Hvala, potpredsednice.

Nije spomenuta, optužena je.

Sad ja repliciram, izvinjavam se najpre ministarki Tanasković, jer sad upadam sa temom koja je davno prošla i za one koji su je delegirali, optužujući SPS da daje dozvole.

Ja ne poznajem gospodina Nikolu Petrovića, ali znam jedno. I u vreme kada smo koalicioni partner SNS i u vreme kada smo bili koalicioni partner nekim drugim strankama i političkim partijama, sve dozvole koje su izdavali ministri iz SPS dodeljene su isključivo po zakonu i po propisanim pravilima.

To da li ćemo danas, poput mog dragog kolege Aleksića, koji sad više nije ni u sali, pa moja replika gubi smisao, da izađemo i da kažemo da ministarka tačno treba da se obrati socijalistima ili ćemo da tumačimo ko je kada, kako, zašto dobijao dozvole. Ja ponovo kažem i odgovorno tvrdim u ime svih ministara na koje je neko aludirao, bez razlike u kom vremenu su vršili funkciju ministra, i u kom sastavu Vlade, koja zavisi od volje građana, i aktuelni saziv i sastav Vlada posledica je volje građana Srbije. To što nekome to teško pada, ja to mogu da razumem. Ja mogu da razumem i političku borbu, ali ne mogu da razumem besmislice i konačno, ne mogu da razumem da dva puta pre nego ja dobijem pravo na repliku, imam slušanje povrede Poslovnika, koji je, pri tom, zloupotrebljen.

Dakle, ja razumem i ni sama nisam do kraja čula za šta smo optuženi, jer sam sedela na mestu potpredsednice, od te silne galame koja se dešava u sali. Čak tvrdim da nije bilo zle namere predsednika Orlića. Ali, pokušavam da objasnim koliko u ovoj sali napravimo sami sebi cirkus, pa razmišljam da li sa pozicije šefice poslaničkog kluba SPS da izađem iz sale i da pustim da kad god shvatimo da postoji neki problem, glat kažemo da je to zbog socijalista i da ne pustimo socijaliste da nam tu temu odgovore. Hvala.

Hvala.

(Ivana Parlić: Poslovnik.)

Jel mogu malo ja?

(Ivana Parlić: Možete.)

Hvala. Sjajni ste.

Član 27. Dobro je kada su kazali da mogu.

Uvažene kolege, poštovani predsedniče, teško je rukovoditi ovakvim sednicama. Po dva osnova reklamiram član 27. i ugroženo dostojanstvo

(Goran Milić: Ćuta, molim te smiri se ili izađi napolje.)

Kolega, mislim da biste mogli zajedno sa kolegom da izađete napolje, da mogu da govorim o ozbiljnim stvarima.

Istina je da je ministarka Đedović rekla rečenicu na koju ima pravo. Mogu da vam je kažem i ja, ali na to pravo ima samo ona i niko drugi.

Istina je i da se poseban vid nervoze javlja kada čujete ženski glas. Istina je da je to trauma koja je očigledno trajna. Ali je istina i da ćete ga čuti sve češće. Ostavite status bilo koje od uvaženih dama koje sede u ovom parlamentu, svejedno je da li kao narodne poslanice ili kao ministri u Vladi ili ministarke u Vladi, da budem sasvim korektna.

Reagujem po Poslovniku, kao i koleginica Božić, pre svega zato što je to moralna obaveza potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije. Ja ne znam do koje granice možemo da stignemo ako na ovaj način budete citirali. Jedino što mogu da razumem je da fali iskustva i da fali godina, ali nemojte da ovakvu grešku ni u ludilu ponovite više nikada, bilo ko od vas, kolege.

Druga greška zbog koje ću ukoliko ne prestanemo da se na ovaj način odnosimo, imali smo ovu nemilu situaciju u prošlom sazivu, toga se vrlo sećam, morati da izađem, jeste kada krenemo da mašemo bilo kakvim zastavama koje nisu srpske. Ne zanima me lažna država Kosovo, ne zanima me pretpostavka bilo koga o tome šta će da se dogodi sutra, ali me vrlo zanima ubeđenost, samouverenost i obmana građana Srbije kada kažete da ćemo priznati nekakvu kvazi-tvorevinu i da ćemo…

(Ivana Parlić: Vreme.)

Vreme ste mi oduzeli onog trena kada ste urlali i tražili Poslovnik. I sad vi merite moje vreme. Pa kako vas, pobogu, nije sramota? Zato što, uvažena koleginice, 72 puta zloupotrebite Poslovnik u toku dana, a sada merite moje vreme, pod okolnostima da ste preko mene govorili svi uglas skoro 40 sekundi. Sram vas, pobogu, bilo.

Hvala, kolega Mrdiću.
Reč ima potpredsednik Skupštine Borko Stefanović.
Izvolite.

Šef poslaničke grupe, Milenko Jovanov. Izvolite.

Hvala, kolega Jovanov.
Kolega Stefanović, replika. Izvolite.

Vreme.
Reč ima Milenko Jovanov.

Hvala.
Kolega Stefanoviću, izrazgovarali ste se. Mislim da je bilo dovoljno.
Ja ću nastaviti po listi prijavljenih govornika.
Reč dajem zameniku šefa poslaničke grupe koleginici Raguš. Izvolite.

Pravo da vam kažem, predsedniče, bila sam u dilemi. Svakako vam hvala.

Poštovani predsedavajući, važna sednica, sa važnim dnevnim redom i važnim uvidom u ponašanje svih nas. Skoro da sam htela da odustanem uopšte od ove diskusije, bez obzira što sam shvatila da sam na redu, jer negde čovek izgubi osećaj kako se ponašati normalno u nenormalnim uslovima.

Kolega, ja ću vas zamoliti da mi sa desne strane ne dobacujete, čak ni ako biste da me podržite, meni ne treba navijački ton od vas, meni treba civilizovano ponašanje od svih. Ja sam jedna od ne malog broja žena po zakonu, s pravom, da sede u ovoj sali, koliko god vam to teško padalo. Ja vas molim, postanite svesni momenta da se radi o koleginicama i da svaki odnos prema njima koji nije sa poštovanjem je u najmanju ruku bezobrazan.

Čula sam u protekla dva dana različite komentare na temu svega što danas treba da odlučimo, izaberemo kandidate kada govorimo i o Visokom savetu sudstva i o Visokom savetu tužilaštva, ali i o Zaštitniku građana, Savetu DRI i Komisiji za kontrolu javnih nabavki.

Slušala sam različite komentare i na Odboru za finansije, naročito kada su u pitanju Savet DRI i Komisija za kontrolu javnih nabavki, čak smo imali i pitanja i to želim da podelim sa javnosti Srbije, da li se seća predsednik Odbora ili ne, kandidat za člana Komisije za kontrolu javnih nabavki, da li može da objasni jednom kolegi iz Odbora za finansije, kako su se sprovodile javne nabavke u vreme Komunističke partije Jugoslavije ili, kako je bilo, podsetiće me kolega Arsić. Bilo kako bilo, govorilo se o periodu SFRJ, ili SRJ. Savezne. Hvala, kolega Arsiću.

Zahvaljujući tom pitanju, onda smo shvatili svi kada smo došli na ideju da osmislimo javne nabavke, kada smo doneli zakon, 2002. godine, od strane nekih mudrih i ne mnogo poštenih ljudi, da bismo se sakrili iza tzv. zakona za sve ono što su bile sve, samo ne javne nabavke. Bile su prilično lične, sa pogrešnim nazivom.

Sve optužbe koje slušamo danas padaju u vodu, pa i to da su svi kandidati kandidati vlasti, podobni za vlast, itd. Ja se neću pojedinačno baviti ni jednim imenom, ali se potpuno slažem da niko i apsolutno niko ne može da optuži ni Zaštitnika građana aktuelnog, zato što pamtimo i neke prošle, ne baš po dobru, ne baš apolitične, ali bi bilo dobro da danas imamo svest da kada smo kao prošli saziv, koliko god kritikovan, izašli iz stereotipa i uradili nešto što verovatno ni jedna druga vlast ne bi, ja gotovo da mogu da se kladim, a to je – oduzeli sebi pravo da biramo sudije i tužioce, dobili odgovor na referendumu od građana da to tako treba i došli do faze da finalno danas izaberemo četiri istaknuta pravnika u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, između osam kandidata, i za jedan i za drugi savet.

Mi i dalje raspravljamo da li su četiri člana od 11 koliko će ih biti neki politički vukovi, sakriveni u ne znam kojoj jagnjećoj koži koji će odlučivati o sudbini Srbije i bavimo se na sve teme isključivo jednom stvari – političkim profiterstvom i politikanstvom, pa onda usred toga utrčimo i sa izdajom Kosova, tačno 28-og, jel na Vidovdan najavljena, nisam ispratila do kraja.

Osim što nema nikog ko vam veruje, naročito ne posle diskusije moje uvažene koleginice Marine Raguš, zato što Marina Raguš jeste neko ko ima blanko pravo da vam kaže – sram vas bilo. Ona ima politički mandat iza sebe koji joj ostavlja to pravo i može danas da joj spočita iz mržnje bilo ko šta hoće, ali ne može da joj kaže da nije patriota ili, još gore, da je izdajnik koji se sprema da ne znam šta uradi 28. juna.

Bilo bi lepo da građane Srbije poštedimo ove budalaštine koju slušaju, tim pre što ne veruju u nju, bilo bi lepo da prestanemo da, uprkos svom pritisku koji trpimo, ne samo iz Evrope nego iz celog sveta, bar mi prestanemo da pritiskamo sebe sami glupostima jer nemamo argumente i nemamo adute. Bilo bi više nego dragoceno da se civilizujemo i da izbegnemo gestikulaciju, verujući da kao ni kolega Orlić ja zaista nisam videla ali nemam razloga da ne verujem onima koji su bili preko puta pa su to videli. Nije to sramota, to je više od sramote. Nije to sramota jednog čoveka.

Možda nije trebala jedna opomena, uvaženi predsedniče Skupštine, slažem se sa kolegom Arsićem, preblagi ste često. Mislim da ćete morati da postanete oštriji, da bismo izbegli kolektivnu bruku zbog pojedinca.

Deca to deca zovu transfer blama i ja mislim da se nekako, koliko god nam prijalo ili ne prijalo, vraća na sve nas, kao što nam se onomad vraćalo sve ono što su radili neki od naših kolega narodnih poslanika, pa je danas teško vratiti ugled Narodnoj skupštini i objasniti da su narodni poslanici predstavnici naroda, a ne glineni golubovi, bez razlike kome pripadaju i s koje strane sede.

Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije će se u danu za glasanje ponašati na način na koji se ponašala i na odborima koji su odlučivali i koji su predlagači tačaka dnevnog reda, konstruktivno i u interesu građana Srbije, zanemarujući, pri tom, sve ono što smo čuli kao poluadute ili neku verziju smišljene priče koja bi trebalo da nas svrsta u ne znam šta tačno.

Ja čak više i ne reagujem na tu prozivku da pripadamo izdajničkoj većini, jer, na kraju svih krajeva, da bi sebe sagledala makar kao delimičnog izdajnika, što nikako ne mogu, treba mi da onaj ko me optužuje za to bude baš dobrano pošten i baš dobrano Srbin. Takvu optužbu od takvog nisam čula nikad.

Hvala vam.

Koleginice Kalajdžić, naravno, govorili ste mimo amandmana, izazvali reakciju predsednika Odbora za poljoprivedu. Daću vam reč, kolega Rističeviću, samo da vidim, kolega Bulatoviću, vi ste tražili šta?
(Dejan Bulatović: Repliku.)
Repliku. Ja ću vam dati svakako repliku pre kolege Rističevića, ali probajte da ponovo ne uvedete u celu ovu priču sve kolege tako što ih vrlo svesno pominjete imenom i prezimenom da bi ste sebi ostavili prostor za šta god. Izvolite.

Hvala, kolega Bulatoviću.
Reč ima gospodin Rističević.

Hvala, gospodine Rističeviću.

Replika ne može. Po amandmanu ne može.

Poštovane koleginice, zarad javnosti, da bi se dogodila javna rasprava postoji precizna procedura propisana Poslovnikom. Vi znate u kojim uslovima se javne rasprave zakazuju i nemojmo na taj način sad koristimo ovo vreme i pokušavamo da obmanemo javnost.
Kolega Rističević po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Po amandmanu, Marinika Tepić.
Izvolite.

Koleginice Tepić, ajde ja vas molim samo da me na trenutak čujete ako vam nije teško.

Dozvoliću vas svakako, ali hoću da vas podsetim. Nemojte da pričamo obe u glas. Ne čuju građani ni mene ni vas.