da oni nažalost u velikoj meri i danas nemaju to zemljište, jer dugogodišnja praksa na lokalnom nivou govori nažalost u prilog konstatacijama koje je izneo kolega da je značajan deo najkvalitetnijeg zemljišta konstantno izdavan istim licima, odnosno zapravo čini mi se da on nije ni izdavan, da je ostao neizlicitiran, a da su se potom nakon nekakvih prećutnih saglasnosti ista lica javljala, ulazila na posede i obrađivala ih bez naknade.
Mi smatramo da je jako važno ono što očekujemo od ovog zakonskog predloga, da konačno dobijemo odgovor na ono ključno pitanje – ko to uzurpira poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali i da dobijemo odgovore na pitanje – a ko koristi legalno poljoprivredno zemljište, na legalan način poljoprivredno zemljište koje je vlasništvo države, koje je državna svojina?
Kada dobijemo odgovore na ova pitanja, onda ćemo dobiti odgovore i na pitanje – a kome i zašto danas u Srbiji smeta da se uvede konačno red u ovoj oblasti?
Smatramo da je jako važno postići kompromis svih zainteresovanih strana, da je jako važno postići što širi konsenzus na relaciji Vlade, Ministarstva poljoprivrede, poljoprivrednika, udruženja i predstavnika asocijacija, ali isto tako ukoliko postoje otvorena pitanja onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz razgovor a ne uličnim metodama, to nije način da se reše otvorena pitanja ukoliko ona postoje kada je reč o ovom sistemskom zakonu.
Ali, za nas kao poslanički klub je veoma važno da je Ministarstvo sagledalo sve predloge i sugestije, koji su stigli od strane poljoprivrednika, asocijacija i udruženja i da je jednostavno rečeno, prihvaćeno sve ono što se moglo prihvatiti u datom trenutku, a da to ne znači svrstavanje na jednu od strana, jedne od poljoprivrednih grana.
Dakle, ne mogu se sve želje ispuniti, to prosto nije realno, ali je veoma važno da je najveći deo sugestija i predloga koji je stigao od strane poljoprivrednika, udruženja i asocijacija, sagledan i da jeste uvažen.Slažemo se u potpunosti sa vama da stanje u poljoprivredi jeste takvo da zahteva hitna i brza rešenja.
Predlog zakona o kojem danas govorimo upravo podstiče i privlači investicije u poljoprivrednoj proizvodnji. Investicije su po našem mišljenju veoma važne, one treba da obezbede brži razvoj, s jedne strane, sa druge strane, one jesu važne za poljoprivredne proizvođače, pre svega, za male poljoprivredne proizvođače, jer daju sigurnost i garant plasmana.
Takođe, ovde se postavilo pitanje – da li ovaj zakon otvara vrata nekakvim tajkunima i da li je on favorizuje nekakve tajkune u Srbiji, kada govorimo konkretno o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Naravno, ne, Vlada će detaljnije pojedina pitanja urediti, dakle, definisati kroz uredbe. Nije cilj da se poljoprivredno zemljište koje je veoma važan resurs, pokloni bilo kome i ubeđeni smo da Vlada Republike Srbije nema nameru da favorizuje bilo koga.
Kada konkretno govorimo o zakupu, želim da kažem neke stvari koje su za nas kao poslanike, smatramo da su jako važne, kada govorimo o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Tu, pre svega, mislim na jasan investicioni plan, tu, pre svega, mislimo na jasan biznis plan, koji mora biti u skladu sa potrebama lokalne samouprave, lokalnog nivoa. Tu pre svega, mislimo na jasan plan kooperacije sa lokalnim poljoprivrednicima. Tu pre svega, mislimo da je veoma važno sagledati, koji je to broj novih radnih mesta i veoma je važno sagledati doprinos, povećanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Prvi put u svoj istoriji, o tome je maločas bilo reči, mi smatramo takođe da je to veoma važno, dakle, prvi put u svojoj istoriji Srbija je odlučila da deo svog poljoprivrednog zemljišta da i ponudi u otkup malim poljoprivrednim proizvođačima i na taj način i ojača i osnaži male poljoprivredne proizvođače, ali sa druge strane, kada govorimo u kontekstu zakupa, pa mali poljoprivredni proizvođači se mogu udruživati i na taj način postati i potencijalni investitori. Dakle, zemlja se ne prodaje ni tajkunima ni strancima i to ne definiše ovaj zakon, ovaj zakon se bavi, dakle, prodajom zemlje malim poljoprivrednim proizvođačima, o jasno definisanim kriterijumima i to je nešto, koliko je nama poznato što je dogovoreno sa poljoprivrednicima, što je dogovoreno sa udruženjima i asocijacijama. Ispravite me, ukoliko grešim.
Prodaja zemlje stranim i fizičkim i pravnim licima je apsolutno zabranjena i shodno aktuelnom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, ali i shodno predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ali, ponoviću ovo što je govorio naš ovlašćeni predstavnik, uvaženi kolega Miletić Mihajlović, nažalost u prošlosti je već bila omogućena prodaja zemlje strancima i to kroz privatizaciju, pre svega, srpskih preduzeća, dolazile su i u posed zemlje koja je bila u vlasništvu tih preduzeća. Mnogo ranije su na neki način otvorena vrata stranim, fizičkim i pravnim licima, da mogu postati vlasnici zemlje.
Maločas je kolega postavio pitanje, obzirom da nismo dobili odgovor, ja ću vam ponovo postaviti to pitanje. Dakle, pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radilo 91 poljoprivredni kombinat i oko 108 poljoprivrednih dobara. Naše pitanje je vrlo konkretno – koliko poljoprivrednih kombinata i dobara danas radi i funkcioniše u Srbiji? Da li je tačno ono o čemu je govorio kolega Miletić Mihajlović, da je 120.000 hektara zemlje završilo u nečijem vlasništvu, a da je država izgubila desetine miliona evra, poljoprivredi Srbije naneta ogromna šteta, da je ugašeno oko 500.000 radnih mesta, da je uništen stočni fond, da je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i da je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije?
I, ključno pitanje, kada govorimo o poljoprivrednim kombinatima – da li su tada mali poljoprivredni proizvođači imali mogućnost da učestvuju u privatizaciji kombinata koje su sami stvarali, koje su sami gradili? Tačno je da 1. septembra 2017. godine, i vi ste o tome govorili, stupa na snagu puna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da on pravi dosta problema, pre svega, zbog loše ispregovaranih procesa. Ali, ja ne želim da govorim o tome šta se dešavalo i na koji način se radilo u prošlosti, jer mislim da nam to danas, kada govorimo o konkretnoj temi, neće doneti ništa dobro.
Verujem da ćete nastaviti razgovore u periodu koji je pred nama i da ćete uspeti da iznađete rešenje koje će u pravom smislu biti zaštita za poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Verujemo da ovaj zakon hoće doprineti očuvanju poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog bogatstva, kroz jedan uređen sistem kontrole.
Na početku današnje rasprave je izneta jedna konstatacija da je sve završeno i da se na taj način ponašaju i poslanici u republičkom parlamentu, kada govorimo o ovom zakonskom predlogu. Naprotiv, mi smatramo da ništa nije završeno, mi u načelu podržavamo ovaj zakonski predlog, ali smo naravno iskoristili svoje pravo kao poslanici i podneli određeni broj amandmana.
Konkretno o tome ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, ali recimo, jednim amandmanom predlažemo da poljoprivrednici mogu kupovati državno poljoprivredno zemljište na rate u periodu do 10 godina, umesto pet, kako je predlagač predvideo i smatramo da se ponuđenim rokom otplate daje veća mogućnost malim poljoprivrednicima da kupe veće površine zemljišta i tako ukrupne posede koje imaju. Dakle, to je jedan od amandmana.
Smatramo da, dakle, ništa nije završeno. Prihvatamo i podržavamo zakonske predloge, naravno, u načelu i spremni smo za raspravu u pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predlog budžeta za 2016. godinu, zajedno sa setom pratećih zakona o kojima se već 13 sat u Republičkom parlamentu vodi jedna rekao bih kvalitetna rasprava, po mišljenju poslaničkog kluba SPS predstavlja potvrdu opredeljenosti, odlučnosti Vlade Republike Srbije da Srbija nastavi jedan reformski uspešan kurs.
Vlada Republike Srbije nastaviće da vodi odgovornu ekonomsku i fiskalnu politiku. Iz ovih predloga se može videti da su precizno definisani ciljevi koji se žele postići, a Vlada rekao bih čvrsto u svojim rukama drži ekonomske i budžetske i finansijske parametre, i to jeste od izuzetne važnosti.
Znaci ekonomskog oporavka, po našem mišljenju, po mišljenju poslaničkog kluba SPS, su vidljivi, i to pre svega jeste rezultat odgovornog, ozbiljnog i posvećenog rada Vlade Republike Srbije. Zahvaljujući teškim i odgovornim merama, teškim i odgovornim reformama koje jesu preduzete, Srbija jeste na dobrom putu da konačno reši problem, odnosno da konačno sredi stanje u javnim finansijama, i to je nešto što će nam omogućiti da sa većim optimizmom i većom izvesnošću gledamo na period koji je pred nama, i to je nešto što će nam omogućiti ulaganje u budućnost.
Srbija je uspela da postigne dobre rezultate, uprkos fiskalnoj konsolidaciji ostvaren je dinamičan rast, iz recesije prešlo se u jedan pozitivan trend rasta, i to je nešto što je veoma važno i značajno. Srbija je preduzela, kao što sam već rekao, teške mere i to zarad bolje budućnosti Srbije, zarad bolje budućnosti naših građana. Da to nije učinjeno i da se nije ušlo u reformski proces, strukturne reforme, Srbija bi nastavila put finansijskog bankrota i finansijskog kraha.
Ono što danas Srbiji otvara vrata u celom svetu jesu upravo uspešne reforme u oblasti ekonomije. To je nešto po čemu Srbija jeste prepoznatljiva i ugledna i uvažavana. Reformski put Srbije danas je potpuno jasan, po našem mišljenju nema alternativu. Takođe, danas je potpuno jasno da početak reformi zapravo jeste bilo pitanje opstanka Srbije.
Legitimno je pravo da bilo koja politička opcija ima kritički osvrt na rad Vlade Republike Srbije. Legitimno je pravo da kritički govori i o ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije. Kada imate kritički osvrt i kada kritički govorite o ekonomskoj politici, onda je dobro da čujemo šta je to alternativa uspešnom reformskom putu Srbije, a da to nije politička demagogija koja vodi ka finansijskoj propasti, ka finansijskom bankrotu. Bilo bi dobro da se konačno podvuče crta, da se sagleda koliko je Srbiju koštao svaki dan odlaganja reformi u Srbiji.
Za nas je ekonomski oporavak, o tome smo govorili tokom rasprave o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, nacionalni interes i smatramo da apsolutno niko nema pravo da svojom neodgovornošću, neodgovornim predlozima naruši realizaciju ovog važnog cilja, jer od realizacije ovog veoma važnog i značajnog cilja zavisi realizacija brojnih ključnih ciljeva Vlade Republike Srbije.
Šta je zapravo suština? Moramo da nastavimo da zarađujemo. Srbija mora da nastavi da vodi politiku štednje, da vodi restriktivnu politiku, da troši daleko manje od onoga što zaradi, da nastavimo da idemo u pravcu smanjenja budžetskog deficita, u pravcu smanjenja javnog duga i Srbija mora da nastavi da ide u pravcu privrednog rasta i privrednog oporavka.
Uz primenu modernih i sistemskih zakona, koji jesu usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i uz jasnu strategiju i plan Vlade Republike Srbije o ekonomskoj i fiskalnoj konsolidaciji, rezultati su na polju i oblasti ekonomije vidljivi.
Mi smo mnogo puta do sada rekli da reforme podrazumevaju hrabre i teške i ekonomske, ali i političke odluke, odluke koje vam ne donose političku popularnost, kada govorimo o političkim odlukama, ali reforme se preduzimaju upravo zato jer Srbija jeste daleko važnija od svake političke partije, reforme jesu započete da bi se u Srbiji moglo normalno živeti i da bi Srbija u ekonomskom smislu bila zdrava zemlja.
Mi danas govorimo o predlozima koji jesu zasnovani na zdravim osnovama. Naš cilj jeste jasan – održiv ekonomski razvoj. Naš cilj jeste – boljitak, napredak, pozitivan pomak u svakom sektoru, ali da taj pomak i taj boljitak bude zasnovan na zdravim osnovama.
Zakon o kojem danas govorimo, pre svega budžet za 2016. godinu, je jedan od najvažnijih zakona, odnosno najvažniji zakon, zakon koji treba da obezbedi, omogući život u Srbiji, koji treba da omogući i sprovođenje drugih važnih zakona u Srbiji i veoma je važno da danas imamo realan i ostvarljiv predlog, predlog koji jeste realan, jeste ostvarljiv i jeste u interesu građana.
Zamislite kada bi imali nerealan budžet, imali bi nerealan život, imali bi nemogućnost da se sprovode svi oni ostali važni zakoni u Srbiji.
Dakle, ne kažemo mi da posao jeste završen, ali je potpuno jasno da Srbija jeste na dobrom putu, da imamo jedan pozitivan trend, trend koji vodi ka boljitku, jasna intencija namera Vlade Republike Srbije da uloži ogroman napor i rad u narednom vremenskom periodu kako bi Srbija ostala na dobrom putu.
Ne mogu, to je neko maločas u diskusiji rekao, ne mogu finansijski problemi da se reše za tri, ni za šest meseci, ni za godinu dana. Ali, ono što je važno, Srbija je dobrom putu, Srbija ima dugoročni plan ima jasno definisane ciljeve i Srbija ima strategiju. Zato mi sa sigurnošću danas kažemo da Srbija u budućnosti će biti ekonomski uspešna zemlja, moderna zemlja. Da Srbija hoće biti zemlja koja hoće biti deo porodice evropskih naroda, zemlja u kojoj ćemo imati novu infrastrukturu, nove investicije, nove fabrike u kojima hoće raditi građani Srbije.
Danas se govorilo i o investicionoj klimi i o poslovnom ambijentu u Srbiji. Mi smatramo da, pre svega, politička i ekonomska stabilnost uz uslove i podsticaj koje daje Srbija potencijalnim investitorima, jesu nešto što Srbiju čini, rekao bih najprivlačnijom zemljom u ovom delu Evrope za investicije. Dosta toga je urađeno na poboljšanju poslovne investicione klime, na poboljšanju poslovnog investicionog ambijenta, sa ciljem da Srbija bude atraktivna investiciona destinacija.
Moramo da zadržimo i da sačuvamo fiskalnu disciplinu koju imamo u ovom trenutku. Moramo da nastavimo odlučno i kontinuiranu borbu protiv sive ekonomije. Potrebni su daleko veći prihodi od javnih preduzeća. Mora se nastaviti sa reformom javnih preduzeća. Javna preduzeća moraju biti daleko efikasnija, ali i daleko racionalnija, odnosno jeftinija.
Slažemo se u potpunosti da je važno u Srbiji započeti suštinsku reformu javnog sektora i to je koncept koji smo prihvatili na početku mandata ove Vlade Republike Srbije, to je nešto što je definisano ekspozeom, a vrlo jasno se i eksplicitno kaže – reforma javnog i jačanje privatnog sektora.
Mi smatramo da u privatnom sektoru upravo jeste budućnost. Privatni sektor jeste od izuzetne važnosti i za privredu, jer otvara nova radna mesta, ali privatni sektor jeste od izuzetne važnosti i za državu, jer država živi upravo od dažbina i poreza iz dobiti preduzeća. sagledavajući sa tog aspekta sam budžet, on deluje ohrabrujuće, jer su u ovim predlozima izdvojene, čini mi se, tri puta veća finansijska sredstva za podsticaje malih preduzetnika.
Dakle, Srbija hoće nastaviti da vodi restriktivnu politiku i politiku štednje, ali nastaviće da vodi socijalno odgovornu politiku. Dakle, uz odgovoran odnos, pre svega, prema socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, ali i pored štednje ovaj budžet ima svoju razvojnu komponentu. Primetna su veća izdvajanja za kapitalne investicije, infrastrukturne projekte.
Mi smatramo da je to veoma dobro. Jer, štednja u periodu krize jeste dobra i ona je neminovna i ona treba da bude prioritet. Ali, štednja sama po sebi nije dovoljna. Srbija mora da nađe način da se razvija i da kroz to rešava ono što danas jesu goruća pitanja, a to je pitanje privrede i to je rešavanje pitanja nezaposlenosti. Jedini realan moguć način da se to pitanje reši jeste realizacija razvojnih projekata, infrastrukturnih projekata i kapitalnih investicija.
Slažemo se u potpunosti da naredni vremenski period, period koji je pred nama jeste prekretnica za Srbiju u ekonomskom smislu. Verujemo da ćemo onako kako je to definisano zakonom, biti rešeno pitanje privatizacije i likvidacije preduzeća koja do sada jesu bila teret republičkom budžetu, koja faktički ne postoje, koja ne privređuju, nemaju proizvodnju, ne ostvaruju profit.
Takođe verujemo da u zakonom predviđenom roku, a mislim da je to do sredine 2016. godine hoće biti i rešeno pitanje 17 preduzeća koja jesu od strateškog značaja za Srbiju i preduzeća koja u ovom trenutku zapošljavaju negde oko 22.000 ljudi.
Danas je bilo reči između ostalog i o važnim izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi. Mi smatramo da ovo jeste jedan evropski model koji će napraviti jednu ravnomerniju preraspodelu, kada govorimo o sredstvima koja se izdvajaju za poljoprivredu, da svi oni koji podnesu zahtev, kada kažem ravnomerniju, mislim na to da svi oni koji podnesu zahtev imaju mogućnost i način da dođu do određenih sredstava.
Naravno da kao poslanički klub podržavamo i pozitivne i dobre primere lokalnih samouprava, mislim da je o tome govorio Balint Pastor, da je pomenuo primer Grada Vranja gde jedinice lokalne samouprave iz svojih sredstava podstiču razvoj poljoprivrede. Mi to naravno u potpunosti podržavamo i smatramo, gde god je to moguće da jedinice lokalne samouprave iz svojih sredstava treba da pomognu razvoju poljoprivrede, jer poljoprivrede jeste realna razvojna šansa u Srbiji.
Još jednom, na samom kraju, naravno očekujemo raspravu u pojedinostima, ali u načelu, podržavamo zakonske predloge o kojima danas vodimo raspravu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, imamo dva važna dokumenta danas na dnevnom redu republičkog parlamenta: Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine.
Kada je reč o zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, mišljenje poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije je da ovo zapravo jeste potvrda jasnog i čvrstog opredeljenja Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da ova izuzetno važna i značajna oblast u Srbiji, oblast rudarstva bude osnovni nosilac privrednog rasta, razvoja i napretka u Srbiju u narednom vremenskom periodu.
Vi ste, gospodine Antiću, govorili da su velike šanse i ako te šanse i ti resursi budu iskorišćena na pravi način, moguće je u relativno kratkom vremenskom periodu ostvariti ubrzan i dinamičan napredak, ne samo u oblasti rudarstva, već ubrzan i dinamičan privredni ekonomski rast. Potencijali su veliki u oblasti rudarstva i mogućnost da se ti potencijali iskoriste jesu izvesni. Upravo toj izvesnosti, kada govorimo o korišćenju potencijala u narednom vremenskom periodu, hoće doprineti ovaj zakonski predlog o kojem danas govorimo.
Novi otvoreni rudnici u Srbiji znače nova radna mesta. Maločas je koleginica Tomić ponovila da otprilike na jedno otvoreno radno mesto u oblasti rudarstva dolazi još od sedam do deset radnih mesta u drugim delatnostima i drugim oblastima. Prema nekim podacima, a vi me ispravite ako grešim, danas u Srbiji ima oko 250 eksploatacionih polja, na kojima se obavljaju rudarske aktivnosti i rudarski poslovi, i ima oko stotinu istražnih polja na kojima rade i neke od prepoznatljivih i važnih svetskih kompanija. Vi ste pomenuli neke od njih, poput „Rio Tinta“, poput „Friporta“ i nekih kanadskih veoma važnih i značajnih firmi.
Upravo strane kompanije u istražne radnje godišnje ulažu od 10 do 100 miliona dolara. Prisustvo stranih kompanija u oblasti rudarstva u Srbiji za nas je ohrabrujuće, kada govorimo o perspektivi rudarstva u narednom vremenskom periodu. Nije sporno, strane kompanije jesu zainteresovane za naše mineralne sirovine. S druge strane, postoji ono što jeste intencija Vlade, ono što jeste cilj resornog ministarstva, a to su nove investicije, investiranje u ovu izuzetno važnu i značajnu oblast. Jedan otvoreni rudnik u Srbiji može procentualno uticati na BDP, a više otvorenih novih rudnika sigurno može promeniti kompletnu privrednu sliku i privredni ambijent u Srbiji.
Kada već govorimo o BDP, rudarstvo kao oblast u BDP danas mislim da ima učešće sa oko 2%. Mi smo duboko ubeđeni da rudarstvo u narednom vremenskom periodu sigurno može biti jedna od najrazvijenijih privrednih grana i da to učešće može biti i do 5%. Vi ste govorili o potencijalima, govorili ste o kapacitetima. Samo u istočnoj Srbiji, mislim da ste to pomenuli u uvodnom izlaganju, su velika nalazišta i zlata i srebra i bakra. Ako se ta nalazišta budu narednom vremenskom periodu iskoristila na pravi način, upravo ona jesu garant ubrzanog dinamičnog razvoja rudarstva i privrede u celini, ali i jesu garant novih radnih mesta. Samo istočna Srbija jeste garant preko 1000 radnih mesta.
Dakle, važno je i moramo da povratimo pre svega poverenje i veru u ono što posedujemo, u ono što imamo. Kada sa tog aspekta i u tom kontekstu posmatramo oblast rudarstva, onda sa sigurnošću mogu reći da rudarstvo jeste jedna od najrealnijih razvojnih šansi Srbije u ovom trenutku.
Mislim da u ovom trenutku u Srbiji radi negde oko 25.000 rudara. To su neki podaci do kojih sam došao, a vi me ispravite ako grešim. Oni obavljaju jedan od najtežih poslova u Srbiji, posao koji zavređuje i poštovanje i uvažavanje, ali posao koji obavljaju u rudniku ima daleko širi kontekst. Radeći u rudniku oni zapravo jesu ti koji pokreću čitavu Srbiju.
Mi danas govorimo o sistemskom i krovnom zakonu koji predstavlja strateško opredeljenje i strateški pristup Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva o ovoj izuzetno važnoj i značajnoj oblasti, oblasti rudarstva u Srbiji. Rekao bih moderan zakon i verujemo jedan od najmodernijih u ovoj oblasti u ovom delu Evrope. Tačno je, on ispravlja one uočene nedostatke kada je reč o primeni aktuelnog Zakona o rudarstvu. Verujemo da usvajanjem ovog zakonskog predloga hoće biti otklonjene sve one prepreke koje su postojale u efikasnom poslovanju. Stimulativan i atraktivan rekao bih zakonski okvir za investitore koji sigurno hoće omogućiti veću ekonomsku efikasnost.
Dakle, šta je konkretan cilj koji se želi postići? Proširenje sadašnjih kapaciteta i privlačenje novih investicija. Zakon o kojem danas govorimo, Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jeste dodatni podsticaj razvoju rudarstva u Srbiji. Ovim zakonom Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo čini jedan ogroman iskorak, jedan ogroman korak napred u privlačenju novih investicija, a nove investicije jesu dodatni zamajac, dodatna energija i za oblast rudarstva, ali i za kompletnu privredu u celini.
Vi ste u svom iscrpnom izlaganju, ne tako kratkom, govorili o brojnim novinama koje donosi ovaj zakonski predlog i ja neću to ponavljati. Smatramo da one imaju potpunu opravdanost, ali kao ključno unapređenje želim da istaknem pojednostavljanje procedura za dobijanje dozvola za eksploataciju i istraživanje. Dakle, nema dodatnih administrativnih opterećenja kada govorimo o radu investitora i mi smatramo da to jeste ključno, ako sagledamo cilj koji želimo da postignemo, a to je da privučemo nove investicije.
Važno je, slažemo se u potpunosti sa vam gospodine ministre pružiti sigurnost kompanijama koje ulažu u Srbiju, jer one sa velikom neizvesnošću ulažu ogroman novac. Upravo ovaj zakonski okvir pruža dodatnu sigurnost u ulaganje u Srbiji u oblast rudarstva. Dakle, od trenutka kada potencijalni investitor, kada potencijalna kompanija uloži prvi novac jasno je definisan redosled poteza. Sa druge strane, stvorena je atmosfera da onaj koji ulaže novac shvati da ima svu neophodnu podršku države, Vlade, resornog ministarstva, da dođe do onog krajnjeg cilja, do finalizacije, a to je otvaranje rudnika.
Sagledavajući ovaj zakonski predlog u celini, želim da kažem da mi verujemo da ovaj posao ima budućnost u Srbiji, i da je ovo jedan realan, stabilan i siguran osnov za privlačenje novih investicija u oblasti rudarstva, a to svakako će pokrenuti, ponavljam po ko zna koji put, privrednu aktivnost u celini, to će pokrenuti privredu Srbije.
Veoma je dobro i vi ste o tome govorili, dakle iza ovog zakonskog predloga stoji veliki rad i veliki trud, veliki broj kvalitetnih javnih rasprava, na kojima su se mogle čuti sugestije i predlozi i nauke i struke, strukovnih udruženja i industrije, a kada kažem industrije, mislim i na predstavnike domaćih ali i na predstavnike stranih kompanija. Ponavljam, prisustvo stranih kompanija u oblasti rudarstva u Srbiji, za nas je veoma ohrabrujuće.
Kada je reč o drugom dokumentu o kojem danas govorimo, dakle, Predlog startegije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine, ovo je po mišljenju poslaničkog kluba SPS jedna od najvažnijih strategija u državi. Ova Strategija, ovaj dokument zajedno sa Zakonom o energetici jesu osnov energetske politike u Srbiji, odnosno ovaj dokument i Zakon o energetici definišu jasan pravac razvoja energetske politike u Srbiji.
Veoma je važno da ovaj dokument jeste realan i ostvarljiv. Ako bi danas podvukli crtu i sagledali Strategiju koja je usvojena 2005. godine, mislim da je to konstatovano i u obrazloženju Strategije, ako bi danas podvukli crtu i sagledali šta je to urađeno iz onoga što je definisano u prethodnoj Strategiji to je nekih 20%. Zato kažemo da je važno da imamo realnu i ostvarljivu Strategiju, i verujemo da ćemo, kada se bude pravila nova projekcija, a projekcije se otprilike prave na 15 godina, i kada budemo u prilici da podvučemo crtu i sagledamo rezultate strategije o kojoj danas govorimo, procenat realizacije biti oko 90%.
Dakle, strategija predstavlja spisak onoga što treba uraditi. Ona trasira put razvoja energetske politike u Srbiji. Veoma je važno kako će se sprovoditi, odnosno veoma je važno ono o čemu su govorile kolege iz JS, plan primene. Veoma je važno na koji način i kako će se realizovati ciljevi koji su definisani strategijom. Što se nas tiče, politika je jasna, cilj je jasan, i ono što je daleko važnije, taj cilj koji je postavljen, jeste realan i jeste ostvarljiv.
Strategija je zapravo dugoročni osnov razvoja energetike i sadrži neke suštinske principe i načela na kojima je zasnovan taj razvoj. Kada kažem suštinske principe i načela, naravno mislim pre svega na energetsku bezbednost, mislim na održivi razvoj energetike, ali mislim i na razvoj nacionalnog tržišta energetike.
Mi smo ubeđeni da će realizacijom onoga što je definisano u ovom dokumentu biti omogućeno i sigurno i pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom, da će biti omogućen i razvoj biznisa i razvoj tržišta i da ćemo biti u mogućnosti da stvorimo čistiju i obnovljiviju energiju, ali i čistiju životnu sredinu.
Ono što takođe želim da kažem, i što smatram da je jako važno, jeste da je Srbija pokazala svoju opredeljenost i spremnost kada je reč o harmonizaciji naše politike u oblasti energetike sa politikom EU. Radilo se, jasno i vidljivo da se radilo u prethodnom vremenskom periodu na implementaciji energetske politike EU. Srbija je krajem prošle godine, dakle, decembra 2014. godine usvojila Predlog Zakona o energetici, i upravo u taj Zakon o energetici jeste ugrađen treći energetski paket EU.
Dakle, još jednom, sama Strategija razvoja energetike je usklađena i prilagođena sa promenama u svetu. Kao i kada je reč o prethodnom zakonu o kojem sam govorio, Predlogu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, tako i za strategije, čini mi se, od 2010. godine, stoji jedan veliki trud i rad, veliki broj kvalitetnih javnih rasprava na kojima su se takođe mogle čuti sugestije i predlozi svih relevantnih činilaca.
Na samom kraju, naravno, spremni smo na raspravu u pojedinostima, ali želim da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Atlagić je rekao nešto u čemu se u potpunosti slažemo. Dakle, ni mi nećemo u danu za glasanje podržati ovaj amandman, iz prostor razloga jer on nije upodobljen sa ekonomskim mogućnostima države i on nije upodobljen sa onim što jeste realnost, kada govorimo o budžetu koji je zasnovan na zdravim osnovama i to treba da nam bude cilj - budžet koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Ovde imamo dve stvari. Imamo na jednoj strani nešto što predstavlja spisak lepih želja i kada bi realizovali taj spisak lepih želja, mi bi sigurno došli i išli ka finansijskoj propasti. Imamo na drugoj strani nešto što jeste nastavak strukturnih reformi, suštinskih strukturnih reformi, nastavak reformskih procesa i to jeste put i pravac koji vodi ka onom konačnom cilju kojem svi težimo, a to je boljitak za građane. Kao odgovorna i ozbiljna stranka, naravno da uvek jesmo opredeljeni za ono što jeste realnost i ono što jeste interes građana Srbije.

Mislim da, kada govorimo konkretno o ovom amandmanu, ne treba u republičkom parlamentu da govorimo ono što bi građani želeli da čuju od nas, ne bajke, već ono što jeste realno. Imaćete prilike posle mene da govorite. Mi predlog zakona o kojem danas govorimo sagledavamo upravo kao jedan vid podrške, trenutne podrške za, kako je ministar definisao, 160.000 prosvetnih radnika u Srbiji i verujemo i ubeđeni smo da ćemo u periodu koji je pred nama, upravo zahvaljujući pozitivnim i dobrim pokazateljima u budžetu, biti u prilici da ovo pitanje rešimo i na kvalitetniji način.

Kada govorimo konkretno o ovom predlogu, Vlada na ovaj način, po nama, pokazuje spremnost pre svega za razgovor sa sindikatima i Vlada je razgovarala sa predstavnicima sindikata. Sa druge strane, pokazuje spremnost da pomogne i da podrži prosvetne radnike u Srbiji. Nije tačno da Vlada ne čini ništa po tom pitanju i nije tačno da se ovo može definisati kao nekakav marketinški potez, jer - čemu to? Nema parlamentarnih izbora. Ovo je, dakle, po našem viđenju, jedan odgovoran predlog koji upravo jeste upodobljen sa onim što sam rekao na početku, a to su ekonomske mogućnosti budžeta, budžeta koji jeste zasnovan na zdravim osnovama.

Mi bi želeli i voleli da ovaj iznos jeste daleko veći i mi razumemo prosvetne radnike u Srbiji i razumemo tešku situaciju u kojoj se nalaze prosvetni radnici, ali isto tako na drugoj strani moramo da sagledamo nešto što jeste realnost. Realnost, ponoviću po ko zna koji put, kada govorimo o budžetu koji je zasnovan na zdravim osnovama i naš cilj jeste održiv ekonomski sistem, naš cilj jeste da u potpunosti realizujemo plan i program ekonomske konsolidacije Vlada Republike Srbije i naš cilj jeste da se oseti boljitak u svim sektorima, u svim sferama društva, ali boljitak koji hoće biti zasnovan upravo na zdravim osnovama. Mi ovo sagledavamo kao još jedan u nizu mera ekonomske politike Vlade Republike Srbije i ubeđeni smo da će Vlada i u narednom periodu hrabrim i odlučnim koracima nastaviti da ide ka ubrzanom ekonomskom i dinamičnom rastu.

Maločas je bilo reči o ekonomskim pokazateljima. Dakle, mi smatramo da su jasni i vidljivi ozbiljni znaci ekonomskog oporavka fiskalne i ekonomske konsolidacije i da upravo oni jesu rezultat odgovornog, ozbiljnog i posvećenog rada Vlade Republike Srbije. Dakle, preduzete su teške mere kako bi se sredilo stanje u javnim finansijama u Srbiji i upravo zahvaljujući reformskim procesima koji su započeti mi optimistički možemo gledati na period koji je pred nama – i na 2016. i na 2017. godinu. Dakle, ekonomski oporavak jeste, po našem mišljenju, nacionalni prioritet. Apsolutno smatramo da niko nema pravo da neodgovornim potezima, neodgovornim predlozima dovodi u pitanje realizaciju ovog ključnog cilja jer od realizacije ovog ključnog cilja, ekonomskog oporavka, zavisi realizacija brojnih ključnih ciljeva Vlade Republike Srbije. Upravo zahvaljujući rezultatima koje Srbija jeste postigla, Srbija danas jeste među vodećim zemljama, odnosno najprepoznatljivijim zemljama po rezultatima. Upravo to jeste razlog poštovanja brojnih zemalja prema Srbiji.

Gospodin Atlagić je takođe maločas nešto pomenuo, sa čime se takođe u potpunosti slažem, dakle, šta je suština? Moramo da zarađujemo, moramo da trošimo daleko manje od onoga što zaradimo, da nastavimo da radimo u pravcu smanjenja javnog duga, budžetskog deficita i da omogućimo ekonomski privredni rast i privredni oporavak. Uz to, zajedno sa primenom modernih i sistemskih zakona koji jesu usvojeni u republičkom parlamentu i uz jasan plan fiskalne i ekonomske konsolidacije Vlade Republike Srbije, rezultati jesu vidljivi. Dakle, upravo zahvaljujući reformskim procesima koji su započeti i koji se sprovode, mi jesmo stvorili jedan realan, stabilan i siguran osnov koji može da omogući razvoj, jesmo stvorili jedan realan, stabilan i siguran osnov koji može da omogući ekonomski i privredni rast i koji hoće omogućiti boljitak za građane.

Danas je potpuno jasno da program ekonomskog oporavka i fiskalne konsolidacije Vlade Republike Srbije nije programska, odnosno politička proklamacija i nije sačinjen zarad nekakve taktike političkog preživljavanja, političkih poena, reč je o jednoj ozbiljnoj strategiji koja upravo podrazumeva ono o čemu je već bilo reči, a to su hrabri, teški, odlučni i ekonomski, politički koraci i ekonomske i političke odluke, ali koje vode ka onom što jeste boljitak za građane. Dakle, reforme se upravo sprovode zbog građana, a ne zarad političkog marketinga i političke popularnosti političkih stranaka.

Još jednom, nismo u mogućnosti da glasamo za ovaj amandman jer on ne predstavlja ono što jeste realnost u datom trenutku, nije upodobljen sa ekonomskim mogućnostima države, odnosno sa ekonomskim mogućnostima budžeta koji mora i treba da bude zasnovan na zdravim osnovama. Zahvaljujem.