I možda još jednu, predsedniče?

(Predsednik: Ne.)

Dakle, daleko od toga da se meni priviđa Suleman Ugljanin. Verujte meni se priviđaju daleko lepše stvari od toga. Ne razmišljam o Sulejmanu Ugljaninu. Za mene je ovde suštinsko pitanje da li je Sulejman Ugljanin rekao da je do 2000. godine Srbiju nazivao maćehom, a od 2000. godine za Srbiju je rekao da postaje naša zemlja. Sve ostalo nisam ja citirao. Sve ostalo su citirali mediji.

Što se tiče tužbe, nemam nikakav problem, tužite vi koliko hoćete i koga hoćete, ali ovo pričam iz jednog prostog razloga, jer upravo ti mediji i to što vi pokušavate da na neki način kreirate, ne znam kako vam to uspeva i ne znam na koje medije mislite, ali to su svi preneli. To vam je isto ono što se priviđa onom kvazi političaru i predstavniku političke elite Draganu Đilasu. Njemu se priviđa i pre nego što se izabere Vlada da će Vlada loše raditi, pa je sebi dao za pravo da to komentariše, iako je vanparlamentarna stranka, iako još uvek nije shvatio da je bojkot propao i da on može da govori samo ispred parlamenta i da je pluskvamperfekat političke scene Srbije.

Znate šta je suština? Suština svega je, suština tih izjava i svega onoga što se dešava od te kvazi političke elite, da se iscrtavaju mete na čelu ljudima koji vode ovu državu. Konkretno, predsedniku države, pa imate onda ovakvu situaciju, kada predsednik države pokaže hrabrost i kaže – vodićemo odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije, a onda u nekim medijima imate ovakve pojave, ovakve fotografije. Kaže – još jedan rat mafiji. Ovo je direktno crtanje mete, ne samo predsedniku države, već ono što niko od nas ne bi trebao u ovoj sali da koristi, a to je porodica i predsednika države i svakog člana Vlade, ali i svakog od nas. Mi to nikada nismo činili, uvek smo poštovali dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsedniče.

Član 27. Odmah na samom početku ću reći da ne želim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Gospodine Jovanov, vi ste u potpunosti u pravu kada kažete definiciju reči frustracija, jer to i jeste frustracija, pošto smo maločas govorili o frustraciji, o statusu koji nemate, a nažalost želite da imate u okviru svoje nacionalne manjine. Ali nisam se zbog toga javio.

Hteo sam da uputim vama molbu, gospodine predsedniče, da ne dozvolite zloupotrebu člana 104. koji vrlo jasno definiše kada poslanik ima osnova da dobije repliku. Malopređašnji poslanik je iskoristio Poslovnik i zloupotrebio Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ne ukazujući konkretno na šta je mislio kada govori o samoj povredi Poslovnika, već je odgovarao koleginici i kolegama koji su govorili pre njega i govorio o tome kako imate ogromno iskustvo i kako je očekivao od vas da to iskustvo prenesete na rad parlamenta, a kada smo govorili o vašem izboru nije govorio, čini mi se, o tom iskustvu, već nas je vraćao u devedesete i pozivao vas na nekakve ratnohuškačke govore, koliko me pamćenje služi.

Shodno svemu tome, molim vas samo, legitimno je pravo da svako od nas iznosi svoje političke stavove, svako od nas jako dobro poznaje Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Poslanička grupa SPS će svoje političke stavove uvek iznositi, ali nećemo zloupotrebljavati Poslovnik, već ćemo to koristiti u okviru vremena koje pripada našoj poslaničkoj grupi i meni kao predsedniku poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Obzirom da govorimo o nacionalnim manjinama, evo, upravo slika koju vidimo za stolom predsedavajuća, odnosno predsedništva, vrlo jasno govori kakav Srbija odnos ima prema nacionalnim manjinama i kakav mi odnos ovde u parlamentu imamo prema predstavnicima nacionalnih manjina. Evo, upravo predsedava neko ko je predstavnik nacionalnih manjina, a u toku narednog dana ili u tok ovog dana predsedavaće pretpostavljam i gospodin Zukorlić koji je takođe predstavnik nacionalnih manjina.

Želim da kažem da je gospodin Rističević u potpunosti u pravu kada kaže da Srbija prednjači naspram svih ostalih država u poštovanju prava nacionalnih manjina i da je Srbija simbol novih vrednosti. Obzirom da smo tokom ove rasprave mogli čuti i neke druge konstatacije, dozvolite mi da u vremenu koje pripada poslaničkoj grupi dam i saopštim i stavove naše poslaničke grupe pogledom izrečenih konstatacija.

Gospodine Jovanov, nemojte da se naljutite ovo nije moja, odnosno ovo što ću sada reći, nije moje, već samo citiram ono što su mediji preneli. Kaže ovako – Srbija mađeha do 2000. godine, a postaje naša zemlja posle 2000. I to kaže neko ko je bio nosilac jedne izborne liste, pa je izabran za poslanika u Skupštini Srbije, pa 2008. godine formiranje Vlade Republike Srbije imenovan za ministra bez portfelja, a u njegovoj nadležnosti je bila i Kancelarija za održivi razvoj i nedovoljno razvijena područja. Pa, je ovu funkciju obavljao do 2014. godine i posle promene vlasti 2012. godine kratko vreme bio ministar bez portfelja. Pre četiri godine zalagao se za rehabilitaciju Aćifa-efendije ratnog predsednika Novog Pazar koji je streljan u januaru 1945. godine, a vrlo prepoznatljiv po dobrim odnosima sa ovim tzv. prištinskim političarima između ostalog sa Bedžitom Pacolijem.

Nemam ja ništa protiv, ali to govori o odnosu tamo nekoga, i ja mu ime više neću spominjati, tamo nekoga ko ima svoje predstavnike ovde u republičkom parlamentu i ko kaže da poštuje Srbiju kao svoju, kao našu državu.

Moje pitanje je, ja sve vreme citiram, ovo je izveštaj novinara, ja sve vreme citiram, a novinaru kažu – da se prilikom izbora za jednog od tih nacionalnih saveta mogli čuti uzvici, pa između ostalog i sandžačka republika i živela sandžačka zastava. Ja samo citiram.

Sa druge strane, vidim da ovde pokušava da se provuče jedna teza ko sme da priča i šta sme da priča. Sve teme, sve ono o čemu smo danas govorili i o čemu je gospodin Jovanov govorio i o čemu je gospodin Rističević govorio, Đukanović i koleginica koja je govorila o amandmanu. Ja sam dosta govorio i žao mi je što jedan od govornika nije, verovatno je zakasnio, imao je važnijih poslova pa nije čuo da sam citirao i zakone i govorio zašto smatram da je ne prihvatljivo da predlagač prihvati ovaj amandman. To je sve valjda poštovanje i to je sve valjda u duhu političke demokratije i političke tolerancije i političke kulture.

Gospodine Zukorliću, drago mi je da ste došli. Maločas sam se pitao gde se. Vrlo mi znači vaše prisustvo sada i voleo bih ako možete da dođete u poslaničke klupe, odnosno, ako smatrate da treba, a ja ću vam reći zašto.

Vrlo mi je interesantno da o izbornim uslovima govori neko ko je sve vreme učestvovao u međustranačkom dijalogu sa evropskim parlamentarcima i ko je vrlo jasno kroz taj dijalog mogao da čuje šta je stav evropskih parlamentaraca kada je završen taj prvi deo međustranačkog dijaloga, a to je da je na postignut jedan konstruktivan napredak i da idemo ka jednom demokratskom duhu i da je najveći deo onoga što je bila agenda koja je definisana tokom međustranačkog dijaloga realizovana. Ispravite me ako grešim, tu su učesnici međustranačkog dijaloga. Koleginice i vi ste jedan od učesnika.

Gospodine Zukorliću, meni je vrlo interesantno da, kako je ovde rečeno nekakvom, ne bih rekao teroru, nego nekakvom kontrolom režima kaže - sve je vršeno pod kontrolom režima, verovatno misleći na parlamentarne i lokalne izbore govori neko ko je pokušao mimo volje građana, nakon konstituisanja lokalne vlasti u Sjenici da preuzme vlast u Sjenici i to kroz klasičan vid političke trgovine. Vi mene ispravite ako ja grešim. Ja sam se tokom međustranačkog dijaloga vrlo jasno zalagao za jedno od ključnih pitanja, jer sam smatrao da je to važno.

Rekao sam predstavnicima evropskog parlamenta - mi smo vas poslušali, mandat pripada poslaniku. Sada tražimo od vas mišljenje da nam kažete, nećemo mi taj problem imati sada, ali razmišljam o perspektivi, razmišljam o budućnosti. Nemamo mi ništa protiv mandat pripada poslaniku, ali kako da sprečimo da taj mandat bude predmet političke trgovine u periodu koji je pred nas? Jer politička trgovina unosi političku nestabilnost, a politička stabilnost je od izuzetne važnosti i značaja za napredak Srbije.

Na to pitanje nisam dobio odgovor, a čini mi se da smo vrlo brzo odmah nakon ovih izbora, gospodine Zukorliću, imali prilike da konkretno na delu vidimo šta sam želeo da postignem kroz pitanje koje sam postavio i to baš ni manje ni više nego u Sjenici.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, član 27, član 104. Član 27. koji vama daje, naravno, za pravo kao u ovom konkretnom slučaju predsedavajuće Narodne skupštine da se starate o primeni Poslovnika, a član 104. govori konkretno kada imate mogućnost da dobijete repliku.

Gospodin Marijan Rističević mi je malo pre sa punim pravom rekao da nije, vi možete govoriti i pričati, ali je ovde suština da li nekoga želite da saslušate na pravi način, koliko sam vas shvatio, to je naravno demokratsko pravo ili da li želite da slušate onoga ko govori. Ako želite da saslušate na pravi način, onda to na pravi način pokušajte i da shvatite.

Ja neću koristiti i neću zloupotrebiti Poslovnik, jer ga jako dobro poznajem, ali vas ću zamoliti da ubuduće ne dozvolite da narodni poslanici, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili, da li pozicije da li opozicije, ne zloupotrebljavaju Poslovnik da bi replicirali narodnim poslanicima.

Ja sam kao šef poslaničke grupe govorio o tački dnevnog reda, kao šef poslaničke grupe osvrnuo se samo na ono o čemu se govorilo tokom današnjeg zasedanja, a sve ono o čemu smo govorili je veoma vezano za amandman koji je podnet i konkretno vezano za član 2. Predloga zakona i ne vidim da je bilo ko od govornika iskočio mimo dnevnog reda i mimo onoga što jeste predlog amandmana.

Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Obećao sam da neću kršiti Poslovnik o radu Narodne skupštine i naravno da neću to činiti, ali prosto dobronamerno želim da vam sugerišem, maločas sam ukazao na povredu Poslovnika.

Onog trenutka kada se prijavim u elektronskom sistemu vi ne možete da znate da li sam ja ukazao na povredu Poslovnika ili ne, ali sam digao Poslovnik. Vi ste mi rekli da ćete mi dati reč kasnije. Ne možete mi dati reč kasnije, jer povredu možete dati onog trenutka kada je povreda učinjena.

Sada ću iskoristiti pravo poslaničke grupe, pa ću obrazložiti ono što sam želeo da kažem kroz povredu Poslovnika, jer imam legitimno pravo kao šef poslaničke grupe da koristim pravo i pravo koje pripada šefu poslaničke grupe, ali i pravo koje pripada poslaničkoj grupi.

Dakle, ono što smo maločas čuli ovde je najblaže rečeno narušavanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, da ne kažem neku težu reč. Ne želim da je izgovorim.

Kada neko kaže da je sve izgubilo smisao i da ništa nema smisla, onda on ne potcenjuje nas. Ja nemam problem sa tim, kao što pretpostavljam da niko od narodnih poslanika i poslanica nema problem sa tim, ali je uvredio građane, jer mi smo ovde predstavnici, nas 250, mi smo predstavnici građana, i to ogromnog broja građana koji je izašao na parlamentarne izbore. To je potcenjivanje i degradiranje građana Srbije. Ja vas molim da to ubuduće ne dozvolite.

Dijalog, kolega Birmančević je rekao, pa mi smo uvek bili spremni za dijalog, pa i onda kada je ova kvazi politička elita tražila dijalog u izbornim uslovima. Mi smo rekli – da, spremni smo da o tome razgovaramo i na Fakultetu političkih nauka i u Skupštini, mada smatramo da je prirodno da prihvatite poziv predsednice Narodne skupštine i da o tim temama razgovaramo ovde u parlamentu, jer se one tiču zakona, a zakoni se usvajaju u parlamentu. Nemamo problem da vas saslušamo i da saslušamo vaše sugestije i predloge, pa da čak saslušamo i sugestije i predloge, naravno, i nevladinog sektora. Najveći deo tih sugestija i predloga smo prihvatili. Dakle, dijalog – da.

Ovde smo maločas čuli da mi želimo nekome da zabranimo da podnese amandman, a mi smo se uvek zalagali… Čekajte, gospodine Martinoviću, pa u prethodnom sazivu je opozicija zamerala SNS što je podnosila amandmane i što smo podnosili, kao vladajuća koalicija, amandmane. Mi smo sve vreme govorili – legitimno pravo svakog poslanika je da podnese amandman i to niko ne može da mu ospori.

Žao mi je što je kolega izašao, ali to je samo pokazatelj koliko je u pravu, i to je samo pokazatelj šta je želeo da postigne postizanjem ovakvih amandmana, medijski prostor i da pokuša nekako politički da profitira kao, nazovite, nekakva kvazi opozicija.

Dajte, molim vas, parlament je glas naroda i mi ovde razgovaramo o alternativama, kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih predloga koji će biti u najboljem interesu građana. Shodno tome svako ima pravo da podnese amandman, ali, dozvolite, i mi koji nismo podneli amandman imamo pravo, legitimno pravo, da iznesemo svoj politički stav o tom amandmanu. Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja se izvinjavam, maločas smo govorili o članu 2. ja mislim da sada govorimo o članu 11.

Mislim da govorimo o amandmanu na član 11. Jel tako, jesam u pravu?

E, sada, da ne bi bilo da mi politizujemo čitavu priču i da ne bi bilo da nismo analizirali i da se nismo na pravi način studiozno i sistematski bavili amandmanima koji su podnele kolege, ja ću najpre da govorim o samom amandmanu, kao što je maločas kolega rekao da smo svi posvetili dužnu pažnju svakom podnetom amandmanu, bez obzira što on dolazi iz redova opozicije.

Dakle, ovim članom 11. oni koji sebe nazivaju Ujedinjenom dolinom ili već kako, se predlaže promena naziva Ministarstva za državnu upravu dodatkom za - i manjinsku samoupravu.

Traži se da ministarstvo određuje plate u organima manjinske samouprave, tj. u nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Dakle, oni žele da se njihovi saveti smatraju organima lokalne samouprave što po prirodi stvari i nisu. Oni imaju poseban status, posebna ovlašćenja i to u skladu sa zakonom o kojem sam maločas govorio, a to je Zakon o nacionalnim savetima i Zakon o nacionalnim manjinama.

Ako bi njihov predlog prošao, praktično bi značilo da bi mi u nekom narednom periodu, da bi nacionalni saveti bili neka vrsta paralelne vlasti u lokalnim sredinama gde ima manjina. To svakako ne bi trebalo dopustiti. To nije ni logično, to nije ni prirodno.

Osim toga, postoji i posebno ministarstvo koje se formira, a to je ministarstvo za ljudska manjinska prava, društveni dijalog koji će se takođe baviti pitanjima nacionalnih manjina i o tome smo već govorili i shvatamo predlagača i naravno podržavamo stav predlagača da se i ovaj amandman ne prihvati.

Ono o čemu sam želeo još da govorim, dakle nama je potpuno jasno odakle potreba da se podnose ovakvi amandmani, pa čak i naredni amandmani na koje se nećemo javljati iz jednog prostog razloga, jer smatramo da su amandmani napisani čisto da bi se dobio prostor za priču, kao što su amandmani na član 20, 23, 24. itd, što opet potvrđuje da smo ipak pročitali amandmane i da smo se sistematično bavili ovim amandmanima.

Ono što želim da kažem, potpuno nam je jasno da oni koji su podneli ove amandmane, žele sebe da predstave opozicijom i niko im ne može oduzeti to pravo, niko im ne može oduzeti pravo da imaju kritički osvrt u radu vladajuće koalicije. To je njihovo legitimno pravo, ali kritika zarad kritike i ovakva vrsta amandmana da bi samo dobili medijski prostor, ne vidim da će to doneti političke poene. Građani Srbije pragmatični i jedino rezultati danas donose političke poene.

To vam je kao, imaćete kratkoročno naravno, bićete kratkoročno prisutni na medijima, ako to nešto znači u redu je, ali to vam je kao ono kada zakažete konferenciju za štampu i kažete da maske povećavaju smrtnost. Onda ste na pravi način aktuelni, pod znacima navoda, na pravi način aktuelni taj jedan dan u medijima.

Od opozicije se očekuje da ponudi alternativu, da ponudi koja su to alternativna rešenja. Ako Zakon o ministarstvima nije dobar, dajte da čujemo predlog opozicije, šta je to što opozicija konkretno predlaže, a ne samo kritika zarad kritike.

Postavlja se, znate, pitanje kome vi pokušavate da budete opozicije? Da budete opozicija državi u kojoj živite, narodu sa kojim živite i koji vas je prihvatio kao svoje, jer njima pokušavate sve vreme da budete opozicija, a sebe nazivate nekakvom Ujedinjenom dolinom.

Složio bih se sa kolegom i njegovom malopređašnjom konstatacijom. U potpunosti ste u pravu, shvatamo mi šta je suština svega ovoga, suština svega ovoga je Srbija. Suština svega ovoga je destabilizacija Srbije. Suština svega ovoga je ono što pripremaju za 2022. godinu, a to je destabilizacija Srbije, a prva tačka destabilizacije Srbije su predsednički izbori. Vi vidite šta rade i njihovi mediji, i šta rade oni koji sebe nazivaju opozicijom, i vi jako dobro vidite da se ujedinjuju oni za koje niste mogli ni da zamislite da će se ujediniti, ali eto ujedinjuje ih interes i želja za vlast i da što pre dođu do vlasti i do privilegija i ako je moguće da to učine bezu izbora.

Dakle, prvi korak u svemu tome svakako jesu predsednički izbori i otuda i ovakvi naslovi. Još jednom ću podsetiti, otuda kada predsednik Srbije hrabro i odlučno izađe i najavi borbu protiv kriminala i korupcije, otuda njihovi mediji izađu sa ovakvim, ne bih rekao fotografijama, ispravite me koleginice vi ste bili u medijima, sa pozadinom u studiju da tako kažem, što je krajnje sramno i krajnje licemerno.

Još jednom kažem, crtanje mete na čelu porodici predsednika Republike Srbije ja lično i poslanički klub SPS osuđuje crtanje mete na čelu porodici bilo kojih poslanika, bilo kojeg političara. Mi se bavimo politikom, na nas sručite kofu fekalija, nemamo ništa protiv, ali mora da postoji jedan prag političke tolerancije i političke kulture, a to je porodica. To moramo svi da poštujemo.

Ja vas molim da se u narednom vremenskom periodu ne bavimo onim što se želelo postići na današnjoj sednici, a to je upravo ovo, da se izađe iz sale i da se kaže – eto, mi smo manjine, nama se osporava i onemogućava da podnosimo amandmane, što naravno nije tačno, jer ovaj izlazak nije znak mudrosti i nije znak snage, već znak slabosti i nemogućnosti da kroz demokratsku, argumentovanu raspravu pokažete svoju snagu i kažete da ste u pravu. Ali, mi nećemo poslati takvu sliku i nećemo kao vladajuća koalicija poslati takvu poruku u javnosti.

Mi prihvatamo, maločas smo govorili, na koji način vodimo računa o manjinama u Srbiji, ali isto tako smo rekli i na koji način sagledavamo svaki amandman koji podnese svaki poslanik manjina u Srbiji. Tako ćemo raditi i u narednom vremenskom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Reč je o članu 12, pa ću se baviti najpre suštinom onoga što je predloženo. Dakle, ovde se amandmanom traži brisanje nadležnosti ministarstva koje se stara o položaju i ostvarivanju nadležnosti nacionalnih saveta i nacionalnih manjina. Dakle, da se ne vrši nadzor nad njihovim radom, iako se njihov izbor i nadležnosti finansiraju iz budžeta.

To što neke nacionalne manjine imaju po više struja i međusobno se teško dogovaraju, teško funkcionišu, to je njihov unutrašnji problem. Ali nije logično da država bilo šta finansira, a da ne može da zna šta finansira, na koji način finansira i na koji način se troše sredstva. Želim da verujem da im cilj nije bio bilo kakva manipulacija ili zloupotreba. U obrazloženju koje je dato mislim da su napisali da je to svrsishodno. Šta je svrsishodno? Svrsishodnost je da ih ne proveravate i ja u potpunosti podržavam stav predlagača ovog zakona da se ovaj amandman odbije.

Shodno ovom amandmanu, napravio bih jednu paralelu i jednu digresiju sa nečim što se desilo pre izvesnog vremenskog perioda, a reč je o aktivnostima Uprave za sprečavanje pranja novca. Naime, vi znate, pred zakonom su svi jednaki, a institucije sistema su ustrojene na osnovu zakona. Zašto bi bilo kome smetao rad nezavisnih tela, zašto bi bilo kome smetao rad nezavisnih institucija, osim ako iza pojedinačnog ili kolektivnog nezadovoljstva stoji nešto sumnjivo, nešto što nama nije poznato?

Kada je Uprava za sprečavanje pranja novca vršila kontrolu finansijskih transakcija ministarstava, to je bilo u redu i to su svi podržavali, najviše opozicija, to i jeste nadležnost Uprave i mi sa tim nismo imali apsolutno nikakav problem. Ali kada ta ista Uprava za sprečavanje pranja novca isključivo, ponavljam, u granicama svojih ovlašćenja i svojih nadležnosti traži podatke za rad pojedinaca, za rad udruženja, manje ili više udruženja i pojedinaca koja su bliska pojedinim opozicionim krugovima, to je tobože kriminalizacija koju vrši vlast nad besprekorno čistim i neokaljanim udruženjima i pojedincima.

Onda dolazimo do situacije da uz sve to, po ustaljenoj matrici javlja se veliki opozicionar Dragan Đilas i diže glas protiv takve tobože kriminalizacije. Previše demagogije, previše politikanstva u ovakvim osudama organa i tela koji samo obavlja svoju dužnost u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Ako je Đilas čistunac, ako ove nezavisne institucije, odnosno ako ovi pojedinci i organizacije, nevladin sektor rade sve shodno zakonu, pa zašto onda ne bi sve izneli transparentno pred javnost, isto onako kako je to uradila Vlada, odnosno kako su uradila ministarstva unutar Vlade Republike Srbije? Očigledno je da za njih postoje dvostruki aršini, pa su predstavnici vlasti u obavezi da se podvrgavaju kontroli, ali tu obavezu nemaju Đilas i ovi ostali, kako bih rekao, buntovnici protiv odgovornog i zakonitog rada Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

I Vlada Srbije, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić su svojim ponašanjem, svojim postupcima dokazali da poštuju zakone ove države i institucije sistema, pa zaista nije jasno zašto bi, recimo, Đilas, njegovi štićenici, onaj krug ljudi

koji sarađuje sa njim, bili izuzeti od poštovanja zakona i državnih institucija. Lojalnost prema svojoj državi koju ispoljava ogromna većina građana Srbije treba da bude uzor Đilasu i onima koje on podržava, ali to je njihovo ogledalo u koje će morati konačno da se pogledaju.

Još jednom, smatram da je predlagač potpuno u pravu kada kaže da ovaj amandman ne treba prihvatiti, a samo sam želeo da napravim digresiju, odnosno da podvučem paralelu ovog amandmana sa nečim što se desilo pre izvesnog vremenskog perioda. Zahvaljujem.

Dovoljno je gospodine Orliću. Zahvaljujem.

Slažem se u potpunosti sa ovim o čemu je govorio gospodin Markoviću i mislim da čitava ova rasprava, bez obzira što nema predlagača amandmana, zapravo govori da mi nismo ovde došli da se bavimo politikanstvom, već da smo vrlo sistematično izanalizirali amandmane koji su podneti, bez obzira ko ih je podneo i da izlazimo argumentovano sa činjenicama zašto smatramo da je predlagač u pravu i nije prihvatio predložene amandmane.

Kada je reč konkretno o amandmanu na član 13. Predloga zakona, kao što je gospodin Marković rekao, on se odnosi na MUP i amandmanom se traži da se struktura zaposlenih u MUP usaglasi sa nacionalnom strukturom stanovništva, to je zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina usaglasi sa njihovim brojem u strukturi stanovništva.

Ovo pitanje jeste osetljivo za nas, ali MUP je državni organ, republičke nadležnosti, a ne lokalne samouprave, to je opšte poznato. Osim toga postoji multinacionalna policija, to jest zapošljavani su pripadnici svih nacionalnih manjina u svim sredinama gde žive. Treba imati u vidu da su u pitanju osetljivi poslovi javnog reda i mira i poslovi pogranične policije gde je važno da budu obrazovani, obučeni, lojalni svojoj državi, da se ne dešavaju propusti, da se dvostruko prijavljuju građani i na Kosovo, dakle, bez odjava da su izdavana dokumenta o prebivalištima u opštinama u zoni razgraničenja čime se nezakonito menjala struktura stanovništva.

U okviru ovog amandmana, iako se to ne odnosi na ovaj član, već na član 15. Ministarstvo spoljnih poslova traži da se Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu zove – Uprava za saradnju sa državljanima Republike Srbije kako bi država finansirala saradnju sa njihovim dijasporama. Ovo je neprihvatljivo jer nacionalne manjine sarađuju preko svojih nacionalnih saveta sa svojim matičnim državama čime im se obezbeđuje čuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta, takođe, njihove matične države i imaju svoje oblike saradnje sa pripadnicima svog naroda u dijaspori.

Srbija ima nacionalnu obavezu da sarađuje sa svojom dijasporom i asocijacijama Srba u regionu kao što su njihove matične države. Nemamo mi ustavnu obavezu da sarađujemo sa svim građanima Srbije širom sveta. A što se tiče policije, pa ne može se reći da je policija jednonacionalna u tim mešovitim sredinama i tu nema i ne postoji nikakav ključ, ne postoje nikakve kvote. To ne znači da su bilo čija prava ugrožena.

Ako pričamo o tome zašto, a pričamo uopšte o prisutnosti u nekim opštinama, kolega Marković je govorio, pomenuo opštinu Preševo, pomenuo opštinu Bujanovac, čini mi se i Medveđu. Evo, konkretno jedan podatak za opštinu Preševo. Ako već tražite neka prava, pa zašto ste 2011. godine bojkotovali popis u državi u kojoj živite, a sa punim pravom danas tražite svoja prava. Dakle, tada je popisano 3080 stanovnika, a ima 74,5% Albanaca, 13,5% Srba i 8,8% Roma.

Dakle, u potpunosti se slažemo sa predstavnikom predlagača da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, gospodine Martinoviću, s obzirom na to da ste vi predstavnik predlagača, kao i gospodin Odalović, neću na samom početku reći ništa spektakularno novo i neću otkriti nikakvu spektakularnu tajnu ako kažem da mi danas razgovaramo o dva zakona – izmeni i dopuni Zakona o ministarstvima i izmeni i dopuni Zakona o Vladi. To su zakoni koji su, potpuno sam ubeđen, najviše menjani u istoriji zakona u Srbiji, iz jednog prostog razloga jer mi od uvođenja višestranačkog sistema do danas nismo imali jedan sistemski pristup, univerzalni pristup, univerzalni koncept jedan, optimalan model kakva je to Vlada potrebna i koji je to broj ministarstava unutar Vlade potreban Srbiji.

Takvi standardi, da se razumemo, ne postoje ni u evropskim državama. Svaka država, shodno svojim potrebama, onome što je neophodno, formira vladu i broj ministarstava unutar vlade. Tako, recimo, u Norveškoj mislim da smo imali ministarstvo za naftu, pa ministarstvo za ribolov, u Nemačkoj smo imali ministarstvo za hranu itd.

Kada je reč o predlozima o kojima danas govorimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i o ministarstvima, želim da kažem da je on nastao kao rezultat realne potrebe kako bi Vlada nastavila efikasnije i bolje da funkcioniše. Iskustvo pre svega iz prethodnog perioda, ali i uočene realne potrebe građana, uočene realne potrebe države, društva i kada sve to stavite na nekakvu lestvicu prioriteta, onda možemo sagledati i potvrditi da mi zapravo danas govorimo o zakonskim predlozima koji jesu garant da idemo u pravcu stvaranja i uređenije, bolje i efikasnije države, a to svakako jeste interes svih nas.

Personalna rešenja jesu važna i mi to ne sporimo. Važno je da na ključna mesta dođu kvalitetni ljudi, sposobni ljudi koji će umeti da organizuju sistem koji će da funkcioniše, koji će da ostvaruje rezultate, ali to nije tema današnjeg skupštinskog zasedanja. Danas govorimo o tome da stvorimo jedan osnov, da stvorimo jedan sistem koji će omogućiti Vladi Republike Srbije da daje rezultate.

Kada smo kod rezultata, želim da kažem u ime poslaničke grupe SPS da rezultati koji su ostvareni u prethodnom vremenskom periodu kao neko ko je bio deo vladajuće koalicije delio vrednosti odgovornosti u radu Vlade Republike Srbije, da smo mi na te rezultate ponosni. Kada kažem rezultati, mislim naravno i na ojačan i osnažen međunarodni ugled Srbije, ali mislim i na sve ono što je postignuto i na nacionalnom i na državnom i na ekonomskom planu. Pre svega, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima, ma koliko neko pokušao da kritikuje i ma koliko neko pokušao da napravi kritiku zarad kritike da bi došao do jeftinih političkih poena, činjenice su neumoljive, podaci su neumoljivi i ne možete ih osporiti.

Ti rezultati, mislim da budućoj Vladi trasiraju jedan dobar put i pravac da može da nastavi da radi dobro, ali, sa druge strane mi danas govorimo i stvaramo jedan osnov, takođe, za bolji rad buduće Vlade, da buduća vlada može da realizuje proklamovane ciljeve i načela. Naravno, ne želim da prejudiciram šta će biti sadržano u ekspozeu mandatara za sastav nove vlade, ali kada kažem proklamovani ciljevi i načela, mislim na šest principa i ključnih tačaka o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa kojima se mi u potpunosti slažemo, i ubeđeni smo da će oni biti sadržajni i da će biti deo ekspozea mandata za sastav nove vlade.

Podržavajući ove zakonske predloge o kojima danas govorimo, mi zapravo, najpre želimo da podržimo sve ono što je urađeno u prethodnom vremenskom periodu, ali isto tako da damo nedvosmislenu podršku u radu buduće vlade Republike Srbije i to pre svega, kada je reč o reformskim procesima, kada je reč o modernizaciji, kada je reč o promenama, kada je reč o investicijama, kada je reč o razvoju i kada je reč o rastu.

Sagledavajući ovaj predlog može se videti i predvidljivost, može se videti i stabilnosti, ali se može videti i kontinuitet. Za nas je od suštinskog značaja dobro ustrojena unutar Vlade i dobro organizovana struktura rada ministarstava koja će racionalno, kvalitetno i efikasno odgovarati na ono što suštinski jeste najvažnije, a to su potrebe države i potrebe građana. Sagledavajući ove predloge sa tog aspekta oni su u potpunosti opravdani i zaslužuju podršku, jer upravo, za prioritet imaju potrebe države i potrebe građana.

Mislim da mi danas zapravo, govoreći o ovom zakonskim predlozima, a uzimajući u obzir onu digresiju koju sam napravio na početku, da nisam imao jedan univerzalni pristup i da nismo imali jedan sistemski pristup od uvođenja višestranačkog sistema, ali mislim da danas ovakvom raspravom i ovakvim predlozima pravimo jedan iskorak u tom smislu i pravimo jedan optimalan model, jedan stabilan model koji bi trebao i mogao da bude osnov i za formiranje nekih budućih, narednih vlada, a ne da se Zakon o ministarstvima, Zakon o Vladi uvek prilagođavaju aktuelnom političkom trenutku, koalicionim sporazumima ili političkoj trgovini.

Na taj način, ovom današnjom raspravom mi pokazujemo da postajemo ozbiljna i odgovorna država, država koja svoju politiku ne kreira od danas do sutra, već ima jedan kontinuitet.

Naravno, da ovi zakonski predlozi nisu politička proklamacija, već kao što sam rekao, jesu rezultat i odraz realne potrebe, jer, ako bi govorili o tome da je politička proklamacija, o tome sam govorio na prethodnoj sednici, pa SNS i Aleksandar Vučić su apsolutni pobednici izbora, i oni nisu imali nikakvu potrebu da imaju koalicione partnere i razgovaraju sa koalicionim partnerima. Žao mi je što neki nisu shvatili, što su pokušali da pojednostave te razgovore koji su vođeni sa potencijalnim koalicionim partnerima i sa svim političkim opcijama koji imaju svoje predstavnike u parlamentu, neki nisu ni prihvatili razgovor. Žao mi je što je to tako, nisu shvatili ozbiljnost i odgovornost situacije u kojoj se nalazimo, ali ti razgovori koji se tiču, ponoviću po ko zna koji put, budućnosti Srbije i budućnosti svakog građanina Srbije.

Ono u šta sam ubeđen neće se dešavalo u političkoj istoriji Srbije, a to je da ministarstva budu feudalnog karaktera. Veoma je važno da predloge o kojima danas razgovaramo ne sagledavamo sa dva aspekta. Sa aspekta personalnih rešenja, jer personalna rešenja danas nisu tema, ona jesu važna, ali danas nisu tema. I veoma je važno da ne sagledavamo razmatrajući broj ministarstava, jer hipotetički Vlada može da funkcioniše i sa pet ili šest ministarstava, ali ovde je suštinsko pitanje šta mi zapravo hoćemo i kakvu Srbiju hoćemo. Opet sa druge strane 21. građani su na izborima vrlo jasno, demokratski rekli kakvu Srbiju žele, a mi kao odgovorni i ozbiljni političari to treba da prihvatimo i da damo svoj doprinos u realizaciji tih ciljeva i to upravo činimo danas.

Ono što takođe želim da kažem, jeste da veoma često se čuje u javnosti da se pojedini nazovite predstavnici političke elite zalažu za nekakav dijalog, dijalog koji bi trebao da ide ka reformi našeg političkog sistema. Opšte je poznato da smo mi tokom prethodnog saziva uvek spremni bili za dijalog. Na kraju se taj dijalog sveo, razgovarali smo sami sa sobom, nismo imali sagovornike. Ali, ne bežimo mi od toga da razgovaramo, da raspravljamo, ali nemojmo mišljenje da menjamo u zavisnosti od političke pozicije u kojoj se nalazimo. Da li smo u poziciji vlasti ili smo u poziciji opozicije i nemojte da koristimo zakone kada neku temu želimo da zloupotrebimo. Pa, recimo 2020. godine se setimo izbornih uslova koji nisu promenjeni od 2008. godine. Jedino što je promenjeno 2008. godine je bilo finansiranje političkih stranaka, ali to je tada bila neminovnost, to je tada bilo nešto što je neophodno. Ušteda i racionalizacija na nivou države je bila prioritet i naravno da kao odgovorni i ozbiljni ljudi štedimo prvo tamo gde ima, uštedelo se na političkim strankama. Smanjena su sredstva za finansiranje političkih stranaka, ali se nije štedelo na građanima. Mislim da je to mudra i racionalna odluka.

Dakle, ovde se već govorilo, tri stvari su ključne. Imamo tri nova ministarstva. Najpre, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji i to je još jedan pokazatelj da je još bolje prepoznat značaj pitanja porodice i demografskog razvoja Srbije. Inače, temelje ovog pitanje postavljali smo i tokom formiranja prethodne Vlade Republike Srbije kroz Ministarstvo bez portfelja. Danas sa velikim zadovoljstvom kroz ministarstvo koje će se baviti konkretno ovim pitanjem.

Suština svega i jeste u stanovništvu, u zdravoj naciji, njenom podmlađivanju, jer ako nema stanovništva nema ni razvoja, nema ni napretka. Mi smo nažalost u vrhu država, uz dužno poštovanje penzionera, nemojte me pogrešno shvatiti, ali nažalost smo u vrhu država po starosti stanovništva. Malo čas je neko rekao i u potpunosti je u pravu, svake godine, nažalost zbog smrtnosti u Srbiji nestane jedan veći grad.

Društvena briga o porodici, koja mora biti osnovna ćelija svakog zdravog društva, mora biti strateški cilj naše države, jer bez zdrave porodice nema ni zdravog društva. I, naravno, da je potpuno opravdano formiranje ovakvog ministarstva, ministarstva koje će se baviti baš ovim pitanjem.

Drugo novo ministarstvo i drugi novi resor posvećen je selu, drugoj slaboj tački od koje zavisi život svakog društva. Selo je očuvalo i selo je hranilo Srbiju onda kada je bilo najteže, u najtežim trenucima. Ja ću vas podsetiti, u periodu korone, mi smo mogli da se oslonimo sa sigurnošću samo na dve stvari – naše tradicionalno prijateljstvo sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i naši sopstveni izvori. A šta su naši sopstveni izvori osim sela, zdrave hrane i proizvoda – sir, mleko i čvarci, gospodine Markoviću, u pravu ste.

I pored brojnih stimulativnih mera koje su date poslednjih godina, stanje se jeste popravilo i ja ne želim da kritikujem ministra poljoprivrede, već naprotiv, želim da pohvalim rad Ministarstva poljoprivrede i gospodina Nedimovića u prethodnom vremenskom periodu, koji je dosta doprineo da se popravi situacija na selu, ali smatramo dobrom odlukom da selu damo nove podsticaje, nove stimulativne injekcije kojima ćemo ga oživeti. Mnogi će se vratiti da žive u selu i proizvode hranu.

Maločas smo čuli statističke pokazatelje i podatke. Ja volim da gledam statistiku, volim da je pročitam, ali više volim praktično delovanje koje daje rezultate. Gospodin Marković ne želi sam sebe da hvali, ali, evo, ja ću da iskoristim priliku.

Pored toga što sam pohvalio ministra poljoprivrede, koji je sjajno odradio svoj posao, gospodin Marković, recimo, već 15 godina u Jagodini je omogućio svakom poljoprivrednom proizvođaču besplatno korišćenje tezgi na pijaci. Gospodin Marković je omogućio u Jagodini da svako selo ima dom kulture, da ima put, da ima vodu, elektro-energetsko snabdevanje, gas na selu. Dakle, sve ono što je neophodno da bi ljudi imali mogućnost da opstanu na selu.

Slažem se ja sa statističkim podacima, ali nekako mi se čini, kad govorimo o ovim statističkim podacima, da kritikujemo Ministarstvo poljoprivrede, a ja to ne bih želeo. Ja želim da pohvalim ministra poljoprivrede, ali želim da kažem kako treba i u kom pravcu praktično delovati – onako kako je to činio gospodin Marković u prethodnom vremenskom periodu.

Treće po redu ministarstvo, koje je takođe od velike važnosti i značaja, ma koliko se neki trudili da minimiziraju značaj ovog ministarstva, to je Ministarstvo za ljudska prava i dijalog. Imali smo prilike, sasvim slučajno sam pre nekoliko dana imao prilike da odgledam jednu debatu, gde su rekli da je ovo tipičan marketinški trik i da treba sebi da objasnimo šta je dijalog. Znači, tipičan marketinški trik, a mi formirano zvanično ministarstvo. Sa druge strane, treba sebi da objasnimo dijalog, a mi jako dobro znamo šta je dijalog. Mi smo dijalog vodili i u prethodnom vremenskom periodu. Mi dijalog i danas vodimo u parlamentu, o izuzetno važnim temama. Dakle, nije do nas, već do onih koji to ne žele da shvate ili ne mogu da shvate. Ali, ja u to neću da ulazim.

Najbolji odgovor na pitanje kada je reč o formiranju ovakvog ministarstva mislim da je dao sam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kada je rekao da je permanentan dijalog neophodan na svim nivoima, naročito što su snage koje su protiv, recimo, vakcinacije, koje misle da je zemlja ravna ploča, pokušaću da ga citiram, i podržavaju antimigrantsku politiku, ojačale za čak 250%, verovali ili ne. To je sasvim dovoljan razlog da mi formiramo ministarstvo koje će se baviti ovim pitanjima.

Na samom kraju, gospodine Martinoviću, poslanička grupa SPS, naravno, podržaće oba zakonska predloga u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, povreda Poslovnika i odmah ću vam reći na početku, ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika, član 27.

Molim vas da ovu sednicu vodite tako da zaštitite dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije. To što neko ima potrebu da na početku jedne važne i izuzetno značajne sednice, ne samo za parlament, parlamentarizam, već za Srbiju i za građane Srbije, jer ovo je sednica koja se tiče budućnosti Srbije i budućnosti svakog građanina Srbije, ima potrebu nešto da kaže da bi izneo određene političke kvalifikacije, molim vas da to ubuduće nedozvoljavate.

Zloupotreba epidemiološke situacije, pa onda nekakva neodgovornost, pa onda nekakva skandalizacija, iako su rezultati kada je reč o Koroni vidljivi, iako smo imali prilike o svemu tome da razgovaramo ovde u parlamentu. Ako ste imali potrebu da bilo šta kažete, onda ste to trebali tada da uradite, a ne da imate danas naknadno pamet.

Ni sa čim se ne kasni i vi to jako dobro znate i trebali ste da skrenete pažnju prethodnom govorniku na rokove o formiranju Vlade. Dakle, Vlada će biti formirana pre jasno zakonom i Ustavom definisanih rokova.

Dakle, potreba za prisustvom u javnosti je vidljiva, ali nemojte da dozvolite na ovako jeftin način neko pokušava da politički profitira i da politički bude prisutan, dajte da se vratimo dnevnom redu, mislim da je pred nama jedan izuzetno važan dan, dan važan za parlamentarizam, ali ponavljam, važan za budućnost Srbije i za građane Srbije. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim najpre da vam čestitam na izboru i želim posebno da čestitam kolega iz SNS na apsolutnoj pobedi na parlamentarnim izborima.

Želim na samom početku ovog zasedanja i nastavku Prve konstitutivne sednice da svima nama poželim uspeha u jednom izuzetno važnom i značajnom, rekao bih, zajedničkom poslu.

Demokratija se, dame i gospodo, ostvaruje na izborima, ne na ulici, već na izborima. Parlamentarna demokratija podrazumeva višestranački sistem. Građani su imali jasnu priliku da na parlamentarnim izborima kažu šta misle o političkim strankama, šta misle o programima političkih stranaka. Više od 20, ispravite me ako grešim, koalicija i političkih stranaka je učestvovalo na parlamentarnim izborima, a na odgovornim i ozbiljnim političkim opcijama je uvek da prihvate jasno demokratski izraženu volju građana, ma koliko im se ta volja građana u određenom trenutku možda i ne sviđala.

Želim da verujem da ove poštapalice, i to želim da kažem na početku današnjeg zasedanja, ove poštapalice koje uglavnom svi koristimo na početku diskusije – uvaženi, poštovani, da to nećemo koristiti samo kao odraz rekao bih lažnog međusobnog poštovanja, već da će period koji je pred nama biti period i trpeljivosti, međusobne tolerancije, uvažavanja, poštovanja i strpljenja. To ne zavisi samo od može želje, to neće zavisiti ni od nadam se budućeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, to neće zavisiti ni od rukovodstva Narodne skupštine koju budemo danas izabrali zajedno, mislim na potpredsednika i na sekretare, to će zavisiti od svih nas. Dakle, svih 250 poslanika je odgovorno za funkcionisanje ili ne funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije.

Građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos. Verujem da nećemo imati situaciju kakvu smo imali, ja se nerado vraćam u prošlost i uvek želim da gledam u budućnost, ali moram da pomenem da ne želim da verujem da ćemo imati situaciju kakvu smo imali u prethodnom sazivu. Pa da zbog nekakvog navodnog bojkota parlamenta, a razlog tog bojkota je nemogućnost za demokratskim sučeljavanjem mišljenja i demokratskom raspravom. Nemamo jedan deo poslaničkih grupa, naravno da to nije razlog, niko nikada u ovom parlamentu u prethodnom sazivu, a i u sazivima od 2012. godine do danas nije želeo da spreči demokratskoj sučeljavanje i mišljenja, i demokratsku raspravu. Ali, suština je u tome da je neko politički dovoljno anemičan, pa da kroz takav vid rasprave ne može da pokaže svoju snagu. To je, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća klasična nemoć.

Dakle, ovde nije potrebna snaga sile, već snaga argumenata. Mi smo mnogo puta do sada, tokom prethodnog saziva, kao poslanički klub govorili o tome da poslanik nije jak onoliko koliko je fizički snažan i onoliko koliko može glasno da govori ili da lupa o poslaničke klupe. Samo primitivni ljudi koji nemaju argumente to čine. Poslanik je jak koliko su mu jaki argumenti. Ponavljam, ne snaga sile, već snaga argumenata.

Parlament je glas naroda, mesto gde mi, legitimno izabrani predstavnici građana, razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana Srbije. Ključna reč u svemu tome, mislim da je reč pristojnost. Pristojnost znači da najpre iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalni dijalog u parlamentu. Ali, isto tako, pristojnost znači čestito, pošteno i odgovorno obavljati posao za koji su nam građani dali mandat i legitimitet, obavljati ga odgovorno, ozbiljno, ali i snositi odgovornost za ono što je rečeno. Dakle, pristojnost, ali ujedno uvažavati i princip odgovornosti.

Mislim da je vladajuća koalicija od 2012. godine do danas u tom smislu napravili veliki iskorak u parlamentarnoj demokratiji, jer do te 2012. godine, znate, u Srbiji su svi za nešto bili krivi, a niko nije snosio odgovornost.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, čast mi je i privilegija da danas u svojstvu predlagača, kao predstavnik Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, naravno, uz veliku zahvalnost svima vama, jer da nije vaših potpisa ne bih bio u mogućnosti da danas budem predstavnik predlagača, pre svega kolegama iz Srpske napredne stranke, kolegama iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, našim predizbornim koalicionim partnerima iz Jedinstvene Srbije, SDPS-u, manjinama, kolegama iz Srpskog patriotskog saveza, sam u mogućnosti da govorimo o Predlogu kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim odmah da kažem zašto sam rekao posebna zahvalnost kolegama iz Srpske napredne stranke. Nije ovde, dame i gospodo, reč o matematici i brojkama i ne govorimo mi o tome da je nekome potreban neki broj poslanika da bi se formirala parlamentarna većina i da bi se formirala Vlada Republike Srbije, to je SNS mogla da učini i bez koalicionih partnera. Ne bih na taj način, kako to neki pokušavaju da čine u javnosti, pojednostavi razgovore koje je predsednik Republike i predsednik SNS vodio sa parlamentarnim strankama u Srbiji, jer to su razgovori koji se ne odnose na to ko ima kakve afinitete i ko će koji resor voditi, to nije spisak lepih želja. To su razgovori koji se tiču budućnosti Srbije i to su razgovori koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Što se tiče poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, gospodin Marković će govoriti, ali nadam se da se neće naljutiti, jer naš stav je bio potpuno isti po tom pitanju, mi smo odmah nakon izbora rekli da smo ponosni na sve ono što smo radili zajedno sa Srpskom naprednom strankom i našim koalicionim partnerima u prethodnom vremenskom periodu. Kada kažem ponosni, pre svega mislim na ojačan i osnažen međunarodni ugled Srbije, na sve ono što smo radili na nacionalnom, državnom, ekonomskom i političkom planu, i da smatramo da je to jedan dobar osnov za nastavak saradnje i da želimo da kao predizborna koalicija damo svoj doprinos očuvanju političke stabilnosti koja je potvrđena na parlamentarnim izborima, ali isto tako nacionalnom i državnom jedinstvu, imajući pre svega na umu izazove i teškoće sa kojima će se Srbija suočavati u periodu koji je pred nama.

Nikada u koalicionim odnosima nije postojao ni jedan problem. Ona ključna pitanja, nacionalna, državna, politička i ekonomska, rešavali smo konsenzusom. Dakle, ovde je reč o uverenosti i ispravnosti ideja u koje verujemo, za koje se zajedno zalažemo i ciljeva koje želimo zajedno da ostvarimo.

Dozvolite mi da se vratim na ono što je danas ključna stvar, a to je obrazlaganje Predloga kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića.

Prvi put u novijoj istoriji, voleo bih da me neko ispravi ako grešim, ali prvi put u novijoj istoriji na političkoj sceni Srbije predsednik jedne političke stranke, političke stranke koja je na političkoj sceni Srbije punih 30 godina i za tih 30 godina je relevantan politički činilac, je kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Čovek koji ima dugogodišnje političko, dugogodišnje parlamentarno iskustvo i nije slučajno što je, on nama vrlo često kaže nemojte da govorite o tome, i ja znam da ću posle ovog govora da pretrpim kritike od njega, ali ja ću to danas reći, nije slučajno što je diplomirao na Fakultetu političkih nauka sa prosečnom ocenom 10 kao najbolji student i što nerado govori o tome, jer to je samo potvrda da sve ono što zna i ume želi da stavi u službu svojih građana i svoje države.

Od samog početka svoje karijere obavljao je važne partijske funkcije, ali i značajne funkcije u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti Republike Srbije. Bio je poslanik, izvinite ako grešim, ali mislim 30 godina parlamentarnog života?

(Ivica Dačić: 28.)

Dakle, 28 godina. Najpre poslanik u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije, potom poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore, a zatim i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde je vodio i neke od ključnih i značajnih resora u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bio je predsednik Vlade Republike Srbije, ministar unutrašnjih poslova i ministar spoljnih poslova. Sve svoje dužnosti obavljao je uspešno, ostavio tragove svoga rada. U svim sektorima kojima je upravljao ostavljao je značajne tragove, značajne rezultate, kako u pogledu organizovanosti i stvaranja kvalitetnih zakonskih okvira, tako i u pogledu doprinosa tih sektora, pre svega kada govorimo o napretku Srbije.

Kao ministar unutrašnjih poslova, sproveo je značajne reforme i unapredio položaj policije, formirao Sektor za vanredne situacije. Srpska diplomatija na čelu sa Ivicom Dačićem, uz ogromnu podršku i koordinaciju predsednika Republike Aleksandra Vučića, ali i celokupne Vlade Republike Srbije, osujetila je pokušaje onih koji su želeli da bez Srbije reše pitanje južne srpske pokrajine i diplomatskim tokovima vrati Srbiju na mesto koje joj objektivno pripada. Osamnaest država je povuklo odluku o prihvatanju nezavisnosti tzv. Kosova.

Danas je, ponavljam, ojačan i osnažen međunarodni ugled i međunarodni imidž Srbije. To ne dolazi samo od sebe, za to je potreban veliki rad, trud, posvećenost i energija kakvu su imali i predsednik Srbije i ministar spoljnih poslova tada i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, ali ponavljam i celokupna Vlada Republike Srbije.

Verujem da onog trenutka kada bude izabran, a ne sumnjam u to, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nastaviće da se bavi parlamentarnom diplomatijom, koja je takođe od velike važnosti i velikog značaja za Srbiju.

Ogromno državničko i političko iskustvo, posvećenost, patriotizam, tolerantnost, komunikativnost kojom se odlikuje Ivica Dačić verujem da su garant da će i dužnost predsednika Narodne skupštine Republike Srbije uspešno obavljati u korist Srbije i u interesu građana Srbije.

Potpuno sam ubeđen da će parlament na čelu sa Ivicom Dačićem, rukovodstvom, mislim na potpredsednike koje budemo izabrali, sekretarom kojeg budemo izabrali danas, uspeti da na najbolji mogući način da odgovore na pitanja koja se postavljaju pred parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti i da će raditi u najboljem interesu građana. Potpuno sam ubeđen da će parlament biti simbol demokratičnosti, efikasnosti, transparentnosti i javnosti u radu.

Moram da kažem nešto o čemu nisam želeo danas da pričam, ali vidim da je to tema u javnosti, pa prosto zarad javnosti i zarad građana Srbije moram i o tome nekoliko rečenica. Nadam se da mi nećete zameriti.

Vidim potrebu pojedinih, nazovite političkih opcija, da onog trenutka kada je predsednik Srbije i predsednik SNS najavio da će kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biti gospodin Ivica Dačić vidim potrebu pojedinih nazovite opozicionih političkih stranaka da degradiraju i minimiziraju ulogu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ne minimiziraju oni samo njegovu ulogu, nego minimiziraju na taj način i ulogu svih nas, svih koji smo dobili, ponavljam, legitimitet i mandat da obavljamo jedan odgovoran i ozbiljan posao u interesu građana. To mogu, znate, samo politički diletanti koji ne shvataju formalnopravni značaj i ulogu predsednika parlamenta, kao između ostalog i to da je on akter u nekoliko tema koje su postavljene kao prioriteti.

To su isti oni, podsetiću vas, koji su do vlasti i privilegija želeli da dođu bez izbora, oni koji sve vreme pozivaju na nekakvu promenu izbornih uslova, iako ti izborni uslovi, vi jako dobro znate, nisu menjani od 2008. godine, pozivaju na promenu izbornih uslova, izbornih pravila, a od svega toga prave farsu, zamajavaju javnost, jer jako dobro znaju da iz te bezizlazne političke situacije u tom trenutku imaju samo jedan put, a to je očajnički i gubitnički put – bojkot izbora, koji je doživeo propast. To su oni koji su rekli ili su zahtevali, kada smo vodili međustranački dijalog, kada smo razgovarali na Fakultetu političkih nauka, i toliko koliko su spremni na uopšte dijalog, to su oni koji su rekli – ili 42 zahteva ili bojkot. To nije način da sa nekim razgovarate i da vodite dijalog ako želite da dođete do kompromisnog rešenja, na šta je u tom trenutku bila spremna vladajuća koalicija.

Oni koji su shvatili da nije potrebno da učestvuju u razgovorima i međustranačkom dijalogu jer je dovoljno da se sa svojim prijateljima sastanu u hotelskim lobijima, to je bilo daleko značajnije od onoga što smo svi mi zajedno ovde u sali radili, razgovarali u institucijama sistema, o izbornim uslovima, o svim pitanjima koja se tiču izbora i bili spremni i pokazali spremnost da promenimo sve ono što smatramo da može da poboljša izborne uslove u Srbiji.

Oni koji nisu shvatili da snižavanje cenzusa sa 5% na 3% je zapravo zbog njih, jer tih 5% je za njih bilo nedostižno, a mi smo sa tih 3% želeli zapravo da oživimo parlamentarni život, da vratimo život u parlament, da se dijalog i politika vode u parlamentu, a ne na ulici i da imamo reprezentativnije javno preslikano mnjenje ovde u parlamentu. Nažalost, i tih 3% je za njih bilo nedodirljivo i nedostižno. Znate kako, oni hrabri o izborima uvek pričaju onda kada izbori prođu, a onda kada predsednik Republike i predsednik SNS kaže – oročićemo Vladu Republike Srbije i imaćemo izbore 2022. godine, oni postavljaju pitanje – a zašto, čemu? Pa čekajte, dogovorite se sami sa sobom.

To me podseća na onaj period kada su odlučili da bojkotuju parlament i kada su svi imali samo jedan jedinstven stav, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kada su shvatili ne da ne mogu da predstavljaju alternativnu vladajućoj koaliciji, već da se postavlja pitanje da li mogu politički da prežive, onda su prešli na druge političke floskule i druge političke formulacije. Ali da ne pričam danas previše o njima, vratiću se na temu i vratiću se na ono zbog čega smo danas tu.

Još jednom, želim svima vama da zahvalim na podršci koju ste pružili svojim potpisom kandidatu za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivici Dačiću. Verujem da ćete u danu za glasanje to i potvrditi. Verujem da u ovom parlamentu možemo da uspostavimo jedan normalan dijalog, normalnu komunikaciju, u najboljem interesu građana Srbije. Verujem u budućnost Srbije i verujem u one ciljeve koje je definisao predsednik Republike, a i predsednik Narodne skupštine, zajedno sa svima nama je tu da pomognemo u realizaciji tih ciljeva. Zahvaljujem.

Male tehničke komplikacije, ali gospodin Dačić ima, kako je to sistem pokazao, duplikat kartice, pa obzirom da dok tehnička služba ne reši taj problem, dozvolite da ja kao predstavnik predlagača, na to po Poslovniku imam pravo, da se javim na izlaganje malopređašnjeg kolege koji je rekao razloge zbog kojih poslanička grupa, kojoj pripadam, neće glasati za gospodina Dačića kao predsednika, kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. To je njegovo legitimno pravo, ali dozvolite, moje legitimno pravo je da se ne složim sa razlozima o kojima je on govorio.

Govorio je o političkim razlozima, jer su manjine u nepovoljnom položaju. Da su manjine u Narodnoj skupštini Republike Srbije u nepovoljnom položaju, on danas ovako ne bi govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da li Srbi ovako kao manjine mogu da govore u bilo kojem parlamentu u regionu? Videli smo primere kako prolaze kada govore i kada imaju kritički osvrt, ali mi se nećemo tako ponašati. Mi se prema manjinama ponašamo onako kako smo se ponašali i u prethodnom periodu. Naš cilj je mir, stabilnost, prosperitet, dogovor, saradnja. Žao mi je što to kolega nije shvatio.

Ali, ono što je žalosno je kada nemate nijedan argument, vi onda prizivate prošlost i prizivate nekakve avete prošlosti. Dragi kolega, iz prošlosti i od prošlosti se ne živi. Iz prošlosti se izvlače pouke i afirmiše se ono što je dobro.

Žao mi je što ste ostali u prošlosti, jer ako ostanete u prošlosti, nećete imati ni sadašnjost, nećete imati ni budućnost, ali to je vaša stvar. Na nama je da gledamo u budućnost.

U čemu je to gospodin Dačić konkretno i lično učestvovao da bi vi na ovakav način njega danas kvalifikovali u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pred građanima Srbije i pred parlamentom Srbije?

Ja ću vam reći, a da ne budem grub, najblaže rečeno – licemerno. To da li je vas neko pozivao na razgovor, da li ste vi ljuti ili ne, pa nemojte da se obraćate gospodinu Dačiću i nemojte da se obraćate nama.

Da li je gospodin Dačić govorio zastrašujuće o zločinima nad kosovskim Albancima? Ne, nikada. Gospodin Dačić se uvek zalagao za istinu, a istina uvek mora da bude osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja. Gospodin Dačić je taj koji je potpisao Briselski sporazum. Gospodin Dačić je taj koji je poveo dijalog, dijalog, koji bi vodio do kompromisnog i pravičnog rešenja koji će biti prihvatljiv za obe strane.

Pozivate na jedinstvo u parlamentu, ja nemam ništa protiv. Uvek smo jaki onoliko koliko smo jedinstveni. Ali, koliko mene pamćenje služi, vi pripadate poslaničkoj grupi Sulejmana Ugljanina. Jel ja grešim? Jel ja grešim? Grešim? Ne pripadate poslaničkoj grupi gde su poslanici Sulejmana Ugljanina? Da li pripadate poslaničkoj grupi gde su poslanici Sulejmana Ugljanina? Moje pitanje je vrlo konkretno.

Predsedavajuća, da li vi možete da mi odgovorite da li kolega koji je maločas govorio pripada poslaničkoj grupi kojoj pripadaju poslanici Sulejmana Ugljanina? Mogu li da dobijem odgovor na to pitanje da bih nastavio diskusiju, jer imam pravo kao predstavnik predlagača? Branko, možete li vi da mi odgovorite na to pitanje?

Da li kolega koji je maločas govorio pripada poslaničkoj grupi kojoj pripadaju poslanici Sulejmana Ugljanina? Jel toliko teško dobiti odgovor na pitanje?

Recite mi kako se zove poslanička grupa po kom osnovu se javio gospodin, kako se zove poslanička grupa, koje političke partije pripadaju toj poslaničkoj grupi? Prosto i jednostavno. Dajte mi odgovor na pitanje. Ništa nelogično nisam pitao.

Samo pitam, da bih mogao da nastavim da govorim, jer kada već govorimo o nejedinstvu i manjinama, imam nešto da kažem…

Ja znam kome pripadam, moj predsednik je tu, a tu je i moj predizborni koalicioni partner. Ja sam u sigurnim rukama. Ali, pitam kome pripada kolega koji je maločas govorio, kojoj poslaničkoj grupi, da bih znao da nastavim svoju diskusiju.

Branko, molim vas, odgovorite mi pitanje.
(Branko Marinković: Iako nemam prava po Poslovniku, poslanik pripada poslaničkoj grupi Ujedinjena dolina SDA Sandžaka.)
Znači, SDA Sandžaka? Znači, Sulejmana Ugljanina, jel tako?
E, sad, pošto govorimo o nejedinstvu, pošto govorimo o poštovanju manjina, a to sve govorimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mi smo dovoljno tolerantni i kulturni da saslušamo, onda ja želim da nastavim svoju diskusiju u tom pravcu, jer na to imam pravo kao predstavnik predlagača.
Sada, da vas podsetim, tragikomično je da je taj Sulejman Ugljanin od 2000. godine do 2016. godine aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, obavljao značajne državne funkcije, u političkom životu Srbije, obavljajući tada značajne državne funkcije i u aktuelnom skupštinskom sazivu njegova stranka je imala poslaničke mandate, a desilo se da govori o nekakvoj okupaciji Sandžaka od strane Srbije i traži rešavanje statusa Sandžaka. Jel ja grešim? Jel to tako bilo u Srbiji? Recite mi.
Da se podsetimo, gospodin Ugljanin je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine, ministar u Vladi, koje su se zalagale za teritorijalnu celovitost i državni suverenitet i integritet Republike Srbije. Jel ja grešim?
Sve vreme dok je bio ministar zadužen za regionalni razvoj, od 2008. do 2014. godine, dok je upravljao Kancelarijom za nedovoljno razvijena područja je bio član Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, govorio je da je Srbija naša zemlja.
Ja kažem i danas, Srbija jeste naša zemlja. Srbija jeste i zemlja svih vas, ali nemojte na ovakav način da se ponašate, jer nije korektno i nije u duhu tolerancije.
Danas razotkrivate svoje pravo lice, zaboravljajući da je Raška oblast bila srce srednjovekovne srpske države. Kao što je jedne godine, mislim prošle godine, pozvao Bedžeta Pacolija, takozvanog ministra spoljnih poslova samoproglašene države Kosovo, da u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova republike Kosovo prisustvuje sednici Nacionalnog veća Bošnjaka i na taj način javno priznao tu samoproglašenu državu, tako sada još dalje nastavlja sa kršenjem zakona i Ustava države Srbije, pozivajući međunarodnu zajednicu što ne štiti Sandžak od Srbije.
Na ovaj način, ja nemam ništa drugo da kažem, osim da pokušava da destabilizuje situaciju u Raškoj oblasti, izmišljajući probleme. Svesni smo da gospodin Ugljanin, koji u vreme obavljanja visokih funkcija u državi Srbiji nikada nije postavio pitanje Sandžaka. Gospodine Dačiću, vi ste bili ministar, ispravite me ako grešim, da li je nekada bilo postavljeno pitanje Sandžaka?
Ma, vi vičete jeste meni to već deset godina, ali ja to nikada nisam čuo javno. To što vi meni kažete u prolazu, ja to ne prihvatam. Sada, u stvari, želi medijsku pažnju zarad sticanja političkih poena. Ja nemam ništa protiv.
Ne mislimo da mu treba posvetiti preteranu pažnju, ali mi samo pitamo da li takvo ponašanje nadležni organi treba da tolerišu ili konačno da na adekvatan način reaguju, kao kad se pojavite na onoj konferenciji za štampu, pa u svojstvu lekara pričate o maskama sa punim pravom, eto čisto da bi bili politički prisutni.
I vi meni sada, posle svega ovoga, pričate o manjinama u Srbiji, pričate o nama, pričate o nepoštovanju, pričate o Ivici Dačiću koji zastrašuje manjine u Srbiji, koji zataškava nekakve zločine, pa nemojte molim vas.
Pozvao sam vas na početku, možemo i ovako da razgovaramo i možemo da nastavimo, ja nemam ništa protiv, nemam apsolutno ništa protiv, ali dajte da imamo jedan prag tolerancije. Ovaj parlament je uvek poštovao i negovao manjine. Ovaj parlament je dozvoljavao, nema sekretara, tu je pomoćnik sekretara, neka me ispravi ako grešim, da se predstavnici manjina obraćaju na svom jeziku, jel tako Branko bilo? Nikada nismo postavljali to pitanje i nemojte da skrećete sa teme, i nemojte na ovakav način da govorite loše o Srbiji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ima nas koji vam to nećemo dozvoliti. Nećemo vam dozvoliti da na ovakav način narušavate ne samo Srbiju i Srbiju, ali i dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije i dostojanstvo i ugled svakog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem.

Moram da pitam predsednika prvo da li smem da se javim? On mi je rekao da se ne javljam. Rekao mi je da budem kratak, pa ću iskoristiti svoje pravo kao predlagač.

Dakle, ne negira ovde niko žrtve. Ja sam maločas rekao da se mi zalažemo za istinu, jer je istina jedini osnov za iznalaženje kompromisnog i pravičnog rešenja. Toliko o toleranciji.

Vi govorite o integrisanju Srba, a gde to Srbi treba da se integrišu u srpskoj državi i o kakvoj vi to integraciji govorite? Govorite o nekakvim frustracijama, ja sam shvatio samo vaše frustracije iz jednog prostog razloga, jer ne možete da shvatite da više niste deo vladajuće koalicije i da od onog trenutka kada niste deo vladajuće koalicije i kada nemate svoj predsednika ili lidera ili šta vam je već u Vladi Republike Srbije vi pričate nešto drugačiju priču.

Nemam ja nikakvu frustraciju. Čoveka nikada nisam ni video, niti poželim da ga vidim, ali za mene je vrlo interesantno kada on govori kao predsednik Nacionalnog veća Bošnjaka, a kada govori kao predsednik SDA. Voleo bih prosto da to definišemo i da definišemo još jednu stvar. Ja sam predstavnik predlagača, gospođo predsedavajuća, i kao predstavnik predlagača mogu da se javim u svakom trenutku.

Pošto mi je predsednik rekao da se više ne javljam ja se ovom pitanj8u više neću javljati, jer i on sam kaže već jako dugo vodio ovakvu vrstu polemike i vidi da ona nema kraja, jer nema razumevanja sa druge strane. To u potpunosti shvatam i zahvaljujem vam se.