SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 14.01.2021, 15:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 108
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Hvala, potpredsedniče, Orliću.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, pre svega u završnici ove poslednje sednice Dvanaestog zasedanja, želim da se u ime svih poslanika SPS zaista zahvalim građanima Srbije na jednoj saradnji. Svesno ću je zvati saradnja zato što smo kao poslanička grupa dobili bezbroj inicijativa, dobili bezbroj predloga na koje smo probali da odgovorimo i koje smo uglavnom u formi poslaničkog pitanja uputili Vladi i došli do rešenja koja su bila na opšte zadovoljstvo.

Želim da se zahvalim i svima vama koji ste sedeli u ovom sazivu zajedno sa nama, koliko god nas neko doživljavao kao nelegitimne, legitimne, šta god bila nečija volja, bilo je zadovoljstvo čuti sve ono što se dalo čuti u proteklih godinu i po dana.

Ipak, posebnu zahvalnost, da bismo bili dostojni broja koji smo imali u ovoj sali i prava na većinu, dugujemo kolegi Glišiću, zato što je kao jedini predstavnik opozicije, rekla bih, pokazao da možete biti opozicija vlasti, ali nikada opozicija svojoj državi. Hvala vam, to je bio dobar primer. Nadam se da će ukoliko se građani Srbije opredele i ukažu poverenje nekim opozicionim strankama koje će trčati ovu trku, da će biti neko ko će pratiti ono što ste radili, a sve u interesu da finale svakog zasedanja koje je pred nama bude za dobrobit građana Srbije, jer zahvaljujući njima svi sedimo ovde gde jesmo i sedeći svaki budući saziv.

Mnogo je uradio ovaj saziv, mnogo je akata iza nas, o tome smo govorili. Ono što je važno naglasiti, a ja ću se bi dozvoliti luksuz, jer mislim da sam u pravu, ukoliko sada izađete na sajt Skupštine Srbije, videćete da je broj akata koji su u proceduru nula. Čestitam svima nama, najpre predsedniku Skupštine. Prvo zato što imam pravo na subjektivni pristup, jer se radi o predsedniku SPS. Pokazali smo šta znači profesionalno raditi svoj posao. Pokazali smo šta znači odgovoriti poverenjem ljudima koji su vam poverenje ukazali i čvrsto verujem da u izbornoj trci koja je pred nama, koja će se završiti 3. aprila, pokazaće se da naš trud nije bio uzaludan.

Sa svojim kolegama iz Jedinstvene Srbije, kao jedna koalicija koja jako dugo traje na političkoj sceni Srbije, i trajaće još, suflira kolega Voja, i u pravu ste, još jednom ćemo izaći pred ljude tražeći poverenje da pomognemo da se reše njihovi, a ne naši problemi.

To je, čini mi se, najvažnije od svega – imati jedan širi pristup, koji nije ličan, koji nije posledica potrebe da profitirate, najvažniji je za budućnost Srbije i za njeno trajanje na ovom dobrom putu.

Sve kolege pre mene govorili su o tome koliko smo uradili i unapredili, pre svega status ekonomski i finansijski naše države, onda i koji god hoćete. Ulazilo se u različite probleme, odgovaralo na različite prozivke. Ništa od toga ja danas neću uraditi, jer mi je zaista namera bila da potrošim jako malo vremena, a pre svega zbog toga da se zahvalim onim ljudima koji su imali strpljenja, bili uporni, ispratili zasedanja, sugerisali, kritikovali, hvalili. Sve je to za ljude. Pametni ljudi iz toga vuku pouke.

Ubeđena da smo svi naučili koje greške ne treba ponoviti želim vam sreću u trci koja je pred nama. Čvrsto verujem da će kampanja biti na jednom civilizovanom nivou, iako ne obećava, ali ako na kraju sagledamo suštinu shvatićemo da sami ne moramo uvek prihvatiti ono što nam se diktira od prekoputa. Svako ima pravo da ostane dostojanstven onoliko koliko je navikao da bude i kako je vaspitan.

Sa tim ću završiti. Hvala i Sekretarijatu Skupštine Srbije koji je uvek bio na raspolaganju poslanicima, ne samo zato što je to njihova obaveza, već zato što se radilo o odgovornim ljudima.

Još jednom, puno sreće svima. Građanima Srbije neizmerna zahvalnost. Možda se i vidimo u nekom drugom sazivu, ako ne personalno, onda sigurno sa nekim drugim predstavnicima SPS.

Hvala vam.

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Zahvaljujem, potpredsednice Kovač.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, uvaženi građani Republike Srbije, ovo je jedna od poslednjih sednica u ovom sazivu Narodne skupštine, ne računajući današnju posebnu sednicu na kojoj ćemo potvrditi ustavne promene koje se odnose upravo na pravosuđe, tako da sudije i zamenici tužioca koji se danas biraju imaju tu čast da su poslednji koje bira Narodna skupština Republike Srbije i koji će položiti zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.

Ustavne promene, o tome smo često i dugo govorili, omogućavaju veću samostalnost sudske vlasti i to jeste bio cilj i ideja, kao jedne od tri grane vlasti u smislu pre svega načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija, ali treba imati u vidu da ta činjenica podrazumeva još veću odgovornost pravosuđa, odnosno sudija i tužilaca, za očuvanje pravnog poretka, za zaštitu zakonitosti i obezbeđenje prava građana u postupcima pred pravosudnim organima. To znači i pravično suđenje, to znači i borbu sa kriminalom, to znači odgovornost za stanje u celokupnom pravosuđu.

Još jednom ću odavde, osim što ću reći da će poslanička grupa SPS podržati predloge sa kojima ste danas došli, ja vas molim da pre svega kao odgovorni ljudi, a nesumnjivo to jeste, ozbiljno shvatite ulogu koju vam je Narodna skupština prepustila.

Mi smo jedini saziv, čini mi se, u istoriji, a gotovo da mogu da tvrdim da i u budućnosti ne bi bilo takvog koji bi bio spreman da se odrekne svojih ovlašćenja u korist najpre građana Srbije, što za sve vas koji ste predstavnici ovih grana vlasti znači da morate biti duplo odgovorniji, profesionalniji i najmanje sujetni kada budete birali svoje kolege na pozicijama od kojih zavisi kvalitet života naših građanki i građana.

To je zadatak svih nas zajedno koji smo nosioci vlasti po Ustavu i ja nemam nikakvu dilemu da će to tako i biti. Koliko god su ove ustavne promene bile kritikovane, u dobroj meri jedan procenat ljudi ih nije razumeo, a ja se iskreno nadam i čvrsto verujem da će praksa pokazati koliko smo bili u pravu kada smo tako nesebično, potpuno svesni svoje odgovornosti, prepustili svoje pravo ljudima koji su školovani da se time bave.

Ja ću danas iskoristiti priliku da se malo osvrnem i na rad ovog parlamenta, sasvim svesno i motivisana svim onim što smo kao narodni poslanici u proteklom periodu o sebi mogli da čujemo, da vidimo, da pročitamo, ne zato što imam potrebu da bilo koga od nas odbranim ili amnestiram, nego zbog toga što želim da kažem, pre svega da počnem sa konstatacijom da smo u ovom mandatu imali pre svega jedan dinamičan rad, koji podrazumeva usvajanje i, reći ću vam cifru, preko 200 zakona i drugih akata.

Naš se rad u ovom mandatu zaista nije svodio samo na sednice odbora i parlamenta, već i na druge aktivnosti. Tu pre svega mislim na aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama, na aktivnosti političkih grupa prijateljstva koje su jako važne, na rad Ženske parlamentarne mreže, na aktivnosti GOPAK-a i svih drugih oblika saradnje.

Ovaj saziv parlamenta imao je nekoliko važnih aktivnosti i ostaće zapamćen po izuzetno važnim aktima. Najpre su to sprovedene ustavne promene i o tome sam već govorila. Ali, ono što takođe treba posebno istaći, jeste ogroman doprinos predsednika Narodne skupštine, gospodina Ivice Dačića, ugledu i ulozi parlamenta, i to u dva značajna segmenta. Jedno je parlamentarna diplomatija, kojoj je predsednik Dačić pre svega svojim iskustvom dao jednu posebnu vrednost, koristeći svoja diplomatska znanja, svoja iskustva, međunarodne kontakte koje je gradio i ostvario još kao ministar spoljnih poslova. Gotovo da nije bilo stranog diplomate, od ambasadora pa do visokih državnika mnogih država, koje predsednik Narodne skupštine nije primio i sa njima razgovarao, pokazavši da su parlamentarna diplomatija i tzv. meka diplomatija danas značajno diplomatsko sredstvo, od ogromnog uticaja na unapređenje međunarodnog ugleda Srbije, posebno u borbi za očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje, kao najosetljivijeg pitanja kojim smo se bavili.

Jasno rečeno, to je borba za zaštitu pre svega naših nacionalnih i državnih interesa na KiM, to je kontinuitet naše državne politike, ali i politike SPS koja je bila deo vladajuće većine. Predsednik Dačić je na najbolji mogući način to sprovodio i na ovoj državnoj funkciji.

Drugi značajan segment parlamentarnih aktivnosti jeste međustranački dijalog i mi danas imamo tačku dnevnog reda - Izbor nove Republičke izborne komisije, ustupak koji je napravljen, izborni zakoni koji su doneti, koji su proizašli pre svega iz tog dijaloga. Pokazali smo da dijalog nema alternativu, da uprkos političkim razlikama mora da se razgovara i iz tog dogovora učinili ne male ustupke kao vladajuća većina. To je još jedan od uspeha ovog saziva parlamenta, što zaista nismo primarno vodili računa o svojim interesima. Jer, ako sagledate promene izbornih zakona, onda će svako ko ima nameru da korektno to komentariše reći da su najoštećenije upravo predstavnici partija i stranaka koje čine vladajuću većinu.

Mi smo pružili ruku, omogućili uslove koji su se tražili. Jedan ozbiljan procenat zahteva je bio potpuno nerealan ali smo ih sveli na realnu meru, napravili ustupke. Jedino što nismo uspeli da uradimo i što nije do nas, to je da građani daju poverenje svima onima koji će dobiti šansu da se po povoljnim uslovima definitivno kandiduju i kandiduju svoje predstavnike za parlament Republike Srbije.

Da biste dobili poverenje građana, ja sam o tome govorila i pre par dana, morate im objasniti šta je ono što ćete uraditi za sve njih. Narodni poslanici su, ne samo u nazivu nego i u praksi, predstavnici naroda i morali bi to biti. Svaka ona lista koja bude formirana na način da će kandidovati ljude koji razumeju probleme svoje sredine iz koje dolaze, probleme svog okruženja, ne deleći ljude na to ko kome ideološki pripada, ubeđena sam, u Srbiji će dobiti najveće poverenje.

Nije zabranjeno brutalno kritikovati sve one koji ne misle isto kao vi, nije zabranjeno koristiti se najprljavijim metodama u političkoj borbi, ali je nemoralno. Mi imamo pravo da opomenemo na nemoral, jer je ovaj saziv takođe saziv, jedini i prvi, koji je doneo Kodeks o ponašanju narodnih poslanika. Nisam sigurna da bi neki drugi to uradili.

Ako nam budu spočitali da smo to morali - ne, nismo. U ovoj sali u ovom mandatu je sedeo ne mali broj ljudi koji je imao čast i privilegiju da i u prošlom sazivu bude poslanik. Sećamo se mi raznih performansa koji su trajno probali da uruše pre svega integritet jedne ovakve institucije. Bio je ozbiljan posao vratiti poverenje građana u instituciju Narodne skupštine Republike Srbije i u narodne poslanike pojedinačno, jer smo, nažalost, često bili svedeni na to da nas tumače kroz pojedince.

Niko od nas ovde nije isti, niko od nas ovde nije sličan. Svi mi imamo i svoje ideje i svoje mane i svoje vrline i odgovorni smo za ono što smo uradili, ili možda još više za ono što nismo. Jer, onaj ko radi, taj ima pravo i da pogreši. Onaj ko ne radi, on nema pravo ni da govori.

Dakle, poštovani građani Srbije, parlament Republike Srbije u ovom sazivu je proglašavan i za jednostranački i za parlament koji isto misli, da vlada jednoumlje. Ne, ovo je parlament koji je ukazao poverenje Vladi Republike Srbije koja je došla sa, kako sam u startu rekla, preko 200 zakona i akata o kojima smo razgovarali i razgovarali smo. Nismo mi te akte usvajali samo klimajući glavom.

Ako se neko bude bavio statistikom, shvatiće da svako ko je ozbiljno želeo da bude narodni poslanik probao je da doprinese na način na koji je to moguće, a to je u diskusijama na odborima, u plenarnoj sali, podnošenjem amandmana, razgovorima u predfazi kada su zakoni u pitanju. Tako smo i došli, preko radnih grupa, do Ministarstva za društveni dijalog sa kojim smo imali na bezbroj tema okrugle stolove. Zašto? Da bismo pre svega uspeli, i apsolutno sam ponosna na to, da donesemo jedan od zakona koji se takođe dugo čekao, a to je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čini mi se možda najvažniji za ovaj saziv.

Druga stvar koja je jako važna je da je posle 10 godina pre par dana usvojen i Zakon o socijalnom preduzetništvu. Dakle, ovaj parlament se bavio pitanjima koja su od važnosti za svakog građanina i građanku Srbije. Ja želim da verujem, i sigurna sam zapravo, da će građani Srbije kojima ne fali ni mudrosti ni intelekta umeti da izaberu i 3. aprila, za kada su najavljeni parlamentarni, predsednički, ali i lokalni izbori u određenim sredinama.

Najgore će od svega biti ako motiv za izlazak na izbore bude bio inat, jer iz toga izađu loša rešenja. Dakle, molim građane Srbije da kada budu razmišljali o tome ko će činiti budući saziv budu svesni da će ti ljudi u ovoj sali, zahvaljujući ovim jedinicama, moći da kažu, urade, pomognu ili odmognu. Svako pojedinačno ima svoju biografiju i nije teško proceniti kako će to izgledati na kraju.

Koliko će biti onih koji će se sakriti iza jakih imena? Verovatno mnogo, ali to zato i jesu parlamentarni izbori i tu zato i ima po 250 predstavnika na svakoj listi.

Nemam ja nikakvu dilemu da će lista SPS i JS, to je jedna tradicija, jedna koalicija koja, čini mi se, najduže traje na političkom nebu Srbije, dobiti poverenje, zato što sam ubeđena da se ljudima iz ove koalicije i veruje i ima razloga da se veruje.

Svim učesnicima zaista želim sreću.

Ono što je najvažnije na kraju reći i što moram da naglasim jeste da mi je, uprkos kritikama na koje smo naišli, kao jednoj od vas, bilo zadovoljstvo da se poslom narodnog poslanika bavim u proteklih godinu i po dana, koliko je trajao ovaj mandat.

Uvažena gospodo predstavnici sudstva, još jednom napominjem, dobijate danas jednu važnu istorijsku ulogu. Čvrsto verujem da ćete njoj odgovoriti. Građanima Srbije kažem da sam ubeđena da parlament Republike Srbije nije pogrešio kada je svoja ovlašćenja preneo na vas, zato što zaista treba da budete nezavisni, ali to apsolutno znači da morate biti krajnje objektivni i raditi isključivo u interesu građana.

Hvala vam najlepše.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Zahvaljujem potpredsednice. Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građani Srbije, govorimo o paketu ugovora o kreditnim aranžmanima koje predlaže Vlada i o kojima će Narodna Skupština svakako odlučivati u danu za glasanje. Oni jesu namenjeni pre svega realizaciji započetih infrastrukturnih projekata, ali i novih projekata za realizaciju, pre svega, razvojnih ciljeva Srbije.

Zato ja mislim da ove kredite možemo i moramo svrstati u razvojne, a ne nikako u potrošačke. Dakle, u pitanju je nekoliko kredita koji se odnose na infrastrukturne projekte u oblasti saobraćaja, a pred nama su i krediti koji se takođe odnose na tzv. cirkularnu, odnosno zelenu ekonomiju, što je deo, pre svega zelene agende.

Da podsetim da smo otvaranjem Klastera 4. koji obuhvata i zelenu agendu, čiji je noseći deo Poglavlje 27. a to je zaštita životne sredine, preuzeli obavezu da mnogo brže i aktivnije, pre svega uskladimo privredni razvoj sa zahtevima očuvanju životne sredine, odnosno, da realizujemo globalne ciljeve održivog razvoja, kako bismo sačuvali našu planetu Zemlju, od daljeg uništavanja, u čemu na žalost, čovek ima glavnu i ključnu ulogu.

Srbija se opredelila kao članica UN, za koncept održivog razvoja, a deo toga jeste svakako politika upravljanja otpadom, koji je jedan od velikih zagađivača iskreno i treba priznati da je zelena agenda skupa, da je zaštita životne sredine i okoline, i odgovorno upravljanje prirodnim resursima izuzetno skupo. U tom kontekstu, ja lično posmatram i kredite koje Srbija uzima, pre svega za realizaciju nekoliko projekata, odnosno programa.

Govorimo pre svega o programu za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, koji je u fazi 2. kao i program čvrstog otpada, koji će se finansirati iz dva izvora.

Upravljanjem otpadom u Srbiji je regulisano zakonom, a sprovođenje tog zakona zahteva značajne investicije, jer nije u pitanju samo odlaganje otpada na bezbedan način, već i reciklaža, odnosno posmatranje otpada, kao sirovine u tzv. cirkularnoj ekonomiji, što do sada nismo imali kao praksu, na primer za proizvodnju energije, problem skladištenja i recikliranja čvrstog otpada je naš veliki problem i njegovo rešavanje mora biti i strateško i dugoročno, i to zaista zahteva ogromna finansijska sredstva.

Ono što je važno, kada budu završeni reciklažni centri, oni će u velikoj meri biti samoodrživi. Jedno zaduženje za program čvrstog otpada od Evropske banke za razvoj, u iznosu od 75 miliona evra, i drugi zajam u istom iznosu od Francuske Agencije za razvoj, i oba su namenjena konkretno izgradnji četiri regionalna sistema za upravljanje otpadom i to u Somboru, Novoj Varoši, Dubokom i Kaleniću.

Treći zajam iz ove grupe koji Srbija uzima, a koji je osiguran kod kineske finansijske korporacije namenjen je velikom projektu sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.

Problem otpadnih voda je, čini mi se, jedan od najvećih problema savremenog doba i nije ništa novo ako kažemo da Beograd sa tim i te kako ima problem. U budućnosti, nažalost, čitav svet može pratiti, pre svega pitanje vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda.

Srbija, na našu žalost, danas koristi pijaću vodu i za tehničke potrebe. Beograd kao jedna velika metropola jeste veliki potrošač, a time i nedvosmisleno veliki produktor otpadnih voda koje se ne prečišćene ulivaju u naše dve najveće reke.

Time se dodatno zagađuju čiste vode naših reka i zato je izuzetno značajno da se sistemski reši prečišćavanje otpadnih kanalizacionih voda u Beogradu, što će se učiniti upravo projektom koji će Beograd realizovati uz pomoć ovog zajma.

Kada su u pitanju zajmovi za infrastrukturne projekte ja bih se osvrnula na kredit koji se odnosi na zajam u iznosu od 400 miliona evra koji će koristiti koridori Srbije, za potrebe izgradnje deonice auto-puta E-761 Pojate – Preljina, poznato kao Moravski koridor.

Gradnja ovog koridora, i nije prvi put da o tome govorimo, u dužini od 112,3 kilometara započeta je krajem 2019. godine, a njegov završetak će biti jedno veliko olakšanja saobraćajnih komunikacija zapadne Srbije sa ostatkom države, jer će ovaj deo Srbije sa, i to moramo naglasiti, ogromnim prirodnim i privrednim resursima povezati sa Koridorom 10.

Kako je rečeno na otvaranju radova na ovoj trasi, Moravski koridor će biti više od auto-puta jer će imati ugrađen sistem za odbranu protiv poplava, što je prvi takav sistem na Balkanu.

Drugi zajam odnosi se na projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, odnosno tzv. Fruškogorski koridor. Republika Srbija je zajmom od kineske Eksport-Import banke u iznosu od 608 miliona dolara obezbeđuje sredstva za realizaciju ovog važnog projekta jer, sigurna sam, da bi naš drug Mrka, koji nažalost više nije među nama, rekao da je važno da gradimo puteve i pruge, bez njih bismo bili odsečeni od sveta, pa i jedni od drugih.

Upravo ova dva infrastrukturna zajma omogućuju da se blagovremeno i bez finansijskih poteškoća završe započete saobraćajnice, što treba da doprinese još boljoj i bržoj povezanosti ovih krajeva Srbije sa Koridorom 10, odnosno sa svim susednim zemljama, pre svega.

Tranzitna pozicija Srbije će uz bolje saobraćajnice biti adekvatnije valorizovana, što će, u krajnjoj liniji, značiti veće prihode, ne samo od tranzitnog saobraćaja, već i bolju privrednu i turističku poziciju Srbije.

Osvrnuću se, takođe na još jedan važan projekti zajam, a to je ulaganje u centar za obuku za dualno obrazovanje, i to u Beogradu i Vršcu.

Konkretno, ova investicija se odnosi na stvaranje prostorno-tehničkih uslova za obuku u oblasti civilnog vazduhoplovstva kojom će biti obuhvaćeni svi mladi ljudi zainteresovani za ovaj vid poslova.

Srbija je i do sada bila poznata po Pilotskoj akademiji u Vršcu kao prestižnom i pre svega međunarodno priznatom edukativnom centru u oblasti civilnog vazduhoplovstva koji je završilo, ako su podaci tačni, preko 2.500 pilota.

Ova akademija je, dakle, od maja meseca 2021. godine prešla u nadležnost Ministarstva prosvete i postala prva nacionalna škola civilnog vazduhoplovstva i odmah je uključena u sistem dualnog obrazovanja.

Iz tih razloga je potrebno dobro opremiti trenažne centre u Vršcu i Beogradu i obezbediti adekvatne uslove dualnog obrazovanja koji mogu biti atraktivni i za strane studente, što Srbiji, svakako može doneti i doneće i značajne finansijske prihode od školovanja stranaca.

U tom smislu projektni zajam o kome će se Narodna skupština izjašnjavati će imati pun efekat, jer svako ulaganje u obrazovanje nedvosmisleno je najbolja investicija pre svega u budućnost društva.

Osvrnuću se još i na još jedan predlog zakona, a to je zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke, po meni jako važan.

Naime, Republika Srbija je odlučila da uđe u članstvo ove značajne međunarodne institucije koja uživa veliki međunarodni rejting. Ona je specijalizovana za srednjoročno i dugoročno finansiranje projekata čiji je cilj, pre svega, podrška ekonomskom razvoju država članica i pozitivan društveni, ekonomski i ekološki uticaj.

Istovremeno, Međunarodna investiciona banka nudi direktno finansiranje i kredit u partnerstvu sa drugim finansijskim institucijama, kao i preko partnerskih banaka, naravno.

Članstvo Međunarodne investicione banke danas čine, rekla bih, ni malo zanemarljive države, poput Ruske Federacije, Republike Bugarske, Republike Kube, Češke Republike, Mađarske, Rum6unije, Slovačke Republike, tako da je za Republiku Srbiju izuzetno značajno da postane članica ove prestižne međunarodne institucije.

U tom smislu, zaista kao poslanička grupa SPS podržavamo potvrđivanje Sporazuma kojim će Srbija obezbediti status članice ove banke.

Sasvim na kraju, da zaključim, koliko da se uvek sa zebnjom prihvata jedan ovakav predlog koji znači dodatno zaduživanje, ovo jesu krediti koji će u dobroj meri prvo biti isplativi, jer, kako sam rekla na početku, tiču se infrastrukturalnih projekata i projekata zaštite životne sredine.

S druge strane, kada ovakve projekte krenete da realizujete onda nedvosmisleno možete da kažete da je država finansijski i ekonomski potpuno stabilna i da može dugoročno da planira i na ovaj način se zadužuje da bi unapredila status svih svojih građana.

Hvala vam.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kada smo vam ukazali poverenje da budete predsednik Skupštine, to je blanko značilo i da ćemo poslušati vašu sugestiju.

Bez obzira što sam jedina žena koja danas postavlja pitanje, uglavnom su to postavljali narodni poslanici, a na većinu pitanja odgovorila je premijerka. To je ona praksa u Srbiji koja kaže da muškarci uvek imaju dileme, a žene uvek rešenje.

Probaću da budem najkraće moguća. Pitanje, zapravo jedna sugestija pre svega za vas.

Sugestija za vas. Vreme iza nas, Kovid 19 ja sam o tome govorila i kada smo imali Predlog zakona o podršci deci sa porodicom, nekako mi se čini, stičem utisak da smo prema porodiljama u vreme kovida možda ostali malo manje darežljivi, da tako kažem, nego u odnosu na sve ostale. I u tom smislu bih da zajedno, ne zato što nije nemoguće predložiti jedno rešenje u vidu leks specijalisa, koji imam u glavi, nego bih zaista želela da to bude sinhronizovano između zakonodavne i izvršne vlasti, predložila da kada se vratimo ili u redovnom zasedanju na jesen, možda donesemo odluku koja bi značila ili leks specijalis, mislim da je to najpraktičnije, jednokratnu preporuku da se porodiljama u vreme kovida, koje su zaista podnele veliku žrtvu, pre svega zbog uslova koji nisu bili humani i negde su izazivali strah, zdravstvena pomoć nije bila moguća u svakom trenutku, da se eventualno donese mera koja bi značila da kada krenu u penziju, dobiju taj staž uvećan za onaj period koliko su provele na porodiljskom bolovanju, otprilike za 12 meseci, ako se ne varam, ili za nešto kraće.

To bi značilo da svaka od njih, pod okolnostima da su to mlade i hrabre žene, zaista, koje su se opredelile za taj korak u ovo vreme, kada budu odlazile u penziju, istina, to je vreme koje verovatno nećemo svi mi dočekati na ovim funkcijama, ali mi se čini da ih treba ispoštovati i ostaviti mogućnost da dobiju tu beneficiju od recimo šest ili 12 meseci. Ja sam pre za 12 meseci, ali prihvatiću svaku sugestiju koja se dogodi i da to zajedno kao Vlada i Skupština, prosto, uradimo i to bude još jedna od onih mera koja pomaže ovoj pronatalitetnoj politici.

Znam da smo uradili mnogo, ali statistika nam ne ide u prilog. Prvi put je rođeno manje od 62.000 beba, a imali smo 50.000, pre svega 53.000 umrlih kao posledica Kovida 19 i negde sama takva statistika plaši. Tim pre su ove žene i njihova hrabrost, ove mlade žene zaslužile da im se možda na ovaj način odužimo.

Eto, od mene jedna inicijativa, više nego što je pitanje. Ja se nadam da ćete razumeti i da ćemo naći najadekvatnije rešenje za sve ovo.

Imala sam pitanje i za gospodina Selakovića, ali biću i jedina dama i kolegijalna i ostaviti vreme za kolegu Šormaza. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, elementarne nepogode koje su pogodile početkom januara mesece neke krajeve Srbije, izazvale su ogromne posledice i po infrastrukturne objekte, ali i po privatnu imovinu, stambene objekte i poljoprivredne kulture.

Žao mi je što je izašao ministar poljoprivrede, međutim sigurna sam da će neko moći da mi odgovori.

Moje prvo pitanje za ministarku energetike gospođu Zoranu Mihajlović tiče se pre svega šteta koje su nastale na elektroenergetskim objektima u ovim opštinama i u kom bi roku mogle da budu obnovljene pod okolnostima, mislim da smo i jutros kod postavljanja poslaničkih pitanja imali nekoliko pitanja koja su se ticala baš toga da je 1% sela bez struje i da ljudi jako se teško sa tim snalaze. Mislim da je koleginica Dijana jutros pominjala situaciju u Priboju gde je 1300 potrošača ostalo bez struje usled problema na dalekovodima u tim mestima.

Ono što me takođe zanima jeste na koji ćemo način, možda sam i propustila da su neke mere predviđene i ako jesam, neće mi biti problem da javno kažem izvinite, kako ćemo nadoknaditi štetu poljoprivrednim gazdinstvima u opštinama na jugu, kojima su dugogodišnji voćnjaci od kojih te porodice žive, apsolutno uništene usled nepogoda koje su ih zadesile i to da bi se saniralo mora proći dugi niz godina, ako sam dobro razumela, mada nisam stručna za tu oblast. Radi se o voćnjacima koji su stari nekoliko decenija.

Tako da mislim da ti ljudi koji su zapravo osuđeni na to i pretežno se bave voćarstvom i od toga žive u ovom trenutku prosto zaslužuju našu pažnju i na koji način da im pomognemo.

Moje treće pitanje je za ministarku Čomić. Najavili ste zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali ste rekli jednu rečenicu koja je meni jako važna, a to je da ste najavili zakone koji će regulisati zabranu ponašanja zasnovanog na predrasudama. Mislim da bi bilo lepo da napravite jedan osvrt.

Mi smo na konferenciji Ženske parlamentarne mreže čuli jednu sjajnu analizu koju ste napravili o tome koliko je pandemija uticala pre svega i u ovom smislu kada govorimo o ravnopravnosti, koliko su žene bile aktivnije i koliko su muškarci bili nažalost po smrtnosti u većim brojkama od žena. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, jutros je u bošnjačkoj mahali, multietničkoj sredini, delu severnog dela Kosovske Mitrovice, osvanulo nekoliko zastava Albanije, ali i terorističke UČK. Nije to ništa novo, osim što se vidi kao još jedna provokacija Aljbina Kurtija sa najvišeg nivoa da proba da objasni ono što je samo njemu znano, da proba sa druge strane da provocira srpsku zajednicu, da odreaguju na to da bi sam sebi stvorio uslove da ponovo sa nekom specijalnom jedinicom ROSU, uđe i izvrši neki teror nad srpskim stanovništvom sve u cilju da što manje Srba bude na Kosovu i Metohiji.

Nije to moje pitanje, ali jeste važno osvrnuti se na ovakve provokacije koje su na dnevnom nivou postala praksa Aljbina Kurtija i njegovih kolega, moje pitanje je svakako drugačije i ono se odnosi na južni deo od Ibra, odnosi se na važne projekte. Država Srbija uprkos provokacijama ima jednu nepodeljenu želju, a to je da se zaista dijalogom dođe do rešenja. Kada primetite da na ovaj način reaguje Aljbin Kurti, onda shvatite da nam ambicije nisu iste i da on ne želi da učestvuje u dijalogu.

Sa druge strane, imamo i onu obavezu koje smo svesni, a to je da vodimo računa o našim ljudima i severno i južno od Ibra. Zapravo, da vodimo računa o svim građanima naše južne srpske pokrajine i to je jako važno.

Da je to tako govori budžet za 2022. godinu 2.700.000.000 izdvojeno je sredstava za stvaranje boljih uslova na Kosovu i Metohiji.

Ono što je važno reći zbog ljudi koji tamo žive jeste da su noći južno od Ibra jako dugačke. Tamo žive deca koja nemaju elementarne uslove za život ni da se radi o 20. veku, a kamoli 21.

Zato je država prepoznala i donela odluku o važnim projektima koje treba realizovati kada govorimo o teritoriji južno od Ibra. Kada to kažem, onda mislim pre svega na planiranu izgradnju vrtića u Goraždevcu, na planiranu izgradnju vrtića u Štrpcu, na izgradnju Kliničkog Centra u Gračanici i to govorim isključivo zato što brojke idu u prilog ove odluke.

Dakle, 45.000 Srba živi na teritoriji centralnog Kosova. Za njih je izgradnja kliničkog centra jako važna. Za njih je važno da u svakom trenutku imaju pun kapacitet medicinske nege i mogućnost da se svi problemi koji se, nažalost dešavaju rešavaju tu.

Sa druge strane, kada govorimo o Štrpcu u kom živi preko 10.000 Srba, govorimo o vrtiću, ali sa još jedne druge distance. U Štrpcu je većinski narod srpski narod, 30% su Albanci, čija deca takođe zaslužuju da imaju vrtić.

U tom smislu je jako važno da je država Srbija kao odgovorna država prepoznala potrebe na ovoj teritoriji svoje južne srpske pokrajine, a da oni koji sebe zovu državom bez kapaciteta da to i budu, ne vide apsolutno probleme građanstva zato što se bave ličnim profitima i zato što se bave ličnom samopromocijom, uglavnom baziranom na mržnji i uglavnom bez bilo kakve strategije i ideje šta to treba uraditi za sebe ili svoje komšije.

Moje pitanje ide direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pod okolnostima da o svim ovih projektima znamo dosta. Mene samo zanima, ako se ne varam, a ne varam se, još kod rebalansa budžeta ministar finansija je rekao da su izdvojena sredstva za klinički centar u Gračanici, pa me prosto zanima dokle se stiglo sa realizacijom ovih jako važnih, zaista, projekata? Zato što će to u dobroj meri olakšati život našim sugrađanima koji žive južno od Ibra na Kosovu i Metohiji.

Hvala vam.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i htela bih da tim povodom skrenem pažnju na ovaj planetarni problem.

Prema najnovijim analizama Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena na svetu u toku svog života doživi fizičko ili seksualno nasilje. To je preko 736 miliona žena. O drugim oblicima nasilja, kao što je psihičko ili ekonomsko, da i ne govorimo, jer mislim da i nemamo relevantne podatke.

Da se izrazim medicinski, ovaj problem ima pandemijske razmere, ali ovu pandemiju torture, nažalost, izaziva sam čovek, a ne virus. Suštinsko je pitanje šta je to što u patrijarhatu, koji je dominantan oblik porodičnih i partnerskih odnosa, natera muškarce na različite oblike nasilja prema ženama?

Borba protiv svih oblika nasilja prema ženama pretvorena je u brojna međunarodna dokumenta. Svaka država ima svoje nacionalne dokumente za iskorenjivanje ove društvene pošasti, čija je žrtva žena u svakom smislu te reči. Ona trpi, teško je fizički povređena ili psihički ranjiva osoba. Ona često o tome ćuti i nezaštićena je. Pri tome, ona nema rešenja. Ona trpi nasilnika, verovatno i sve vreme nadajući se, studije govore, da se to neće ponoviti i boji se da će joj oduzeti ili povrediti decu, a pri tom konstantno ima i osećaj krivice jer se boji osude javnosti. Njen život je često upropašćen i najbrutalniji ishod takvog nasilja jesu ubistva.

Statistika u Srbiji u prethodnih 10 godina govori da je od strane partnera ubijeno 340 žena. Protekle godine su ubijene 22, a za prvih šest meseci ove godine 11. Istina je da smo kao država i društvo uradili mnogo u borbi protiv ove pošasti, ali mi se čini da još ima posla. Mnogo je dece ostalo bez svojih majki, mnoge su žene postale invalidi i kao posledica toga danas nisu radno funkcionalne. Prosto, moramo i obaveza je naša da danas skrenemo pažnju na ovaj civilizacijski problem, sa ove govornice da apelujemo na sve relevantne institucije, uključujući i nas same, da se osvrnemo još jednom i vidimo postoji li nešto što još možemo da uradimo.

Najčešće zlostavljena žena postaje i socijalno neobezbeđena, bez posla i krova nad glavom i potrebna joj je i socijalna i psihološka podrška države i društva. Činjenica je i da su dobre zakone često umeli da zloupotrebe u ovom smislu, ali se tim problemom danas svakako neću baviti.

Postavila bih pitanje Vladi koje se tiče takođe još jedne ranjive kategorije naših građana, a to su lica sa invaliditetom. Konkretno skrećem pažnju na problem zapošljavanja invalida i pružanja šanse da budu korisni članovi i svojih porodica i društva, jer zaslužuju da se njihovo dostojanstvo i njihova ljudska prava poštuju.

Ovaj problem je takođe prepoznat na međunarodnom nivou, a Srbija je još 2009. godine donela Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida kako bi se problem zapošljavanja invalida ublažio. Do početka ovog veka imali smo u mnogim fabrikama posebne radionice u kojima su radili invalidi ili su takve radionice bile samostalni privredni subjekti koji su uspešno privređivali.

Danas imamo zakonske obaveze privrednih subjekata da zapošljavaju invalide, bilo da su u pitanju ratni, vojni ili civilni invalidi, mirnodobski invalidi ili invalidi kojima je izvršena procena preostale radne sposobnosti, jer mnogi invalidi su radno sposobni uprkos nekom obliku invaliditeta, ali ne mogu da rade u redovnim radnim okolnostima.

Preduzeća, uprkos zakonskoj obavezi, nerado danas zapošljavaju invalide, čak praksa pokazuje da su spremniji da plate kaznu za nepoštovanje zakona nego da zaposle invalida, što govori o potrebi mnogo snažnije negde društvene akcije na rešavanju ovog problema.

Među invalidima su i profesori, i inženjeri, i radnici, i umetnici, i sportisti. Podsetiću da su nam naši paraolimpijci ovog leta sa Paraolimpijskih igara doneli šest medalja, od čega dva zlata. Osobe sa invaliditetom u Srbiji, a procenjuje se da ih je negde oko 700 hiljada, zaslužuju još veću pažnju države i u segmentu socijalne zaštite i u segmentu zapošljavanja onih sa očuvanim radnim potencijalom. Mnoga invalidska udruženja okupljaju invalide i bore se za njihova prava, ali država je ta koja sistemski mora da rešava njihov položaj.

Posebno se mora obratiti pažnja na decu sa trajnim invaliditetom. Da podsetim da je Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 2011. godine, kada smo donosili novi Zakon o socijalnoj zaštiti, svojim amandmanima i zahvaljujući razumevanju tadašnjeg ministra Rasima Ljajića, izdejstvovala da roditelj koji brine o svom invalidnom detetu 15 godina ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, koju počinje da koristi kada navrši uslov za penziju. Naš tadašnji zahtev, istina, bio je da roditelj ovu naknadu koristi odmah, ako se pet godina brine o svom invalidnom detetu.

Moje pitanje, dakle, glasi – kada se očekuje donošenje dugo najavljivanog zakona o socijalnim preduzećima, koji treba da adekvatnije reši pitanje zapošljavanja lica sa invaliditetom, ranjivih grupa i žrtava nasilja? Mogu li se prema preduzećima koja ne poštuju Zakon o zapošljavanju invalida preduzimati mere koje će obezbediti poštovanje zakona? Treće, može li država da obezbedi određene uslove za plasman proizvoda koje invalidi stvaraju u okviru svojih porodica ili udruženja? Na primer, da država obezbedi u svakom većem gradu prostor ili prodavnicu gde bi se prodavali njihovi proizvodi oslobođeni potpuno od svih poreza.

Hvala vam na toleranciji kada je vreme u pitanju.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moje pitanje danas upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova. Imali smo jednu neprijatnu situaciju krajnje u poslednjem danu zasedanja prošle nedelje, a to je da je organizovan neki protest koji je, čini mi se, imao neki zahtev da se raspusti ova Skupština, smeni predsednik ili šta god.

Nije tema ni brojnost tog protesta, niti šta su bili zahtevi, koliko je tema šta su pretrpeli poslanici koji su nakon okončanja sednice izašli iz Skupštine. Jedan procenat koleginica iz SNS napadnut je fizički kamenicama, jedan procenat brutalno vređan. To šta je izgovoreno uvaženim koleginicama narodnim poslanicima, to je sve samo nije normalno i nije vaspitano.

Najveća tuga se, zapravo, događa u trenutku u kom oni imaju neka obeležja u vidu nekih ikona. Koliko shvatam, u pitanju su ljudi koji su raščinjeni od SPC, što znači da i to pokušavaju da zloupotrebe.

Međutim, ono što nekako u odnosu na ovaj verbalni napad, na koji smo svi navikli, svašta smo o sebi pročitali, svašta čuli kao definiciju, je fizički nasrtaj na uvaženog kolegu Đoleta Milićevića, kada je probao da napusti skupštinski parking, oni su bukvalno nasrnuli pozivajući ga da se sa njim obračunaju. Posebno emotivno reagujem na ovo zato što govorim o Đorđu Milićeviću, koji je, znate i sami, u ozbiljnom zdravstvenom problemu i danas.

To što vređate, to što napadate, to što imate ideju da se nekakve promene događaju na način što ćete nasrnuti na ove dame Skupštine Srbije ili što ćete pozvati na obračun Đoleta Milićevića ili bilo koga od vas, što će prozvati decu pogrdnim imenima, karakterisati supruge, to više nije slučaj koji se događa u Srbiji, nego postaje jedna praksa. Postaje jedan model da, bojim se, svako ko ima i lični problem, pa ako hoćete i zdravstveni, tu svoju dijagnozu pokaže upravo ispred parlamenta Srbije.

Ta tradicija još od napada na kolegu Marijana Rističevića nikako da postane nešto što se ne sme, nego postaje nešto što je praksa, nešto što treba, nešto što apgrejdujemo s vremena na vreme. Zašto, pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova?

Znam da je Srbija zemlja u kojoj svako ima pravo da iskaže svoje nezadovoljstvo. Znam da mi nikada nećemo doći do faze da zabranimo okupljanje, ali sa druge strane molim da kada se takvi skupovi prijave, obrati se pažnja na to ko su ljudi koji su organizatori, pa samim tim napravi i bezbednosna procena ko su ljudi koje organizatori mogu da okupe. Treće, ne bi bilo nepoželjno legitimisati i ljude koji su došli, jer oni koriste takve prilike da uglavnom, rekoh malopre, ne iskažu svoje nezadovoljstvo, nego probaju da se fizički obračunaju sa ljudima koji su im nesimpatični iz ovog ili onog razloga.

Dakle, ja apelujem na Ministarstvo unutrašnjih poslova, da kada su u pitanju protesti koji se dešavaju, nevezano da li su oni ispred Skupštine Srbije, nevezano da li se nalaze ispred neke druge državne institucije ili su prosto protesti, obrate pažnju na organizatore, procene bezbednosno rizik od takvih protesta i na kraju svih krajeva, tamo gde postoji rizik i ne dozvole da se oni održe.

Znate, ako mi treba da budemo ljudi koji ćemo samo zato što smo javne ličnosti biti izloženi nekakvom linču, sva je sreća da je Đorđe Milićević prošao bez posledica, kolega Rističević nije, šta će se desiti svaki treći put? Hoćemo li sačekati da neko od nas zaista i doživi neke ozbiljnije povrede pa da onda reagujemo kao institucije?

Ovo govorim potpuno svesno iz parlamenta Republike Srbije zato što zaista mislim, svako ima pravo da traži našu smenu da ospori pravo ljudi koji su nam dali poverenje da možda nisu bili u pravu, ali niko nema pravo da se fizički, zarad neistomišljenja, obračunava sa bilo kime. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -