Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Jankoviću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku koristim priliku, naravno da u ime poslaničke grupe Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije, čestitam svim kolegama i koleginicama na verifikovanim mandatima i da nam svima zajedno poželim uspeh u radu.

Dobro je slušati gospodine Jankoviću ovakve debate, jesmo ih se poželeli, čijom greškom, ja se ne bih vraćao u prošlost, jer od prošlosti se ne živi, ali reći ću samo jedno, ne možete građane nikada da obmanete. Neko je maločas rekao da građane možete da obmanete. Ne možete građane nikada da obmanete, jer građani uvek imaju pravi osećaj da prepoznaju prioritete i da prepoznaju ono što je njihov interes, i to posebno kada govorimo o izborima i kada govorimo o političkim platformama, idejama, sa kojima političke stranke izlaze na izbore.

Obzirom da smo danas više puta pomenuli izborni proces, koji je upravo završen, mislim, naravno na 2022. godinu. Želim da kažem da smatramo da je Srbija tokom ovog izbornog, ali i predizbornog procesa, pre svega, mislim na međustranački dijalog, koji je vođena na dva koloseka ovoga puta, što je jako dobro i što je bila inicijativa predsednika Narodne skupštine i predsednika države. Dakle, da je Srbija pokazala jedan visok nivo i jedan visok stepen demokratskog standarda, da je Srbija pokazala da je slobodna i da je demokratska, da je vladajuća koalicija sa druge strane pokazala da želi da razgovara, da želi razgovor sa opozicijom, da želi razgovor i sa vanparlamentarnim strankama, da je spremna da sasluša sugestije i predloge, i da ih implementira u zakonska rešenja, zašto da ne, ukoliko oni doprinose izbornim uslovima.

Šta smo dobili? Najpre, da kažem smo mi prihvatili sve ono što su bili predlozi evropskih parlamentaraca, da smo prihvatili i postigli konsenzus i kada je reč o drugom koloseku razgovora, mislim na vanparlamentarne stranke koje nisu želele razgovore sa evropskim parlamentarcima, prosto to je proces iz kojeg ne možete nijednog isključiti, ne možete isključiti nijednu političku partiju.

Dakle, prihvatili smo stavove i evropskih parlamentaraca, prihvatili smo stavove koje smo postigli i kada je reč o drugom koloseku razgovora, učestvovali u oba koloseka razgovora i šta smo dobili kao potvrdu svega toga, dobili smo fer i demokratske izbore, dobili smo mogućnost da građani sagledavajući različite političke koncepte, različite ideje, slobodno izraze svoju volju bez pritiska i naravno, uz potpunu zaštitu svog izbornog prava, a kao rezultat svega toga dobićemo institucije koje će imati potpuni legitimitet.

Ono što je najvažnije, čitav ovaj proces je protekao, kako da kažem, bio je otvoren i to je bila želja rukovodstva Srbije, otvoren u smislu i kada je reč o stranim posmatračima, i kada je reč o domaćim posmatračima. Ako su izbori u jednoj zemlji ispit demokratije, onda je Srbija svakako ovaj ispit položila sa najvećom mogućom ocenom.

Kada govorite o Velikom Trnovcu, pošto je danas bilo reči o tome, nemojte gledati u SPS, jer nije SPS i vladajuća koalicija insistirala tokom međustranačkog dijaloga da se decentralizuje RIK, da se stvori srednji organ vlasti od opštinskih izbornih komisija, da im se daju određene nadležnosti, da ne budu više tehničkog karaktera nego da imaju izvršni organ nadležnosti, da se produži pravo žalbe. Dakle, nije bio to stav naš, to je bio stav evropskih parlamentaraca, mi smo ga prihvatili i da smo poštovali do kraja, da budemo potpuno otvoreni, da se nismo ponašali kao državotvorna stranka i rekli – dosta je, interes Srbije je da se konstituiše parlament i da se formira vlada, mi ni danas ne bismo imali konstituisan parlament, jer mnogo je bilo nepravilnosti u Velikom Trnovcu. Gospodin Odalović je tu i on je bio prisutan i on može da posvedoči o svemu.

Kada je reč o, rekao sam već da se demokratije ostvaruje na izborima, i čini mi se da je suštinski najvažnije….

Dakle, rekao sam da se demokratija ostvaruje na izborima. Suštinska promena kada je reč o svemu onome o čemu smo razgovarali i na Fakultetu političkih nauka i u okviru prve faze međustranačkog dijaloga i druge faze međustranačkog dijaloga, na kraju se ispostavilo zapravo snižavanje cenzusa sa 5% na 3%, za to je kritikovana vladajuća koalicija, a mi smo zapravo želeli da postignemo ono što imamo danas, a to je reprezentativno javno mnjenje u parlamentu, da politiku sa ulice vratimo u institucije sistema, odnosno u parlament i da imamo i opoziciju i poziciju i da pozicija i opozicija imaju daleko više posla, mislim naravno na demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja.

Dakle, demokratija vezana za izbore. Aleksandar Vučić kao predsednik SNS i SNS na predsedničkim i parlamentarnim izborima osvojila je najviše glasova i legitimno je pravo SNS da predloži kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Predlog je profesor doktor Vladimir Orlić. Želim da kažem da će poslanička grupa Ivica Dačić – SPS podržati ovaj predlog.

Ako govorimo o profesionalnoj biografiji gospodina Orlića, ona je impozantna. Ovde je danas uglavnom bilo reči o njegovoj političkoj, ne bih rekao biografiji, već retorici i verbalnom dijalogu sa diskutantima, odnosno sa predstavnicima jednog dela opozicije.

A ja vas pitam danas, evo, bližimo se, rasprava se nadam bliži kraju, pa kad saberemo utiske i kad podvučemo crtu, ima li bezgrešnih od nas u svemu tome? Imali bezgrešnih u svemu tome? Nema. Znate šta je najveća greška, što tih grešaka nismo svesni onda kada ih činimo, nego nakon toga. Mi smo ubeđeni da će Vladimir Orlić kao i do sada, svaki posao koji je obavljao i kao zamenik predsednika poslaničke grupe i kao potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije obavljati odgovorno, ozbiljno i posvećeno, ali sam ubeđen da su njegovo najveće bogatstvo upravo deca.

Što se tiče SPS, mi smo više puta rekli da smatramo da je u Srbiji u ovom trenutku najpotrebnije jedinstvo i politička stabilnost i da smo kao stranka uvek spremni da damo svoj doprinos time što ćemo zajedno sa našim dosadašnjim koalicionim partnerima definisati zajedničke ciljeve, jer realizacija tih ciljeva je pokazala da možemo da se odupremo brojnim izazovima i pritiscima.

Nema mesta politikanstvu i nema mesta političarenju i nema mesta političkim pamfletima, jer mnogo je političkih stranaka na političkoj sceni Srbije, ali je jedna Srbija. I ako smo u politici radi opšteg, a ne partijskog i ličnog interesa, onda uvek možemo naći onaj zajednički imenitelj. Taj zajednički imenitelj svima nama valjda je Srbija.

Parlament je glas naroda i mesto gde razgovaramo o alternativama kako doći do najboljih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana. Ubeđen sam da će gospodin Orlić nastaviti dinamiku kakvu je Narodna skupština Republike Srbije imala do sada i da će biti simbol i demokratičnosti, i efikasnosti, i transparentnosti, i javnosti u radu, i da će raditi u najboljem interesu građana i da će dati adekvatne odgovore na pitanja koja se postavljaju pred parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti.

Naravno, podrazumeva se demokratska rasprava, demokratsko sučeljavanje mišljenja. Ali, ta demokratska rasprava i to demokratsko sučeljavanje mišljenja podrazumeva, pre svega, argumentovanu raspravu. Dakle, poslanik nije snažan onoliko koliko ima moćan glas, njegova snaga se ne meri decibelima njegovog glasa, već argumentima sa kojima nastupa, ne snaga sile, već snaga argumenata. Takvu raspravu mi očekujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije u narednom vremenskom periodu.

Ključna reč je pristojnost. Definitivno na različite načine tumačimo reč pristojnost. Pristojnost znači da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno kako bi imali normalnu komunikaciju i normalan dijalog ovde u visokom Domu. Pristojnost znači i pošteno, čestito i odgovorno obavljati posao za koji smo preuzeli odgovornost, ali i snositi odgovornost za ono što je rečeno ili nije rečeno i što je učinjeno ili nije učinjeno.

Ubeđen sam da je ova vladajuća koalicija u tom pogledu napravila veliki iskorak napred u smislu da godinama unazad u Srbiji je uvek neko za nešto bio kriv, a niko, apsolutno niko nije snosio odgovornost.

Maločas je pomenuto i da smo razgovarali neposredno pred ovu sednicu. Ja mislim da je to potpuno normalno i da je to potpuno logično. Razgovarali smo tri ili četiri dana. Dijalog je lekovit. Dijalog, dok nismo došli do konsenzusa. Razgovarali smo bez posrednika. Dakle, prvi put svi relevantni politički činioci za jednim stolom, bez evropskih posrednika o temama o kojima danas razgovaramo u plenumu.

Mislim, gospodine Orliću da to treba da bude praksa i u narednom vremenskom periodu. Praksa kakvu je imao i dosadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, a to je da svaki prvi radni dan u nedelji bude kolegijum i da zajedno utvrdimo dinamiku rada za tu i narednu nedelju. Mislim da će to olakšati posao i vama kao predsedniku i potpredsednicima, a i poslaničke grupe će imati sasvim dovoljno vremena da se adekvatno pripreme za raspravu.

Da se razumemo. Odgovornost za funkcionisanje ili ne funkcionisanje parlamenta nikada nije na jednom čoveku. To ne može biti samo na predsedniku, jer on je jedan od 250. Odgovornost za funkcionisanje ili ne funkcionisanje parlamenta je na svakome od nas. Treba da imamo na umu da imamo tu odgovornost, da imamo poverenje građana i da su velika očekivanja građana od svih nas.

Još jednom, reći ću na samom kraju, da će poslanička grupa Ivica Dačić – SPS, u danu za glasanje podržati predlog SNS. Takođe, obzirom da neće biti rasprave i da je takav dogovor, mi ćemo ga svakako ispoštovati, kao što ćemo ispoštovati svaki naredni dogovor na relaciji pozicije i opozicije, podržaćemo predloge kandidata za potpredsednike, kao i radna tela, ozbiljni smo ljudi, smatram da smo tokom dijaloga postigli jedan konsenzus.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću.

Obzirom da je predlagač ovoga o čemu danas govorimo formalno Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na samom početku ću reći da ćemo mi naravno glasati za ovaj predlog. Reći ću i razlog zbog kojeg ćemo glasati.

Slažem se sa gospodinom Đukanovićem i njegovim uvodnim izlaganjem kada je reč o neravnopravnosti sa kojom ulazimo u ovu izbornu trku sa strankama opozicije i o tome smo govorili mnogo puta do sada, ali red je da i večeras, s obzirom da je poslednja sednica ponovimo i da podvučemo crtu i da građani Srbije to znaju.

Dakle tačno je da na svakom biračkom mestu predstavnici opozicije će imati više kontrolora od stranka vladajuće koalicije, jer će biti, otprilike dve liste vladajuće koalicije, ili tri i jedan predsednički kandidat, sve ostalo su predstavnici opozicije.

Ali, isto tako, niko u ovom trenutku ne može da, kada podvučemo crtu to unapred pozivanje na proteste, unapred govoriti da su pokradeni izbori, pa ja ne znam ko to može u ovom trenutku da učini nakon svih ustupaka koje je vladajuća koalicija učinila prema vanparlamentarnim strankama.

Dakle, niko, ali apsolutno niko u Srbiji ne može u ovom trenutku nakon 3. aprila dovesti u pitanje legitimitet parlamentarnih, gradskih i predsedničkih izbora.

Potpuno sam ubeđen i Socijalistička partija Srbije je potpuno ubeđena da građani Srbije neće glasati za političke floskule, političke pamflete, za politički marketing, i da nije lako, o tome smo pričali danas tokom prepodneva, ne možete vi tek tako, kaže - politički je marketing i politička kupovina glasova to što dajete mladima od 16 do 29 godina 100 evra, to je potcenjivanje mladih ljudi.

Ja sam rekao danas tokom prepodneva i ponoviću to - čega se oni boje ako misle da glasovi mogu da se kupe, pa oni su sigurni pobednici ovih izbora, imajući na umu činjenicu da samo jedan od lidera opozicije ima daleko više novca od svih nas i da, svakako može kupiti onoliko glasova koliko mu je potrebno da bi pobedio i na predsedničkim, i na gradskim, i na parlamentarnim izborima. Čemu onda toliki strah?

Ipak je to nešto drugo. Rekao bih da je to strah od činjeničnog stanja, i da su oni svesni da su na marginama političke scene Srbije. Prosto, znate, kada nemate program, kada nemate ideju, a želite da budete prisutni u javnosti, onda morate da kažete bilo šta, onda izreknete takvu jednu kritiku zarad kritike da bi bili prisutni u javnosti. Ne mogu se više na to dobijati politički poeni.

Dakle, građani glasaju za odgovornost, ozbiljnost, ali građani glasaju za pristojnost. Pristojnost sada tumačimo na različite načine i različito mi sagledavamo pristojnost naspram onih koji su jedan deo vanparlamentarne opozicije.

Pristojnost za SPS je da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju i tokom kampanje i ovde u plenumu.

S druge strane, pristojnost znači da posao za koji ste preuzeli odgovornost obavljate čestito, pošteno i odgovorno i da odgovarate za ono što je učinjeno ili ono što nije učinjeno. U tom smislu ova vladajuća koalicija je deset godina unazad napravila jedan veliki pomak na političkoj sceni Srbije u kojoj apsolutno niko ni za šta nije odgovarao, a svi su bili za nešto krivi i toga nema kada je reč o ovoj vladajućoj koaliciji, bez obzira ko iz koje političke partije dolazi.

Da se vratim na temu. Dakle, ono o čemu danas govorimo… Zapravo, ovaj parlament jeste, to ću ponoviti po ko zna koji put, u ovom sazivu i simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i mislim da smo dosta toga učinili za ovih godinu i po dana, uz uvažavanje svih okolnosti, uz uvažavanje činjenice da smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom i da nije bilo lako raditi, ali evo mi smo prisutni u poslaničkim klupama i od marta meseca radimo i sve vreme smo radili.

Evropske parlamentarce smo molili da još u martu dođu da započnemo razgovore. Oni su nam tada rekli da oni ne žele direktnu komunikaciju. Mogli smo to onlajn odraditi čisto da bi imali jedan kontinuitet i da ne bi kasnili u donošenje određenih zaključak, jer mi objektivno kasnimo u zaključcima, a onda na kraju taj teret odgovornosti pripada nama. Mi nosimo taj krst i mi nosimo taj teret odgovornosti kako u godini kada su izbori i neposredno pred izbore menjamo izborno zakonodavstvo, što nije naša odgovornost, nego odgovornost evropskih parlamentaraca, ponavljam, koji su pozvani još od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića u martu mesecu da započnemo sa razgovorima druge faze međustranačkog dijaloga.

Ako nismo mogli direktno, mogli smo mnoge sastanke odraditi onlajn. Mnogo značajniji sastanci su u periodu iza nas rađeni onlajn, pa su uspevali. Dakle, mogli smo i mi to da učinimo, ali nismo.

Ovo kažem iz jednog prostog razloga, da odgovornost ne bi bila na Narodnoj skupštini Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije je uspela dva značajna procesa da izgura u prethodnom vremenskom periodu. Mislim, pre svega, na promenu Ustava i to je veoma značajna oblast, jer ako govorimo o vladavini prava i ako se vratimo da svaki izveštaj Evropske komisije koji smo imali u prethodnom vremenskom periodu se uvek završavao sa time da ne postoji politička volja u Srbiji da se pokrene vladavina prava i da se menja vladavina prava, evo, mi delima, a ne rečima pokazujemo da smo spremni na to.

Ako govorite o vladavini prava, onda je logično da krenete od samog Ustava i da krenete od onoga što jesu naše ustavne obaveze, što nisu činili oni pre nas, a oni koji sebe nazivaju proevropskom opozicijom, a vanparlamentarne su stranke, umesto da, ako su već proevropski orijentisani, vode kampanju koja će Srbiju ostaviti na evropskom putu, oni su vodili kampanju protiv. Zašto protiv? Zato što su ovu kampanju sagledavali kao kampanju protiv vladajuće koalicije, protiv SNS, SPS i Aleksandra Vučića. Vrlo prosto. Mislili su da ako nepreovlada, da je to haos i delirijum za vladajuću koaliciju.

Dakle, gubite neke osnovne postulate, gubite svoju ideologiju. Na krilima te Evrope 2000. godine ste došli na vlast. Sve vreme se, navodno, zalažete za ulazak Srbije u EU, za punopravno članstvo Srbije u EU, sve vreme se zalažete za razgovore sa evropskim parlamentarcima, a kada dođe nešto da konkretizujete, vas nema, ali opet su evropski parlamentarci bili više blagonakloni toj vanparlamentarnoj opoziciji, nego nama, koji smo taj proces sproveli od početka do kraja.

Dakle, uz javne rasprave, uz sve saglasnosti koje su dobijene od strane Venecijanske komisije, razgovore koje je vodio predsednik Narodne skupštine zajedno sa ministarkom pravde, predsednica Odbora za ustavna pitanja, saglasnost strukovnih udruženja, potpuna saglasnost svih onih relevantnih faktora i pored toga što smo učinili, mi smo imali, ja to moram da ponovim po ko zna koji put, svi zajedno 45 minuta na raspolaganju za razgovor sa evropskim parlamentarcima, a vanparlamentarne stranke od tri do četiri časa u prepodnevnom terminu i to u sedištu EU u Beogradu.

Ja sam im postavio pitanje, kada već pozivate vanparlamentarne stranke koje su radile protiv referenduma, postavite im samo pitanje da li su promenili svoju ideologiju, da li su i dalje proevropski orijentisani ili ne?

Dakle, više značajnih procesa je jedan proces. Drugi proces svakako jeste međustranački dijalog i dobro je da smo taj međustranački dijalog konačno završili i dobro je da smo ovoga puta međustranački dijalog, na inicijativu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića u dogovoru sa predsednikom Republike vodili na dva koloseka, da smo saslušali sugestije i predloge i onih opozicionih vanparlamentarnih stranaka koji su želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i onih koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima.

Moram reći da je taj razgovor sa onima koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima započet još u martu mesecu i da je postojao jedan kontinuitet i da je to išlo ne tako lako, ali je ipak pokazan jedan stepen političke kulture i jedan stepen političke tolerancije i rekao bih visok stepen političke odgovornosti, jer su tu razgovaralo, između ostalog, i o nacionalnim i državnim pitanjima, jer predsednik je pre nego što je podneo Izveštaj parlamentu o Kosovu i Metohiji, on je razgovarao najpre i sa vanparlamentarnim strankama, jer je i njih želeo da upozna sa aktuelnom situacijom na prostoru Kosova i Metohije.

Dobro je da o tim značajnim pitanjima bar pokušamo sa tim jednim delom opozicije da postignemo konsenzus, jer mnogo je političkih stranaka na političkoj sceni Srbije, ali je jedna Srbija.

Dakle, taj drugi proces je započet 2019. godine i to na inicijativu onih koji nisu želeli da učestvuju u tom procesu i koji su od tog procesa pravili farsu i sve vreme zavaravali javnost želeći da od sebe naprave žrtvu i ništa više. Dakle, ne da učestvuju na izborima, već da od sebe naprave žrtvu i da pokušaju preko evropskih parlamentaraca da dođu do vlasti i privilegija bez izbora. E to jedino ne može. To jedino nije moguće, jer se demokratija u Srbiji ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije.

Razgovarali smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga i oni nisu učestvovali u tom razgovoru. Ovo napominjem upravo zbog teme o kojoj danas govorimo. Oni nisu učestvovali u tom razgovoru jer su imali stav – 42 zahteva ili bojkot.

Ne bih ja rekao ovde, maločas je koleginica konstatovala da smo napravili pomak jer sada stranke koje su bojkotovale izbore učestvuju na izborima. Pa, nismo mi ovo radili zbog stranaka koje su bojkotovale izbore, mi smo samo pokazali demokratičnost da saslušamo sugestije i predloge, a oni na izborima ne učestvuju ne zato što im odgovaraju izborni uslovi… Mislite da oni znaju šta su izborni uslovi? Mislite li da oni znaju šta je to što smo usvojili? Ma, nemaju oni predstavu o tome, niti to njih interesuje. Oni na ovim izborima učestvuju jer nemaju izlaza iz političke situacije u kojoj se nalaze i zato sam maločas govorio o pitanju odgovornosti. Pokušavaju da se sakrivaju iza drugih lica ne bi li sačuvali svoj kapital i bili prisutni u politici. Nema tu druge.

Dakle, što se tiče pojedinih opozicionih političkih stranaka, oni su insistirali te 2019. godine da se formira Nadzorni odbor, iako, podsetiću vas, 2016. godine, gospodin Martinović je bio tu, ispravite me ako grešim, 2016. godine predsednica Narodne skupštine Republike Srbije je uputila dopis svim poslaničkim grupama da dostave predloge kandidata za Nadzorni odbor. Nijedna poslanička grupa nije dostavila predlog.

Dakle, toliko koliko je njima bio interesantan Nadzorni odbor u tom trenutku.

Znači, samo se tražio razlog koji mi, navodno, ne bi prihvatili i oni ispadaju žrtve, bojkotuju izbore. Ako bojkot uspe, imaju šest meseci da naprave nekakvu scenografiju na ulicama i da izazovu vanredne parlamentarne izbore.

Pošto to sve nije uspelo, onda nemaju način, nemaju izlaza iz političke situacije u kojoj se nalaze i moraju da učestvuju na izborima. Kako i na koji način, rekao sam danas tokom prepodneva i ne bih više, zaista, o njima.

Koleginica je u jednom u pravu, tri tela kontrolišu medije i zastupljenost u medijima u Srbiji. Imamo nezavisno telo koje smo formirali i koje čine šest predstavnika REM-a plus šest predstavnika vanparlamentarne opozicije. Imamo Nadzorni odbor, o kojem danas govorimo i koji ima, ja neću sada čitati nadležnosti, o nadležnostima je govorila koleginica Nataša, dakle, koje su otprilike slične kao nadležnosti i nezavisnog tela, i imamo REM. Imamo i strane i domaće posmatrače i sve one koje smo prihvatili. Ako i pored tolike kontrole neko sumnja u ravnomernu zastupljenost u medijima, pa ja ne znam šta još više treba da uradimo.

Suština je, zapravo, u tome da mi o medijima govorimo 2019. godine prvi put. Tada govorimo prvi put i o izbornim uslovima. Zašto o medijima nismo govorili 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj o tome ko je vlasnik svake sekunde u medijima sa nacionalnom frekvencijom?

Mi smo tada bili deo vladajuće koalicije, tačno je, ali smo glasali protiv izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, jer smo smatrali da su one udar na objektivno i profesionalno novinarstvo. Bili smo protiv toga i otvoreno smo rekli da ne želimo na takav način da sačuvamo ničiji lik i delo.

Odakle potreba da se tek 2019. godine bavite pitanjem medija, i to na način kako vi shvatate?

Dakle, kako oni shvataju? Evo, nastavili smo razgovore početkom ovog mandata i mi smo rekli – apsolutno nema nikakvih problema, mi i jesmo za ravnomernu zastupljenost u medijima, ali ta ravnomerna zastupljenost u medijima podrazumeva debate, podrazumeva da predstavite nosioce lista ili ljude sa izbornih lista, program, određene tematske debate, ali i ljude koji će biti garant za realizaciju tog programa, pa neka građani odluče 3. aprila. Dakle, što više tematskih debata.

Ne, oni ravnopravnu zastupljenost u medijima sagledavaju kao uređivačku politiku medija. Da je to tačno, govori u prilog i predlog sporazuma koji su oni dali evropskim parlamentarcima, u kojem su tražili, kaže – izbor nezavisnog uređivačkog informativnog programa javnih servisa RTS i RTV, koji će predložiti predstavnici novinarskih udruženja članice Nacionalnog tela. Kaže opcija dva – da se pojavljuju tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla sporazum, samostalno gostovati u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS, RTV u trajanju od 30 minuta u terminu od 18.30 časova do 19.00 časova, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum učestvovati u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta, koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u terminu od 21.00 čas. Jutarnji program, to se svakako podrazumeva. Vrlo interesantno, obezbediti, kaže - tzv. nezavisnim medijima, medijskim medijima i organizacijama, a tu misle konkretno na BETA, FONET, „Istinomer“, „Krik“, CINS, BIRN, „Vreme“, dva puta nedeljno u trajanju od 30 minuta da emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS i RTV na udarnim terminima.

To je bio predlog jednog dela opozicije, zvaničan predlog jednog dela opozicije. Sad vi meni recite jel ovo ravnomerna zastupljenost ili je ovo potreba da se bavite ponovo uređivačkom politikom medija? Ovo, po mišljenju SPS, je daleko i dijametralna suprotnost od ravnomerne zastupljenosti u medijima.

Mislim da bi većina onih opozicionara koja je u tom trenutku sedela zajedno sa nama za stolom sa evropskim parlamentarcima prihvatila predlog evropskih parlamentaraca, ali nije smela, nije smela upravo zbog Dragana Đilasa, nije smela zbog njegovih medija, jer bi njegovi mediji okarakterisali taj deo opozicije kao nekoga ko sarađuje sa predstavnicima vlasti.

Inače, ako govorimo o zastupljenosti u medijima, ja ću podsetiti, 2020. godine na izborima druge po zastupljenosti su bile stranke koje nisu učestvovale na izborima, Savez za Srbiju. Ovo je zvaničan izveštaj REM-a. Dopis koji smo dobili od RTV, pošto je predsednik Skupštine poslao dopise svim emiterima sa nacionalnom frekvencijom, takav je dogovor bio, dobili smo dopis RTV, koji kaže da imaju tri ili četiri političke emisije i da ako bi analizirali, veće je učešće opozicionih predstavnika od predstavnika vladajuće koalicije.

Na samom kraju, žao mi je, a mislim da će Nadzorni odbor koji danas formiramo moći da realizuje nešto što smo mi, prof. dr Žarko Obradović i ja, u dogovoru sa predsednikom stranke Ivicom Dačićem, implementirali u platformu SPS, a što nije shvaćeno na pravi način i prihvaćeno tokom dijaloga, a tiče se toga da same političke stranke donose odluku o sadržaju svojih izbornih poruka, vodeći računa o poštovanju Zakona o informisanju i poštovanju ljudskih i manjinskih prava građana i da treba zabraniti svaki reklamni spot, poruku, novinarski tekst ili na drugi način saopštenu poruku od strane političkih stranaka ili medija tokom izborne kampanje koji koristi govor mržnje i kojim se napadaju članovi porodice, uključujući decu izabranih nosilaca javnih funkcija ili kandidata u izborima koji se nalaze na izbornim listama političkih stranaka.

Mislim da Nadzorni odbor koji danas biramo ima tu obavezu da bar pokuša, ne može ovo implementirati više, ali da pokuša da proprati cilj koji smo mi želeli da postignemo predlažući ovo u platformi SPS.

U danu za glasanje podržaćemo predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine gospođo Jevđić.

Poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pa kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, uvaženi ministre, u protekle dve jako teške godine, godine kada se Srbija suočavala i dalje se suočava, nažalost, sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, Srbija je izdvojila 8,7 milijardi evra ili nešto preko 18% BDP-a, kao podršku usled izazivanja negativnih posledica pandemije, podršku koja je bila usmerena, pre svega, ka građanima i, pre svega, ka privredi.

S druge strane Srbija, je jedina država u svetu, u to sam potpuno ubeđen, vi me ispravite ako grešim, jedina država u svetu i u Evropi koja je ovoliki teret krize, sagledavajući iznos sredstava koji je izdvojen, sagledavajući pakete pomoći koje su usmerene ka građanima i ka privredi, dakle, jedina država u svetu koja je ovoliki teret krize prihvatila na sebe. Ali, imali smo vrlo jasno i precizno definisane ciljeve. Prvi cilj da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost, drugi cilj da se sačuva svako radno mesto, da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, treći cilj, naravno, životni standard građana i četvrti cilj, privreda. Pomagalo se najpre malim i srednjim preduzećima, a zatim je pomoć dolazila i do velikih preduzeća.

Uspeli smo u periodu koji je iza nas, upravo zahvaljujući ovim merama, da zadržimo privredu na stabilnim nogama, što je od izuzetne važnosti i značaja i u najtežoj godini, imali smo najvišu stopu privrednog rasta od 1%, što je izuzetno važno.

Tri ključna pitanja su uglavnom provejavala u ove protekle dve godine, a i danas su ta tri ključna pitanja nešto što vas uvek pitaju, naročito u periodu pandemije, čiji se kraj još uvek ne nazire i usled izazivanja negativnih posledica.

Prvo pitanje je da li je bilo otpuštanja? Drugo pitanje je da li je bilo zatvaranja fabrika? Treće pitanje je uvek da li su strani investitori odustali od ulaganja?

Na sreću, ne na sreću, već pre svega zato što se ova Vlada ponašala odgovorno i ozbiljno, odgovor na sva tri pitanja je ne. Ne da nije došlo do smanjenja nivoa nezaposlenosti, već smo sa rekordnih 25,9% nezaposlenosti došli do istorijskih 9% 2020. godine.

Kada je reč o otvaranju fabrika, koliko je meni poznato, otvoreno je preko 150 fabrika. Dakle, nismo zatvarali, već su otvarane fabrike.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama u godini kada je bilo najteže, strane direktne investicije su iznosile tri milijarde evra, čini mi se. Nije slučajno što "Fajnenšl Tajms" već nekoliko godina unazad Srbiju rangira i svrstava u red država koje su najprivlačnije i najatraktivnije investicione destinacije.

Dakle, sistem je funkcionisao onda kada je bilo najteže i ne samo da je sistem funkcionisao, nego ono što je izuzetno važno, sistem je uspeo da ostvari značajne rezultate. Vi možete u politici uvek da pokušate nešto da izmanipulišete, kao što se danas manipuliše sa ovih 100 evra, o tome ću nešto kasnije. Vi možete da pokušate da manipulišete, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, o ciframa, nema tu manipulacije. Brojke su egzaktne. Tu ne možete da slažete. Ne možete da kažete da minimalna cena rada, recimo, u 2012. godini je bila 102 dinara, od aprila 115 dinara, a da je, recimo, od 1. januara 2021. godine uvećana za 6,6%, što je 32.126 dinara, a u 2022. godini iznosi 35.012 dinara, što je povećanje čak za 9,4%.

Ne možete da kažete da prosečna plata neto u dinarima 2020. godine iznosila je 60.073 dinara. Podsetiću, vraćam na 2012. godinu, tada je iznosila 41.377 dinara, da smo upravo u periodu teške situacije, u periodu pandemije uspeli da povećamo plate zdravstvenih radnika, i to od 1. januara 2021. godine za 5%, dok su plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru rasle najpre za 1,5%, pa 3,5% i to od aprila 2021. godine. A od januara 2022. godine plate zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate su uvećane čak za 8%, dok su plate ostalih budžetskih korisnika uvećane za 7%. To su činjenice. To ne možete da sakrijete. I to su rezultati koji su ostvareni upravo zato što se vodila jedna odgovorna i ozbiljna ekonomska politika.

Krajem januara ili početkom februara 120.000 zdravstvenih radnika dobilo je po 10.000 dinara. Najpre smo imali mlade koji su dobili prvih 100 evra od 16 do 19 godine i za one koji su tada kritikovali, najbolji odgovor na to pitanje je broj mladih koji se tada prijavio, a to je 1,19 miliona mladih ljudi se prijavilo za tih 100 evra.

Zatim, kao rezultat želim da istaknem i prosečnu penziju u dinarima. Ona je, recimo, 2012. godine iznosila 23.024 dinara, dok 2021. godine, od 1. januara po švajcarskom modelu, dolazi do povećanja penzija od 5,9%, ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine je, recimo, 30,9%. Od 1. januara 2022. godine penzije su uvećane za još 5,5%. Pored toga, svi penzioneri su u februaru mesecu dobili jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, o čemu ste vi govorili u uvodnom izlaganju.

I ja sam potpuno ubeđen da ćemo mi uspeti da dostignemo onaj konačan cilj i krajnji cilj, a to je „Srbija 2025“, kada će prosečna neto zarada u Srbiji biti 900 evra, a kada će prosečna penzija u Srbiji biti 430 evra, jer je trasiran dobar put. Što se tiče nezaposlenosti, već sam rekao, istorijski maksimum 2012. godine 25,9%, da bi došli do istorijskog minimuma na 9%.

Bruto društveni proizvod sam takođe pomenuo, javni dug je iznosio na kraju oktobra ove godine 29,61 milijardu evra ili 56,5% BDP, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%. Dakle, imamo kontrolisani javni dug.

Strane direktne investicije, već sam rekao, tri milijarde evra u godini kada je najteže. U Srbiji se trenutno gradi oko 1.300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a samo u prethodnih pet godina, tačnije u periodu od 2016. do 2020. godine urađeno je 5.000 kilometara puteva što lokalnih, državnih, regionalnih. Ono što je takođe važno kada govorimo o infrastrukturi, dakle danas se u Srbiji radi 12 autoputeva i to jeste krvotok Srbije, 12 autoputeva u koje je uloženo 3,8 milijardi evra.

Dakle, Srbija je danas jaka i ekonomski stabilna, ali moram da se vratim na period koji je daleko iza nas, 2014. godinu. Dakle, Srbija danas jeste jaka i ekonomski stabilna upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije koji je započet 2014. godine, a to je tada bio hrabar, ali politički nepopularan potez. To je onaj period ako se sećate kada su nam vikali da otimamo penzije, da otimamo plate, kada su isto podnošene krivične prijave.

Nama socijalistima su tada govorili da smo izgubili identitet, a mi smo samo vrlo jasno rekli - mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti. Dakle, između dva puta, kada govorimo sa finansijskog aspekta, dakle, puta koji je neminovnost, nešto što morate da učinite da bi došlo do ekonomskog oporavka i puta koji je spisak lepih želja i ukoliko bi se taj spisak lepih želja u praksi i ostvario, došli bi do finansijskog bankrota i finansijskog kraha, mi biramo ono što jeste interes građana Srbije.

Dakle, to su bile ekonomske mere za budućnost Srbije, ekonomske mere za spas srpske ekonomije. Žao mi je što tada to nisu shvatili. Inače, SPS je više puta pomenula da mi kao poslanički klub svakako podržavamo ekonomsko-socijalnu odgovornu politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, jer to je politika koja u svom središtu ima čoveka, ima građanina Srbije.

Sa druge strane, dakle danas govorimo o tome da se pored toga što se vodilo računa o najstarijoj populaciji, jer tačno je, oni jesu prošli kroz jedan težak period ove dve godine i u februaru mesecu evo izdvojena je jednokratna pomoć od 20.000. Nadam se da uz ovakvu ekonomsku politiku moći ćemo i u periodu koji je pred nama da gledamo sa optimizmom, ali danas govorimo o tome da po drugi put se pažnja posvećuje jednoj mlađoj generaciji, period od 16 do 29 godina. To je tih drugih 100 evra koji se izdvajaju za predstavnike mlađe generacije i mnogo je dobro, ministre, da mladi shvate da neko brine o njima, pa makar to bilo i tih 100 evra. Oni jesu izgubili te dve godine, ali je važno, psihološka svest, važno je da ulijemo optimizam tim mladim ljudima da država na ovaj način brine o njima.

Ovo nije populistička mera, ovo nije politička proklamacija, ovo je nešto što je opšti interes. Da se razumemo, da je ovde danas Fiskalni savet, on bi sigurno rekao kao i za onih 100 evra kada smo doneli odluku da podelimo svim građanima Srbije, rekao da ta mera ne valja, da imamo, da moramo da imamo selektivan pristup, da li je tako? Pretpostavljam da bi tako nešto rekli, a nisu mogli svoje zaposlene da ubede da ne uzmu tih 100 evra, dakle one koji su sastavili taj izveštaj.

Ja sam zamolio gospodina Petrovića da mi kaže kako se osećaju njegovi zaposleni kada dobiju tih 100 evra u periodu kada su sastavljali izveštaj, dobili su tih 100 evra, pošto sam imao spisak da su dobili i da su uzeli, nisu se ustručavali, prijavili su se? Dakle, samo je bilo potrebno i neophodno da mi kaže kako su se osećali.

Znate, sve je lepo gledati iz udobne fotelje u kojoj imate sigurnu platu i ja ne želim ni jednog trenutka da vršim pritisak na nezavisna i regulatorna tela, ne. Mi smo tu da pomognemo rad nezavisnih i regulatornih tela, da ih ojačamo, da ih osnažimo, ali isto tako smo tu da ukoliko postoje različita mišljenja povedemo debatu sa njima. Možda su oni u pravu, ali mora se znati nivo odgovornosti. Jednu odgovornost ima izvršna vlast, jednu odgovornost ima Fiskalni savet i zna se koja je mera te odgovornosti i drugu odgovornost imamo mi kao poslanici, mi koji smo glas naroda i mi koji predstavljamo građane Srbije.

Znate, više puta sam gospodinu Petroviću rekao da ta usko stručna politika nije čarobni štapić i to što, te analize koje vreme pojede i demantuje ne rešavaju aktuelne probleme, voleo bih da siđu među narod i da sa građanima porazgovaraju o tome kako se građani osećaju i koliko im je pomogla ili im nije pomogla ta mera od 100 evra.

Naveo sam to jer sam potpuno ubeđen da bi kritikovali i ovu meru, ali pošto nema njih, oni su izostali, pojavila se neka kvazi-opozicija koja kritikuje i kažu da je ovo kupovina glasova. Zašto na taj način potcenjuju i ponižavaju mlade ljude? To je potcenjivanje i ponižavanje mladih ljudi. Zar oni misle, mi da smo hteli, ministre, mi smo mogli ovih 100 evra isplatiti pre izbora, da li je tako, ali ovo se isplaćuje u junu nakon parlamentarnih, predsedničkih i gradskih izbora. Danas samo donosimo odluku da želimo da pomognemo mladim ljudima. Zar neko misli da na taj način može da kupi izbore?

Čekajte, ako neko ima takvo razmišljanje i još dolazi iz redova opozicije koju predstavlja tamo neki lider, neću da se bavim njim, koji ima mnogo novca, on je već pobedio na ovim izborima, da li je tako? On ima toliko novca taman da je pobedio i ne znam čemu onda briga? Zašto onda pozivi na proteste, zašto onda priča da su izbori pokradeni kada on, čovek, ima novac, on će da kupi to, da li je tako? Mi nemamo toliko novca, ali on svakako ima. Ako ima za jedan dobar, onako osrednji fudbalski klub, sigurno ima i za to, daleko više. On će da kupi izbore, nema brige za njih. Ne znam zašto tolika briga i potcenjivanje i ponižavanje mladih ljudi? Znate, pitanje izbora za SPS i naše koalicione partnere iz JS je uvek bilo pitanje odgovornosti i uvek je bilo pitanje ozbiljnosti.

Da li u ove dve reči prepoznajete bilo kojeg od ovih lidera opozicije? Gde je odgovornost? To što ćete da se sakrijete iza nečijeg lika i dela? Čekajte, ako ste lider nekakve opozicije građani od vas očekuju - izađite na izbore imenom i prezimenom, ponudite alternativu, ponudite program. Čemu skrivanje iza drugih imena, čemu izmišljanje drugih imena?

Znate, čuo sam jednu vrlo interesantnu digresiju na sve to kako se došlo do predsedničkog kandidata jedne od opozicionih političkih partija. Kaže - to je nasilje, to vam deluje kao nasilje u porodici, s tim što to nasilje još uvek nije i ne sme da prijavi. Da li vi u drugoj reči ozbiljnost sagledavate bilo koga od opozicije?

Dakle, maltretirali su nas ovde nekoliko meseci. Tražili su nam sve moguće. Sve su dobili, sve smo prihvatili, da bi oni pre nekoliko dana objavili javni konkurs, pa oni nemaju ni čuvare kutija. Oni objavljuju javni konkurs da bi popunili mesta da imaju nekoga na biračkom mestu da čuva kutiju, pa zar su to ozbiljne političke partije?

Znate šta, ja sam sve čuo, ali da opozicija, kao alternativa, izlazi sa programom - rušićemo ovo, zabranićemo ovo, usvojićemo rezoluciju o revanšizmu, tu će biti i lustracije i svega, pomerićemo spomenik.

Evo sad - odnos prema mladima. Da vas podsetim odnos prema Kosovu i Metohiji, odnosno severnom delu Kosova i Metohije kada su rekli da je Srpska lista kriminalizovana, a za tu listu glasa 99,9% građana naših građana koji žive na prostoru severa Kosova i Metohije. Pa, vi kriminalizujete ceo sever Kosova i Metohije i šaljete takvu poruku u svet. Identična situacija kao sa Republikom Srpskom. I onaj film koji se nedavno javio, ali to je njihov odnos prema građanima Republike Srpske.

Mi sa našim narodom iz Republike Srpske zajedno obeležavamo i uvek ćemo obeležavati sve važne datume. Ali mene ne čudi njihov odnos prema građanima iz Republike Srpske ako imate na umu činjenicu da je nosilac liste jedne od opozicionih političkih stranaka, nazovite ih, ili koalicija neko ko je potpisao rezoluciju u kojoj se kaže da je Srbija genocidna država, a Srbi genocidan narod. Dakle, apsolutno me ništa ne čudi.

Zamislite čuda ako vam kažem da ih ima i u Crnog Gori i videćete kada se sve ovo rasvetli i kad maske padnu do kraja videćete koliki je uticaj, ministre, „Vijesti“ na onu destabilizaciju koja se danas dešava u Crnoj Gori, a vi jako dobro znate ko je vlasnik „Vijesti“, ko je od Soroša kupio „Vijesti“, neko ko je uticao da se dođe do određenih kadrovskih rešenja i to izuzetno važnih kadrovskih rešenja.

Dakle, to su oni, što gore po Srbiju to bolje po nas. Hajde da destabilizujemo region biće bolje nama. Pokušaćemo sa našim prijateljima sa zapada ili međunarodne zajednice, već ćemo nekoga naći. Ako smo propali u Briselu, pa otići ćemo šta nas košta, novac nas ništa ne košta, otići ćemo do Vašingtona da lobiramo američke kongresmene. Šta nas košta na jedan dan? To je ovdašnja opozicija, ali da se vratim naravno na temu. Dakle, svakako u danu za glasanje Poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakonski predlog. Već sam naveo razloge zašto.

Molim vas, ministre, verujem da ćete i u narednom mandatu, ako ne neku višu funkciju, obavljati sigurno funkciju ministra finansija, da se držite one valute, ono o čemu ste govorili sve vreme tokom ovog saziva da svaki uloženi dinar, bez obzira šta kaže Pavle Petrović ili bilo ko, držite se onog trasiranog puta koji smo definisali ovde u Skupštini, pandemiju ćemo da završimo, proći će do juna, ali svaki uloženi dinar u povećanje plata, penzija, u životni standard građana i u infrastrukturu, ono što se uradili kada je reč o budžetu za 2022. godinu jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije gospođo Jevđić.

Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani predstavnici Državnog veća tužilaca, dozvolite mi da na samom početku, obzirom da je ovo verovatno i poslednje obraćanje, jeste da ćemo u ponedeljak imati još jednu sednicu, ali pretpostavljam da je ovo poslednje obraćanje u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, da i Socijalistička partija Srbije napravi jedan osvrt na prethodnih skoro godinu i po dana rada parlamenta koji je dugo vremena bio osporavan od strane jednog dela opozicije, ne shvatajući da je parlament zapravo glas naroda i da se demokratija ostvaruje na izborima i da samo izbori mogu promeniti politički kurs Srbije. To nikako ne mogu protesti i to nikako ne može ulica.

Ovaj parlament je u prethodnom vremenskom periodu pokazao i da je simbol demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti, ali i javnosti u radu, što je od izuzetne važnosti i značaja.

Brojni važni zakoni su u prethodnom periodu doneti u ovoj sali, počev od zakona koji se tiču same pandemije koja, nažalost, još uvek traje, potom zakoni koji se tiču životnog standarda građana i zakoni koji se tiču nastavka izgradnje infrastrukturnih projekata, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Zatim, uspeli smo da unapredimo parlamentarizam u Srbiji. Uspeli smo da implementiramo sve ono što je bilo sadržano u Izveštaju Evropske komisije, a ticalo se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, podignuta je lestvica na jedan deleko viši nivo.

Mnogo značajnih procesa. Pomenuta su dva i ja se u potpunosti slažem sa svojim kolegama, promena Ustava kao jedan od najvažnijih državnih procesa u Srbiji i drugi proces jeste međustranački dijalog. Upravo iz ta dva procesa proističe i tema današnje sednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dozvolite mi da krenem od ovog što sam poslednje pomenuo, a to je međustranački dijalog. Mislim da je inicijativa koju je pokrenuo predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, da se dijalog ovoga puta vodi ne samo sa evropskim parlamentarcima, već da se vodi na oba koloseka i sa vanparlamentarnim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, dao konkretne rezultate. Taj rezultat je i sporazum koji je potpisan, između ostalog, sa vanparlamentarnim strankama koje nisu želele razgovor sa evropskim parlamentarcima. Prosto, to je proces iz kojeg ne možete isključiti nijednu partiju.

Naš cilj u čitavom procesu, inače, mi kao poslanički klub smo se opredelili da učestvujemo u radu na oba koloseka, da razgovaramo i sa evropskim parlamentarcima i sa strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, jer smo želeli da saslušamo sve sugestije i predloge, da sagledamo šta je to što je realno i što možemo implementirati, a da zaista unapredi izborne uslove u Srbiji.

Nažalost, pokušali smo da iz mnogo različitosti, uz poštovanje različitosti, iznađemo kompromis, dođemo do nekog rešenja i mislim da se u tome i uspelo. Dve stvari su za nas od izuzetne važnosti kada govorimo o izbornim uslovim i kada govorimo o narednim izborima koji će biti održani 3. aprila. Mislim na predsedničke, parlamentarne i gradske izbore. To su, pre svega, pitanje odgovornosti i pitanje ozbiljnosti.

Ova vladajuća koalicija je pokazala odgovornost delima, a ne rečima i danas pokazujemo da smo odgovorni time što poslednji naš susret sa evroparlamentarcima i prvo pitanje koje je postavljeno da li ćete vi stići da implementirate sve ovo što ste dogovorili sa vanparlamentarnim opozicionim strankama. Mi smo rekli - u nama možete gledati pouzdanog, stabilnog i sigurnog partnera i naravno da ćemo sve implementirati. I mi sa ovim danas i sa sednicom kojom ćemo imati u ponedeljak taj proces zaokružujemo.

Dakle, ja ne znam da li je jedna vladajuća koalicija u Srbiji od uvođenja višestranačkog sistema učinila ovoliko ustupaka predstavnicima vanparlamentarnih stranaka.

Mi ovde govorimo trenutno o sastavu RIK. Republička izborna komisija do sada je imala 17 članova. Sastav RIK se birao shodno broju poslanika koji izborne liste imaju nakon održanih parlamentarnih izbora ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nikada se nije desilo da vanparlamentarne stranke imaju svoje predstavnike u RIK. Na zahtev vanparlamentarnih stranaka, mi smo napravili još jedan kompromis, nekoliko koraka za nas unazad, a objasniću i zašto to kažem, ali još jedan kompromis i dogovor da i vanparlamentarne stranke imaju svojih šest stalnih članova i šest zamenika, što se nikada nije desilo u istoriji parlamentarizma u Srbiji, ponavljam.

Veliko je pitanje da li bi oni kojima smo učinili ustupke, te ustupke učinili nama da smo mi danas vanparlamentarna opozicija, što se, naravno, nikada neće desiti, ali znam i ubeđen sam i siguran da to ne bi učinili, jer da su hteli bilo šta da menjaju, menjali bi u periodu od 2008. do 2012. godine ili bi se bar setili izbornih uslova u periodu od 2008. do 2019. godine, a ne 2019. godine, kada su shvatili da verovatno njihov poziv za vanredne parlamentarne izbore znači njihovu političku prošlost, što se na kraju i pokazalo.

Dakle, svesni smo mi činjenice da kada želite da napravite kompromis, prosto ne mogu svi biti zadovoljni. Želim potpuno otvoreno ponovo danas da kažem, vladajuća koalicija ima razloga da bude nezadovoljna onim što smo prihvatili, kada je reč o izbornim uslovima. Zašto? Pa, na svakom biračkom mestu, ako govorimo o samom izbornom procesu, ako govorimo o RIK, ako govorimo o stalnom sastavu, proširenom sastavu, na svakom biračkom mestu, vladajuća koalicija će imati daleko manje predstavnika u odnosu na opozicione političke stranke, jer imaće samo listu koju predvodi SNS i Aleksandar Vučić, listu koju će predvoditi Ivica Dačić, sa našim predizbornim koalicionim partnerima, kada je reč o parlamentarnim izborima, imamo jednog zajedničkog kandidata i to je to. Sve ostalo su liste opozicione i opozicione liste će imati svoje predstavnike na biračkim mestima, pored toga što će imati šest članova u RIK, jednog člana u stalnom sastavu, jedan plus jedan u stalnom sastavu i što će imati po dva, ono što im pripada u proširenom sastavu na svakom biračkom mestu.

Gde se tu vidi ozbiljnost? Naša svakako da. Mi smo se pokazali kao neko ko drži reč i rekao sam maločas, ono što smo poručili i evroparlamentarcima, u nama uvek mogu videti pouzdanog, sigurnog i stabilnog partnera. Ali, ono na čemu smo uvek insistirali jeste da vodimo dijalog. Dijalog je lekovit. Samo dijalogom možemo doći do kompromisnih i pravničnih rešenja, ali dijalog mora da se vodi u institucijama sistema, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne na ulici, ne u parkiću kao plemenski savez, već ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je ono na čemu smo mi insistirali.

Mislim da ozbiljnost onih koji su sve vreme izlazili sa određenim zahtevima i time zapravo samo tragali za razlogom ne da ne izađu na izbore, nije njihov bio cilj sada da ne izađu na izbore, jednom nisu izašli na izbore, taj cilj je propao, dakle, bojkot je propao. Scenario koji je trebao da se desi posle bojkota, takođe je propao, i to više nije bila ideja. Ideja je bila nešto drugo, da pokušaju preko evropskih parlamentaraca na bilo koji način da izvrše pritisak na stranke vladajuće koalicije i da bez izbora dođu do vlasti i privilegija. E, to jedino ne može. Sve ostalo što se tiče izbornih uslova bili smo spremni da razgovaramo, ali to jedino ne možemo. Ponavljam, demokratija u Srbiji se ostvaruje samo na izborima.

Imali smo milion i jedan zahtev, ne znam koliko su predstavnika tražili na biračkim mestima. Na kraju smo došli do svega, prihvatili smo sve ono što su tražili, da bi danas oni svoju ozbiljnost pokazali time što objave javni konkurs da se jave ljudi koji će im čuvati biračke kutije i koji će biti na biračkim mestima. Pa, jesu li to ozbiljne političke partije i organizovane političke partije? Zato kažem, za nas je pitanje izbora, pitanje i odgovornosti i pitanje ozbiljnosti.

Što se tiče druge teme, a vezana je za izbor sudija i tužilaca, dobro je maločas kolega Starčević rekao, ja mislim da smo mi jedini parlament koji je razvlastio sebe. Kao najviši organ zakonodavne vlasti, mi smo razvlastili sebe, ali sa jasnim ciljem – depolitizacija pravosuđa, kako bi imali bolje pravosuđe u Srbiji, kako bi ojačali i osnažili sistem pravosuđa u Srbiji. To je bio jedini cilj.

S druge strane, hajde da krenemo ispočetka. Najpre se krenulo od Zakona o narodnoj inicijativi i Zakona o referendumu, ali to je bila naša ustavna obaveza. Ta ustavna obaveza je morala da se realizuje do 2008. godine, jer je 2006. godine usvojen novi Ustav. I ove priče da smo mi smanjili, da smo mi ukinuli obavezan cenzus, pa ne, u Ustavu je definisano da ne postoji obavezan cenzus. Mi smo samo upodobili ovaj zakon sa Ustavom koji je usvojen 2006. godine. I to što smo učinili nema apsolutno nikakve veze sa „Rio Tintom“, sa preambulom, iako se to pokušavalo sve vreme vešto politički zloupotrebiti. Ekologijom se bave oni koji rade, recimo, na Institutu za pravo i ceo život su bili pravnici i odjednom su postali ekolozi. Ali, dobro, možda je i to moguće ako imate neki viši cilj. Ovde su ciljevi potpuno jasni.

Mi želimo, pre svega, efikasnost i nezavisnost sudija, odgovornost i samostalnost javnih tužilaca.

Kada je reč o tome konkretno šta su građani odlučili 16. januara, a mi ćemo danas potvrditi, ubeđen sam, dvotrećinskom većinom, jeste da sudije ne biramo prvi put na period od tri godine, već da imaju stalnost funkcije. Mi iz SPS smatramo da je to jako važno. Takođe, da sudije neće birati parlament, već jedno stručno telo koje će biti sastavljeno od sudija, koje će biti sastavljeno od istaknutih pravnika, od univerzitetskih profesora.

Takođe, odlučeno je da predsednike sudova bira nadležni državni organ, Visoki savet sudstva. Dakle, postavljamo, kako bih rekao, temelje i stabilan osnov za jednu pravnu državu i vladavinu prava u pravom smislu te reči, jer, znate kako, za građane je veoma važno da li će jedna postupak trajati nekoliko decenija ili će uspeti da se realizuje u relativno kratkom vremenskom periodu. To je ono što interesuje građane kada govorimo o pravosuđu i to je ono što očekuju od pravosuđa.

Tu smo imali određene primedbe od jednog dela opozicije, ali sve te primedbe demistifikujete sa jednom činjenicom, pa zašto oni ovo nisu učinili? Jeste bilo pokušaja u periodu od 2009. do 2011. godine, pa se 2011. godine stalo, jer su 2012. godine bili izbori, a oni su morali da menjaju preambulu. Kao što vidite, mi ne pričamo o preambuli, mi pričamo o pravosuđu, i onda su to ostavili po strani.

Radna grupa je nastavila da radi 2017. i 2018. godine. Nije postignuta saglasnost sa strukovnim udruženjima. Nastavilo se sa radom 2019. godine. Održan je veliki broj javnih rasprava, postignuta potpuna saglasnost sa Venecijanskom komisijom, postignuta saglasnost sa strukovnim udruženjima, implementirali smo ono što je bila sugestija i primedba članova Venecijanske komisije. Imao sam to zadovoljstvo da učestvujem na nekoliko sastanaka, onlajn sastanaka sa predstavnicima Venecijanske komisije, ali znam koliko je bilo teško ubediti predstavnike Venecijanske komisije u višečasovnim razgovorima koje su vodili predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić i ministarka pravde, upravo sa predstavnicima Venecijanske komisije.

Kada je reč o VSS, teško je naći, rekao bih, univerzalan pristup i teško je naći univerzalan model koji se primenjuje svuda u svetu. Intencija je da se izbor iz parlamenta prenosi na nezavisna tela. To su VSS, VST, s tim što će parlament imati svoju ulogu, budući da od 11 članova, parlament bira četiri člana i to iz redova istaknutih pravnika. Dakle, ova četiri člana su zapravo predstavnici parlamenta, a obzirom da je parlament glas naroda, oni su i predstavnici građana i imaju veoma važnu i značajnu ulogu - kontrolnu, nadzornu ulogu, a kolika je važnost govori i činjenica da bi došli do izbora ova četiri člana VSS nije dovoljna prosta većina. Dakle, nema preglasavanja, potrebna je kvalifikovana većina, što je garant kvalitetne i dobre rasprave da bi se došlo do određenog konsenzusa i da bi se došlo do određenih dogovora.

Do sada za sve su krivili politiku. Sve dileme koje smo slušali iznošene su u razgovorima sa evropskim institucijama, ali osnovni postulat je i potpuno jasan, nema izbora u parlamentu.

Predložena varijanta je najmanje na štetu građana zato što postoji mehanizam, kao što sam rekao, kroz uvođenje kvalifikovane većine za glasanje i upravo ta kvalifikovana većina za glasanje treba da izabere četiri istaknuta pravnika koji će biti članovi VSS.

Sa druge strane, naš cilj je bio da imamo, da izgradimo mnogo bolje pravosuđe, jer brojna istraživanja godinama unazad govore da građani Srbije nisu bili zadovoljni radom pravosudnih organa. Sa druge strane, referendum je, tačno je, zloupotrebljavan u političke svrhe u kontekstu da se govorilo o tome da referendum ima za cilj da se promeni preambula, pa su ga vezivali za „Rio Tinto“ kako bi se zapravo prikrila suština, a suština jeste nezavisnost, depolitizacija i nezavisnost ove grane vlasti.

Dakle, ponavljam, u svim aktima evropskih institucija koje smo dobijali od 2006. godine do danas navode se primedbe, kada je reč o vladavini prava, sa naglaskom da se obezbedi nezavisno pravosuđe. Čekajte, ako govorimo o vladavini prava, pa onda je potpuno logično da krenemo od ustavnih promena.

Imaćemo šansu da dobijemo nezavisnost i efikasnost, i to smo govorili i tokom i neposredno pred izjašnjavanje za referendum. Imamo šansu da dobijemo nezavisnost i efikasnost…

Završavam.

Imamo šansu da dobijemo nezavisnost i efikasnost, a ako tu šansu ne iskoristimo ostajemo u nekom statusu kvo.

Završavam, koleginice.

Što se tiče tužilaca, neće biti onog surogata jednog vrhovnog tužioca, već će biti javni tužioci samostalni.

Što se tiče sudija, struka je počela da uređuje taj deo, i to ide, rekao bih, u dobrom pravcu. Ko god tvrdi da ovo pitanje ne bi uticalo na proces evropskih integracija u Srbiji, grdno se vara. I te kako bi uticalo, jer mi bi referendum mogli da ponovimo tek za četiri godine. U tom periodu sigurno ne bi mogli da otvorimo ni jedan klaster, a zahvaljujući ovome otvorili smo klaster četiri, a u prvoj polovini ove godine otvorićemo klaster tri, a potom i klaster pet i time zatvaramo jedno ozbiljnu celinu.

U suprotnom bila bi onemogućena dalje zakonodavna aktivnost i dalji reformski proces.

Na samom kraju, što se tiče imena koja ste predložili, namerno nisam govorio o imenima. Saslušaćemo, naravno, i ostale kolege koje budu danas govorile. Vi ste rekli šta su ostali postulati pre nego što ste predložili i šta je to što ste sagledali da bi došli do kandidature predloženih. To su stručnost, doslednost i osposobljenost. Ukoliko ne bude primedbi i osporavanja, podržaćemo predloge o kojima se danas govori. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, na samom početku nisam mislio da ćemo danas govoriti o politici, o izbornoj kampanji, ali želeo bih da prokomentarišem nešto o čemu je maločas bilo rasprave, obzirom da se vodila polemika oko ideologije.

Slažem se da ideologiju treba da ostavimo za izbornu kampanju, ali ovde se pokušava odbraniti nešto što je neodbranjivo. O kakvoj se ideologiji govori? Vidim posebno da su neki opozicioni portali, opozicioni mediji, nazovite nezavisni, kako sebe nazivaju mediji, vrlo zainteresovani da li će doći do neprincipijelnih ili principijelnih koalicija kada je reč o vladajućim koalicijama i vladajućim partijama. Da li će SPS praviti nekakve neprincipijelne ideološke koalicije? Pa, o kakvim principijelnim i ideološkim koalicijama oni govore?

Maločas ste pomenuli kandidata za gradonačelnika. Hajde najpre da se podsetimo kako se došlo do kandidata za predsednika Republike. Neko se našalio pa je rekao da to izgleda i deluje kao nasilje u porodici, s tim što to nasilje u porodici niko nije ni prijavio. O kakvoj ideologiji govorim? Đilas je pripadao nekakvoj socijalističkoj internacionali. On je u koaliciji sa Vukom Jeremićem koji je, nazovite, desničar, da li je tako? U čitavoj toj koaliciji, predsednički kandidat je neko ko je NATO lobista, a kandidat za gradonačelnika, ne sporim ja godine, nikada u politici ljude nisam delio po godinama i po tome da li su ženskog roda ili muškog roda, već po rezultatima, a kandidat za gradonačelnika je neko ko je bio protiv DS. Dakle, kakva je to ideološka koalicija? Za mene je to, u pravom smislu reči, cenzus-koalicija, koalicija koja treba politički da preživi samo 3. april.

Što se tiče same teme o kojoj danas govorimo, maločas je pomenuto da mi pošto-poto prihvatamo sve ono što nam se nameće iz Brisela. Tačno je da je glavni strateški i spoljno-politički cilj Srbije evropska integracija.

Neko je rekao evroatlantske. Ne evroatlantske, to nikada niko nije rekao, možda je rekao Ponoš, ali nismo mi sigurno. Evropske integracije su jedan od glavnih strateških i spoljno-političkih ciljeva Srbije, ali i na putu evropskih integracija Srbija ne prihvata ono što joj se nameće. Ne može Srbiju niko da potceni i da ponizi, Srbija je to mnogo puta do sada pokazala, već je spremna da prihvati sve ono što jeste u najboljem interesu naših građana. Konkretno, kada govorimo o obrazovanju, spremna je da prihvati sve ono što jeste u najboljem interesu obrazovanja.

Gospodine Ružiću, obzirom da je ovo verovatno, u ovom sazivu poslednja sednica na kojoj ćemo govoriti i razgovarati sa vama kao ministrom prosvete, verovatno, možda ćete vi u narednom mandatu nastaviti da vodite ovaj resor, ali ovo je u ovom sazivu poslednja sednica, želim u ime Poslaničke grupe SPS da pre svega dam jednu ocenu, ona može biti i subjektivna, da je ovo ministarstvo, mogu je tumačiti i kao subjektivnom, ali nema veze, da je ovo ministarstvo u jednom veoma teškom periodu, periodu pandemije, svoj posao radilo odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i čitava Vlada Republike Srbije.

Šta je to što je urađeno u prethodnom vremenskom periodu. Ne ide da ne kažem na ovoj sednici, ali pomenuću jer smatram da je važno, usvojena je Strategija obrazovanja i vaspitanja za 2030. godinu, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja „Moć znanja“, kao i regulativa koja unapređuje oblast visokog obrazovanja. Strategija nauke omogućava nastavak započetih reformi u oblasti i donosi mere koje će obezbediti neophodne uslove i za dinamičan razvoj nauke i za dinamičan razvoj istraživanja, ali i za dinamičan razvoj inovacija.

Zakonom o studentskom organizovanju omogućilo se stvaranje različitih studenskih organizacija, poput Studenske konferencije koja će imati u nadležnosti usaglašavanje stavova, koordinisanje studenskih parlamenata i uticaj na upisnu i javne politike od značaja za studensku zajednicu kao i unapređenje njenog položaja.

Formiranje Instituta za veštačku inteligenciju, koji će okupljati i gajiti ono što nam je neophodno, stručnjake u oblasti veštačke inteligencije kroz realizaciju razvojnih i naučnih projekata, sarađivati u standardizaciji i izgradi nastavnih i studijskih programa i realizaciji postdiplomskih studija u oblasti veštačke inteligencije, pružati podršku prilagođavanju rešenja u oblasti veštačke inteligencije, pre svega, za srpski jezik, u saradnji sa javnim sektorom i sa privredom, što smatramo da je od izuzetne važnosti i značaja.

Izgradnja zgrade Centra izvrsnosti za naprednu tehnologiju u oblasti održive poljoprivrede, Biosens instituta u iznosu od 28 miliona evra, koji će promovisati Srbiju kao centralnu tačku u istraživanju inovacija celog regiona. Biosens kao jedan od vodećih evropskih naučnoistraživačkih instituta posvećen savremenim, primenjenim i tržišno orijentisanim istraživanjima u oblasti poljoprivrede i hrane, zaposliće oko 150 mladih naučnika, što je impozantan rezultat u ovim uslovima.

Ulaganjem u obrazovnu infrastrukturu, povećani su kapaciteti ustanova u cilju smanjenja liste čekanja, pre svega kada govorimo od predškolske ustanove, odnosno kada govorimo o vrtićima. Stvaraju se bolji uslovi za učenje i rad u školama, proširuju kapaciteti učeničkih i studenskih domova, grade nove zgrade fakulteta. Do sada, koliko je nama poznato, izgrađena su tri nova vrtića sa kapacitetom od 210 mesta, i to u Doljevcu, Žitorađi, Sremskoj Mitrovici, dok je izgradnja objekata počela u Merošini, Kruševcu i u Loznici. Do kraja godine počinju radovi na objektima u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu, Novom Pazaru.

Sa Evropskom investicionom bankom kroz projekat koji je vredan stotinu miliona evra rekonstruisano je do sada 147 od 162 ukupno osnovnih i srednjih škola, opremljeno 60 do sada od planiranih 73 sa najmodernijom opremom za sticanje praktičnih znanja, a adaptirana je i Vazduhoplovna akademija koja je ušla u sistem dualnih studija sa 800 hiljada evra.

U okviru budžetskih sredstava skoro 950 miliona dinara, koliko sam mogao da vidim, ove godine opredeljeno je 336 miliona za osnovno, 181 milion za srednje obrazovanje, 98 miliona za visoko, 153 miliona za učeničke domove i 182 miliona za studenske domove. Dakle, pored tri umetnička fakulteta, dve potpuno nove zgrade i jedna uređena sa 135 miliona evra, plan je da do kraja 2026. godine budu izgrađene potpuno nove zgrade Biološkog fakulteta, Geografskog i Fakulteta bezbednosti, kao i Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.

Dakle, učenički standard se unapređuje. Obezbeđeno je 2.620 novih mesta. Samo u protekloj godini počela je izgradnja učeničkih domova u poljoprivrednoj školi u Krnjači. Počela je izgradnja poljoprivrednih domova u Požarevcu i studenskog odmarališta na Paliću koje će biti gotovo do kraja ove ili početkom sledeće godine. Do kraja godine završava se i učenički dom u Sjenici. Obezbeđeno je 48 miliona evra za nastavak ulaganja u studenske domove. Do 2026. godine planirana je izgradnja novog objekta u Studenskom gradu na Novom Beogradu, završetak studenskog doma u Nišu, obnovu studenskog doma na Karaburmi i izgradnja studenskog kampusa u Novom Sadu. U narednom periodu fokus je svakako na rešavanju neophodnih koraka do potpune primene Projekat „Državna matura“.

Uz sve ovo jako je važno da je tokom pandemije sve vreme shodno preporukama struke, onako kako je to definisala struka i kako je to definisao Krizni štab održana nastava i da je omogućena i onda kada je to bilo nemoguće raditi, interaktivno, i da je omogućena nastava onlajn. Ne postoji zaostatak kada počev od osnovaca do srednjoškolaca.

Da se vratim na današnji dnevni red. Dve veoma značajne kadrovske odluke iz sektora visokog obrazovanja. U pitanju je izbor Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i izbor Upravnog odbora Akreditacionog tela za visoko obrazovanje. Obe kadrovske odluke izuzetno su značajne za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja koje treba Srbiju da učini društvom znanja, kako to kaže našu uvaženi profesor dr Žarko Obrodović vrlo često.

Govoriti o razvojnim perspektivama Srbije, a ne govoriti o ulozi i značaju visokog obrazovanja, ali i o obrazovanju u celini za taj razvoj svakako bi bilo nepotpuno. Visoko obrazovanje je delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Istovremeno deo je evropskog i međunarodnog obrazovnog, naučnog i umetničkog prostora, što omogućava pokretljivost naših studenata i razmenu znanja, što je takođe od izuzetne važnosti. Zato bih ovom prilikom podsetio na neke činjenice iz samog sektora obrazovanja.

Prema statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku 2020. godine u Srbiji je visokim obrazovanjem obuhvaćeno 242 hiljade 550 studenata na akademskim i strukovnim studijama, odnosno na svim akreditovanim programima za sticanje visokog obrazovanja. Na državnim univerzitetima studira 175 hiljada 629, a na privatnim preko 29 hiljada studenata. Na strukovnim studijama je preko 38 hiljada studenata. To je ogroman obrazovni sistem znanja koji treba da koriste bržem društvenom, ali pre svega i privrednom razvoju Srbije.

Važno je reći da država, odnosno Ministarstvo prosvete prema navedenim podacima finansira iz budžeta skoro 58% studenata. To potvrđuje interes države za poboljšanje unapređenja znanja, primenu tih znanja u kreiranju razvojnih politika i njihovih sprovođenja u gotovo svim sektorima.

Inovacija i istraživački duh mladih su kamen temeljac razvoja svakog društva pogotovo danas kada privreda zahteva primenu praktičnih znanja i novih tehnologija koje omogućavaju efikasniju privredu koja stvara zdrave prirode, privredu koja je konkurentna i može da izađe na inostrano tržište.

Srbija ima međunarodno priznat naučni potencijal. Naši učenici, naši studenti pobeđuju na međunarodnim takmičenjima i aplikacijama za istraživanje i istraživačke projekte. To znanje treba ovde kod nas i da upotrebi. U tom smislu pozdravljam i koncept dualnog obrazovanja, o kojem je već neko govorio, koji je uveden i u univerzitetskom obrazovanju. To će biti korisno znanje za razvoj društva jer je veliki broj kompanija kako domaćih tako i stranih, želi upravo da se uključi u ovaj program kako na nivou srednjeg, tako i na nivou visokog obrazovanja.

U visoko obrazovanje Vlada i Ministarstva prosvete puno ulažu, kako u pogledu investicija i rekonstrukcije, u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih zgrada fakulteta, tako i njihovo opremanje, tako i u sam studentski standard.

Sve ovo naveo sam jer uvek treba isticati ulogu obrazovanja za napredak društva, ali ne bilo kakvog obrazovanja, već kvalitetnog, praktičnog i upotrebljivog obrazovanja. Upravo o kvalitetu obrazovnog procesa i kvalitetu akreditovanih visoko-školskih programa brinu tela, odnosno organi koje danas bira Narodna skupština Republike Srbije, odnosno, zapravo treba da izabere.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje definisan je Zakonom o visokom obrazovanju, a prošlogodišnjim izmenama zakona Nacionalni savet ponovo bira Narodna skupština, što obezbeđuje legitimitet, veću samostalnog ovog tela u čijoj nadležnosti jeste upravo obezbeđivanje razvoja i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja.

S druge strane, kada govorimo o Odluci o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog saveta tela, zapravo nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju reč je, dakle, o akreditacionom telu u čijoj je nadležnosti postupak akreditacije provere visoko-školskih ustanova, kao i vrednovanje studijskih programa u visokom obrazovanju. Činjenica da sada Upravni odbor akreditacionog tela bira Narodna skupština Republike Srbije doprinosi rekao bih i javnosti i transparentnosti rada ovog organa, što će zasigurno unaprediti kompetentnost i odgovornost ovog tela.

Dakle, i u izboru za Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao i u izboru Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela napravljen je jeda iskorak u procesu visokog obrazovanja, iskorak napred. Data je mogućnost svim relevantnim institucijama i organizacijama da predlože kandidate za koje smatraju da su kompetentni. To će u krajnjoj liniji doprineti da visoko obrazovanje bude samo još kvalitetnije što zapravo jeste, nadam se, naš zajednički cilj.

Na samom kraju naravno predloženi kandidati imaće punu podršku poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice.

Naravno da je već rečeno, ovi amandmani koje je podneo kolega Glišić su zapravo rezultat međustranačkog dijaloga, odnosno razgovora koji je vođen na drugom koloseku sa političkim strankama koje nisu želele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, tako da kolega nemojte misliti da se obraćam vama lično kada govorim o amandmanima.

Dakle, ovo je još jedna potvrda koliko je važno što su ovoga puta vođeni razgovori na dva koloseka. Dakle, sa strankama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i sa strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima.

Socijalistička partija Srbije se opredelila da će učestvovati u oba procesa, jer pre svega, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, smatramo da iz ovog procesa kada govorimo o izbornim uslovima ne možete isključiti nikoga, a želeli smo da saslušamo svaku sugestiju, svaki predlog koji može doprineti konkretno boljim izbornim uslovima u Srbiji ukoliko je takvih predloga uopšte i bilo.

Kada je reč konkretno o ovom amandmanu – redosled kandidata na listi za izbor predsednika Republike, opozicija vanparlamentarna je insistirala da se žrebom utvrđuje koji će broj dobiti predsednički kandidat. Mi ćemo glasati za ovaj amandman, to apsolutno nije sporno, jer to je stvar dogovora. Mi znamo šta znači dogovor i znamo šta znači kada se postigne kompromisno rešenje da treba držati reč. Tako se ponašaju odgovorne i ozbiljne partije. Nismo kao onaj deo opozicije koji je započeo razgovore, došao na prvu rundu dijalog i rekao – 42 zahteva ili bojkot, jer to svakako nije način da dođete do kompromisa i konsenzusa.

Želim da kažem šta mislimo kao poslanička grupa. Mislimo da se usvajanjem ovog amandmana na neki način, jasan je cilj koji se želi postići, da isti predsednički kandidat nema isti broj na parlamentarnoj listi, nema isti broj na gradskoj listi. Jasan je cilj koji želi da postigne opozicija, jer misli da će na taj način možda njihov predsednički kandidat uz neki broj dobiti neki veći broj glasova. Čekajte, zar se na ovaj način ne potcenjuju građani Srbije? Zar neko zaista misli da su građani Srbije toliko nepismeni i da neće pogledati ime i prezime predsedničkog kandidata pre nego što se opredele za koga će glasati?

Ne bih ja rekao da je izborni proces bio u nekakvom ćorsokaku. O tome sam govorio i tokom rasprave i u načelu - kako taj ćorsokak videsmo tek 2019. godine i sada bojkot, ma kakav bojkot, bojkot je propao, nije uspeo scenario posle bojkota.

Vidim da mi danas razgovaramo ovde i usvajamo dodatnih pet amandmana od strane opozicije, a opet imate drugi deo opozicije koji već kaže da su izbori pokradeni i unapred pripremaju protest. Čekajte, šta smo mi radili svo ovo vreme? Prihvatili sve stavove evropskih parlamentaraca, prihvatili sve ono što je vanparlamentarna opozicija od nas tražila kada je reč o drugom koloseku, a vi ovakvim stavom želite zapravo sebe da amnestirate od odgovornosti. Amnestirali ste sebe od odgovornosti time što sebe nazivate nekakvim liderom opozicije, pa tražite druge kandidate iza kojih ćete se sakriti. Izvinite, građani Srbije od lidera očekuju da pokaže odgovornost, da pokaže hrabrost, da stane imenom i prezimenom kao prvi na listi konkretno ili kandidat za predsednika ili kandidat za gradonačelnika i da se odmeri sa drugim političkim opcijama.

Oni su svoju hrabrost pokazali time što su se sakrili iza predsedničkog kandidata, što su sakrili iza kandidata za gradonačelnika i pored svega toga kažu – izbori su pokradeni i unapred se već organizuju protesti.

Ne znam šta je to što mi možemo danas, evo još danas vodimo raspravu u pojedinostima, šta je to što mi možemo da učinimo ovde konkretno svi kao predstavnici građana, kao legitimno izabrani predstavnici građana? Nije ovo glavni odbor nijedne stranke, jer ovaj parlament, zapravo Narodna skupština Republike Srbije je glas naroda. Neka građani odlučuju ko će sedeti u ovim poslaničkim klupama i ne bih ja potcenjivao i ponižavao na taj način građane Srbije, degradirao i devalvirao njihov glas, ali šta je to što mi još dodatno možemo da učinimo na ovih pet amandmana, prihvatićemo i tih pet amandmana, šta je to što još dodatno treba da učinimo da bi neko shvatio da se demokratija u Srbiji ostvaruje na izborima, a ne na ulici, ne kroz proteste?

Ulica, protesti, ne mogu da promene politički kurs Srbije. To se desilo jednom 2000. godine, ali tada je postojala, moram priznati i ozbiljna podrška građana, bez obzira oni što su organizovali te proteste i oni koji su finansirali, izneverili su tu podršku. Da su izneverili potvrda je danas, evo 2022. godina, recite mi gde je jedna od tih 18 političkih stranaka koje su tada činile DOS? Nema ih. Ni jedna nije parlamentarna stranka. Gde su oni koji su oterali te 2000. godine sa vlasti.

Pitam sebe i mi se iz poslaničke grupe pitamo, razgovarali smo, šta je to što još dodatno možemo da učinimo da se konačno shvati da demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo na izborima. Da bi vas neko glasao na izborima, ako ste opozicija vi morate predstavljati nekakvu alternativu vladajućoj koaliciji, morate imati program, morate da imate ljude koji su garant za realizaciju tog programa, ne kriti se iza drugih ljudi, već izađi sa konkretnim programom.

Ne kao, Dragan Đilas kaže dan posle. Znate šta je dan posle? Eno napisao je pre neki dan – nije bilo 6. oktobra, ali će biti 4. aprila. Ne kao Vuk Jeremić, dok se mi bavimo ozbiljnim temama ovde u parlamentu i dok razgovaramo o izbornim uslovima, on piše nekakvu rezoluciju o revanšizmu, gde pominje lustraciju i ne znam šta već. Ne znam šta već on ne shvata da je on lustriran. On je lustriran, njega su lustrirali građani. Najbolja lustracija se sprovodi na izborima. Tada građani opredeljuju da li neke političke stranke treba da budu relevantne i treba da sede u ovom domu ili ne.

Dakle, glasaćemo svakako za ovaj amandman, ali sam morao da iznesem niz konstatacija koje nam zaista nisu jasne kao poslaničkom klubu. Zahvaljujem.

Moram da priznam da nisam imao nameru po ovom amandmanu, ali svakako mi je zadovoljstvo da govorim o ovom amandmanu. Vi znate da ja uvek želim da govorim o nacionalnim manjinama, jer imam određeno poštovanje prema svim nacionalnim manjinama, ne zaista tako i mislim.

Kada je reč o onome što se moglo čuti tokom rasprave u načelu od predstavnika nacionalnih manjina, moram priznati da su određene netačne informacije iznete. Dakle, ovde je rečeno da se sa evropskim parlamentarcima tokom međustranačkog dijaloga, da su predstavnici nacionalnih manjina nešto dogovorili. To što je ovde rečeno ja nisam čuo da su predstavnici nacionalnih manjina dogovorili. Žao mi je što tu nije koleginica Elvira Kovač, jer ona je učestvovala u tom razgovoru i potvrdila mi da tog dogovora nije bilo. Jedini dogovor koji je postignut je da se sa 10 hiljada potpisa snizi na 5.000 potpisa.

Uostalom, ovo je konačan dokument i predlog nakon druge faze međustranačkog dijaloga koji su predložili evroparlamentarci koji je vladajuća koalicija odmah prihvatila, a opozicija koja je pozvala evroparlamentarce da posreduju razgovorima nije prihvatila. Mada ja mislim, znate, da jedan deo opozicije možda i prihvatio ovakav predlog, ali je imao strah, strah od ovih Đilasovih medija da ih ne napadnu i ne percipiraju kao saradnike vlasti. Inače, ubeđen sam da nema tog straha da bi sigurno prihvatili ovakav koncept međustranačkog dijaloga.

Ono o čemu je bilo reči kada govorimo o nacionalnim manjinama, a u raspravi i načelu nisam stigao da odreagujem, o tome nismo razgovarali tokom međustranačkog dijaloga, tokom druge faze međustranačkog dijaloga. To nije bio sadržaj konačnog finalnog dokumenta koji su izradili evroparlamentarci.

Želim da se vratim na još nekoliko stvari. Da, u potpunosti je u pravu kolega Đukanović kada kaže, stranke vladajuće koalicije su u neravnopravnom položaju, jer hajde da otvoreno govorimo.

Imamo jednog zajedničkog predsedničkog kandidata, imamo dve liste kao predstavnike vladajuće koalicije, tri sa SVM, sve ostalo su predstavnici opozicije. Dakle, na svakom biračkom mestu vi ćete imati daleko više predstavnika opozicije nego predstavnika vladajuće koalicije. Kako se ona može uopšte postaviti pitanje regularnosti predstojećih i beogradskih i predsedničkih i parlamentarnih izbora?

(Marijan Rističević: Krade se tamo gde ima.)

Pa, jedino na taj način, to ste u pravu. Tako je, krade se tamo gde ima, to može biti jedini koncept na koji računaju. A, znate šta, gospodine, Rističeviću, vidite ovde ima jedan interesantan amandman, kažu da RIK treba da objavi spisak potpisa onih koji su potpisali za listu. E, sad ja znam, maločas je neko rekao da SNS prva preda za listu. I, to je tačno, kao najjača politička opcija u ovom trenutku, SNS uvek preda listu. Kao druga po snazi politička opcija, tu je SPS i to sve redovno, overeno kod notara uz dovoljan broj potpisa i još jedna eventualno politička opcija. Sve ostale političke partije, pa kako će oni i koga predstaviti. Na veb stranici RIK, dakle, konačno ćemo doći do toga kako i na koji način su prikupili 10.000 potpisa, a neki na izborima i nemaju tih 10.000 potpisa. Nema ih, ne postoji rezultat od 10.000.

Dakle, mislim da ne razmišljajući su predložili neke amandmane, verovatno želeći da prolongiraju ovaj dijalog koji se vodio na drugom koloseku, obzirom da smo razgovore sa evroparlamentarcima završili, ali mislim da je to pogubno za upravo ovaj deo opozicije koji je u konfuziji iz jednog prostog razloga, jer ne moraju sada samo notari, jer omogućili smo im to da ne moraju samo notari overavati potpise. Potpise mogu overavati sudovi, sudske jedinice i lokalna samouprava i mesne kancelarije.

Dakle, sve je pojednostavljeno, sve može, samo treba da skupite deset hiljada ljudi da vam potpišu i ne može ovaj predlog da jedan birač može da potpiše više izbornih lista. To nije bio predlog opozicije. To nije bio predlog ni vladajuće koalicije, to je bio predlog ODIR-a. I, to moram priznati i moram biti otvoren nije u određenom trenutku odgovaralo nijednoj političkoj opciji.

Malo čas me je kolega Đukanović vratio, a tu je i gospodin Orlić, vratio me je na period Fakulteta političkih nauka, mi nismo tamo, a kada je to bio, to je bio taj početak. Dakle, nismo mi na Fakultetu političkih nauka pregovarali, mi tamo nismo imali sa kim da pregovaramo. Mi smo tamo se razgovarali, razmenjivali mišljenja, jer sa jedne strane ste imali stav 42 zahteva ili bojkot i oni su otišli sa narednog sastanka, ni najednom sastanku se nisu više pojavili, a ostali su nam ovi stručnjaci, predstavnici nevladinog sektora koji su pokušavali da od nas, zapravo zahtevali od nas, da im saopštimo stav, da im odmah saopštimo stav i damo jasno mišljenje o njihovim predlozima. Čekajte, pa svaka ozbiljna politička opcija stav može saopštiti nakon razmatranja na stranačkim organima. To je valjda logično. Ali, šta su oni želeli? Oni su sve vreme pokušavali nama da vežu ruke, da sebi kao organizatorima dižu cenu, a sa druge strane, mi nemamo jasan stav jednog dela opozicije. Ispravite me gospodine, Orliću ako grešim bilo šta.

Dakle, onda nakon toga iste te predstavnike nevladinih organizacija, što je nama kao SPS veoma smetalo, dakle, nije nama problem razgovor, nije nama problem da pričamo, ali ako razgovaramo, razgovaramo sa političkim strankama koji su učesnici izbornog procesa. Opet imamo predstavnike nekog nevladinog sektora koji su navodni moderatori ili uvodničari u određene teme i daju nam određene sugestije i predloge. I, onda sam jednom prilikom postavio pitanje, jednom od tih uvodničara, koga on zapravo predstavlja. Pošto sam sasvim slučajno ga video na protestu Dragana Đilasa. Sasvim slučajno, na TV sam ga video na protestu Dragana Đilasa, postavio sam pitanje, koga predstavlja. On kaže, ja sam novinar. Pa, da li novinar ili analitičar ili predstavnik nevladinog sektora.

Moja percepcija je da neko ko podržava Dragana Đilasa i da Dragan Đilas i njegova ta družina nije smela da dođe na razgovore, jer nisu želeli dogovor, nego su poslali nevladin sektor koji je zapravo trebao sebi da podigne cenu, a nama, ponavljam da veže ruke i da traži od nas da dođemo do gotovih rešenja, tako što ćemo odmah jasno saopštiti stav da li nešto prihvatamo ili ne prihvatamo.

Ovo me je podsetilo kada je maločas neko pomenuo da je podneo amandman transparentnosti Srbije. Mi smo uvek smatrali da razgovore treba voditi u institucijama sistema i da je marta 2019. godine prihvaćen poziv, tada predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković, da se razgovara o svemu ovome mi ne bi došli u fazu da su nam potrebni evroparlamentarci, da su nam potrebna dva koloseka, ne nego bi sve političke stranke sele i međusobno razgovarale. Ne bi nam bili potrebni ovi moderatori.

Sa druge strane, izlaskom iz ovog zdanja i razgovarajući tamo negde, pa makar to bio Fakultet političkih nauka o izbornim uslovima, koji na kraju opet moraju doći u Narodnu skupštinu i proći određeni zakonodavni okvir, da li će biti izglasani ili ne je nepoštovanje institucija sistema. Od prvog dana smo tražili da se poštuju institucije sistema i da se razgovori isključivo vode u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što smo definisali nakon prve faze, pošto smo videli šta se dešava tokom prve faze međustranačkog dijaloga, gde smo nekako kao političke stranke, morate priznati i vi ste tu bili gospodine Orliću svo vreme, morate priznati po malo degradirani od strane evropskih parlamentaraca na stranke prvog i stranke drugog reda, jer sa nama se razgovaralo u institucijama sistema, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a sa onima koje je trebalo ubediti da ne idu u bojkot se razgovaralo u hotelskim lobijima.

Pa kada se organizuje debata na temu izbornih uslova u Srbiji, pazite, u Briselu se organizuje debata na temu izbornih uslova u Srbiji, kao da Evropski parlamentarci nemaju značajniju temu od teme izbornih uslova.

Tada nisu pozivali političke stranke koje su učestvovale u međustranačkom dijalogu, nego je tamo odlazio Dragan Đilas, tada kao predstavnik Saveza za Srbiju zajedno sa Demokratskom strankom i preostalim delom opozicije i iznosio samo njemu poznate činjenice i ono što je za njega u datom trenutku bila istina. Dakle, niste mogli čuti drugu stranu.

Upravo iz tog razloga, i upravo iz tog degradiranja, načina na koji smo degradirani od strane evro parlamentaraca u toj prvoj fazi međustranačkog dijaloga mi smo insistirali u platformi koju smo predali neposredno pred drugu fazu međustranačkog dijaloga, objektivnost i nepristrasnost „kofalisitatora“, kako oni to kažu.

Imamo na jednoj strani „kofalisitatora“, to je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. On je svoju objektivnost i nepristrasnost pokazao time što su razgovori vođeni na oba koloseka, a evro parlamentarci opet nisu pokazali svoju nepristrasnost, jer ponavljam, svim političkim strankama koje ovde sede i parlamentarne su i pozicija i opozicija, i predstavnici nacionalnih manjina, imali su 45 minuta za razgovor. Sutradan, vanparlamentarna opozicija je imala tri sata za razgovor u sedištu Evropske unije, nazovite proevropska opozicija i malo duže od tri sata.

Dakle, mi smo insistirali na objektivnosti i nepristrasnosti, to je bila prva stvar i zasmetalo nam je što to nije ispoštovano.

Sa druge strane vrlo jasno smo naglasili da političke stranke koje odustanu od međustranačkog dijaloga, njihovi stavovi ne mogu biti sastavni deo konačnog dokumenta koji će sačiniti evro parlamentarci, pošto u ovom trenutku govorim o međustranačkom dijalogu.

Žao mi je što nismo usvojili još jednu stvar, a to je bio takođe, predlog platforme koji je izradila SPS, a tiče se toga da će sve političke stranke tokom izborne kampanje raditi određene spotove i imati određene poruke, ali da svaki reklamni spot, poruka, novinarski tekst ili na drugi način saopštenu poruku od strane političkih stranaka i medija tokom izborne kampanje kojim se koristi govor mržnje i kojim se napadaju članovi porodice, uključujući i decu izabranih nosilaca javnih funkcija ili kandidata u izborima koji se nalaze na izbornim listama političkih stranaka moraju odmah biti sankcionisane.

Dakle, da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju i kako bi mogli normalno da razgovaramo.

Na kraju ono na čemu smo insistirali jeste, svesni činjenice da ovaj proces kada se završi svoj epilog mora imati ovde, u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije kroz zakonodavnu aktivnost, kroz zakonske predloge. A, poučeni iskustvom od ranije da u Izveštaju Evropske komisije ne stoji kao negativna ocena da smo izborne zakone donosili u godini kada se u Srbiji održavaju izbori.

Podsetiću vas, to je bila negativna ocena Evropske komisije u izveštaju za prethodnu godinu i da smo izborne zakone donosili neposredno pred izbore. Čekajte, oni su učestvovali u čitavom procesu i znaju kada smo taj proces završili, pa kada smo mogli da ih usvojimo.

Znači, nismo trebali uopšte da ih usvajamo? Izgleda da nismo trebali uopšte da ih usvajamo. Ono što je ključno, ako su mislili na jedan izborni zakon, a tiče se snižavanja cenzusa sa 5% na 3%, pa to je bila podrška, a upravo ovo je van parlamentarnoj opoziciji, jer snizavanjem cenzusa sa 5% na 3%, želeo se postići reprezentativno preslikan uzorak javnog mnjenja ovde u parlamentu, i želela se izmestiti politika sa ulice u parlament gde joj je i mesto, i onda bi morala i vlast i opozicija daleko više da rade, i imali bi mogućnost oni koji su daleko od tog famoznog cenzusa od 5%. da imaju svoje predstavnike u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

To definitivno nije shvaćeno na pravi način.

Žao mi je što ove tri sugestije nisu prihvaćene, ali biće prilike kada dođe do suštinske reforme izbornog zakonodavstva. Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče Orliću.

Želim najpre u ime Poslaničke grupe SPS da zahvalim predstavnicima ministarstva i ministarki na razumevanju i na shvatanju naše dobre volje i cilja koji smo želeli da postignemo predlaganjem ovog amandmana.

U članu 28. stav 1. reči – do 15. aprila tekuće godine, zamenjuje se rečima – do 30. aprila tekuće godine. O čemu je ovde zapravo reč? O podnošenju izveštaja, rok 15. april tekuće godine kao rok za podnošenje godišnjeg izveštaja Agenciji bio je definisan ranijim zakonom koji je donet 2011. godine kada je rok za izradu i dostavljanje godišnjeg završnog računa bio 28. februar tekuće godine. Međutim, kako je rok za izradu završnog računa i predaju Agenciji za privredne registre sada 31. mart tekuće godine, onda bi rok za podnošenje izveštaja Agenciji za sprečavanje korupcije trebalo da bude najmanje 30. april jer je potrebno više vremena za izradu izveštaja koji su po svojoj prirodi i sadržini obimni, naročito kada su pitanju velike političke stranke.

Svakako da zbog navedenih činjenica rok od 15 dana za izradu izveštaja i dobijanje mišljenja ovlašćenog revizora o izveštaju nije dovoljan, tako da amandmanom predlažemo produženje tog roka za još 15 dana, odnosno da rok bude 30. april tekuće godine umesto 15. april tekuće godine.

Dakle, jasan je cilj koji se želeo postići amandmanom i zahvaljujem se još jednom na tome što ste imali razumevanja da prihvatite amandman.

Želim samo da prokomentarišem još nekoliko stvari na samom kraju. Obzirom da je neko maločas pomenuo diktatorski režim, postavlja se pitanje – kada su pojedini političari u Srbiji poput Vuka Jeremića shvatili da je ova vladajuća koalicija i da je Aleksandar Vučić diktator, a da je ova vladajuća koalicija diktatorski režim? Da li one 2013. godine, krajem 2013. godine kada je glasao za budžet Republike Srbije, podsetiću vas, to je bio početak reformskog kursa Vlade Republike Srbije ili je shvatio onog trenutka kada je aterirao iz Njujorka u Beograd 2016. godine pa je molio za podršku da bude predsednički kandidat SNS, jel tako, 2017. godine? Onda kada u tome nije uspeo shvatio je da ovaj režim diktatorski. Onda pristižu donacije od ovog Brus Lija ih Hong Konga. Kada je uhapšen Brus Li ih Hong Konga traži se novi mentor koji će imati novca i kapitala da podrži tu političku opciju naravno sakriven iza leđa Dragana Đilasa.

Ono što se za večeras najavljuje kao spektakularno između ostalog jeste da će ne znam na kom mediju biti prikazano kako se dovode nekakvi glasovi iz Republike Srpske, kako se građani pritiskaju itd.

Sada želim da vas podsetim i vratim unazad u 2016. godinu. Zar ovo što je učinjeno 2016. godine, vidite ovo je konferencija za štampu, i vrlo brzo se okupe svi oni koji su nastali iz jedne političke stranke kada je neophodno dodatno glasova da pređe cenzus jedna politička opcija, u ovom slučaju DSS i Dveri? Zar to nije pritisak na birače?

Sada ću da vam kažem šta je rezultat ovakvog pritiska na birače. Na pet ponovljenih biračkih mesta u Bačkoj Topoli ova lista je osvojila te godine 3,5% u prvom krugu. U drugom krugu ponovljenom osvojeno je 23,27% glasova. U Sremskim Karlovcima 1,31%. Nakon ponovljenih izbora 19,02% glasova. U Jagodini 1,63%. Nakon ponovljenih izbora 26,63%. U Nišu Pantelej 3,85%. Nakon ponovljenih izbora 15,9% i recimo u Vranju 2,71%. Nakon ponovljenih izbora 12, 57%.

Da li je rezultirao ovaj pritisak na birače? Definitivno da jeste. Da li se ovo može definisati kao pritisak na birače? Definitivno može. Znate kako, kada govorimo, maločas je neko rekao bivši režim, govorimo zapravo o jednoj stranci, a sve ovo što je nastalo su ostaci te DS. Ta DS je pod vođstvom Đilasa došla do nekih 0,9%. Sada su se podelili na toliko političkih partija da više ne znaju ni sami koliko ih ima i svaka od njih ima po nulu. Kada saberete sve te nule opet ćete 3. aprila dobiti nulu. Možete da ih množite i da ih saberete, ali svakako ćete dobiti nulu. To su froncle i ostaci DS ili DOS-a.

Ima nešto vrlo interesantno kao informacija koja se pojavila u medijima. Pošto oni sami sebe, pretpostavljam, da najbolje poznaju i sada ću vam je pročitati – kaže savet skupštine Slobodne Srbije uputio je pismo svom članstvu u kojem ih obaveštava o tome zašto neće sarađivati sa koalicijom Ujedinjena Srbija koju između ostalih čine SSP, DS, Narodna stranka i Pokret slobodnih građana. Prema njihovim navodima glavni razlog pucanja ove saradnje je nepoverenje prema lideru SSP Draganu Đilasu. Navode i da za njih postoje dve opcije, da se povuku iz izbornih procesa ili da sklope dogovor sa Zeleno-levom koalicijom „Moramo“. Savet je pozvao članstvo da se o tome izjasni u naredna 24 časa.

Kažu - poslednjih 15 meseci svaki razgovor u opoziciji obeležila je najjača opoziciona stranka SSP, između ostalog zato što Marinika Tepić ima najveći rejting. Uprkos tom dogovoru svih stranaka u savezu, uključujući i stranku koju sam pomenuo i stranku Dragana Đilasa. Dragan Đilas je bez ikakvih konsultacija dva dana pre kraja istraživanja objavio da je Ponoš njihov kandidat. Na svakom narednom sastanku, doživljavali smo neprijatnosti, ne samo mi, već i druge opozicione stranke. Dakle, to je mišljenje njihovo, a oni sami sebe poznaju.

Maločas je neko rekao da će građani prepoznati. Građani su svakako prepoznali i ja sam ubeđen da će na pravi način vrednovati rezultate rada vladajuće koalicije. Isto tako građani su prepoznali ovo o čemu sam maločas govorio, a ovi o kojima sam govorio oni sami sebe najbolje poznaju i dovoljno je samo da imate ovakve konstatacije i da vidite o kakvim ljudima je reč. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač, poštovana ministarko Obradović, poštovani predstavnici ministarstva, ne želeći da umanjim i minimiziram značaj svih i pojedinačno bilo kojeg zakonskog predloga, ja ću kao šef poslaničke grupe, jer smatramo da je to jako važno i da je važno da građani Srbije znaju šta se dešavalo tokom međustranačkog dijaloga, govoriti pre svega, o setu izbornih zakona, a u nastavku današnje rasprave moje uvažene koleginice će govoriti o preostalim zakonskim predlozima.

Dakle, hajde da budemo potpuno otvoreni prema građanima Srbije, a i sami da se prisetimo nekih činjenica. Da li je i kada došlo do pominjanja reči „izborni uslovi“ od strane bilo koje političke partije u parlamentu od 2008. do 2019. godine? Podsetiću vas da kada je reč o izbornom zakonodavstvu, promenjena je samo jedna stavka koja se tiče finansiranja političkih stranaka, jer je prioritet bila ušteda. Štedelo se tamo gde ima, ne može se štedeti tamo gde nema novca, dakle ušteda sredstava koja su se usmeravala ka finansiranju političkih stranaka. Smanjio se iznos sredstava.

Dakle, od 2008. do 2019. godine mi nemamo ni jednu promenu kada je reč o izbornim uslovima. Tada je sve uredu. Da li je tako? Tada svi učestvujemo na izborima. Ni jedna parlamentarna stranka do 2019. godine, a bilo je i onih iz redova opozicije ovde u poslaničkim klupama, nisu pominjali izborne uslove. Danas mi govorimo kako je nešto solidno, kako je nešto dobro. Dajte da budemo potpuno iskreni i potpuno otvoreni.

Mi danas govorimo o ustupcima koje je vladajuća koalicija učinila prema vanparlamentarnoj opoziciji. Sa druge strane, da vanparlamentarna opozicija u ovom trenutku u Srbiji ima odgovornost kakvu ima naša vladajuća koalicija, siguran sam da ne bi učinila ovakve ustupke i da ne bi prihvatila ovakve predloge.

Dame i gospodo, 2019. godine mi dolazimo do priče izbornih uslova. Ako se sećate, tada jedan deo opozicije napušta parlament pa traže vanredne parlamentarne izbore. Kada shvataju da bi vanredni parlamentarni izbori doveli do njihovog političkog kraja i političkog kraha, onda moraju nekako da iskalkulišu i prisetili su se izbornih uslova, ali zaboga, neće o tome u martu 2019. godine da razgovaraju ovde zajedno sa nama i sa predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije, Majom Gojković, koja je zakazala sastanak da razgovaramo o tome kako da unapredimo parlamentarni dijalog, parlamentarnu praksu, kako da implementiramo sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Ne, oni ne žele da razgovaraju sa nama, nego sasvim slučajno žele sa evropskim parlamentarcima. Prihvatili smo i to.

Mnogi nas pitaju - zašto ste to prihvatili? Mi nemamo šta da krijemo. Da smo u tom trenutku odbili evropske parlamentarce, bilo bi da mi ne želimo fer i demokratske izbore i bilo bi da želimo nešto da prikrijemo i da nešto u izbornim uslovima kada je reč o Srbiji nije uredu.

(Vladimir Đukanović: Đorđe, samo istinu.)

Kao i uvek, gospodine Đukanoviću, samo istinu. A vi pratite pa recite ako nije istina.

Dakle, što se tiče vanparlamentarne opozicije, tada se prisetila izbornih uslova. Trebao je razlog da bi se izbori prolongirali. Pozivaju evropske parlamentarce, ne zato što veruju u to da će evropski parlamentarci doneti najkvalitetniji modalitet kada govorimo o izbornim uslovima, već da bi pokušali preko evropskih parlamentaraca da izvrše pritisak na vladajuću koaliciju i da bez izbora dođu do vlasti i privilegija. To je čista istina. To je istina.

Danas kada neko kaže, čujem od ovog dela opozicije, bojkot je razlog zašto je nastavljena druga faza međustranačkog dijaloga. Nije tačno. Bojkot je propao. Propao je scenario koji je planiran nakon bojkota, šest meseci nakon bojkota, a to je da se destabilizuje Srbija, da se izazovu protesti, da se izazovu nemiri i na taj način da proba da se preuzme vlast. To je propalo. I to nije bio nikakav razlog.

Razlog je taj što smo se mi nakon prve faze međustranačkog dijaloga dogovorili da nakon izbora nastavimo sa drugom fazom međustranačkog dijaloga i da otvorimo i druge teme, jer mi kao vladajuća koalicija smo mnogo puta rekli, Srbija je demokratska i slobodna država i naravno da izražavamo spremnost da uvek razgovaramo o izbornim uslovima i naravno da izražavamo spremnost da sagledamo svaku sugestiju i predlog koji može da poboljša izborne uslove.

Sa druge strane, imate farsu i zamajavanje javnosti i pokušaj da od čitavog procesa od sebe naprave žrtvu kako bi ih prepoznao neko u Srbiji kao žrtvu i možda privukli njegovu pažnju ili dobili njihovu podršku. Ni to im nije uspelo.

Veoma je važna bila inicijativa predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u dogovoru sa predsednikom Republike, da se ovaj dijalog vodi na dva koloseka, da nastavimo međustranački dijalog, ali da se razgovara i sa političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima. Ako govorimo o izbornim uslovima, ne možete vi isključiti ni jednu političku stranku, ne možete je degradirati - sa ovom parlamentarnom strankom hoćete da razgovarate, a sa ovom vanparlamentarnom strankom nećete da razgovarate.

Dakle, smatramo da je to bila veoma dobra inicijativa i kada smo poslednji put imali sastanak sa predstavnicima Evropskog parlamenta pre nekoliko dana, jedno od pitanja predstavnika Evropskog parlamenta je bilo – da li ćemo mi stići da implementiramo sve ovo što smo dogovorili? Ja mislim da su oni promašili i temu i adresu.

Prvo, ne treba da se obraćaju nama, vladajućoj koaliciji, da to pitanje postavljaju nama. Zašto? Zato što su u martu mesecu još dobili poziv od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da se započne sa drugom fazom međustranačkog dijaloga. Oni nisu putovali, pandemija je bila problem. Mogli smo on-lajn. Toliko se sastanaka održalo, važnih sastanaka održalo on-lajn, mogli smo i mi on-lajn održati i međustranačke dijaloge.

Danas kažu – usvajate zakone u godini neposredno pred izbore. Kada da ih usvajamo? Datum i termin nastavka međustranačkog dijaloga su definisali evroparlamentarci, ne vladajuća koalicija. Vladajuća koalicija je u dogovoru sa drugim vanparlamentarnim strankama imala kontinuitet u razgovorima, mislim na vanparlamentarne stranke koje nisu želele razgovore sa evropskim parlamentarcima, imala kontinuitet u razgovorima i tu je pokazan jedan visok stepen i političke tolerancije i političke kulture. Ono što je veoma važno, pokazan je jedan visok stepen političke odgovornosti.

U kom smislu? Nije svedena priča samo na izborne uslove. Razgovaralo se i o nacionalnim i državnim interesima. Podsetiću vas, predsednik države, pre nego što je izašao pred poslanike, sastao se sa vanparlamentarnom opozicijom i predočio im izveštaj o trenutno najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju, pitanju Kosova i Metohije.

Dakle, da bi na kraju nas doveli oni koji su pozvali evropske parlamentarce u jednu paradoksalnu situaciju, dakle oni dovode evropske parlamentarce, oni sve vreme insistiraju na razgovorima sa evroparlamentarcima, dolazimo do konačnog dokumenta koji treba da usvojimo i oni odjednom ne prihvataju taj dokument, ne prihvataju nacrt dokumenta koji su izradili evropski parlamentarci.

Danas sam čuo ovde da su postojali neki predlozi u tom nacrtu kada je reč o manjinama. Ja se ne sećam da je bilo tog predloga, ne sećam se da je bilo predloga o manjinama. Ne sećam se da je bilo predloga o jemstvu i ne znam šta je spominjano.

O tome nismo ni razgovarali, niti je to bio predlog evropskih parlamentaraca. Sve ono što je bio predlog evropskih parlamentaraca, mi smo prihvatili. Sve ono što je dogovoreno u drugoj fazi, na drugom koloseku, je prihvaćeno. Ja ne znam šta još? Da li je još neophodna ta prednost od 20%, pa da započnemo izbornu trku? Da li bi onda bili ravnopravni? U pravu ste kolega, malo bi bilo i 20%.

Prvo pitanje je bilo to - da li ćete uspeti da implementirate? Mi smo rekli da ćemo, kao i uvek, imati ozbiljan, odgovoran i posvećen odnos, kao što smo imali i tokom prve faze međustranačkog dijaloga i sve ono što je dogovoreno implementiraćemo na narednoj sednici Skupštine, poštujući procedure koje nam je upravo definisao izveštaj evropske komisije, a to je - nema akata po hitnom postupku, nego sve idemo po redovnom postupku. Znači, zakonski predlog pristigne u parlament, odleži dve nedelje i onda se nađe na dnevnom redu. I ovaj saziv je u poslednjih ne znam koliko godina jedan od retkih saziva koji je imao najmanji broj akata usvojenih po hitnom postupku i koji je uspeo da implementira sve ono što je sadržano u izveštaju evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Osvrnuću se još na nekoliko stvari. Ako govorimo o suštinskoj reformi izbornog zakonodavstva, hajde da budemo i tu potpuno otvoreni, jer video sam da jedan deo opozicije ne zna šta priča kada govori o suštinskoj reformi izbornog zakonodavstva. Svi zajedno smo bili na sastanku i tragikomično je kada oni koji se bore za 3% kažu - bilo bi dobro da u Srbiji bude većinskog izbornog sistema. Da li oni uopšte znaju šta podrazumeva većinski izborni sistem?

Oni kažu - danas imate jednopartijsku Skupštinu. Ne, imamo Skupštinu koja je glas naroda. Pa, kako bi ta Skupština izgledala kada bi bio većinski izborni sistem, da li su se uopšte zapitali?

Sa druge strane, SPS smatra da proporcionalni izborni sistem u ovom trenutku jeste politička realnost u Srbiji. Možemo o razgovarati o nekom kombinovanom ili mešovitom izbornom sistemu, u kontekstu proporcionalno personalizovanog izbornog sistema, ali za to je potrebna javna rasprava, jedan širok konsenzus svih relevantnih političkih činilaca. Za to smo uvek spremni. Ali, da nam neko kaže - odgovara nam većinski sistem, zaista deluje tragikomično.

Ja mislim da smo mi kao deo vladajuće koalicije koji je učestvovao u razgovorima uspeli da realizujemo onaj ključni cilj, a naš cilj je bio da, poštujući različitosti, dođemo do kompromisa. I mislim da smo to uspeli na ovom drugom koloseku.

Što se tiče prvog koloseka, tu neka odgovore daju oni koji su pozivali evroparlamentarce. Ja sam samo jedno pitanje postavio evroparlamentarcima, pošto smo mi svi zajedno imali 45 minuta za razgovor, a mi predstavljamo građane Srbije, i to koliko miliona građana Srbije, a vanparlamentarci su narednog dana imali tri sata za razgovor, i to u sedištu Evropske unije, ja sam zamolio predstavnike Evropskog parlamenta samo da pitaju tu, nazovite proevropsku opoziciju, pošto je tada upravo završen bio referendum - da li se oni zaista zalažu za evropske integracije Srbije ili ne? Zašto se nazivaju proevropskom? Kako mogu biti proevropski, a glasati protiv i voditi kampanju protiv referendumskog pitanja koje treba da ubrza proces evropskih integracija u Srbiji koji se tiče konkretno vladavine prava?

Mislim da smo postigli kompromis i da je to jako dobro, da rešenja koja se nalaze u ovim zakonskim predlozima, taksativno ću samo preći preko nekoliko rešenja za koja smatram da su važna, dakle, biće formirano nadzorno telo za praćenje medija u odnosu šest članova REM-a plus šest članova vanparlamentarne opozicije, dakle, nema predstavnika vladajuće koalicije jer se želi ravnomerna zastupljenost u medijima a oni definitivno ne razumeju šta znači ravnomerna zastupljenost u medijima. Kada mi kažemo - ravnomerna zastupljenost u medijima, mislimo na tematske debate na javnom servisu, gde prikažete program, ljude koji su garant za realizaciju tog programa, ukrstite koplja, a građani na izborima neka odluče kome će ukazati poverenje. Ne, oni kada kažete - ravnomerna zastupljenost u medijima, smatraju da treba da se bave uređivačkom politikom medija.

Mediji moraju da ostanu autonomni i slobodni. I 2000. godine je neko napravio Strategiju o privatizaciji medija, da vas podsetim, kada je većina medija privatizovana. Jel ste hteli kapitalizam - dobili ste ga. Odakle vam danas potreba da se bavite uređivačkom politikom privatnih medija? I kako to privatnim medijima mi možemo da definišemo pravilnik? Mi pravilnik možemo da definišemo Javnom servisu i oni će taj pravilnik ispoštovati.

Ali, znate šta kaže, recimo, Javni servis Vojvodine? Dobili smo informaciju, pošto je predsednik Skupštine uputio pismo svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, Javni servis Vojvodine kaže da ima tri ili četiri emisije političkog karaktera i da su u te tri ili četiri emisije političkog karaktera više bile prisutne opozicione političke stranke i vanparlamentarne opozicione političke stranke nego stranke vladajuće koalicije. To je zvaničan dokument koji smo dobili od Radio-televizije Vojvodine.

Drugo, nemojte da tek tako prelazimo preko RIK-a. To je nešto što oni sigurno nama ne bi učinili. Po prvi put vanparlamentarne stranke imaju šest predstavnika u RIK-u i imaju jednog člana i jednog zamenika u stalnom biračkom odboru. Dakle, vanparlamentarne stranke. Vi znate da je zakon jasno definisao na koji način se formira RIK, na osnovu broja poslanika koji osvoji određena izborna lista, pa shodno tome dobija i broj članova RIK-a i zamenika članova RIK-a. Po prvi put se nekome daje kao na tacni - izvolite, dobili ste šest, a vi opredelite kojih će to šest biti. Oni ne znaju ni koga će da predlože. Oni nisu za referendum ni popunili sva mesta. Oni daju javni konkurs da bi došli do ljudi koji će da čuvaju biračka mesta i koji će da čuvaju biračke kutije i predstavljaju sebe kao neku alternativu. Kakva je to alternativa u Srbiji?

Da se vratim na izborne zakone. Dakle, što se tiče glasanja van biračkog mesta koje nam se vrlo često spočitavalo evo definisano je vrlo jasno - troje ljudi odlazi na glasanje, gde jedan obavezno mora biti iz redova opozicije. Eto rešili smo i to pitanje. Kao što je neko malopre rekao, RIK ima obavezu da svaki zapisnik sa svakog biračkog mesta okači na veb stranicu i to pitanje je definisano.

Što se tiče nacionalnih manjina, meni je poznato da smo razgovarali o jednoj temi, a to je da snizimo broj potpisa koji je neophodan za nacionalne manjine sa 10 hiljada na pet hiljada i tu se izašlo u susret.

Što se tiče funkcionerske kampanje koja im je vrlo često nekako trn u oku, znate SPS smatra i mi smo to definisali u platformi koju smo predali predsedniku Narodne skupštine i evroparlamentarcima da iako su izbori Srbija ne sme da stane, nosioci javni funkcija moraju da rade svoj posao i dok je i kampanja i posle kampanje, ali da jesmo za to da se nađe određeni modalitet koji će zadovoljiti opoziciju da to ne bude funkcionerska kampanja i mislim da je nađena jedna prava mera za to koja je definisana kroz zakonske predloge.

Što se tiče finansiranja političkih aktivnosti, tu smo izašli i više u susret od onoga što je opozicija tražila. Oni su tražili da sredstva preraspodelimo 30 prema 70, mi smo dali predlog 35 prema 65. Dakle, izašlo im se u susret i više nego na iznosu od onoga koji su očekivali.

Produžen je rok za žalbe, o tome je već bilo reči, sa 48 na 72 časa. U izbornoj administraciji, dakle, definiše se i taj srednji nivo. Pored RIK-a imaćemo sada i lokalne izborne komisije. To nije bio stav ni vladajuće koalicije, ni opozicionih političkih stranaka, to je, čini mi se, bio stav OEBS-a i ODIR-a. Mislim da je to nešto što smo prihvatili, pre svega kao zaštitu i kontrolni mehanizam. Svaka opoziciona lista koja ostvari rezultat od preko 2% može izvršiti proveru materijala na uzorku od 5%.

Dakle, vrlo jasno definisano, u svakom trenutku možete proveriti birački spisak koji je ažuriran. Dakle, da li je neko glasao umesto vas ili nije glasao umesto vas, da otklonimo i tu famu već jednom. Ukoliko postoje određena neslaganja između izbornog materijala i onoga što ima RIK, oko stavova koje ima RIK, može se podneti krivična prijava.

Završavam.

Vidim da im je bilo izuzetno stalo i do tog žrebanja. Dakle, da imamo žreb kada je reč o predsedničkim kandidatima. Jasno je zašto su to želeli, ali to je potcenjivanje građana Srbije. Zar misle da su građani Srbije nepismeni pa neće imenom i prezimenom pročitati ko je kandidat za predsednika nego će gledati po broju? Nemojte da toliko potcenjuju građane Srbije. Ali, evo, izašli smo u susret i kada je reč o žrebanju.

Evo, i danas ćemo izaći u susret i kada je reč o amandmanima, pošto je bilo dodatnih predloga. Opet se izlazi u susret i biće prihvaćeni svi amandmani koje je podneo kolega iz opozicije, ja verujem da će biti prihvaćeni.

Dakle, ja ne znam šta još može u ovom trenutku da učini vladajuća koalicija osim, i sa time završavam, dakle, kada govorimo o kontrolnim mehanizmima, mislim da je kolega Marijan Rističević to maločas pričao, imate osam i po hiljada biračkih mesta. Na osam i po hiljada biračkih mesta opozicija će imati najmanje od 10 do 20 ljudi. To je 85.000 posmatrača. Ako nisu sposobni sa tih 85.000 posmatrača puta dva, da proprate izbore, onda zaista ja ne znam šta više mogu da kažem.

Dakle, nemoguće je da u ovom trenutku i na osnovu svega ovoga što smo učinili bilo ko postavi pitanje legitimnosti izbora.

Još jednom ponavljam, smatram da je vrlo važno to što smo razgovore vodili na dva koloseka i što smo na ovom drugom koloseku imali jedan kontinuitet u razgovorima na inicijativu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela ili institucija, dozvolite mi da, pre nego što se osvrnem na same izveštaje koji su danas tema dnevnog reda, obzirom da je ovo verovatno i poslednji put da u ovoj godini imamo priliku da se obratimo, obzirom da ćemo tokom drugog dela zasedanja imati raspravu o pojedinostima, u kojoj verovatno, kao poslanička grupa, nećemo učestvovati, jer ćemo svakako podržati predložene zakone. Dozvolite mi samo da u nekoliko rečenica kažem nešto o godini koja je iza nas, kada je reč o Narodnoj skupštini Republike Srbije, obzirom da se danas završava redovno zasedanje Narodne skupštine. Sa ponosom u ime poslaničke grupe SPS želim da kažem da je iza nas jedna veoma uspešna godina, kada je reč o radu parlamenta.

Mislim da je Narodna skupština Republike Srbije u protekloj godini pokazala da je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i da je u pravom smislu te reči, glas naroda, mesto gde se na demokratski način sučeljavaju mišljenja i različiti stavovi, a sa jednim jasnim ciljem, da bi došli do zakonskih predloga koji će biti u najboljem interesu građana. Mislim da je parlament u prethodnih godinu dana radio u najboljem interesu građana i da je na pravi način dao odgovore, pružio odgovore koji se postavljaju pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao najviši organ zakonodavne vlasti.

Dakle, u ovoj godini doneli smo niz setova zakona od nacionalnih značaja, ali ono što bih posebno izdvojio i što je, rekao bih, na neki način obeležilo ovu poslaničku godinu, svakako jeste, pre svega međustranački dijalog, međustranački dijalog u okviru kojeg je na inicijativu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u dogovoru naravno sa predsednikom države, međustranački dijalog vođen na oba koloseka, čime je pokazan jedan visok stepen demokratičnosti, prilika da možemo da čujemo sugestije i predloge svih političkih stranaka.

Zatim, pred nama je Zakon o referendumu, narodnoj inicijativi, ustavne promene, usvajanje etičkog kodeksa, donošenje zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu, zaštiti očuvanja ćiriličnog pisma i uvođenje obaveznosti puštanje himne na početku školske godine.

Pored svih mera poboljšanja životnog standarda građana, jako je važno, to je mišljenje poslaničke grupe SPS, jačanje nacionalnog identiteta, posebno u ovim turbulentnim vremenima, kada se Srbija i srpski narod susreću sa različitim pritiscima.

Dakle, na neki način mislim da smo uspeli da u ovoj godini implementiramo, kao najviši organ zakonodavne vlasti sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Usvojili smo 174 akta po redovnom postupku i veoma mali broj akata, koliko je bilo samo neophodno po hitnom postupku, a koja su imala potpunu opravdanost.

Što se tiče današnje sednice, ovo je drugi put da imamo priliku da u ovom Sazivu parlamenta razgovaramo o radu nezavisnih tela. Pored toga, nedavno ovde u plenumu smo usvojili, kao što je o tome već bilo reči, Zakon o ombudsmanu, kao i izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Takođe, Skupština je izabrala i pet novih članova Saveta Agencije za sprečavanje korupcije, kao i Poverenika za ravnopravnost, a sve upravo sa jednim jasnim ciljem, a to je obaveza svih nas narodnih poslanika, jačanje rada nezavisnih regulatornih tela ili nezavisnih institucija.

Demokratija se jača tako što se jačaju nezavisne institucije. U ostvarivanju kontrolne funkcije, dakle, Narodna skupština vrši nadzor nad radom nezavisnih tela i želim da naglasim da Narodna skupština ostvaruje dobru saradnju sa svim nezavisnim insitucijama.

Institucija Zaštitnika građana naravno ima važno mesto i ulogu u pravnom sistemu Republike Srbije. Jasno je šta je to prema zakonodavstvu Republike Srbije. Dakle, Zaštitnik građana je nezavisni državni organ koji štiti prava građana, kontroliše rad organa državne uprave, nadležnog organa za pravnu zaštitu imovinskih prava, interes Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija. Ovaj organ ima pravo i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih propisa i opštih akata.

Razmatranje izveštaja o radu ovog nezavisnog tela doprinosi unapređenju rada državnih organa u svim segmentima. Neki od bitnih podataka iz izveštaja građana jesu u 2020. godini ono o čemu ste vi gospodine Pašaliću uglavnom govorili u uvodnom izlaganju.

Međutim, raduje podatak iz izveštaja da je opšta ocena stanja ljudskih prava u 2020. godini u Republici Srbiji znatno poboljšana. Mogu sa sigurnošću da kažem da dolaskom gospodina Pašalića na čelo ove institucije je napravljen jedan ogroman iskorak napred u radu ove institucije. Imao sam to zadovoljstvo da sarađujem pre svega na međunarodnom planu u prethodnom sazivu. Mislim da je na taj način trasiran put koji treba da se nastavi u narednom vremenskom periodu.

Da potsetimo da se nadležnosti Poverenika odvijaju na dva nivoa. Jedan se odnosi na zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dok se drugi odnosi na zaštitu podataka o ličnosti i nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ono što prati dosadašnji rad ovog nezavisnog organa jeste nažalsot negativan predznak i kontekst koji je posledica načina rada ovog organa u ranijem periodu, što je ispravljeno. Tako da je novi Poverenik ušao u taj prostor koji nije bio prijatan. Zahteva dosta transparentnog rada i rezultate tog rada kako bi se slika o ovom nezavisnom organu popravila.

Puna vidljivost uloge i rada Poverenika u 2020. godini ostvarena je upravo putem medija. Ostvarena je putem internet prezentacija, portala, otvorenih podataka, društvenih mreža i slično. Recimo, u 2020. godini, Poverenik je ukupno primio 9218 predmeta, od čega se čak 5201 odnosio na slobodan pristup informacijama, 2952 na zaštitu podataka o ličnosti, a 1065 na obe oblasti delovanja Poverenika.

Poverenik je dakle, u godini okončao postupke u 9497 predmeta, što je za svaku pohvalu.

Kada govorim o izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, za 2020. godinu, ova institucija funkcioniše po novom Zakonu o sprečavanju korupcije koji se primenjuje od 1. septembra 2020. godine. Ovim zakonom je pojačana antikoruptivna uloga Agencije, odnosno ojačan mehanizam kontrole sukoba interesa nosilaca javnih funkcija, davanja saglasnosti za obavljanje drugih javnih funkcija, naravno ukoliko funkcije ne predstavljaju sukob interesa.

Mislim da je potpuno jasno i kada je reč o radu Agencije i kada je reč o saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, imamo jedan nulti stepen tolerancije kada je reč o borbi protiv korupcije i nadamo se da će to biti nastavljeno i u narednom vremenskom periodu.

Da ne bih previše dužio s obzirom da imamo kratak vremenski period i da bih omogućio ostalim kolegama i koleginicama da govore, na samom kraju ću reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje naravno podržati sve predložene izveštaje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.

Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.

Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.

Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.

Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.

I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.

Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.

Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?

Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?

Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.