SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 14.01.2021, 15:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 68
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi predstavnici Komisije i regulatornih tela, danas kao što su kolege rekle govorimo o izveštajima nekoliko samostalnih i nezavisnih državnih organizacija za 2020. godinu, što je u ovom sazivu parlamenta postala redovna praksa. Jeste veliki doprinos transparentnosti, pre svega, rada svih vaših organizacija.

Istovremeno ovakva praksa govori o jačanju nadzorne uloge Narodne skupštine i vidljivosti ovih parlamentarnih aktivnosti. Ovog puta razgovaramo o izveštajima Komisije za kontrolu državne pomoći, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu. Nad radom ove Komisije koju je izvršila Kancelarija za javne nabavke. Takođe, pred nama je izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu.

Izveštaje koji na plenumu prvi put razmatramo odnose se na rad Komisije za kontrolu državne pomoći, kao nezavisna organizacija formirane Zakonom o kontroli državne pomoći. Ovim zakonom su utvrđene nadležnosti komisije među kojima smatram najvažnijom ulogom, upravo kontrolu namenskog korišćenja dodeljene pomoći od strane države i nižih nivoa vlasti.

Kada smo donosili ovaj Zakon o kontroli državne pomoći imali smo u vidu potrebu da država pruži državnu pomoć koja ima socijalni karakter, posebno da pruži pomoć radi sanacije posledica elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Imali smo situacije tokom višedecenijskog iskustva da su se državne pomoći ne namenski trošile, a sanacije posledica zbog kojih je pomoć države pružena neretko su izostajale. O tome se govorilo često u parlamentu.

Zato je izuzetno važno da postoji organ koji vrši kontroli namenskog trošenja državne pomoći. To je u suštini kontrola trošenja narodnog novca, jer se radi o sredstvima izdvojenim iz budžeta države i drugih nivoa vlasti. O ovom izveštaju šire je govorio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe i moj mladi kolega Uglješa Marković, ali ja bih pažnju posvetila izveštaju Republičke komisije za zaštitu prava i postupcima javnih nabavki i izveštaju o Monitoringu nad radom ove Komisije koji sprovodi Kancelarija za javne nabavke.

Ovde bih podsetila da izmenama Zakona o javnim nabavkama koje smo doneli 2019. godine, raniju Upravu za javne nabavke koja je u nadležnosti imala nadzor nad sprovođenjem zakona, zamenila Kancelarija za javne nabavke kao nadzorni organ.

Ono čemu treba da doprinese jačanje nadzorne funkcije nad postupcima javnih nabavki jeste pre svega obezbeđivanje lojalne konkurencije i transparentnost javnih poziva što je u najvećoj meri obezbeđeno preko javnog portala javnih nabavki ustanovljeno poslednjim izmenama zakona, a koji je počeo sa radom, ako se ne varam, u julu mesecu 2020. godine.

Portal javnih nabavki jeste produkt digitalizacije u ovoj oblasti, a od primene elektronskih komunikacija i u ovoj važnoj i osetljivoj oblasti privrednog poslovanja očekuju se značajni efekti istog.

Korišćenjem portala se smanjuje mogućnost privilegovanog učešća u javnim nabavkama, obezbeđuje se zakonom garantovana transparentnost i efikasnost, nediskriminacija, jednaki tretman i slobodna tržišna utakmica. Pristup portalu ima svaki građanin, preduzetnik i pravno lice koje je zainteresovano za učešće u određenim javnim nabavkama.

Sigurna sam da će portal doprineti i smanjenju koruptivnosti, jer znamo da je pitanje javnih nabavki nekako uvek bilo osetljivo i zbog te otvorene mogućnosti za korupciju, nepotizam i neke druge ne tržišne oblike ponašanja koji su u dobroj meri i u mnogim slučajevima mnoge ponuđače roba ili usluga stavljali u neravnopravan položaj i onemogućavali ih da svoje proizvode nude u redovnim tržišnim procedurama.

Negde moram da naglasim da sve ono što su zakonske regulative koje donosimo i imamo nameru da donesemo jesu korak više u onom smeru koji bi zaista morao da obezbedi transparentnost i pokaže na delu ono što je rešenost Vlade, a to je borba protiv korupcije i kriminala u bilo kom, ili u bukvalnom smislu te reči, a o bilo kojoj oblasti da govorimo.

Kako se zaista Srbija opredelila za evrointegracije, a time i za prihvatanje svih tih međunarodnih standarda u sektoru javnih nabavki, tako je u velikoj meri usklađivanje našeg pravnog okvira posledica zahteva koji su pred nas postavljeni pre svega od strane EU.

Na javne nabavke inače se odnosi pregovaračko Poglavlje 5, i mi smo izmene Zakona o javnim nabavkama 2019. godine, zapravo smo izmenom zakona svoje zakonodavstvo gotovo 100% uskladili sa pravnim tekovinama EU.

Skrenula bih pažnju da je ozbiljna kontrola postupaka javnih nabavki i primene relevantnih propisa pre svega Zakona o javnim nabavkama sada omogućena jačanjem kadrovskih kapaciteta kancelarije koje rade u grupi za monitoring, a tome doprinose adekvatna zakonska ovlašćenja Kancelarije za javne nabavke.

Ozbiljan pristup ovom zadatku vidi se i iz Izveštaja o monitoringu za 2020. godinu koji nam je takođe dostavljen. Kao što je u svakom delu javnog sektora važna stručnost, posvećenost i časno vršenje svakog državnog posla, tako i u sektoru javnih nabavki ovo je posebno važno i veoma važno i upravo zbog činjenica da su javnim nabavkama, a to je odnos ponude i tražnje, mogu dešavati različite nezakonite pa i društveno nepoželjne pojave koje mogu kompromitovati postupke i učesnike u tim postupcima, u ovoj oblasti je naročito važno da pravna država mora da postoji.

Kada je u pitanju Izveštaj komisije za hartije od vrednosti samo bih spomenula da 30 godišnje iskustvo u postojanju Komisije na tržištu hartija od vrednosti govori o tradiciji ovog tržišta, i o njegovim promenama, u periodima iza nas i u ovom periodu Komisija je kao regulator ozbiljno posvećena transparentnom i zakonitom poslovanju tržišta hartija od vrednosti. Dobro je što na plenumu razmatramo i ovaj Izveštaj Komisije za 2020. godinu.

Zaista se mora reći da su svi izveštaji koji su stigli pred parlament detaljni, sistematični i sa elementima pre svega propisanim zakonom i sigurna sam da ovaj način njihovog razmatranja u velikoj meri doprinosi jačanju zakonskih mehanizama na kojima počiva rad ovih samostalnih državnih organizacija i regulatora.

U tom smislu, i u lično ime i u ime poslaničke grupe kojoj pripadam, sve čestitke za vas koji ste izradili i podneli izveštaj i za ono što ste uradili i puna podrška za sve ono što ćete raditi u vremenu koje je pred nama.

Iskoristiću svoje javljanje da podsetim i na današnji dan, 10. jun, dan kada je u Savetu bezbednosti doneta Rezolucija 1244 i kada je zvanično prestalo bombardovanje Jugoslavije. Iako je i tog 10. juna 1999. godine, nažalost, pala poslednja bomba, nije zgoreg reći, zbog javnosti Srbije, a u duhu svega onoga što je iza nas i svega onoga što je ispred nas, da je tokom bombardovanja SRJ izvršeno 2.300 vazdušnih napada na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420 hiljada projektila ukupne mase 22.000 tona. Nisu ovo cifre na koje smo ponosni, ovo su cifre koje ne smemo da zaboravimo.

Ne smemo da zaboravimo ni sve žrtve, jer je u toku bombardovanja poginulo 462 vojnika i preko 2.000 civila, među kojima je bilo i dece i bolesnih i starih osoba i one su grubo u jednom trenutku nazvane od strane portparola NATO-a gospodina Šeja "kolateralna šteta". To nije bila kolateralna šteta, to su ugašeni životi.

Bombardovanje SRJ ja i dalje doživljavam kao zločin. Svesno kažem "ja", a mislim da većina vas isto misli. Ne želim da otvaram ovu priču ni zbog čega drugog do zbog podsećanja da mi ne možemo da zaboravimo ali smo spremni da uprkos svemu razgovaramo i sa svima sarađujemo, potpuno uvereni u činjenicu da će nas svi budući razgovori voditi ka miru i da Srbija u tom smislu ima jasno opredeljenje. Ne želimo nikada više da pod bilo kojim izgovorom, bilo ko na našu decu krene ovako nemilosrdno kako se to dogodilo 1999. godine. Tada su zatrovali naše reke, naše planine, ali pre svega trajno su poremetili demografsku sliku Srbije. I mi ćemo dugo pamtiti i ono što se dogodilo i dugo živeti upravo to što se desilo kao posledica NATO bombardovanja.

U nadi da se nikada više neće ponoviti, svim žrtvama pijetet na današnji dan. Neka jedino što danas budemo radili budu potpisivane rezolucije za bolji život sve dece koja su se rodila i koja će se roditi u perspektivi u državi Srbiji i da nikada više ne moraju da brane onoliko koliko mi danas branimo Rezoluciju 1244 koju bi posle ne tako mnogo godina svi da zaborave i da stave pod tepih, iako je na snazi.

Izvinjavam se što sam otišla od teme, ali ne mislim da je bilo nevažno naglasiti današnji datum. Hvala vam.

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege, dragi građani, danas govorimo o nekoliko predloga zakona i prvi među njima je Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Pored zakona, na dnevnom redu su i tri zakona o davanju garancija Republike Srbije za zaduživanje „Srbijagasa“ kod domaćih banaka radi realizacije tri strateška energetska i infrastrukturna projekta iz sektora gasifikacije Srbije.

Uprkos činjenici da su o prvom predlogu zakona govorili i moje uvažene kolege i ovlašćeni predstavnik, Đorđe Milićević i kolega Vladan Zagrađanin, Justina Pupin, ja ću se ipak osvrnuti delom ponovo na ovaj zakon.

Odnosi se na bazu podataka o teroristima i terorističkim organizacijama i ne bi bilo prirodno da prećutim to pod okolnostima da dolazim sa KiM gde smo najbolje, čini mi se, osetili posledice dejstava terorističke organizacije UČK, pa i mnogih njihovih prethodnika od početka 20. veka.

Da podsetim srpsku javnost pre svega da je UČK na međunarodnom nivou najpre od strane UN Rezolucijom 19-60 iz 1998. godine, a potom i od strane američkih vlasti, tačnije Stejt departmenta 2001. godine proglašena terorističkom organizacijom. Nije stoga neprirodno moje očekivanje da će ova organizacija koja i dan danas terorističkim metodama želi da otcepi deo teritorije Republike Srbije biti u našem nacionalnom registru, odnosno u nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje terorizma i borbu protiv terorizma, jer je najvažnije kod ovakvih dokumenata najpre početi iz svog dvorišta. Žalosno je što u dvorištu imamo to što imamo, ali je realnost takva kakva jeste.

Osvrnuću se i na diskusije kolega pre mene, pre svega kolege Ace Markovića, koji nas je podsetio i pomogao nam da nekako lakše podnesemo taj jučerašnji dan. Zašto se vraćam na tu temu? Zato što je jako važno u srpskom parlamentu, naročito danas, reći kolika je nepravda bila pred očima celog sveta sinoć.

Ja, govoreći na ovaj način, ne ulazim u odluke sudskog veća i u njihove presude. Ja govorim o svemu onome što smo prateći sednicu Saveta bezbednosti UN imali prilike da sinoć čujemo. Ja govorim o reakcijama koje su usledile nakon diskusije predsednika Republike. Ja govorim o izjavama zvaničnika susednih država nakon presude. Ja govorim o jednoj sve jasnijoj slici Srbije koja zaista teži pomirenju i sve jasnijoj slici svih oko nas kojima ne pada na pamet da tu ispruženu ruku prihvate.

Niko ne može da kaže da u toku jednog rata nema žrtava. Niko ne može da kaže da žrtava nije bilo, da nije bilo strašnih zločina koji su se desili i to je rat sam po sebi. Ono što mora da se kaže, to je da ta težnja da se 30 godina unazad svi zločini pripišu isključivo Srbima ne posustaje, i to smo sinoć imali prilike nažalost da čujemo i kod obraćanja predstavnika Hrvatske i kod, moram naglasiti, nelegitimnog predstavnika BiH, pošto koliko ja shvatam i koliko sam ispratila, a dobro sam ispratila, gospodin Dodik je rekao da saglasnost Republike Srpske za učešće i predstavljanje BiH na sednici Saveta bezbednosti nije imao gospodin koji se sinoć uključio.

Odgovor koji su dobili od predsednika Republike bio je državnički. Reakcije koje čujemo su, pokušavam da nađem reč, i verovatno neću uspeti da nađem adekvatnu reč koju treba izgovoriti u parlamentu Srbije, ali ono što je važno reći pre svega zbog javnosti i zbog srpskog naroda jeste da ne smemo biti demoralisani. Moramo imati svest o tome da nikada nismo bili genocidni narod, a da nažalost jučerašnji dan nije prvi dan koji nam je pokazao koliko je teško biti Srbin.

Želim da verujem da takvih dana više biti neće, ali se sa druge strane plašim da hoće. Treba ostati pribran, potpuno svestan sebe, potpuno svestan svih oko nas, jer se bojim a onakvim nastupima kakav su imali sinoć samo govore o sebi, ne i o nama.

Koliko je osuđenih, govorio je moj kolega Marković. Koliko je oslobođenih? E, to hoću da govorim. Nonsens je u činjenici da je isti taj tribunal oslobodio i Ramuša Haradinaja i Nasera Orića i Gotovinu.

Sud koji je formiran od strane pre svega SAD, da bi uspostavio pravdu i pomirenje, kako je govoreno kada je formiran, doneo je sve, samo ne pravdu i pomirenje. Doneo je selektivnu pravdu, osuđene isključivo Srbe i nikakvo pomirenje, nego samo raspirivanje tih razlika, čak i jednom ovakvom odlukom. Da sam, nažalost, u pravu pročitaćete do kraja dana. Ko god sebe smatra iole važnim, bitnim, nebitnim, kako god, dozvolio je sebi luksuz da posle presude Ratku Mladiću i on se zapljune i kaže nešto ružno o Srbiji ili nas podseti koliki smo zločinci.

Ponosna sam ja i na svoju Srbiju i na svoj srpski narod i na nastup Republike Srbije i njenog predsednika na sednici Saveta bezbednosti UN sinoć i na sve nas koji se nismo upecali u tu jeftinu zamku tračarenja preko plota, svojstveno za onako dokone seoske žene. Mi smo država koja ide napred, tako smo odlučili, rešeni da budemo članice Evrope, iako Evropa u odnosu na nas i na naše komšije često ima dvostruke aršine, promeniće oni svoje stavove kada malo racionalnije i čistijih naočara pogledaju na Zapadni Balkan. Zato ćemo mi danas, osim ovog važnog zakona, doneti i tri garancije države za kredite kojima će se „Srbijagas“, istina je, zadužiti, ali su u pitanju projekti regionalne gasifikacije i to nije malo.

Četiri okruga, to je nastavak pre svega onoga o čemu pričamo, tj. strateškog opredeljenja Srbije da obezbedi trajne i ekološke energente pre svega, što je s jedne strane put ka jačanju energetske stabilnosti i bezbednosti, a sa druge strane obezbeđenje stabilnog i ekonomičnog snabdevanja građana i privrede prirodnim gasom kao energentom.

Šta je važno? Za realizaciju ova tri projekta sredstva se obezbeđuju iz zajmova „Srbijagasa“, to je tačno, i to dva zajma kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i jedan zajam kod banke „Inteza“ a.d. Beograd. Ove zajmove koje će „Srbijagas“ koristiti za gasifikaciju navedenih okruga kontragarancije daje Republika Srbija, čime se potvrđuje pre svega nacionalni, odnosno državni značaj ovih projekata koje je „Srbijagas“ dodatno uvrstio u svoj program poslovanje iz predloga Vlade Republike Srbije.

Važno je, svojstveno tome, reći da su u pitanju razvojni, a ne potrošački zajmovi. Benefit od gasifikacije navedenih okruga imaće u fazi izgradnje privreda Srbije koja će učestovati u realizaciji ovih projekata, a znamo da projekti infrastrukturnog tipa pokreću mnoge grane privrede i zapošljavaju značajan broj radnika različitih profila. Dakle, gasifikacija po ovim projektima će uticati na privredni rast i zapošljavanje, a ovo su dragoceni projekti koji će uticati i na ukupnu revitalizaciju privrede, okruga, odnosno na smanjenje regionalnih razlika.

Na kraju je važno takođe istaći da su svi zajmovi o kojima danas razgovaramo usklađeni sa Zakonom o javnom dugu Republike Srbije i Zakonom o budžetu.

Ističe vreme koje je predviđeno za poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije, inače bi se imalo mnogo toga reći. Osim onoga što su naglasile moje kolege, a to je da ćemo u danu za glasanje podržati sve predložene predloge zakona, ja ću zaista završiti svoju diskusiju sa još jednim apelom, a to je da nikako ne ostanemo pod utiskom svih onih malicioznih koji bi da jučerašnji dan i jedan gorak ukus koji svi nosio u ustima predstave kao neku svoju istorijsku pobedu.

Treba se setiti onoga što Srbija jeste, a Srbija je zemlja svih svojih građana, bez razlike kojoj naciji, narodu i veri pripadaju. Neće porušiti našu opredeljenost da ipak pacifistički gledamo na sve njih, ali ne mogu očekivati ni da smo zaboravili Jasenovac, ni zločine pre Jasenovca, ni zločince posle Jasenovca, bez razlike gde su se dogodili. Jedino što mi nećemo, mi nećemo sići na onaj nivo sa kog oni pokušavaju da optuže ceo srpski narod i državu Srbiju.

Šta je Haški tribunal sam po sebi? Odgovor će dati istorija. Ja sam ekonomista, ali gotovo da mogu da tvrdim da će u budućnosti to biti primer loše prakse i nepravde nad jednim malim narodom koji je branio Evropu i ničim nije zaslužio da mu u 21. veku Evropa, koju je branio u Prvom svetskom ratu, odgovori na ovaj način.

Bilo kako bilo, niti se radi o celoj Evropi, niti svi misle isto, sačekaćemo vreme kada će glasniji biti oni koji razumeju šta je pravda i ljubav među ljudima. Hvala vam.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Zahvaljujem, potpredsednice Kovač.

Uvažena ministarko, sa saradnicima, poštovane kolege, ne može čovek da ostane imun na diskusiju mog dragog Bore Kovačevića, jer jeste to jedan od problema, lepo ste to sagledali, on se možda sa ove distance ne uklapa baš najbolje u ovo što se tiče privrede, ali ste potpuno u pravu, tu je negde izvor problema koji je najštetniji po sistem države.

Međutim da se vratim na Predlog zakona o zaštiti službene tajne. Raspravljamo danas i on po mom shvatanju ima dva ključna cilja, osim ovog prvog o kojem su govorile kolege a to je usklađivanje sa, pre svega, evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, drugi je negde, bolja zaštita naše industrijske intelektualne svojine. Prosto kao kompanijskih vrednosti koje omogućavaju bolje pozicioniranje na tržištu, a koje se definišu i čuvaju kao službena tajna, odnosno kao podaci nedostupni javnosti i konkurenciji.

Naše zakonodavstvo definiše službenu tajnu kao podatke čije bi odavanje zloupotrebe ili krađa, prouzrokovali ili bi mogli prouzrokovati štetne posledice po titulara te službene tajne, bilo da je u pitanju kompanija ili određena služba. Ovim zakonom tretira se službena tajna koja je u funkciji privrednih kompanija, time i privrednog razvoja Srbije, dok je službena tajna koja se odnosi na pitanje bezbednosti ljudskih i manjinskih prava regulisano drugim propisima. Tu je ona razlika o kojoj govorim, ali zaista i jedna i druga službena tajna su nemerljivo važne.

Ovaj Zakon o zaštiti službene tajne tretiramo kao privredni propis pre svega i njegovu suštinu posmatramo sa aspekta uticaja na privredne potencijale. Složićemo se da intelekutalna i industrijska svojina predstavljaju značajan privredni resurs, a primena pronalazaka i drugih proizvoda industrijske i intelektualne svojine su osnov svakog napretka i tu gotovo da nema dileme. Uostalom da nije bilo industrijskih inovacija i patenata kojima su unapređivani procesi proizvodnje, ne bismo mi danas odmakli mnogo od onoga što je predindustrijsko vreme.

Kreativnost i samih radnika inovatora, ali i istraživači i naučnika dovelo je do bržeg industrijskog i privrednog razvoja društva. Značaja inovacija i patenata i drugih oblika industrijske svojine kao intelektualne svojine danas posebno dolazi do izražaja kada na globalnom nivou kapital dobija vrhunsku vrednost, zato je krađa i falsifikovanje možda prisutnije u većoj meri danas nego što smo to imali u nekom ranijem periodu. Tako da danas kada odemo u neku kupovinu uvek se pitamo da li je to original ili je u pitanju neki falsifikat, odnosno kopija. Najčešće se kradu zaštitni znakovi ili patenti i to je primarno kopiranje proizvoda ili negde narodski rečeno, original falsifikata, otprilike tako izgleda.

Industrijska špijunaža je postala unosno zanimanje. Kradljivci originalnih dela industrijske ili intelektualne svojine se nažalost bogate mahom na tuđim idejama i projektima. Ta krađa industrijske svojine je danas naročito prisutna u svetu mode. Prosto, mi danas u industriji obuće i odeće po optužbi za kopiranje, ja mislim da su, manje više na dnevnom nivou. Pojava kopiranja postoji na globalnom nivou. Oni koji kopiraju originale uglavnom zarađuju ogromne svote novca i to na tuđi autorskim pravima i teško je to zaštititi.

Mi smo svedoci toga da u današnje vreme imamo sve više tih kopija koje se zaista teško razlikujete od originala, naročito ako se tome ne posvetite. Naročito ako ne uložite trud da baš napravite razliku između onoga što je kopija, koja se našla na tržištu od originala, osim što to čak i te kopije umeju cenom da prate originale, pod pretpostavkom da nećemo biti svesni da se radi o kopiji ili bar naivni potrošač ume da kada prepozna cenu možda pre i pomisli da je original nego što je kopija.

Tako da svo to kopiranje tuđih patenata, odnosno proizvoda industrijske svojine je prisutno na svim nivoima u prehrambenoj industriji, takođe, određeni proizvodi priznatih i poznatih proizvođača i u toj oblasti kopiraju. Proizvodi se roba identičnog izgleda kao brendirana i čak sa sličnim nazivima i imenima, tako da se kupci nedvosmisleno stavljaju u ozbiljnu zabludu. Mi imamo primer da je porodična firma za proizvodnju kobasica „Hek“ za kopiranje, nedavno njenih proizvoda optužila firmu „Aldi“, što znači da smo negde u korak sa svetom i Evropom kada je u pitanju kopiranje i krađa patenata.

Mnogi stručnjaci danas krađu intelektualne industrijske svojine smatraju organizovanim kriminalom. To bi trebalo da se pod to svede. Protiv toga je neophodno boriti se na organizovan način, odnosno zaštiti sve te kreativne autore i kompanije koji su vlasnici dela industrijske intelektualne svojine.

Pravni osnov za zaštitu privrede od krađe industrijske intelektualne svojine u Srbiji je, svakako, ovaj zakon, Zakon o zaštiti službene tajne, jer svaki podatak o inovaciji, izumu ili kreativnom delu jeste kompanijska tajna koja kompaniji omogućava konkurentnost i različitost na tržištu.

Kada je Srbija u pitanju veoma je značajno što sa ovim zakonom dobijamo unapređen zakonski okvir koji treba da obezbedi stimulativnu, poslovnu i privrednu klimu, modernizaciju privrede i afirmaciju kreativnih kadrova i kompanija.

Svakako, smatram da će zakon kojim se štiti službena tajna u privredi po standardima EU biti mnogo stimulativniji i za same investitore, kako domaće tako i strane, jer mogu bezbednije da koriste svoji inovativni potencijal, bez da imaju strah i predrasude. Time, na kraju svih krajeva ili na početku, možda najviše važno, doprinesu bržem razvoju naše privrede, što jeste zajednički cilj zbog koga ste i vi danas ovde, a i svim mi.

Mi imamo dosta originalnih brendiranih proizvoda po kojima se prepoznajemo i van granica naše zemlje. Nažalost, tamo gde nismo na vreme imali zakonom zaštićeno poreklo ili brend drugi su nas kopirali pa smo došli do faze da je, neverovano ali istinito, da su Slovenci brendirali ajvar kao svoj proizvod, Česi, Nemci, Italijani šljivovicu, Šveđani futoški sir, Iračani kajmak, itd.

Iz svih ovih razloga Srbija mora i treba da povede više računa o brendiranju i zaštiti svojih proizvoda, posebno onih sa oznakom geografskog porekla, jer ja mislim da su značajni i to je naš nemerljivi privredni potencijal. Mislim da ni sami nismo do kraja svesni koliki je potencijal tu. To se odnosi na sve naše firme, preduzetnike, pa i pojedinačne vlasnike autorskih prava, o kojima takođe treba brinuti. Firme se mogu zaštiti jedino ako imaju registrovane zaštitne znake. Dobro je da smo to napokon prepoznali i da ćemo ovim predlogom zakona unaprediti.

Podsetiću da je Srbija važeći Zakon o zaštiti službene tajne donela 2011. godine, dakle, koliko je to, deset godina unazad, a u međuvremenu 2018. je doneta Strategija razvoja intelektualne svojine za period do 2022. godine, kojom su i definisani strateški ciljevi. To su harmonizacija nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom. O tome smo rekli. To jeste jedan od osnovnih motiva da se ovakav zakon donese u oblasti intelektualne svojine.

Treba naglasiti da ova obaveza proističe iz činjenice da smo se opredelili za punopravno članstvo u EU, kao i da smo već značajno unapredili ovu oblast. To negde potvrđuje i činjenica da je otvoreno pregovaračko Poglavlje 7, koje se tiče intelektualne svojine.Drugi strateški cilj, to sam rekla na početku je unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine na domaćem terenu.

Treći važan cilj je obrazovanje i podizanje kapaciteta za transfer znanja u funkciji unapređenja primene intelektualne svojine u privredi.

Bez potrebe da se sada pojedinim rešenjima iz zakona bavim, na kraju da ilustrujem značaj zaštite službene tajne naših kompanija, kroz podatke iznete u studiji pod nazivom „Doprinos delatnosti zasnovanih na autorskom pravu privredi Srbije“ koja pokazuje da u Republici Srbiji, kao i u svim zemljama postoje čitavi privredni sektori koji počivaju na iskorišćavanju autorskih dela i predmeta srodnih prava. Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP Republike Srbije prema podacima je 4,61%. Najveći udeo od 3,10% daju ključne delatnosti.

Tu spadaju štampa i izdavaštvo, muzika, kinometografija i video produkcija, radio i televizija, fotografija, softver i baze podataka, vizuelna i grafička umetnosti, usluge oglašavanja, organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Nabrojane industrije stvaraju više BDP nego rudarstvo ili usluge smeštene u ishrani, približno jednako kao finansijske delatnosti osiguranje ili snabdevanja električnom energijom.

Sada u ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji kreativne industrije učestvuju sa 4%, kreativnim industrijama u kojima radi preko 90.000 radnika, po podacima koje ja imam. Ovi podaci potvrđuju potrebu za donošenjem novog pravnog okvira u sektoru zaštite službene tajne, odnosno zaštite našeg kreativnog sektora iskazano kroz intelektualnu i industrijsku svojinu, kao ogroman razvojni kapital naše privrede.

U tom smislu, apsolutno podržavam donošenje novog zakona o zaštiti službene tajne i vaš uloženi trud da regulišemo i ovu oblast koja je, iz svega što je rečeno, ne samo u mojoj diskusiji, nego čak više pre mene, jak potencijal koji treba negovati, ali pre svega treba zaštiti zakonskim okvirima.

Poslanici SPS će svakako podržati Predlog izmene Zakona. To je rekao i moj kolega Đorđe Milićević, ali nije to zgoreg ponoviti još jednom.

Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, elementarne nepogode koje su pogodile početkom januara mesece neke krajeve Srbije, izazvale su ogromne posledice i po infrastrukturne objekte, ali i po privatnu imovinu, stambene objekte i poljoprivredne kulture.

Žao mi je što je izašao ministar poljoprivrede, međutim sigurna sam da će neko moći da mi odgovori.

Moje prvo pitanje za ministarku energetike gospođu Zoranu Mihajlović tiče se pre svega šteta koje su nastale na elektroenergetskim objektima u ovim opštinama i u kom bi roku mogle da budu obnovljene pod okolnostima, mislim da smo i jutros kod postavljanja poslaničkih pitanja imali nekoliko pitanja koja su se ticala baš toga da je 1% sela bez struje i da ljudi jako se teško sa tim snalaze. Mislim da je koleginica Dijana jutros pominjala situaciju u Priboju gde je 1300 potrošača ostalo bez struje usled problema na dalekovodima u tim mestima.

Ono što me takođe zanima jeste na koji ćemo način, možda sam i propustila da su neke mere predviđene i ako jesam, neće mi biti problem da javno kažem izvinite, kako ćemo nadoknaditi štetu poljoprivrednim gazdinstvima u opštinama na jugu, kojima su dugogodišnji voćnjaci od kojih te porodice žive, apsolutno uništene usled nepogoda koje su ih zadesile i to da bi se saniralo mora proći dugi niz godina, ako sam dobro razumela, mada nisam stručna za tu oblast. Radi se o voćnjacima koji su stari nekoliko decenija.

Tako da mislim da ti ljudi koji su zapravo osuđeni na to i pretežno se bave voćarstvom i od toga žive u ovom trenutku prosto zaslužuju našu pažnju i na koji način da im pomognemo.

Moje treće pitanje je za ministarku Čomić. Najavili ste zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali ste rekli jednu rečenicu koja je meni jako važna, a to je da ste najavili zakone koji će regulisati zabranu ponašanja zasnovanog na predrasudama. Mislim da bi bilo lepo da napravite jedan osvrt.

Mi smo na konferenciji Ženske parlamentarne mreže čuli jednu sjajnu analizu koju ste napravili o tome koliko je pandemija uticala pre svega i u ovom smislu kada govorimo o ravnopravnosti, koliko su žene bile aktivnije i koliko su muškarci bili nažalost po smrtnosti u većim brojkama od žena. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moje pitanje danas upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova. Imali smo jednu neprijatnu situaciju krajnje u poslednjem danu zasedanja prošle nedelje, a to je da je organizovan neki protest koji je, čini mi se, imao neki zahtev da se raspusti ova Skupština, smeni predsednik ili šta god.

Nije tema ni brojnost tog protesta, niti šta su bili zahtevi, koliko je tema šta su pretrpeli poslanici koji su nakon okončanja sednice izašli iz Skupštine. Jedan procenat koleginica iz SNS napadnut je fizički kamenicama, jedan procenat brutalno vređan. To šta je izgovoreno uvaženim koleginicama narodnim poslanicima, to je sve samo nije normalno i nije vaspitano.

Najveća tuga se, zapravo, događa u trenutku u kom oni imaju neka obeležja u vidu nekih ikona. Koliko shvatam, u pitanju su ljudi koji su raščinjeni od SPC, što znači da i to pokušavaju da zloupotrebe.

Međutim, ono što nekako u odnosu na ovaj verbalni napad, na koji smo svi navikli, svašta smo o sebi pročitali, svašta čuli kao definiciju, je fizički nasrtaj na uvaženog kolegu Đoleta Milićevića, kada je probao da napusti skupštinski parking, oni su bukvalno nasrnuli pozivajući ga da se sa njim obračunaju. Posebno emotivno reagujem na ovo zato što govorim o Đorđu Milićeviću, koji je, znate i sami, u ozbiljnom zdravstvenom problemu i danas.

To što vređate, to što napadate, to što imate ideju da se nekakve promene događaju na način što ćete nasrnuti na ove dame Skupštine Srbije ili što ćete pozvati na obračun Đoleta Milićevića ili bilo koga od vas, što će prozvati decu pogrdnim imenima, karakterisati supruge, to više nije slučaj koji se događa u Srbiji, nego postaje jedna praksa. Postaje jedan model da, bojim se, svako ko ima i lični problem, pa ako hoćete i zdravstveni, tu svoju dijagnozu pokaže upravo ispred parlamenta Srbije.

Ta tradicija još od napada na kolegu Marijana Rističevića nikako da postane nešto što se ne sme, nego postaje nešto što je praksa, nešto što treba, nešto što apgrejdujemo s vremena na vreme. Zašto, pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova?

Znam da je Srbija zemlja u kojoj svako ima pravo da iskaže svoje nezadovoljstvo. Znam da mi nikada nećemo doći do faze da zabranimo okupljanje, ali sa druge strane molim da kada se takvi skupovi prijave, obrati se pažnja na to ko su ljudi koji su organizatori, pa samim tim napravi i bezbednosna procena ko su ljudi koje organizatori mogu da okupe. Treće, ne bi bilo nepoželjno legitimisati i ljude koji su došli, jer oni koriste takve prilike da uglavnom, rekoh malopre, ne iskažu svoje nezadovoljstvo, nego probaju da se fizički obračunaju sa ljudima koji su im nesimpatični iz ovog ili onog razloga.

Dakle, ja apelujem na Ministarstvo unutrašnjih poslova, da kada su u pitanju protesti koji se dešavaju, nevezano da li su oni ispred Skupštine Srbije, nevezano da li se nalaze ispred neke druge državne institucije ili su prosto protesti, obrate pažnju na organizatore, procene bezbednosno rizik od takvih protesta i na kraju svih krajeva, tamo gde postoji rizik i ne dozvole da se oni održe.

Znate, ako mi treba da budemo ljudi koji ćemo samo zato što smo javne ličnosti biti izloženi nekakvom linču, sva je sreća da je Đorđe Milićević prošao bez posledica, kolega Rističević nije, šta će se desiti svaki treći put? Hoćemo li sačekati da neko od nas zaista i doživi neke ozbiljnije povrede pa da onda reagujemo kao institucije?

Ovo govorim potpuno svesno iz parlamenta Republike Srbije zato što zaista mislim, svako ima pravo da traži našu smenu da ospori pravo ljudi koji su nam dali poverenje da možda nisu bili u pravu, ali niko nema pravo da se fizički, zarad neistomišljenja, obračunava sa bilo kime. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažene kolege poslanici, moje pitanje će biti vrlo kratko i konkretno, pod okolnostima da sam juče govorila i podsetila javnost, a i sve nas, na našeg Miloša Ćirkovića. Danas postavljam pitanje, zapravo, više ide kao apel prema ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu da podrži inicijativu da grad Beograd, kao glavni grad Republike Srbije, da jednu ulicu Milošu Ćirkoviću i na taj način pokaže da imamo poštovanje prema nekome ko je, pre svega, sinonim za srpskog domaćina, a onda i za stradalnika.

Nije da danas ne bih imala još mnogo stvari da kažem na temu, ali ne bih da sa tom pričom o jednom nedužnom čoveku postanem dosadna, ali verujem da svi sa mnom delite stav da zaslužuje ulicu u gradu Beogradu. Možda zaslužuje ulicu u svakom gradu i ne samo on, nego svi ljudi koji su na taj način obeležili jednu vremensku epohu i ušli su u istoriju kao stradalnici, a da sutra možemo lakše, zahvaljujući našim poduhvatima, objasniti deci zašto smo na taj način poštovali ljude koji su bili žrtve za ceo srpski narod. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Zahvaljujem, predsedniče, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije.

Ja za danas imam dva pitanja, oba upućena Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, o dve, čini mi se najvažnije teme. Pre svega za stanovništvo, za smisao postojanja države, ali i za razvoj Srbije.

Moje prvo pitanje je, kada će i zašto već nije organizovan društveni dijalog o temi, koja kaže „Mentalno zdravlje stanovništva i posledice Kovida, na psihološko i psihičko zdravlje svakog od nas“, a pogotovo o mentalnom zdravlju svih nas posle Kovida, kada jednom virus stavimo pod kontrolu?

Razumemo li, u stvari razmere pritiska i tegoba, koje ljudi imaju, bivali zaraženi ili ne? Zato što je zlo zaraze promenilo naše ponašanje, naše navike, i sve na šta smo navikli, kao način života pre epidemije.

Razumemo li da su nam ukinuti rituali druženja, rukovanja, svadbe i sahrane, putovanja, sport, kultura, ukinuti su nam baš svi rituali, na koje smo navikli i bez kojih smo iščupani iz navike koje nas čine društvenim bićima? Da li razumemo koliko nas nije proslavilo rođenje deteta, koliko nije moglo da ožali roditelje ili prijatelja, da se proveseli na nekoj svadbi?

Razumemo li u kakve pritiske i brige su upala mala i srednja preduzeća, mali i srednji preduzetnici, jer nemaju prihod, ljudi sa kreditima, otpušteni, žrtve nasilja? Razumemo li decu osnovnih i srednjih škola, kojima su oteti svi školski rituali, njihovu izolovanost, uzrast u kome je socijalizacija, apsolutno neophodan faktor za odrastanje i sazrevanje?

Nesporno je da Vlada Srbije, odlično radi proces imunizacije, a moje pitanje je, da li može i da li ume Ministarstvo za društveni dijalog, da počne razgovor kojim bi stvorili imunizaciju protiv psihičkih tegoba stanovništva?

Ovo je tema koja bi morala sve da nas okupi, da tražimo rešenje apsolutno za sve nas, i možda tema koja bi nam precizno pokazala, koliko su svi neki izgovori, kada je u pitanju tužakanje ka Evropi, samo reklama, bez postojanja dobre volje, da se eventualno utiče na kvalitet života stanovništva, od koga očekujete sutra poverenje.

Moje drugo pitanje je, kada će i takođe zašto već nije Ministarstvo organizovalo dijalog o socijalno ekonomskom položaju žena, na koji je u stvari kovid epidemija pala? Zašto ovo kažem?

Zato što su žene, nadmoćna većina, preko 65% žena je u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, ekonomije, brige i nege, trgovini i uslugama, brizi o članovima porodice, o svemu što nam je, kao život stalo, kada je epidemija počela. Sve je stalo i prestalo biti normalno, a žene su nastavile da rade, boreći se za druge, za kakvu takvu normalnost života, koji mora da teče.

Zašto nema dijaloga i razgovora o tome? Možemo li se, prvenstveno ženama, ali i muškarcima, svakako i svima u promenjenom i lošijem socijalno-ekonomskom položaju, ikako odužiti za sav napor i žrtve tokom pandemije? Možemo li jednokratno odlučiti da žene koje ove godine stiču uslov za penziju, čekaju na nju kraće, bar šest meseci? Naravno, ako to žele. I možemo li ženama koje su rodile tokom Kovida, jednokratno produžiti porodiljsko za šest meseci?

Možemo li imati dijalog o tome, zašto se žene lakše, više i češće otpuštaju nego muškarci?

Sve ovo o čemu postavljam pitanje Ministarstvu za društveni dijalog, nije nemoguće unaprediti u ovom domu. Ali, postavljam pitanje i tražim o tome dijalog, iz prostog razloga, jer mislim da ćemo ako o tome budemo razgovarali u jednom širem krugu, doći do kvalitetnijih rešenja, a dugujemo rešenje ugroženim kategorijama, pri tome želim da napomenem da ovo nikako nije pitanje, koje bi trebalo da bilo šta od mera koje su donete, umanji, one su bile jako važne, ali se sada moramo okrenuti i običnom čoveku, čiji život i kvalitet života u dobroj meri zavisi od naših odluka.

Ako postoje zakoni, koje treba doraditi ili jednokratno unaprediti, ja želim da o tome razgovaramo, želim da vidimo koji su i želim da ih u Skupštini Srbiji donesemo za dobrobit građanki i građana Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -