SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 14.01.2021, 15:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 04.03.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovane kolege narodni poslanici, pre svega građani Srbije, nakon posete gospodina Lajčaka i sinoćnog razgovora moje je veliko zadovoljstvo da sam čula jedan nedvosmisleni nacionalni stav o tome da nećemo pristati ni na kakav pritisak kada je u pitanju naša južna srpska pokrajina.

Zašto ovo kažem u uvodu? Zato što je na adresu poslaničke grupe SPS stiglo pismo od gospodina Petković Jovana koji je iz sela Žakovo, devet kilometara udaljeno od opštine Istok.

Moje pitanje biće upućeno Kancelariji za KiM, ali pre svega, kao i sam gospodin Jovan, imam ambiciju da skrenem pažnju na možda ovakav problem. Dakle, radi se o selu koje je devet kilometara udaljeno od opštine Istok, preko Mokre Gore putevi i njihova imanja vode negde do Gazivoda.

Devedeset posto zemljišta je još uvek u vlasništvu Srba. Međutim, 20 godina niko od njih ne može da ide na svoje imanje, osim u pratnji UNMIK-a i to limitirano, na nekih 30 minuta.

Po tvrdnjama gospodina Jovana, jedino po čemu se može videti da su tu nekada živeli Srbi jeste lokalno groblje koje je porušeno, ali još uvek postoje ostaci.

Uložili su veliki napor da 90% ove zemlje, koju pri tome eksploatišu 21 godinu ničim ne svedoči da su tu nekada živeli Srbi, da je to i dan-danas srpsko, sve kuće su porušene i po navodima gospodina Jovana, tragičnu sudbinu ove porodice, kojih je bilo 40, izbegli su samo čudom, jer su nekoliko minuta uspeli da se iz sela izvuku pre nego su horde terorista UČK ušle u selo sa ambicijom da odatle niko ne izađe živ.

Dakle, ovo nažalost nije jedino selo na KiM koje ima ovu sudbinu. Ono što jeste problem svih nas jeste činjenica da u odnosu na ovakve probleme EU nema nikakav stav, nije čak ni razmatrala situaciju da se sva srpska imanja koja se nalaze u ruralnim sredinama eksploatišu 20 i nešto godina, koriste kao svoja, bez bilo kakve naknade u odnosu na vlasnike, pre svega zato što imanja nisu prodata, a drugo i zato što niko od njih ni nema potrebu da ih proda. Ali, pod okolnostima da nemaju hrabrosti i da nisu bezbedni ako na svoja imanja siđu, oni ne mogu ni da zaustave tu jednu eksploataciju koja se 20 godina unazad dešava i to bi moglo da se meri čak i u evrima u smislu štete koja je naneta građanima Srbije kada je u pitanju jedan ovakav odnos.

Dakle, po bilo kom pravu, a naročito uzimajući u obzir ljudska prava o kojima često slušamo od predstavnika Evrope, ovi bi ljudi morali da imaju mogućnost da koriste nešto što je njihovo. Osim što nemaju tu mogućnost, ovo je bio jedini način da na sebe skrenu pažnju. Meni je potpuno jasno zašto je pismo ovog tipa, ja ću ga pokazati, stiglo n a adresu poslaničke grupe SPS.

Iskreno se nadam i čvrsto verujem da ćemo uspeti kao odgovorno državno rukovodstvo, a nemam ni dilemu da smo sve ove godine to i radili, da nametnemo i ovu temu koliko god Priština smatrala da je jedino važno da iz Vašingtona dobijemo nekakvu poruku da mi moramo da priznamo nezavisno Kosovo, ne. Važno je da nam objasnite prvo zašto niste sproveli ništa od dogovora iz Briselskog sporazuma, a onda zašto bežite od razgovora na temu ovakvih, da ih zovemo tehničkim detaljima, ali one su sudbinske priče.

Ja molim Kancelariju za Kosovo samo da ukoliko je u mogućnosti, dobijemo odgovor imamo li podatak koji je procenat zemlje uzurpiran na ovaj način i koliko je naših ljudi koji su prognani sa KiM ili koji žive i sada na KiM, bez mogućnosti da odu do određenih lokacija koje su rizične, oštećene za proteklih 20 godina? Čisto kao jedan podatak, koji ćemo nadam se, u razgovorima, za koje smo uvek spremni, moći da stavimo na sto i eventualno rešimo kao problem. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege, građanke i građani Srbije, danas govorimo o zajmu koji je obezbeđen od Banke za razvoj Saveta Evrope, tačnije Narodna skupština na dnevnom redu ima Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam koji se tiče infrastrukture u kulturi.

Ovaj sporazum je potpisan u januaru mesecu ove godine i ako se ne varam od strane ministra finansija. I ne bi to ni bilo možda mnogo važno da neću reći ovo što ću reći, a to je da podržavam ovaj sporazum iz najmanje dva razloga. Prvi od njih je što se iz njega jasno vidi opredeljenje ove Vlade da osim budžetskih sredstava za kulturu, koja su ove godine negde oko 1%, u kulturu ulažu i sredstva iz drugih izvora. To je ona priča na koju se vraćamo kada smo razgovarali o budžetu i komentarisali da treba pomoći kulturi, da možda 1% nije dovoljno, ali da jeste dobar iskorak.

Drugo je što se, po mom mišljenju, radi o nekoliko kapitalnih institucija kulture od nacionalnog značaja i ulaganje dodatnih 20 miliona evra u infrastrukturu, i to u renoviranje, rekonstrukciju, modernizaciju i adaptaciju postojećih institucija kulture, kao što je Narodno pozorište u Beogradu, u Nišu, kao što je Muzej Jugoslavije i kulturni centri širom Srbije.

Ono što mene posebno raduje jeste što će zgrada stare železničke stanice, koja je deo kompleksa na Savskom trgu, biti istorijski muzej, koji sada, ako se ne varam, postoji na tri lokacije, i to umnogome otežava njegov rad, a time i brigu o istorijskom nasleđu koja za svaki narod predstavlja deo sopstvenog identiteta, pre svega. Ako sam dobro razumela, najveći deo tog muzeja biće posvećen srednjovekovnoj Srbiji i to je jako važno. Čuvanje istorijskih dokumenata, njihovo predstavljanje javnosti i stalno izučavanje prošlosti umanjuje mogućnost falsifikovanja istorije, a Srbija je u poslednje vreme bezbroj puta bila na udaru kojekakvih falsifikatora.

Ova tema usko je vezana za kulturu jer je, nažalost, ne samo istorija, već i naše kulturno nasleđe predmet pokušaja falsifikata.

Opet ću se vratiti na Kosovo i Metohiju, sasvim svesno, i reći da moram da upozorim da ne smemo dozvoliti da se prisvaja ono što je naše. To je zadatak Ministarstva kulture da se tome suprotstavi ovakvim pokušajima koji su nimalo retki i, čini mi se, sve agresivniji u poslednje vreme.

Obavezu poštovanja, čuvanja i promovisanja istorije Srbije imaju i druge nacionalne institucije i kada to kažem, pomenuću pre svega SANU. Nesporno je da mi možemo imati lični stav o svemu, osim o onome što je istorijsko nasleđe i kulturna baština, to ne smemo nikada sebi dozvoliti da zbog bilo kakvog populizma ili momenta koji bi nam doneo popularnost zanemarimo i stavimo u drugi plan. Ako ne sačuvamo kulturno nasleđe Kosova i Metohije, o tome je pre mene, čini mi se, govorio kolega Stefan, nasleđe koje su nam ostavili Sv. Sava, Stefan Nemanja i ostali srpski vladari iz dinastije Nemanjića, to znači da smo se odrekli svojih predaka, ali u dobroj meri i sebe, i da smo time odustali i od svoje budućnosti. Na to prosto nemamo pravo, jer moramo imati svest da je to bilo i biće naše.

Kada govorimo o obnovi važnih institucija kulture koje treba da čuvaju naše kulturno i istorijsko nasleđe, želim da podsetim i na to da je u proteklih 20 godina na teritoriji Kosova i Metohije uništeno mnogo našeg kulturnog blaga. Vankuverska deklaracija UN iz 1976. godine kaže precizno: „Neotuđivo je pravo svake zemlje da sa punim suverenitetom bude baštinik sebi svojstvenih kulturnih vrednosti koje su plod cele njene istorije“. Dakle, naše pravo na kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji proističe iz našeg istorijskog prava, ali i iz međunarodnih dokumenata, kao što vidite.

Priština je ne tako davno probala da na račun Pećke Patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške čak uđe u UNESCO. Na veliku sreću, prepoznali smo jednu takvu težnju i energičnom i uspešnom diplomatskom akcijom celog državnog vrha, ali pre svega ministra spoljnih poslova u to vreme, aktuelnog predsednika Skupštine, Ivice Dačića, sprečili smo taj pokušaj. Iako, moram priznati da niko od nas nije čuo za slične pokušaje od strane neke samoproglašene i nepriznate države koje imaju potrebu da falsifikuju pre svega svoju istoriju.

Ono što je vrhunac cinizma jeste u činjenici da su iste te manastire na osnovu kojih su probali da dobiju članstvo u UNESCO nemilosrdno palili i rušili u proteklom periodu. Samo kratko da se vratim na to da je preko 150 crkava i manastira zapaljeno. Ovo su zvanični podaci UNESCO-a, da je pokradeno preko 10.000 vrednih ikona, da je oštećeno oko 5.300 nadgrobnih spomenika na oko 256 srpskih pravoslavnih grobalja. Koliko je sve pokradeno dokumenata i knjiga istorijskih to se još uvek ne zna, ali je jasno da im je krajnji cilj da ponište sve što je srpsko na toj teritoriji, ne bi li nekako uspeli da dokažu da to nikada srpsko nije ni bilo.

Ono što je simpatično jeste da su u popisu koji su Turci sproveli 1455. godine stanovništvo u tadašnjem kosovskom vilajetu se ustanovilo da je tamo živelo 46 albanskih porodica u 23 sela, ali im to nije smetalo da tvrde da su manastiri iz 12, 13, 14. veka gradili baš oni. Neću im više posvećivati pažnju.

Ono na šta takođe hoću da skrenem pažnju jeste opasan proces, a to je revitaliziranje odnosa prema srpskoj nacionalnoj istoriji, a time i prema istorijskim događajima i činjenicama. Imamo naviku da sve češće koristimo izraz „negovanje kulture sećanja“, čak i na formalnom nivou. Šta znači „kultura sećanja“ kada su u pitanju istorijski događaji? Sećanje ne obavezuje, obavezuje pamćenje i čuvanje i bilo bi dobro da ovakav jedan pristup promenimo, jer nova kultura ne sme da zatre kulturno nasleđe i da zatre temelje na kojima je nastala pre svega Srbija, naš narod i Srpska pravoslavna crkva kao takva.

Na ozbiljan posvećen državnički odnos prema istoriji i kulturnom nasleđu obavezuju nas i najnoviji pokušaji falsifikovanja činjenica u Jasenovcu, i o tome se ovde govorilo, kao logora smrti za Srbe, Jevreje i Rome. Mi jesmo delom odgovorni što tvrde i kruže različita tumačenja, različite brojke. Sigurna sam da se to Jevrejima ne bi desilo. Videli smo reakciju javnosti koja se podigla i uznemirila zbog filma „Dara iz Jasenovca“ i moram da naglasim da mi u našim poslaničkim redovima imamo svoju Daru iz Jasenovca, to je naša Smilja Tišma. Ona je živi svedok svih tih užasnih zločina kakve ne pamti čovečanstvo od nastanka. Ja ne znam šta se može porediti sa Jasenovačkim logorom za decu. Mislim, da to niti pamti istorija, a nadam se da se u budućnosti nikada neće ni desiti. Na nama je da negujemo „kulturu sećanja“, da istražimo sve do kraja i sačuvamo svaki dokaz i svaki dokument i da čujemo svaku priču koliko god bila ona potresna iz tog perioda.

Na kraju da se vratim i na sam zajam za infrastrukturu u kulturi. Simbolično ću reći da ovim infrastrukturnim projektima kojima će se finansirati iz zajma Banke za razvoj Sveta Evrope udarimo još jači i dublje temelje našoj kulturi u oba strateška segmenta i u očuvanju kulturne baštine ali i u stvaranju nekih novih kulturnih sadržaja.

Ne zaboravimo da je kultura jedan od segmenata kojima se čuva ili gubi identitet jednog naroda. Da ne budem pogrešno shvaćena, jer to ne želim, Srbija je multikulturalno društvo i podjednako brine i o kulturnim dostignućima svih nacionalnih manjina koje sa nama ovde žive i to jeste naše najveće bogatstvo. Odnos prema tome, poštovanje svega toga jeste na ponos Srbiji. Međutim, to nikako ne znači da treba u bilo kom trenutku dozvoliti poništavanje svog kulturnog, istorijskog i nacionalnog identiteta. Zaista ne mislim da bilo ko od nacionalnih manjina, a koje žive u Srbiji ima takvu težnju osim tog pokušaja u južnoj srpskoj pokrajini koji je na žalost delom posledica i činjenice da kada nemate svoju istoriju, a želite da pripadate Evropi, onda pribegavate svemu pa i lopovluku. To je pitanje morala, a tu se o moralu odavno ne može govoriti.

Naglasiću da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje svakako podržati Predlog zakona o zajmu koliko god, a kad god kažemo zajam uznemirimo građane koji nas slušaju, ovoga puta ovo je zaista zajam koji je za dobrobit države Srbije i građana u njoj. Hvala vam.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Neću koristiti mnogo vremena, ali ću iskoristiti prisustvo ministra pravde Vlade Republike Srbije.

Nedavno sam postavila pitanje kancelariji za Kosovo na temu hapšenja mog sugrađanina Svetomira Bačevića i stigao je odgovor iz Kancelarije za Kosovo. Najpre, želim da se zahvalim gospodinu Petkoviću na odgovoru koji je stigao, jer dugo nisam dobila ovako kvalitetan odgovor na pitanje koje sam postavila kao poslanik.

Sve ono što sam navela i u postavljanju pitanja kao pretpostavku ispostavilo se tačnim. Naime, Kancelarija za Kosovo je angažovala advokata koji pokušava da od neopravdanih optužbi odbrani gospodina Bačevića. Ono što je činjenično stanje koje je utvrdio advokat, jeste da je Svetomir Bačević prijavljen od strane Samir Čekua koji je brat albanskog političara Agima Čekua i monopolista u trgovini nekretninama za selo Belo Polje. Poznaje ga ta porodica, koliko se navodi u odgovoru Kancelarije za Kosovo, jer je početkom 2020. godine preko njega prodala deo svog imanja.

Međutim, kada su insistirali da od porodice Bačević kupe svu zemlju koju imaju u Belom Polju, a oni to odbili, onda je odlučeno da ga prijave za navodni zločin prema izvesnoj gospođi Hatidže Kadrire, koju je navodno zlostavljao Svetomir Bačević. Inače, setite se da sam govorila o tome da je u pitanju težak srčani bolesnik.

Dakle, uvažena ministarko, na tom kvazi Kosovu, ovo govorim svesno zbog javnosti, ne zbog toga što mi ne znamo da se to dešava, svako zna da se to dešava, ja u odgovoru imam i bezbroj, nažalost, drugih primera, ovo je selektivna pravda, ovo je organizovani pokušaj takozvanih vlasti u Prištini da ne dozvole niti povratnicima koji imaju želju da se vrate na svoja ognjišta da to urade, niti da odole pritisku da se od njih na silu kupuju imanja koja ne žele da prodaju.

Nije slučaj gospodina Bačevića usamljen. Zoran Vukotić iz Prilužja, maltene identični slučajevi, Darko Tasić, Skender Bijelimi iz Kosova Polja, u pitanju je Rom koga je izručila Bosna i Hercegovina, Zoran Đokić, takođe raseljeno lice iz Peći, Zlatan Krstić, Goran Stanišić, Nenad Arsić itd, itd. Ovo je u nepunih godinu dana bezbroj primera.

Kako to izgleda? Kada siđete u južnu srpsku pokrajinu sa ambicijom da ostvarite bilo koje od svojih prava, jer prosto imate određena prava, a onda vas u nemogućnosti da od vas na silu otkupe imanje uhapse pod lažnim optužbama. Bačeviću je čak bez znanja advokata, koliko stoji u navodima Kancelarije za Kosovo, pritvor od 30 dana koji je u startu određen produžen na 60 dana bez obrazloženja, iako za sve vreme koliko je u zatvoru nijedan deo istrage nije pokrenut, ništa se dogodilo nije u istražnom postupku na konkretnu temu.

Ovo govorim zbog naše javnosti i ovo govorim zbog evropske javnosti, koja neretko ima selektivni pristup. Ovo govorim i zbog toga što se na nas stalno vrši neki pritisak da treba da unapredimo naše pravosuđe, pa razmišljam kakvi su to dvostruki aršini, koliko oni treba da budu transparentni, koliko mi trebamo da budemo pod konstantnim pritiscima, a da se pri tome pravimo nemi na sve ovo što se dešava i na ono što je praksa koju, nažalost, trpe naši građani.

Ja ne mislim, da ne bi neko shvatio da je sada ovo, iako i na njega imam pristup, selektivni pristup, da bolje prolaze ni pripadnici albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji, u smislu sprovođenja pravde. Dakle, ovo je pravda takozvanog Kosova, ovo je pravda države koju su napravili po svaku cenu, ali i ne čudi pod okolnostima da je država koja je pravljena isključivo novcem stečenim na nelegalni način, da ne navodim ponovo kako se do njega došlo.

Hvala vam na strpljenju, hvala vam na razumevanju. Ovo sam morala da kažem. Želim još jednom da se zahvalim Kancelariji za Kosovo na jednom profesionalnom odnosu prema ovakvim teškim sudbinama ljudi, pre svega, ali i Vladi Republike Srbije koja je prepoznala da je neophodno imati ovakvu kancelariju i da ona nije kancelarija na papiru, kako umeju često da nas optuže, nego da zaista radi svoj posao u onom delu u kom se to od nje očekuje. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, elementarne nepogode koje su pogodile početkom januara mesece neke krajeve Srbije, izazvale su ogromne posledice i po infrastrukturne objekte, ali i po privatnu imovinu, stambene objekte i poljoprivredne kulture.

Žao mi je što je izašao ministar poljoprivrede, međutim sigurna sam da će neko moći da mi odgovori.

Moje prvo pitanje za ministarku energetike gospođu Zoranu Mihajlović tiče se pre svega šteta koje su nastale na elektroenergetskim objektima u ovim opštinama i u kom bi roku mogle da budu obnovljene pod okolnostima, mislim da smo i jutros kod postavljanja poslaničkih pitanja imali nekoliko pitanja koja su se ticala baš toga da je 1% sela bez struje i da ljudi jako se teško sa tim snalaze. Mislim da je koleginica Dijana jutros pominjala situaciju u Priboju gde je 1300 potrošača ostalo bez struje usled problema na dalekovodima u tim mestima.

Ono što me takođe zanima jeste na koji ćemo način, možda sam i propustila da su neke mere predviđene i ako jesam, neće mi biti problem da javno kažem izvinite, kako ćemo nadoknaditi štetu poljoprivrednim gazdinstvima u opštinama na jugu, kojima su dugogodišnji voćnjaci od kojih te porodice žive, apsolutno uništene usled nepogoda koje su ih zadesile i to da bi se saniralo mora proći dugi niz godina, ako sam dobro razumela, mada nisam stručna za tu oblast. Radi se o voćnjacima koji su stari nekoliko decenija.

Tako da mislim da ti ljudi koji su zapravo osuđeni na to i pretežno se bave voćarstvom i od toga žive u ovom trenutku prosto zaslužuju našu pažnju i na koji način da im pomognemo.

Moje treće pitanje je za ministarku Čomić. Najavili ste zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali ste rekli jednu rečenicu koja je meni jako važna, a to je da ste najavili zakone koji će regulisati zabranu ponašanja zasnovanog na predrasudama. Mislim da bi bilo lepo da napravite jedan osvrt.

Mi smo na konferenciji Ženske parlamentarne mreže čuli jednu sjajnu analizu koju ste napravili o tome koliko je pandemija uticala pre svega i u ovom smislu kada govorimo o ravnopravnosti, koliko su žene bile aktivnije i koliko su muškarci bili nažalost po smrtnosti u većim brojkama od žena. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 04.03.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovane kolege narodni poslanici, pre svega građani Srbije, nakon posete gospodina Lajčaka i sinoćnog razgovora moje je veliko zadovoljstvo da sam čula jedan nedvosmisleni nacionalni stav o tome da nećemo pristati ni na kakav pritisak kada je u pitanju naša južna srpska pokrajina.

Zašto ovo kažem u uvodu? Zato što je na adresu poslaničke grupe SPS stiglo pismo od gospodina Petković Jovana koji je iz sela Žakovo, devet kilometara udaljeno od opštine Istok.

Moje pitanje biće upućeno Kancelariji za KiM, ali pre svega, kao i sam gospodin Jovan, imam ambiciju da skrenem pažnju na možda ovakav problem. Dakle, radi se o selu koje je devet kilometara udaljeno od opštine Istok, preko Mokre Gore putevi i njihova imanja vode negde do Gazivoda.

Devedeset posto zemljišta je još uvek u vlasništvu Srba. Međutim, 20 godina niko od njih ne može da ide na svoje imanje, osim u pratnji UNMIK-a i to limitirano, na nekih 30 minuta.

Po tvrdnjama gospodina Jovana, jedino po čemu se može videti da su tu nekada živeli Srbi jeste lokalno groblje koje je porušeno, ali još uvek postoje ostaci.

Uložili su veliki napor da 90% ove zemlje, koju pri tome eksploatišu 21 godinu ničim ne svedoči da su tu nekada živeli Srbi, da je to i dan-danas srpsko, sve kuće su porušene i po navodima gospodina Jovana, tragičnu sudbinu ove porodice, kojih je bilo 40, izbegli su samo čudom, jer su nekoliko minuta uspeli da se iz sela izvuku pre nego su horde terorista UČK ušle u selo sa ambicijom da odatle niko ne izađe živ.

Dakle, ovo nažalost nije jedino selo na KiM koje ima ovu sudbinu. Ono što jeste problem svih nas jeste činjenica da u odnosu na ovakve probleme EU nema nikakav stav, nije čak ni razmatrala situaciju da se sva srpska imanja koja se nalaze u ruralnim sredinama eksploatišu 20 i nešto godina, koriste kao svoja, bez bilo kakve naknade u odnosu na vlasnike, pre svega zato što imanja nisu prodata, a drugo i zato što niko od njih ni nema potrebu da ih proda. Ali, pod okolnostima da nemaju hrabrosti i da nisu bezbedni ako na svoja imanja siđu, oni ne mogu ni da zaustave tu jednu eksploataciju koja se 20 godina unazad dešava i to bi moglo da se meri čak i u evrima u smislu štete koja je naneta građanima Srbije kada je u pitanju jedan ovakav odnos.

Dakle, po bilo kom pravu, a naročito uzimajući u obzir ljudska prava o kojima često slušamo od predstavnika Evrope, ovi bi ljudi morali da imaju mogućnost da koriste nešto što je njihovo. Osim što nemaju tu mogućnost, ovo je bio jedini način da na sebe skrenu pažnju. Meni je potpuno jasno zašto je pismo ovog tipa, ja ću ga pokazati, stiglo n a adresu poslaničke grupe SPS.

Iskreno se nadam i čvrsto verujem da ćemo uspeti kao odgovorno državno rukovodstvo, a nemam ni dilemu da smo sve ove godine to i radili, da nametnemo i ovu temu koliko god Priština smatrala da je jedino važno da iz Vašingtona dobijemo nekakvu poruku da mi moramo da priznamo nezavisno Kosovo, ne. Važno je da nam objasnite prvo zašto niste sproveli ništa od dogovora iz Briselskog sporazuma, a onda zašto bežite od razgovora na temu ovakvih, da ih zovemo tehničkim detaljima, ali one su sudbinske priče.

Ja molim Kancelariju za Kosovo samo da ukoliko je u mogućnosti, dobijemo odgovor imamo li podatak koji je procenat zemlje uzurpiran na ovaj način i koliko je naših ljudi koji su prognani sa KiM ili koji žive i sada na KiM, bez mogućnosti da odu do određenih lokacija koje su rizične, oštećene za proteklih 20 godina? Čisto kao jedan podatak, koji ćemo nadam se, u razgovorima, za koje smo uvek spremni, moći da stavimo na sto i eventualno rešimo kao problem. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, kolege narodni poslanici, pitanje je upućeno Kancelariji za Kosovo i Metohiju, direktoru Kancelarije.

Naime, radi se o gospodinu Svetomiru Bačeviću koji je pre par dana uhapšen u Peći pod optužbom od strane privremenih vlasti u Prištini da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništava.

Kancelarija za Kosovo angažovala je advokata u odbrani ovog nedužnog Srbina i ja postavljam pitanje, uz navođenje činjenica šta se tačno dogodilo. Milić – Bačević koji je bio toga dana zajedno sa svojim bratom u pokušaju da izvade dokumenta u Peći, a sve u cilju da 37 ari uzurpiranog zemljišta vrate u svoj posed i objasne se da nije prirodno da neko sagradi kući na nečemu što je vaše.

Dakle, gospodina Svetomira Bačevića koji je napominjem oslobođen obaveze služenja vojnog roka zbog svog zdravstvenog stanja, optužili su za težak ratni zločin protiv civilnog stanovništva bez dokaza, na bazi svedočenja Samija Čekua koji je rođeni brat Agima Čekua.

Optužen je da je maltretirao izvesnu Hatidžu Kadriraj, Hadrijaj u stvari, koja je ni manje ni više, sestra od tetke Ramuša Haradinaja. Optužbe su apsolutno netačne i sam rođeni brat Svetomira rekao mi je – ako bi 1% od onoga što stoji u toj optužnici bilo tačno ja bih insistirao da ga streljaju. Dakle, govorimo o čoveku koji pre svega nema mogućnosti zbog svog zdravstvenog stanja da u bilo čemu učestvuje, a pouzdano se zna i mislim da država ima podatke da nije bio angažovan za vreme NATO agresije kao pripadnik niti vojske, niti policije, niti rezervnog sastava u bilo kom smislu.

Dakle, imamo pred nama slučaj koji nije prvi, nažalost, ali se ja bojim da neće biti ni poslednji, jednog klasičnog zastrašivanja. Govorim o porodici koja je živela i još uvek ima kuću u selu Belo Polje nadomak Peći. Slučajno ili namerno, najzainteresovaniji za otkup zemljišta srpskog Belo Polje, ni manje ni više, nego Sami Čeku. Procena je da je do sada preko 20 miliona uložio u otkup zemljišta.

Dakle, bilo koji Srbin, kao što je porodica Bačević, koja ima potrebu da se vrati na svoje vekovno ognjište, kada shvate da zaista ozbiljno to žele onda jednog od njih uhapse pod lažnim optužbama.

Ja znam da je advokat bio na tom prvom ročištu koje je zakazano, da su gospodina Svetomira izveli okovanog kao najgoreg zločinca, ali ono što ne znam to je kako je moguće da jedna tako, uslovno, odgovorna vlast koja predstavlja privremene organe u Prištini od 1999. godine i teškog zločina nad Maricom Mirić. Svi se sećate tog slučaja devojke koja je bila ometena u razvoju, koja je silovana i zaklana pre majkom. Nikada nisu nađeni počinioci ovakvog zločina, ali na bazi tvrdnje Samija Čekua uhapšen je Svetomir Bačević za maltretiranje izvesne gospođe, čak tu nema navoda ni o kakvom se maltretiranju radi.

Medijski spin je širi od svega ovoga. Oni su prikazivali snimke za koje, na inostranim televizijama istina, niko ne može da ih prepozna. Porodica je šokirana. Znam da je Kancelarija za KiM uradila sve što može, ali molim za odgovor kako je prošlo to prvo ročište i kakve su procene advokata angažovanog od strane Kancelarije za KiM.

Ono što je nezvanično, ali bi možda moglo biti upućeno eventualno i na adresu ministra policije, jeste da li su tačni navodi da Sami Čeku ima neke poslove i nesmetano često iz Peći dođe do Novog Pazara. Govorim o čoveku koji sam priča o svojim ratnim zločinima kao poduhvatu.

Dakle, pitanje na ove dve adrese i nada da će porodica Bačević doći do pravde. Samo ću na kraju još reći da je do novembra meseca u 2020. godini 63 napada bilo na pripadnike Srba na teritoriji KiM. To govori o pravima koja se ne poštuju i koja se nemaju. Hvala vam.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -