Hvala, predsedniče.
Neću da pričam bajku i neću ni da se trudim da glumim braću Grim, pa da probam da je pišem, da bude još gore. Hoću sa građanima Srbije da podelim nešto što se danas dešavalo, a hoću i da zamolim sve moje kolege koje su trenutno u sali i one koji nisu da sami jave, ako slučajno prepoznaju da ih je ovo što ću sada pročitati, citiralo u jednom delu.
„Kosovo je država zapada, za razliku od Srbije. Srbija ne želi da se pridruži EU, niti vrednostima poput vladavine prava i slobode medija. Oni su za Moskvu. Vučić je bio Miloševićev ministar propagande i dalje je ministar propagande Srbije koja slavi masovna ubistva. Ivica Dačić odgovoran je za masovna ubistva, silovanja kao oružje rata i masovne zločine i treba da bude doveden pred Sud za ratne zločine. On je, kao i Vučić, odgovoran za masovne zločine na Kosovu i Metohiji“, rekla je Donika Gervala Švarc, između ostalog, ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova, danas u Savetu bezbednosti na sednici, a odgovorila je na rečenicu ministra spoljnih poslova i prvog potpredsednika Vlade, između ostalog: Tačno je da je Kosovo sui generis za Srbiju, kao što je Vatikan za katolike ili Jerusalim za Jevreje, Meka za Muslimane. Srbija neće nikada prihvatiti nezavisnost niti glasati da Kosovo postane članica UN.
Sada očekujem da posle mene za reč i repliku se jave svi oni čije reči citirala Donika, objašnjavajući šta treba uraditi konačno Srbiji da bi ona imala miran san i da bi se promenila vlast u Republici Srbiji. Zašto? Zato što ona zna da je to proveren recept. Jednom smo imali predsednika Republike Srbije, Savezne Republike Jugoslavije. Ovako su ga paušalno optužili, isto kao i danas, montirali Račak, izručili Haškom tribunalu, ubili u Haškom tribunalu i doveli na vlast ono što im je trebalo.
Danas imamo novu situaciju. Hajdemo sada da optužimo… Rekao je Ivica Dačić, istina, i da je rođen u Prizrenu i da mu treba dozvola da bi tamo otišao i sada mi jasno vidimo da nema razlike između, recimo, jednog Bačevića, koji je rođen u Bjelom Polju, i kada je otišao na svoje imanje oni su ga uhapsili, isto bi se desilo i danas Ivici Dačiću da makar pomisli da tamo krene. I Ivica Dačić jedini koji bi tako prošao. Ali, ja pitam, pre svega građane Srbije, ko je tačno u pravu ili ko govori laž, a ko govori istinu?
Tri dana ja slušam da smo izdali Moskvu… Odnosno da smo za Moskvu.
(Poslanici opozicije dobacuju iz klupe.)
Izdali smo, evo, dobacuju mi, ovi koji su imali komentar. Oni imaju naročiti komentar na sve ovo što se dešavalo u Savetu bezbednosti, onako inteligentno, krajnje, ali time ću se baviti nešto malo kasnije, da smo priznali tzv. Kosovo, da smo obećali, da smo završili ceo posao, da smo najveći izdajnici i sada mi, prosto, nije jasno kako se poklapaju interesi srpskih patriota i Donike sa dva prezimena od kojih je jedno nemačko? Kako se poklapaju stavovi srpskih proevropejaca sa Donikom, čije je jedno prezime albansko drugo nemačko i kako tačno u isto vreme Vučić i Dačić mogu da budu i patriote i izdajnici, i rusofili i evropejci, i demokrate i rušitelji demokrata i sve to u pet dana?
Onda dođemo i kažemo – ovde se pričaju bajke. Pa, nisu ovo više bajke. Braća Grim su bila korektna. Pisali su tekstove koji uveseljavaju decu. Ovde se pišu tekstovi posle 24 godine, potpuno identično kao i pre 25, kao kad smo imali prekrštene noge među UČK evropskih zvaničnika. I tada je Kosovo bilo država zapada, a Srbija, sećate se, samo zbog Miloševića omražena. Čim Milošević ode, bićemo Meka i Medina za ceo svet. Ili Milošević još nije otišao ili je neko lagao srpski narod.
Danas ovo pričam srpskom narodu iz samo jednog razloga. Ubeđena sam da nikada više ne može da se dogodi da ni pod kojim okolnostima dozvole da im bude izručen jedan predsednik republike ili jedan ministar spoljnih poslova, pošto je on u prioritetu.
Ljudi, ja više i ne znam kako se to zove. Ja ne znam kako bi to moglo uopšte da se zove, ali još manje znam na koji se kantar meri patriotizam koji iz ove sale zvuči skoro pa isto. To što je u Savetu bezbednosti rekla ova nemačka snajka, to je posao za koji je ona plaćena istim onim parama od trgovine narkoticima i organima iz „Žute kuće“ ili iz neke druge kuće, jer mi još uvek ne znamo gde su nestali. Ne čudi mene nijedna njena reč. Suludo je, nenormalno je, na granici je zdravog razuma, ali me ne čudi, ali sam se naježila kada sam shvatila da postoje preklapanja.
Gde je Srbija danas? Većinska Srbija nije tamo gde bi neko hteo da je povede. Ivica Dačić je još uvek u Njujorku. Nadam se da kada se vrati neće da ga sačeka nekakva kvazi optužnica kakva je čekala neke ljude pre njega.
Sedi ovde Marina Raguš. I ona je bila jedan od ljudi optužena za… više se ne sećam kako kreativno to ume da zvuči iz ugla Haškog tribunala, ali nijednog trena niti ti Evropejci, o kojima govorite, potpuno sam svesna da ćete me sada optužiti da sam protiv puta u Evropu, protiv slobode, protiv prava, protiv svega. Nisam ni protiv čega, samo ne mogu samoj sebi da objasnim, a ne možete mi objasniti ni vi kako je normalno da na ovaj način razgovaramo u Srbiji, nesvesni da nam se ovako razgovara tačno tamo gde najmanje treba.
Nije ona bila nemilosrdna samo prema predsedniku Republike Srbije i ministru spoljnih poslova. Optužila je ona i ambasadora Rusije da joj nije dao reč da govori na albanskom, što je netačno, ali ono što mi je naročito simpatično i na šta bi morala posebno da obrati pažnju, čak i ona, na tečnom srpskom je rekla da Ivicu Dačića treba uhapsiti i optužiti za ratne zločine.
Meni je lično drago da ona nije zaboravila srpski. Ivica Dačić sigurno neće ponovo biti jedan socijalista koji će završiti u Haškom tribunalu za šaku dolara koje će neko da uzme. Socijalisti danas sigurno nisu neko ko će biti toliko samleven, kao što su nas mleli te davne 1999. i 2000. godine. Socijalisti će danas biti neko ko će se njoj na srpskom obratiti tačno tamo odakle pokušava da nam objasni da postoji demokratija.
Neka ovo doživi kao pretnju, a nije. Ovo je obećanje. Ja retko pretim, ali uvek obećavam.
Očekujem da ovo moje obećanje podrže sve patriote u parlamentu Republike Srbije i da zajedno sa mnom, kada za to dođe vreme, odemo kod gospođe Donike, nemačke snajke, i na srpskom joj kažemo – hvala što si nas sačekala, sad možeš da ideš.
Ako tamo krenem sama, onda građani Srbije budite ubeđeni, sve što ste čuli od brige o Kosovu samo je suva demagogija. Kosovo i Metohija još uvek su srpski tačno onoliko koliko se smatra da nisu evropski, da nisu pošteni, da lažu sve u krug, baš taj Vučić i taj Dačić. Ja ne znam je li ovo neprijatno bilo da čuju, ali znam da veći kompliment nijedan ni drugi u 21. veku nisu mogli da dobiju i znam da svako od vas ko bude provode ih na ovu temu još jednom optuži, kako nisu iskreni, sad mu je već džabe.
Ali, isto tako vas molim, zbog onih građana Srbije koji su vam dali glas i ovo im nikako ne prija, jer još uvek svi, bez obzira ko kome pripadao ideološki, kako god hoćete, nose gorak ukus u ustima zato što su izručili svog predsednika države.
Nemojte ih više na ovaj način obmanjivati. Nemojte davati izjave u novinama koje su jeftine da jeftinije biti ne mogu i to u ime nekih partija koje ste odavno ubili, čije ste osnivače odavno izbacili, pobegli su od sramote imaju transfer blama. Ne lažite pošteni narod Srbije, nemate na to pravo, skupo ćete to platiti. Cenzus neka i ostane na 3%, dobar procenat vas više nikada i ni na jednoj platformi neće moći da pređe taj cenzus. Hvala vam.