Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, na samom početku nisam mislio da ćemo danas govoriti o politici, o izbornoj kampanji, ali želeo bih da prokomentarišem nešto o čemu je maločas bilo rasprave, obzirom da se vodila polemika oko ideologije.

Slažem se da ideologiju treba da ostavimo za izbornu kampanju, ali ovde se pokušava odbraniti nešto što je neodbranjivo. O kakvoj se ideologiji govori? Vidim posebno da su neki opozicioni portali, opozicioni mediji, nazovite nezavisni, kako sebe nazivaju mediji, vrlo zainteresovani da li će doći do neprincipijelnih ili principijelnih koalicija kada je reč o vladajućim koalicijama i vladajućim partijama. Da li će SPS praviti nekakve neprincipijelne ideološke koalicije? Pa, o kakvim principijelnim i ideološkim koalicijama oni govore?

Maločas ste pomenuli kandidata za gradonačelnika. Hajde najpre da se podsetimo kako se došlo do kandidata za predsednika Republike. Neko se našalio pa je rekao da to izgleda i deluje kao nasilje u porodici, s tim što to nasilje u porodici niko nije ni prijavio. O kakvoj ideologiji govorim? Đilas je pripadao nekakvoj socijalističkoj internacionali. On je u koaliciji sa Vukom Jeremićem koji je, nazovite, desničar, da li je tako? U čitavoj toj koaliciji, predsednički kandidat je neko ko je NATO lobista, a kandidat za gradonačelnika, ne sporim ja godine, nikada u politici ljude nisam delio po godinama i po tome da li su ženskog roda ili muškog roda, već po rezultatima, a kandidat za gradonačelnika je neko ko je bio protiv DS. Dakle, kakva je to ideološka koalicija? Za mene je to, u pravom smislu reči, cenzus-koalicija, koalicija koja treba politički da preživi samo 3. april.

Što se tiče same teme o kojoj danas govorimo, maločas je pomenuto da mi pošto-poto prihvatamo sve ono što nam se nameće iz Brisela. Tačno je da je glavni strateški i spoljno-politički cilj Srbije evropska integracija.

Neko je rekao evroatlantske. Ne evroatlantske, to nikada niko nije rekao, možda je rekao Ponoš, ali nismo mi sigurno. Evropske integracije su jedan od glavnih strateških i spoljno-političkih ciljeva Srbije, ali i na putu evropskih integracija Srbija ne prihvata ono što joj se nameće. Ne može Srbiju niko da potceni i da ponizi, Srbija je to mnogo puta do sada pokazala, već je spremna da prihvati sve ono što jeste u najboljem interesu naših građana. Konkretno, kada govorimo o obrazovanju, spremna je da prihvati sve ono što jeste u najboljem interesu obrazovanja.

Gospodine Ružiću, obzirom da je ovo verovatno, u ovom sazivu poslednja sednica na kojoj ćemo govoriti i razgovarati sa vama kao ministrom prosvete, verovatno, možda ćete vi u narednom mandatu nastaviti da vodite ovaj resor, ali ovo je u ovom sazivu poslednja sednica, želim u ime Poslaničke grupe SPS da pre svega dam jednu ocenu, ona može biti i subjektivna, da je ovo ministarstvo, mogu je tumačiti i kao subjektivnom, ali nema veze, da je ovo ministarstvo u jednom veoma teškom periodu, periodu pandemije, svoj posao radilo odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i čitava Vlada Republike Srbije.

Šta je to što je urađeno u prethodnom vremenskom periodu. Ne ide da ne kažem na ovoj sednici, ali pomenuću jer smatram da je važno, usvojena je Strategija obrazovanja i vaspitanja za 2030. godinu, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja „Moć znanja“, kao i regulativa koja unapređuje oblast visokog obrazovanja. Strategija nauke omogućava nastavak započetih reformi u oblasti i donosi mere koje će obezbediti neophodne uslove i za dinamičan razvoj nauke i za dinamičan razvoj istraživanja, ali i za dinamičan razvoj inovacija.

Zakonom o studentskom organizovanju omogućilo se stvaranje različitih studenskih organizacija, poput Studenske konferencije koja će imati u nadležnosti usaglašavanje stavova, koordinisanje studenskih parlamenata i uticaj na upisnu i javne politike od značaja za studensku zajednicu kao i unapređenje njenog položaja.

Formiranje Instituta za veštačku inteligenciju, koji će okupljati i gajiti ono što nam je neophodno, stručnjake u oblasti veštačke inteligencije kroz realizaciju razvojnih i naučnih projekata, sarađivati u standardizaciji i izgradi nastavnih i studijskih programa i realizaciji postdiplomskih studija u oblasti veštačke inteligencije, pružati podršku prilagođavanju rešenja u oblasti veštačke inteligencije, pre svega, za srpski jezik, u saradnji sa javnim sektorom i sa privredom, što smatramo da je od izuzetne važnosti i značaja.

Izgradnja zgrade Centra izvrsnosti za naprednu tehnologiju u oblasti održive poljoprivrede, Biosens instituta u iznosu od 28 miliona evra, koji će promovisati Srbiju kao centralnu tačku u istraživanju inovacija celog regiona. Biosens kao jedan od vodećih evropskih naučnoistraživačkih instituta posvećen savremenim, primenjenim i tržišno orijentisanim istraživanjima u oblasti poljoprivrede i hrane, zaposliće oko 150 mladih naučnika, što je impozantan rezultat u ovim uslovima.

Ulaganjem u obrazovnu infrastrukturu, povećani su kapaciteti ustanova u cilju smanjenja liste čekanja, pre svega kada govorimo od predškolske ustanove, odnosno kada govorimo o vrtićima. Stvaraju se bolji uslovi za učenje i rad u školama, proširuju kapaciteti učeničkih i studenskih domova, grade nove zgrade fakulteta. Do sada, koliko je nama poznato, izgrađena su tri nova vrtića sa kapacitetom od 210 mesta, i to u Doljevcu, Žitorađi, Sremskoj Mitrovici, dok je izgradnja objekata počela u Merošini, Kruševcu i u Loznici. Do kraja godine počinju radovi na objektima u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu, Novom Pazaru.

Sa Evropskom investicionom bankom kroz projekat koji je vredan stotinu miliona evra rekonstruisano je do sada 147 od 162 ukupno osnovnih i srednjih škola, opremljeno 60 do sada od planiranih 73 sa najmodernijom opremom za sticanje praktičnih znanja, a adaptirana je i Vazduhoplovna akademija koja je ušla u sistem dualnih studija sa 800 hiljada evra.

U okviru budžetskih sredstava skoro 950 miliona dinara, koliko sam mogao da vidim, ove godine opredeljeno je 336 miliona za osnovno, 181 milion za srednje obrazovanje, 98 miliona za visoko, 153 miliona za učeničke domove i 182 miliona za studenske domove. Dakle, pored tri umetnička fakulteta, dve potpuno nove zgrade i jedna uređena sa 135 miliona evra, plan je da do kraja 2026. godine budu izgrađene potpuno nove zgrade Biološkog fakulteta, Geografskog i Fakulteta bezbednosti, kao i Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.

Dakle, učenički standard se unapređuje. Obezbeđeno je 2.620 novih mesta. Samo u protekloj godini počela je izgradnja učeničkih domova u poljoprivrednoj školi u Krnjači. Počela je izgradnja poljoprivrednih domova u Požarevcu i studenskog odmarališta na Paliću koje će biti gotovo do kraja ove ili početkom sledeće godine. Do kraja godine završava se i učenički dom u Sjenici. Obezbeđeno je 48 miliona evra za nastavak ulaganja u studenske domove. Do 2026. godine planirana je izgradnja novog objekta u Studenskom gradu na Novom Beogradu, završetak studenskog doma u Nišu, obnovu studenskog doma na Karaburmi i izgradnja studenskog kampusa u Novom Sadu. U narednom periodu fokus je svakako na rešavanju neophodnih koraka do potpune primene Projekat „Državna matura“.

Uz sve ovo jako je važno da je tokom pandemije sve vreme shodno preporukama struke, onako kako je to definisala struka i kako je to definisao Krizni štab održana nastava i da je omogućena i onda kada je to bilo nemoguće raditi, interaktivno, i da je omogućena nastava onlajn. Ne postoji zaostatak kada počev od osnovaca do srednjoškolaca.

Da se vratim na današnji dnevni red. Dve veoma značajne kadrovske odluke iz sektora visokog obrazovanja. U pitanju je izbor Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i izbor Upravnog odbora Akreditacionog tela za visoko obrazovanje. Obe kadrovske odluke izuzetno su značajne za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja koje treba Srbiju da učini društvom znanja, kako to kaže našu uvaženi profesor dr Žarko Obrodović vrlo često.

Govoriti o razvojnim perspektivama Srbije, a ne govoriti o ulozi i značaju visokog obrazovanja, ali i o obrazovanju u celini za taj razvoj svakako bi bilo nepotpuno. Visoko obrazovanje je delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Istovremeno deo je evropskog i međunarodnog obrazovnog, naučnog i umetničkog prostora, što omogućava pokretljivost naših studenata i razmenu znanja, što je takođe od izuzetne važnosti. Zato bih ovom prilikom podsetio na neke činjenice iz samog sektora obrazovanja.

Prema statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku 2020. godine u Srbiji je visokim obrazovanjem obuhvaćeno 242 hiljade 550 studenata na akademskim i strukovnim studijama, odnosno na svim akreditovanim programima za sticanje visokog obrazovanja. Na državnim univerzitetima studira 175 hiljada 629, a na privatnim preko 29 hiljada studenata. Na strukovnim studijama je preko 38 hiljada studenata. To je ogroman obrazovni sistem znanja koji treba da koriste bržem društvenom, ali pre svega i privrednom razvoju Srbije.

Važno je reći da država, odnosno Ministarstvo prosvete prema navedenim podacima finansira iz budžeta skoro 58% studenata. To potvrđuje interes države za poboljšanje unapređenja znanja, primenu tih znanja u kreiranju razvojnih politika i njihovih sprovođenja u gotovo svim sektorima.

Inovacija i istraživački duh mladih su kamen temeljac razvoja svakog društva pogotovo danas kada privreda zahteva primenu praktičnih znanja i novih tehnologija koje omogućavaju efikasniju privredu koja stvara zdrave prirode, privredu koja je konkurentna i može da izađe na inostrano tržište.

Srbija ima međunarodno priznat naučni potencijal. Naši učenici, naši studenti pobeđuju na međunarodnim takmičenjima i aplikacijama za istraživanje i istraživačke projekte. To znanje treba ovde kod nas i da upotrebi. U tom smislu pozdravljam i koncept dualnog obrazovanja, o kojem je već neko govorio, koji je uveden i u univerzitetskom obrazovanju. To će biti korisno znanje za razvoj društva jer je veliki broj kompanija kako domaćih tako i stranih, želi upravo da se uključi u ovaj program kako na nivou srednjeg, tako i na nivou visokog obrazovanja.

U visoko obrazovanje Vlada i Ministarstva prosvete puno ulažu, kako u pogledu investicija i rekonstrukcije, u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih zgrada fakulteta, tako i njihovo opremanje, tako i u sam studentski standard.

Sve ovo naveo sam jer uvek treba isticati ulogu obrazovanja za napredak društva, ali ne bilo kakvog obrazovanja, već kvalitetnog, praktičnog i upotrebljivog obrazovanja. Upravo o kvalitetu obrazovnog procesa i kvalitetu akreditovanih visoko-školskih programa brinu tela, odnosno organi koje danas bira Narodna skupština Republike Srbije, odnosno, zapravo treba da izabere.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje definisan je Zakonom o visokom obrazovanju, a prošlogodišnjim izmenama zakona Nacionalni savet ponovo bira Narodna skupština, što obezbeđuje legitimitet, veću samostalnog ovog tela u čijoj nadležnosti jeste upravo obezbeđivanje razvoja i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja.

S druge strane, kada govorimo o Odluci o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog saveta tela, zapravo nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju reč je, dakle, o akreditacionom telu u čijoj je nadležnosti postupak akreditacije provere visoko-školskih ustanova, kao i vrednovanje studijskih programa u visokom obrazovanju. Činjenica da sada Upravni odbor akreditacionog tela bira Narodna skupština Republike Srbije doprinosi rekao bih i javnosti i transparentnosti rada ovog organa, što će zasigurno unaprediti kompetentnost i odgovornost ovog tela.

Dakle, i u izboru za Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao i u izboru Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela napravljen je jeda iskorak u procesu visokog obrazovanja, iskorak napred. Data je mogućnost svim relevantnim institucijama i organizacijama da predlože kandidate za koje smatraju da su kompetentni. To će u krajnjoj liniji doprineti da visoko obrazovanje bude samo još kvalitetnije što zapravo jeste, nadam se, naš zajednički cilj.

Na samom kraju naravno predloženi kandidati imaće punu podršku poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice.

Naravno da je već rečeno, ovi amandmani koje je podneo kolega Glišić su zapravo rezultat međustranačkog dijaloga, odnosno razgovora koji je vođen na drugom koloseku sa političkim strankama koje nisu želele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, tako da kolega nemojte misliti da se obraćam vama lično kada govorim o amandmanima.

Dakle, ovo je još jedna potvrda koliko je važno što su ovoga puta vođeni razgovori na dva koloseka. Dakle, sa strankama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i sa strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima.

Socijalistička partija Srbije se opredelila da će učestvovati u oba procesa, jer pre svega, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, smatramo da iz ovog procesa kada govorimo o izbornim uslovima ne možete isključiti nikoga, a želeli smo da saslušamo svaku sugestiju, svaki predlog koji može doprineti konkretno boljim izbornim uslovima u Srbiji ukoliko je takvih predloga uopšte i bilo.

Kada je reč konkretno o ovom amandmanu – redosled kandidata na listi za izbor predsednika Republike, opozicija vanparlamentarna je insistirala da se žrebom utvrđuje koji će broj dobiti predsednički kandidat. Mi ćemo glasati za ovaj amandman, to apsolutno nije sporno, jer to je stvar dogovora. Mi znamo šta znači dogovor i znamo šta znači kada se postigne kompromisno rešenje da treba držati reč. Tako se ponašaju odgovorne i ozbiljne partije. Nismo kao onaj deo opozicije koji je započeo razgovore, došao na prvu rundu dijalog i rekao – 42 zahteva ili bojkot, jer to svakako nije način da dođete do kompromisa i konsenzusa.

Želim da kažem šta mislimo kao poslanička grupa. Mislimo da se usvajanjem ovog amandmana na neki način, jasan je cilj koji se želi postići, da isti predsednički kandidat nema isti broj na parlamentarnoj listi, nema isti broj na gradskoj listi. Jasan je cilj koji želi da postigne opozicija, jer misli da će na taj način možda njihov predsednički kandidat uz neki broj dobiti neki veći broj glasova. Čekajte, zar se na ovaj način ne potcenjuju građani Srbije? Zar neko zaista misli da su građani Srbije toliko nepismeni i da neće pogledati ime i prezime predsedničkog kandidata pre nego što se opredele za koga će glasati?

Ne bih ja rekao da je izborni proces bio u nekakvom ćorsokaku. O tome sam govorio i tokom rasprave i u načelu - kako taj ćorsokak videsmo tek 2019. godine i sada bojkot, ma kakav bojkot, bojkot je propao, nije uspeo scenario posle bojkota.

Vidim da mi danas razgovaramo ovde i usvajamo dodatnih pet amandmana od strane opozicije, a opet imate drugi deo opozicije koji već kaže da su izbori pokradeni i unapred pripremaju protest. Čekajte, šta smo mi radili svo ovo vreme? Prihvatili sve stavove evropskih parlamentaraca, prihvatili sve ono što je vanparlamentarna opozicija od nas tražila kada je reč o drugom koloseku, a vi ovakvim stavom želite zapravo sebe da amnestirate od odgovornosti. Amnestirali ste sebe od odgovornosti time što sebe nazivate nekakvim liderom opozicije, pa tražite druge kandidate iza kojih ćete se sakriti. Izvinite, građani Srbije od lidera očekuju da pokaže odgovornost, da pokaže hrabrost, da stane imenom i prezimenom kao prvi na listi konkretno ili kandidat za predsednika ili kandidat za gradonačelnika i da se odmeri sa drugim političkim opcijama.

Oni su svoju hrabrost pokazali time što su se sakrili iza predsedničkog kandidata, što su sakrili iza kandidata za gradonačelnika i pored svega toga kažu – izbori su pokradeni i unapred se već organizuju protesti.

Ne znam šta je to što mi možemo danas, evo još danas vodimo raspravu u pojedinostima, šta je to što mi možemo da učinimo ovde konkretno svi kao predstavnici građana, kao legitimno izabrani predstavnici građana? Nije ovo glavni odbor nijedne stranke, jer ovaj parlament, zapravo Narodna skupština Republike Srbije je glas naroda. Neka građani odlučuju ko će sedeti u ovim poslaničkim klupama i ne bih ja potcenjivao i ponižavao na taj način građane Srbije, degradirao i devalvirao njihov glas, ali šta je to što mi još dodatno možemo da učinimo na ovih pet amandmana, prihvatićemo i tih pet amandmana, šta je to što još dodatno treba da učinimo da bi neko shvatio da se demokratija u Srbiji ostvaruje na izborima, a ne na ulici, ne kroz proteste?

Ulica, protesti, ne mogu da promene politički kurs Srbije. To se desilo jednom 2000. godine, ali tada je postojala, moram priznati i ozbiljna podrška građana, bez obzira oni što su organizovali te proteste i oni koji su finansirali, izneverili su tu podršku. Da su izneverili potvrda je danas, evo 2022. godina, recite mi gde je jedna od tih 18 političkih stranaka koje su tada činile DOS? Nema ih. Ni jedna nije parlamentarna stranka. Gde su oni koji su oterali te 2000. godine sa vlasti.

Pitam sebe i mi se iz poslaničke grupe pitamo, razgovarali smo, šta je to što još dodatno možemo da učinimo da se konačno shvati da demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo na izborima. Da bi vas neko glasao na izborima, ako ste opozicija vi morate predstavljati nekakvu alternativu vladajućoj koaliciji, morate imati program, morate da imate ljude koji su garant za realizaciju tog programa, ne kriti se iza drugih ljudi, već izađi sa konkretnim programom.

Ne kao, Dragan Đilas kaže dan posle. Znate šta je dan posle? Eno napisao je pre neki dan – nije bilo 6. oktobra, ali će biti 4. aprila. Ne kao Vuk Jeremić, dok se mi bavimo ozbiljnim temama ovde u parlamentu i dok razgovaramo o izbornim uslovima, on piše nekakvu rezoluciju o revanšizmu, gde pominje lustraciju i ne znam šta već. Ne znam šta već on ne shvata da je on lustriran. On je lustriran, njega su lustrirali građani. Najbolja lustracija se sprovodi na izborima. Tada građani opredeljuju da li neke političke stranke treba da budu relevantne i treba da sede u ovom domu ili ne.

Dakle, glasaćemo svakako za ovaj amandman, ali sam morao da iznesem niz konstatacija koje nam zaista nisu jasne kao poslaničkom klubu. Zahvaljujem.

Moram da priznam da nisam imao nameru po ovom amandmanu, ali svakako mi je zadovoljstvo da govorim o ovom amandmanu. Vi znate da ja uvek želim da govorim o nacionalnim manjinama, jer imam određeno poštovanje prema svim nacionalnim manjinama, ne zaista tako i mislim.

Kada je reč o onome što se moglo čuti tokom rasprave u načelu od predstavnika nacionalnih manjina, moram priznati da su određene netačne informacije iznete. Dakle, ovde je rečeno da se sa evropskim parlamentarcima tokom međustranačkog dijaloga, da su predstavnici nacionalnih manjina nešto dogovorili. To što je ovde rečeno ja nisam čuo da su predstavnici nacionalnih manjina dogovorili. Žao mi je što tu nije koleginica Elvira Kovač, jer ona je učestvovala u tom razgovoru i potvrdila mi da tog dogovora nije bilo. Jedini dogovor koji je postignut je da se sa 10 hiljada potpisa snizi na 5.000 potpisa.

Uostalom, ovo je konačan dokument i predlog nakon druge faze međustranačkog dijaloga koji su predložili evroparlamentarci koji je vladajuća koalicija odmah prihvatila, a opozicija koja je pozvala evroparlamentarce da posreduju razgovorima nije prihvatila. Mada ja mislim, znate, da jedan deo opozicije možda i prihvatio ovakav predlog, ali je imao strah, strah od ovih Đilasovih medija da ih ne napadnu i ne percipiraju kao saradnike vlasti. Inače, ubeđen sam da nema tog straha da bi sigurno prihvatili ovakav koncept međustranačkog dijaloga.

Ono o čemu je bilo reči kada govorimo o nacionalnim manjinama, a u raspravi i načelu nisam stigao da odreagujem, o tome nismo razgovarali tokom međustranačkog dijaloga, tokom druge faze međustranačkog dijaloga. To nije bio sadržaj konačnog finalnog dokumenta koji su izradili evroparlamentarci.

Želim da se vratim na još nekoliko stvari. Da, u potpunosti je u pravu kolega Đukanović kada kaže, stranke vladajuće koalicije su u neravnopravnom položaju, jer hajde da otvoreno govorimo.

Imamo jednog zajedničkog predsedničkog kandidata, imamo dve liste kao predstavnike vladajuće koalicije, tri sa SVM, sve ostalo su predstavnici opozicije. Dakle, na svakom biračkom mestu vi ćete imati daleko više predstavnika opozicije nego predstavnika vladajuće koalicije. Kako se ona može uopšte postaviti pitanje regularnosti predstojećih i beogradskih i predsedničkih i parlamentarnih izbora?

(Marijan Rističević: Krade se tamo gde ima.)

Pa, jedino na taj način, to ste u pravu. Tako je, krade se tamo gde ima, to može biti jedini koncept na koji računaju. A, znate šta, gospodine, Rističeviću, vidite ovde ima jedan interesantan amandman, kažu da RIK treba da objavi spisak potpisa onih koji su potpisali za listu. E, sad ja znam, maločas je neko rekao da SNS prva preda za listu. I, to je tačno, kao najjača politička opcija u ovom trenutku, SNS uvek preda listu. Kao druga po snazi politička opcija, tu je SPS i to sve redovno, overeno kod notara uz dovoljan broj potpisa i još jedna eventualno politička opcija. Sve ostale političke partije, pa kako će oni i koga predstaviti. Na veb stranici RIK, dakle, konačno ćemo doći do toga kako i na koji način su prikupili 10.000 potpisa, a neki na izborima i nemaju tih 10.000 potpisa. Nema ih, ne postoji rezultat od 10.000.

Dakle, mislim da ne razmišljajući su predložili neke amandmane, verovatno želeći da prolongiraju ovaj dijalog koji se vodio na drugom koloseku, obzirom da smo razgovore sa evroparlamentarcima završili, ali mislim da je to pogubno za upravo ovaj deo opozicije koji je u konfuziji iz jednog prostog razloga, jer ne moraju sada samo notari, jer omogućili smo im to da ne moraju samo notari overavati potpise. Potpise mogu overavati sudovi, sudske jedinice i lokalna samouprava i mesne kancelarije.

Dakle, sve je pojednostavljeno, sve može, samo treba da skupite deset hiljada ljudi da vam potpišu i ne može ovaj predlog da jedan birač može da potpiše više izbornih lista. To nije bio predlog opozicije. To nije bio predlog ni vladajuće koalicije, to je bio predlog ODIR-a. I, to moram priznati i moram biti otvoren nije u određenom trenutku odgovaralo nijednoj političkoj opciji.

Malo čas me je kolega Đukanović vratio, a tu je i gospodin Orlić, vratio me je na period Fakulteta političkih nauka, mi nismo tamo, a kada je to bio, to je bio taj početak. Dakle, nismo mi na Fakultetu političkih nauka pregovarali, mi tamo nismo imali sa kim da pregovaramo. Mi smo tamo se razgovarali, razmenjivali mišljenja, jer sa jedne strane ste imali stav 42 zahteva ili bojkot i oni su otišli sa narednog sastanka, ni najednom sastanku se nisu više pojavili, a ostali su nam ovi stručnjaci, predstavnici nevladinog sektora koji su pokušavali da od nas, zapravo zahtevali od nas, da im saopštimo stav, da im odmah saopštimo stav i damo jasno mišljenje o njihovim predlozima. Čekajte, pa svaka ozbiljna politička opcija stav može saopštiti nakon razmatranja na stranačkim organima. To je valjda logično. Ali, šta su oni želeli? Oni su sve vreme pokušavali nama da vežu ruke, da sebi kao organizatorima dižu cenu, a sa druge strane, mi nemamo jasan stav jednog dela opozicije. Ispravite me gospodine, Orliću ako grešim bilo šta.

Dakle, onda nakon toga iste te predstavnike nevladinih organizacija, što je nama kao SPS veoma smetalo, dakle, nije nama problem razgovor, nije nama problem da pričamo, ali ako razgovaramo, razgovaramo sa političkim strankama koji su učesnici izbornog procesa. Opet imamo predstavnike nekog nevladinog sektora koji su navodni moderatori ili uvodničari u određene teme i daju nam određene sugestije i predloge. I, onda sam jednom prilikom postavio pitanje, jednom od tih uvodničara, koga on zapravo predstavlja. Pošto sam sasvim slučajno ga video na protestu Dragana Đilasa. Sasvim slučajno, na TV sam ga video na protestu Dragana Đilasa, postavio sam pitanje, koga predstavlja. On kaže, ja sam novinar. Pa, da li novinar ili analitičar ili predstavnik nevladinog sektora.

Moja percepcija je da neko ko podržava Dragana Đilasa i da Dragan Đilas i njegova ta družina nije smela da dođe na razgovore, jer nisu želeli dogovor, nego su poslali nevladin sektor koji je zapravo trebao sebi da podigne cenu, a nama, ponavljam da veže ruke i da traži od nas da dođemo do gotovih rešenja, tako što ćemo odmah jasno saopštiti stav da li nešto prihvatamo ili ne prihvatamo.

Ovo me je podsetilo kada je maločas neko pomenuo da je podneo amandman transparentnosti Srbije. Mi smo uvek smatrali da razgovore treba voditi u institucijama sistema i da je marta 2019. godine prihvaćen poziv, tada predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković, da se razgovara o svemu ovome mi ne bi došli u fazu da su nam potrebni evroparlamentarci, da su nam potrebna dva koloseka, ne nego bi sve političke stranke sele i međusobno razgovarale. Ne bi nam bili potrebni ovi moderatori.

Sa druge strane, izlaskom iz ovog zdanja i razgovarajući tamo negde, pa makar to bio Fakultet političkih nauka o izbornim uslovima, koji na kraju opet moraju doći u Narodnu skupštinu i proći određeni zakonodavni okvir, da li će biti izglasani ili ne je nepoštovanje institucija sistema. Od prvog dana smo tražili da se poštuju institucije sistema i da se razgovori isključivo vode u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što smo definisali nakon prve faze, pošto smo videli šta se dešava tokom prve faze međustranačkog dijaloga, gde smo nekako kao političke stranke, morate priznati i vi ste tu bili gospodine Orliću svo vreme, morate priznati po malo degradirani od strane evropskih parlamentaraca na stranke prvog i stranke drugog reda, jer sa nama se razgovaralo u institucijama sistema, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a sa onima koje je trebalo ubediti da ne idu u bojkot se razgovaralo u hotelskim lobijima.

Pa kada se organizuje debata na temu izbornih uslova u Srbiji, pazite, u Briselu se organizuje debata na temu izbornih uslova u Srbiji, kao da Evropski parlamentarci nemaju značajniju temu od teme izbornih uslova.

Tada nisu pozivali političke stranke koje su učestvovale u međustranačkom dijalogu, nego je tamo odlazio Dragan Đilas, tada kao predstavnik Saveza za Srbiju zajedno sa Demokratskom strankom i preostalim delom opozicije i iznosio samo njemu poznate činjenice i ono što je za njega u datom trenutku bila istina. Dakle, niste mogli čuti drugu stranu.

Upravo iz tog razloga, i upravo iz tog degradiranja, načina na koji smo degradirani od strane evro parlamentaraca u toj prvoj fazi međustranačkog dijaloga mi smo insistirali u platformi koju smo predali neposredno pred drugu fazu međustranačkog dijaloga, objektivnost i nepristrasnost „kofalisitatora“, kako oni to kažu.

Imamo na jednoj strani „kofalisitatora“, to je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. On je svoju objektivnost i nepristrasnost pokazao time što su razgovori vođeni na oba koloseka, a evro parlamentarci opet nisu pokazali svoju nepristrasnost, jer ponavljam, svim političkim strankama koje ovde sede i parlamentarne su i pozicija i opozicija, i predstavnici nacionalnih manjina, imali su 45 minuta za razgovor. Sutradan, vanparlamentarna opozicija je imala tri sata za razgovor u sedištu Evropske unije, nazovite proevropska opozicija i malo duže od tri sata.

Dakle, mi smo insistirali na objektivnosti i nepristrasnosti, to je bila prva stvar i zasmetalo nam je što to nije ispoštovano.

Sa druge strane vrlo jasno smo naglasili da političke stranke koje odustanu od međustranačkog dijaloga, njihovi stavovi ne mogu biti sastavni deo konačnog dokumenta koji će sačiniti evro parlamentarci, pošto u ovom trenutku govorim o međustranačkom dijalogu.

Žao mi je što nismo usvojili još jednu stvar, a to je bio takođe, predlog platforme koji je izradila SPS, a tiče se toga da će sve političke stranke tokom izborne kampanje raditi određene spotove i imati određene poruke, ali da svaki reklamni spot, poruka, novinarski tekst ili na drugi način saopštenu poruku od strane političkih stranaka i medija tokom izborne kampanje kojim se koristi govor mržnje i kojim se napadaju članovi porodice, uključujući i decu izabranih nosilaca javnih funkcija ili kandidata u izborima koji se nalaze na izbornim listama političkih stranaka moraju odmah biti sankcionisane.

Dakle, da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju i kako bi mogli normalno da razgovaramo.

Na kraju ono na čemu smo insistirali jeste, svesni činjenice da ovaj proces kada se završi svoj epilog mora imati ovde, u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije kroz zakonodavnu aktivnost, kroz zakonske predloge. A, poučeni iskustvom od ranije da u Izveštaju Evropske komisije ne stoji kao negativna ocena da smo izborne zakone donosili u godini kada se u Srbiji održavaju izbori.

Podsetiću vas, to je bila negativna ocena Evropske komisije u izveštaju za prethodnu godinu i da smo izborne zakone donosili neposredno pred izbore. Čekajte, oni su učestvovali u čitavom procesu i znaju kada smo taj proces završili, pa kada smo mogli da ih usvojimo.

Znači, nismo trebali uopšte da ih usvajamo? Izgleda da nismo trebali uopšte da ih usvajamo. Ono što je ključno, ako su mislili na jedan izborni zakon, a tiče se snižavanja cenzusa sa 5% na 3%, pa to je bila podrška, a upravo ovo je van parlamentarnoj opoziciji, jer snizavanjem cenzusa sa 5% na 3%, želeo se postići reprezentativno preslikan uzorak javnog mnjenja ovde u parlamentu, i želela se izmestiti politika sa ulice u parlament gde joj je i mesto, i onda bi morala i vlast i opozicija daleko više da rade, i imali bi mogućnost oni koji su daleko od tog famoznog cenzusa od 5%. da imaju svoje predstavnike u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

To definitivno nije shvaćeno na pravi način.

Žao mi je što ove tri sugestije nisu prihvaćene, ali biće prilike kada dođe do suštinske reforme izbornog zakonodavstva. Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče Orliću.

Želim najpre u ime Poslaničke grupe SPS da zahvalim predstavnicima ministarstva i ministarki na razumevanju i na shvatanju naše dobre volje i cilja koji smo želeli da postignemo predlaganjem ovog amandmana.

U članu 28. stav 1. reči – do 15. aprila tekuće godine, zamenjuje se rečima – do 30. aprila tekuće godine. O čemu je ovde zapravo reč? O podnošenju izveštaja, rok 15. april tekuće godine kao rok za podnošenje godišnjeg izveštaja Agenciji bio je definisan ranijim zakonom koji je donet 2011. godine kada je rok za izradu i dostavljanje godišnjeg završnog računa bio 28. februar tekuće godine. Međutim, kako je rok za izradu završnog računa i predaju Agenciji za privredne registre sada 31. mart tekuće godine, onda bi rok za podnošenje izveštaja Agenciji za sprečavanje korupcije trebalo da bude najmanje 30. april jer je potrebno više vremena za izradu izveštaja koji su po svojoj prirodi i sadržini obimni, naročito kada su pitanju velike političke stranke.

Svakako da zbog navedenih činjenica rok od 15 dana za izradu izveštaja i dobijanje mišljenja ovlašćenog revizora o izveštaju nije dovoljan, tako da amandmanom predlažemo produženje tog roka za još 15 dana, odnosno da rok bude 30. april tekuće godine umesto 15. april tekuće godine.

Dakle, jasan je cilj koji se želeo postići amandmanom i zahvaljujem se još jednom na tome što ste imali razumevanja da prihvatite amandman.

Želim samo da prokomentarišem još nekoliko stvari na samom kraju. Obzirom da je neko maločas pomenuo diktatorski režim, postavlja se pitanje – kada su pojedini političari u Srbiji poput Vuka Jeremića shvatili da je ova vladajuća koalicija i da je Aleksandar Vučić diktator, a da je ova vladajuća koalicija diktatorski režim? Da li one 2013. godine, krajem 2013. godine kada je glasao za budžet Republike Srbije, podsetiću vas, to je bio početak reformskog kursa Vlade Republike Srbije ili je shvatio onog trenutka kada je aterirao iz Njujorka u Beograd 2016. godine pa je molio za podršku da bude predsednički kandidat SNS, jel tako, 2017. godine? Onda kada u tome nije uspeo shvatio je da ovaj režim diktatorski. Onda pristižu donacije od ovog Brus Lija ih Hong Konga. Kada je uhapšen Brus Li ih Hong Konga traži se novi mentor koji će imati novca i kapitala da podrži tu političku opciju naravno sakriven iza leđa Dragana Đilasa.

Ono što se za večeras najavljuje kao spektakularno između ostalog jeste da će ne znam na kom mediju biti prikazano kako se dovode nekakvi glasovi iz Republike Srpske, kako se građani pritiskaju itd.

Sada želim da vas podsetim i vratim unazad u 2016. godinu. Zar ovo što je učinjeno 2016. godine, vidite ovo je konferencija za štampu, i vrlo brzo se okupe svi oni koji su nastali iz jedne političke stranke kada je neophodno dodatno glasova da pređe cenzus jedna politička opcija, u ovom slučaju DSS i Dveri? Zar to nije pritisak na birače?

Sada ću da vam kažem šta je rezultat ovakvog pritiska na birače. Na pet ponovljenih biračkih mesta u Bačkoj Topoli ova lista je osvojila te godine 3,5% u prvom krugu. U drugom krugu ponovljenom osvojeno je 23,27% glasova. U Sremskim Karlovcima 1,31%. Nakon ponovljenih izbora 19,02% glasova. U Jagodini 1,63%. Nakon ponovljenih izbora 26,63%. U Nišu Pantelej 3,85%. Nakon ponovljenih izbora 15,9% i recimo u Vranju 2,71%. Nakon ponovljenih izbora 12, 57%.

Da li je rezultirao ovaj pritisak na birače? Definitivno da jeste. Da li se ovo može definisati kao pritisak na birače? Definitivno može. Znate kako, kada govorimo, maločas je neko rekao bivši režim, govorimo zapravo o jednoj stranci, a sve ovo što je nastalo su ostaci te DS. Ta DS je pod vođstvom Đilasa došla do nekih 0,9%. Sada su se podelili na toliko političkih partija da više ne znaju ni sami koliko ih ima i svaka od njih ima po nulu. Kada saberete sve te nule opet ćete 3. aprila dobiti nulu. Možete da ih množite i da ih saberete, ali svakako ćete dobiti nulu. To su froncle i ostaci DS ili DOS-a.

Ima nešto vrlo interesantno kao informacija koja se pojavila u medijima. Pošto oni sami sebe, pretpostavljam, da najbolje poznaju i sada ću vam je pročitati – kaže savet skupštine Slobodne Srbije uputio je pismo svom članstvu u kojem ih obaveštava o tome zašto neće sarađivati sa koalicijom Ujedinjena Srbija koju između ostalih čine SSP, DS, Narodna stranka i Pokret slobodnih građana. Prema njihovim navodima glavni razlog pucanja ove saradnje je nepoverenje prema lideru SSP Draganu Đilasu. Navode i da za njih postoje dve opcije, da se povuku iz izbornih procesa ili da sklope dogovor sa Zeleno-levom koalicijom „Moramo“. Savet je pozvao članstvo da se o tome izjasni u naredna 24 časa.

Kažu - poslednjih 15 meseci svaki razgovor u opoziciji obeležila je najjača opoziciona stranka SSP, između ostalog zato što Marinika Tepić ima najveći rejting. Uprkos tom dogovoru svih stranaka u savezu, uključujući i stranku koju sam pomenuo i stranku Dragana Đilasa. Dragan Đilas je bez ikakvih konsultacija dva dana pre kraja istraživanja objavio da je Ponoš njihov kandidat. Na svakom narednom sastanku, doživljavali smo neprijatnosti, ne samo mi, već i druge opozicione stranke. Dakle, to je mišljenje njihovo, a oni sami sebe poznaju.

Maločas je neko rekao da će građani prepoznati. Građani su svakako prepoznali i ja sam ubeđen da će na pravi način vrednovati rezultate rada vladajuće koalicije. Isto tako građani su prepoznali ovo o čemu sam maločas govorio, a ovi o kojima sam govorio oni sami sebe najbolje poznaju i dovoljno je samo da imate ovakve konstatacije i da vidite o kakvim ljudima je reč. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač, poštovana ministarko Obradović, poštovani predstavnici ministarstva, ne želeći da umanjim i minimiziram značaj svih i pojedinačno bilo kojeg zakonskog predloga, ja ću kao šef poslaničke grupe, jer smatramo da je to jako važno i da je važno da građani Srbije znaju šta se dešavalo tokom međustranačkog dijaloga, govoriti pre svega, o setu izbornih zakona, a u nastavku današnje rasprave moje uvažene koleginice će govoriti o preostalim zakonskim predlozima.

Dakle, hajde da budemo potpuno otvoreni prema građanima Srbije, a i sami da se prisetimo nekih činjenica. Da li je i kada došlo do pominjanja reči „izborni uslovi“ od strane bilo koje političke partije u parlamentu od 2008. do 2019. godine? Podsetiću vas da kada je reč o izbornom zakonodavstvu, promenjena je samo jedna stavka koja se tiče finansiranja političkih stranaka, jer je prioritet bila ušteda. Štedelo se tamo gde ima, ne može se štedeti tamo gde nema novca, dakle ušteda sredstava koja su se usmeravala ka finansiranju političkih stranaka. Smanjio se iznos sredstava.

Dakle, od 2008. do 2019. godine mi nemamo ni jednu promenu kada je reč o izbornim uslovima. Tada je sve uredu. Da li je tako? Tada svi učestvujemo na izborima. Ni jedna parlamentarna stranka do 2019. godine, a bilo je i onih iz redova opozicije ovde u poslaničkim klupama, nisu pominjali izborne uslove. Danas mi govorimo kako je nešto solidno, kako je nešto dobro. Dajte da budemo potpuno iskreni i potpuno otvoreni.

Mi danas govorimo o ustupcima koje je vladajuća koalicija učinila prema vanparlamentarnoj opoziciji. Sa druge strane, da vanparlamentarna opozicija u ovom trenutku u Srbiji ima odgovornost kakvu ima naša vladajuća koalicija, siguran sam da ne bi učinila ovakve ustupke i da ne bi prihvatila ovakve predloge.

Dame i gospodo, 2019. godine mi dolazimo do priče izbornih uslova. Ako se sećate, tada jedan deo opozicije napušta parlament pa traže vanredne parlamentarne izbore. Kada shvataju da bi vanredni parlamentarni izbori doveli do njihovog političkog kraja i političkog kraha, onda moraju nekako da iskalkulišu i prisetili su se izbornih uslova, ali zaboga, neće o tome u martu 2019. godine da razgovaraju ovde zajedno sa nama i sa predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije, Majom Gojković, koja je zakazala sastanak da razgovaramo o tome kako da unapredimo parlamentarni dijalog, parlamentarnu praksu, kako da implementiramo sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Ne, oni ne žele da razgovaraju sa nama, nego sasvim slučajno žele sa evropskim parlamentarcima. Prihvatili smo i to.

Mnogi nas pitaju - zašto ste to prihvatili? Mi nemamo šta da krijemo. Da smo u tom trenutku odbili evropske parlamentarce, bilo bi da mi ne želimo fer i demokratske izbore i bilo bi da želimo nešto da prikrijemo i da nešto u izbornim uslovima kada je reč o Srbiji nije uredu.

(Vladimir Đukanović: Đorđe, samo istinu.)

Kao i uvek, gospodine Đukanoviću, samo istinu. A vi pratite pa recite ako nije istina.

Dakle, što se tiče vanparlamentarne opozicije, tada se prisetila izbornih uslova. Trebao je razlog da bi se izbori prolongirali. Pozivaju evropske parlamentarce, ne zato što veruju u to da će evropski parlamentarci doneti najkvalitetniji modalitet kada govorimo o izbornim uslovima, već da bi pokušali preko evropskih parlamentaraca da izvrše pritisak na vladajuću koaliciju i da bez izbora dođu do vlasti i privilegija. To je čista istina. To je istina.

Danas kada neko kaže, čujem od ovog dela opozicije, bojkot je razlog zašto je nastavljena druga faza međustranačkog dijaloga. Nije tačno. Bojkot je propao. Propao je scenario koji je planiran nakon bojkota, šest meseci nakon bojkota, a to je da se destabilizuje Srbija, da se izazovu protesti, da se izazovu nemiri i na taj način da proba da se preuzme vlast. To je propalo. I to nije bio nikakav razlog.

Razlog je taj što smo se mi nakon prve faze međustranačkog dijaloga dogovorili da nakon izbora nastavimo sa drugom fazom međustranačkog dijaloga i da otvorimo i druge teme, jer mi kao vladajuća koalicija smo mnogo puta rekli, Srbija je demokratska i slobodna država i naravno da izražavamo spremnost da uvek razgovaramo o izbornim uslovima i naravno da izražavamo spremnost da sagledamo svaku sugestiju i predlog koji može da poboljša izborne uslove.

Sa druge strane, imate farsu i zamajavanje javnosti i pokušaj da od čitavog procesa od sebe naprave žrtvu kako bi ih prepoznao neko u Srbiji kao žrtvu i možda privukli njegovu pažnju ili dobili njihovu podršku. Ni to im nije uspelo.

Veoma je važna bila inicijativa predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u dogovoru sa predsednikom Republike, da se ovaj dijalog vodi na dva koloseka, da nastavimo međustranački dijalog, ali da se razgovara i sa političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima. Ako govorimo o izbornim uslovima, ne možete vi isključiti ni jednu političku stranku, ne možete je degradirati - sa ovom parlamentarnom strankom hoćete da razgovarate, a sa ovom vanparlamentarnom strankom nećete da razgovarate.

Dakle, smatramo da je to bila veoma dobra inicijativa i kada smo poslednji put imali sastanak sa predstavnicima Evropskog parlamenta pre nekoliko dana, jedno od pitanja predstavnika Evropskog parlamenta je bilo – da li ćemo mi stići da implementiramo sve ovo što smo dogovorili? Ja mislim da su oni promašili i temu i adresu.

Prvo, ne treba da se obraćaju nama, vladajućoj koaliciji, da to pitanje postavljaju nama. Zašto? Zato što su u martu mesecu još dobili poziv od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da se započne sa drugom fazom međustranačkog dijaloga. Oni nisu putovali, pandemija je bila problem. Mogli smo on-lajn. Toliko se sastanaka održalo, važnih sastanaka održalo on-lajn, mogli smo i mi on-lajn održati i međustranačke dijaloge.

Danas kažu – usvajate zakone u godini neposredno pred izbore. Kada da ih usvajamo? Datum i termin nastavka međustranačkog dijaloga su definisali evroparlamentarci, ne vladajuća koalicija. Vladajuća koalicija je u dogovoru sa drugim vanparlamentarnim strankama imala kontinuitet u razgovorima, mislim na vanparlamentarne stranke koje nisu želele razgovore sa evropskim parlamentarcima, imala kontinuitet u razgovorima i tu je pokazan jedan visok stepen i političke tolerancije i političke kulture. Ono što je veoma važno, pokazan je jedan visok stepen političke odgovornosti.

U kom smislu? Nije svedena priča samo na izborne uslove. Razgovaralo se i o nacionalnim i državnim interesima. Podsetiću vas, predsednik države, pre nego što je izašao pred poslanike, sastao se sa vanparlamentarnom opozicijom i predočio im izveštaj o trenutno najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju, pitanju Kosova i Metohije.

Dakle, da bi na kraju nas doveli oni koji su pozvali evropske parlamentarce u jednu paradoksalnu situaciju, dakle oni dovode evropske parlamentarce, oni sve vreme insistiraju na razgovorima sa evroparlamentarcima, dolazimo do konačnog dokumenta koji treba da usvojimo i oni odjednom ne prihvataju taj dokument, ne prihvataju nacrt dokumenta koji su izradili evropski parlamentarci.

Danas sam čuo ovde da su postojali neki predlozi u tom nacrtu kada je reč o manjinama. Ja se ne sećam da je bilo tog predloga, ne sećam se da je bilo predloga o manjinama. Ne sećam se da je bilo predloga o jemstvu i ne znam šta je spominjano.

O tome nismo ni razgovarali, niti je to bio predlog evropskih parlamentaraca. Sve ono što je bio predlog evropskih parlamentaraca, mi smo prihvatili. Sve ono što je dogovoreno u drugoj fazi, na drugom koloseku, je prihvaćeno. Ja ne znam šta još? Da li je još neophodna ta prednost od 20%, pa da započnemo izbornu trku? Da li bi onda bili ravnopravni? U pravu ste kolega, malo bi bilo i 20%.

Prvo pitanje je bilo to - da li ćete uspeti da implementirate? Mi smo rekli da ćemo, kao i uvek, imati ozbiljan, odgovoran i posvećen odnos, kao što smo imali i tokom prve faze međustranačkog dijaloga i sve ono što je dogovoreno implementiraćemo na narednoj sednici Skupštine, poštujući procedure koje nam je upravo definisao izveštaj evropske komisije, a to je - nema akata po hitnom postupku, nego sve idemo po redovnom postupku. Znači, zakonski predlog pristigne u parlament, odleži dve nedelje i onda se nađe na dnevnom redu. I ovaj saziv je u poslednjih ne znam koliko godina jedan od retkih saziva koji je imao najmanji broj akata usvojenih po hitnom postupku i koji je uspeo da implementira sve ono što je sadržano u izveštaju evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Osvrnuću se još na nekoliko stvari. Ako govorimo o suštinskoj reformi izbornog zakonodavstva, hajde da budemo i tu potpuno otvoreni, jer video sam da jedan deo opozicije ne zna šta priča kada govori o suštinskoj reformi izbornog zakonodavstva. Svi zajedno smo bili na sastanku i tragikomično je kada oni koji se bore za 3% kažu - bilo bi dobro da u Srbiji bude većinskog izbornog sistema. Da li oni uopšte znaju šta podrazumeva većinski izborni sistem?

Oni kažu - danas imate jednopartijsku Skupštinu. Ne, imamo Skupštinu koja je glas naroda. Pa, kako bi ta Skupština izgledala kada bi bio većinski izborni sistem, da li su se uopšte zapitali?

Sa druge strane, SPS smatra da proporcionalni izborni sistem u ovom trenutku jeste politička realnost u Srbiji. Možemo o razgovarati o nekom kombinovanom ili mešovitom izbornom sistemu, u kontekstu proporcionalno personalizovanog izbornog sistema, ali za to je potrebna javna rasprava, jedan širok konsenzus svih relevantnih političkih činilaca. Za to smo uvek spremni. Ali, da nam neko kaže - odgovara nam većinski sistem, zaista deluje tragikomično.

Ja mislim da smo mi kao deo vladajuće koalicije koji je učestvovao u razgovorima uspeli da realizujemo onaj ključni cilj, a naš cilj je bio da, poštujući različitosti, dođemo do kompromisa. I mislim da smo to uspeli na ovom drugom koloseku.

Što se tiče prvog koloseka, tu neka odgovore daju oni koji su pozivali evroparlamentarce. Ja sam samo jedno pitanje postavio evroparlamentarcima, pošto smo mi svi zajedno imali 45 minuta za razgovor, a mi predstavljamo građane Srbije, i to koliko miliona građana Srbije, a vanparlamentarci su narednog dana imali tri sata za razgovor, i to u sedištu Evropske unije, ja sam zamolio predstavnike Evropskog parlamenta samo da pitaju tu, nazovite proevropsku opoziciju, pošto je tada upravo završen bio referendum - da li se oni zaista zalažu za evropske integracije Srbije ili ne? Zašto se nazivaju proevropskom? Kako mogu biti proevropski, a glasati protiv i voditi kampanju protiv referendumskog pitanja koje treba da ubrza proces evropskih integracija u Srbiji koji se tiče konkretno vladavine prava?

Mislim da smo postigli kompromis i da je to jako dobro, da rešenja koja se nalaze u ovim zakonskim predlozima, taksativno ću samo preći preko nekoliko rešenja za koja smatram da su važna, dakle, biće formirano nadzorno telo za praćenje medija u odnosu šest članova REM-a plus šest članova vanparlamentarne opozicije, dakle, nema predstavnika vladajuće koalicije jer se želi ravnomerna zastupljenost u medijima a oni definitivno ne razumeju šta znači ravnomerna zastupljenost u medijima. Kada mi kažemo - ravnomerna zastupljenost u medijima, mislimo na tematske debate na javnom servisu, gde prikažete program, ljude koji su garant za realizaciju tog programa, ukrstite koplja, a građani na izborima neka odluče kome će ukazati poverenje. Ne, oni kada kažete - ravnomerna zastupljenost u medijima, smatraju da treba da se bave uređivačkom politikom medija.

Mediji moraju da ostanu autonomni i slobodni. I 2000. godine je neko napravio Strategiju o privatizaciji medija, da vas podsetim, kada je većina medija privatizovana. Jel ste hteli kapitalizam - dobili ste ga. Odakle vam danas potreba da se bavite uređivačkom politikom privatnih medija? I kako to privatnim medijima mi možemo da definišemo pravilnik? Mi pravilnik možemo da definišemo Javnom servisu i oni će taj pravilnik ispoštovati.

Ali, znate šta kaže, recimo, Javni servis Vojvodine? Dobili smo informaciju, pošto je predsednik Skupštine uputio pismo svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, Javni servis Vojvodine kaže da ima tri ili četiri emisije političkog karaktera i da su u te tri ili četiri emisije političkog karaktera više bile prisutne opozicione političke stranke i vanparlamentarne opozicione političke stranke nego stranke vladajuće koalicije. To je zvaničan dokument koji smo dobili od Radio-televizije Vojvodine.

Drugo, nemojte da tek tako prelazimo preko RIK-a. To je nešto što oni sigurno nama ne bi učinili. Po prvi put vanparlamentarne stranke imaju šest predstavnika u RIK-u i imaju jednog člana i jednog zamenika u stalnom biračkom odboru. Dakle, vanparlamentarne stranke. Vi znate da je zakon jasno definisao na koji način se formira RIK, na osnovu broja poslanika koji osvoji određena izborna lista, pa shodno tome dobija i broj članova RIK-a i zamenika članova RIK-a. Po prvi put se nekome daje kao na tacni - izvolite, dobili ste šest, a vi opredelite kojih će to šest biti. Oni ne znaju ni koga će da predlože. Oni nisu za referendum ni popunili sva mesta. Oni daju javni konkurs da bi došli do ljudi koji će da čuvaju biračka mesta i koji će da čuvaju biračke kutije i predstavljaju sebe kao neku alternativu. Kakva je to alternativa u Srbiji?

Da se vratim na izborne zakone. Dakle, što se tiče glasanja van biračkog mesta koje nam se vrlo često spočitavalo evo definisano je vrlo jasno - troje ljudi odlazi na glasanje, gde jedan obavezno mora biti iz redova opozicije. Eto rešili smo i to pitanje. Kao što je neko malopre rekao, RIK ima obavezu da svaki zapisnik sa svakog biračkog mesta okači na veb stranicu i to pitanje je definisano.

Što se tiče nacionalnih manjina, meni je poznato da smo razgovarali o jednoj temi, a to je da snizimo broj potpisa koji je neophodan za nacionalne manjine sa 10 hiljada na pet hiljada i tu se izašlo u susret.

Što se tiče funkcionerske kampanje koja im je vrlo često nekako trn u oku, znate SPS smatra i mi smo to definisali u platformi koju smo predali predsedniku Narodne skupštine i evroparlamentarcima da iako su izbori Srbija ne sme da stane, nosioci javni funkcija moraju da rade svoj posao i dok je i kampanja i posle kampanje, ali da jesmo za to da se nađe određeni modalitet koji će zadovoljiti opoziciju da to ne bude funkcionerska kampanja i mislim da je nađena jedna prava mera za to koja je definisana kroz zakonske predloge.

Što se tiče finansiranja političkih aktivnosti, tu smo izašli i više u susret od onoga što je opozicija tražila. Oni su tražili da sredstva preraspodelimo 30 prema 70, mi smo dali predlog 35 prema 65. Dakle, izašlo im se u susret i više nego na iznosu od onoga koji su očekivali.

Produžen je rok za žalbe, o tome je već bilo reči, sa 48 na 72 časa. U izbornoj administraciji, dakle, definiše se i taj srednji nivo. Pored RIK-a imaćemo sada i lokalne izborne komisije. To nije bio stav ni vladajuće koalicije, ni opozicionih političkih stranaka, to je, čini mi se, bio stav OEBS-a i ODIR-a. Mislim da je to nešto što smo prihvatili, pre svega kao zaštitu i kontrolni mehanizam. Svaka opoziciona lista koja ostvari rezultat od preko 2% može izvršiti proveru materijala na uzorku od 5%.

Dakle, vrlo jasno definisano, u svakom trenutku možete proveriti birački spisak koji je ažuriran. Dakle, da li je neko glasao umesto vas ili nije glasao umesto vas, da otklonimo i tu famu već jednom. Ukoliko postoje određena neslaganja između izbornog materijala i onoga što ima RIK, oko stavova koje ima RIK, može se podneti krivična prijava.

Završavam.

Vidim da im je bilo izuzetno stalo i do tog žrebanja. Dakle, da imamo žreb kada je reč o predsedničkim kandidatima. Jasno je zašto su to želeli, ali to je potcenjivanje građana Srbije. Zar misle da su građani Srbije nepismeni pa neće imenom i prezimenom pročitati ko je kandidat za predsednika nego će gledati po broju? Nemojte da toliko potcenjuju građane Srbije. Ali, evo, izašli smo u susret i kada je reč o žrebanju.

Evo, i danas ćemo izaći u susret i kada je reč o amandmanima, pošto je bilo dodatnih predloga. Opet se izlazi u susret i biće prihvaćeni svi amandmani koje je podneo kolega iz opozicije, ja verujem da će biti prihvaćeni.

Dakle, ja ne znam šta još može u ovom trenutku da učini vladajuća koalicija osim, i sa time završavam, dakle, kada govorimo o kontrolnim mehanizmima, mislim da je kolega Marijan Rističević to maločas pričao, imate osam i po hiljada biračkih mesta. Na osam i po hiljada biračkih mesta opozicija će imati najmanje od 10 do 20 ljudi. To je 85.000 posmatrača. Ako nisu sposobni sa tih 85.000 posmatrača puta dva, da proprate izbore, onda zaista ja ne znam šta više mogu da kažem.

Dakle, nemoguće je da u ovom trenutku i na osnovu svega ovoga što smo učinili bilo ko postavi pitanje legitimnosti izbora.

Još jednom ponavljam, smatram da je vrlo važno to što smo razgovore vodili na dva koloseka i što smo na ovom drugom koloseku imali jedan kontinuitet u razgovorima na inicijativu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela ili institucija, dozvolite mi da, pre nego što se osvrnem na same izveštaje koji su danas tema dnevnog reda, obzirom da je ovo verovatno i poslednji put da u ovoj godini imamo priliku da se obratimo, obzirom da ćemo tokom drugog dela zasedanja imati raspravu o pojedinostima, u kojoj verovatno, kao poslanička grupa, nećemo učestvovati, jer ćemo svakako podržati predložene zakone. Dozvolite mi samo da u nekoliko rečenica kažem nešto o godini koja je iza nas, kada je reč o Narodnoj skupštini Republike Srbije, obzirom da se danas završava redovno zasedanje Narodne skupštine. Sa ponosom u ime poslaničke grupe SPS želim da kažem da je iza nas jedna veoma uspešna godina, kada je reč o radu parlamenta.

Mislim da je Narodna skupština Republike Srbije u protekloj godini pokazala da je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i da je u pravom smislu te reči, glas naroda, mesto gde se na demokratski način sučeljavaju mišljenja i različiti stavovi, a sa jednim jasnim ciljem, da bi došli do zakonskih predloga koji će biti u najboljem interesu građana. Mislim da je parlament u prethodnih godinu dana radio u najboljem interesu građana i da je na pravi način dao odgovore, pružio odgovore koji se postavljaju pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao najviši organ zakonodavne vlasti.

Dakle, u ovoj godini doneli smo niz setova zakona od nacionalnih značaja, ali ono što bih posebno izdvojio i što je, rekao bih, na neki način obeležilo ovu poslaničku godinu, svakako jeste, pre svega međustranački dijalog, međustranački dijalog u okviru kojeg je na inicijativu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u dogovoru naravno sa predsednikom države, međustranački dijalog vođen na oba koloseka, čime je pokazan jedan visok stepen demokratičnosti, prilika da možemo da čujemo sugestije i predloge svih političkih stranaka.

Zatim, pred nama je Zakon o referendumu, narodnoj inicijativi, ustavne promene, usvajanje etičkog kodeksa, donošenje zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu, zaštiti očuvanja ćiriličnog pisma i uvođenje obaveznosti puštanje himne na početku školske godine.

Pored svih mera poboljšanja životnog standarda građana, jako je važno, to je mišljenje poslaničke grupe SPS, jačanje nacionalnog identiteta, posebno u ovim turbulentnim vremenima, kada se Srbija i srpski narod susreću sa različitim pritiscima.

Dakle, na neki način mislim da smo uspeli da u ovoj godini implementiramo, kao najviši organ zakonodavne vlasti sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Usvojili smo 174 akta po redovnom postupku i veoma mali broj akata, koliko je bilo samo neophodno po hitnom postupku, a koja su imala potpunu opravdanost.

Što se tiče današnje sednice, ovo je drugi put da imamo priliku da u ovom Sazivu parlamenta razgovaramo o radu nezavisnih tela. Pored toga, nedavno ovde u plenumu smo usvojili, kao što je o tome već bilo reči, Zakon o ombudsmanu, kao i izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Takođe, Skupština je izabrala i pet novih članova Saveta Agencije za sprečavanje korupcije, kao i Poverenika za ravnopravnost, a sve upravo sa jednim jasnim ciljem, a to je obaveza svih nas narodnih poslanika, jačanje rada nezavisnih regulatornih tela ili nezavisnih institucija.

Demokratija se jača tako što se jačaju nezavisne institucije. U ostvarivanju kontrolne funkcije, dakle, Narodna skupština vrši nadzor nad radom nezavisnih tela i želim da naglasim da Narodna skupština ostvaruje dobru saradnju sa svim nezavisnim insitucijama.

Institucija Zaštitnika građana naravno ima važno mesto i ulogu u pravnom sistemu Republike Srbije. Jasno je šta je to prema zakonodavstvu Republike Srbije. Dakle, Zaštitnik građana je nezavisni državni organ koji štiti prava građana, kontroliše rad organa državne uprave, nadležnog organa za pravnu zaštitu imovinskih prava, interes Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija. Ovaj organ ima pravo i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih propisa i opštih akata.

Razmatranje izveštaja o radu ovog nezavisnog tela doprinosi unapređenju rada državnih organa u svim segmentima. Neki od bitnih podataka iz izveštaja građana jesu u 2020. godini ono o čemu ste vi gospodine Pašaliću uglavnom govorili u uvodnom izlaganju.

Međutim, raduje podatak iz izveštaja da je opšta ocena stanja ljudskih prava u 2020. godini u Republici Srbiji znatno poboljšana. Mogu sa sigurnošću da kažem da dolaskom gospodina Pašalića na čelo ove institucije je napravljen jedan ogroman iskorak napred u radu ove institucije. Imao sam to zadovoljstvo da sarađujem pre svega na međunarodnom planu u prethodnom sazivu. Mislim da je na taj način trasiran put koji treba da se nastavi u narednom vremenskom periodu.

Da potsetimo da se nadležnosti Poverenika odvijaju na dva nivoa. Jedan se odnosi na zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dok se drugi odnosi na zaštitu podataka o ličnosti i nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ono što prati dosadašnji rad ovog nezavisnog organa jeste nažalsot negativan predznak i kontekst koji je posledica načina rada ovog organa u ranijem periodu, što je ispravljeno. Tako da je novi Poverenik ušao u taj prostor koji nije bio prijatan. Zahteva dosta transparentnog rada i rezultate tog rada kako bi se slika o ovom nezavisnom organu popravila.

Puna vidljivost uloge i rada Poverenika u 2020. godini ostvarena je upravo putem medija. Ostvarena je putem internet prezentacija, portala, otvorenih podataka, društvenih mreža i slično. Recimo, u 2020. godini, Poverenik je ukupno primio 9218 predmeta, od čega se čak 5201 odnosio na slobodan pristup informacijama, 2952 na zaštitu podataka o ličnosti, a 1065 na obe oblasti delovanja Poverenika.

Poverenik je dakle, u godini okončao postupke u 9497 predmeta, što je za svaku pohvalu.

Kada govorim o izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, za 2020. godinu, ova institucija funkcioniše po novom Zakonu o sprečavanju korupcije koji se primenjuje od 1. septembra 2020. godine. Ovim zakonom je pojačana antikoruptivna uloga Agencije, odnosno ojačan mehanizam kontrole sukoba interesa nosilaca javnih funkcija, davanja saglasnosti za obavljanje drugih javnih funkcija, naravno ukoliko funkcije ne predstavljaju sukob interesa.

Mislim da je potpuno jasno i kada je reč o radu Agencije i kada je reč o saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, imamo jedan nulti stepen tolerancije kada je reč o borbi protiv korupcije i nadamo se da će to biti nastavljeno i u narednom vremenskom periodu.

Da ne bih previše dužio s obzirom da imamo kratak vremenski period i da bih omogućio ostalim kolegama i koleginicama da govore, na samom kraju ću reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje naravno podržati sve predložene izveštaje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.

Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.

Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.

Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.

Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.

I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.

Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.

Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?

Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?

Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Odbora za informisanje i kulturu, obzirom da ste vi formalno predlagač, želim najpre da izrazim zadovoljstvo poslaničke grupe SPS što i ovog puta kada je REM u pitanju, članove REM-a biramo shodno proceduri koja je definisana vrlo jasno i precizno zakonima koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne nekakvoj popularnoj, kako kažu, evropskoj praksi i evropskim standardima. Dakle, ovde je potpuno jasno ispoštovana procedura, obavljen razgovor sa oba kandidata i svakako u danu za glasanje mi ćemo se opredeliti za jednog od predloženih kandidata.

Ono što želim da kažem, kada je reč o informisanju, a uglavnom su sve kolege koje su govorile pre mene govorile o informisanju i o medijskoj slici danas u Srbiji, u pravu je kolega Starčević kada kaže – istina. Istina i jeste interes svih nas. Kada su mediji u pitanju i kada je medijska slika Srbije u pitanju danas, mogu sa potpunom sigurnošću reći da su sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja osnovni postulati demokratskog društva kakvo Srbija danas i jeste. Jer da nije tako, pa odakle bi mi čuli ovoliku kuknjavu opozicije?

Dakle, oni kukaju upravo o medijima – u medijima, jer ne postoji drugi način da se informacije plasiraju nego putem medija. REM je bio jedna od najaktuelnijih tema, kada je reč o razgovorima koje smo vodili o izbornim uslovima, kada je reč o međustranačkom dijalogu, počev od Fakulteta političkih nauka, pa prve faze međustranačkog dijaloga, druge faze međustranačkog dijaloga.

Ono što su evropski parlamentarci u jednom trenutku tokom prve faze međustranačkog dijaloga rekli, ono što sam zapravo rekao na početku, jeste da članove REM-a, tada je trebalo da izaberemo dodatno još tri člana REM-a, preostala tri člana REM-a treba izabrati po najboljoj evropskoj praksi i evropskim standardima.

Mi smo tada jasno rekli da poštujemo mi evropsku praksu, poštujemo mi evropske standarde, svi oni evropski standardi i evropska praksa koji su prihvatljivi i koji mogu doneti dobrobit Srbiji, mi ćemo ih svakako implementirati u svaku sferu društva, ali kada je reč konkretno o medijima poštovaćemo zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde je jasno definisano odakle, koji član mora, iz koje organizacije, iz kojeg udruženja mora doći pojedinac, odnosno član koji će biti predstavnik REM-a.

Pohvalio bih, dakle, još jednom odgovoran odnos, to sam učinio tokom jučerašnjeg dana, Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Republike Srbije, danas i Narodne skupštine Republike Srbije, naime i Odbora za kulturu i informisanje, jer imamo jedan odgovoran i ozbiljan odnos kada je reč o realizaciji onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga.

Mi smo razgovarali, učestvovali na oba koloseka i po ko zna koji put ću ponoviti da je jako važno što su inicirani razgovori od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije uz podršku predsednika Republike, naravno, da se razgovori vode na oba koloseka, dakle i sa političkim strankama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i sa onim političkim strankama koje ne žele razgovor sa evropskim parlamentarcima kako bi saslušali i sagledali sugestije i predloge svih relevantnih vanparlamentarnih političkih stranaka, jer ovo je proces iz kojeg ne možete apsolutno nikoga isključiti.

Svako ima legitimno pravo da da određenu sugestiju, odnosno predlog da li je ta sugestija i predlog opravdana ili ne, da li zaslužuje svoje mesto u zakonu ili ne, da li treba da bude deo izbornih uslova ili ne, o tome se svakako da razgovarati i mi smo o tome razgovarali tokom međustranačkog dijaloga. Moram priznati daleko više smo razgovarali u okviru ovog drugog koloseka gde je učestvovala Radna grupa Narodne skupštine Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike i sa vanparlamentarnim strankama. Veliko je zadovoljstvo što je rezultat tog dijaloga upravo kompromis koji je postignut, dakle, tragalo se za kompromisom koji će objediniti i ispoštovati na neki način sve različitosti u jednu celinu a opet poštovati zakon i Ustav i sagledati na koji način mi to treba da implementiramo konkretno kada je reč o našem izbornom zakonodavstvu.

Mislim da ako bismo sagledali ono što je rezultat međustranačkog dijaloga i sa evropskim parlamentarcima, mada jedan deo opozicionih političkih stranaka je odustao od tog dijaloga, zapravo okrenuo leđa onima koje je pozvao u Srbiju da razgovaraju i da pokušaju da preko njih izvrše pritisak na Vladu, na Narodnu skupštinu Republike Srbije, verovatno imajući za cilj da ovaj međustranački dijalog završe ne sa kvalitetnijim izbornim uslovima, već da rezultat ovog međustranačkog dijaloga bude, recimo, da ovu Skupštinu, odnosno Vladu zameni nekakva prelazna Vlada čiji bi i oni bili deo, dakle, doći do vlasti i privilegija bez izbora.

To je bio jedini konkretan cilj koji su imali imajući na umu sve ono što su predlagali, a reći ću i šta su predlagali, jer, konkretno se tiče medija. Sve ovo za njih je bila farsa, zamajavanje javnosti, pokušaj da predstave kako su zaboga zainteresovani za izborne uslove, a eto tih izbornih uslova su se setili tek 2019. godine kada su napustili ovu salu, jer više nisu imali mogućnosti da argumentovano i činjenično brane svoju politiku koju zapravo i nemaju. Dakle, nekako, postaju politički impotentni i onda usled nemogućnosti da odbranite svoje političke stavove, vi napuštate plenum, održavate nekakve sednice u holu, tada tražite vanredne parlamentarne izbore. Svi onako skupa traže vanredne parlamentarne izbore.

Kada su sagledali da ne da ne bi mogli biti alternativa vladajućoj koaliciji u tom trenutku već da bi bili pluskvamperfekat političke scene Srbije oni su se dosetili sporazuma sa građanima, dosetili se evropskih parlamentaraca i dosetili se izbornih uslova.

To je odgovor na ono pitanje koje nam vrlo često postavljaju – zašto ste razgovarali sa evropskim parlamentarcima. Pa, nije vladajuća koalicija u Srbiji pozvala evropske parlamentarce da razgovara o izbornim uslovima. Ne, mi smo još u martu mesecu, zapravo predsednica Narodne skupštine tada, gospođa Maja Gojković je još u martu mesecu uputila poziv, 2019. godine u martu mesecu je uputila poziv svim poslaničkim grupama da sednemo, da razgovaramo o parlamentarizmu, da razgovaramo o parlamentarnom dijalogu, parlamentarnoj praksi, dakle kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji i kako da implementiramo sve ono što je sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije. Nažalost, nismo naišli na razumevanje tada jednog dela opozicije. Obratio se evropskim parlamentarcima, rekao sam već iz kog razloga.

Dolazimo u situaciju da evropski parlamentarci izlaze sa konkretnim predlogom. Mi u potpunosti prihvatamo taj predlog, bez ijedne sugestije, bez ijednog amandmana, ali taj isti predlog prihvata minorni deo opozicije. Onaj drugi deo opozicije, za njih je taj predlog neprihvatljiv i okreću leđa evropskim parlamentarcima.

Zašto je neprihvatljiv? Pa, zato što nisu postigli taj krajnji cilj. Znate, svaka od političkih stranaka, takav je bar bio dogovor sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, da svaka poslanička grupa, svaka politička stranka koja želi da učestvuje u međustranačkom dijalogu, sačini određenu platformu, odnosno određene sugestije i predloge kojima smatra da može poboljšati izborne uslove u Srbiji. Kao državotvorna i ozbiljna i politička opcija, Socijalistička partija Srbije tu platformu je sačinila, dostavila poštujući institucije sistema. Dostavila platformu najpre Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Narodna skupština Republike Srbije je dostavila evropskim parlamentarcima.

Sa druge strane, imate ovaj deo opozicije o kojima je govorio maločas kolega Starčević, oni nisu poštovali institucije sistema i oni nijednog trenutka nisu imali komunikaciju kada je reč o ovom prvom koloseku i razgovoru sa evropskim parlamentarcima, oni nisu imali komunikaciju sa institucijama sistema i Narodnom skupštinom, nisu je želeli.

Oni su svoju platformu koja je izgledala otprilike ovako, sada ću vam reći šta je ona podrazumevala, oni su svoju platformu veče uoči donošenja konkretnih rezultata, odnosno usvajanja konkretnih rezultata i konkretnih zaključaka, koji su definisali evropski parlamentarci, oni su dostavili svoju platformu evropskim parlamentarcima, a ta platforma je podrazumevala pre svega izbor nekog nezavisnog uređivačkog tima, informativnog programa Javnog servisa RTS i RTV, dakle, da oni mogu da se bave uređivačkom politikom javnog servisa. Zatim, kažem, opcija dva, tri puta nedeljno predstavnici opozicije, da samostalno gostuju u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS i RTV u trajanju od 30 minuta i to u terminu od 18 časova i 30 minuta do 19,00 časova. Potom, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum da učestvuje u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u vremenskom periodu od 21,00 čas, u svim informativnim emisijama kažu, Dnevnik jedan, dva, tri, jutarnji program, jutarnji Dnevnik, da bude obezbeđena jednaka zastupljenost predstavnika vlasti i opozicije. Da se obezbedi, kažu, tzv. po njima nezavisnim medijima, a oni kad kažu nezavisni mediji, misle na BETU, misle na Fonet, misle na Istinomer, na Krik, CINS, Birn i Vreme. Dakle, da se ovim medijima obezbedi da dva puta nedeljno i u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržajne programe ne RTS i na RTV i to upravo u udarnim terminima. I, kažu, zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koju su na izbornim listama u toku trajanja kampanje. Dakle, da vam prosto zabrane da radite posao za koji ste preuzeli odgovornost, a na drugoj strani oni imaju mogućnost da vas kritikuju za taj isti posao.

Ovo je platforma koju je dostavila ta politička opcija, odnosno, ne samo jedna, već Đilasova stranka, pa Lutovac, pa Pokret slobodnih građana, pa neki „Ne davimo Beograd“, pa Nebojša Zelenović i onda ovaj pokret Janka Veselinovića. To je platforma koju su dostavile te nazovi opozicione političke stranke.

Sada da ih pitate da li bi prihvatili i jedan segment ovoga što su napisali, da imaju bilo kakav deo odgovornosti u Srbiji, a neće ga imati skoro, siguran sam ako bi bili iskreni, da bi rekli ne.

Mislim da je vladajuća koalicija kada je reč i o međustranačkom dijalogu koji smo vodili sa evropskim parlamentarcima i kada je reč o međustranačkom dijalogu koji je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije vođen sa predstavnicima političkih stranaka koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, a nije se razgovaralo samo o izbornim uslovima. Ono što je za nas izuzetno važno jeste da je pokazan jedan visok stepen političke tolerancije i političke odgovornosti, pre svega kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, razgovaralo se i o KiM, razgovaralo se i o Republici Srpskoj.

Podsetiću vas da je predsednik Republike izveštaj o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju predstavio i vanparlamentarnim strankama pre nego što smo o tome razgovarali ovde u plenumu. Dakle, jedan krajnje odgovoran i krajnje ozbiljan odnos. Mislim, da kada sve to skupa sagledam i prvi i drugi kolosek i rezultate koje smo postigli, ono što smo zajedno potpisali jeste ogroman ustupak koji je ova vladajuća koalicija učinila vanparlamentarnim strankama. Mislim da ni jedna vladajuća koalicija nikada ne bi i neće učiniti ovoliko ustupaka vanparlamentarnim strankama.

Dakle, stranke kojih nema, koje nisu ni učestvovale nikada na izborima, koje ne postoje na političkoj sceni ni u jednoj lokalnoj sredini, nisu učestvovali čak ni na jednim lokalnim izborima, ali eto dozvolili smo im da imaju svoje predstavnike u RIK, da imaju svoje predstavnike u Nadzornom telu zajedno sa predstavnicima REM, dakle šest predstavnika opozicije, šest predstavnika REM. Rekli smo – da ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ta ravnomerna zastupljenost u medijima, dame i gospodo, ne znači da ćete vi da se bavite uređivačkom politikom medija.

Gledao sam jučerašnji duel koji je pomenula koleginica Sandra Božić. Evidentna je, moram da priznam učestvovao sam više puta u toj emisiji, ali nekako, evidentno je da oni koji dolaze iz redova nazovite opozicije nemaju političku ideju, nemaju politički program. Šta je danas njihov politički program, osim onoga što su nam najavili? To je ostrašćenost, lustracija i ulica. To smo sve videli.

Osim toga smislili su i došli do nove ideje, a to je da ekologiju zloupotrebe u političke svrhe. Sve ono što mi činimo i radimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je reč o Zakonu o narodnoj inicijativi, referendumu, o Zakonu o eksproprijaciji, kada je reč o izmenama Ustava, to nema apsolutno nikakve veze sa ekologijom, to nema apsolutno nikakve veze sa Rio Tintom, to nema apsolutno nikakve veze sa preambulom i ne može se na takav način kroz takav vid jeftine kritike doći do jeftinih političkih poena.

Dakle, mi radimo jedan odgovoran posao. Na naše veliko zadovoljstvo otvoren je Klaster 4, koji upravo podrazumeva zelenu agendu i koji jeste skup, ali da nas je neko pitao koji bi klaster baš u ovom trenutku kada se ekologija u Srbiji zloupotrebljava u političke svrhe želeli da otvorimo, mislim da bi svako od nas rekao da to bude upravo ovaj klaster koji se tiče zaštite životne sredine i ekologije.

Srbija će iznaći mogućnost jer je danas ekonomski jaka i stabilna, ima jedan zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama i naći će tih preko 10 milijardi koliko je potrebno za realizaciju ovog klastera, da uspešno realizujemo ovaj klaster.

Vratiću se na REM. Mi od početka međustranačkog dijaloga imamo najpre jednu hajku i histeriju na REM i to upravo od strane tog dela opozicije. Pri tome, sve vreme zaboravljaju da je REM nezavisno regulatorno telo. Neki od njih su sedeli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sada možemo mi da se slažemo ili ne sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali oni su nezavisni. Na nama je da raspravljamo o njihovim izveštajima i na nama je da vidimo da li su oni na pravi način tumačili zakon ili ne i na nama je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne nezavisna regulatorna tela, poput REM, da guramo u političko blato, da tražimo od njih da tumače zakon onako kako to nama odgovara, niti je REM politički subjekt, niti REM učestvuje na izborima, ni na parlamentarnim, ni na gradskim, ni na predsedničkim, niti je REM koji će reći ko je pobedio na izborima. Ko je pobedio na izborima reći će građani 3. aprila. Potpuno sam ubeđen da ćemo imati i fer i demokratske izbore i potpuno sam ubeđen da ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno na oba koloseka kada je reč o međustranačkom dijalogu.

Veoma je interesantno to da o slobodi medija govorimo danas. Mi smo o tome mnogo puta pričali, tu temu pokretali, i pred evropskim parlamentarcima.

Lično sam razgovarao sa Fajon o tome i postavio joj pitanje zašto recimo o slobodi medija, nismo razgovarali 2011. godine, kada je Verica Barać, sačinila jedan izveštaj u kojem je vrlo jasno i precizno rečeno kome je pripadao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Njen odgovor je bio, tada nismo bili izvestioci za Srbiju. Dobro, ali ste bili evropski parlamentarci. Ako su Evropskom parlamentu važni izborni uslovi, zašto niste došli ranije da o tome razgovaramo, uz to vrlo je interesantno i to treba znati da su evropski parlamentarci, posetili REM, tek nakon završetka međustranačkog dijaloga i rekli da postoje paralelne institucije, paralelni mediji.

Čekajte, ako postoje paralelni mediji i kako oni kažu nezavisni mediji, kako to onda nema objektivnog novinarstva?

Dakle, mi smo se zalagali, i tu ću završiti, i to je bilo vrlo jasno i precizno definisano u platformi SPS, ravnomerna zastupljenost u medijima, ali ne uređivačka politika, jer mediji moraju da ostanu slobodni i autonomni, što znači da mi možemo, kada je reč o javnom servisu, da uputimo, da sačinimo određene pravilnike, a kada je reč o privatnim emiterima, REM, može dati određene preporuke, jer, a juče sam o tome govorio, 2000. godine je napravljena strategija privatizacija medija i hteli ste da privatizujete medije pošto poto, pa jel ste želeli kapitalizam? Evo ga kapitalizam, odakle potreba onda danas da se bavite privatnim sektorom, odakle potreba da se bavite privatnim medijima?

Na kraju, kada je reč o zastupljenosti u medijima, nije tačno da, kako kažu pojedine opozicione političke opcije, nisu dovoljno zastupljene u medijima kada je reč o javnom servisu, kada je reč o emiterima programa.

Evo izveštaja kada je reč o izborima 2020. godine - druga po zastupljenosti u svim emisijama koje se tiču informativnog programa i izborne kampanje je upravo bila politička opcija koja nije učestvovala na izborima, koja je bojkotovala izbore.

Evo dopis RTV, koji navodi emisije i kaže vrlo jasno da je blagu prednost u nastupima upravo imala opozicija.

Dakle, završiću sa time, Srbija jeste demokratsko društvo u kojem se poštuje sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja, a da se vraćamo u prošlost, u onom najgorem obliku kada su svi morali da pišu isto, kada su svi morali da izveštavaju isto, to svakako nećemo dozvoliti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.

Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.

Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.

Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.

Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.

Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.

Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.

Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.

Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Ružiću, poštovana potpredsednice, gospođo Gojković, poštovani predstavnici Ministarstva, dozvolite mi, pre nego što počnem da govorim o zakonskim predlozima koji danas jesu tema skupštinskog zasedanja, moram prosto da se osvrnem na nešto što se danas desilo tokom skupštinskog zasedanja, a što nije prvi put u ovoj skupštinskoj sali.

Nisam želeo da odreagujem putem replika i nisam želeo da trošim dragoceno vreme i vaše, jer govorimo o izuzetno značajnim i važnim zakonskim predlozima, ali reč je o nastupu jedne od poslaničkih grupa i konstatacijama koje su konkretno iznete. Te konstatacije nisu prvi put iznete u ovom parlamentu.

Parlament jeste glas naroda i legitimno je pravo svakog poslanika da ima svoj stav i da iznese svoj stav, ali taj stav bez obzira na identitet i nacionalnu pripadnost narodnog poslanika, mora biti upodobljen sa Ustavom i postojećim zakonima države u kojoj živi, a ovo je Srbija. Uostalom, mnogo puta do sada sam pitao i generalnog sekretara i on mi je to potvrdio. Da li smo mi svi poslanici potpisali istu zakletvu? A, to je da poštujemo Ustav Republike Srbije i da poštujemo zakone Republike Srbije.

Naime, slažem se sa koleginicom, sjajnu definiciju, maločas koleginica Nataša je rekla da se kulturom gradi nacionalni identitet. Naravno, da se slažem i sa malopređašnjom konstatacijom koleginice koja je takođe, kako je to potpredsednica rekla, divno govorila da nacionalne manjine doprinose jednom kulturnom jedinstvu većine. U potpunosti se slažemo sa tom konstatacijom, ali nikako ne možemo da se složimo sa konstatacijom da Bošnjake i Albance u Srbiji posmatraju kao neprijatelje. I, to se ne čini prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pristojnost tumačimo izgleda na različite načine. Pristojnost znači da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno što smo mogli maločas da čujemo u parlamentu, da bi mogli da nastavimo normalno i da bi ovaj parlament bio ono što jeste, a to je simbol i demokratičnosti, i efikasnosti, i transparentnosti, i javnosti o radu. Ali, pristojnost znači i da pošteno i čestito i odgovorno obavljamo posao za koji smo preuzeli odgovornost i da snosimo konsekvence za ono što je urađeno ili za ono što nije urađeno, odnosno za ono što je izrečeno ili nije izrečeno, dakle, odgovornost na prvom mestu.

Mislim da je ova vladajuća koalicija pokazala jedan ozbiljan pomak u tom smislu da i ovaj parlament, a i pristojnost postane prioritet kada je reč i o našoj međusobnoj komunikaciji i dijalogu, ali jedan ogroman iskorak napred i kada je reč o pristojnosti u društvu.

Dakle, ovakve konstatacije kakve smo čuli malopre, ne čujemo prvi put. Njih obično ovako čujemo ispaljene kao političke floskule i one imaju jasan cilj, i samo sam zato govorio o tome na početku. Prvi cilj je da se pošalje najgora moguća poruka i najgora moguća slika iz ovog parlamenta o Srbiji, a drugi cilj je da se uberu jeftini politički poeni tamo gde ih mogu ubrati.

Kada im odgovorite i kada govorite ovako pristojnim tonalitetom i kada pokažete jedan visok stepen političke tolerancije i političke kulture, znate šta dobijete? Dobijete pretnje. Evo ovakve pretnje, da sam ja pretio Bošnjacima i Albancima. Pa, onda dobijete komentare na društvenim mrežama koje su organizovali upravo predstavnici te poslaničke grupe, gde me nazivaju četnikom, nacionalistom, fašistom, nekoga ko je zmija koju treba tući u glavu, i tako dalje. To nije jezik pristojnosti i na taj način nacionalne manjine neće doprineti, kako je koleginica to lepo definisala kulturnom jedinstvu većine.

Ali, da se vratim na zakonske predloge. Dakle, set zakona iz oblasti obrazovanja, oblasti kulture i informisanja, na samom početku želeo bih da pohvalim rad Ministarstva prosvete na čelu sa gospodinom Ružićem. Naime, u prethodnom periodu, kao što je to profesor Obradović govorio kao ovlašćeni predstavnik usvojena je Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, moć znanja, kao i regulativa koja unapređuje oblast visokog obrazovanja.

Prvi put u Srbiji donet je Zakon o studentskom organizovanju, što je izuzetno važno, budući da je studentsko organizovanje važan činilac visokog obrazovanja, jer omogućava aktivno učešće studenata u kreiranju obrazovnog procesa, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Zatim, tu su projekti izgradnje novih zgrada, fakulteta, fakulteta primenjenih umetnosti i fakulteta muzičke umetnosti i rekonstrukcije objekata fakulteta likovnih umetnosti. Pored toga, do 2026. godine plan je da budu izgrađene potpuno nove zgrade biološkog, geografskog i Fakulteta bezbednosti, potom Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu i brojni drugi.

Takođe, u ovom mandatu je uloženo dosta budžetskih sredstava u izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih vrtića, osnovnih i srednjih škola u brojnim lokalnim samoupravama širom Srbije, što svakako jeste za svaku pohvalu.

Da se vratim na zakonske predloge iz sektora obrazovanja o kojima je danas reč. Dakle, u pitanju su izmene i dopune pet zakona i potpuno novi zakon o inovacionoj delatnosti i izneću samo neka ključna zapažanja obzirom na vreme.

Pre svega, državna matura, predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Srbije. Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji stiču sertifikaciju o završenoj srednjoj školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove. Postojeća neujednačenost maturskih ispita koji se razlikuju od škole do škole biće prevaziđena standardizovanim testovima za celu generaciju učenika, dakle, za čitavu generaciju učenika.

Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem koji je formirao ministar Ružić donela je odluku da se vremenski interval za primenu implementacije državne mature produži, imajući u vidu, naravno, aktuelnu situaciju prouzrokovanu pre svega pandemijom kovida-19. Doneta je odluka da se završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih škola realizuje do školske 2022/2023. godine, a opšta umetnička i stručna matura 2023/2024. godine. Kao što je profesor Obradović rekao, znam da je vama iz Ministarstva ovo poznato, ali smatram da je za rad javnosti jako važno da ovo još jednom ponovimo.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je sistemski zakon, možda jedan od najvećih novina ovog zakona jeste to što Ministarstvo prepušta struci pripremu završnih ispita. Naime, utvrđuju se nove nadležnosti Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja to jest centra za ispite kako bi se u okviru jedne institucije stvorili uslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja.

Osnivanje komisije za praćenje verske nastave i obavezno intoniranje himne na početku školske godine, su još neke od predloženih izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja koje u potpunosti podržavamo. Dakle, predlaže se osnivanje verske komisije u cilju praćenja organizovanja i ostvarivanja verske nastave. Komisiju osniva Vlada na period od šest godina, a njen sastav imenuje se, po jedan predstavnik tradicionalne crkve i verskih zajednica, tri predstavnika nadležnih za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva prosvete.

Zakonskim izmenama predviđeno je, ponoviću, i obavezno intoniranje himne. Ovo ponavljam, jer smatram da je veoma važno zarad očuvanja nacionalnog i državnog identiteta na početku svake školske godine. Kada je reč o himni, ona kao svečana pesma države, treba da budi patriotizam kod dece od najranijeg školskog uzrasta, jer himna je pored zastave jedan od državnih identitetskih simbola. Smatram da bi trebalo da znamo himnu svoje zemlje i da se ona obavezno izvodi u svim svečanim programima škola.

Gospodine, ministre, za vas imam jedno pitanje, pošto smo maločas razgovarali o Bošnjacima i nacionalnim manjinama, moje pitanje je, da li je na početku školske godine u jednoj od osnovnim škola u Novom Pazaru, čini mi se, umesto himne države Srbije intonirana tzv. bošnjačka himna koja, koliko je meni poznato, glasi – ja sin sam tvoj?

Još neke od novina jesu povećana odgovornost roditelja kada je reč o izostajanju učenika sa nastave, kao i mogućnost da se stariji od 17 godina upišu na redovnu nastavu u srednju školu. Takođe, kada je reč o srednjim školama u zakon je uneto rešenje prema kome se obavezan broj ocena u jednom polugodištu smanjuje sa četiri na tri.

Po svim pokazateljima današnja situacija na polju obrazovanja se može oceniti kao takva, da je u toku prilagođavanja za uključivanje u jedinstveni evropski sistem obrazovanja ipak u svojstvu opomene, ali i glavnog cilja, rekao bih, obrazovnog sistema treba pomenuti podatke koji se odnose na obrazovne karakteristike stanovništva.

Udeo stanovništva bez školske spreme je 2,7%, a uzeto sa stanovništvom bez potpune osnovne škole, udeo stanovništva bez potpune osnovne škole je 13,7%. Možemo primetiti da je funkcionalna nepismenost prisutna, nažalost, u svim grupama mlađeg stanovništva, a smanjen je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem.

Kao glavni uzrok ove statistike, vidim, nažalost, pre svega, neprikladne internet, prvenstveno „Jutjub“ sadržaje koji su u velikoj meri dostupnim mladima, a koji nažalost neretko destruktivno utiču na socijalni i obrazovni profil, na socijalni i obrazovni razvoj mlađe populacije koja je sve više na društvenim mrežama, a sve manje, nažalost, čita.

Takođe, iskoristio bih priliku da pohvalim možda i najprogresivnije rezultat reforme sistema obrazovanja u Srbiji, a to je uvođenje dualnog obrazovanja u srednjim školama i na univerzitetu, ovaj vid mera i instrumenta za postizanje ciljeva obrazovne politike pokazuje da Srbija razvija tradicionalni sistem obrazovanja koji je iznedrio najumnije glave ove zemlje, ali i da istovremeno prati evropske i svetske tendencije u pogledu sticanja praktičnih znanja i terenskog obrazovanja koji omogućava efikasnije i brže sticanje sposobnosti za implementaciju stečenih znanja u realnim uslovima.

Dozvolite mi još samo shodno vremenu koje imam da bi kolege mogle da govore, da se osvrnem veoma kratko na dva zakonska predloga koja smatram neumanjujući važnost i značaj preostalih zakonskih predloga iz oblasti kulture. Ali, dozvolite mi da se osvrnem na dva zakonska predloga koja se tiču oblasti kulture i informisanja, reč je o Zakonu o elektronskim medijima, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.

Naime, na ovaj način ova vladajuća koalicija, pre svega u konkretnom slučaju Ministarstvo kulture pokazuje jedan odgovoran i ozbiljan odnos. Dakle, izmene ovih zakona su rezultat međustranačkog dijaloga koji se vodio u prethodnom vremenskom periodu, kao neko ko je učesnik tog međustranačkog dijaloga od početka, od samog početka, od Fakulteta političkih nauka, pa do prve faze, druge faze međustranačkog dijaloga, znam kako je otprilike tekao dijalog.

Kao stranka koja je odlučila da, i smatramo da je to bila jako dobra inicijativa predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, prihvaćena od strane predsednika Republike da se druga faza međustranačkog dijaloga vodi na dva koloseka, odnosno sa predstavnicima političkih stranaka koji žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, kao i sa predstavnicima političkih stranaka, koji ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i da je izuzetno važno što je u tom drugom koloseku u razgovorima kao faktor političke stabilnosti učestvovao i predsednik države.

Dakle, došlo se nečega što bih rekao, kao što mogao definisati, kao kompromis poštujući dve različitosti, a da to bude u skladu sa zakonom. Ovde konkretno govorimo o medijima, govorimo o tome da imajući u vidu ulogu koji elektronski mediji konkretno imaju tokom izborne kampanje.

Naravno, da ćemo podržati ove predložene izmene i dopune, dati punu podršku kao poslaničku grupu dana za glasanje.

Naime, ovim izmenama i dopunama uvodi se obaveza da svi elektronski mediji pre početka izborne kampanje moraju objaviti tarife za političko oglašavanje i to pod jednakim uslovima za sve kandidate na izborima. Takođe, zabranjuje se 10 dana pre održavanja izbora da mediji izveštavaju o javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni drugi objekti ukoliko na tim skupovima učestvuju i javni funkcioneri koji su kandidati za neki od javnih funkcija.

Ovo je sve implementacija onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga oko čega je postignut konsenzus i ponavljam na ovaj način Ministarstvo kulture pokazuju jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema, pre svega, dogovoru koji je predsednik Narodne skupštine i predsednik države postigli sa predstavnicima i vanparlamentarnih političkih stranaka.

Sa druge strane, kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, ove izmene odnose se na dogovor postignut takođe u međustranačkom dijalogu, odnose se na obaveze javnih medijskih servisa RTS i RTV da u svom redovnom informativnom programu, kao u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji, postupaju u skladu sa principima nepristrasnosti, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata koji učestvuju na izborima što će takođe podržati poslanička grupa SPS, jer reći ću na samom kraju, dakle, mi smo kao poslanička grupa koja se opredelila da učestvuje u međustranačkom dijalogu na oba koloseka.

Želimo da čujemo sugestije i predloge i jednog dela opozicije i drugog dela opozicije, da pogledamo šta je to svrsishodno i šta bi moglo biti deo, šta bi moglo da se implementira i da unapredi izborne uslove u Srbiji i moram reći da smo platformu koju smo dostavili, kao ključnu stvar stavili ravnopravno na zastupljenost u medijima, ali isto tako smo rekli ta ravnopravna zastupljenost u medijima ne podrazumeva ono što opozicija danas misli, a to je da se bavi uređivačkom politikom medija.

Ne, mediji moraju biti autonomni i slobodni. Što se tiče privatizacije medija, pa oni to najbolje znaju, strategija privatizacije je napravljena 2000. godine i tada su privatizovani svi mediji, dakle neko je želeo kapitalizam, dobio je kapitalizam, odakle danas potreba da se meša u privatni sektor?

Šta želim da kažem? Mi upravo možemo da uradimo ovo, da učinimo ono što činimo danas i da definišemo pravilnik kada je reč o javnim servisima, a da damo samo određene preporuke, kada je reč o privatnim emiterima.

Zahvaljujem još jednom i poslanička grupa SPS, u Danu za glasanje podržaće sve zakonske predloge.

Uvažena predsedavajuća, povređen je član 106, poslanik bi trebalo na sednici da govori o tački dnevnog reda, i povređen je član 107, a to je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena koleginica, bez obzira na njen identitet, mi poštujemo identitet svakog narodnog poslanika, ali ono što govori mora biti upodobljeno sa onim što smo činili na početku ovog mandata, a to je da smo položili zakletvu i potpisali da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije.

Ovde je izrečen, uvažena predsedavajuća, ogroman broj neistina, da ne kažem notornih laži. Ponovo dolazimo u situaciju da govorimo o punoj ravnopravnosti nacionalnih manjina. Naravno da postoji puna ravnopravnost nacionalnih manjina u Srbiji i kao što je koleginica Žarić Kovačević rekla – Srbija je po tome prva u Evropi.

Na ovakav način se želi postići samo jedno, a mi znamo šta je. To je secesija i to je podela Srbije. Neće se uspeti u toj nameri i neće se menjati preambula i nije preambula tema. Možda su o tome mogli da razgovaraju 2009. i 2011. godine, pa su zastali 2011. godine, jer bila je radna grupa koja je radila, ispravite me ako grešim, koleginice Žarić Kovačević, koja je radila na ovome, pa je stala 2011. godine, jer je preambula bila problem, a 2012. godine su bili izbori, pa zbog toga nisu nastavili sa radom. Godine 2017. je napravljena nova radna grupa koja je radila do 2018. godine. Nije postignuta je saglasnost sa strukovnim udruženjima, iako Venecijanska komisija jeste dala pozitivno mišljenje i tada se nije išlo na izmene. Godine 2019. imamo novu radnu grupu, potpunu saglasnost Venecijanske komisije, potpunu saglasnost strukovnih udruženja, civilnog sektora i ne vidim ni jedan razlog da danas govorimo mimo onoga što jeste tema.

Nemojte, koleginice, da brinete da li će Srbija parcijalnim promenama ići ubrzano putem evropskim integracija, pa mi ovo upravo i činimo i radimo zbog evropskih integracija.

Svaki izveštaj Evropske komisije uglavnom spočitava Srbiji, uglavnom se spočitava Srbiji da ne postoji politička volja da se radi nešto na vladavini prava.

Ovim izmenama mi ćemo osnažiti i ojačati naše pravosuđe i ovo je suštinski glavni reformski proces danas u Srbiji. Dakle, imaćemo efikasnije i imaćemo nezavisnije sudstvo i tužilaštvo.

Nemojte da od ovoga pravite drugačiju priču i molim vas da se usmerite bar kroz diskusiju, budite toliko korektni, usmerite se kroz diskusiju ako već ne poštujete ono što ste potpisali, usmerite se kroz diskusiju na ovom što je danas tačka dnevnog reda.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Ne tražim da se Skupština izjasni u Danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika.

Dakle, ne postoji država u kojoj se koristi više manjinskih jezika nego kod nas.

Kada je reč o secesiji, mislio sam na ono, koleginice, kada kažete „imamo grb, imamo himnu“. Koju to himnu imate? Koji to grb imate?

Imate uvažavanje Republike Srbije kao predstavnici nacionalne manje, ali poštujte zakone i Ustav Republike Srbije. Republika Srbija ima svoju himnu i ima svoje nacionalne i državne simbole koje vi očigledno ne poštujete. Očigledno ne poštujete.

(Selma Kučević: Čime?)

Pa upravo ovakvim izlaganjem kada kažete da imate vašu himnu, kada kažete da imate vašu zastavu.

(Muamer Bačevac: On se obraća poslanicima.)

Dakle, ja mogu da se obraćam koleginici, postavila mi je pitanje. U čemu je problem? Vi možete da se javite pa da kažete, javite se.

Poštujem, odgovaram koleginici, naravno.

(Muamer Bačevac: Odgovarajte predsednici Skupštine.)

Ja ne moram predsednici Skupštine da odgovaram na repliku. Znači, jedno je replika, jedno je povreda Poslovnika. Koleginica je postavila meni pitanje. Ne znam odakle vi u ovoj priči uopšte?