Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani predsedniče pokrajinske Vlade, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre prosvete, obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, mnogo imate, ministre, oblasti u okviru jednog ministarstva, poštovana ministarko Čomić, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uz dužno poštovanje i nemajući nameru da minimiziram i umanjujem značaj zakonskih predloga, obzirom da danas imamo pet zakonskih predloga na dnevnom redu, ali nemoguće je, obzirom na vreme koje poslanička grupa, da govorim o svih pet zakonskih predloga i ja ću akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Želim da uputim jednu sugestiju i jedan predlog.

Srbija pokazuje jasnu odlučnost i opredeljenost kada je reč o evropskom putu, i kada je reč o evropskim integracijama. I ne postoji nijedan zadatak na putu evropskih integracija, koji Srbija nije sa uspehom realizovala.

Sa druge strane, znate za sam uspeh evropskih integracija zavisi i to da li imamo dobronamerno partnerstvo sa druge strane, jer za tango je uvek potrebno dvoje, ne dvostruki standardi, dvostruki aršini, već je uvek potrebno dvoje, ne da Prištini uvek gledate kroz prste, a da Beograd bude uvek taj koji je kriv za nešto.

To da li će Srbija, dakle, naša intencija i naš krajnji cilj, glavni strateški cilj, glavni spoljno politički cilj jeste da postanemo punopravni član EU.

To apsolutno nije sporno. Tu odlučnost i opredeljenost smo mi potvrdili i ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, jer smo po prvi put u praksi razgovarali o izveštaju Evropske komisije i kroz zaključke koje smo doneli, upravo dali jedan vetar u leđa Vladi Republike Srbije, na putu evropskih integracija.

Nikada se mi kao Srbija, kada je reč o evropskim integracijama, nismo plašili pregovora, ali nikada i nismo razgovarali iz straha. To da li će Srbija i kada će Srbija biti član i da li će biti punopravni član EU, a mi se nadamo da hoće, ali ne zavisi samo od onoga šta Srbija čini i radi, šta čine i rade institucije u Srbiji. Zavisi, pre svega od Brisela, od članica EU, od situacije u EU, od toga koliko su oni podeljeni ili nisu.

Zašto ovo kažem? Treba dobro nekada da razmislimo, kada razgovaramo o zakonskim predlozima. Neke stvari i neke zakone, treba da usvajamo, ne zbog EU, nego zbog građana Srbije. I tu ću stati, da ne bih dalje razvijao priču, jer smatram da u trenutku kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj, ja se nadam, vrlo brzo nazire, nama nisu potrebni zakoni koji će biti bilo kakva vrsta podele u društvu, niti nam je potrebna bilo koja vrsta podele u društvu.

E sada što se tiče, gospodine Ružiću, vašeg zakona, dakle, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, znate, znanje je moć, rekao je Frensis Bejkon, a Nelson Mendela je rekao da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.

Istina je i u jednom i u drugom, bez znanja ne može napredovati ni pojedinac, ali bez znanja ne može napredovati ni društvo u celini.

Znanje se stiče učenjem, kroz proces vaspitanja i obrazovanja, onog formalnog i neformalnog, celoživotnog učenja, koje je egzistencijelna potrebna, rekao bih, svakog čoveka.

Učenje nam pomaže u izgradnji karaktera, u razvoju mišljenja i intelekta. Obrazovanje je privilegija koju bi svaka osoba trebala da ceni na previ način. Ulaganje u obrazovanje je kapitalna investicija svakog društva, jer društvo počiva na znanju. Znanje je uslov svako napretka.

Obrazovanje jeste skupo, ali je neznanje još skuplje. Ni čovek ni društvo ne dostižu svoj maksimum bez znanja i obrazovanja. Dakle, poruka je samo jedna – u znanju je budućnost i treba ulagati u obrazovanje, jer obrazovanje je budućnost.

Srbija koja ima tradiciju obrazovanja, još iz vremena Svetog Save prolazila je kroz različite periode i brojne obrazovne reforme, ali je uvek ulagala u obrazovanje, prepoznajući pre svega ulogu znanja za napredak društva i prepoznajući ulogu znanja za napredak države u celini.

Posebno danas u svetu modernih tehnologija, Srbija traži svoje mesto ulažući u obrazovanje, ulažući u kadrove koji će moći da odgovore izazovima vremena, jer obrazovanje je strateško opredeljenje Srbije, obrazovanje je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije.

Kako mi je poznato i koliko mi je poznato, nedavno je gospodine ministre, završena javna rasprava o nacrtu nove Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. Inače, aktuelna strategija za period od 2020. godine, doneta je 2012. godine u vreme kada je ministar prosvete bio uvaženi prof. dr Žarko Obradović, koji je danas ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Nova strategija obrazovanja do 2030. godine, nastavak je takvog opredeljenja i jasan pokazatelj odnosa države prema značaju obrazovnog sistema za razvoj društva. Nova strategija treba, pre svega, da odgovori izazovima novog doba i da doprinese izgradnji modernog, prepoznatljivog obrazovanog sistema koji će biti među sistemima najvišeg ranga u pogledu kvaliteta obrazovnih programa, nastavnih aktivnosti, istraživanja i naravno, stručnog rada, što je od izuzetne važnosti i značaja.

U kontekstu unapređenja kvaliteta obrazovanja, danas razgovaramo, dakle, o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju. Okosnica ovih izmena jeste svakako stvaranje, i vi ste o tome govorili, zakonskog okvira za uvođenje državne mature na kraju srednjeg obrazovanja.

Državna matura predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Republike Srbije i zato zahteva temeljne pripreme u svakom segmentu njene realizacije, tako da Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju predviđa pomeranje uvođenja državne mature, praktično za dve godine.

Komisija za praćenje aktivnosti, uvođenja državne mature u obrazovni sistem koji formira upravo ministar Branko Ružić, donela je odluku da se vremenski interval za pripremu implementacije državne mature produži.

Ovakva odluka proistekla je pre svega, iz analize aktuelne situacije i okolnosti uzrokovanih pandemijom virusa Kovida 19 i njen uticaj na obrazovni sistem, tako da je za ovako značajnu promenu potrebno dodatno vreme sagledavanjem svih aspekata.

Iz tih razloga se još za dve školske godine, prolongira uvođenje državne mature i to za učenike trogodišnjih srednjih škola, škola državne mature se uvodi školske 2022/2023. godine, dok se opšta umetnička i stručna matura za četvorogodišnje škole uvodi 2023. godine, odnosno 2024. godine.

Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji stiču sertifikaciju o završenoj srednjoj školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove.

Postojeća neujednačenost maturskih ispita koji se razlikuju od škole do škole biće prevaziđena upravo standardizovanim testovima za celu generaciju učenika i pri tome treba posebno voditi računa, jer imamo gorko iskustvo kada je reč o testovima u periodu koji je iza nas.

Uvođenje državne mature kao ulaznice za upis na visokoškolske ustanove obezbediće efikasnost sistema, transparentnost procesa polaganja, a nadasve pravednost i jednako pravo svih učenika koji imaju nameru da nastave školovanje na visokoškolskim ustanovama.

Državna matura će značajno smanjiti troškove učenika i njihovih porodica, a povećati šanse, ono što je suštinski najvažnije za nastavak školovanja.

Što se tiče ostalih izmena i dopuna, one su takođe usmerene ka unapređenju kvaliteta obrazovanja, podrazumevaju usklađivanje zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a odnosi se na operativno i tehničke i evidencione poslove, tačnije, u pitanju je uvođenje propisanih registara i podataka koje vode ustanove iz oblasti obrazovanja preko uvedenog portala „Moja srednja škola“.

Sve aktivnosti u vezi sa završetkom osnovne škole, kao i upis u srednju školu ove školske godine će se prvi put obavljati putem ovog portala bez podnošenja i jednog papira, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Dakle, uvedene su i digitalizovane prijave za polaganje prijemnog ispita i upisa u srednju školu, tako da ovo pojednostavljenje postupaka možemo smatrati dobrim efektom digitalizacije i E-uprave.

Ovde bih pohvalio ministra Ružića, koji je u svojstvu ministra državne uprave i lokalne samouprave bio izuzetno posvećen digitalizaciji javne uprave, jer digitalizacija je bila jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, jedan od okosnica Vlade Republike Srbije, ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije, gospođe Ane Brnabić, odnosno uvođenje elektronske uprave koja pojednostavljuje sve procedure pred organima javne vlasti i svim institucijama sistema.

Kada već pominjem digitalizaciju, podsetio bih da je Vlada Srbije obezbedila sredstva za digitalne učionice i to do sada opremljeno 10.000 učionica, a planirano je da taj broj bude, koliko je meni poznato, 35.000.

Takođe, kroz projekat „Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu“, koji Ministarstvo realizuje u saradnji sa UNICEF-om, i uz finansijsku podršku EU, obezbeđeni su kompjuteri i tableti za 30 škola u kojima se obrazuju, pre svega, učenici romske populacije, što je takođe za svaku pohvalu.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja, čiji je cilj unapređivanje dostupnosti kvaliteta i pravednosti predškolskog vaspitanja, obrazovanja kroz uvećanja broja mesta u predškolskim ustanovama, povećanje obuhvata dece iz osetljivih socijalnih grupa.

Gospodine ministre, iskoristiću priliku kao lokal patriota da vas podsetim na posetu koju ste pre nekoliko dana imali u Valjevu, ja se nadam da ćemo zajedno da izgradimo novo obdanište u Valjevu, jer imamo preko 400 mališana koji čekaju na upis u obdanište.

Od školske 2009/2010. godine, kada je ministar prosvete bio ministar dr Žarko Obradović, realizuje se Projekat besplatnih udžbenika i to upravo za učenike od prvog do osmog razreda osnovne škole. Od te godine se iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju sredstva za ovaj projekat, a ove godine izdvojen je iznos od 700 miliona dinara.

Poznato nam je da Ministarstvo aktivno radi na obezbeđenju dobrih uslova za učenje i rad u svim ustanovama obrazovanja, posebna pažnja se posvećuje univerzitetskom obrazovanju i imajući u vidu da mnogi fakulteti u Srbiji ne raspolažu sa dovoljno kapaciteta, da nije bilo obimnijih i značajnijih obnova i rekonstrukcija u proteklom periodu, kroz sveobuhvatan program izgradnje i obnove obezbediće se da neki fakulteti dobiju sopstvene zgrade, da prošire kapacitete, ali i da budu izgrađeni jedinstveni kompleksi koji će imati u svom sastavu više srodnih fakulteta i instituta. Sve to pokazuje da ministarstvo nastoji da doprinese podizanju kvaliteta obrazovanja učenika, studenata, ali i nastavnika.

Sada, gospodine ministre, pošto prošli put kada sam govorio, vi iz opravdanih razloga niste bili u sali, bio je vaš saradnik, ja se nadam da vam je preneo, a ja sam to preneo Valjevu, ja bih voleo da vi budete, obzirom da svi pričamo o decentralizaciji i ja smatram da je decentralizacija jako važno pitanje, ja sam vam to rekao i u Valjevu, hajde da pokušate da napravite prvi korak u decentralizaciji visokog obrazovanja.

Pošto dolazim iz zapadne Srbije, ponosan sam, kao ponosni lokal patriota, evo, sad ćemo imati obilaznicu, imaćemo brze trake, investitori dolaze, dakle imamo sve preduslove da napravimo, gospodine ministre, univerzitet zapadne Srbije. Neka centar bude u Valjevu. Znam da su za univerzitet potrebna tri fakulteta, da je proces akreditacije ozbiljan proces, imao sam prilike nekada davno i da učestvujem u procesu akreditacije, ali sam ubeđen i znam i da Valjevo u zapadna Srbija ima dovoljno obrazovnog, stručnog kadra koji je spreman i da radi na fakultetima, a i koji je spreman i da učestvuje u procesu akreditacije.

Znam da to nije moguće uraditi u ovoj godini i u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak. Važno je napraviti dugoročne ciljeve i važno je uvek podizati lestvicu na nove zadatke, postavljati nove zadatke, jer to je dobro za budućnost obrazovanja.

Maločas sam rekao - ulaganje u obrazovanje je budućnost. Zamislite, deca iz Bajine Bašte, iz Bogatića i iz Ljubovije, pa oni će pre studirati, recimo, u Valjevu ili ako bude jedan fakultet u Šapcu, mi nemamo sa tim problem. Jeftinije će biti za njih, za njihove porodice, nego da studiraju u Beogradu.

Znam da to nije jednostavan proces, ali verujem da ćete imati razumevanja i da ćete na pravi način sagledati predlog.

Između ostalog, mi smo išli i korak dalje, ja sam o tome govorio sa vašim saradnikom, pa smo, između ostalog, i analizirali koja su to zanimanja u ovom trenutku najinteresantnija za uzrast nakon četvrte godine srednje škole i to su uglavnom poljoprivreda, farmaceutska industrija i ekologija, kada je reč o zapadnoj Srbiji, što je potpuno logično da je poljoprivreda na prvom mestu, jer zapadna Srbija je poljoprivredni kraj, a Valjevo je grad koji ima jednu od najboljih, ako ne i najbolju, hajde da ne bude da hvalim previše svoj grad, ali jednu od najboljih srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji.

Takođe bih želeo još jednom da pohvalim efikasan rad ministarstva za vreme vanrednog stanja i tokom padnemije Kovida – 19. Od prvog trenutka proglašenja vanrednog stanja organizovana je onlajn nastava za sve nivoe obrazovanja, opet zahvaljujući, pre svega, rezultatima postignutim u digitalizaciji. Ministarstvo je uspelo da pruži isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji i zahvaljujući posvećenosti i naporima prosvetnih radnika, kojima smo zahvalni što su učinili velike napore, kombinujući onlajn i živu nastavu, što nije bilo nimalo jednostavno.

Na kraju, iskoristio bih priliku da pitam ministra – kada možemo očekivati da u skupštinsku proceduru uđe predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji treba da omogući povratak nacionalnog akreditacionog tela u punopravno članstvo Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, kao i Predlog zakona o studenskom obrazovanju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku iskoristio bih priliku da svim građanima Srbije islamske veroispovesti čestitam njihov praznik Bajram koji slave posle meseca Ramazana. Srbija je društvo u kome su solidarnost, međusobno razumevanje, poštovanje različitosti, poverenje jedni prema drugima osnovni demokratski postulati, a oni su temelji svakog demokratskog društva kakvo Srbija, zapravo, i jeste. Ljudske, verske i građanske slobode su garantovane našim Ustavom. Mi smo ponosni na te tekovine.

Veliki praznici nas uvek podsete na te temeljne vrednosti, da uvek budemo prijatelji, pre svega, jedni drugima, da budemo solidarni, da budemo humani, jer jedino tako možemo zajedno društvo u celini da učinimo boljim.

Želim svima da ovaj praznik donese sreću, duhovni mir, mudrost i snagu da prevaziđu sva iskušenja i da podstiče nadalje jačanje međusobnog poštovanja i poverenja. Onima koji danas slave Bajram želim porodičnu i ličnu sreću i dobro zdravlje.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, na dnevnom redu imamo Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu, kao i jednu o tačaka dnevnog reda koju je predložila SPS. To je više tehničko pitanje, ali kao i do sada ovo je prilika da govorimo o značaju pravosudnog sistema, da govorimo o vladavini prava, kao što je važno za svaku pravnu i uređenu državu.

U pravosudnom sistemu Srbije sudije imaju veoma važnu ulogu. Sud je taj koji, kako je to koleginica Dubravka rekla, primenjuje zakone, otklanja poremećaje u društvu i građanima obezbeđuje pravdu. Sudijama je Ustavom i zakonom ukazano veliko poverenje i oni su upravo ti, da kažemo, delioci pravde. Zato je važno da dužnost sudije obavljaju najstručnije, da dužnost sudije obavljaju najdostojniji, osobe visokog integriteta i moralnih osobina i moralnih sposobnosti, što se ne bi moglo reći za gospodu koju je maločas spomenuo gospodin Bakarec.

Sa druge strane, kada neko u pravosuđu provede najveći deo svog radnog veka i u sudu dočeka penziju, kao što je to slučaj sa predsednicom Prekršajnog suda u Lazarevcu, onda znači da je odgovornu dužnost delioca pravde obavljao upravo onako kako zahteva zakon, kako je to zakonom Republike Srbije definisano.

Efikasnost sudstva, pored stručnosti, nepristrasnosti, podrazumeva i suđenje u razumnom roku, pre svega. Nažalost, sudije su veoma često preopterećene, a to posebno važi za prekršajne sudove i sudije ovih sudova, tako da verujemo da nije bilo lako biti predsednik jednog prekršajnog suda kojih, po zakonu, na teritoriji Srbije danas ima svega 44.

Pravosuđe je jedan od prioriteta Srbije na njenom evropskom putu, tako da je prateće primedbe, pa i sugestije, da ne kažemo kritike, ali sugestije i predloge Evropske komisije koje se iskazuju u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, Vlada Srbije je usvojila novu Nacionalnu strategiju za razvoj pravosuđa, a upravo za period od 2020. do 2025. godine, a revidiran je i Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23. Za nas izuzetno važno i značajno pregovaračko Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava.

Nova Strategija je izrađena u skladu sa potrebama daljeg jačanja pravne države, boljoj dostupnosti pravdi i većoj pravnoj sigurnosti. Istovremeno, ona je potvrda i dokaz da je Srbija spremna da i dalje implementira evropsko zakonodavstvo. Težimo da se još više približimo evropskim standardima. To je valjda vidljivo, to je prepoznatljivo. To približavanje se ostvaruje kroz stvaranje dobrom pravnog okvira, tako i kroz praktičan rad pravosudnih organa, ujednačenu sudsku praksu koja omogućava jednak položaj svih pred zakonom.

Pravosudni i javnotužilački organi svojim posvećenim radom, svojom stručnošću i, pre svega, dostojnošću treba da obezbedi jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, unapređenje stručnosti pravosuđa, unapređenje transparentnosti i dostupnosti pravosuđa, poboljšanje efikasnosti pravosuđa i, pre svega, institucionalno jačanje suda.

Srbija se u svom procesu pristupanja EU obavezala na sprovođenje važnih ustavnih reformi čiji je cilj, pre svega, jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Dakle, jedano od sugestija i predloga, ne kažem kritika namerno, jer želim zaista i evropske parlamentarce, evo reći ću danas, i predstavnike Evropske komisije da sagledavam kao ravnopravne i dobronamerne partnere na evropskom putu Srbije.

Dakle, jedan od sugestija i predloga upućen Srbiji kao kandidatu za članstvo, jeste potpuno osamostaljivanje sudske grane vlasti. Reforme pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti i efikasnosti predstavljaju prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, predstavljaju prioritet u radu Vlade Republike Srbije. Vlada je sačinila predlog za pristupanje ustavnim reformama, koji je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije i u ovoj fazi se nalazi u nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije.

Podsetiću da je polovinom aprila meseca ove godine predsednik Narodne skupštine, gospodin Ivica Dačić je održao sastanak sa premijerkom Anom Brnabić, sa ministarkom pravde Majom Popović, sa predstavnicima resornih odbora Narodne skupštine Republike Srbije, na kome je dogovoreno da se krene sa procedurama koje se tiču upravo ustavnih promena. Nakon toga je u Narodnoj skupštini održano i prvo Javno slušanje na temu ustavnih promena, a planirana su još dva javna slušanja i to 19. i 24. maja 2021. godine.

Sve ovo govorim da bih pokazao koliku važnost i značaj pridajemo ovoj temi i koliku važnost i značaj, odnosno koliko Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost kada je reč o putu evropskih integracija.

U ulozi Narodne skupštine u procesu ustavnih promena govorio je više puta i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, navodeći upravo da je proces ustavnih reformi veoma kompleksan, da se sastoji iz nekoliko faza koje sprovodi Narodna skupština Republike Srbije, kao ustavotvorni i najviši organ zakonodavne vlasti, predsednik je tada najavio i sednicu Narodne skupštine na temu ustavnih promena koja će biti zakazana otprilike, koliko smo mi razgovarali na poslednjoj sednici Kolegijuma, čini mi se, 8. juna.

Veoma često zbog neobaveštenosti, ali čak i zlonamerno neki kvazi opozicioni lideri pogrešno prenose javnosti informacije o ustavnim promenama, govoreći da se radi o promeni koja zadire u preambulu Ustava. To naravno nije tačno. Jedine promene Ustava koje su za sada predložene odnose se na pravosuđe. To je ispunjenje sugestija i predloga EU da se izbor, precizno citiram: „Izbor nosilaca pravosudnih funkcija u svim fazama i za sve nivoe vrši unutar samog pravosudnih sistema“. Dakle, bez učešća Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovo podvlačim s namerom da građanima predočimo šta je stvarni sadržaj do sada predloženih ustavnih promena, kako bi se izbegle javne manipulacije od nekih opozicionih krugova koji uporno nastoje da najavljene ustavne promene prikažu kao podvoru vlasti i kao našu nameru da promenimo preambulu kojom se definiše pozicija KiM, kao nerazdvojivog dela teritorijalnog integriteta Srbije.

Dakle, što se toga tiče potpuno je jasan stav predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije, Srbija neće prihvatiti nikada jednostrano ne proglašeno nezavisnost KiM, a uvek je spremna na dijalog i uvek je spremna na razgovor i ne insistira ni na čemu. Realizovaćemo i spremni smo na realizaciju i Briselskog sporazuma i Vašingtonskog sporazuma, jer to je potvrda našeg međunarodnog kredibiliteta i to je potvrda da je Srbija pouzdan, korektan, siguran i stabilan partner, ali što se tiče jednostranog proglašenje nezavisnosti KiM, stav je potpuno jasan. Taj stav je ponovljen, podsetiću javnost i u Vašingtonu kada je predsednik Srbije razgovarao sa tadašnjim predsednikom SAD i kada je reč o onoj famoznoj tački 10.

Pored depolitizacije pravosuđa i jačanje njegove nezavisnosti u pristupnim pregovorima, vladavina prava jeste i mora biti jedan od ključnih ciljeva kome težimo kao uređena pravna država, kakva Srbija danas i jeste. S druge strane, upućuju nam se, kažem, vrlo često, opet neću da kažem kritike već sugestije i predlozi na račun vladavine prava od strane Evrope. Srbija je, dakle, ponavljam, ispunila sve ono što se od nje traži i sve ono što se od nje očekuje.

S druge strane, recimo, kada je konkretno reč o Briselskom procesu, kada je konkretno reč o Briselskom sporazumu, druga strana nije ispunila ono što je tim Sporazumom definisano. Ono na čemu insistira Srbija je samo realizacija onoga što je dogovoreno tokom Briselskog sporazuma, a tiče se konkretno druge strane i samo jedne, za nas, veoma važne i ključne tačke, a to je Zajednica srpskih opština.

Više puta sam govorio o ocenama evropskih parlamentaraca. Neću dana kritikovati, jer o tome smo razgovarali, imali smo prilike da razgovaramo na sednici Odbora za evropske integracije sa gospodinom Bilčikom, koji je pisao izveštaj. Izveštaj koji je na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta imao preko 400 amandmana.

Ja sam tada iskoristio priliku i rekao, pošto je on nas upoznao, da je 539 poslanika podržalo taj izveštaj, ja sam rekao da umesto paušalnih, proizvoljnih i netačnih ocena, jednostavnije je bilo da sa nama razgovarate ili ima potrebe da svako od nas 250 traži nekog evropskog parlamentarca koji će podneti amandman. Ako je to suština političkog delovanja, onda je to apsolutno pogrešno, a ja sam ubeđen da je svako od nas spreman da razgovara zbog interesa Srbije sa svih 539 poslanika i da razgovaramo argumentovano i da razgovaramo činjenično, a ne da iznosimo paušalne ocene, jer brojne su paušalne i proizvoljne ocene iznesene u konkretnom Izveštaju ili kako je to već nazvano Rezoluciji Evropskog parlamenta.

Dakle, takođe želim da kažem da Srbija vodi jednu, ponoviću po ko zna koji put, beskompromisnu i odlučnu, neselektivnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je ste jedan od šest osnovnih ključnih principa, ciljeva, načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije i da je Republika Srbija i Vlada Republike Srbije pokazala i hrabrost i odlučnost na tom putu.

Dok se od nas traži da izmenimo Ustav kako bi se obezbedila, po mišljenju evropskih parlamentaraca i EU, potpuna nezavisnost pravosuđa u Srbiji, evro-parlamentarci gotovo da pokušavaju na neki način, da ne budem kritičan, na neki način da daju naloge da se određeni slučajevi reše. Pri tome, ne uzimajući u obzir da je većina tih slučajeva rešena, a da je drugi deo, onaj manji deo slučajeva, da su procesi započeti i da će vrlo brzo biti rešeni.

Dakle, to su ta proizvoljna, netačna, neistinita tumačenja, ali mi smo im predložili vrlo otvoreno i vrlo dobronamerno i vrlo iskreno, nemojte da se bavimo proizvoljnim tumačenjima, ozbiljni smo ljudi.

Vi predstavljate ozbiljnu instituciju, Ako je to ključna tema za Evropski parlament, mi smo spremni sa vama da razgovaramo. Bolje je svakako razgovor, bolje je voditi dijalog od konstatacije nekoga ko na to ima pravo, jer ima onaj prefiks, znate, da je izvestilac pa kaže da je drago što Srbija u prethodnoj godini nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje. To nije način da se razgovara. Tako se ne vodi dijalog. Mi smo kao parlamentarci, u to sam ubeđen da su sve kolege spremne da uvek razgovaramo sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Ono što na samom kraju želim da kažem, naravno podržaćemo obe tačke, drugu tačku smo praktično mi predložili, bilo bi nelogično da o njoj govorim. Reč je zaista o tehničkoj stvari, proceduralnoj stvari, ali ono o čemu želim da govorim na samom kraju jeste nešto o čemu su govorile kolege iz JS. Mislim da je gospodin Starčević kao ovlašćeni predstavnik JS o tome govorio, mislim da je kolega Vujić to pomenuo.

Želim da postavim pre svega jedno pitanje koje se tiče ovih nazovite nekakvih lidera ili liderčića opozicije - da li je ovo kako oni vide savremeno demokratsko društvo, da li je to vladavina prava, da li je to nezavisno sudstvo za koje se ova družina zalaže tako što će vršiti pritisak na nadležne institucije i na nadležne organe?

Vratiću se na samo jednu situaciju, nema razloga ja da branim gospodina Dragana Markovića Palmu, jer on nema razloga da se brani po našem mišljenju, ali vratiću se na samo jednu situaciju, a to je političarenje, politička predstava samozvanih lidera u Jagodini sa sve sakupljenim stranačkim aktivistima gde ih je bilo 30, 40 iz čitave Srbije govori u prilog tome da se želi izvršiti pritisak na nadležne organe i nadležne institucije.

Molim vas, ostavite vi nadležne organe i nadležne institucije da rade svoj posao. Gospodin Marković, koliko je nama poznato, nikada nije bežao niti se skrivao od nadležnih organa i nadležnih institucija, već je naprotiv uvek insistirao da nadležni organi i nadležne institucije što pre odrade svoj deo posla i zauzmu konačan stav.

Znate, kad sve to sagledate, nameće se jedno pitanje - odakle potreba da se na ovakav način prikupljaju politički poeni ako se stvarno brine i ako se stvarno navodno vodi briga o nekakvim žrtvama. Pa zar nije bilo logično da najpre odete kod tužioca, da ponudite dokaze, a ne da započnete prljavu kampanju, pa tek onda navodno odlazite kod nadležnih organa i nadležnih institucija?

Očigledna uznemirenost, uznemirenost pre svega koja je uzrokovana izborima koji predstoje, uznemirenost koja je uzrokovana rezultatima koje postiže i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i to je jedno politikanstvo i političarenje. Pustite nadležne organe i nadležne institucije da rade svoj posao.

Gospodo, zaboravili ste, nije ovo period kada ste imali odgovornost, kada ste bili gospodari svega u Srbiji, pa i medija, o čemu je maločas govorio gospodin Bakarec. Ovo je vreme kada je Srbija uređena, pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema. To što vama ne odgovara uređena i pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema, to je vaš problem. Ali je ovo uređena, ponavljam, pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema.

Znate, na tu tezu od koje se polazi kada govorimo o toj nekakvoj tamo družini, ta teza je nama jako dobro poznata a ona glasi – što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Zahvaljujem.

Osnov javljanja je replika, s obzirom na to da je pomenuta SPS.

Tačno je da je SPS stranka sa najviše iskustva, mogu reći, uz dužno poštovanje ostalih političkih stranaka, na političkoj sceni Srbije, 31 godina poslovanja i političkog delovanja, relevantan politički činilac i verovatno stranka koja je bivala najduži vremenski period, kada je reč o odgovornosti u Srbiji, mi to ne sporimo, ali ne sporimo ni činjenicu da smo bili u različitim političkim pozicijama, ali to može samo stranka koja ima vitalnost i snagu.

Međutim, ovde je izrečena jedna konstatacija, kada je reč o SPS, da je SPS postavljala sudije, da ih je vezala za advokatske kancelarije. Ne znam o kom vremenskom periodu se radi, da li se radi o periodu do 2000. godine, da li se radi o periodu posle 2000. godine, ali o kom god periodu da se radi i ko god ima bilo kakvu informaciju, SPS je institucija i ne stoji ni iza jednog pojedinca. To može biti pojedinačna odgovornost, nikako ne može biti odgovornost SPS.

Znate, kada govorimo o vlasti, mi mnogo puta kažemo – nije naša najveća slava da nikada ne padnemo, već da kada padnemo znamo da ustanemo, da se uspravimo i da se podignemo. To je ono što je naš predsednik Ivica Dačić uradio 2000. godine. Godine 2000. je jako teško bilo biti socijalista, a mi smo i tada ostali relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije.

Dakle, da, prihvatamo. Trideset i jedna godina, za tih 31 godinu bili smo u različitim političkim pozicijama. Da li bilo grešaka? Sigurno da jeste. Najveća greška je to što kada imate apsolutnu vlast u nekom vremenskom periodu, vi niste svesni da činite te greške, nego nakon toga, ali znate kako, iz prošlosti se izvlače pouke, afirmiše se ono što je dobro.

Ono što SPS čini danas – gleda sadašnjost, zajedno sa svojim koalicionim partnerima i gradi temelje nove budućnosti, konkretno kada govorimo o pravosudnom sistemu. Ko god ima bilo kakav dokument, ko god ima bilo kakvo ime i prezime, Srbija je uređena pravna država, izvolite, institucije sistema neka rade svoj posao, SPS neće nikada stajati iza tih ljudi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Zukorliću.

Poštovana ministarko, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mirkoviću, izvinite što govorim posle vas, ali iz opravdanih razloga. Poštujem Poslovnik, ali iz opravdanih razloga, nadam se da razumete, nisam stigao da na vreme govorim. Znam da ste predstavnik najveće poslaničke grupe i da shodno tome treba da govorite poslednji. Nadam se da ćete prihvatiti i da ćete razumeti izvinjenje.

Gospodin Mirković u svom završnom delu, zapravo u zaključku je rekao nešto sa čime zapravo ja želim da počnem svoje današnje izlaganje.

Dakle, mi danas govorimo o pet sporazuma. Svaki sporazum je od velike važnosti i značaja za Srbiju. Govoriću kasnije o tome zašto izričem takvu konstataciju, ali obzirom da ste vi, gospođo ministarka, danas prisutni ovde, gospodin Mirković je maločas govorio o pretnjama koje su izrečene gospodinu Orliću i mi, naravno, svaku pretnju ne samo gospodinu Orliću, već svakom poslaniku, svakome ko svoj posao obavlja na odgovoran, ozbiljan i posvećen način najstrožije osuđujemo i samo tražimo jedno –da se omogući da obavljaju svoj posao i ništa više, a građani na izborima procenjuju ko i na kakav način obavlja svoj posao.

Juče je koleginica Snežana Paunović postavila jedno pitanje i pomenula je u kontekstu i mene. Dakle, ne tražimo reakciju nadležnih organa i nadležnih institucija, jer se ne plašimo, jer se mi tih ljudi nismo plašili ni 5. oktobra 2000. godine, pa ih se ne plašimo ni danas, ali apelovali smo, pre svega, ne zbog mene, odmah da kažem, neko zbog koleginica koje su se pojavile pre mene.

Znate, ako se ovde skupi jedna razjarena grupica koja je spremna da koleginice kamenuje i da ih naziva pogrdnim imenima samo zato što su izabrane voljom građana i što rade svoj posao, izvinite, to je nedopustivo. To je nedopustivo i to je nezamislivo u Srbiji.

Ne interesuje mene onaj ko je bio u prvom redu i ko je došao pored moga auto da se sa mnom fizički obračuna. On mene apsolutno ne interesuje. Znate, mene je život naučio da straha u životu nemam. Strah je prirodna pojava, ali život me je naučio da strah nemam, jer da ga imam sigurno ne bih nastavio da obavljam ovaj posao već poodavno, ali me je strah za koleginice. Molim vas da njih zaštitite. Molim vas da nadležni organi i nadležne institucije, i to se ne dešava prvi put, ovo je ko zna koje veče da ja slušam pogrdne izraze koji su upućeni koleginicama samo zato što sede u ovom parlamentu i rade svoj posao i rade ga odgovorno i nemaju radno vreme, već dođu ovde u 10 časova ujutru i izađu onda kada završimo sa tim poslom i to sve u najboljem interesu građana Srbije.

Mene lično ne interesuje ona razjarena grupica koja je došla da pokaže i demonstrira nekakvu silu i da se sa mnom fizički obračuna, pri tom pokušavajući i da nasrnu i na auto. Mene interesuju oni koji stoje iza toga. Te političke gromade me interesuju. Sa tim političkim gromadama bih voleo da se obračunam, naravno, ne fizički, ne zato što nisam u stanju da se danas fizički obračunam, nego zato što imam daleko više argumenata da se sa njima na drugi način obračunam. Njih čekamo i biće prilike. Ne samo da će biti izbora, nego će biti prilike.

Svakako, i to što su pokušali da nas zastraše, da onemoguće da, prosto, prestanemo da govorimo o politici koja je ispravna, koja je opravdana, o politici koja donosi rezultate, koja je na pravi način prepoznata i vidljiva od strane građana Srbije, bez obzira iz koje političke partije dolazili svi se zalažemo za realizaciju tih šest proklamovanih ciljeva i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije. Svi smo ovde da bi pomogli realizaciju tih ciljeva i načela. Neće nas uplašiti, jer da su nas uplašili i da su mene uplašili ja danas ne bih bio tu.

Danas sam ja tu i tek ću da govorim ne samo u Skupštini, a slobodno neka znaju, slobodno se šetam Beogradom, slobodno se šetam svakim gradom u Srbiji. Ne treba meni obezbeđenje, ne treba meni niko. Šta imaju neka kažu, neka priđu, tu sam, ali bih voleo da te političke gromade koje su ih poslale dođu i kažu, ako smeju da dođu i kažu šta imaju, a ne da se politikom bave na ovakav način.

Ovu matricu pominjanja porodica, pogrdnih izraza, pa putem društvenih mreža, itd, itd, mi smo odavno na to upozoravali, tu matricu je započeo jedan deo opozicije i ta matrica se danas nastavlja.

Gospođo ministarka, niti je to politike, niti je to suština postojanja politike. Izvinite, to je nasilničko i siledžijsko ponašanje i u ovoj Srbiji to ne može i ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji i protiv toga moramo da se svi zajedno borimo i vi kao ministarka i mi kao narodni poslanici i predstavnici građana, jer Srbija to ne zaslužuje. Građani Srbije ne zaslužuju takvu sliku i takvu sramotu, a ovi njihovi lideri i liderčići neka se oni samo opredele da izađu na naredne izbore, pa neka odmere svoju snagu i neka vide koliko zaista vrede, a proteklih dana smo videli, spremni su da prete poslanicima, spremni su da upućuju pretnje ministrima, spremni su da upućuje pretnje novinarima, da vrše pritisak, a zalažu se za savremenu demokratiju, zalažu se za slobodu medija. Pa da li je to ta sloboda medija? Da li je to ta savremena demokratija, tako što ćete pretiti nekome krivičnom prijavom jer vam je postavio pitanje na konferenciji za štampu, tako što ćete reći da ćete nekoga da pregazite kolima, koliko je meni poznato?

Pa, čekajte, hajde da da postavimo jedno prosto pitanje – a kako bi se oni ponašali, to se, naravno, nikada neće desiti, to je pluskvamperfekat političke scene Srbije, ali kako bi se oni ponašali da imaju nekakav deo odgovornosti u Srbiji, da imaju najmanji deo odgovornosti u Srbiji? Pa, kako bi se ponašali? Pa, ne bi tu bili ovi podaci koje je koleginica Sandra Božić vrlo precizno iznosila danima, to bi bilo deset puta više. Nema više, to vreme je prošlo. Politička magla i politički marketing je prošao. Ovde se danas samo vrednuju rezultati, a mi smo tu da bi odgovorno, ozbiljno i posvećeno radili upravo zarad tih rezultata i da bi pomogli realizaciju tih rezultata, bez obzira iz koje političke partije dolazili, jer ovde govorimo o iskrenom uverenju u ciljeve koje želimo svi zajedno da postignemo.

Kao što sam rekao, danas govorimo o nekoliko sporazuma. Naizgled, kada bi neko pogledao onako laički, prokomentarisao bi – pa, dobro, to su tamo neki sporazumi. Ne, svaki sporazum je važan, svaki sporazum je saradnja, svaki sporazum je jačanje bilateralnih odnosa. Srbiji je potrebna saradnja sa svakom državom, bez obzira koliko je ta država mala ili velika, bez obzira koliko ta država ima stanovnika, ali Srbija mora da gradi mostove i da jača bilateralne odnose sa svakom državom.

Recimo, upravo jačajući i gradeći te mostove, evo, napraviću jedno poređenje 2008. godine, pitanje Kosova i Metohije, odnos prema SAD i 2020. godina i razgovor predsednika Srbije u Vašingtonu upravo oko pitanja Kosova i Metohije. Da li znate kako je to izgledalo? Onog trenutka kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije niko nas ništa nije pitao. Preko 110 država je tada prihvatilo jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, Amerika takođe.

Ukoliko bi došli u SAD da razgovarate o pitanju Kosova i Metohije, vi ste mogli da razgovarate o tehničkim pitanjima i to na nivou Stafera. Dolazimo do 2020. godine, kada predsednik države razgovara sa predsednikom SAD, sada bivšim, ali tada predsednikom SAD, ne o tehničkim pitanjima, već o suštinskim pitanjima koja se tiču Kosova i Metohije i nacionalnih i državnih interesa, i kaže vrlo jasno - tačka 10. se ostavlja po strani. To vam govori o jačanju međunarodnog ugleda i međunarodnog imidža Srbije.

Da nije bilo diplomatske aktivnosti tada predsednika Srbije i ministra inostranih poslova Ivice Dačića, Srbija ne bi ojačala međunarodni ugled i međunarodni imidž. Upravo smo zahvaljujući tom međunarodnom ugledu i međunarodnom imidžu došli u mogućnost da pitanje Kosova i Metohije vratimo na dnevni red, da se konačno shvati da pitanje Kosova i Metohije nije rešeno i da nema kompromisa i rešenja bez Srbije. Zato je važno jačati odnose sa svim državama. Samo sam napravio jednu digresiju i jedno poređenje.

S druge strane, suočavamo se sa najvećim zdravstvenim izazovom. Nadam se i verujem Kriznom štabu, i verujem struci, da se kraj polako nazire. Svi verujemo u to. Verujemo da će još veći broj građana da se vakciniše, jer postoji jedan zaista odgovoran i ozbiljan odnos i predsednika i Vlade i celokupne zdravstvene struke. Ali, ovaj period kovida je pokazao jednu jako važnu stvar. Kada je najteže, vi možete da računate na dve stvari, o tome sam mnogo puta do sada govorio, prva stvar su sopstveni resursi i sopstveni izvori, a druga stvar su upravo odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Treba nam što više tradicionalno prijateljski orijentisanih država.

Mi danas, mi sredinom oktobra meseca gradimo fabriku za proizvodnju vakcina sa našim prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, iz Kine. Dnevna doza će biti dva miliona i te vakcine neće biti korišćene samo u Srbiji, već će biti izvezene i u druge države u regionu.

Kada govorimo o regionu, žao mi je što region i države u regionu, mnogo mi je žao, nisu shvatile na pravi način kako se treba ophoditi i na koji način treba da razgovaramo u regionu, ne da pričamo loše jedni o drugima, već da jednim glasom nastupamo, kako je i predsednik rekao, pred EU, pred Briselom, pred svetskim silama, a ne samo da sarađujemo sada u periodu kovida.

Predsednik jeste ujedinio region, poslao na desetine hiljada vakcina. Nije tu reč o vakcinama i o donaciji, tu je reč o poverenju. Nadam se da će konačno shvatiti da nije suština u tome da pričamo loše jedni o drugima, već da sarađujemo, da razgovaramo i da zajednički nastupamo na važnim strateškim stvarima, koje jesu, pre svega, u interesu naših građana.

Tačno je da mi najveću trgovinsku razmenu imamo sa EU, ali dozvolite, pa mi 70%, 80% trgovinske razmene imamo u regionu. Manite se, ljudi, više barijera, taksi, manite se rampi, manite se zabrana, otvorite granice, omogućite građanima, omogućite slobodan protok ljudi, kapitala, roba i usluga. Pustite građane normalno da žive. Politička pitanja ćemo rešavati na drugi način. Nismo mogli politički da se dogovorimo toliko dugo, pa hajde da napravimo tu ekonomsku normalizaciju, građani će živeti bolje. Mislite o građanima. Ponašajte se onako kako se Srbija danas ponaša u regionu, a Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu.

Srbija želi mir, stabilnost, prosperitet, a ukoliko postoje otvorena pitanja, pa ta otvorena pitanja rešava kroz dijalog, a ne kroz jednostrane poteze i jednostrane akte.

Što se tiče sporazuma, ovi sporazumi, dakle, jesu značajan deo međunarodne saradnje, kao što sam rekao, koja se stalno proširuje, što je potvrda aktivne spoljne politike, koja se vodi u poslednjih nekoliko godina. Ono što želim da naglasim jeste upravo to da je u poslednjih nekoliko godina i Narodna skupština ratifikovala više desetina sporazuma o bilateralnoj saradnji sa velikim brojem država, među kojima su naši tradicionalni prijatelji, poput Rusije, poput Kine, Francuske, ali su tu i sporazumi o saradnji sa zemljama koje su naši novi prijatelji sa kojima smo učvrstili saradnju u prethodnim godinama.

Ne mogu a da se danas ne zahvalim svim državama sveta koje nisu priznale samoproklamovanu državu Kosovo ili su svoje priznanje povukle. Ovakva prijateljstva za nas imaju posebnu važnost i beskrajno smo zahvalni svim tim državama koje su ostale na braniku međunarodnog prava koje brani suverenost svake međunarodno priznate države članice UN, što država Srbija svakako i jeste.

Veliki broj bilateralnih sporazuma i ugovora o saradnji znače da je Srbija osnažila svoju međunarodnu poziciju, kao što sam već rekao. Našu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta prepoznao je veliki broj članica UN. Zato sa velikim respektom i poštovanjem govorim o svim ovim zemljama sveta, bile one male, kao što sam rekao, ili manje poznate ili velike.

O diplomatskim aktivnostima rukovodstva Srbije kojima je učvršćivan međunarodni položaj Srbije sigurno bi mogao više da govori predsednik Narodne skupštine, koji je bio ministar spoljnih poslova. Rezultat tog diplomatskog rada, zajedno sa predsednikom Republike, kao što sam rekao, jeste 18 odpriznavanja, 18 država je odpriznalo i povuklo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Među tim prijateljskim državama su i Republika Argentina, Republika Belorusija, Komonvelt Dominika, sa kojima smo potpisali ugovore o saradnji koje Narodna skupština treba da ratifikuje nakon ove rasprave.

Što se tiče najpre sporazuma sa Argentinom, pre toga želeo bih da podsetim na istoriju diplomatskih odnosa. Ona je uspostavljena pre više od 90 godina, tačnije od 1928. godine i tradicionalno su prijateljski. Postoji saglasnost, slični pogledi kada su u pitanju značajna međunarodna pitanja. S tim u vezi, Argentina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Ona je uvek u teškim trenucima stajala uz Srbiju. U potpunosti poštuje Rezoluciju 1244 i neće promeniti svoju poziciju o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

O posebnoj vezi naša dva naroda govori i činjenica da je pre par godina, čini mi se, otvoren trg Srbije u Buenos Airesu. Pre dve godine tada ministar spoljnih poslova, danas predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, je na konferenciji UN „Jug-jug“, koja se održala u Buenos Airesu, tom priliko je istaknuto da u svetu rastuće međuzavisnosti i kompleksnosti, zajednički izazovi zahtevaju i zajednička rešenja. Poštovanje međunarodnih institucija, međunarodnog prava, kao i ključni principi koji usmeravaju saradnju i da predstavljaju najbolji odgovor na globalne izazove, a Republika Srbija će i ubuduće nastaviti da se snažno zalaže za jačanje multilateralizma, sistema UN, međunarodne solidarnosti, uz poštovanje suverene jednakosti svih država članica.

Dugogodišnje prijateljstvo i, pre svega, međusobno razumevanje dobra su i čvrsta osnova da se politički dijalog intenzivira, osnaži ekonomska saradnja. Sličnog smo temperamenta, karaktera. Srbija i Argentina do sada imaju zaključene i potvrđene sporazume u različitim oblastima – trgovina, ekonomska saradnja, naučna, tehnološka saradnja, veterina, o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ugovor sa Republikom Argentinom o transferu osuđenih lica i saradnji o izvršenju krivičnih sankcija, zatim, ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i ugovor o izručenju, nastavak su te plodne saradnje i prijateljskih odnosa

Potpisani ugovori će stvoriti uslove za što čvršću, obavezniju, efikasniju saradnju o kriminalu, to smo potpuno ubeđeni, i omogućiti efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Organizovani kriminal, koji predstavlja globalni problem, zahteva saradnju i reagovanje ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom i svakako na međunarodnom planu, što mi danas i činimo razgovarajući o ovakvim bilateralnim sporazumima.

Kako je Srbija posvećena vladavini prava i borbi protiv organizovanog kriminala, to će organizovanom kriminalu i korupciji biti, naravno, sve teže, jer ovde postoji jedna sinergija praktičnog i, rekao bih, normativnog delovanja kroz razgovore i potvrđivanje ovakvih bilateralnih sporazuma.

Potpisivanje ovog ugovora predstavlja prvi korak u daljem jačanju i proširenju saradnje dve zemlje u oblasti pravosuđa.

Inače, Srbija je prva zemlja u regionu sa kojom je Argentina potpisala ugovore u oblasti pravosuđa.

Mi ćemo u danu za glasanje svakako podržati ovaj sporazum.

Kada je reč o Sporazumu sa Belorusijom, osvrnuo bih se na Ugovor sa Republikom Belorusijom o izručenju, tačnije, istakao bih važnost diplomatskih odnosa i bilateralne saradnje sa Belorusijom, sa kojom je Srbija uspostavila diplomatske odnose još 1994. godine. Naše dve države bliske su kulturološki, u jezičkom, verskom, tradicionalnom smislu. Između Srbije i Belorusije postoji iskreno prijateljstvo. Belorusija je veliki prijatelj Srbije i zbog toga smo zahvalni, a ta zahvalnost i poštovanje srpskog naroda ostaće zauvek zato što je Belorusija želela, htela i smela da pokaže podršku onda kada je to bilo u najtežim trenucima.

Znam da sam prekoračio vreme, neću previše dužiti.

Gospođo ministar, naravno da ćemo podržati sve sporazume, nisam imao dovoljno vremena da o svakom govorim pojedinačno. Izvinjavam se, gospodine Zukorliću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pa relativno kratko vremena da bi razgovarali o jednoj izuzetno važnoj i značajnoj temi.

Na samom početku bih napravio jednu digresiju, obzirom da razgovaramo o Svetskom antidoping kodeksu. Ja mislim da jedan takav antidoping kodeks treba smisliti kada je reč i o ovim kvazi političarima u Srbiji. Vi, gospodine ministre, znate, vrhunski sportista ste bili, kada ste fizički nespremni, a još dobijete, odnosno koristite nedozvoljena sredstva, pa izgubite utakmicu, onda imate nekako specifično ponašanje. Tako vam je isto u politici. Kada imate manjak političke moći, manjak političkog uticaja, a imate mogućnost da koristite i koristite nekakva antidoping sredstva, e onda se javlja nervoza, onda se javljaju pretnje, onda se javljaju tužbe, onda se javlja nekakva teatralnost. Za sve to verovatno postoji jedan ozbiljan razlog.

Zato smatram da i u politici isto treba razmišljati u pravcu da napravimo jedan antidoping kodeks.

Šalu na stranu, drago mi je, maločas je kolega govorio, verujte da mi u Skupštini, bar mi iz poslaničke grupe SPS nismo znali da je formiran pododbor za omladinu i sport, iako sam neko ko se, vi jako dobro znate, zapravo, nadam se da se sećate, neko ko je od 2011. godine, kada je izmenjen Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije neprestano predlagao izmene i dopune samo sa jednom tačkom, a to je da, između ostalog, od svih resornih odbora koji su nabrojani, imamo i odbor za omladinu i sport, jer do 2011. godine imali smo odbor za omladinu i sport. Tada smo usvojili krovni zakon i kada je reč o mladima, tada smo usvojili i krovni zakon kada je reč o sportu. Pregazilo ih je vreme, naravno, dosta vremena je prošlo. Treba ponovo razgovarati o svemu, pokrenuti mnoga pitanja, mnoge značajne teme. Samo neke teme je kolega pomenuo koje su od velikog značaja, ali je kratak vremenski period, ali je apsolutno nelogično. Nadam se da ćemo to uspeti u narednom mandatu da učinimo.

Nelogično je, ministre, morate priznati, da imamo Ministarstvo za omladinu i sport, a nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini koji se konkretno bavi pitanjem omladine i sporta, jer kome vi podnosite tromesečni izveštaj o radu, uz dužno poštovanje, kolegama iz obrazovanja, nauke, tehnologije i tehnološkog razvoja? Opet kažem, uz dužno poštovanje, ali prosto ne ide.

Znate da smo se zalagali kao poslanički klub i ja lično kao poslanik. Nismo uspeli u prethodnom vremenskom periodu. Nadam se da ćemo u mandatu, možda ne vi, možda neki drugi saziv, ali uspeti da konačno uvrsti u te izmene i dopune Poslovnika ili neki novi Poslovnik o radu Narodne skupštine i odbor za omladinu i sport.

Pomenuli ste mlade. Mladi su ključ sporta u Srbiji. Treba ulagati u mlade, jer ulagati u mlade kroz sport je zapravo ulaganje u budućnost. Pomenuta je ključna tema kada je reč o mladima, a govorim, pre svega, o bazičnom sportu, pošto, kolega, vidim da dosta dobro razumete. Govorim, pre svega, o bazičnom sportu.

Mladi da bi se bavili sportom moraju da imaju infrastrukturu i moraju da imaju podjednake uslove u svakom delu Srbije, kako ste vi rekli, u svakoj opštini, u svakom gradu, jer, dozvolite, mnogo talenata, vi ste bili u jednoj vrsti sporta, ja sam bio u drugoj vrsti sporta, ali mnogo talenata nije došlo iz Beograda, nego je došlo upravo iz unutrašnjosti i iz moje zapadne Srbije, iz istočne Srbije, iz južne Srbije i zato smatram da je veoma važno poseban akcenat staviti… Znam da je teško i da smo pred velikim zdravstvenim izazovom i da je ušteda prioritet i da su opredeljeni neki stubovi razvoja koje svi moramo da pratimo, ali verujem da ćemo nakon ovog perioda pandemije zauzeti dobru startnu poziciju i da ćemo imati mogućnosti da ulažemo u sportsku infrastrukturu, da decu sklonimo sa ulice i da im omogućimo uslove da mogu da se bave sportom.

Maločas je pomenut Zakon o sportu. On jeste anohron, mnogo je vremena proteklo, mnogo toga treba promeniti, ali znate kako uvek je kamen saplitanja, vi to jako dobro znate, privatizacija. Govorim o imovinsko-pravnim odnosima, sve je u redu, ali privatizacija je nekako ključno pitanje i još uvek nismo dobili odgovor na pitanje šta sa klubovima gde je konkretno državno vlasništvo 51%, recimo. Dobro je da smo do 2011. godine, kada smo usvajali Zakon o sportu, uspeli bar da usvojimo amandmane, da stadioni poput Marakane i stadion JNA budu stadioni nacionalnog značaja, da ne dozvolimo da se taj prostor proda i da se pretvori u stambeni prostor. Zamislite na šta bi to ličilo? To bi bilo strašno i za mlade i za sport u celini.

Da se vratim na današnju temu. Dakle, mi smo ovaj postojeći zakon, ministre koliko se ja sećam, prvo 2005. godine, je li tako, usvajali, pa je onda došlo do brojnih promena, pa 2014. godine i jedan od razloga za upravo pristupanje izmena i dopuna ovog zakona jeste njegovo usaglašavanje sa osnovnim principima novog Svetskog antidoping kodeksa, što je i obaveza Srbije kao jedne od zemalja koja je potpisnica Međunarodne konvencije o sprečavanju dopinga u sportu. Shodno toj Konvenciji Srbija, kao potpisnik jeste i preuzela jednu vrstu obaveze, a to je da ojača, osnaži borbu protiv sprečavanja dopinga u sportu.

Usvajanjem izmena o kojima danas govorimo zapravo ispunjavamo našu međunarodnu obavezu, ali usaglašavamo našu pravnu regulativu sa Svetskim antidoping kodeksom i sa međunarodnim standardima.

Antidoping predstavlja set koordinisanih aktivnosti. Nije to samo jedna aktivnost. To je set kordinisanih aktivnosti usmerenih ka zaštiti i očuvanju sportskog duha i kao očuvanju i unapređenju zdravlja sportista, bez obzira da li su u pitanju profesionalci ili su u pitanju amateri. Zakon o sportu jasno kaže - sportisti su i oni koji se sastanu nedeljom, pa odigraju jednu partiju fudbala, svi su oni sportisti.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će naravno podržati ovaj zakonski predlog. To se ne dovodi u pitanje, to apsolutno nije sporno. Podržavajući ovaj predlog, mi zapravo želimo da podržimo dva suštinska cilja koja se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.

Prvi je da se unapredi, kao što sam rekao, ojača, osnaži borba u sprečavanju dopinga u sportu i drugi veoma važan da se ova oblast uskladi sa svim ovim promenama koje su se u međuvremenu desile kada je reč o međunarodnim dokumentima.

Tačno je da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog kako bi našu pravnu regulativu uskladili sa Svetskim antidoping kodeksom koji sam maločas spomenuo i sa međunarodnim standardima. Tačno je i to, važno je da dobijemo tu potvrdu usaglašenosti naših pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa, ali neke stvari, a naročito kada je reč o sportu, mi treba da činimo i radimo pre svega zbog nas samih, zbog mladih generacija, zbog onih mladih koji se u ovom trenutku na teritoriji Republike bave sportom, a na našu veliku sreću njih je zaista puno. Oni, želimo da verujemo, će biti predstavnici vrhunskog sporta, učestvovati na međunarodnim takmičenjima, ubeđeni smo i kao i vi što ste to činili, ostvarivati dobre rezultate za svoju državu i za svoj narod.

Doping je, pored ostalih, problem koji danas postoji u sportu, jedan od najvećih problema u sportu i što se tiče poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije borba za sprečavanje dopinga u sportu je zapravo, rekao bih, naš strateški cilj i naš strateški interes. Da bi taj strateški cilj u celosti bio realizovan na teritoriji Republike Srbije, svako ko je učesnik u sportu mora da preuzme i jedan deo odgovornosti, mora da preuzme i jedan deo obaveze. Kada kažem svako, mislim i na nacionalne sportske saveze i na sportske radnike i na sportske organizacije i mislim, ponavljam, na sve sportiste.

Podsetiću vas ponovo, Zakon o sportu je vrlo jasan i kaže da sportisti jesu svi oni koji se bave organizovanom fizičkom aktivnošću bez obzira da li se takmiče ili ne. Dakle, sportisti jesu i oni rekreativci koji se na organizovan način bave sportom u prostoru koji je za to predviđen.

Mislim da je takođe važno pitanje i vrlo važna definicija kada govorimo o sprečavanju dopinga u sportu. Propisi koji zabranjuju korišćenje dopinga vrhunskim sportistima neće zaštiti zdravlje svih sportista i neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo. Izuzetno važno i značajno pitanje o kojem danas govorimo, jer čini mi se da postoje indicije da su i oni neprofesionalni sportisti, nažalost, kažem, i oni koji se rekreativno bave sportom podložni, da možda koriste nedozvoljene supstance koje se mogu definisati kao doping.

Gospodine ministre, da se ne lažemo, da budemo potpuno otvoreni, danas doping sredstva možete pronaći u svakoj teretani. Nažalost, mladi, posrnuli, želeći da izgledaju fizički što bolje, pokušavajući i misleći da je bodibilding sport koji je adekvatan i prihvatljiv za realizaciju tog cilja, uglavnom idu ka korišćenju tih doping sredstava.

Šta je važno? Važna je preventiva i važna je kontrola. Važna je naročito kontrola svih onih institucija, svih onih, kako bih rekao, prostora i teretana i fitnes centara koje mladi ljudi koriste za sport, za sportsku rekreaciju.

Čini mi se da i želja za pobedom i želja za dominacijom jesu jedan od razloga zašto sportisti koriste nedozvoljena sredstva, ali i jedan od ključnih razloga jeste upravo i neinformisanost i ne znanje sportista, ali nažalost i brojnih sportskih radnika.

Ono što želim da kažem na samom kraju, obzirom da vreme ističe i da je već glasanje zakazano, poznat nam je slučaj, a i vi ste govorili o tome u danu kada smo imali raspravu u načelu, jedne velike države koja nije uskladila svoje propise i koja je imala jedan ozbiljan problem i nije mogla da učestvuje na važnim međunarodnim takmičenjima. Dakle, mi ovo činimo zbog sportista, zbog naših sportista da bi mogli da učestvuju na veoma značajnim međunarodnim takmičenjima, a naši sportisti su najbolji ambasadori i upravo sve ovo što činimo, činimo zbog njih, kao što sam ubeđen da ćemo činiti i onog trenutka kada budemo razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o sportu. Zahvaljujem, gospodine ministre.

Hteo sam samo da zahvalim ministru najpre i da se u potpunosti složim sa vama da Srbija ima želju i da je i u izuzetno teškim okolnostima omogućila najbolje uslove i da sam potpuno ubeđen da će na velikim takmičenjima ostvariti dobre rezultate, ali mi se čini da, gospodine ministre, sve vreme kada govorite o sportu govorite o sportu kojim ste se vi bavili. To ja ne sporim. Vrhunski rezultati.

Opet kažem, ja sam bio u jednoj drugoj vrsti sporta i taj sport je uništen iz dva razloga. Prvi razlog su kvazi menadžeri i drugi razlog je ono što nikada nije smela da bude glavna vest iz Srbije kada govorimo o sportu, a tiče se UEFE, to je nameštanje fudbalskih utakmica. To ne sme da bude vest iz Srbije kada govorimo o sportu.

Inače, u potpunosti se slažem sa vama, edukacija je jako važna. Veoma je važan, izneli ste cifru i broj koliko je ljudi edukovano, ali je takođe važan i jedan vid kontrole, jedan vid inspekcijskog nadzora svih sportskih institucija.

Zahvaljujem, još jednom.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća gospođo Kovač.

Gospođo ministar, predstavnik ministarstva, nadam se da je Ministarstvo prosvete obzirom da želim da uputim određene sugestije prosveti, ministar je opravdano odsutan, ali pretpostavljam da ćete mu to preneti.

Pre nego što pređem na sporazume za koje smatram da su od velike važnosti i značaja, maločas je uvaženi prof. dr Atlagić govorio o jednoj temi o kojoj sam ja govorio još tokom prve faze međustranačkog dijaloga.

Dakle, u potpunosti poštujem ovo njihovo pravilo „chatham house“ ne govorim o onome što se dešavalo na početku druge faze međustranačkog dijaloga, ali gospodine Atlagiću, znate, kada smo govorili tokom prve faze međustranačkog dijaloga sa predstavnicima Evropskog parlamenta i kada su pomenuli slobodu medija ja sam postavio pitanje predstavnicima Evropskog parlamenta - kako to da se danas odjednom bavite slobodom medija, a niste to iskoristili 2011. godine kada ste imali izveštaj Barać, koji je bio toliko transparentan, koji je bio toliko vidljiv i u potpunosti išao u onom pravcu o kojem ste vi govorili, a to je pritisak na medije i jednoumlje u Srbiji? Dakle, jedan medijski mrak.

Odgovor na to pitanje je bio da tada nisu bili izvestioci Evropskog parlamenta, a ja sam ih pitao - jeste li bili evropski parlamentarci, jel vam značilo to tada? Ako vam danas kao evropskim parlamentarcima znače izborni uslovi u Srbiji, kako vam tada nisu značili? Kako se baš danas setiste slobode medija? Kako se baš danas setiste funkcionerske kampanje, a do 2012. godine niste pominjali tu istu funkcionersku kampanju?

Ali, znate ima tu još nešto interesantno kada govorimo o izveštaju Verice Barać. To je pitanje na koje ja očekujem da ćemo vrlo brzo dobiti odgovor. Taj izveštaj nije potpisala samo Verica Barać koliko je meni poznato iz nekih nezvaničnih izvora. Voleo bih da mi, narodni predstavnici, odnosno predstavnici građana dobijemo odgovor na pitanje ko je sve potpisao izveštaj Verice Barać? Bilo bi vrlo interesantno da vidimo imena koja su potpisala izveštaj koji stoje iza tog izveštaja?

Inače, ja sam potpuno ubeđen da se Srbija neće vratiti u tu najgoru moguću prošlost kada govorimo o slobodi medija, jer sloboda govora, sloboda izražavanja i sloboda mišljenja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kako Srbija danas jeste, a na ovaj način, ne znam da li ste čitali portale, pre nekoliko sati izašao je tekst, kao nezvanično se saznaje šta su predstavnici opozicije, jednog dela opozicije, samozvane opozicije razgovarali sa evropskom parlamentarcima, pa opet naravno mediji, pa opet naravno REM, pa opet naravno smeniće urednike RTS. Smenite urednike RTS, pa kojeg urednika RTS je postavila ova vladajuća koalicija? Apsolutno nijedna.

Bilo bi vrlo interesantno da dobijemo odgovor na ta konkretna pitanja da bi mogli kasnije da razvijemo priču i da vidimo zbog čega se neko i zašto se neko nije bavio tim pitanjem 2011. godine, a interesantno im je da se bave 2021. godine. Naravno, da je jasno zašto se danas bave, zbog pritiska i zato što im smeta samo jedan čovek, a to je predsednik Srbije, predsednik SNS Aleksandar Vučić i važno je izvršiti pritisak pred predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore.

Ali, zaboravljaju jedno. Ta kvazi opozicija zaboravlja jedno, neće za tog Đilasa i ne znam tu njegovu družinu, glasati evropski parlamentarci, nego će glasati građani Srbije, a čini mi se da oni odavno nisu shvatili da su pluskvamperfekat političke scene Srbije i da su im to građani Srbije odavno poručili.

Sad, izvinite gospođo Kovač što sam zanemario temu, ne umanjujući naravno važnost i značaj, želim da govorim o dva sporazuma. Sporazum najpre sa Ruskom Federacijom, a zatim i sporazum sa SAD.

Na samom početku želim da kažem da Srbija pridaje ogromnu važnost i značaj u odnosima sa Ruskom Federacijom. Mi imamo odlične bilateralne odnose na svim poljima, odnose strateškog partnerstva, tradicionalno prijateljstvo naša dva naroda. Jednostavno rečeno, naše odnose možemo definisati kao istinske, bratske, pune poštovanja i svestrane podrške i saradnje.

Takođe, imamo dobre bilateralne odnose kada govorimo o odnosima Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije, jer podsetiću vas da je Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik bilateralne saradnje je upravo ostvarila kroz saradnju sa Državnom Dumom Federalne skupštine Ruske Federacije kroz Komisiju za saradnju i takav isti odnos ima sa Narodnom Republikom Kinom. To su jedinstvena dva slučaja.

Sa druge strane, ako bi govorili o grupama prijateljstava recimo, ako polazimo od toga da je parlament Narodna skupština Republike Srbije, ispravio bi me sada sigurno uvaženi profesor Stojmirović, ako Narodna skupština Republike Srbije jeste glas naroda, onda smo mi predstavnici građana, a ako su najmnogobrojnije poslaničke grupe prijateljstava sa Rusijom i sa Kinom, onda vam je potpuno jasan odnos građana prema Ruskoj Federaciji i prema Kini, ne umanjujući naravno nikako značaj odnosa sa SAD i o tome ću posebno govoriti.

Naravno da smo veoma zahvalni na principijelnoj podršci Rusije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. Dakle, Ruska Federacija ima principijelan stav kada je reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način poštuje, ispravite me profesore ako grešim, ali univerzalne principe međunarodnog prava.

Takođe, zahvalni smo što Rusija ni jednog trenutka nije rekla da je protiv evropskog puta Srbije, već da podržava Srbiju na evropskom putu i da kada je reč o KiM podržava svako kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dođe kroz dijalog, kroz razgovor, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Sa druge strane, takođe zahvalni smo Ruskoj Federaciji na tome što je na bilateralnom planu onemogućila da samoproklamovana država Kosovo postane deo međunarodnih organizacija. Na taj način Ruska Federacija po ko zna koji put pokazuje da je i graditelj, ali i da na najbolji način brani jedan pravedniji međunarodni poredak zasnovan upravo na međunarodnom pravu, zasnovan upravo na ciljevima i pojmovima koji su definisani u povelji UN. Dakle, što se tiče toga velika zahvalnost Ruskoj Federaciji. Sporazum o kojem danas govorimo je svakako još jedan korak napred u unapređenju ovih bilateralnih odnosa.

Raduje to što spoljno-trgovinska razmena beleži rast poslednjih nekoliko godina, ali još uvek ima prostora naravno da se ekonomski odnosi i razmene unaprede. Zaštita bilja je deo poljoprivredne proizvodnje koji čini značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda, a samim tim utiče i na trgovinsku razmenu.

Od početnog stanja reprodukcionog materijala zavisi dalja proizvodnja, ali je takođe važno i sprečiti mogućnost prenošenja štetnih organizama. Važna mera u ovom pravcu može da bude biljni karantin, koji postoji u svim zemljama sveta. Ova mera podrazumeva izolovanje biljaka od sadnog materijala u određenom vremenskom periodu, prilikom uvoza ili izvoza. Osnovni razlog za uvođenje biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivrednog potencijala i proizvodnja naše zemlje. Unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma može da uzrokuje, kako kažu, velike posledice u pogledu celokupne poljoprivredne proizvodnje.

Koliko je poljoprivredna proizvodnja jedne države važna pokazao je upravo period kovida, pokazao je period od marta meseca. Mnogo puta sam do sada rekao, ponoviću i danas, onda kada je najteže vi možete da se oslonite definitivno samo na dve stvari, a to su sopstveni izvori, kada kažem sopstveni izvori i sopstveni resursi pre svega mislim na poljoprivedu, jer poljoprivreda je prehranila Srbiju onda kada je bilo najteže, i druga stvar na koju možete da se oslonite to su tradicionalno prijateljski odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Dakle, u potpunosti podržavamo ovaj sporazum sa Ruskom Federacijom.

Drugi sporazum, kada je reč o SAD, želim najpre da kažem da mi želimo i očekujemo pre svega političko približavanje, unapređenje dijaloga na visokom političkom nivou. Ne želim da merim danas kakvo je pismo za Sretenje napisao Bajden, kakvo je pismo napisao Tramp, mislim da imamo mnogo razloga da poštujemo Vašingtonski sporazum, jer potvrđujemo svoj kredibilitet na međunarodnoj sceni, kao država koja je pouzdan, siguran i stabilan partner i koja ispunjava obaveze. Mislim da je važan Sporazum koji su potpisali ambasador Godfri i ministar finansija, jer to potvrđuje da se Sporazum iz Vašingtona sprovodi, da SAD ima poverenje u Srbiju i to je veliki signal za investitore. Ono što je izuzetno važno jeste da se te garantne šeme odrade što pre jer se tiču mikro, malih i srednjih preduzeća. Dakle, mislim da treba nastaviti, naravno, saradnju sa SAD, pokušavati da se politički približimo, ponavljam, pokušavati da unapredimo dijalog na visokom nivou.

Što se tiče konkretno sporazuma o kojem danas govorimo, tiče se, dakle, toga ko ima pravo na ono što se desi tokom akademske razmene, pruža prostor za tehnološki razvoj u Srbiji, bez obzira što se program dešava u Americi, bez obzira što će patent biti registrovan tamo, imaćemo pravo na uvid u patent.

Ono što sam želeo da predložim, a nadam se da ćete to preneti ministru prosvete, tehnološkog razvoja i obrazovanja, smatram prosto da programski akademske razmene su dobre. Šaljemo naše ljude na usavršavanje, a po američkom viznom sistemu oni imaju obavezu da se vraćaju u Srbiju nakon dve godine da koriste stečena znanja.

Treba apelovati, i apelujemo, na one koji su učesnici akademske razmene da povežu institucije iz kojih dolaze iz naše zemlje sa institucijama u kojima su bili u SAD. Mi kao mali treba da koristimo prilike da usavršavamo naše ljude i treba da koristimo te ideje koje donesu za pospešivanje akademskog okruženja u kreativnom smislu u našoj zemlji, dugoročno razmišljati o dovođenju velikih obrazovnih institucija za nas, odnosno iz SAD kod nas. Tražiti da SAD u toj saradnji dovode svoje stručnjake kao, recimo, gostujuće predavače, uključujući naše naučne institute u američke naučne i tehnološke programe. Možda nemamo skupu i modernu opremu, ali svakako stručan, obrazovan i osposobljen kadar imamo. Država mi smatramo da bi trebalo da osmisli program, da investira u obrazovanje, ljude sa dugoročnim ciljem.

Evo jedan konkretan predlog za ministra prosvete. Zahvaljujući, recimo, predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, moram kao lokal-patriota to da iskoristim, zapadna Srbija neće ostati slepo crevo. Reći ću zašto pravim ovu digresiju. Zapadna Srbija neće ostati slepo crevo, već će imati svoj priključak na auto-put i to je nešto što je neophodno za investitore, jer koji strani investitor će doći u Valjevo ili bilo koji drugi grad zapadne Srbije ako nema priključak na auto-put? U Valjevo će vrlo brzo doći dva značajna investitora. Dakle, suština je u tome da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Govori se o zaduživanju, to je tačno, ali zadužuje se ne da bi se isplaćivale plate i penzije, ovde govorimo o zaduživanju za budućnost i to će se svakako vratiti.

E sada, vraćam se na obrazovanje. Mislim da je obrazovanje budućnost, odnosno ubeđen sam, obrazovanje je budućnost. U tom smislu, svi govore, gospodine, o decentralizaciji. Mislim da, pored onoga što je učinjeno na polju decentralizacije, vi imate pravu priliku i šansu, ja znam da ministar Ružić ne gleda kada će se i da li će se završiti mandat, već pokušava da uradi najbolje moguće. Dakle, vi imate priliku i šansu da napravite još jedan iskorak kada je reč o decentralizaciji konkretno obrazovanja. Evo, reći ću vam na koji način.

Grupa lokal-patriota i ljudi koji dolaze iz Valjeva, igrom slučaja iz poznajem, ponavljam, Valjevo, jer rodom sam iz Valjeva, Valjevo ima komparativnu prednost, jer ima Istraživačku stanicu "Petnica". Dakle, grupa ljudi od struke i zvanja će predložiti da se pokuša napraviti univerzitet zapadne Srbije. Mislim da je to mnogostruko važno za zapadnu Srbiju, za sve gradove i za sve opštine zapadne Srbije. Znate, Beograd je nekada mnogo daleko LJuboviji, Beograd je mnogo daleko Bogatiću ili Malom Zvorniku, iz kojeg upravo dolazim, ali nisu ostali gradovi.

Znamo mi da je proces akreditacije težak, sve je nama jasno, ali uz podršku Ministarstva, uz podršku obrazovanih i stručnih ljudi, kojih ima na teritoriji zapadne Srbije, uz dobru volju lokalne samouprave, kada je reč o infrastrukturi, to državu može mnogo malo da košta, a mnogo više novca da ostane upravo na ovom području.

Pogledao sam neka istraživanja koja su radili ti isti ljudi, dakle, šta je to što mlade ljude u ovom trenutku na teritoriji zapadne Srbije interesuje, kada je konkretno reč o osnovnim akademskim studijama. Obzirom da je zapadna Srbija uglavnom poljoprivredni kraj, naravno da je broj jedan poljoprivreda. Potpuno je logično, jer Valjevo ima jednu, recimo, od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji i logično je da nakon te kvalitetne poljoprivredne škole nastave studiranje na poljoprivrednom fakultetu, koji bi, recimo, bio u Valjevu. Druga po interesovanju je farmacija, treća je ekologija. Ponavljam, imamo komparativnu prednost, uz dužno poštovanje svih ostalih opština i gradova, jer imamo Istraživačku stanicu "Petnica", a nemamo apsolutno ništa protiv univerzitet zapadne Srbije, ne moraju sva tri fakulteta biti u Valjevu, već mogu biti u različitim gradovima. Ali evo, vrlo brzo ćete dobiti, ja sam potpuno ubeđen, kvalitetnu inicijativu i molim vas da o tome razmislite.

Naučno-tehnološki parkovi su sjajna stvar. Onog trenutka kada gospodin Ružić bude posetio Valjevo, a ja se nadam da će to biti naredne nedelje, a ima razloga da to učini, jer smo veoma zahvalni na opremanju IT učionica jedne od osnovnih škola u Valjevu, veoma smo zahvalni za ono što je urađeno za Visoku strukovnu školu, jer su stvoreni uslovi da Visoka strukovna škola, državna škola, može da funkcioniše i da radi. Dakle, dobićete jedan projekat koji će takođe, ubeđen sam, biti kvalitetan, razmislite i o tome, ali vas molim da pokušate da razmislite o decentralizaciji obrazovanja u kontekstu u kojem sam govorio. Znam ja da to ne može u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak, neka to bude i za tri, i za četiri, i za pet godina, ali verujte, to je u interesu zapadne Srbije i to je u interesu svakog deteta koje će za tri ili četiri godine završiti srednju školu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje nadovezaću se na konstataciju kolege Milije Miletića, da zahvalim i da čestitam i predsedniku države i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije na početku jučerašnjeg dijaloga i na dobro organizovanom dijalogu.

Rekao bih samo ono što mogu, da smo imali jedan radni i veoma koristan sastanak, da je protekao u demokratskom duhu i da na ovaj način vladajuća koalicija po ko zna koji put pokazuje političku volju da razgovara, da sagleda sugestije i predloge kako bi došli do onoga što svakako svi želimo, a to je ako postoje sugestije i predlozi koji idu u pravcu poboljšanja izbornih uslova, da što više građana učestvuje u narednom izbornom procesu, da što više izbornih lista učestvuje na narednom izbornom procesu.

Što se tiče pitanja, Srbija je naročito poslednjih dana, i to je potpuno jasno i vidljivo, izložena različitim pritiscima koji se odnose na jedno od naših najvažnijih nacionalnih i državnih pitanja, a to je KiM, od različitih izjava albanskih funkcionera iz Prištine, Vjosa Osmani, Aljbina Kurtija, da će Kosovo biti deo velike Albanije, do jučerašnjih u kojima optužuju Srbiju, citiram – kao izvor destabilizacije u regionu. Ovu izjavu je Osmanija dala u kontekstu pojave tzv. „non pejpera“, kojima se nude određena rešenja kosovsko-metohijskog pitanja.

Nažalost, napad je uvek bila najbolja odbrana, što potvrđuju upravo napadi na Srbe od strane onih koji se ni po kojem aršinu ne mogu predstaviti kao faktor stabilizacije.

Gospodo iz Prištine, ko je u stvari već decenijama faktor nestabilnosti na našim prostorima, ko pokušava da protivpravno i protivustavno kreira mapu neke druge države na teritoriji Republike Srbije, ko je proglašavan teroristima od strane međunarodne zajednice i ko je izmislio Račak i čija je to bila zapravo „žuta kuća“?

Ko pokušava da prisvoji nešto srpsko, a to je viševekovnu istoriju, ko je palio i rušio srpske srednjovekovne svetinje, čiji su to vandali? Niste prezali ni od toga da igumana manastira Visoki Dečani, optužite za ratne zločine, što je sramno.

To što tražite podršku od vaših lobista po svetu ne znači da će vas taj svet priznati, naprotiv, podršku gubite, jer se već prepoznaje pokušaj više manipulacija i krivljenja istorije i istine.

Pominjete rasvetljavanje sudbine nestalih, tražite pravdu, tražite ratnu odštetu, a mi pitamo šta je sa preko hiljadu nestalih, onih kojima su u „žutoj kući“, vađeni organi? Šta je sa hiljadama spaljenih srpskih kuća, šta je sa 250 hiljada proteranih Srba i drugih nealbanaca, sa svojih vekovnih ognjišta? Nismo mi osvajali tuđe, mi smo samo branili svoje.

Nismo mi nikada bili faktor destabilizacije, već su se na Srbiju obrušavali mnogi. Danas, kada je jasno da ne želite da dođemo do zajedničkog optimalnog rešenja, niti da učestvujete u nastavku dijaloga, ponižavajući tako međunarodnu zajednicu, pre svega EU, podmećete rekao bih, kako naš narod kaže, kukavičje jaje. Podmećete tezu da je Srbija i to zajedno sa Rusijom, kreirala „non pejper“ sa budućim rešenjima. To je vrsta pritiska kojim želite zapravo da realizujete i sprovedete svoje rešenje.

Međutim, budite sigurni da aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, neće priznati nezavisnost naše samoproklamovane države, i to je predsednik potpuno jasno i potpuno precizno više puta saopštio.

U vezi sa svim prethodno navedenim, u vezi sa svim optužbama koje dolaze iz Prištine, a najaktuelnije se odnose na novi navodni „non pejper“, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, imajući u vidu jasan stav Prištine koji smo mogli čuti, da ne želi učestvovati u nastavku dijaloga koji se vodi u Briselu, pod pokroviteljstvom EU, kao glavnog posrednika, a imajući u vidu da odbijanjem učešća Priština na vešt način koči evropski put Srbije, da li Vlada očekuje da će Brisel načiniti dodatne korake da obezbedi učešće Prištine u nastavku dijaloga?

Stav predsednika po ovom pitanju je bio potpuno jasan tokom razgovora u Briselu, jedan odgovoran, ozbiljan, državnički stav, a to je da mi ne tražimo ništa, želimo da učestvujemo u dijalogu, želimo kompromisno i pravično rešenje, ali isto tako ono na čemu insistiramo je samo realizacija onoga što je potpisano, a poštujemo i Vašingtonski i Briselski sporazum.

Na samom kraju, pošto je danas Veliki četvrtak, obzirom da ćemo imati jednu pauzu u radu, tako je gospodine Rističeviću, znam šta želite da kažete, ali obzirom da je Veliki četvrtak imaćemo jednu pauzu u radu do srede.

Želim svim pravoslavnim vernicima da čestitam najveći, najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs i da ih podsetim da je to dan radosti, dan praštanja, praznik pre svega za porodicu. Verujem da će ovaj praznik proslaviti u krugu porodice, pre svega rukovodeći se merama i onome što su preporuke pre svega struke i Kriznog štaba. Naravno, želim im pre svega, svim građanima Srbije, njihovim porodicama, želim dobro zdravlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Zahvaljujem, ministre, na odgovoru.
Još jednom zahvaljujem i vama, premijerka, na odgovoru.
Veoma kratko. Na samom početku ste, predsednice Vlade, govorili o nasilničkom i siledžijskom ponašanju i ono što želim da kažem jeste da manjak političke moći i manjak političkog uticaja dovodi do onog najprimitivnijeg ponašanja. To nije politika i to nije suština postojanja politike. To je daleko od politike i daleko od praga one političke tolerancije i političkog vokabulara i načina na koji političari, odgovorni ljudi u Srbiji treba i moraju da se ponašaju.
Mi svi zajedno treba da se izborimo i to ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.
Izgleda da u Srbiji još uvek postoji onaj deo kvazi političke opozicione elite koji nije shvatio da fabrikovanjem nekakvih političkih afera, da politikanstvom, političarenjem nećete doći do jeftinih političkih poena. Mi pripadamo političkoj opciji koja jasno kaže Srbija je uređena pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema. Ostavite nadležne organe, nadležne institucije, institucije sistema da rade svoj posao, a očekujemo da će Uprava za pranje novca, očekujemo da će nadležni organi i nadležne institucije vrlo brzo izaći sa preciznim i jasnim informacijama o svemu onome o čemu je govorio i ministar finansija i o čemu je pisala dnevna štampa podstaknuta činjenicama i jasnim podacima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih uputio pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Branku Ružiću. Naime, već više od godinu dana suočavamo se i uspešno borimo sa nezapamćenom krizom svetskih razmera uzrokovanom pandemijom korona virusa. Pored naših zdravstvenih radnika koji od početka podnose najveći teret, nesebično se daju i pomažu svim građanima, ne treba zanemariti naš obrazovni sistem i ne treba zanemariti naše prosvetne radnike koji na drugačiji način podjednako se uspešno bore i nose sa ovim izazovima.

Od početka je način pohađanja nastave trebalo promeniti i prilagoditi novonastalim okolnostima, što nije bilo nimalo jednostavno, što nije bilo nimalo lako, ni za nastavno osoblje, ni za decu, ali ni za roditelje. Naša država je u trenutku samog početka krize odlično reagovala, brzo našla nove modele i načine da se prilagodi novonastalim okolnostima. Najvažnije je bilo da deca ne budu uskraćena u pogledu obrazovanja i mogućnosti da budu ocenjena, polažu ispite i malu maturu.

Ovih dana aktuelno je posebno pitanje održavanja male mature, tj. završnog ispita za osnovce. Kako je i sam ministar Ružić reagujući na apele da ove godine treba ukinuti polaganje ispita zbog korona virusa, izjavio da ne postoje opravdani razlozi, naprotiv, polaganje je zakonom propisano, obaveza za osmake i nema razloga da se ukida završni test.

Epidemiološka situacija se svakodnevno prati, a škole ulažu velike napore i striktno se drže preporuka Kriznog štaba od izbijanja krize do danas. Škole nikada nisu bile mesto gde se virus širio, zahvaljujući velikoj odgovornosti nastavnog osoblja, roditelja i naravno dece.

Osmaci imaju sasvim dovoljno vremena da se pripreme za završni ispit i polože ga i u skladu sa ostvarenim rezultatima upišu željenu srednju školu.

U vezi sa malom maturom i zarad javnost, pre svega, želeo bih da postavim pitanje ministru prosvete. Imajući u vidu da je mala matura obavezna po zakonu i mora se realizovati bez obzira na okolnosti izazvane Kovidom 19, kakav je stav Ministarstva u vezi sa obimom i sadržajem gradiva koji će biti obuhvaćeno završnim ispitom za osnovce? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, naravno pridružujemo se čestitkama dragom kolegi, dozvolite mi pre nego što pređem na ono što jesu danas tačke dnevnog reda, izuzetno važan set zakonskih predloga, da na samom početku napravim jednu digresiju, jednu paralelu i jedno poređenje.

Vidite, dok u Briselu predsednik države vodi jednu veoma važnu i najznačajniju bitku za budućnost Srbije, za budućnost svakog građanina Srbije, dok mi u parlamentu intenzivno i dinamično razgovaramo o veoma važnim i značajnim zakonskim predlozima koji treba da pomognu privredu, koji treba da pomognu životni standard građana, zakonskim predlozima koji treba da pomognu da konačno prevaziđemo ovaj period pandemije izazvan korona virusom i da zauzmemo dobru startnu poziciju prvog dana nakon toga, imate onaj deo, nazovite političke elite, koji sebe naziva političkom elitom i koji ne bira načine, ne bira sredstva da bude po svaku cenu prisutan u medijima i da pokuša da prigrabi nekakve političke poene.

Političarenje i politička predstava samozvanih lidera opozicije je nastavljena tokom jučerašnjeg dana u Jagodini, i to sa sve sakupljenim stranačkim aktivistima iz različitih gradova Srbije i po nama to govori u prilog samo tome da se želi izvršiti pritisak na nadležne organe i na nadležne institucije.

Ovde se postavlja pitanje da li je to ona savremena demokratije, nezavisno pravosuđe i sudstvo za koje se ova družina zalaže, odakle potreba da se na ovakav način prikupljaju politički poeni ako stvarno, navodno prikazuju brigu za žrtve.

Da se brinu o žrtvama najpre bi sa svedocima otišli kod tužioca, ponudili dokaze, a ne započeli jednu prljavu kampanju protiv Dragana Markovića Palme i to baš tokom jučerašnjeg dana kada iz Brisela stižu sjajne vesti za građane Srbije.

Očigledno, uznemireni pre svega, uspesima Srbije, posebno nakon diplomatskih aktivnosti predsednika Republike i oni više ne biraju način na koji pokušavaju da bace senku na jasne i vidljive rezultate evropskog puta Srbije, pri tome ne birajući sredstva, ponavljam da po svaku cenu budu prisutni u javnosti. To što rade nije za politikanstvo, već za nadležne organe od kojih Dragan Marković Palma, nikada nije bežao, niti se skrivao. Naprotiv, Dragan Marković Palma je prvi otišao u Tužilaštvo, pokazao dokumentaciju koja vrlo jasno govori da o nasilju nad ženama govore oni koji imaju najmanje moralno pravo na to.

Očigledno da pojedini kvazi političari definitivno ne shvataju da su građani odavno prepoznali i na pravi način ocenili onu politiku koja počiva na tezi – što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Što se tiče današnje rasprave ne umanjujući značaj i važnost preostalih zakonskih predloga, ali ostavljajući prostor da i ostale kolege iz poslaničke grupe govore poštujući vreme poslaničke grupe, ja ću se osvrnuti na jedan zakon, a to je Zakon o elektronskom fakturisanju koji posebno treba da olakša privredi svakodnevni rad, da uštedi vreme, da smanji troškove poslovanja.

Dakle, donošenjem ovog zakona o elektronskom fakturisanju, mi činimo još jedan korak napred u pravcu inovacija, u pravcu digitalizacije, idemo u korak sa najnovijim rekao bih poslovnim trendovima u svetu. Dakle, zakon o elektronskom fakturisanju utire put savremenom poslovanju koje u celosti usklađen upravo sa evropskom praksom.

Uvođenjem ovakvih zakonskih rešenja, Srbija postaje ono što smo mi odavno govorili da jeste, a to je, unapređuje ono što smo govorili da jeste, a to je moderna država. Politika Vlade, definisana ekspozeom, nama potvrđuje da su modernizacija i promene, nezaustavljiv proces u Srbiji. Podsetio bih da je digitalizacija bila određena kao prioritet Vlade 2017. godine, i digitalizacija će svakako biti prioritet Vlade i u narednom vremenskom periodu.

Srbija je prepoznata kao jedna od retkih zemalja u Evropi i svetu, koja je uvidela da je digitalizacija trend koji će u potpunosti, rekao bih, promeniti ekonomiju. Kada govorimo o ciljevima veoma je važno da uvek podižemo lestvicu, znate. To je važno za budućnost Srbije, jer mi danas govorimo o budućnosti. Na zadatke uvek postaviti nove zadatke, kako bi ubrzali Srbiju, a vi to gospodine ministre, kao sportista, jako dobro znate i jedva čekam da razgovaramo o narednoj temi, a to je doping, jer do rezultata se ne dolazi velikim rečima, već velikim naporom, radom, trudom, i zalaganjem, kao što to čini i predsednik države i Vlada Republike Srbije.

Usvajanjem novog zakona o računovodstvu, u oktobru 2019. godine, kao i o izmenama zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza o komercijalnim transakcijama, i donošenjem pravilnika o načinu i postupku registrovanja , evidentiranja i dostavljanja elektronskih faktura, formata elektronskih faktura, kao i o načinu prihvatanja i odbijanju elektronskih faktura, dakle, javila se potreba za donošenjem i novog zakona koji će regulisati upravo oblast elektronskog fakturisanja.

Podsetio bih da smo prošle godine usvojili Zakon o digitalnoj imovini, kao i Zakon o fiskalizaciji, a danas sa usvajanjem ovog zakona, mi potpuno menjamo način funkcionisanja naše privrede.

Pored toga što se uvođenjem zakona o elektronskom fakturisanju stvara pravni okvir za harmonizaciju sa propisima EU, što predstavlja obavezu Republike Srbije, prema SSP, njegovo uvođenje je bitno i za budućnost zbog funkcionisanja sa firmama koje se nalaze na teritoriji zemalja članica EU.

Zakon o elektronskom fakturisanju, sistemski će urediti ovu oblast slanja, prijema i čuvanja elektronske fakture. Njima se teži manjem administrativnom opterećenju što je veoma važno, kao i unapređenju transparentnosti, i pravne sigurnosti uspostavlja se vidljivost u pogledu širokog kruga transakcije između subjekata i javnog sektora, subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura. Korišćenjem sistema elektronskih faktura, će biti besplatno i o tome je ministar govorio u uvodnom izlaganju, i time se neće stvoriti dodatni troškovi za njegove korisnike, naprotiv, benefiti primene ovog zakona su višestruki, uvođenje elektronskih faktura doprinosi borbi protiv sive ekonomije i smanjenju poreskog jaza i olakšava se kontrola poreske uprave, a pored toga, njime će se omogućiti i automatski povraćaj PDV.

Ovaj zakon će omogućiti i uštedu u vremenu, potrebnu za rad sa fakturama, jer nestaje potreba za izdavanjem i primanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku, to doprinosi i ubrzanju poslovnih procesa i operativnosti korisnika, jer pretraga elektronskih faktura zahteva manje vremena od pretraživanja papirnih arhiva, svakako.

Smanjenje korišćenja papirnih faktura omogućava redukciju prostora potrebnog za skladištenje dokumentacije, i što je najvažnije, unapređuje se zaštita životne sredine. Da je životna sredina, jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, dokazuje i podatak da je nedavno usvojenim rebalansom budžeta za 2021. godinu, za ekologiju izdvojeno čak 4 milijarde dinara. Vlada će nastaviti da sprovodi sve aktivnosti koje imaju za cilj da unaprede stanje životne sredine.

Praksa nekih zemalja Evropske unije pokazala je da su uvođenjem elektronskih faktura smanjeni operativni troškovi, greške, povećana je transparentnost i pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine. Na primer, Hrvatska je ostvarila uštedu i iznosu od 350 miliona evra, dok sa druge strane, Grčka zbog ilegalnih faktura godišnje izgubi četiri milijarde evra, to su neki podaci do kojih smo došli.

Kao što sam već rekao, uvođenje e-fakture biće potpuno besplatno i to uvođenje biće fazno. Najpre će od 1. januara 2022. godine, subjekti javnog sektora biti u obavezi da primaju, izdaju e-fakture između sebe, takođe i privatni sektor koji želi da radi sa javnim fakturama imaće mogućnost da bude osposobljen, da izdaje e-fakture u javnom sektoru.

Zatim, od polovine naredne godine privredni subjekti će biti osposobljeni da primaju fakture od javnog i privatnog sektora, a od januara 2023. godine ceo privatni sektor biće u obavezi da bude osposobljen za primanje i slanje faktura. Elektronske fakture će biti u jednom jedinstvenom informacionom sistemu.

Dodatno, propisani su i obavezni elementi koje elektronske fakture uobičajeno sadrže, kao i činjenica da su elektronska faktura izdata posredstvom sistema elektronskih faktura smatra izvršnom ispravom.

Ovo je još jedan, dakle, kao što je ministar rekao u uvodnom izlaganju, sistemski zakon koji nam daje mogućnost da se borimo protiv sive ekonomije, s druge strane daje podršku našim privrednicima da povećaju svoju likvidnost.

Usvajanjem ovog zakona regulišemo tržište, sprečavamo kriminal u ovoj oblasti, borimo se protiv pranja novca.

Sam ministar je najavio, uskoro se očekuje i donošenje nove strategije za borbu protiv sive ekonomije. Svaki procenat sive ekonomije koji pređe u legalni tok znači i veći priliv od poreza u budžetu, više para za bolnice, više para za puteve, više para za infrastrukturu, više novca za životni standard građana.

Dakle, mi danas govorimo o budućnosti Srbije. Srbija je pokazala da ide u korak sa inovacijama i mislim da će građani Srbije imati veliku korist kada je u pitanju ovo zakonsko rešenje.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pandemija korona virusa u celom svetu traje, rekao bih, predugo i izazovi i prateće posledice su nažalost sve veći. Na šefovima država i Vlada širom sveta je težak zadatak, kako da uspostave ravnotežu između zaustavljanja života i zdravlja ljudi i očuvanje privrede. Zdravlje, sigurnost i bezbednost naših građana nikada nisu dovedeni u pitanje i naša Vlada i predsednik su odgovorno i pravovremeno reagovali u pravcu sanacije i suzbijanja posledica, ali i prevencija potencijalnih izazova i problema.

Uprkos tome što je naš zdravstveni sistem jako opterećen, ni u jednom trenutku nije došlo do kolapsa, kao što se nažalost desilo u brojnim ekonomskim, jačim i razvijenim, rekao bih, državama, regiona Evrope i sveta. Pokazali smo da smo i ekonomski stabilna zemlja, prema podacima MMF Srbija u vreme ove krize zabeležila je najmanji pad bruto društvenog proizvoda u Evropi, sačuvali nivo nezaposlenosti koji je postojao i pre krize izazvane pandemijom, a u poslednjih par meseci jedna smo od prvih zemalja sveta po broju vakcinisanih i revakcinisanih građana.

Nesebično smo pružali pomoć državama regiona, poklonili veliki broj vakcina, desetina hiljada vakcina, Makedoniji, Crnoj Gori, BiH i nije ovde stvar donacije vakcina, vakcine nisu donacija, već jedna vrsta poverenja, izgradnje, poverenje i pomirenja u regionu. Na raspolaganju imamo čak četiri, jedna od retkih država u Evropi koji ima na raspolaganju četiri različite vakcine što retko koja država ima kao mogućnost.

Prema poslednjim podacima u Srbiji je vakcinisano oko 3,2 miliona stanovnika, od kojih je revakcinisano blizu 1,3 miliona. Beograd je prvi grad u Srbiji koji ima više od 40% vakcinisanih građana. Srbija ima po tom pitanju jasan plan da do kraja meseca bude revakcinisano preko tri miliona punoletnih građana, a borba za vakcinama se nastavlja i nakon toga. Borba za vakcinama je danas kao u martu mesecu, borba za respiratore, borba za budućnost i borba za život svakog građanina Srbije.

Uprkos ovim činjenicama u Srbiji postoji određena grupa tzv. antivaksera koji ozbiljno ugrožavaju, rekao bih, nacionalnu bezbednost, šire paniku i lažne vesti, organizuju masovna okupljanja na ulicama, a svakodnevno imamo bar nekoliko nelegalno organizovanih žurki u nekim ugostiteljskim objektima. Među ovom grupacijom ljudi nalaze se i oni koji su se i vakcinisali, dok svojim licemernim stavovima i objavama ugrožavaju tuđe zdravlje i živote.

Podsetio bih na situaciju koju smo imali, recimo, 1972. godine, kada smo uspešno savladali epidemiju variole vere, zahvaljujući brzo i masovnoj imunizaciji, koja je, rekao bih, i u ovom trenutku neophodna kako bismo što brže i što uspešnije izašli iz ove globalne krize kao društvo, kao država i kao čovečanstvo.

U skladu sa svim navedenim, danas bih svoje pitanje uputio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Da li postoji mogućnost da se organizuje društveni dijalog sa predstavnicima antivakserskog lobija, sa svima onima koji podržavaju antivaserski lobi u cilju smanjenja njihovog delovanja i ugrožavanja zdravstvene bezbednosti naših građana, čime nastoje da umanje značaj imunizacije kao globalno utvrđenog načina borbe protiv opakih bolesti kakav je kovid? Između ostalog i cilj formiranja ovog ministarstva prilikom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije je upravo bio dijalog na ovu temu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre, poštovani predstavniče Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas nešto što je vezano zapravo vrlo direktno za jučerašnju temu, a to su izmene i dopuna Zakona o budžetu za 2021. godinu. Teško je danas govoriti, a ne pomenuti nešto o čemu smo tokom jučerašnjeg dana već govorili.

Dakle, ovo jeste set pratećih zakona koji treba da zapravo pre svega za prioritet ima i da omogući realizaciju trećeg paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Ono što želim da kažem na samom početku jeste da taj treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan je i podsetiću, o tome smo govorili tokom jučerašnjeg dana kao poslanička grupa SPS vredan je 257,1 milijardu dinara, odnosno 4,3% bruto društvenog proizvoda.

Prva dva paketa pomoći su definitivno dala rezultate, sačuvala su radna mesta, proizvodne pogone, a pad bruto društvenog proizvoda je bio najmanji u Evropi, ispravite me, ministre, ako grešim, ali iznosio je minus 1%. Sada ovim trećim paketom želimo da sačuvamo našu ekonomiju, da sačuvamo likvidnost, solventnost čitave privrede, da sačuvamo radna mesta, realizujemo povećani broj kapitalnih investicija, novih kapitalnih investicija, završimo one kapitalne investicije čija je realizacija započeta, a sve sa ciljem da onog prvog dana, a nadamo se da je taj dan blizu, kada se završi ovaj period pandemije konačno, imamo dobru startnu poziciju da nastavimo sa rastom, sa razvojem, sa napretkom i sa prosperitetom Srbije. Ukupna pomoć države od početka pandemije, zajedno sa ovim trećim paketom o kojem govorimo, je 17,2% bruto društvenog proizvoda i to sasvim dovoljno govori o ekonomskoj snazi naše države.

E sada, kada smo govorili o budžetu, ja sam to podsetio i tokom jučerašnjeg dana, kada smo govorili o budžetu za 2021. godinu, rekli da Srbija u 2021. godinu ulazi jaka i ekonomski stabilna, sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa potpunim uverenjem da ćemo da realizujemo onu projektovanu stopu bruto društvenog proizvoda od 6%.

Ali odakle ta ekonomska stabilnost? Odakle ta ekonomska snaga Srbiji u 2021. godini, kada se od marta meseca 2020. godine do danas i dalje suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, ali ja verujem da ćemo da zajedno pobedimo u toj veoma važnoj i značajnoj bici? Pa upravo zahvaljujući teškim, nepopularnim, ali hrabrim i odlučnim merama, reformskom kursu Vlade Republike Srbije, stvoren je jedan zdrav sistem koji je pre svega zasnovan na zdravim osnovama. Kada kažem zdravim osnovama, ne mislim na politikanstvo, ne mislim na spisak lepih želja, ne mislim na ono što bi građani želeli da čuju, već na ono što je realnost, zdrav sistem koji je zasnovan na životu i koji je zasnovan na ekonomiji.

Četiri godine zaredom, i vi ste o tome govorili, ministre, tokom jučerašnjeg dana, četiri godine zaredom smo imali suficit u budžetu. Ja ću podsetiti na 2019. godinu i kada smo govorili ovde u plenumu o rebalansu budžeta za 2019. godinu. Zašto namerno ističem 2019. godinu? Jer to je godina neposredno, nažalost, pred mart 2020. godine, kada nas je zadesio period pandemije koji je izazvan korona virusom. Tada smo usvajali poslednji rebalans pred pandemiju budžeta za 2019. godinu i mi smo vrlo jasno rekli da to činimo ne zato što imamo povećanje rashoda, već povećanje prihoda, koje je daleko veće od očekivanog, i imamo sigurnu i stabilnu stopu inflacije, imamo siguran kurs dinara i da sa optimizmom konačno možemo gledati na period koji je pred nama.

Dakle, završili smo proces fiskalne konsolidacije, okrećemo se ka rastu i razvoju i ono što je izuzetno važno bilo u tom trenutku jeste da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, da sačuvamo ona teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo kroz reformski kurs Vlade Republike Srbije, ali isto tako da prihvatimo sve one podsticaje, sve one inicijative koje vode ka rastu i razvoju. Tada su mnogi kvazikritičari to dočekali sa podsmehom, a koliko je sve to važno, kada smo govorili o suficitu budžeta, kada smo govorili o rebalansu budžeta, koliko je sve to važno potvrđuje upravo period pandemije koji kreće od marta meseca 2020. godine.

Kao što je već bilo reči, cilj prva tri zakona o kojima danas govorimo jeste da se omogući primena trećeg paketa pomoći, odnosno ovi zakoni imaju za cilj pre svega ublažavanje posledica izazvanih pandemijom.

Najpre, Predlog zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida-19 izazvane virusom. Ovim zakonom uređuje se način na koji će biti napravljen i vođen privremeni registar punoletnih državljana kojima će biti uplaćena novčana pomoć, način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije, kao i druga pitanja koja su od značaja za dobijanje ove novčane pomoći.

Ono što ovde treba posebno istaći, o tome smo govorili tokom jučerašnjeg dana, dakle, mi ovde govorimo o punoletnim građanima koji ostvaruju pravo, a njih je 6.118.911. Iznos od 60 evra, odnosno dva puta po 30 evra moći će da dobiju državljani Srbije koji su punoletni na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, važeću ličnu kartu i koji se prijave za uplatu novčane pomoći.

Zarad javnosti mislim da je važno još jednom podsetiti i istaći da će punoletni građani moći da se prijave u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, i to elektronski preko portala Uprave za trezor ili telefonski preko kontakt-centra koji će početi sa radom 5. maja. Dakle, istom procedurom kao i prošle godine kada je svim prijavljenim građanima uplaćena pomoć od 100 evra. Korisnicima penzija, primaocima novčane socijalne pomoći i licima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija će pomoć biti uplaćena bez podnošenja prijave. Pored 60 evra, veoma važna stvar, 1,7 miliona penzionera će dobiti i jednokratnu pomoć države u iznosu od 50 evra. Takođe, građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobiće dodatnih 60 evra jednokratne pomoći.

E sada, gospodine ministre, ovde bih imao samo jedno pitanje, kada govorimo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Postoji li neki datum i rok do kojeg bi građani morali biti prijavljeni da bi ostvarili pravo na ovu novčanu pomoć?

Ovim pokazujemo da kao država brinemo o svojim građanima, da je unapređenje životnog standarda prioritet Vlade Republike Srbije, to smo definisali i kroz budžet za 2021. godinu, a dokaz za to je da smo u prošloj godini uprkos krizi svetskih razmera, u trenutku kada je u EU bez posla ostalo čak šest miliona ljudi.

Mi ne samo da smo sačuvali svako radno mesto, ne samo da smo sačuvali svaku fabriku, ne samo da smo imali priliv stranih direktnih investicija ukupne vrednosti od tri milijarde evra, mi smo omogućili, kao država, da najpre, kao što sam rekao, svakom punoletnom građaninu obezbedimo stotinu evra, da se penzionerima omogući pomoć najpre od 4.000, pa 5.000 dinara, 10.000 dinara za svakog zdravstvenog radnika. U periodu pandemije, povećane su penzije za 5,9%, povećane su plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, potom za 1,5%, minimalna cena rada za 6,5% i povećane su plate medicinskim radnicima za 5%. Ja još jednom, po ko zna koji put u plenumu, postavljam pitanje da li je i jedna država u Evropi, da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe u periodu pandemije.

Tokom jučerašnjeg dana sam, govoreći o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili o rebalansu budžeta, kako skraćeno kažemo, rekao da ovi kvazi kritičari koji vrlo često kritikuju ne samo mere, već i svaki potez vladajuće koalicije možete kritikovati, ali kada govorite o ekonomiji onda je to veoma teško, jer to su brojke, to su cifre, činjenice i teško je to demantovati. Kada govorimo o činjenicama, evo nekoliko ekonomskih podataka.

Minimalna cena rada, recimo 2012. godine u aprilu mesecu, iznosila je 115 dinara, a 2021. godine 183,93 dinara, od 1. januara 2021. godine minimalna cena, kao što sam rekao uvećana je za 6,6% tj. za oko 2.000 dinara, tako da sada minimalac iznosi 32.126 dinara. Prosečna plata neto u dinarima 2012. godine 41.377 dinara, a januara 2021. godine 63.109 dinara. Prosečna penzija u dinarima 2012. godine 23.024 dinara, a prosečna penzija u januaru, recimo 2021. godine, 29.378 dinara. Važno je istaći da prosečan ček koji je iznosio 27.700 dinara sada je veći za oko 1.700 dinara. Ukupno povećanje penzija, dakle u periodu od 2012. do 2021. godine je 30,9%.

Nezaposlenost, o tome smo već govorili. Dakle, uspelo se sačuvati svako radno mesto od rekordne nezaposlenosti koja je 2012. godine iznosila 25,9% došlo se do istorijskog minimuma od 9% u 2020. godini.

Javni dug, ono o čemu vrlo često slušamo od tzv. kvazi kritičara, opet kažem vi me ministre ispravite ako grešim, na dan 28. februara 2021. godine javni dug je iznosio 53,5%. Dakle, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%, 60% BDP i kriterijumi iz Mastrihta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje Evropske zajednice odnosi se na to koliki je nivo duga koje države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evro zoni, odnosno valutnoj uniji od tada se figurira sa tim podatkom od tih 60%.

Strane direktne investicije, kao što sam rekao, tokom 2020. godine tri milijarde evra, a u januaru 2021. godine iznosile su već 230,4 miliona evra. To su podaci i sada najbolji odgovor na bilo kakvu kritiku su rezultati i činjenice koje teško da može bilo ko da demantuje.

Kada govorimo o druga dva zakonska predloga – Predlogu zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemija bolesti Kovida-19 izazvane Sarsom i Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije.

Dakle, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju oni imaju za cilj da očuvaju pre svega likvidnost privatnog sektora i mi smatramo da je privatni sektor od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju, da je privatni sektor budućnost Srbije, da je privatni sektor krvotok Srbije, da je privreda od velike važnosti i značaja za Srbiju, jer privreda je ta koja otvara nova radna mesta, ali sa druge strane država na neki način i živi od privrede upravo ubirajući dažbine i prihode od privatnog sektora.

Obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana. Dakle, kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra, prvenstveno najugroženijim delatnostima poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva, u gradovima i turističkim agencijama kao najugroženijim firmama koje su zabeležile pada od poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Kroz treći paket pomoć država je pomogla privredu za preduzetnike zaposlene u mikro, malim, srednjim ali i u velikim preduzećima. Obezbeđena je pomoć u visini od jednog i po minimalca, pored toga ugostitelj, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci, hoteli, odmarališta, renta kar agencije, imaće podršku države u visini od još jednog punog minimalca. Gradski hoteli će dobiti 350 evra po individualnom ležaju, i 150 evra po smeštajnoj jedinici. Direktnu podršku dobiće i sektor prevoza putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Država je ovim pokazala da brine o najugroženijim privrednim sektorima, o onima koji su zapravo u ovom periodu od marta meseca prošle godine do danas pretrpeli najveće gubitke.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakon o porezu na dohodak građana i dopunu Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, ova dva zakona su zapravo osnov za oporezivanje tih tzv. frilensera ili tih radnika ili radnika na internetu. Mi u potpunosti podržavamo dogovor koji je juče postignut između Vlade Republike Srbije i predstavnika udruženja frilensera i udruženja radnika na internetu, a tiče se načina plaćanja poreskih obaveza predstavnika ove industrije. Dakle, postignut je dogovor da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43% na 50%, kao i da se radnicima na internetu, odnosno frilenserima omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza. Vlada Srbije ovim je izašla u susret frilenserima, uzimajući u obzir socijalnu kategoriju. To znači da frilenseri koji su mesečno zarađivali od oko 65.000 dinara nisu u obavezi da plaćaju poreze i doprinose unazad, a oni koji su zarađivali više od toga imaće priliku da dug otplate u narednih deset godina tj. kroz 120 plata i na taj dug neće se obračunavati zatezna kamata.

Dakle, ubeđen sam da večeras kada izađemo i kada završimo ovo zasedanje, nećemo ponovo naići na neku gomilu ljudi koja će poslanicima vikati – lopovi, jer dok nama viču lopovi, Vlada i Narodna skupština Republike Srbije pokušava da iznađe rešenje koje će biti u najboljem interesu onih koji su se okupili, a pitanje je da li i među onima koji su okupljenim ispred Skupštine i ima frilensera ili su poslati da pošalju nekakve političke parole.

Ono što želim na samom kraju da kažem, postoje uvek kritike i nekako uvek za kraj ostavim taj Fiskalni savet. Nemam ništa protiv nezavisnih tela i nikada nismo vršili pritisak na rad nezavisnih tela, naprotiv podržavamo rad nezavisnih tela.

Znamo šta je naša obaveza da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, ali ne mogu da se ne osvrnem Fiskalni savet se opet usudio najpre da kritikuje dodelu novčane pomoći građanima, kao što je učinio za meru prošle godine od 100 evra podrške, ako se sećate, za koju se prijavilo 4.325.500 građana. Kada tome dodamo penzionere, kada dodamo korisnike socijalne pomoći, to je ukupno 6,2 miliona ljudi.

Voleo bih da gospodinu Petroviću postavim pitanje da li bi on, njegov stav mogao da objasni ovim ljudima. Dakle, njih je 6,2 miliona.

Da li bi mogao da objasni opravdanost i svrsishodnost svog stava? Jer nije mogao da objasni ni svojim zaposlenima. Pitao sam ga ovde da li su njegovi zaposleni uzeli pomoć od 100 evra i kako su se osećali kada su dobili tu podršku od 100 evra. Ne mislim, pri tome, ništa loše.

Naprotiv, mi želimo da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela. Potpuno je logično da nekada imamo različite stavove, jer ako bi mislili isto ne bi misli dovoljno. Sa druge strane, ako bi nezavisna tela uvek mislila isto kao i Vlada Republike Srbije ili Narodna skupština Republike Srbije, onda bi se postavilo i pitanje suštine njihovog postojanja.

Zaista nemamo ništa protiv ali koristimo našu autonomiju, jer svako ima svoj deo odgovornosti. Naša odgovornost je prema građanima, jer mi smo legitimno izabrani predstavnici građana. Ova Narodna skupština Republike Srbije je glasa naroda. Dakle, suština je u nečem drugom. Svako treba da radi svoj posao i svako treba da ima određenu odgovornost.

Da li je na Fiskalnom savetu, recimo, da kritikuje Evropsku investicionu banku, Međunarodnu organizaciju rada koja kaže da je dobra mera Vlade Republike Srbije to što je izdvojeno 100 evra za svako punoletno lice u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom i ne samo mi, već čitav svet.

Dakle, Evropska banka, Međunarodna organizacija rada kažu da je ovo dobra mera, kažu da je ovo mera koja smanjuje siromaštvo, a nailazi na kritike Fiskalnog saveta, e, sada mi to možemo da protumačimo drugačije. Da li se Fiskalni savet, kao i organizacije koje sam naveo kao Vlada Republike Srbije, zalažu za smanjenje siromaštva u Srbiji.

Nije Srbija izmislila ovu meru.

Dakle, ovu meru su koristile i druge svetske ekonomije, o tome sam i juče govorio, mislim da je to koristio i Japan i Sjedinjene Američke Države i da se razumemo, nije sporna konstruktivna kritika i sa time završavam ovde, ali ovde imamo kritiku koja je usmerena ka Evropskoj banci, imamo kritiku koja je usmerena ka Međunarodnoj organizaciji rada, imamo kritiku, koliko sam shvatio koja je usmerena ka Vladi Republike Srbije.

Onda se postavlja pitanje da li je posao Fiskalnog saveta da kritikuje sve ono što je dobro, a mi smatramo da je ovo dobro i pozitivno, a i ogromna većina građana smatra da je ovo bila dobra i pozitivna mera, o tome govore podaci o kojima sam maločas govorio.

Dakle, na samom kraju gospodine ministre, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće set predloženih zakona.

Zahvaljujem.