SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 24.07.2020, 11:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2020.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, poštovana kolege, dragi građani Srbije, kao što je rekla koleginica Tomić, danas raspravljamo o izveštajima i finansijskim planovima jednog broja regulatornih tela.

Pred nama su izveštaji Komisije za hartije od vrednosti za 2019. i Finansijski plan za 2021. godinu, Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije i Regulatornog tela za elektronske medije.

Zarad građana je važno reći da je Srbija u svoj pravni sistem ugradila regulatorna tela kao nezavisne organe, kojima su pre svega poverene funkcije regulatora, i svojevrsnog kontrolora određenih procesa u društvu. Taj proces se može i mora nazvati decentralizacijom državnih funkcija i prenošenjem nekih funkcija na nezavisne organe. Svi navedeni regulatori, bez obzira na oblast kojom se bave, sve ih bira Narodna skupština i njoj su i odgovorni za svoj rad.

Iz tog razloga izveštaj o njihovom o radu usvaja Skupština, koja takođe, daje saglasnost i na njihove finansijske planove. Probala sam da pojasnim građanima Srbije zašto su danas na dnevnom redu tačke koje jesu. Možda najvažniji regulator jeste Komisija za hartije od vrednosti, zato što je pre svega, regulator tržišta kapitala u Republici Srbiji.

Važno je istaći da je Srbija osnovala Komisiju za hartije od vrednosti još 1990. godine, kada se nakon nekoliko decenija planske privrede i planskog razvoja Ustavom iz 1990. godine uvodi tržišna ekonomija i vraćaju institucije tržišta kapitala. Najpre bih pomenula, pre svega, ponovno aktiviranje u tom smislu, Beogradske berze i trgovanja akcijama.

Osnovni zadatak ove Komisije je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala i zaštite investitora. Pored svoje regulatorne funkcije Komisija ima i nadzornu ulogu kada su u pitanju subjekti na tržištu kapitala, a to su berze, investiciona društva, depozitari, društvo za upravljanje, otvorenim i investicionim fondovima, kao i samim fondovima.

Dakle, zakonodavni okvir koji reguliše rad ovog nezavisnog organa, usklađen je sa međunarodnim standardima, a kao član međunarodne organizacije Komisija za hartije od vrednosti sarađuje i sa ostalim članicama.

Nadležnosti ove Komisije utvrđene su u više zakona, tako da njen rad apsolutno nije jednostavan. Podrazumeva veliku odgovornost u sektoru regulisanja tržišta kapitala, i što je najvažnije, obezbeđuje zaštitu investitora na tržištu hartija od vrednosti, sprečava monopolski položaj, što je jako važno, i eventualne koruptivne radnje.

Osim osnovnih regulatornih i nadzornih funkcija na tržištu hartija od vrednosti, Komisija ima i svoju edukativnu ulogu, koja nije manje važna, i izdaje licence za sticanje zvanja portfolio menadžera, investicionog savetnika i brokera. Iz ovakvih ovlašćenja, nesporno proističe i odgovornost, i otuda pred nama i Izveštaj o radu za 2019. godinu, ali i finansijski plan Komisije za narednu 2021. godinu. To je povezana celina i zato i danas na ovaj način razmatramo.

Kada je u pitanju drugi regulator o kome želim da govorim, to je Regulatorno telo za elektronske medije, koje je svoj prvobitni naziv po formiranju 2003. godine imalo Republička radiodifuzna agencija, i to je bilo u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.

Zbog toga što je REM neretko bio tema u periodu iza nas, naglasiću da je status REM-a danas regulisan Zakonom o elektronskim medijima donetim 2014. godine. Definisano je njime da je REM potpuno nezavistan organ koji vrši javna ovlašćenja u cilju sprovođenja medijske politike, odnosno utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga. U pitanju je nadležnost regulatornog tela za elektronske medije u oblasti unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti medijskih usluga, a posebno bih podvukla ulogu REM u brizi za očuvanje i razvoj slobode mišljenja i izražavanja u medijima, što je najvažniji cilj koji REM treba da ostvaruje, jeste interes javnosti, odnosno društvo u oblasti elektronskih medija.

Moja koleginica Tomić govorila je o tome da elektronski mediji koriste nacionalne ili lokalne frekvencije kao javni resurs i da imaju obavezu, pogotovo korisnici nacionalne frekvencije da kroz svoje programske šeme i sadržaje doprinose javnom interesu u svim oblastima. Koliko je anomalija u medijskom programu jednog dela elektronskih medija o tome bismo mogli da govorimo.

U plenumu će se uskoro naći i izbor nedostajuća dva člana REM-a kojima je istekao mandat. Odbor za kulturu je završio svoj posao. Dakle, plenarna sednica će biti blizu.

Mi smo na Odboru čuli i ono što je problem članova Saveta REM-a, pošto je kritika moguća jednosmerno, ali bi saradnja morala da bude apsolutna da bismo ispravili ono što u ovom trenutku eventualno ne valja.

Kada govorimo o kritikama, onda ne govorim o onom malicioznom pristupu koji u poslednje vreme imamo, a to je da reagujemo u zavisnosti od toga ko nam se dopada ili nam se ne dopada, pa da onda kroz prizmu pojedinca ili nekoliko ljudi definišemo i samo regulatorno telo, kakav je REM.

Neophodno nam je profesionalno novinarstvo i greh bi bio reći da ga nema, neophodno nam je racionalno izveštavanje, a ne pravljenje koje kakvih vesti samo da bi to bila vest. Žrtve pravljenja koje kakvih vesti često umemo da budemo svi mi koji se bavimo nekim javnim poslom i uslovno smo javne ličnosti, ali i svi oni koji su možda važniji od nas i to su građani Srbije koji su izloženi tome da to slušaju i žive.

Bezbroj puta smo u ovoj sali i u prošlom mandatu čuli kritike i na temu preteranog tajminga rijaliti programa i možda neadekvatnog tajminga u kome se emituju i sigurna sam da ćemo i o tome razgovarati kada budemo razgovarali o budućim članovima REM-a.

Razgovarali smo i o tome da programi umeju da budu i nekvalitetni i površni, a pre svega ozbiljno dezinformisani. Pri tom, negde možda zaboravljamo važnu činjenicu da REM nije nevažno, ali nije ni svemoćno. Moramo se i nadam se da će tako i biti, kao aktuelni saziv Skupštine Srbije eventualno pozabaviti i Zakonom o elektronskim medijima, koji bi trebalo unaprediti i možda ostaviti još malo prostora regulatornom telu da u tom smislu raguje. Nezadovoljni smo često izostankom pre svega ja lično, a verujem i dobar deo vas, nečega što se zove školski edukativni program, nečega što se zove program za našu decu, nečega na čemu smo imali sreće mi kao generacije da odrastemo, a današnja deca bojim se da ne.

Ali sa druge strane, ne možemo spočitati REM-u kao grešku ili nedostatak činjenicu da toga nema. Moramo se kao društvo osvestiti i izvršiti sve ono što je do svakoga od nas, da eventualno vratimo jedno zadovoljstvo kakvo je bilo gledati Branka Kockicu.

Ja i danas imam jedan divan osmeh kada se setim te sjajne edukativne emisije koju su deca imala mogućnost da prate, čini mi se u nekom terminu između osam i devet ujutru. Sigurna sam da i danas imamo i te kako mogućnosti da na taj način edukujemo našu decu. Sigurna sam da sve medijske kuće, sve televizijske kuće imaju prostora da se na ovaj način pozabave svojom programskom šemom, tačno onoliko koliko sam sigurna da REM ne može da utiče na istu. Može da skrene pažnju da je nešto neadekvatan sadržaj, ali zašto sam rekla da se moramo pozabaviti Zakonom o elektronskim medijima? Zato što bi morali da im ostavimo i prostor da eventualno, grubo će zvučati, ali kaznena politika ne bude samo na onom nivou - to niste smeli, dobro nećemo drugi put. I onda se ponašamo potpuno isto u nekom vremenskom periodu koji nije tako dug.

Dakle, ako prekinemo praksu promocije loših, umesto pravih vrednosti, ja mislim da ćemo kao društvo iskoračiti ozbiljno i imati pozitivne efekte. Da li mi koji sedimo u ovoj sali, ima nas različitih generacija, imamo mogućnost da danas budemo izloženi i tim lošim vrednostima? Možda da. Izgradili smo sebe do nekog nivoa pa bi sada taj uticaj morao da bude manji.

Ali, dugujemo našoj deci ipak nešto što nije navikavanje na loše vrednosti, što nisu važni idoli, što nisu nametnute društvene pojave koje u jednom trenutku, u sopstvenom neznanju, deca počinju da prihvataju kao idole.

Ovo je osetljiva tema i ja znam da ću možda biti i kritikovana zbog ovoga, pre svega zato što ja o ovome govorim sa pozicije iz jednog ugla, a iz nekog drugog ugla je isplativost možda kudikamo važnija od ovog detalja kojim se ja bavim. Međutim, neću odustati. I dalje ću insistirati na tome da mi moramo da promovišemo uspešne, da mi moramo da budemo podrška porodici, da mi moramo da budemo podrška porodičnim vrednostima, ravnopravnosti, svakako, pravu na odgovor onih o kojima su iznete neistine, što je takođe jako važno. Ne možemo se više ponašati na način da o bilo kome može da kaže šta god ko hoće. I to je bez razlike, da li govorimo o predsedniku Republike ili nekom drugom, vokabular je praktično isti kao kada se svađaju dve zle komšinice. Taj javni diskurs koji se događa za Srbiju je prosto nedopustiv.

Ovo možda i nije tema koja se uklapa u finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, ali svakako kada o tome govorimo moramo da akcenat stavimo na ovaj momenat. Njihovo finansiranje se vrši u skladu sa njihovim finansijskim planom. Međutim, ako se ne varam, oni su jedan procenat neutrošenih sredstava vratili u budžet Republike Srbije. Dakle, ja u tom smislu nemam čak ni dilemu da bi možda trebalo razmišljati o načinu da se zakon promeni tako što ćemo imati i novčane kazne u odnosu na prekršioca zakona, tim pre ako imamo svest da se prema tome neko neće bahato odnositi, nego da će se to opet sve vratiti u budžet Republike Srbije.

Nisam pristalica kazni po svaku cenu, bez obzira što važi za nas sa zapadnog Balkana da najveće kazne koje osetimo su one koje nas udare po džepu. Pristalica sam toga da o svemu razgovaramo. Čini mi se da smo u prazno razgovarali izvestan period iza nas. Možda treba probati još jednom. Uvek sam za dijalog, pa i za dijalog sa medijskim kućama, u smislu da moraju zaista da obrate pažnju na to kakvi su im sadržaji i programske šeme i uvek sam za to da nekim dogovorom dođemo do sredine, ali zaista najpre razmišljajući o tome šta je dobro za generacije koje dolaze posle nas i za decu koja odrastaju i u svom odrastanju moraju biti vaspitavana najpre u duhu sa našom tradicijom.

Nemamo mi razloga da se odreknemo svoje srpske tradicije, štaviše, trebalo bi da se vratimo malo unazad i eventualno se setimo da smo neke zdrave generacije podigli na nekim zdravim, pa i programskim sadržajima. Možda je vreme da razmislimo i o tome, koliko god to delovalo retro, čini mi se da u ovom trenutku, osim ovih teških okolnosti u kojima se planeta nalazi, pre svega i zbog samog virusa, mi imamo i dodatni pritisak koji negativno utiče na svako biće, a naročito na našu decu, pa i naše frustracije koje uglavnom svi ponesemo, bez razlike da li ih nosimo sa posla, ulice, sami sa sobom ili iz same porodice, direktno i negativno utiču na naše potomstvo od koga nam zavisi sutra i od koga nam zavisi prekosutra. Možda smo mi sebi danas dovoljni, ali svojim praunucima dugujemo zdravo vreme.

Socijalistička partija Srbije i poslanici će svakako glasati i podržati i Izveštaj i Finansijski plan, opet kažem, u nadi da ćemo uspeti da svojim činjenjem pomognemo da nam situacija na temu, pre svega elektronskih medija, bude malo bolja nego što je danas. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, probaću da objasnim, iako ste rekli ključnu stvar. O sastavima delegacija šefovi poslaničkih grupa su postigli dogovor i tu je uvek u praksi bilo konstruktivnih dogovora. Ali, zarad javnosti, naglasiću još jednom, Dušan Bajatović, kolega koji je pomenut kao neko ko nije prisutan ili kog kolega nije video, je pozitivan na korona virus i iz tog razloga ga niste videli na poslednje dve sednice, što ne znači da već na sledećoj sednici biti neće.

Ono što je važno reći, jeste da je neprikosnoveno pravo poslaničkih grupa da između sebe izaberu svoje predstavnike u delegacijama. U tom smislu, koliko god imali simpatije ili nemali simpatije prema bilo kome od nas, pa i prema Bajatoviću, dozvolićete socijalistima pravo da delegiraju na način na koji procenjuju da je najpametnije.

Jako je važno naglasiti da ovaj parlament, lepo ste to, predsedniče, rekli, ipak ima opozicije, ali je besmisleno komentarisati ljude na način na koji je kolega to probao da uradi. Još je besmislenije ukoliko imamo svest o tome da, a imamo, ponovo naglašavam, šefovi poslaničkih grupa su razgovarali o svakom članu delegacije koji je predložen i usaglasili i broj u skladu sa tim koliko je koja poslanička grupa dobila mandata i ispoštovali jedni druge u smislu da veruju da je procena šefova poslaničkih grupa i poslaničkih grupa najmerodavnija kada je u pitanju predstavnik u bilo kojoj od međunarodnih delegacija. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospođo Janković, poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, važna tema – izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Beskrajno mi je žao što Poslovnik o radu ne ostavlja mogućnost da nešto kažete, jer biste imali šta da kažete. Ja ću probati da kažem ono što bi, pretpostavljam, svakako od vas čuli.

Imali ste težak zadatak u proteklih pet godina. Odgovorili ste istom i ja vam na tome čestitam. To je najpre moj lični stav, jer smo sarađivale na raznim temama i to je osnov zbog kog ću, ne samo ja, nego kao što je rekao predsednik Poslaničke grupe Đorđe Milićević, SPS će apsolutno podržati vaš izbor.

Šta je važno reći? Dobili ste zadatak da sprečite sve vidove i oblike svih slučajeva diskriminacije. Najčešće mi čujemo tu diskriminaciju na osnovu pola, diskriminaciju žena u odnosu na muškarce i, praksa je pokazala neke ružne primere. Ja imam sreće da među poslanicima imam mlade kolege poput Dubravke Kralj koja me je edukovala i pomogla, 2006. godine smo imali tužbu sudu u Užicu po osnovu diskriminacije, i to na način što je tuženi, prema tvrdnji tužilja, odredio manje naknade po godini radnog staža za žene u odnosu na muškarce zaposlene u istom preduzeću i na istim mestima. Sva je sreća, koliko sam shvatila, takvih slučajeva nije bilo, tužilje su dobile presudu i to je nešto što smo u Srbiji imali 2006. godine. Bogu hvala, to nemamo 2020. godine.

Ovde se govorilo o broju žena zastupljenih u političkom životu Srbije i mi imamo sreću da baštinimo odluku o tome da u parlamentu bude 40% žena, ne samo u parlamentu Republike Srbije nego u svim parlamentima i lokalnih samouprava i pokrajine, međutim, to jeste veliki zadatak, pomogli ste da se realizuje i hvala na tome, ali pred nama je čini mi se još veći zadatak, pre svega pred vama. To što smo obezbedili kvote jeste uspeh, ali mi moramo da obezbedimo i to da se podigne svest o tome da ne biramo ženu samo zato što je žena, nego da je biramo zato što ima jednak ili veći kvalitet od muškarca predloženog za ista mesta.

Tu svest još uvek nismo razvili kao društvo, pojedinačno da. Nije jedino gde žene doživljavaju diskriminaciju politički život, ni u Srbiji, ni u svetu. Postoji porodično nasilje i mi smo u nedelji aktivizma, o tome sam govorila i juče kao jedna od članica Ženske parlamentarne mreže parlamenta Republike Srbije. Postoji mobing, postoje ucene, postoji omalovažavanje, postoji sprečavanje za napredovanje i niz nekih drugih problema, ali da ne bih zvučala onako kako bi mogli da me optuže na neki ultra feminizam, to nije uvek odnos samo muškaraca prema ženama, ima toga u oba smera. Istina, manje vidljivo, zato što je manje žena koje imaju šansu da na taj način pokažu taj deo svoje ličnosti.

Srbija kao društvo ima problem i sledeće prirode, a to je da diskriminacijom zovemo sve ono što nam se ne dopadne, a posledica je naše projekcije, jer smo sebe, kako bih vam rekla, doživeli pogledom u ogledalo na ovaj ili onaj način, pa smo se precenili ili smo se potcenili, pa kao posledica jedne ili druge verzije onda vičemo da smo ugroženi u odnosu na nekog drugog.

I sa tim treba izaći na kraj i to je ono što vas čeka u mandatu koji je pred vama. Verujem da ćete imati pritužbi, nadam se da ih biti neće, ali nažalost sigurna sam da naše društvo nije sazrelo do nivoa da vi ostane bez posla, bez obzira što bih jako volela, to bi značilo da smo baš ozbiljno iskoračili.

Ono što ću takođe reći, jeste da Srbija niti je najgora na ovoj lestvici, niti je blizu najgorih. Šta više, atipično potpuno za Srbiju, za zapadni Balkan generalno, pod okolnostima načina na koji se funkcioniše, jeste sve što smo do ovde uradili u odnosu na mnoge evropske zemlje, mi se danas možemo pohvaliti procentom zastupljenosti žena u političkom životu. U odnosu na mnoge evropske zemlje, mi se danas možemo pohvaliti i brigom o svim ženama koje su pretrpele nasilje.

Sigurna sam da ćemo vrlo brzo početi da govorimo i o onom drugom smeru o kome pričam, a to je nasilje nad muškarcima. Bezbroj puta sam u nekoj komunikaciji sa svojim kolegama doživela rečenicu – a šta sa muškarcima koji trpe nasilje, o tome ćute?

Tačno je, nekako je u muškoj prirodi da o tome ćute. I žene ćute i teško se odlučuju da se požale na bilo koji vid nasilja, svejedno je u koju od ovih kategorija spada, ali je muškarcima to uvek još i teže.

Tako da, moramo najpre probuditi svest kod ljudi da prepoznamo šta sve tačno znači nasilje, šta sve tačno znači mobing, šta sve tačno znači ucena, šta sve tačno znači zloupotreba moći u odnosu na onoga ko vam je preko puta, bez razlike kom polu pripada.

Čini mi se da je to primarni zadatak koji je pred svima nama u sledećem periodu. Zakon o rodnoj ravnopravnosti ćemo takođe imati, ako sam dobro razumela ministarku za društveni dijalog, gospođu Čomić, vrlo brzo kao predmet razmatranja ovog parlamenta i tu ćemo imati šta da kažemo. Verujem i sigurna sam da ćete svoje učešće uzeti.

Sve grupe koje su ugrožene, da se izmestimo iz ove polne diskriminacije, su ugrožene na svoj način i o svima njima treba voditi računa. Kolege su govorile, ja se ne bih ponavljala, na temu ostalih grupacija, ali je jako važno reći da je Srbija napravila ozbiljan iskorak i kada je u pitanju LGBT populacija, što takođe nije bilo ni lako ni opšte prihvatljivo. Razvili smo svest i o tome koji su to problemi koji muče našu decu, retke bolesti, bolesti koje ne prepoznajemo, ne znamo da postoje, imamo sreće da ne poznajemo nikog ko je izložen maltretiranju kao roditelj ili kao dete, kao i vršnjačkog nasilja koje takođe dobija neke cifre koje su zastrašujuće.

Sve zajedno kada saberemo i upakujemo u ovo vreme u 2020. godinu, godinu obeleženu, nažalost, korona virusom, to sama juče rekla, čak i struka tvrdi da ova psihička presija kojoj smo izloženi na dnevnom nivou kao posledica straha dovodi i do pojačane depresije i do pojačane anksioznosti, pa samim tim možda i do povećanja agresije u odnosu na svoje okruženje svakoga od nas pojedinačno.

Uvažena gospođo Janković, mogli bismo mi o ovome dugo da govorimo i imali bi šta, ali je važnije od toga raditi. Vi ste danas neko ko o tome ne može da govori, ali ja znam da ste neko ko će vrlo raditi, jer vas pratim sve vreme ovog zasedanja, svaku ste ideju i svaku sugestiju uredno zapisali i hvala vam na tome. Hvala vam što čujete narodne poslanike koji su predstavnici naroda i hvala vam što imate svest da ono što mi pričamo i navodimo kao probleme jesu problemi koje donosimo iz svojih sredina, a svaka je sredina specifikum sama za sebe. Verujem da ćete, u skladu sa svim što ste čuli, napraviti svoj plan rada, na koji apsolutno nećemo imati primedbe, a još manje ćemo primedbi imati na vaš izveštaj koji ćemo takođe ovde razmatrati.

Ja vam želim sreću u daljem radu i zaista želim da poručim da možete računati na podršku kada je u pitanju ne samo Socijalistička partija Srbije, već kompletan parlament Srbije. To gotovo zasigurno mogu u ovom trenutku da tvrdim. Hvala najlepše.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -