Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8832">Snežana Paunović</a>

Snežana Paunović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Sad ste već preterali, kolega Jovanoviću.
Imam pun sistem, izazvali ste replika koliko god hoćete.
Ana Brnabić, pravo na repliku.
Izvolite.
Pravo na repliku Stefan Krkobabić.
Vreme, kolega Krkobabiću. Hvala vam.
(Aleksandar Jovanović: Replika.)
Ako mi obećate da ćete odgovoriti gospodinu Krkobabiću.
Izvolite.
Pravo na repliku, ministarka.
Izvolite.
Hvala, ministarki nema više prava na repliku.
Reč ima kolega Miroljub Albijanić.
Izvolite.
Kolega, Albijaniću samo jedan momenat, ja vas molim.
Da li zaista mislite da iko išta čuje? Svi u glas govorite, ali dozvolite da li ima ili nema šta da čuje predmet naše odluke.
Ja vas molim zaista ću početi da kažnjavam.
Nastavite kolega, Albijaniću.
Kolega Albijaniću, moram da priznam da ste jedini dobili aplauz sa obe strane sale, čestitam.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Miroslav Aleksić. Izvolite.
Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe Milenko Jovanov.
Hvala.
Pravo na repliku, predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Izvolite.
Reč ima ministarka Đedović Handanović. Izvolite.
Gospođo Đedović, samo jedan momenat, da probam da zamolim kolege.
Vaš ovlašćeni predstavnik je zaista briljirao 20 minuta. Dozvolite ministarki da odgovori, a i njemu koji će umeti u vaše ime.
Ja razumem vaše nevaspitanje, ali sve teže mi je da ga podnesem u ovim okolnostima. Dozvolite ženi da završi svoje izlaganje. To će ostaviti prostor da se onda javite za reč.
Izvolite, ministarka.
Poštovani građani i građanke Srbije, uvažene kolege, ovaj performans je bio kraj za danas, vidimo se sutra u 10.00 časova.
U ime Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ovo je resorni odbor, zato sam se javila, partijski ćemo polemisati kasnije, nismo, nažalost, na odboru koji se smatra i jeste resorni za ovakav zakon imali priliku da čujemo ovakvo obrazloženje predloga zakona. Bili smo uskraćeni, uz respekt i zahvalnost potpisnicima zakona koji su do samog kraja ostali na sednici odbora, nismo bili privilegovani da do samog kraja sednice odbora imamo prisutnu i ovlašćenu predstavnicu, tako da smo na osnovu onoga što smo pročitali imali bezbroj pitanja koja su ostala bez odgovora.

Istini za volju, optimizam je bio veliki pod okolnostima da smo očekivali plenarnu sednicu i mogućnost da u plenumu dobijemo odgovore na pitanja koja se tiču ovog zakona i njegove neprimenjivosti, ja bih rekla, njegove štetnosti po građanke i građane Srbije i po samu državu Srbiju.

Suštinski, ako se to posmatra sa pozicije struke, uz jednu apsolutnu napomenu, zarad građanki i građana Srbije koji ovo gledaju, mi jesmo ljudi koji su dobili poverenje građana Srbije na izborima, ali nismo nikako stručna lica koja bi ovim pitanjima trebala da se bave.

Ista je situacija bila i na odboru. Tamo sede političari, vrlo spremni da jedni druge, figurativno to kažem, uhvate za grlo, ali nimalo stručni da se bave ovako osetljivom temom. Neki od nas nisu imali dovoljno hrabrosti da paušalne ocene daju, ali smo zasigurno videli da utemeljenja, pre svega, u Ustavu nema. Tu je koleginica Milica potpuno u pravu. Da bismo razgovarali o tome da je neko ustavno pravo građanina Srbije ugroženo, moramo imati papir koji decidno potvrđuje da je to tako.

Ovde govorimo o pravu na život u zdravoj sredini, ekološku sigurnost itd. Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nije pred sobom imao nikakvu ekspertizu tog tipa, nikakvu studiju koju je npr. izradio Rio Tinto, pa je ona pogrešna. Dakle, razgovarali smo o predlogu zakona koji je očigledno, to danas čujem, toga dana nisam znala, kao ni kolege koji su članovi odbora, posledica stava jednog broja ljudi koji su verujem stručni, ne poznajem ih i ne dovodim u pitanje njihovu stručnost, ali opet ovo je jedan jako mali procenat koji je nametnuo svoj stav o kome smo slušali bezmalo skoro tri sata obrazloženje, uključujući i njihove biografije ili bar jednog dela njih.

Dakle, za odbor koji se smatra resornim, ovaj zakon je neprihvatljiv i glasali smo protiv njega, kao što molim sve kolege narodne poslanike i narodne poslanice da se i u danu za glasanje izjasnimo protiv ovog zakona, sa puno svesti da bi zaista glasanjem za napravili ozbiljnu štetu.

Druga tvrdnja koja ne stoji, iako ćemo u plenumu razgovarati o svim detaljima koji su zaista nejasni, govoriću i sa pozicije nekoga ko je predsednik poslaničke grupe SPS, zato što imamo svest da treba snositi odgovornost za sve postupke koji se dešavaju danas, pre 10, 15, 20 godina, ali je nerazumljivo da se tvrdi da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna budžetska sredstva. To je nešto što je za mene bilo ozbiljna dilema, jer ja nisam pravnik, ali jesam ekonomista, ukoliko bismo ukinuli jedno zakonsko pravo, podsećam, koje smo nekome dali 2006. pa 2011. godine overili tu svoju odluku, onda bi to nesumnjivo značilo da u konkretnom slučaju kompanija Rio Tinto ima pravo da donošenjem jednog ovakvog zakona tuži državu Srbiju i dovede nas do faze da troškovi takvog procesa budu visoki.

To je moja pretpostavka za koju sam sigurna da ima utemeljenje, iako čujem dobacivanje da to nije tako. Mi možemo da tumačimo šta god želimo. O predlogu ovog zakona ćemo, za koji tvrdim da je loš, razgovarati sigurna sam u naredna dva ili tri dana. Što se tiče Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ovo je zakon protiv kog treba glasati i koji treba odbaciti. Hvala.
Više pojašnjenje, da budem potpuno iskrena, zarad građana Srbije, koje danas svesno uvodimo u jedno stanje konfuzije ili bar imamo takvu želju.

Istina je, gospođo Brnabić. Dragan S. Jovanović je precizno rekao – želeo bih samo da primetim još da po pitanju brisanja članova 14. i 15. koji su, tačno je, omogućili eksploataciju, odnosno monopol nad eksploatacijom litijuma kompaniji „Rio Tinto“, da budemo potpuno iskreni.

Socijalistička partija Srbije, koja je manjinski podržavala Vladu Vojislava Koštunice, razumela je važnost finansijskog profita. Tačno je, lepo ste rekli, 20 miliona u startu, kako je rečeno, i nekih 120 za koje se procenjuje da će biti profit Republike Srbije, po tvrdnjama resornog ministra. To je 2006. godina.

Godine 2011. Socijalistička partija Srbije imala je resornog ministra do marta te godine. U martu te godine dogodila se rekonstrukcija Vlade, gospodo. Tom rekonstrukcijom je rudarstvo izmešteno i prebačeno u Ministarstvo za ekologiju i njime je od novembra nastavio da upravlja gospodin Dulić.

U vreme kada je donet drugi zakon, 2011. godine, koji se takođe vrlo ticao „Rio Tinta“, rudarstvo je izmešteno iz energetike, gde je inače stalno i bilo. I istina je, 1998. godine dozvoljena su istraživanja, ne litijuma, gospodo, nego kapaciteta države Srbije. Litijum je samo jedan od pronađenih rudnih bogatstava Srbije.

Prema tome, ako mi danas, a ja sam maločas u ofu čula i da sam plaćenik „Rio Tinta“ ja, i to od strane onih koji su mahali sa 20 miliona i sa 120 potencijalnih miliona. Srbija te miliona, istina, nije videla, ali neko drugi možda jeste.
Zahvaljujem.

Ja sam imala osnov za repliku, ali imam i vreme poslaničke grupe po amandmanu, a pošto se ovde ne govori o amandmanu, mogu i ja da odgovorim na sve ove bezmalo budalaštine koje su ovde izgovorene.

Mirko Marjanović nije vodio eksperimentalnu Vladu, nego Vladu koja je imala pun kapacitet odlučivanja i poverenje građana. Međutim, ima jedna greška koju smo dozvolili - pustili smo da se sprovede tuđi eksperiment. Eksperiment koji je na vlast doveo ljude koji su bili u najmanju ruku čudni, da ne kažem težu kvalifikaciju.

Oduševljava me ovaj smeh ovih mladih nada koji su zaboravili da 1999. godine niko ništa nije poklonio Aljbinu Kurtiju, ali, bogami, nešto malo posle 2000. godine bilo je i takvih. Nešto malo posle 2004. godine bilo ih je još više. Nešto malo posle 2006. godine bilo je jako malo onih koji brane interese na Kosovu i Metohiji. Sramota je pred građanima Srbije koji pamte i prevaru 2000. godine i bombardovanje 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti UN i patnje ovog naroda, koji je još uvek živ, nije to bilo pre sto godina, danas izgovoriti sve ovo što ste izgovorili.

Vlada Mirka Marjanovića, kako rekoste, eksperimentalna, rio-kinto, šta god, je dozvolila i o tome postoje papiri, istraživanja odnosno, zajedno sa Rudarsko-geološkim fakultetom, istraživanja kapaciteta države Srbije. Sve preko toga ste, gospodo, odlučili malo kasnije.

Nemam ja nikakav problem da kad god upadnemo u zamku da treba da govorimo o rebalansu, koji niko od jutros spomenuo nije, da smo užasno nestrpljivi da se bavimo litijumom koji će početi za sat, dva, tri, ne znam koliko će ovo da traje, izvučemo 1998. i 1999. godinu, neke pare koje nekog žuljaju u mandracu. Poštovane kolege, 1998. godine uveliko je trajao rat na Kosovu sa terorističkom OVK. Možda to ne znate kako je izgledalo, vi koji ste sedeli u Kruševcu, na Savskom vencu, ali na Kosovu i Metohiji 17 km udaljenosti između Peća i Dečana, magistrala je bila blokirana posle jedan sat popodne svaki dan, zato što je bio rizik da će vas iz čuvenog mesta Streoc, u kome je bilo leglo Ramuševe UČK, kidnapovati, ubiti, trgovati organima. To je trajalo dve pune godine.

I vi ste dozvolili sebi luksuz da na ovoj, moram da vam kažem, banalnoj temi oko litijuma i "Rio Tinta", pošto mi se čini da o njoj pričamo kao suvi amateri, ne čini mi se, vi izvučete 1998. godinu, proglasite Vladu Mirka Marjanovića za eksperimentalnu i dozvolite sebi luksuz da se predstavite kao eksperti, 25 godina nakon što je cela Srbija videla da ste velika greška politička. Da ste uspeli samo jednu stvar da uradite - par kupljenih ljudi obmanulo je napaćeni narod Srbije. To ne može niko uopšte da izuzme kao činjenicu. Posle godina sankcija, posle 78 dana bombardovanja, sasvim je logično bilo…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Vreme.)

Koje vreme? Uzmite Poslovnik, pa ćete da vidite da ima vreme da vas držim ovde sat vremena ako hoću. Eto, tako to izgleda. Vi govorite, oni mere vreme iako ne znaju koliko ko vremena ima, ne znaju ni šta je njihovo vreme. Nemaju nijedan odgovor na sve ovo što je rečeno. Imaju praznu raspravu o tome ko je doveo "Rio Tinto". Pokušaj da za to optuže mrtvog Mirka Marjanovića, on ne može da govori. Pokušaj da se optuži nekakva eksperimentalna vlada 1998. godine, jer i sve da smo bili najgori kao SPS, a nismo, pa što ne popravismo situaciju, imali ste punih 12 godina.

Još nešto ću da vam kažem, u pravu je kolega Jovanov, 2004. godine niste mogli posle vaše velike revolucije ni da napravite Vladu bez SPS i bez manjinske podrške. Godine 2006. ste ušli u tolike sukobe oko podele plena da vam je opet trebala SPS. Godine 2008. ste gospodo, doveli do toga da mi kažemo, možda najveću glupost, ali svesni da postoji odgovornost prema građanima Srbije, hajmo da zaboravimo naše razmirice i da se desi, čak ono čemu se danas većina smeje, s pravom, istorijsko pomirenje. I, kad sve to prođe, vi gospodo sednete 2024. godine usled nedostatka argumenata, oko nekakvog iskopavanja, ne iskopavanja i kažete, Vlada Mirka Marjanovića. Pa, mene bi bilo sramota. Mene bi stvarno bilo sramota, a radovaću se i na sednici Odbora koju sam uredno zakazala da čujem argumente koje će me ubediti kako ste u pravu.

Ali, bi bilo dobro da u svakom budućem iznošenju budalaština, zaobiđete SPS. Nema razloga da nas proglašavate za nekakve lovce na novac, jer pravo da vam kažem, decenijama se prepričavalo koliki smo lopovi, ali mi lopovi, više ne možemo ni da stanemo na crtu vama poštenima koji ste vladali Srbijom. Neka vas vašim poštenjem i neka nas našim lopovlukom, ja vam i dalje kažem, na sve lopove SPS sam ja potpuno ponosna kada pogledam ove vaše poštene od kojih perete ruke.