SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 14.01.2021, 15:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 104
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi ministre, građani Srbije, na dnevnom redu je Predlog zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina, kojim se uređuje način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS – KoV-2.

Ko zna koji put po redu, čini mi se da ste govorili treći put ja mislim da imamo jedan paket mera, doduše, prvi put za građane od 16 do 29 godina. Negde mi je najveća fascinacija upravo to. Zato ću se najpre obratiti toj kategoriji mladih ljudi, mladih ljudi od 16 godina koje, osim što želimo kao država, kao Vlada, kao Skupština da ih podržimo na jedan specifičan način, želimo i da im pokažemo da verujemo u njihovu zrelost i u njihovu procenu kako će, pre svega, potrošiti tih svojih 100 evra koje će dobiti kao pomoć.

Zašto ovo kažem? Ako se ne varam, imali ste neku anketu u kojoj su vam odgovarali kako će potrošiti svojih 100 evra. Tamo je bilo vrlo simpatičnih odgovora, čak i neka najava da će neko isprositi svoju devojku zahvaljujući tih 100 evra. To su sve lepi momenti koji govore u prilog onoga što je država Srbija radila u proteklih godinu dana, Skupština Srbije u ovom mandatu, Vlada Republike Srbije kojoj smo ukazali poverenje, a to je da smo verovali u mlade ljude i zaista želeli da im pružimo podršku.

Ovo je prva sednica u ovoj godini sa jednom jako lepom i jednom jako važnom temom, ja bih rekla, ali ću podsetiti i da smo u prošloj godini završili zasedanje sa jednim takođe jako važnim zakonom koji se pre svega ticao mladih ljudi, a to je Zakon o podršci porodici sa decom, koji donosi nove mere podrške, koji je svojevrsni vid podrške za sve one mlade ljude koji tek treba da se opredele da budu roditelji, bez razlike da li imaju status studenata ili sa naglaskom na to da kao studenti imaju dodatne prednosti.

Dakle, ništa nije novo kada je u pitanju politika Vlade Republike Srbije i uopšte ove vladajuće većine i ovog skupštinskog saziva, da na ovaj odgovoran način pre svega se odnosimo prema onoj mladoj generacije od koje zavisi budućnost cele Srbije.

Znam da će biti kritičara i na temu ovoga i pretpostavljam, iako nisam ispratila u kom smeru to ide, da i sada ima onih koji brinu, koji objašnjavaju da je ovo politički potez, da ovo ima zadnju nameru ili šta god. Sigurna sam da je ovo samo motivisano činjenicom da smo pre svega svi zreli i odgovorni ljudi u ovoj sali i, čini mi se, sedi najveći broj upravo onih poslanika onog godišta koje je srednje, koje je 35 plus. Evo, moj kolega Bane maše glavom - za nas nema ništa. Nema i to jeste poenta, da treba da budemo odgovorni prema našoj deci, jer dobar procenat nas već ima decu koja će moći da apliciraju za ovih sto evra. To je u stvari i bila, čini mi se, težnja, ili sam ubeđena da jeste, ispravićete me ako grešim, a to je da se pokaže taj jedan roditeljski odnos države prema svojoj mladoj generaciji koja zaista treba da trasira neke nove puteve.

Šta je još jedna važna poruka koju nikako ovi mladi ljudi ne smeju da zaborave? To je da nikada ne smeju pristati na manje odgovoran odnos države prema njima. Bez razlike kako će se menjati vlade, kako će se završavati neki izbori, neka ovo bude reper. Neka vam ovaj period, pre svega pandemije Kovidom 19, koji nije mali, traje dve godine, skoro da smo zaboravili kako smo živeli pre svih ovih mera i restrikcija koje su nam nametnute, neka vam ovo bude model da shvatite da nikada ne smete da pristanete na manje, da ne smete da pristanete na odnos da ste bilo kome samo statistički podatak. To je najstrašnije zapravo od svega što su neke generacije, kojima možda i sama pripadam, u jednom trenutku živele. Živeli smo činjenicu da smo statistički podatak, da smo bili zloupotrebljeni zarad ličnih interesa bilo koga, da se u nedostatku kompletnih informacija manipulisalo.

Ne mislim da kao generacije nismo bili sposobni da prepoznamo vid manipulacije, ali mislim da nam je u jednom trenutku, obećavajući nam ko zna kakvu blagodat onog trena kada se najpre odreknemo sebe samih, što smo, moram priznati, u jednom trenutku izabrali da uradimo, međutim, ta blagodet je izostala. To je ono zbog čega je ova vladajuća većina, ja bih rekla, odlučila da ovim mladim ljudima zaista trasira jedan put samosvesti o tome koliko su važni, koliko su značajni i koliko o njima brinemo u ovim momentima koji su, pretpostavljam, njima najteže pali, pre svega zbog činjenice da smo bili prinuđeni da se u dobroj meri asocijalno ponašamo, što je atipično za stanovnike Srbije, jer mi smo srdačan narod koji voli da se druži i da se okuplja.

Stalno sam govorila o tome da nam je najverovatnije u protekle dve godine jako falilo ono na šta smo navikli, a to je da se srdačno zagrlimo kada se sretnemo. Morali smo da menjamo način ponašanja. To na zapadu verovatno nije tako teško bilo, ali kod nas u Srbiji jeste i te kako.

Govorili ste o tome kolika je vrednost ovakve pomoći i ja neću ponavljati cifre o kojima ste govorili. Govorile su kolege o tome koliko je to važno, koliko će mladi ljudi prepoznati ovaj odgovoran odnos države, pre svega prema teškim vremenima. Čini mi se da smo danas opet u nekom talasu koji uopšte nije naivan, da broj zaraženih sve više raste. U tom smislu, podrška i za kolege koji su trenutno pozitivni na korona virus. Zaista vam želim svima brz oporavak, da se što pre vratimo na radne zadatke u punom kapacitetu.

Važno je reći da ti mladi ljudi, jutros sam, čini mi se, slušala neki izveštaj o tome kakve su brojke i čini mi se da je kategorija koja je najugroženija i koja je najbrojnija kada je u pitanju broj zaraženih u ovom trenutku upravo ta od 18 godina do 49. Znači da je potpuno opravdan potez koji ste povukli, ministre, i kao ministar i kao Vlada Republike Srbije i na kraju svih krajeva kao država. To apsolutno ne ostavlja prostor da mi kao poslanici u bilo kom smislu tumačimo ovo, osim kao jednu pozitivnu meru.

I u ovoj sali sedi ne mali broj ljudi koji pripada ovoj generaciji koja je tretirana ovakvim zakonom i meni je drago zbog toga. S tim da očekujem da ćemo u nastavku diskusije čuti kako to iz njihovog ugla zvuči, kako su doživeli jednu ovakvu pomoć. Zato što mislim da je važno da svojoj generaciji upravo objasne zbog čega su sedeli u parlamentu Srbije. Pretpostavljam da jesmo svi mi koji smo u nekim zrelijim godinama dovoljno odgovorni, ali da je prisustvo svih vas bila ozbiljna inspiracija, jer u proteklih godinu dana, koliko god ste vi svi bili kritikovani na ovaj ili onaj način, pokazali ste koliko jedan mlad čovek može da doprinese ako je hrabar i odlučan, da će se posvetiti pre svega unapređenju života svoje generacije. Ja vam na tome, uprkos svim kritikama, zaista od srca čestitam.

Dakle, paket mera koji je pred nama, ja se nadam da više nećemo imati razloga da zbog pandemije Kovida 19 donosimo bilo kakav novi zakon, bilo kakav novi paket, ali je moja nada jedno, a realnost nešto drugo. Sigurna sam da ćemo kao država prepoznati ukoliko dođemo do situacije da još jednom moramo pomoći, svejedno je da li građanima ili privredi. Navikli smo na to negde kada dobijemo ovakav predlog zakona, ja mislim da se to više i ne tumači, pa je o tome i teško govoriti.

Precizno smo objasnili ko ima tačno pravo, ali mislim da je izostala ona definicija, tako da, ministre, u nastavku sednice kada budete procenili da treba, možda još jednom reći ko su zapravo ti mladi ljudi koji treba da dobiju pomoć, na koji način, pre svega govorim o kategoriji mladih ljudi koji imaju 16 godina, koji su tek dobili ili treba da dobiju lične karte, tu se, čini mi se, javilo najviše dilema, ili sam ja bar najviše pitanja imala na tu temu. Tako da još jednom, ako vam nije teško, ipak je to vaš paket, da ne objašnjavamo mi.

Svakako ćemo podržati Predlog zakona, sa zadovoljstvom, i još jednom naglašavam upravo to, a to je da, dragi moji mladi ljudi države Srbije, nemojte nikada pristati na manje, ne na manje od 100 evra, nego na manje od poštovanja vas kao najvažnije kategorije društva i države Republike Srbije. Hvala vam.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 29.12.2021.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicom, poštovani građani Srbije, ja sam juče u sklopu diskusije o zakonu koji je pred nama i koji smatram jako važnim, govorila o tome da smo podneli amandman na zakon sa jednim ciljem, a to je da možda preciznije definišemo kategoriju samohranih roditelja kada su u pitanju mere koje ovaj zakon predviđa.

Odlučili ste da odbijete amandman, što je legitimno, a ono što imam ispred sebe je Izveštaj sa Odbora. Izostalo je obrazloženje i biću vam beskrajno zahvalna ako ga zarad i sebe i građana čujem na sednici, ali ću pre svega toga još jednom objasniti zašto smo posebno obratili pažnju i mislili da je važno govoriti o ovoj kategoriji ljudi.

Rekla sam i juče da Ustav Republike Srbije kao najviši pravni akt u našoj državi u pogledu samohranih roditelja u Srbiji u članu 66. predviđa da porodica, majka samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom.

Zakon kojim se detaljnije reguliše položaj samohranih roditelja u Srbiji nikada nije donet, a Porodični zakon predviđa kategoriju roditelja koji samostalno vrše roditeljsko pravo.

Dakle, jedino relativno jasno i celovito definisanje pojma samohranog roditelja pruža Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanju prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

U tom smislu smo mislili da je možda dobro i u sklopu ovog zakona i ovih promena malo preciznije definisati, tim pre što, reći ću vam podatak zarad javnosti i zarad svih nas, da nakon popisa 2011. godine i prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji mi imamo 291.522 samohrane majke sa 381.201 detetom, što čini ukupno 672.723 člana ovakvih jednoroditeljskih porodica.

Imamo 76.435 samohranih očeva sa 101.623 deteta, što čini 178.058 članova ovakvih jedno-roditeljskih porodica.

Dakle, u Srbiji imamo 367.957 samohranih roditelja sa 482.824 deteta ili ukupno 850.781 član ovakvih porodičnih zajednica, što je, verovali ili ne, 17,3% ukupne populacije stanovništva.

Ovi podaci su bili motiv da možda preciznije to definišemo, ali ću rado od vas čuti… Ja sam sigurna da ste razumeli problem, sigurna sam i da imate adekvatnije rešenje koje možda nije moglo biti tako brzo implementirano u ovaj zakon i sigurna sam da će sve moje kolege zajedno sa mnom podržati svako rešenje koje ćete u budućnosti ponuditi na temu, ali još jednom molim da ova kategorija bude kategorija na koju ćemo posebno obratiti pažnju.

Zašto sve ovo kažem? Zato što su vremena iza nas teška i pod okolnostima da je ovo poslednje obraćanje u ovoj godini, sve što smo uradili, a uradili smo mnogo, poštovane kolege znaju, znaju građani Srbije, ovaj saziv je u proteklih godinu dana doneo preko 180 akata. To je veliki i ozbiljan posao koji smo uradili za dobrobit svih građana Srbije.

Dakle, bili smo potpuno svesni i potpuno odgovorni koju odgovornost nosimo činjenicom da smo dobili poverenje uvaženih građana. Iz tog razloga ću iskoristiti priliku da ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije svim našim građanima zaista poželim, pre svega, puno sreće i zdravlja ili puno zdravlja i sreće. Nekako je zdravlje jedino na šta treba staviti akcenat pod okolnostima straha dvogodišnjeg koji je iza nas, da izrazim nadu da ćemo okončati ovu borbu koja je nepravedna sa Kovidom-19, jer će nam to dati snage da dodatnu energiju usmerimo u ovakva pitanja koja su jako važno.

Neizmerno mi je drago da u ovoj godini ovaj zakon jeste zakon o kome razgovaramo i da ćemo ovu godinu završiti na način što smo odlučili da pomognemo majkama, mladim roditeljima i pokazati koliko su deca važna i koliko razmišljamo o Srbiji koja treba još dugo posle nas da traje i bude ponosna na sebe, tačno onoliko koliko smo mi danas ponosni na svoje pretke.

Dakle, još jednom, svim kolegama i svim građanima Srbije ja zaista od srca i u ime Socijalističke partije Srbije želim sve najbolje, a mi se vidimo neposredno posle praznika sigurno sa novim zadacima i novim aktima o kojima ćemo razgovarati.

Hvala vam.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Ja ću kao i moje kolege iskoristiti priliku da najiskrenije saučešće uputim pre svega kolegama iz SNS, a onda i porodici mog dragog prijatelja Branka. Dugo godina smo se poznavali i prilično sam još uvek zatečena činjenicom da ga više nema. Neka mu plemenita duša nađe mir. Za Skupštinu Srbije, sve nas koji smo prijatelji, to je ozbiljan gubitak.

Ispoštovaću vaš apel uvažena potpredsednice i zaista skratiti svoju diskusiju da bi predstavnik najbrojnije partije u parlamentu uspeo da govori pre pauze u 14.00 časova.

Poštovani ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, doduše kada smo počeli ovu sednicu bilo je više predstavnika, a sada mi se čini da je broj opao, ali mi je važno da je ministar tu zbog važnog zadatka o kome su svi govorili, a govoriću i ja.

Set ništa manje važnih izveštaja i zakona u predlogu ovog plenarnog dela, osvrnuću se i na njih, ali prioritet je svakako Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Država Srbija, Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije, pre svega, rekla bih, mnogo pre ove sednice pokazala je svoju spremnost i odlučnost da se ozbiljno pozabavi gorućim problemom Republike Srbije, a to je padom nataliteta.

Sve mere koje su preduzete, vratiću se unazad možda onoliko koliko je neophodna, a to je da naglasim da smo u jednom trenutku formirali vrlo odgovorno Ministarstvo bez portfelja zaduženo za populacionu politiku.

Danas, uvaženi ministre, resor posvećen isključivo i samo tome, brizi o porodici, o onome što je tradicija Srbije i o onome što je stub jedne države. Mislim da je tu sažeta sva rešenost i sva odgovorna politika vladajuće većine u odnosu na ovaj gorući problem.

Brojne mere su donete, brojne mere su pokazale efekte. Slušala sam vaše uvodno izlaganje. Precizno ste objasnili i kako je to u procentima izgledalo, koliko je moglo biti naizgled sitnih pomeranja, ali su se pomeranja dogodila. Sigurna sam da ćemo mi do kraja postići efekat koji želimo, a zajednički cilj nam je da naša zemlja ostane našim unucima, da oni budu njeni vlasnici i da na toj zemlji, osim što oni žive oni i sa nje kupe benefiti.

Različiti su uzroci depopulacije Srbije. Mogli bismo i o tome dugo da govorimo, ima tu faktora koji utiču i uvek će uticati, tu nema nikakve dileme, ali sa stanovišta današnjih mladih generacija na koje se, pre svega odnose ove mere o kojima danas razgovaramo, na koje se, pre svega, odnose ove izmene zakona, glavni faktor koji utiče na donošenje ove odluke o formiranju porodice i rađanju potomstva jeste prevashodno upravo sociološke i socijalne prirode.

Apsolutno razumem taj problem i sa pozicije predstavnika, odnosno poslanika Socijalističke partije Srbije, potpuno zagovaram jednaka prava i jednake šanse.

Zakon koji je pred nama donosi meru koja je vrlo atraktivna, a to je povećanje roditeljskog dodatka za prvo dete na 300.000 dinara. Pohvalila bih to kao, pre svega jednu stimulativnu meru za koju čvrsto verujemo da će se u narednom periodu odraziti pozitivno na politiku rađanja, ne zbog toga, da sad ne zvučimo banalno, da ne izgleda da će se ljudi opredeljivati za rađanje zbog 300.000 dinara, nego zato što to jeste jedna pomoć koja je dragocena za roditelje koji su mladi, koja je dragocena u delu u kom znate da na nju možete da računate i da taj prvi korak, tu prvu godinu prevaziđete malo lakše nego što biste da toga nema.

Zato svesno definišem sve ono što su težnje, jer kao i kod svih predloga koje donese ova skupština kod predloga zakona uvek postoji ona jedna manjina koja to kritikuje, ali ga kritikuje do nivoa da ga banalizuje, a greh je banalizovati teme poput ove i greh je banalizovati promene poput ove, tim pre što su one osim u ovom delu koje se tiču finansijske jednokratne pomoći tiču i pomoći pri obezbeđivanju, odnosno rešavanju stambenog pitanja tih mladih roditelja, tih ljudi koji treba da se odvaže, odnosno majke po osnovu rođenja deteta.

Datum početka primene ove mere označen je kao 1. januar 2022. godine, i to formalno znači da majka svakog deteta rođenog od 1. januara 2022. godine, moći će da aplicira za podršku države kada je u pitanju rešavanje stambenog pitanja.

Iskoristiću priliku da se osvrnem i obratim, najpre vama ministre, a onda da skrenem pažnju na jednu osetljivu i posebnu kategoriju našeg društva, a to su samohrani roditelji koji veoma često nisu dovoljno vidljivi ili podsticajne mere nisu dovoljno precizirane kada su oni u pitanju.

U tom smislu smo iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije podneli amandman na Predlog ovog zakona. Ja vas molim da ga pogledate. Namera je bila dobra. Ne obavezuje da ga Vlada prihvati kao takav, ali mislim da ima osnova da se malo preciznije sve to definiše u zakonu, pre svega, pozicija samohranog roditelja.

Zašto to kažem? Ustav Republike Srbije kao najviši pravni akt u našoj državi u pogledu samohranih roditelja u Srbiji, u članu 66. predviđa da porodica, majka, samohrani roditelji i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom. To je tačno.

Zakon kojim se detaljnije reguliše položaj samohranih roditelja u Srbiji nikada nije donet, a Porodični zakon predviđa kategoriju roditelja koji samostalno vrše roditeljsko pravo. Jedino relativno jasno i celovito definisanje pojma samohranog roditelja pruža Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Mada se i tu ne govori o samohranim roditeljima, nego o jednoroditeljskim porodicama.

Naime, u ovom Pravilniku se samo ukazuje na potrebnu dokumentaciju neophodnu u procesu dokazivanja statusa jednoroditeljske porodice i mi smo u predlogu amandmana, videćete to u obrazloženju, probali da definišemo i kako doći do tog definitivnog statusa samohranog roditelja da ne bi kao takav bio zloupotrebljen, ali, s druge strane, da ni po koju cenu ne bude zanemaren, bez razlike da li se radi o samohranoj majci ili možda sa akcentom na samohranog oca, pošto ove promene koje smo predložili nekako čujemo majka mnogo često.

Znate, nesporno je da smo, nažalost, imali situacije koje nisu do ljudi, a to je da nam se dogodi da na porođaju majke ne preživi. To stvara kategoriju samohranog roditelja, odnosno samohranog oca i u tom smeru smo razmišljali kada smo, pre svega, predložili amandman. Opet kažem, ne obavezuje da ga prihvatite, ali mislim da ne bi bilo loše da o njemu porazgovaramo.

Advokati se u praksi često žale i pričaju o tome koliko je teško uopšte ostvariti prava po osnovu samohranog roditelja, samohrane majke, pre svega kada su u pitanju naplate i alimentacija. Dobro se sećamo, o tome ste, ministre, govorili jednom vrlo studiozno i sa potpuno svešću o tome kakvi se sve problemi javljaju. Nažalost, svaki problem svakog pojedinca razlikuje se. Koliko god da mi želimo da kategorizujemo određenu grupaciju ljudi i unutar kategorizovane grupacije svi problemi su različiti.

Nemoguće je da kao država odgovorimo na sve njih, ali imamo obavezu, pre svega kao narodni poslanici, da prepoznamo njihove potrebe i možda u tom smislu najpre intervenišemo samo da ne ostanu sa određenom dilemom koja bi bila posledica naše proceduralne greške, da definišemo sve što treba definisati, da bismo tim ljudima olakšali da funkcionišu.

Sama činjenica čak i dete odrasta u uslovima bez oba roditelj jeste prilično opterećujuća i to govorim i sa aspekta da vodim računa o tome kako u tim okolnostima odrasta dete, a kamoli kako se snalazi jedan roditelj koji se o detetu brine, bez razlike da li je otac ili majka. To je stresno, to je teško. Sa različitim problemima se susreću odjednom i zaista mislim da treba obratiti pažnju. Pored te ekonomske nestabilnosti koju oni mahom imaju kao takva kategorija, tu su i problemi brige za tu decu i manjak slobodnog vremena i, prosto, izostanak vremena koje roditelj i dete zajedno mogu da provedu, što je, čini mi se, možda i najteže što se dešava u ovim okolnostima.

Nakon popisa 2011. godine i prema podacima Republičko zavoda za statistiku, u Srbiji činjenica je da 17,3% ukupne populacije stanovništva čine ovakve porodične zajednice. To nije mali procenat. To je bukvalno tako.

Da, zanemarila sam vreme. Izvinjavam se potpredsednici, kratim svoju diskusiju. Svakako ćemo u danu za glasanje podržati predložene mere.

Moram još sam da se u ime Socijalističke partije Srbije i poslaničke grupe osvrnem na predložene zakone koji se tiču inicijative „Otvoreni Balkan“. Mnogo se o tom e može reći, ali ću reći samo jednu rečenicu. Za sve one koji ne razumeju koliko je kvalitetna jedna ovakva inicijativa, neka obrate pažnju koliko su nekvalitetni svi oni koji je kritikuju.

Hvala vam.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kada smo vam ukazali poverenje da budete predsednik Skupštine, to je blanko značilo i da ćemo poslušati vašu sugestiju.

Bez obzira što sam jedina žena koja danas postavlja pitanje, uglavnom su to postavljali narodni poslanici, a na većinu pitanja odgovorila je premijerka. To je ona praksa u Srbiji koja kaže da muškarci uvek imaju dileme, a žene uvek rešenje.

Probaću da budem najkraće moguća. Pitanje, zapravo jedna sugestija pre svega za vas.

Sugestija za vas. Vreme iza nas, Kovid 19 ja sam o tome govorila i kada smo imali Predlog zakona o podršci deci sa porodicom, nekako mi se čini, stičem utisak da smo prema porodiljama u vreme kovida možda ostali malo manje darežljivi, da tako kažem, nego u odnosu na sve ostale. I u tom smislu bih da zajedno, ne zato što nije nemoguće predložiti jedno rešenje u vidu leks specijalisa, koji imam u glavi, nego bih zaista želela da to bude sinhronizovano između zakonodavne i izvršne vlasti, predložila da kada se vratimo ili u redovnom zasedanju na jesen, možda donesemo odluku koja bi značila ili leks specijalis, mislim da je to najpraktičnije, jednokratnu preporuku da se porodiljama u vreme kovida, koje su zaista podnele veliku žrtvu, pre svega zbog uslova koji nisu bili humani i negde su izazivali strah, zdravstvena pomoć nije bila moguća u svakom trenutku, da se eventualno donese mera koja bi značila da kada krenu u penziju, dobiju taj staž uvećan za onaj period koliko su provele na porodiljskom bolovanju, otprilike za 12 meseci, ako se ne varam, ili za nešto kraće.

To bi značilo da svaka od njih, pod okolnostima da su to mlade i hrabre žene, zaista, koje su se opredelile za taj korak u ovo vreme, kada budu odlazile u penziju, istina, to je vreme koje verovatno nećemo svi mi dočekati na ovim funkcijama, ali mi se čini da ih treba ispoštovati i ostaviti mogućnost da dobiju tu beneficiju od recimo šest ili 12 meseci. Ja sam pre za 12 meseci, ali prihvatiću svaku sugestiju koja se dogodi i da to zajedno kao Vlada i Skupština, prosto, uradimo i to bude još jedna od onih mera koja pomaže ovoj pronatalitetnoj politici.

Znam da smo uradili mnogo, ali statistika nam ne ide u prilog. Prvi put je rođeno manje od 62.000 beba, a imali smo 50.000, pre svega 53.000 umrlih kao posledica Kovida 19 i negde sama takva statistika plaši. Tim pre su ove žene i njihova hrabrost, ove mlade žene zaslužile da im se možda na ovaj način odužimo.

Eto, od mene jedna inicijativa, više nego što je pitanje. Ja se nadam da ćete razumeti i da ćemo naći najadekvatnije rešenje za sve ovo.

Imala sam pitanje i za gospodina Selakovića, ali biću i jedina dama i kolegijalna i ostaviti vreme za kolegu Šormaza. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, elementarne nepogode koje su pogodile početkom januara mesece neke krajeve Srbije, izazvale su ogromne posledice i po infrastrukturne objekte, ali i po privatnu imovinu, stambene objekte i poljoprivredne kulture.

Žao mi je što je izašao ministar poljoprivrede, međutim sigurna sam da će neko moći da mi odgovori.

Moje prvo pitanje za ministarku energetike gospođu Zoranu Mihajlović tiče se pre svega šteta koje su nastale na elektroenergetskim objektima u ovim opštinama i u kom bi roku mogle da budu obnovljene pod okolnostima, mislim da smo i jutros kod postavljanja poslaničkih pitanja imali nekoliko pitanja koja su se ticala baš toga da je 1% sela bez struje i da ljudi jako se teško sa tim snalaze. Mislim da je koleginica Dijana jutros pominjala situaciju u Priboju gde je 1300 potrošača ostalo bez struje usled problema na dalekovodima u tim mestima.

Ono što me takođe zanima jeste na koji ćemo način, možda sam i propustila da su neke mere predviđene i ako jesam, neće mi biti problem da javno kažem izvinite, kako ćemo nadoknaditi štetu poljoprivrednim gazdinstvima u opštinama na jugu, kojima su dugogodišnji voćnjaci od kojih te porodice žive, apsolutno uništene usled nepogoda koje su ih zadesile i to da bi se saniralo mora proći dugi niz godina, ako sam dobro razumela, mada nisam stručna za tu oblast. Radi se o voćnjacima koji su stari nekoliko decenija.

Tako da mislim da ti ljudi koji su zapravo osuđeni na to i pretežno se bave voćarstvom i od toga žive u ovom trenutku prosto zaslužuju našu pažnju i na koji način da im pomognemo.

Moje treće pitanje je za ministarku Čomić. Najavili ste zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali ste rekli jednu rečenicu koja je meni jako važna, a to je da ste najavili zakone koji će regulisati zabranu ponašanja zasnovanog na predrasudama. Mislim da bi bilo lepo da napravite jedan osvrt.

Mi smo na konferenciji Ženske parlamentarne mreže čuli jednu sjajnu analizu koju ste napravili o tome koliko je pandemija uticala pre svega i u ovom smislu kada govorimo o ravnopravnosti, koliko su žene bile aktivnije i koliko su muškarci bili nažalost po smrtnosti u većim brojkama od žena. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, jutros je u bošnjačkoj mahali, multietničkoj sredini, delu severnog dela Kosovske Mitrovice, osvanulo nekoliko zastava Albanije, ali i terorističke UČK. Nije to ništa novo, osim što se vidi kao još jedna provokacija Aljbina Kurtija sa najvišeg nivoa da proba da objasni ono što je samo njemu znano, da proba sa druge strane da provocira srpsku zajednicu, da odreaguju na to da bi sam sebi stvorio uslove da ponovo sa nekom specijalnom jedinicom ROSU, uđe i izvrši neki teror nad srpskim stanovništvom sve u cilju da što manje Srba bude na Kosovu i Metohiji.

Nije to moje pitanje, ali jeste važno osvrnuti se na ovakve provokacije koje su na dnevnom nivou postala praksa Aljbina Kurtija i njegovih kolega, moje pitanje je svakako drugačije i ono se odnosi na južni deo od Ibra, odnosi se na važne projekte. Država Srbija uprkos provokacijama ima jednu nepodeljenu želju, a to je da se zaista dijalogom dođe do rešenja. Kada primetite da na ovaj način reaguje Aljbin Kurti, onda shvatite da nam ambicije nisu iste i da on ne želi da učestvuje u dijalogu.

Sa druge strane, imamo i onu obavezu koje smo svesni, a to je da vodimo računa o našim ljudima i severno i južno od Ibra. Zapravo, da vodimo računa o svim građanima naše južne srpske pokrajine i to je jako važno.

Da je to tako govori budžet za 2022. godinu 2.700.000.000 izdvojeno je sredstava za stvaranje boljih uslova na Kosovu i Metohiji.

Ono što je važno reći zbog ljudi koji tamo žive jeste da su noći južno od Ibra jako dugačke. Tamo žive deca koja nemaju elementarne uslove za život ni da se radi o 20. veku, a kamoli 21.

Zato je država prepoznala i donela odluku o važnim projektima koje treba realizovati kada govorimo o teritoriji južno od Ibra. Kada to kažem, onda mislim pre svega na planiranu izgradnju vrtića u Goraždevcu, na planiranu izgradnju vrtića u Štrpcu, na izgradnju Kliničkog Centra u Gračanici i to govorim isključivo zato što brojke idu u prilog ove odluke.

Dakle, 45.000 Srba živi na teritoriji centralnog Kosova. Za njih je izgradnja kliničkog centra jako važna. Za njih je važno da u svakom trenutku imaju pun kapacitet medicinske nege i mogućnost da se svi problemi koji se, nažalost dešavaju rešavaju tu.

Sa druge strane, kada govorimo o Štrpcu u kom živi preko 10.000 Srba, govorimo o vrtiću, ali sa još jedne druge distance. U Štrpcu je većinski narod srpski narod, 30% su Albanci, čija deca takođe zaslužuju da imaju vrtić.

U tom smislu je jako važno da je država Srbija kao odgovorna država prepoznala potrebe na ovoj teritoriji svoje južne srpske pokrajine, a da oni koji sebe zovu državom bez kapaciteta da to i budu, ne vide apsolutno probleme građanstva zato što se bave ličnim profitima i zato što se bave ličnom samopromocijom, uglavnom baziranom na mržnji i uglavnom bez bilo kakve strategije i ideje šta to treba uraditi za sebe ili svoje komšije.

Moje pitanje ide direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pod okolnostima da o svim ovih projektima znamo dosta. Mene samo zanima, ako se ne varam, a ne varam se, još kod rebalansa budžeta ministar finansija je rekao da su izdvojena sredstva za klinički centar u Gračanici, pa me prosto zanima dokle se stiglo sa realizacijom ovih jako važnih, zaista, projekata? Zato što će to u dobroj meri olakšati život našim sugrađanima koji žive južno od Ibra na Kosovu i Metohiji.

Hvala vam.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i htela bih da tim povodom skrenem pažnju na ovaj planetarni problem.

Prema najnovijim analizama Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena na svetu u toku svog života doživi fizičko ili seksualno nasilje. To je preko 736 miliona žena. O drugim oblicima nasilja, kao što je psihičko ili ekonomsko, da i ne govorimo, jer mislim da i nemamo relevantne podatke.

Da se izrazim medicinski, ovaj problem ima pandemijske razmere, ali ovu pandemiju torture, nažalost, izaziva sam čovek, a ne virus. Suštinsko je pitanje šta je to što u patrijarhatu, koji je dominantan oblik porodičnih i partnerskih odnosa, natera muškarce na različite oblike nasilja prema ženama?

Borba protiv svih oblika nasilja prema ženama pretvorena je u brojna međunarodna dokumenta. Svaka država ima svoje nacionalne dokumente za iskorenjivanje ove društvene pošasti, čija je žrtva žena u svakom smislu te reči. Ona trpi, teško je fizički povređena ili psihički ranjiva osoba. Ona često o tome ćuti i nezaštićena je. Pri tome, ona nema rešenja. Ona trpi nasilnika, verovatno i sve vreme nadajući se, studije govore, da se to neće ponoviti i boji se da će joj oduzeti ili povrediti decu, a pri tom konstantno ima i osećaj krivice jer se boji osude javnosti. Njen život je često upropašćen i najbrutalniji ishod takvog nasilja jesu ubistva.

Statistika u Srbiji u prethodnih 10 godina govori da je od strane partnera ubijeno 340 žena. Protekle godine su ubijene 22, a za prvih šest meseci ove godine 11. Istina je da smo kao država i društvo uradili mnogo u borbi protiv ove pošasti, ali mi se čini da još ima posla. Mnogo je dece ostalo bez svojih majki, mnoge su žene postale invalidi i kao posledica toga danas nisu radno funkcionalne. Prosto, moramo i obaveza je naša da danas skrenemo pažnju na ovaj civilizacijski problem, sa ove govornice da apelujemo na sve relevantne institucije, uključujući i nas same, da se osvrnemo još jednom i vidimo postoji li nešto što još možemo da uradimo.

Najčešće zlostavljena žena postaje i socijalno neobezbeđena, bez posla i krova nad glavom i potrebna joj je i socijalna i psihološka podrška države i društva. Činjenica je i da su dobre zakone često umeli da zloupotrebe u ovom smislu, ali se tim problemom danas svakako neću baviti.

Postavila bih pitanje Vladi koje se tiče takođe još jedne ranjive kategorije naših građana, a to su lica sa invaliditetom. Konkretno skrećem pažnju na problem zapošljavanja invalida i pružanja šanse da budu korisni članovi i svojih porodica i društva, jer zaslužuju da se njihovo dostojanstvo i njihova ljudska prava poštuju.

Ovaj problem je takođe prepoznat na međunarodnom nivou, a Srbija je još 2009. godine donela Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida kako bi se problem zapošljavanja invalida ublažio. Do početka ovog veka imali smo u mnogim fabrikama posebne radionice u kojima su radili invalidi ili su takve radionice bile samostalni privredni subjekti koji su uspešno privređivali.

Danas imamo zakonske obaveze privrednih subjekata da zapošljavaju invalide, bilo da su u pitanju ratni, vojni ili civilni invalidi, mirnodobski invalidi ili invalidi kojima je izvršena procena preostale radne sposobnosti, jer mnogi invalidi su radno sposobni uprkos nekom obliku invaliditeta, ali ne mogu da rade u redovnim radnim okolnostima.

Preduzeća, uprkos zakonskoj obavezi, nerado danas zapošljavaju invalide, čak praksa pokazuje da su spremniji da plate kaznu za nepoštovanje zakona nego da zaposle invalida, što govori o potrebi mnogo snažnije negde društvene akcije na rešavanju ovog problema.

Među invalidima su i profesori, i inženjeri, i radnici, i umetnici, i sportisti. Podsetiću da su nam naši paraolimpijci ovog leta sa Paraolimpijskih igara doneli šest medalja, od čega dva zlata. Osobe sa invaliditetom u Srbiji, a procenjuje se da ih je negde oko 700 hiljada, zaslužuju još veću pažnju države i u segmentu socijalne zaštite i u segmentu zapošljavanja onih sa očuvanim radnim potencijalom. Mnoga invalidska udruženja okupljaju invalide i bore se za njihova prava, ali država je ta koja sistemski mora da rešava njihov položaj.

Posebno se mora obratiti pažnja na decu sa trajnim invaliditetom. Da podsetim da je Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 2011. godine, kada smo donosili novi Zakon o socijalnoj zaštiti, svojim amandmanima i zahvaljujući razumevanju tadašnjeg ministra Rasima Ljajića, izdejstvovala da roditelj koji brine o svom invalidnom detetu 15 godina ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, koju počinje da koristi kada navrši uslov za penziju. Naš tadašnji zahtev, istina, bio je da roditelj ovu naknadu koristi odmah, ako se pet godina brine o svom invalidnom detetu.

Moje pitanje, dakle, glasi – kada se očekuje donošenje dugo najavljivanog zakona o socijalnim preduzećima, koji treba da adekvatnije reši pitanje zapošljavanja lica sa invaliditetom, ranjivih grupa i žrtava nasilja? Mogu li se prema preduzećima koja ne poštuju Zakon o zapošljavanju invalida preduzimati mere koje će obezbediti poštovanje zakona? Treće, može li država da obezbedi određene uslove za plasman proizvoda koje invalidi stvaraju u okviru svojih porodica ili udruženja? Na primer, da država obezbedi u svakom većem gradu prostor ili prodavnicu gde bi se prodavali njihovi proizvodi oslobođeni potpuno od svih poreza.

Hvala vam na toleranciji kada je vreme u pitanju.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moje pitanje danas upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova. Imali smo jednu neprijatnu situaciju krajnje u poslednjem danu zasedanja prošle nedelje, a to je da je organizovan neki protest koji je, čini mi se, imao neki zahtev da se raspusti ova Skupština, smeni predsednik ili šta god.

Nije tema ni brojnost tog protesta, niti šta su bili zahtevi, koliko je tema šta su pretrpeli poslanici koji su nakon okončanja sednice izašli iz Skupštine. Jedan procenat koleginica iz SNS napadnut je fizički kamenicama, jedan procenat brutalno vređan. To šta je izgovoreno uvaženim koleginicama narodnim poslanicima, to je sve samo nije normalno i nije vaspitano.

Najveća tuga se, zapravo, događa u trenutku u kom oni imaju neka obeležja u vidu nekih ikona. Koliko shvatam, u pitanju su ljudi koji su raščinjeni od SPC, što znači da i to pokušavaju da zloupotrebe.

Međutim, ono što nekako u odnosu na ovaj verbalni napad, na koji smo svi navikli, svašta smo o sebi pročitali, svašta čuli kao definiciju, je fizički nasrtaj na uvaženog kolegu Đoleta Milićevića, kada je probao da napusti skupštinski parking, oni su bukvalno nasrnuli pozivajući ga da se sa njim obračunaju. Posebno emotivno reagujem na ovo zato što govorim o Đorđu Milićeviću, koji je, znate i sami, u ozbiljnom zdravstvenom problemu i danas.

To što vređate, to što napadate, to što imate ideju da se nekakve promene događaju na način što ćete nasrnuti na ove dame Skupštine Srbije ili što ćete pozvati na obračun Đoleta Milićevića ili bilo koga od vas, što će prozvati decu pogrdnim imenima, karakterisati supruge, to više nije slučaj koji se događa u Srbiji, nego postaje jedna praksa. Postaje jedan model da, bojim se, svako ko ima i lični problem, pa ako hoćete i zdravstveni, tu svoju dijagnozu pokaže upravo ispred parlamenta Srbije.

Ta tradicija još od napada na kolegu Marijana Rističevića nikako da postane nešto što se ne sme, nego postaje nešto što je praksa, nešto što treba, nešto što apgrejdujemo s vremena na vreme. Zašto, pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova?

Znam da je Srbija zemlja u kojoj svako ima pravo da iskaže svoje nezadovoljstvo. Znam da mi nikada nećemo doći do faze da zabranimo okupljanje, ali sa druge strane molim da kada se takvi skupovi prijave, obrati se pažnja na to ko su ljudi koji su organizatori, pa samim tim napravi i bezbednosna procena ko su ljudi koje organizatori mogu da okupe. Treće, ne bi bilo nepoželjno legitimisati i ljude koji su došli, jer oni koriste takve prilike da uglavnom, rekoh malopre, ne iskažu svoje nezadovoljstvo, nego probaju da se fizički obračunaju sa ljudima koji su im nesimpatični iz ovog ili onog razloga.

Dakle, ja apelujem na Ministarstvo unutrašnjih poslova, da kada su u pitanju protesti koji se dešavaju, nevezano da li su oni ispred Skupštine Srbije, nevezano da li se nalaze ispred neke druge državne institucije ili su prosto protesti, obrate pažnju na organizatore, procene bezbednosno rizik od takvih protesta i na kraju svih krajeva, tamo gde postoji rizik i ne dozvole da se oni održe.

Znate, ako mi treba da budemo ljudi koji ćemo samo zato što smo javne ličnosti biti izloženi nekakvom linču, sva je sreća da je Đorđe Milićević prošao bez posledica, kolega Rističević nije, šta će se desiti svaki treći put? Hoćemo li sačekati da neko od nas zaista i doživi neke ozbiljnije povrede pa da onda reagujemo kao institucije?

Ovo govorim potpuno svesno iz parlamenta Republike Srbije zato što zaista mislim, svako ima pravo da traži našu smenu da ospori pravo ljudi koji su nam dali poverenje da možda nisu bili u pravu, ali niko nema pravo da se fizički, zarad neistomišljenja, obračunava sa bilo kime. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -