Zahvaljujem, gospođo Čomić. Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da će poslanička grupa SPS–JS u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predlog zakona o ministarstvima, kao što je u uvodnom izlaganju ove sednice potpuno jasno i precizno rekao šef poslaničkog kuba SPS–JS gospodin Branko Ružić, jer smatramo da je ovo ogroman korak napred ka sistemskom prilazu pitanju kakva vlada treba Srbiji.
Mislimo da je ovo kvalitativan pomak napred, u smislu da prvi put, čini mi se, nakon 2000. godine, ili možda čak i prvi put od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji imamo jedan sistemski prilaz u kontekstu – koji je to broj ministarstava potreban i koje oblasti ministarstva treba da pokrivaju. Želimo da verujemo da danas govorimo o predlogu koji neće odražavati samo postojeći politički trenutak, već će biti osnova da i neke buduće vlade Republike Srbije polaze od ovog modela, a ne da svaka vlada ima svoj pristup i određuje broj ministarstava u zavisnosti od političkog trenutka jer, naravno, to nije dobro.
Teorijski, Vlada može da funkcioniše i sa šest, osam ili 30 ministarstava, tačno je da je sve promenljivo, ali moraju postojati pravila koja ministarstva moraju da postoje i naravno da nije dobro uvoditi nova, manja ministarstva samo da bi se zadovoljila nekakva politička opcija.
Želim da kažem da mi nikada nismo bili kočničari rekonstrukcije Vlade Republike Srbije. Uvek smo izražavali spremnost da učestvujemo u rekonstrukciji Vlade Republike Srbije kao deo vladajuće koalicije danas u Srbiji, ali smo smatrali da, ako smo za to da se Vlada smanjuje, onda treba da imamo koncept, a ne da se plasiraju izjave o rekonstrukciji i nakon toga nema nekakvog konkretnog predloga šta se zapravo želi. O takvom predlogu danas govorimo.
Takođe, rekli smo da kozmetičke promene nisu dobre, ali je uvek dobar korektan i otvoren razgovor o radu svakog ministra, radu svakog ministarstva pojedinačno i, kada je reč o koaliciji SPS–PUPS–JS, mi sa tim apsolutno nemamo nijedan problem.
Smatramo da svaki ministar treba da shvati svoj posao kao životnu ulogu i naravno da, ukoliko neko ne radi dobro, treba da bude zamenjen. Svaka promena unutar Vlade jeste rekonstrukcija Vlade, a političke opcije, i stranke i koalicije koje su predložile ministre, i celokupna javnost i republički parlament treba da ocenjuju i vrednuju rad svakog ministra i ministarstva u celini.
Što se tiče predstavnika Vlade koji su predloženi iz radova koalicije SPS–PUPS–JS, naravno da smo uvek spremni da položimo račune za ono za šta smo preuzeli odgovornost nakon maja 2008. godine. Rad onih koji su predstavnici koalicije SPS–PUPS–JS u ovom trenutku unutar Vlade Republike Srbije je, ubeđeni smo, prepoznatljiv kada je reč o uspešnom radu Vlade Republike Srbije. Oni su, ubeđeni smo, pokazali da mogu na stručan, kvalifikovan i sposoban način obavljati odgovorne funkcije, ali i ono što je od izuzetne važnosti – u opštem interesu građana Srbije.
Ubeđeni smo da će predložene promene o kojima danas govorimo biti, rekao bih, novi impuls za rad Vlade Republike Srbije u narednih godinu dana i da će Vlada Republike Srbije završiti neke izuzetno važne poslove koje je započela.
Naravno da ove promene neće uticati na nastavak uspešne realizacije proklamovanih ciljeva i načela oko kojih je okupljena parlamentarna većina i vladajuća koalicija u Srbiji i kada je reč o evropskim integracijama i kada je reč o odbrani nacionalnih i državnih interesa, naravno da je pitanje KiM pitanje svih pitanja i da je ova vlada pokazala jasnoću, odlučnost i principijelnost oko ovog pitanja i kada je reč o jačanju ekonomije i socijalnoj odgovornosti, koja ni u jednom trenutku nije dovođena u pitanje, i naravno, nastavku odlučne, uspešne i kontinuirane borbe protiv korupcije i kriminala.
Nema dileme da će Srbija i novi, osveženi tim Vlade Republike Srbije nastaviti sa onim što je bio cilj ove godine, dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije o zahtevu za članstvo u EU i određivanju datuma početka pregovora, ali očekujemo i jedan novi paket ekonomskih mera u narednom vremenskom periodu koji će pomoći najugroženijim građanima Srbije.
Nije pitanje u ovom trenutku da li se neko plaši izbora ili ne, nego da li postoje državni organi, da li državni organi funkcionišu, imaju li autoritet da donose važne odluke, jer u ovoj godini Srbiju očekuju izuzetno važne odluke. Zato želim još jednom potpuno jasno i precizno da naglasim da je politička stabilnost u ovom trenutku prioritet, da je politička stabilnost prioritet prioriteta i da je politička stabilnost osnov i preduslov za nastavak dalje uspešne realizacije proklamovanih ciljeva i načela Vlade Republike Srbije.
Ako već govorimo o izborima, gledajući stranački, gledajući koaliciono, nama (kada kažem nama, mislim na koaliciju SPS, PUPS i JS) koaliciono i stranački izbori odgovaraju, ali u ovom trenutku Srbija ima druge prioritete i mi ćemo u svakom slučaju poštovati prioritete Srbije i prioritete građana Srbije.
Još jednom želim, na samom kraju, da kažem da će poslanički klub SPS–JS u Danu za glasanje podržati oba predloga. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan zakonski predlog. Želim da kažem da mi unutar poslaničkog kluba SPS - JS možemo da se složimo sa analizom primene Zakona o sportu iz 1996. godine, možemo da se složimo sa konstatacijom kada je reč o problemima sa kojima se danas susreću organizacije, sa kojima se danas susreću državni organi u oblasti sporta primenjujući Zakon iz 1996. godine. Naravno, takve konstatacije nameću ono što ste i sami rekli, gospođo ministre, u uvodnom izlaganju, dakle, potpuno je jasno da nam je neophodan jedan novi, kvalitetan zakon koji će regulisati oblast sporta u Srbiji. Dakle, potreban nam je sistemski zakon koji će ići u korak sa vremenom i koji će omogućiti ono što treba da bude naš primarni cilj u ovom trenutku, a to je unapređenje sporta u Srbiji.

Kada je reč o ovom zakonskom predlogu, tačno je da je reč o jednom obimnom zakonskom predlogu. To se može konstatovati ukoliko ovaj zakonski predlog uporedimo sa zakonima koji regulišu ovu materiju u državama našeg regiona ili nekim evropskim državama, ali ne mislim da je to u ovom trenutku od suštinske važnosti i da je to nekakav parametar na osnovu kojeg se može suditi da li je neki zakon kvalitetan ili ne.

Na samom početku, najpre želim da iznesem jednu konstataciju i da postavim jedno pitanje. Između ostalog, u vašem uvodnom izlaganju rečeno je da je povodom ovog zakonskog predloga vođena široka javna rasprava. Mi iz poslaničkog kluba SPS - JS smatramo da je to izuzetno važno, da je važno da se povodom svakog sistemskog zakona vodi široka javna rasprava. I, čini mi se da je rečeno da je u izradi ovog zakonskog predloga učestvovala i radna grupa.

Moje pitanje je ko je činio radnu grupu koja je radila na izradi ovog zakonskog predloga? Da li su veliki klubovi, koji danas uglavnom izražavaju negodovanje u javnosti kada je reč o ovom zakonskom predlogu, imali svoje predstavnike u ovoj radnoj grupi? Koliko često se radna grupa sastajala? Da li je ta radna grupa imala priliku da sagleda konačnu verziju ovog zakonskog predloga? Koliko su uvažene sugestije i predlozi predstavnika radne grupe i predstavnika sportskih organizacija, udruženja klubova koji su učestvovali u javnoj raspravi o kojoj ste vi govorili?

Naravno, mi ne sumnjamo u nameru Ministarstva i ne želimo da se bavimo politikantstvom, političkom demagogijom, jer je reč konkretno o sportu i mislim da u tom kontekstu svi imamo jedan jasan cilj, a to je da dobijemo što kvalitetniji zakon. Moram reći da je u javnosti dosta otvorenih pitanja, dosta pitanja se postavlja kada je reč o ovom zakonskom predlogu. Zaista želimo da verujemo da ćemo nakon ove današnje rasprave, nakon rasprave u pojedinostima koja će uslediti tokom naredne nedelje, uspeti da otklonimo sve one nejasnoće, sve one nedoumice koje danas postoje kada je reč o Predlogu zakona o sportu.

Za nas je suštinsko pitanje u ovom trenutku da li su rešenja koja su ponuđena ovim zakonskim predlogom u skladu sa međunarodnim pravnim aktima, da li su usklađena sa evropskom praksom i da li smatrate da je sve odredbe ovog zakonskog predloga u ovom trenutku moguće implementirati, odnosno sprovesti u praksi danas u Srbiji?

Posebno sporno pitanje koje se danas nameće je pitanje postupka privatizacije. Vi ste o tome rekli nešto u uvodnom izlaganju. Moram da konstatujem da je, čini mi se, posebno sporno pitanje privatizacije fudbalskih klubova, jer od te privatizacije se u javnosti najviše očekuje.

Nekoliko je pitanja u ovom trenutku okupiralo pažnju javnosti i mislim da je važno da danas na ta pitanja ponovo dobijemo odgovore. Pokušaću da ih formulišem. Dakle, da li ovaj predlog, kroz transformaciju i promene statusa, krši ustavne odredbe udruživanja? To je nešto o čemu je bilo reči proteklih dana u javnosti. Da li će država pravo korišćenja zemljišta koje imaju sportske organizacije, koje imaju sportski klubovi, smatrati državnim ili društvenim kapitalom u njima? Nije sporno vlasništvo nad zemljištem, ali bi to onda značilo da sve privatne kuće koje se nalaze na gradskom građevinskom zemljištu i imaju trajno pravo korišćenja (i plaća se trajno korišćenje) jednim delom jesu u državnom vlasništvu. Da li je moguće da sportsko udruženje koje je vlasnik objekta koji je izgrađen na zemljištu u državnoj svojini stekne na tom zemljištu, umesto trajnog prava korišćenja, pravo svojine, uz naknadu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta na nekoliko godišnjih rata? Kad govorimo o sportskim udruženjima, treba imati na umu da je reč o, rekao bih, neprofitabilnim organizacijama.

Takođe, kada je reč o postupku privatizacije, želim da uputim još neke sugestije i predloge. Najpre želim da kažem da je poslanički klub SPS - JS podneo amandman koji se odnosi na to da, ukoliko neki sportski objekat bude proglašen za objekat od nacionalnog značaja, onda smatramo da takvu sportsku vrednost treba sačuvati. Mi smo amandmanom predvideli da se sprečava bilo kakva mogućnost da takvi objekti budu dislocirani ili srušeni radi gradnje nekih visokokomercijalnih objekata, ili da im se promeni namena.

Takođe, ovim zakonskim predlogom predviđeno je da tri subjekta mogu pokrenuti postupak privatizacije. Poslanički klub SPS-JS smatra da zainteresovani kupac ne treba bude taj koji će moći da pokrene postupak privatizacije, jer mislimo da će to ostaviti mnogo prostora za eventualne manipulacije. Znam, reći ćete ono što smo između ostalog govorili i na Odboru za sport i na sastanku unutar poslaničkog kluba, da je to praksa Agencije za privatizaciju, ali ću vam ponovo reći da ta praksa ima izuzetno loša iskustva i da mi želimo da ta iskustva koliko je moguće izbegnemo kada je u pitanju sport.

Kada je reč o sredstvima koja se ostvare od prodaje kapitala subjekta privatizacije, ona ne – mogu (tako je definisano u zakonu) nego, po našem mišljenju, moraju biti usmerena u budžetski fond za finansiranje sporta, za izgradnju i rekonstrukciju sportske infrastrukture, odnosno sportskih objekata. Upotrebljavajući reč „može“ mi ostavljamo ovim predlogom alternativu da i ne mora. Smatramo da mora, jer sve ostalo bi, čini nam se, bilo štetno za razvoj sporta u Srbiji.

Takođe, maločas su mi kolege ukazale na to, postoji jedna, po mom ličnom viđenju i viđenju poslaničkog kluba, nelogičnost kada je reč o članovima 169. i 190. zakonskog predloga. Naime, u članu 169. kaže da su sve sportske organizacije, sportski savezi, sportska društva i sportski centri upisani u odgovarajući registar na teritoriji Republike Srbije na dan stupanja na snagu ovog zakona obavezni da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu prijavu za evidentiranje itd. U članu 190. se kaže da će Vlada doneti odluku iz stava 1. člana 190. u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu. Tu postoji određena kontradiktornost. Kako će Vlada doneti odluku mesec dana od dana stupanja na snagu, ako neko podnese prijavu 364. dana u godini?

Još samo jedna rečenica, kada je reč o postupku privatizacije. Imajući na umu pre svega važnost ovog postupka, imajući na umu značaj, kompleksnost, problematiku, brojna otvorena pitanja, predložili smo jedan amandman koji kaže da se odredbe članova od 174. do 192, dakle odredbe koje se odnose na postupak privatizacije, primenjuju od 1. januara 2013. godine, smatrajući da je potreban jedan period za prilagođavanje akata, za implementaciju ovog zakona, za njegovu primenu u praksi i za sve ostale radnje, da bi se došlo do samog postupka privatizacije.

Danas je ključno pitanje u javnosti, rekao bih, ko će biti vlasnik stadiona Crvene zvezde, ko će biti vlasnik stadiona Partizana. To jeste važno pitanje, ali od ovog zakona se očekuje odgovor na pitanje sistemskog finansiranja sporta, i kada je reč o profesionalnim, i amaterskim klubovima i bazičnom sportu u mlađim kategorijama. Podrška klubovima koji predstavljaju bazu za vrhunski sport, ali podrška i u izgradnji sportskih objekata, u izgradnji sportske infrastrukture, to je nešto što je u ovom trenutku zaista neophodno i što jeste prioritet.

Naša proslavljena vaterpolo reprezentacija je, recimo, morala da uzme kredit da bi učestvovala na jednom velikom takmičenju. Stara Jugoslavija, a sada Srbija, nekada je imala, odnosno ima najbolju svetsku rukometašicu svih vremena, koja je predvodila žensku rukometnu reprezentaciju Jugoslavije, Svetlanu Kitić, a danas se postavlja pitanje da li će žensko rukometno prvenstvo u Srbiji biti privedeno kraju, ne zato što nema ko da igra rukomet, nego zato što nema sredstava da se klubovi finansiraju.

Dakle, grad iz kojeg dolazim ima dosta kvalitetan vaterpolo klub, ima dosta kvalitetan plivački klub, ali mora da se putuje sto kilometara od Valjeva da bi trenirali. Imamo mi kao lokalna samouprava i projekat zatvorenog bazena i projekat valjevske hale sportova, ali nekako smo, čini mi se, na rubu dešavanja kada je reč o investicijama i ulaganju u sportsku infrastrukturu. Dakle, to je, nažalost, u ovom trenutku realnost i to su za mene suštinska pitanja.

Opšti interes u oblasti sporta je deo zakona koji treba da pruži odgovore, po mom ličnom viđenju, na dva suštinska pitanja: šta se smatra opštim interesom u oblasti sporta za Srbiju, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i na koji način se vrši izbor programa koji će biti finansiran? Ovo je za nas prioritet i primarno pitanje, koje zaslužuje, čini mi se, mnogo više pažnje od teorijske definicije pojedinih pojmova iz oblasti sporta. Nekako je Zakon iz 1996. godine, recimo, imao sasvim korektnu definiciju i sasvim korektno definisao značenje reči sport, i ne vidimo da bi nekakva teorijska analiza pojmova u oblasti sporta u ovom trenutku popravila ambijent i atmosferu kada je reč o sportu u Srbiji.

Za nas je, recimo, daleko važnije da se stvori zakonska mogućnost da se učešće klubova u evropskim klupskim takmičenjima finansira iz republičkog ili pokrajinskog budžeta. Moguće je, recimo, da jedinica lokalne samouprave nema mogućnost za takvo finansiranje, a ono je od opšteg interesa za sport u Srbiji. Za nas su, moram priznati, daleko važniji i školski sport, koji je definisan u ovom zakonu u članovima 143, 144, zatim, sportska takmičenja osoba sa invaliditetom, ali i sport u vojsci i sport u policiji, koji je morao biti deo ovog sistemskog zakona.

Na samom kraju želim da kažem da je poslanički klub SPS - JS podneo određeni broj amandmana sa ciljem da se zakonski predlog popravi, da bismo imali što kvalitetniji sistemski zakon, koji će regulisati ovu izuzetno važnu oblast u Srbiji, koji će definisati i prava i obaveze subjekata u sportu, organizacione oblike, koji će zaštititi i sportiste, kako ste rekli, i sportske klubove.

Dakle, potrebna je evidencija, potrebna je kontrola; naravno da država treba da zna na koji način su utrošena sredstva koja se ulažu u sportske klubove, ali, s druge strane, centralno pitanje mora i treba da bude finansiranje sporta i stvaranje ambijenta u kojem će i privreda na određen način biti podsticana da investira u sport.

Dakle, ovaj zakon treba jasno da kaže, po našem mišljenju, šta je javni interes kada je u pitanju sport u Srbiji i na koji način taj javni interes sačuvati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je dosta toga rečeno u dosadašnjoj raspravi. Pokušaću da budem relativno kratak i da se osvrnem na ono za šta poslanički klub SPS-JS smatra da je najvažniji segment kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o kojem danas govorimo.
Na samom početku, želim još jednom da kažem da je Predlog zakona o planiranju i izgradnji stupio na snagu septembra 2010. godine. Reč je, kao što je više puta danas rečeno, o jednom sistemskom zakonu, jednom od najvažnijih sistemskih zakona vezanih za razvoj građevinske, ali, rekao bih, i za razvoj celokupne privrede Srbije. Želim da kažem da je ovaj zakon uveo više reda i zakonitosti u oblast građevinarstva i naravno da nije zaustavio građevinsku operativu.
Želim još jednom da istaknem da je ovim zakonom uređena oblast koja se odnosi i na građevinsko zemljište i na planiranje, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona, vršenje inspekcijskog nadzora, ali i druga pitanja koja su važna za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i samu izgradnju objekata.
Potpuno je logično da se nakon određenog vremenskog perioda, kada je reč o sistemskim zakonima, razmatraju i sagledavaju efekti primene sistemskih zakona u praksi, naravno, sa ciljem da se postojeći zakon, ukoliko je to potrebno, kroz određene izmene i dopune unapredi, odnosno popravi, kako bismo dobili još kvalitetniji zakon.
Kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, kroz postupak preispitivanja utvrđeno je da je pojedina rešenja potrebno preciznije definisati, uskladiti sa stavovima sudova, posebno kada je reč o odredbama koje se tiču ocene ustavnosti i zakonitosti. Upravo iz tih razloga danas govorimo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Tačno je da su predložene izmene i dopune Zakona obimne – predlaže se menjanje 68 članova, dodaje se, čini mi se, oko sedam novih članova, što je otprilike trećina Zakona o planiranju i izgradnji – ali, što je izuzetno važno, ne menja se suština samog zakona. I dalje se insistira na uvođenju planskih dokumenata, uvođenju privatne svojine na građevinskom zemljištu, ubrzanoj proceduri za izdavanje dozvola i legalizaciju; nastavlja se reforma u oblasti građevinarstva, odnosno uvođenje reda u ovoj izuzetno važnoj oblasti. Cilj predloženih izmena i dopuna, jednostavno rečeno, jeste da se procedure ubrzaju, pojednostave i olakšaju.
Želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona. Podržavajući ove predložene izmene i dopune želimo zapravo da podržimo cilj koji se želi postići njihovim usvajanjem, kada je reč o ovom izuzetno važnom, sistemskom zakonu.
Kao što je rečeno, najvažnije novine jesu u oblasti građevinskog zemljišta i konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, shodno odluci Ustavnog suda. Predložena je dopuna člana 104, utvrđen je rok za podnošenje zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, čime se obezbeđuje primena ove odredbe u celini, ali i stvara mogućnost da se konverzija završi što je pre moguće.
Zatim, izvršene su izmene u oblasti urbanističkog planiranja, građevinskih dozvola i legalizacije bespravno podignutih objekata, kao što je rečeno tokom današnje rasprave.
Kada je reč o planiranju, nepovratno se ušlo u proces uvođenja reda kada je reč o donošenju urbanističkih akata. Mnogo je važno da postoji politička volja da se Srbija na ovaj način uredi. Ovim predlogom je predviđeno pojednostavljenje procedure za slučaj izmene planskog dokumenta.
Predviđeno je, dakle, da se plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne infrastrukture može izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije određena, a lokacijska dozvola se izdaje samo za izgradnju novih objekata i dogradnju već postojećih objekata.
Kada je reč o oblasti legalizacije, želim da kažem da je važno da se postupak legalizacije u Srbiji najzad završi. Slažemo se da nije stala nelegalna gradnja, ali je ima značajno manje nego u proteklom vremenskom periodu. Dakle, predviđeno je umanjenje za određene kategorije, povećan i preciziran broj dokaza kojima se utvrđuje da podnosilac ima rešen imovinsko-pravni odnos, a predviđena je i mogućnost da lokalna samouprava u ime i za račun podnosioca prikupi potrebnu dokumentaciju u postupku, a podnosilac plati na rok od više godina, što je takođe od izuzetne važnosti.
Što se tiče građevinskih dozvola, mi želimo da verujemo u ono što je gospodin ministar rekao, da će ovaj predlog sprečiti presporo, birokratizovano izdavanje građevinskih dozvola, što je takođe važno.
Na samom kraju želim da istaknem i da se osvrnem na član 60, koji se odnosi na dopunu postojećeg člana 140. Zakona – građevinska dozvola investitorima važi pet godina, u tom periodu će morati da završe objekat i pribave upotrebnu dozvolu. Ukoliko se to ne desi, investitor plaća naknadu kao da je objekat izgrađen. Ova izmena je, po našem mišljenju, takođe izuzetno važna jer povećava odgovornost investitora.
Na samom kraju želim još jednom potpuno jasno i precizno da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim, na samom početku, da kažem ono što je, između ostalog, rekao i ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS gospodin Petronijević u svom uvodnom izlaganju, dakle, Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Poslovnika o radu, jer smatramo da je izuzetno važno regulisati odnos Republičkog parlamenta prema nezavisnim državnim telima, odnosno treba otkloniti sve one nejasnoće, sve one nedoumice kada je reč o izveštaju koji dostavljaju nezavisna regulatorna tela Republičkom parlamentu. Treba imati na umu i vreme, jer je zakonska obaveza nezavisnih regulatornih tela da svoje izveštaje podnose u prvom kvartalu tekuće godine.
Ono što, takođe, želim da kažem jeste da prethodni poslovnik nije imao utvrđene procedure kada je reč o razmatranju ovih izveštaja. Novim poslovnikom o radu, koji je usvojen u julu 2010. godine, jesu predviđene procedure za razmatranje izveštaja nezavisnog regulatornog tela, ali naravno da namera nije bila politički pritisak ili bilo koja mogućnost zloupotrebe ili pokretanje postupka za smenu nekog od nezavisnih kontrolora. Prosto, zakonom o osnivanju je utvrđen postupak, utvrđene su procedure na osnovu kojih se pokreće pitanje odgovornosti nezavisnih regulatornih tela.
Naravno da nezavisna regulatorna tela koja se bave zaštitom prava građana treba da imaju nezavisnost u odnosu na organe čiji rad kontrolišu. Osnovna funkcija nezavisnih tela kao što je, između ostalog, danas više puta rečeno je kontrola vlasti i tu funkciju ubeđeni smo da niko nije imao nameru, niti je ko želeo da obesmisli ni onog trenutka kada smo usvajali novi poslovnik o radu Republičkog parlamenta, ni danas kada razmatramo i razgovaramo o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Dakle, sa jedne strane, mora i treba da bude obezbeđena nezavisnost i samostalnost u radu nezavisnih državnih organa, ali, sa druge strane, mora da postoji i odgovornost nezavisnih državnih organa za ono što čine i rade, jer tu odgovornost danas u Srbiji treba da ima svako ko obavlja javnu funkciju.
Želimo da izrazimo zadovoljstvo što danas govorimo o Predlogu izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, koji je rezultat kompromisa, rezultat konsultacija i razgovora u kojima su učestvovali i predstavnici nezavisnih regulatornih tela.
Šta zapravo ovaj predlog sadrži? Dakle, kao što je, između ostalog, više puta danas rečeno, briše se odredba kojom je predviđeno da nadležni odbor, kada je reč o izveštaju, može da predloži Narodnoj skupštini da ne prihvati izveštaj i pokrene postupak odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, odnosno telu, i pored pomenutog rešenja, dodat je novi član u kojem se kaže da pomenute izveštaje razmatra nadležni odbor, postojeći izveštaj Skupštini, sa predlogom zaključaka, odnosno preporuke sa merama za unapređenje stanja u tim oblastima i upućuje ga Narodnoj skupštini na razmatranje, Narodna skupština razmatra izveštaje i na kraju rasprave donosi zaključak, preporuku sa merama za unapređenje stanja u tim oblastima.
Ubeđeni smo da zaključci Narodne skupštine Republike Srbije mogu samo dodatno da osnaže ove preporuke. Ono što je suštinski jako važno jeste nekoliko važnih poruka koje treba poslati i koje će biti poslate usvajanjem ovih izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Prva je, podrška nezavisnim državnim organima i ona nijednog trenutka nije dovedena u pitanje, kada je reč o Republičkom parlamentu. Druga je, otklanjanje bilo kakve sumnje različitih tumačenja. Ono što je treće, i što je, takođe, važno, jeste da mora postojati odgovornost nezavisnih regulatornih tela, i to u realizaciji zajedničkog cilja i Republičkog parlamenta i nezavisnih državnih organa, a to je zaštita prava građana i, naravno, zakonit rad državnih organa.
Na samom kraju, želim još jednom da istaknem da će Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku reći ću ono što je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS rekao u uvodnom izlaganju u vezi ove izuzetno važne tačke, o kojoj danas govorimo.
Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Kao što je rekao ministar u svom uvodnom izlaganju, Srbija u ovom trenutku učestvuje u pet mirovnih misija, u dve samostalno. Rekao je da je intencija Ministarstva da Srbija proširi svoje prisustvo i mi kao poslanički klub podržavamo intenciju Ministarstva, jer zaista smatramo da ćemo time povećati i naš politički uticaj, kako je između ostalog rečeno, van granica naše zemlje.
Suštinski razlog donošenja odluke o kojoj danas govorimo, zapravo je u neophodnosti da se omogući učestvovanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i MUP u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Dakle, suština je u tome da je neophodno izvršiti redovne zamene pripadnika Vojske Srbije i MUP kada je reč o operacijama koje su u toku i neophodno je dati odgovor, odnosno potvrdu UN kada je reč o operacijama čiji je početak planiran i čiji se početak očekuje tokom 2011. godine.
Ono što je izuzetno važno, i što još jednom treba istaći, jeste da je plan sastavljen na osnovu realnih kapaciteta, i MUP, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, prema tome, postojećih i trenutnih kapaciteta, raspoloživih sredstava i, naravno, trenutnih potreba UN kada je reč o angažovanju srpskih oružanih snaga.
Tačno je da je ovo međunarodnopravna obaveza Srbije koja proizilazi iz potpisanih međunarodnih sporazuma, ali, sa druge strane, svojim učešćem Srbija pokazuje sposobnost, odlučnost, spremnost i volju da učestvuje u onom delu i da bude sastavni deo onih koji su spremni da održavaju mir u svetu.
Reč je o misijama mirovnog i humanitarnog karaktera, a strateško opredeljenje Srbije je, svakako, očuvanje mira.
Naravno da ova odluka doprinosi i povećanju kredibiliteta naše države u međunarodnim okvirima. Evrointegracije jesu prioritetan spoljnopolitički cilj Srbije i, naravno, da će učešće naših pripadnika u operacijama EU bitno uticati na celokupan proces evropskih integracija Srbije.
Kada je reč o kompletnom sadržaju predložene odluke, dakle, pripadnici Vojske i policije nastavljaju u ovoj godini učešće u multinacionalnim operacijama UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Libanu, Kipru, a prvi put na Bliskom istoku, kao i u mirovnim misijama EU u Somaliji i Ugandi. Pripadnici Vojske i policije prvi put bi trebalo da učestvuju u mirovnim misijama EU.
Inače, kako se navodi u obrazloženju, Vojska Srbije će staviti određene kapacitete na raspolaganje UN za angažovanje u multinacionalnim operacijama i u tom smislu zaključiti stand by aranžman. Ukoliko parlament u danu za glasanje usvoji Predlog odluke Vlade Republike Srbije i pripadnici MUP, kao što je između ostalog rečeno, u ovoj godini će nastaviti sa svojim angažovanjem u dve misije UN – na Haitiju i u Liberiji. I, kada je reč o pripadnicima MUP slažemo se sa onim što je navedeno u obrazloženju ovog predloga, da će kroz administrativno angažovanje i obavljanje administrativnih poslova predstavnika MUP doći do novih znanja u oblasti i tehnologije i elektronskog poslovanja, kao i da će njihovo učestvovanje olakšati integrisanje naše policije u međunarodnu policijsku saradnju.
Još jednom, na samom kraju, želim da kažem da će Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem. Uvaženo gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Dragutinović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim na samom početku da kažem jeste da vas podsetim da je još septembra 1998. godine, gospođo Dragutinović, Valjevo i Kolubarski okrug zadesio jedan razorni zemljotres.
Ono što želim da kažem jeste da smo mi odavno u 2010. godini, a za nekoliko dana ulazimo i u 2011. godinu, mi još uvek u potpunosti nismo sanirali i nisu sanirane posledice ovog razornog zemljotresa koji je zadesio Valjevo, Kolubarski okrug i Mionicu.
Takođe želim da amandman nisam podneo da bih kritikovao, već da bih ukazao na potrebu i neophodnost da se u ovom budžetu za 2011. godinu izdvoje veća sredstva za ovu namenu i za ovu svrhu. Svako od nas ima želju da kroz sugestije i predloge koje iznosimo utiče da dođemo do jedne pravednije raspodele, do što kvalitetnijeg budžeta. Svako od nas ima cilj i intenciju da učini nešto što je uopšte u interesu građana i u interesu, pre svega, kraja iz koga dolaze.
Znamo da novca nema i da je realnost ovog budžeta maksimalno uštedeti, a trošiti onoliko koliko je neophodno i koliko se mora. Kada podnesemo ovakav amandman, to ne znači da vas ne podržavamo, gospođo Dragutinović, već ne možemo u celosti da podržimo ovakvu preraspodelu sredstava. Želimo da pokušamo da na to utičemo, da je poboljšamo i da nešto konkretno uradimo.
Kada, na žalost, imate elementarnu nepogodu i ukoliko aktuelna vlada ne uspe da sanira u celosti posledice te elementarne nepogode, onda je to obaveza i odgovornost svake naredne vlade, dok se u potpunosti i u celosti ne saniraju posledice, a u ovom slučaju pričamo u zemljotresu koji je zadesio Valjevo i Kolubarski okrug. Znate Vlada i parlamentarna većina u Srbiji jesu promenljive i to je demokratija, ali odnos prema pitanjima koja su od vitalnog, od suštinskog značaja nikada ne mogu i ne smeju biti promenljivi.
Ušteda na nivou države treba da bude prioritet prioriteta. Prosto, postoje stvari na kojima ne možete uštedeti. Priroda je građanima oduzela kuće, objekte za stanovanje, stambene objekte i oni očekuju našu podršku. Sredstva su iz godine u godinu sve manja.
Pokušali smo da napravimo nekakvu procenu i nekako smo došli do zaključka, a vi me ispravite ako grešim, da ukoliko budemo nastavili sa ovakvim intenzitetom kada je reč o izdvajanju sredstava za ovu namenu i za ovu svrhu, biće nam potrebno još 10 godina da obnovimo i saniramo posledice ovog zemljotresa.
Kada je reč o obrazloženju koje smo dobili u Vladi Republike Srbije, moram potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da se u potpunosti slažem sa ovim prvim delom obrazloženja, ukoliko je shvaćeno da je namera da nešto sprečimo ili da nešto ugrozimo, naprosto, mi ne želimo da ugrozimo dalju realizaciju i okončanje bilo kojeg započetog projekta u Srbiji. Smatramo da je i sanacija i posledica zemljotresa koji je zadesio Valjevo, Mionicu i Kolubarski okrug naš zajednički projekat.
Drugi deo ovog obrazloženja je nešto što se može definisati kao konstatacija. Dakle, šta je urađeno u proteklom vremenskom periodu. Želim ovo da dopunim sa još nekoliko informacija koje sam pribavio od onih koji su zaduženi za obnovu, a to je Okružna direkcija za izgradnju i obnovu. Prvu procenu štete u 1998. godini je sačinila opštinska komisija za procenu štete, usvojena od SO Valjevo i dostavljeno Kolubarskom okrugu i Vladi Republike Srbije. Ta procena je iznosila 6 milijardi 120 miliona 388 hiljada dinara, gde je konstatovana najveća šteta na objektima stanovanja više od polovine ukupne konstatovane štete.
Uvidom u revalorizovani zbir pregled štete 2002. godine u Kolubarskom okrugu se može videti da je ukupno 64.430 domaćinstava šteta na stambenim pomoćni jedinicama iznosila 11,2 milijarde dinara. Iznosim podatke koje sam pribavio iz Direkcije. Od toga je ukupno uloženo oko dve milijarde dinara za naknadu štete na objektima za stanovanje, za izgradnju i sanaciju objekata za stanovanje i naknadu štete na javnim i društvenim objektima je bilo potrebno još oko 9,5 milijardi dinara. Raspodela sredstava je vršena i u periodu od 2002. godine do 2010. godine, što ste i vi između ostalog, konstatovali u obrazloženju u ne prihvatanju ovog amandmana, iz čega se opet može zaključiti da je za nadoknadu štete na stambenim objektima potrebno obezbediti još 6,2 milijarde dinara, a za nadoknadu štete na javnim objektima još 1,2 milijarde.
Sprovodeći odluku Saveta direkcije koja je zadužena za obnovu i izgradnju porušenih objekata, usvojene 27. maja 2009. godine, u kojoj je osnovni kriterijum da vlasnik poseduje jedan objekat za stanovanje je utvrđeno da je za hitnu naknadu štete na stambenim objektima preostalo još 1.200 objekata. Mislim da ste to i vi konstatovali, za koje je potrebno obezbediti još 2,6 milijardi dinara.
Treba imati u vidu da ovde nisu uzeti u obzir objekti kao što su pomoćni, vikend kuće, niti one kuće čiji vlasnici imaju više od jednog objekta na teritoriji Republike Srbije i Kolubarskog okruga i opštini.
Takođe, utvrđeno je da je za završetak objekata lokalnih samouprava potrebno obezbediti sredstva u iznosu od 600 miliona dinara, a završetak putne infrastrukture 500 miliona, kao i za objekte elektroenergetskog značaja u iznosu od 100 miliona dinara.
Ovo je važno reći, ako se ima u vidu da su sredstva za završetak putne infrastrukture i objekata koje sam pomenuo potrebna kako bi se stambeni objekti koji će se graditi u narednom vremenskom periodu doveli u funkciju.
Mogu da se složim sa prvim delom vašeg obrazloženja, ako sam tako shvaćen, jer zaista mi nemamo nameru da prekidamo ni jednu započetu investiciju na nivou Republike Srbije. Shvatamo važnost. Drugi deo je nešto što se tiče konstatacije.
Ono što želim da kažem i čime želim da završim jeste da nedostaje treći deo, gospođo Dragutinović. Gospodin Marković, kada je reč o obnovi objekata, gospodin Marković, ministar za lokalnu upravu i državnu upravu, vrlo jasno je pre nekoliko dana naglasio i precizirao nekakve rokove kada je reč o obnovi i sanaciji objekata porušenih u zemljotresu, elementarnoj nepogodi koja je zadesila Kraljevo. To je, a naravno, mi to podržavamo i to je potpuno logično, potpuno normalno, ali ne vidim da su ti rokovi precizirani kada je reč o zemljotresu koji je zadesio Valjevo i Kolubarski okrug 1998. godine.
Ostaje da se obnovi oko 1.200 kuća. Ostaje da se obnovi oko, čini mi se, 100 objekata koji su od društvenog značaja. Naše pitanje je vrlo prosto i jednostavno – kada će ova obnova u celosti biti završena? Zahvaljujem.
18/1 MP/MĆ 12,55-13,05

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set pravosudnih zakona, rekao bih, od izuzetne važnosti.
Najpre želim da kažem da je potpuno jasno da je za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, pored saradnje sa Hagom, pored saradnje sa Haškim tribunalom, od najvećeg mogućeg značaja upravo reforma pravosuđa. Na tu temu i o tome smo mnogo puta do sada govorili.
Takođe, želim da kažem da kada smo započeli raspravu o setu pravosudnih zakona unutar republičkog parlamenta, vrlo jasno smo rekli kao poslanički klub da smatramo da je usvajanjem seta pravosudnih zakona, kvalitetnog seta, veoma važno da pošaljemo jasnu poruku EU o reformi pravosuđa u Srbiji, da nam je potreban jedan efikasan i moderan pravosudni sistem, nezavisno i stručno sudstvo, sa potpunim i punim integritetom, da je potrebno da povratimo poverenje građana u pravosuđe, odnosno da imamo pravosuđe u koje će građani Srbije verovati.
Takođe smo rekli da od reforme pravosuđa takođe zavisi zaštita ljudskih prava i sloboda. Imajući na umu da je reforma pravosuđa pre svega jedan od uslova da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, postavili smo tada vrlo logično pitanje – da li će u oblasti pravosuđa taj uslov biti ispunjen onog trenutka kada usvojimo tada predložen, a danas već usvojen set pravosudnih zakona?
Moram da kažem da godinu dana nakon toga čini mi se da su sve više prisutne sve veće nedoumice o budućem funkcionisanju sudstva u Srbiji.
Slažemo se da je ovo oblast za čiju reformu je potrebno vreme, ali kada smo u određenom kontekstu smatrali da smo jedan ozbiljan posao priveli kraju, danas prosto govorimo o izmenama zakona koje su morale da budu na samom početku, odnosno onda kada smo započeli raspravu o setu pravosudnih zakona.
Naravno da primedbe Evropske komisije u vezi sa reformom sudstva i reizborom sudija smatramo krajnje dobronamernim i to jeste pravac, to jeste putokaz kojim Srbija treba da ide u narednom vremenskom periodu.
Predložene izmene i dopune o kojima danas govorimo jesu korak napred u rešavanju svih onih otvorenih pitanja koja postoje u procesu reforme pravosuđa i zato će ovi predlozi imati podršku poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije.
Smatramo da je veoma važno da su predstavnici Ministarstva pravde, Evropske komisije i Venecijanske komisije razmatrali radnu verziju predloženih zakona, kao i određene aspekte reforme pravosuđa, kako između ostalog i opšti izbor i sve ono što podrazumeva reforma pravosuđa u Srbiji.
Ovo svakako jesu naši pravi i relevantni sagovornici na ovu temu i neophodno je dakle, sa našim partnerima iz Evrope, vrlo precizno formulisati svaki naredni korak koji će Srbija napraviti i koji će voditi ka realizaciji našeg cilja.
To je jedini način da se konačno stavi tačka na sva ona otvorena pitanja, na sve one polemike oko opšteg izbora sudija i tužilaca. Dakle, kao što je između ostalog rečeno, sadržaj predloženih izmena i dopuna uređuje dva važna pitanja: najpre izmene i dopune Zakona o Visokom savetu sudstva, Državnom veću i Zakonu o sudijama, omogućiće dakle prvenstveno izbor stalnog sastava tog tela, a drugo pitanje se odnosi na proces preispitivanja odluka, kao što je između ostalog rečeno u uvodnom izlaganju gospođe Malović.
Kada je reč o prvom pitanju, želim da kažem da je veoma važno da će se u zakonu, u sadržaju ovih izmena i dopuna, naći rešenja zasnovana na stavovima Venecijanske komisije, to se tiče konkretno sastava Visokog saveta sudstva da se status kandidata može steći ukoliko predlog podrži određeni broj sudija, predlog koji je formulisan kada je reč o drugom pitanju je potpuno logičan, imajući na umu pre svega da bi rasprave pred Ustavnim sudom trajale negde do, kako se procenjuje, leta 2012. godine, po izjavljenim žalbama, i drugo preispitivanje se odnosi na prvi put izabrane sudije, sudije koje se nalaze na stalnoj funkciji, iako se postavlja pitanje koliko smo mogli da shvatimo njihove stručnosti, i ako Visoki savet utvrdi da su te primedbe i da su te sumnje osnovane, dakle, pokreće se postupak za razrešenje.
Obzirom na važnost teme o kojoj danas govorimo, želimo da uputimo i jedno pitanje i prosto da damo jednu konstataciju, jednu sugestiju, a tiče se dva izuzetno važna segmenta reforme pravosuđa.
Najpre, kada smo govorili o novoj mreži sudova i javnih tužilaštava u Srbiji, rekli smo da podržavamo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog predloga, dakle, olakšati posao, povećati efikasnost, kvalitet sudskih postupaka, dakle cilj ni tada ni sada apsolutno nije bio sporan, ali rekli smo da o kvalitetu zakona možemo govoriti tek kada oni počnu praktično da se primenjuju, dakle kroz određeni vremenski period i smatramo da treba da govorimo i o efektima koji su postignuti ili nisu postignuti uvođenjem nove mreže sudova i javnih tužilaštva u Srbiji.
Još jedna stvar smatramo da je jako važna, naime čini nam se da je celo pravosuđe u ovom trenutku, kako sam to pre nekoliko dana mogao da čitam u jednom dnevnom listu, da čitavo pravosuđe u ovom trenutku u nekakvom v.d. statusu i da to poprilično traje. Dakle, po zakonu koliko mi je poznato svi predstavnici sudova trebalo je da budu imenovani najkasnije do kraja marta ove godine, mislim da samo Vrhovni i Kasacioni sud ima predstavnika, odnosno predsednika, a svi ostali imaju vršioce funkcija.
Naše je pitanje – kada će biti izbori i ko će odlučivati o kandidatima za predsednika, sadašnji ili budući sastav Visokog saveta sudstva.
I na samom kraju, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, želim da kažem da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije podržati ovaj zakonski predlog, jer smatramo da poslovi u posebnom odeljenju, kao što je između ostalog rečeno, zahtevaju osposobljenost, stručnost i obučenost i potrebno je zaista da ih obavljaju najbolji zaposleni, uz naravno podrazumeva se određene beneficije.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o dva predloga koji su od izuzetne važnosti. Dakle, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Predlogu odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka.
Najpre, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, želim da kažem da se ovim predlogom stvara pravni osnov za nastavak sprovođenja reforme, sistema odbrane, nakon donošenja odluke o kojoj takođe danas govorimo.
Ove izmene i dopune zapravo treba da omoguće efikasniju primenu odluke Narodne skupštine o obustavi obaveze služenja vojnog roka. To i jeste suština. Sam razlog za donošenje odluke o kojoj danas govorimo je zapravo operacionalizacija stavova iz usvojene strategije odbrane, strategije pregleda odbrane i doktrine Vojske Republike Srbije.
Najpre želim da potpuno jasno i potpuno precizno ponovim ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba rekao, da će poslanički klub SPS-JS podržati predložene izmene i dopune Zakona, kao i predloženu odluku, jer pre svega podržavamo cilj koji se želi postići, a to je da Srbija dobije savremeni odbrambeni sistem koji podrazumeva i profesionalnu, i savremenu i modernu vojsku. Naravno, razmišljajući u pravcu realizacije ovog cilja, neophodno je zakonske okvire prilagoditi jednoj, rekao bih uspešnoj, reformi sistema odbrane u Republici Srbiji.
Ono što je takođe važno jeste da, kada je reč o predloženim izmenama i dopuna Zakona, kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, jeste da su sve zainteresovane strane bile u mogućnosti da daju svoje sugestije, da daju svoje predloge, da daju svoje stavove i mišljenja o predloženim izmenama. Predložena odluka o kojoj danas govorimo, između ostalog, ima za cilj racionalizaciju troškova odbrane.
Tačno je i to, kada je korist celokupnog sistema profesionalnog vojnika daleko veća. Sada je veoma važno da je napravljen jedan precizan plan o neophodnom broju vojnika u Republici Srbiji i naravno da država mora i treba da obezbedi neophodan minimum sredstava za profesionalnu vojsku.
S druge strane, potrebno je obezbediti i sredstva i uslove za one koji žele dobrovoljno da služe vojni rok i naravno da oni koji žele, moći će kasnije da zasnuju radni odnos kao profesionalni vojnici i o tome je bilo reči.
Bilo bi dobro da kroz dobrovoljno služenje vojnog roka postoji mogućnost da se zainteresovanima ponudi nešto što se može definisati kao praktična korist za naredni vremenski period.
Dakle, šta je suština ove odluke? Od 1. januara 2011. godine biće uvedeno dobrovoljno služenje vojnog roka, od 1. januara u vojsku će ići oni koji žele, a ostali će imati samo simboličnu obavezu i to uvođenje u vojnu evidenciju kada napune 18 godina i time ulaze u rezervni sastav.
Inače, želim da kažem da je potpuno jasno da je u proteklom vremenskom periodu poboljšan status pripadnika vojske RS i da građani danas imaju više poverenja u vojsku i u prilog ovoj konstataciji govori da će odziv regruta kada je reč o služenju vojnog roka, što je veoma važno.
Veoma je važno napraviti i to takođe želim da kažem, realne potrebe, kada je reč o vojnim objektima. Ono što je neophodno završiti, a ostatak na određeni način možda kompenzovati sa državom i od tih sredstava, odnosno ta sredstva iskoristiti u realizaciju cilja modernizacije daljeg unapređenja i poboljšanja položaja Vojske RS.
Slažem se da ima još dosta posla, ali je potpuno jasno da je sa ova dva predloga danas i usvajanjem ova dva predloga, da činimo jedan ogroman korak napred.
Dakle, uz poštovanje tradicije i sa tim želim da završim, idemo ka nečemu što je efikasnije, savremenije, modernije i još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakon o državnoj upravi.
Suštinski ovde je reč o promenama koje se odnose na dva člana i kako je, između ostalog, potpuno jasno i potpuno precizno gospodin Marković rekao u uvodnom izlaganju, dva člana koja imaju suštinski dva cilja. Reč je o promenama koje su manjeg obima, ali izuzetne važnosti i značaja i rekao bih da imaju izuzetnu opravdanost.
Poslanički klub SPS, kao što između ostalog je i istakao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba u svom izlaganju, naravno, podržava predložene izmene i dopune Zakona o državnoj upravi. Pre svega, želimo da podržimo nameru predlagača da se potvrdi jedan uslužan odnos državne uprave prema građanima, kao i da se, kako je, između ostalog navedeno, u obrazloženju ovog zakonskog predloga, kroz razvoj informacionih tehnologija u oblasti državne uprave unapredi odnos državne uprave prema građanima i to u kontekstu efikasnijeg rada koji će obezbediti i uštedu novca i vremena, ali koji će biti garant tačnosti.
Naravno, kao što je, između ostalog, rečeno, jedan od razloga za usvajanje zakonskog predloga je i tehnike prirode, a reč je i o usaglašavanju odredba ovog zakona sa odredbama postojećih Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o državnoj upravi, i to kad je reč o delu koji se odnosi na akademske nazive.
Ono što želim da kažem da je poslanički klub SPS-JS uvek spreman da razgovara o predlogu i uvek spreman da podrži predlog koji će omogućiti efikasniji rad državne uprave, predlog koji će omogućiti uštedu veću i novca i vremena, i naravno izdataka, kako je rečeno, za tekući rad. Koji će biti u interesu građana Srbije, odnosno koji će, kad je reč o odnosu državne uprave i građana, uvek za prioritet imati zadovoljstvo i interes građana.
Ono što je suštinski najvažnije kad je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, o tome je već bilo reči, da se ovim predlogom nameće obaveza državnim organima da građanima pribave neophodna dokumenta poput državljanstva ili recimo matičnih knjiga iz drugih gradova i opština.
Prvi put se državnim organima nameće ovakva obaveza, odnosno po prvi put se u Srbiji kao zakonska norma ustanovljava elektronska komunikacija, a što smatramo da je od izuzetne važnosti. Usvajanjem ovog zakonskog predloga nameće se izričita obaveza državnim organima da shodno pravilima o elektronskom poslovanju uzimaju sva dokumenta koja su u posedu države elektronskim putem.
Već sam rekao šta je cilj, da građani, kao što je i gospodin Marković rekao, da ne lutaju od šaltera do šaltera i od grada do grada, nego raditi na jednom mestu i to će svakako uštedeti i vreme i novac, kad je reč o građanima Srbije.
Konkretno govorimo o promeni dva člana koja imaju dva suštinska cilja i kad je reč o poslaničkom klubu SPS-JS smatramo da su ovi ciljevi potpuno opravdani. Slažemo se da je proces uspostavljanja centralnog registra izuzetno značajan i da je baza o kojoj danas govorimo od izuzetne važnosti za realizaciju ovog celokupnog procesa. Reč je o novom principu o radu državne uprave koji vrlo jasno govori da svi dokumenti koje država ima nema potrebe da ih građani imaju.
Bilo bi dobro da imamo jedan kvalitetan i poseban opšti zakon koji bi regulisao ovu oblasti, ali ono što je suštinski jako važno jeste da se uspešno ide ka realizaciji onog cilja koji je postavljen, a to je uspostavljanje centralnog registra. Na samom kraju želim da istaknem da poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Zakona o državnoj upravi. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, to su dva zakonska predloga, ali ću u svom izlaganju akcenat staviti na jedan od ova dva zakonska predloga, a reč je o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću i pokušaću da budem kratak i jasan.

Ono što je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS u svom uvodnom izlaganju rekao, to ću to ponoviti.

Dakle, Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava predložene izmene i dopune Zakona o igrama na sreću, jer smatramo da treba ukloniti sve probleme i negativnosti koje su uočene u ovoj oblasti i delatnosti, a koje postojeći zakonski okvir nije na jedan celishodan, kvalitetan način uredio.

Najpre, želim da kažem, ono što je izuzetno važno jeste da zakon mora biti isti za sve i svi oni koji se bave ovom delatnošću moraju to činiti u skladu sa postojećim zakonskim okvirima.

U potpunosti se slažemo sa onim što je navedeno u tom kontekstu, u obrazloženju ovog zakonskog predloga, da je to osnovna pretpostavka da finansijske obaveze priređivača realizuju u predviđenim rokovima, da se ostvari naplata većih javnih prihoda po osnovu organizovanja i da se ostvare što veća sredstva u budžetu Republike Srbije i to, apsolutno nije sporno.

Sa druge strane, podrazumeva se, oni koji se bave poslovima nadzora ove oblasti, tu mislim i na odsek za poslove nadzora, ali i na inspekcije, poreske uprave, tržišne, turističke inspekcije, treba da odrade svoj deo posla, a svi mi, koliko je to moguće, da im pomognemo u tome.

Ukoliko je tačno, a čini mi se da to javnost percipira poslednjih dana, da je nelegalno tržište igara podjednako veliko kao regularno i legitimno tržište igara na sreću, onda, naravno da treba proširiti ovlašćenja i nadležnosti onima koji vrše kontrolu i naravno da je potrebno vrlo jasno, još jednom, precizirati ko vrši kontrolu, i ako su to samo kontrolori, naravno da je reč o jednom nedovoljnom broju, kako smo mogli maločas čuti, a reč je o šest ili sedam inspektora, reč je o Upravi koja je napravljena 2006. godine i koja ima samo jedan automobil, a što je krajnje nedovoljno da bi se vršila kontrola nad čitavom teritorijom Republiike Srbije.

Takođe, želim da kažem da podržavamo pooštravanje kaznene politike, da svi oni koji ne poštuju precizno definisane zakonske okvire i naravno, intencija, između ostalog, treba da bude suzbijanje nelegalnog tržišta i nelegalnog privređivanja igara na sreću.

Smatramo da je izuzetno važno preventivno delovanje u cilju sprečavanja učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću, treba onemogućiti da maloletna lica ulaze u objekta kojima se priređuju igre na sreću, kao i višestruko povećati kazne za prekršioce.

Dakle, ovaj cilj nije sporan, sam po sebi, ali postavlja se pitanje, da li će i u kom kontekstu realizaciji ovog cilja učiniti doprinos, odnosno pomoći ovo povećavanje razdaljine objekata sa postojećih 150 na 200 metara.

Da li je ovih 50 metara toliko ključni i bitni u realizaciji cilja koji je izuzetno važan? Da li postoji, moram i to pitanje da postavim, nekakvo istraživanje koje govori u prilog ovoj tezi? Želim da kažem da je i do sada na većini ulaznih vrata objekata koji priređuju igre na sreću, da stoji natpis da je zabranjen ulaz maloletnima od 18 godina.

Mislim da naš cilj ne treba da bude da one koji rade u skladu sa zakonom, sa postojećim zakonskim okvirima, da one koji izmiruju obaveze prema državi i zaposlenima, da njih zatvaramo zato što im se objekat nalazi 199 metara od osnovne ili srednje škole.

Koliko će ova odredba, a mislim da treba da dobijemo odgovor i na to pitanje, ova izmena koja je predložena, uticati na ekonomsku stranu budžeta, na smanjenje prihoda, koliko će legalnih objekata izgubiti dozvolu za rad i koliko će zaposlenih ostati bez posla, kao i koliko bi ovo dovelo do povećanja ilegalnog tržišta?

Mi smatramo da ove probleme treba rešiti, da treba pojačati kazne, da treba pojačati nadzor, ali treba na određeni način uvažavati one koji posluju u skladu sa postojećim zakonskim okvirima.

Dakle, cilj koji se želi postići, apsolutno nije sporan, ali mislim da još jednom treba sagledati sve predloge, sve mere koje su predložene, a koje treba da dovedu do realizacije ovog cilja. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovana ministarko Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik SPS–JS u svom uvodnom izlaganju rekao, poslanički klub SPS–JS u načelu podržava predložene izmene i dopune budžeta za 2010. godinu.

Želim da kažem da ima više razloga za to. Najpre da, uz sve teškoće ekonomske krize, Vlada i ovim predlogom potvrđuje da se uspešno nosi sa problemima i da glavne ekonomske, finansijske i budžetske parametre uspešno drži u okviru glavnih ciljeva, postavljenih usvajanjem budžeta za 2010. godinu.

Ovaj predlog, zapravo, predstavlja jednu realnost i tačno je, on ima i socijalnu, ali i razvojnu komponentu. Ovim predlogom se pokušava napraviti ravnoteža između podrške onima kojima je ona u ovom trenutku svakako realno najpotrebnija, kada je reč o socijalnim davanjima, zatim podsticaja privrede, ali i realizacije velikih i važnih projekata koji su od suštinske važnosti za Srbiju.

Već sam rekao da ovaj predlog predstavlja jednu realnu sliku, a tačno je da ta realna slika vrlo jasno govori da je potrebno da što više uštedimo, a potrošimo samo onoliko koliko moramo i koliko je neophodno. Tačno je da je Srbija u određenoj meri smanjila, ali i da mora nastaviti sa smanjenjem javne potrošnje i tačno je da je cilj da smanjenje javne potrošnje što manje pogodi siromašne i ekonomski slabije slojeve stanovništva.

Zato je, između ostalog, prioritet i ovog predloga pre svega zaštita životnog standarda, odnosno podrška onima kojima je pomoć u ovom trenutku izuzetno potrebna – penzionerima, zaposlenima sa nižim primanjima, korisnicima socijalne pomoći, i to u skladu sa dozvoljenim fiskalnim prostorom. Ali, kao što je već rečeno, ovaj predlog predviđa i određene subvencije u privredi, što je takođe izuzetno važno.

Predložene izmene su, dakle, neophodne. One omogućavaju da država izvrši obaveze prema brojnim budžetskim korisnicima koje je preuzela brojnim zakonima. Istovremeno, Vlada ovim promenama, odnosno novim i nešto većim budžetskim intervencijama odgovara na zaoštrene socijalne probleme sa kojima smo suočeni, i to pre svega u najosetljivijim oblastima kada je reč o penzijama i socijalnoj zaštiti.

Takođe, još jedna pozitivna strana ovog rebalansa je u tome što Vlada odgovara i na probleme u oblasti poljoprivrede, pre svega kada je reč o nestašici mleka, ali nastavlja sa podrškom privredi, posebno u oblasti industrije.

Mi ovaj rebalans shvatamo kao neophodan most koji će na što bezbolniji način povezati ovu budžetsku godinu sa budžetom i ekonomskom politikom u narednoj godini, što ćemo veoma brzo, nadamo se, razmatrati. Rebalans razmatramo u momentu kada imamo više ohrabrujućih, rekao bih, podataka o savladavanju posledica svetske ekonomske krize. Iako su ovi rezultati skromni u pokazateljima, oni nas upućuju da postepeno i stabilno savladavamo krizu, iako ćemo njene posledice, nažalost, trpeti i u narednim godinama.

Međutim, ono što posebno zabrinjava jeste dalji pad zaposlenosti. U ovoj godini je, čini mi se, oko 3%. Želim da istaknem da, uz sve probleme koje nosi ekonomska kriza, mi u narednim godinama pitanju zaposlenosti moramo posvetiti maksimalnu i posebnu pažnju.

Ovim rebalansom država će, dakle, stvoriti uslove da ispuni sve preuzete obaveze kada su u pitanju socijalna davanja, zatim redovna isplata penzija, jednokratna isplata penzionerima i zaposlenima u državnoj administraciji, a obezbeđena je i dodatna socijalna zaštita, pre svega pomoć u 40 opština za pružanje usluga socijalne pomoći.

Već sam rekao, podsticaj poljoprivredi je dragocen, usmeren je ka stimulaciji tržišta mleka, ali želim da ukažem na dve stvari kada je reč o poljoprivredi. Prva je da monopoli nikada ne donose dobro. Druga je da je svima sada jasnije koliko je potrebna strateška podrška razvoju stočarstva u Srbiji.

Još tri stvari su, po našem viđenju, od izuzetne važnosti kada je reč o ovom predlogu. Dobro je da se nastavlja podrška povezivanju radnog staža, a dragocena su dodatna sredstva koja će se dodeliti opštinama i gradovima, a posebno onima sa manjim budžetskim prihodima.

Na kraju, vidimo da će Vlada izdati garancije i odobriti mnoge projekte i programske zajmove u oblasti infrastrukture i ukupno privredi. To bi moglo da doprinese većem broju investicija, što samim tim znači i veću uposlenost u Srbiji.

Vlada Republike Srbije, dakle, želi da ima odgovoran odnos prema Kraljevu, ali moram da napravim jednu konstataciju i postavim pitanje – nezavršena obnova i sanacija posle razornog zemljotresa koji je zadesio Mionicu i valjevski kraj definitivno, gospođo Dragutinović, nije dobra i optimistička poruka za građane Kraljeva. Ponovo vam postavljam pitanje koje sam postavio mnogo puta do sada – kada ćemo pomoći građanima opštine Mionica, građanima Valjeva i svih šest opština Kolubarskog okruga? Kada ćemo pomoći da im se obnovi i sanira ono što im je priroda oduzela?

Ukoliko nastavimo ovakvim intenzitetom i ukoliko iz godine u godinu budemo izdvajali minorna i minimalna sredstva, napravili smo nekakvu procenu da nam je potrebno 15 do 20 godina da saniramo ono što je, ponavljam, građanima Kolubarskog okruga priroda oduzela. Ova poruka definitivno nije optimistička za građane Kraljeva.

Ono što je veoma važno jeste da su uvećani rashodi budžeta usaglašeni sa MMF-om, odnosno da se i dalje nalazimo u okvirima dogovorenog sa MMF-om. Dakle, fiskalna politika države je, kada je reč o trećem kvartalu, usaglašena sa dogovorom i tačno je da nije realno veoma brzo smanjiti deficit, ali je jasno da Vlada mora ispoštovati ranije vrlo precizno usvojena fiskalna pravila.

Na samom kraju još jednom želim da naglasim da poslanički klub SPS–JS u načelu podržava izmene i dopune budžeta za 2010. godinu. Tačno je da smo podneli četiri amandmana, ali o tome ćemo govoriti tokom rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri zakonska predloga, odnosno četiri izmene i dopune zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Fonda za razvoj Republike Srbije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, osvrnuću se samo na jedan segment odnosno na jednu izmenu koja je deo ovog zakonskog predloga. Najpre želim da kažem da Srbija ima zaista ogromnu šansu kada je reč o zdravstvenom turizmu.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna Zakona o turizmu, imamo određenu nedoumicu da ovaj predlog specijalne ustanove za rehabilitaciju ne dovede u jedan neravnopravan položaj sa ostalim učesnicima u turizmu na teritoriji Republike Srbije. To u određenom vremenskom periodu, ukoliko se desi, može dovesti do smanjenja tih kapaciteta i otpuštanja radnika, što svakako nije konačna intencija, nije cilj i nije interes ni predlagača ni svih nas.
Kada je reč o kapacitetima specijalnih bolnica za rehabilitaciju, informacija kojom raspolažemo jeste da oko 50% kapaciteta se popunjava na tržištu, a oko 50% kapaciteta se ugovara sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Ovim predlogom je predviđeno da oni koji su budžetski korisnici za kapacitete mimo ugovora sa Republičkom zavodom za zdravstveno osiguranje moraju da traže saglasnost ministra i to odobrenje se izdaje za vremenski period do godinu dana.
Godinu dana je, rekao bih, jedan kratak rok za dugoročne poslovne planove, a sa druge strane ostali subjekti koji se bave ugostiteljstvom, tu mislimo na odmarališta i na domove, oslobođeni su odnosno nije im potrebna ova saglasnost.
To je onaj neravnopravni položaj u kojem se mogu dovesti institucije o kojima sam govorio sa ostalim učesnicima u turizmu na teritoriji Republike Srbije.
Smatramo da treba razmotriti predložene amandmane. Tu su i amandmani ostalih poslaničkih grupa. Na ovaj zakon poslanička grupa SPS – JS podnela je amandman, tu je amandman i Vlade Republike Srbije. O tome ćemo razgovarati tokom rasprave u pojedinostima. Smatram da između svih amandmana treba naći određenu ravnotežu i najracionalnije i najkorektnije rešenje.
Ne treba dozvoliti i treba u ravnopravan položaj staviti sve učesnike u turizmu na teritoriji Republike Srbije. Možda bi bilo bolje da se o ovome razgovaralo znatno ranije, neposredno pre nego što je ovaj zakonski predlog ušao u skupštinsku proceduru i da smo na određeni način mogli da sagledamo, saslušamo primedbe i sugestije onih na koje se ove izmene i dopune zakona odnose, odnosno onih koji će sprovoditi izmene i dopune zakonskog predloga.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, predviđeno je, kao što je više puta danas tokom rasprave rečeno, da se sedište agencije iz Beograda preseli u centralnu Srbiju, uz mogućnost, kako je definisano, otvaranja filijala agencija.
Želim da kažem da podržavamo svaki predlog, svaku inicijativu, svaku meru koja vodi ka decentralizaciji, ali s obzirom da se spominje otvaranje filijala, moram da podsetim na neophodnu racionalizaciju koja je započeta na nivou državnog aparata, dakle, ušteda na nivou države u trenucima kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize treba da bude prioritet prioriteta, a u ovom slučaju i u ovom kontekstu to zapravo znači da ne bi trebalo da bude novih zaposlenja i ne bi trebalo da dođe do povećanja kadrova u državnom aparatu.
Ovim predlogom se, između ostalog, omogućava osiguranje izvoznih poslova na domaćem tržištu, a proširuje se i davanje garancija, što smatramo da je dobro.
Kao što je rečeno, predlog je sačinjen u skladu sa svim svetskim eksportno-kreditnim agencijama odnosno njihovim iskustvima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dakle, reč je o tome da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda seli u Kragujevac. Već sam rekao da podržavamo svaku meru koja vodi ka decentralizaciji, u ovom slučaju ka dekoncentraciji institucija sa nacionalnog nivoa u cilju, kako je između ostalog navedeno, obezbeđivanja ravnomernijeg razvoja u perspektivi.
Ali, ono što je suština kada je reč o radu Nacionalne službe za zapošljavanje odnosno ono što treba da bude intencija ove institucije jeste što efikasniji način posredovanja u zapošljavanju ljudi, jer to je prioritet i najvažniji zadatak – zaposliti građane Srbije.
Kada je reč o poslednjem zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, mi ovaj zakonski predlog podržavamo jer pre svega želimo, podržavajući ovaj predlog, da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a tu pre svega mislim na ciljeve koji se odnose na podsticanje izvoza i razvoja infrastrukture. Tačno je da su sredstva koja se opredeljuju za Fond relativno mala i tačno je da u perspektivi i u nekoj budućnosti treba razmišljati na koji način ojačati i u tom kontekstu osnažiti Fond za razvoj, imajući na umu njegov značaj i ulogu koju ima.
Govorilo se danas o ravnomernom razvoju Srbije i želim da kažem da ćemo mi imati jedan ravnomerniji razvoj ako ovakvu praksu i ono o čemu govorimo danas, u smislu dekoncentracije državnih institucija, primenjujemo i na ostale opštine, i na ostale gradove na teritoriji Republike Srbije.
Naravno da je uvek dobro da razgovaramo o ekonomskim prilikama u unutrašnjosti Srbije, to je izuzetno važna tema. Tačno je i to što je predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS gospodin Nikolić rekao u svom uvodnom izlaganju, da postoje velike razlike između razvijenih i nerazvijenih područja, nedostatak investicionih aktivnosti, da je privatizacija spora i u određenom kontekstu jako loša, da nam je potrebna jedna sveobuhvatna kontrola svih privatizovanih preduzeća, upravo zbog sve učestalijih uočenih negativnosti.
Dakle, imajući sve to na umu, dislociranjem određenih institucija mi želimo da verujemo u to i želimo to da definišemo, kako jedan prvi korak i ka onom konačnom cilju koji želimo da postignemo, a to je ravnomerniji razvoj na teritoriji RS.
Mi podržavamo sva četiri zakonska predloga, ali vam predlažemo da kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu povedemo jednu raspravu o amandmanima koji su predloženi i da pronađemo jedan kompromis i najrealnije i najkorektnije rešenje, imajući na umu pre svega interes svih onih koji se bave turizmom na teritoriji Republike Srbije.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o prostornom planu i kao što je, između ostalog, rečeno u uvodnom izlaganju, reč je o jednom krovnom i strateškom dokumentu, rekao bih da je reč o sistemskom zakonskom predlogu koji predstavlja jedan osnov za budući razvoj Republike Srbije.
Predlagač zakona je veoma opravdano procenio da je u vremenskom periodu, od trenutka kada je usvojen poslednji prostorni plan, od 1996. godine do danas, došlo do značajnijih promena, kako ekonomskih, socijalnih i političkih, tako se promenilo i ekološko okruženje, i to ne samo u našoj zemlji, već i u čitavoj Evropi. Sve su to opravdani razlozi koji govore u prilog konstataciji da je potrebno usvojiti novi prostorni plan.
Šta se postiže Predlogom zakona o prostornom planu? Dakle, utvrđuje se činjenično stanje i relevantni faktori koji utiču na razvoj Republike, a isto tako i potencijali, ograničenja, mogućnosti i prepreke daljem razvoju Republike i pojedinih delova Republike. To je sve osnova da se definiše osnovni strateški cilj prostornog razvoja i da se definišu prioritetu.
Ovaj zakonski predlog zahteva jednu podršku, reč je o dokumentu trajnije vrednosti i sigurno da jedan visok stepen konsenzusa, bez obzira na trenutnu vladu, garantuje da će se pitanjem razvoja u narednom vremenskom periodu baviti sve vlade u kontinuitetu, odnosno da će to biti obaveza i ove i svih narednih vlada Republike Srbije.
Smatram da iza ovog prostornog plana treba da usledi i strategija razvoja Srbije, koju Vlada Republike Srbije, između ostalog, već najavljuje. Za mene su to dva komplementarna dokumenta: strategija razvoja Srbije i Predlog zakona o kojem danas govorimo. Oni mogu biti jedan snažan oslonac za buduće razvojne projekte, i kada je reč o regionima, i kada je reč o pojedinim industrijskim granama i kada je reč o gradovima i opštinama.
Ono što takođe želim da kažem, veoma je važno da su u izradi ovog zakonskog predloga, kao što smo mogli čuti, učestvovali predstavnici stručne i naučne javnosti, da je ovaj zakonski predlog prošao jedno usaglašavanje unutar ministarstava, dakle, da su učestvovali politički činioci. Ono što je takođe važno jeste da je postojala jedna široka javna rasprava kroz izjašnjavanje građana Srbije o samom zakonskom predlogu, dakle, o ovom krovnom i strateškom dokumentu o kojem danas govorimo.
Smatramo da je izuzetno važno da je ovaj dokument prošao jednu široku raspravu, jer, recimo, za gradove i opštine kroz ovaj predlog određuje se sudbina u dugoročnom vremenskom periodu, te možda svaki, pa i najmanji ishitreni ili nepromišljeni potez može značiti jednu agoniju i zaostalost u svakom pogledu, pre svega u socijalnom, demografskom, privrednom, infrastrukturnom i kulturnom. Dobro je da je postojala mogućnost da se iznesu primedbe i na ovaj način isprave negativni elementi koji su uočeni.
Želim da iznesem svoje uverenje da su predlagači korektno pristupili, kada je reč o predlozima i sugestijama koje su se mogle čuti kroz javne rasprave koje su održane u proteklom vremenskom periodu. Dolazim iz grada čiji su predlozi i sugestije uvaženi, odnosno našli su svoje mesto u ovom izuzetno važnom planskom dokumentu.
Nekoliko ilustracija u prilog ove konstatacije. Dakle, zapadna Srbija je, gledajući dokument koji se danas nalazi ispred nas, rekao bih realno predstavljena i kada je reč o oceni stanja i kada je reč o izboru budućih pravaca razvoja. Dobro je uočeno da su naši potencijali u poljoprivredi i na njoj zasnovani prerađivačkoj industriji, razvoju turizma, saobraćajne i druge infrastrukture.
Što se tiče orijentacije, mislimo da treba u strategiji razvoja izvršiti jednu operacionalizaciju koja bi vodila ka realizaciji cilja.
Šta je naš problem kada je reč o valjevskom kraju, a mislim da je to problem i Loznice i Šapca? Imali smo veoma razvijenu metalno preradu, a Šabac i Loznica hemijsku industriju. Danas, zbog mnogo promena na prostoru bivše Jugoslavije, danas na prostoru Srbije i u samoj Srbiji, došlo je do jedne, rekao bih velike dezindustrijalizacije, nestala je snažna prerađivačka industrija i kada je reč o metalnoj preradi i kada je reč o poljoprivredi. To je danas ograničavajući faktor našeg društva i sigurno je da treba preduzeti aktivnosti, posebno da se obnovi industrija u agraru i razvoj novih tehnologija i na toj osnovi novih industrija.
Kada je reč o infrastrukturnom razvoju, a ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je to i prioritet, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, to je danas potpuno jasno.
Dakle, kada je reč o infrastrukturnom razvoju, gledajući celokupan dokument, gledajući prostor zapadne Srbije i valjevskog kraja, najpre u celini želim da kažem da su dobro postavljeni razvojni pravci u putnoj mreži, da su locirani prioriteti.
Kada je reč konkretno o kraju koji sam pomenuo kao primer, južni Jadran ima apsolutni prioritet, oko njega živi četiri i po miliona ljudi i iz grada ove saobraćajnice imaće višestruku ulogu: privući će investitore, bitno će doprineti razvoju turizma, a veliki trgovački centri, poput Beograda, Novog Sada, odnosno Vojvodine, postaće bliži za one proizvode iz agrara kojima mi raspolažemo i s kojima imamo šansu u budućnosti.
Kada je reč o železničkoj mreži, zadovoljstvo mi je da se još jednom potvrđuje značaj koridora 10 i koridor 10 danas jeste definitivno nacionalno pitanje, pitanje od nacionalnog značaja i da se potvrđuje kao opravdani nastavak izgradnje pruge Valjevo-Loznica. Dakle, naveo sam samo jedan primer, želeći da pokažem da je predlagač imao sluha za sugestije i predloge koji su se mogli čuti iz pojedinih gradova i opština. Valjevo je, recimo, grad za čije je primedbe i sugestije predlagač imao sluha.
Što se razvoja Srbije u budućnosti tiče, mislim da su dobro uočene oblasti nerazvijenosti, praznog prostora od stanovništva i industrije, ali isto tako i neke razvojne šanse u tim krajevima. Ovaj prostorni plan doživljavamo kao dokument kojim se Srbija obavezuje na jedan ravnomerniji razvoj svih delova Republike i na neophodnost praktičnih mera i podsticaja od strane Republike da se to ostvari.
Kada posmatramo razvojne ciljeve po oblastima, mislim da se precizno definiše strateška orijentacija, ali vrednost ovog plana je u tome što ima visok stepen konkretizacije kroz svaku oblast i mislim da je to dodatni kvalitet koji ima ovaj zakonski predlog.
Posmatrajući celokupan dokument, celokupan zakonski predlog, moram reći da mislim da konačno imamo jedan dokument koji u celosti, gledajući u perspektivu, gledajući u budućnost, sadrži sve ono što ćemo uraditi u narednom vremenskom periodu, i ova vlada i sve naredne vlade Republike Srbije.
Mi unutar poslaničkog kluba SPS-JS ne želimo da verujemo da je ovo samo jedan spisak lepih želja. Takođe, verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti napravljen jedan ogroman korak napred ka uvođenju reda u građevinu i urbanizam u Srbiji, što je od izuzetne važnosti.
To znači da će biti moguće brzo dobiti određene građevinske dozvole, ali da će isto tako biti jasno i precizno definisano šta je moguće i gde graditi. To je ono što očekujemo takođe od ovog zakonskog predloga.
Dakle, imajući na umu sve ono što ovaj zakonski predlog sadrži, da zapravo obuhvata problematiku svih razvojnih strategija, na ovaj zakonski predlog i dokument gledamo kao jednu obavezu i ove, rekao sam, i svih narednih vlada Republike Srbije i institucija, obaveze svih nas, odnosno obavezu svih građana Srbije.
Poslanički klub SPS-JS u načelu prihvata ovaj zakonski predlog, naravno, spremni smo za jednu kvalitetnu raspravu o pojedinostima. Spremni smo da razgovaramo o svim amandmanima koji će verovatno biti podneti. Pretpostavljam da će biti kvalitetnih predloga. Svako će izneti određene sugestije i predloge iz svojih gradova i opština. Predlažem da ih i sam predlagač ovog zakonskog predloga sagleda kako bi imali konačnu verziju, odnosno kako bi imali što kvalitetniji zakon.

Gospođo Čomić, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da SPS osuđuje bilo koji vid nasilja, huliganstva i divljaštva. Kada to kažemo naravno da ne mislimo da su građani divljaci, huligani i nasilnici, već vrlo jasno osuđujemo ponašanje koje se može definisati kao divljaštvo, nasilje i huliganstvo. Prosto smatramo da se divljaštvom, nasiljem i huliganstvom ne pokazuje i ne dokazuje patriotizam.
Naravno da nemamo ništa protiv toga da neko protestuje zato što ima suprotno mišljenje, u skladu sa Ustavom, zakonom, legitimnim procedurama, jer to je demokratija, ali se postavlja pitanje da li je to i kakav je to proces kada neko upadne u Urgentni centar, kada razbije mamograf, kada molotovljevim koktelima i kamenicama napada sedišta političkih stranaka, sedište nacionalne televizije, kada neko na smrt pretuče momka koji navija za drugi tim.
Dakle, dešava se da dođe do narušavanja javnog reda i mira, ali ono što je suštinski najvažnije jeste da niko nije i neće biti jači od države. Rekao bih da je prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva (kada kažem resornog ministarstva mislim na Ministarstvo unutrašnjih poslova) da se prepozna jedna odlučna i uspešna borba protiv kriminala i korupcije i da se u Srbiji, rekao bih, prepozna javni red i mir.
Predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku definisane su kao jedan korak dalje u borbi protiv huligana. One zapravo treba da obezbede efikasnije suđenje huliganima. Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS, Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog.
Ovde je zapravo reč o tri člana. Dakle, predviđeno je određivanje pritvora i za dela za koja je zaprećena kazna veća od pet godina. Mislimo da je to nešto što treba da pomogne policiji i tužilaštvu da u početnim fazama odrade svoj deo posla. Drugi član koji se menja odnosi se na produžavanje maksimalnog trajanja pritvora sa osam na trideset dana. I, treći član predviđa da ovaj zakon stupi na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, što je, naravno, opravdano.
Dakle, suštinski, predložena izmena jeste borba protiv kriminala, odnosno borba protiv huligana, borba protiv nasilja, protiv divljaštva na sportskim terenima, kroz hitno pooštravanje Zakonika o krivičnom postupku.
Podržavamo u načelu predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku jer podržavamo nameru i podržavamo cilj koji se želi postići ovim zakonskim predlogom, odnosno predloženim izmenama i dopunama. Takođe smatramo da kroz raspravu o pojedinostima, kroz amandmane postoji prostor da možda dođemo, u nekom kontekstu, i do kvalitetnijeg zakonskog predloga.
Tačno je da postoji osnovan razlog za hitnost. Tačno je da je o ovome trebalo možda da govorimo i dosta ranije. Tačno je da je mnogo otvorenih pitanja – da li se ovim izmenama prejudicira na neki način sudska odluka, da li se ostavlja prostor za zloupotrebu, i slažemo se da treba konkretizovati meru prema određenim delima.
Dakle, ovo je jedna mera i ove izmene i dopune mi definišemo kao jednu meru. Potrebno je poštovanje zakona. Zakon se mora sprovoditi, mora biti isti za sve. Potrebno je da definišemo nasilje i potrebno je da vrlo jasno kažemo šta je to što još treba da učinimo u realizaciji ove namere i ovog cilja koji želimo da postignemo.
Dakle, ovo definitivno jeste, kako je između ostalog rečeno, jedan korak napred u borbi protiv nasilja. Rekao sam već da mi podržavamo tu nameru, ali imajući na umu sve ono što se dešavalo tog 10. oktobra na beogradskim ulicama mislim da u perspektivi, kada je reč konkretno o 2011. godini, treba da razmišljamo o još jednom izuzetno važnom koraku, koji predstavlja veoma važan segment u realizaciji ovog cilja koji želimo da postignemo.
Naime, potpuno je jasno da je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova jedan od najorganizovanijih delova države. Želim da kažem da su 10. oktobra jedine žrtve svih dešavanja na beogradskim ulicama bili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Pripadnici MUP-a, odnosno policija, ne učestvuju u donošenju zakona, Ustava, donošenju i kreiranju političkih odluka. Osnovni zadatak pripadnika MUP-a i policije jeste da obezbedi i osigura javni red i mir i smatramo da su to učinili 10. oktobra na jedan profesionalan i jako efikasan način.
Smatramo, i o tome je danas između ostalog bilo reči, da je konačno vreme da se razmatra i govori o materijalnom položaju i opremljenosti pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno policije. Smatramo da ušteda na nivou države treba da bude prioritet prioriteta, da je potrebno napraviti racionalizaciju unutar svakog ministarstva, ali postoje ministarstva na kojima ne možete uštedeti.
Konkretno, kada je reč o MUP-u, možete uštedeti na materijalnom delu, odnosno na platama zaposlenih, odnosno pripadnika MUP-a. Te plate su minorne i to bi bilo krajnje katastrofalno. Drugi vid ušteda možete napraviti na opremi, što je takođe jako loše. Jedan podatak govori da je 2002. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova od ukupnih budžetskih sredstava za plate izdvajalo 56%, a ostatak za opremanje. Ove godine za plate se izdvaja 81%, a oko 20% se izdvaja za opremljenost.
Vidim da postoji konsenzus većine političkih stranaka unutar republičkog parlamenta da je konačno trenutak da govorimo o tome i da napravimo odlučan korak ka popravljanju materijalnog položaja i opremljenosti pripadnika MUP-a. Jer, imaćemo kvalitetne zakone, imaćemo, kako je neko rekao, rigidne i rigorozne zakone, ali neće imati ko da odradi profesionalno onaj prvi deo priče ako ne budemo na vreme razgovarali o ovoj temi. Zahvaljujem se.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog deklaracija Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina učinjenih nad predstavnicima srpskog naroda i građanima Srbije.
Značaj deklaracije o kojoj danas govorimo je najpre u tome, rekao bih, da Narodna skupština Republike Srbije kao najviše predstavničko telo građana Srbije osudi sve zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom.
Tokom jugoslovenske krize, kao što je između ostalog i rečeno tokom današnje rasprave, ovih zločina nad pripadnicima, predstavnicima srpskog naroda i građanima Srbije, bilo je uglavnom na čitavoj teritoriji nekadašnje SFRJ i zato je značaj deklaracije o kojoj danas govorimo izuzetno veliki i zato je naša odgovornost, svih nas koji učestvujemo u današnjoj raspravi, izuzetno velika.
Tačno je da je reč o jednom osetljivom pitanju i tačno je da bi bilo dobro da postignemo što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca oko ovog pitanja, odnosno da postignemo što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca oko političke osude svih zločina koji su počinjeni na prostoru nekadašnje SFRJ i naravno da deklaracija o kojoj danas govorimo dobije što širu podršku Republičkog parlamenta.
Nema dileme da Srbija ima isti odnos prema svim zločinima i to smo vrlo jasno pokazali pre nekoliko meseci, kada smo govorili i usvojili Deklaraciju o Srebrenici i to pokazujemo vrlo jasno i danas kada govorimo o predloženoj deklaraciji.
Deklaracija o kojoj danas govorimo, rekao bih, komplementaran je dokument sa deklaracijom koju smo usvojili pre nekoliko meseci. Deklaracija o Srebrenici i deklaracija o kojoj danas govorimo predstavljaju, rekao bih, jednu političku celinu i vrlo jasno se mogu definisati kako jedan pomak, kao jedan napredak ka jačanju međunacionalne tolerancije, poverenja i, naravno, mira i stabilnosti u regionu, što je od izuzetne važnosti.
Šta je cilj deklaracije o kojoj danas govorimo? Cilj ove deklaracije jeste zapravo da osudimo zločine, izrazimo poštovanje prema srpskim žrtvama i naravno da očekujemo od naroda koji su živeli na prostoru bivše SFRJ da, usvajanjem istih ili sličnih deklaracija u svojim parlamentima, osude sve zločine koji su počinjeni nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, jer samo na ovaj način mogu se stvoriti realni osnovi za obnovu poverenja, što je od izuzetne važnosti i sa moralnog, i sa političkog, i sa nacionalnog i sa državnog stanovišta.
Jedino ovakav put i jedino ovakav pravac koji vodi ka obnovi poverenja ima svoju suštinu i ima svoju svrhu. Srbija i danas pokazuje odlučnost. Tu odlučnost smo pokazali i pre nekoliko meseci, kada smo unutar ovog Republičkog parlamenta raspravljali i usvojili Deklaraciju o Srebrenici. Ukoliko takvu odlučnost pokažu i predstavnici drugih naroda, onda definitivno imamo jednu novu fazu, novu etapu, odnosno onda smo odabrali jedan put koji je i lakši i brži, i koji vodi ka obnovi poverenja.
Tačno je, o tome je tokom današnje rasprave bilo reči, da je važna istina o jugoslovenskoj krizi. Tačno je i to da ona nije ni crna ni bela, tačno je da je mnogo otvorenih pitanja koja čekaju prave i istorijske odgovore, ali tačno je, i to je da jedan realan odnos, i realna istina može biti realan putokaz budućih odnosa, šta se zapravo dešavalo na prostoru bivše SFRJ.
Ono što je takođe važno i što želim posebno da istaknem jeste da Srbija svakako mora biti čvrsta u opredeljenju odnosno u politici da se problemi i ubuduće rešavaju mirnim putem, iako je to ponekad složeno, teško i dugo. Takav pristup nam omogućava da rešimo probleme a da, s druge strane, ono što je izuzetno važno, izbegnemo ljudske žrtve.
Na samom kraju, šta je zapravo budućnost onih koji su živeli na prostoru nekadašnje SFRJ? Svakako mir, pomirenje, međusobno poštovanje, rad na zajedničkim interesima, povezivanje i integracije. Jedino takvim odnosom možemo uspešno odgovoriti na iskušenja savremenog doba.
Glavni cilj i Srbije i okruženja je svakako mir i stabilnost u regionu. Srbija daje svoj doprinos danas, kao što je davala pre nekoliko meseci. Srbija želi da vodi politiku mira. Srbija želi dobrosusedske odnose, stabilnost i bezbednost u regionu.
Ukoliko i drugi daju svoj doprinos, ukoliko se i drugi budu ponašali u narednom vremenskom periodu na ovakav način kako se Srbija ponaša danas, kako se Srbija ponašala u proteklom vremenskom periodu, sigurno ćemo imati jednu novu etapu i jednu novu fazu na ovim prostorima.