Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Reklamiram član 27. U obavezi ste bili da opomenete kolegu Obradovića u onom momentu u kom je bezmalo ponizio narod celog jednog regiona Republike Srbije. O čemu govorim? Insistiranje na ministarstvu za Kosovo i Metohiju može biti lični stav, do onog momenta dok ne vređa dostojanstvo svih nas koji se smatramo podjednako građanima Srbije, kao i uvaženi kolega koji živi u Čačku i koji je u Čačku rođen.

Ne možemo na taj način da razgovaramo u Skupštini Srbije, naročito ne pod okolnostima da sa jedne strane zagovaramo veliko srpstvo braneći KiM, a da u drugom trenutku celu jednu teritoriju Republike Srbije stavljamo pod ministarstvo, izjednačavamo je sa Srbima u regionu i pravimo takav presedan u odnosu na jedan ne mali broj građana Srbije, da je to nedopustivo za jednog narodnog poslanika ili za bilo koga, a bojim se i za vas koji predsedavate ovom sednicom.

Druga stvar, koja je jako važna, a to je baviti se politikantstvom je dozvoljeno sa skupštinske govornice, a ono što nije dozvoljeno to je zanemariti suštinu baveći se formom. Ako kritikujemo Vladu i predlog novog zakona o ministarstvima u smislu da je moralo postojati ministarstvo za brigu o porodici, kako je rekao kolega Obradović, ne vidim razliku između ministarstva bez portfelja koje se usko bavi ovim pitanjem i ima iza sebe rezultate u proteklih godinu dana u odnosu na neko novoformirano ministarstvo koje bi se u tom smislu napravilo. Važno je postići efekat. Forma nikada nije rešavala suštinski problem. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima i poštovane kolege poslanici, koristeći pravo ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS, namera mi je da se u drugom delu svog obraćanja osvrnem na još jedan jako važan aspekt, a to je ekološki aspekt potrebe za unapređenjem sistema za otpepeljavanje naše najveće TE „Nikola Tesla A“ i iznesem neke ideje, zahvaljujući kojima se može unaprediti korišćenje obnovljivih i neobnovljivih energetskih resursa.

Inovirani sistem sakupljanja i prenosa pepela koji će se finansirati iz zajma o kome danas raspravljamo, treba da funkcioniše po modelu malovodnog transporta sadržaja mešavine pepela i vode u odnosu jedan prema jedan. Na ovaj način se smanjuje količina lebdećih čestica pepela, odnosno eliminišu leteće čestice koje u stvari zagađuju vazduh i uzrokuju oboljenja disajnih organa kod ljudi, ali i prodor teških metala u podzemne vode, kao i zagađenja površinskih slojeva plodnog zemljišta.

Ovi razlozi su sasvim dovoljni za rehabilitaciju postojećih sistema otpepeljavanja ove naše termoelektrane. Inače, kao što sam i u jučerašnjem obraćanju napomenula, pepeo koji se stvara proizvodnjom uglja nije više standardizovan kao opasan otpad. On se danas smatra i resursom koji se i te kako može koristiti u proizvodnji građevinskog materijala ili gradnji puteva, kao što je to slučaj u mnogim evropskim i drugim zemljama.

Ne samo da bi korišćenjem pepela iz TENT-a čije su rezerve sada vredne preko jedne milijarde evra pokrenuli model cirkularne, kružne, odnosno zelene ekonomije, već bi se korišćenjem pepela oslobodilo i preko 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje bi se uz određenu revitalizaciju moglo koristiti i za poljoprivrednu proizvodnju.

Treba naglasiti da Srbija ima definisane standarde za korišćenje pepela koji će se uskladiti sa evropskim standardima, tako da se eksploatacija ovog resursa može postati značajan izvor kapitala, kojim se mogu pokrenuti brojni investicioni, odnosno tzv. zeleni projekti, a može se bezmalo formirati i zeleni investicioni fond kojim bi se finansirali različiti projekti energetske efikasnosti, pre svega zeleni projekti kojim bi se smanjivalo učešće lignita u proizvodnji električne energije.

Jedan od modela za koji se zalažu Zeleni Srbije, koji su moje uvažene kolege i članovi naše poslaničke grupe, jeste, postepeno uvođenje sistema za kombinovanu upotrebu uglja i biomase kojom se postepeno, preko kosagorevanja povećava njena upotreba kao obnovljivog energenta. Naša energetska snaga je biomasa čije je korišćenje kod nas nažalost još uvek izuzetno skromno. Upravo bi resurs pepela mogao biti početni kapital za jedan ovakav projekat u Kolubari i TENT-u.

Još pre dvadesetak godina ove kompanije uradile su projekat dodavanja biomase od agro ostatka za rad termoelektrana. Dakle, pepeo iz TENT-a, koji danas mnogi još uvek smatraju otpadom, može i te kako postati značajan razvojni kapital. Deo sredstva od korišćenja pepela, kao resursa mogao bi se koristiti za intenzivno pošumljavanje, kojim bi se kompenzovalo emitovanje ugljen-dioksida za koje nam prema ekološkim propisima EU predstoji obaveza plaćanja ekoloških taksi.

Deo sredstava od korišćenja pepela se takođe može vratiti u zajednicu za revitalizaciju zemljišta ili, na primer, za formiranje plastenika, pod kojima bi poljoprivrednici iz okruženja, mogli proizvoditi bezbedne poljoprivredne proizvode.

Ovo su samo neke od ideja za korišćenje pepela kao resursa, čime bi se umesto ulaganja budžetskih sredstava ili sredstava kompanija mogla obezbediti značajna sredstva za projekte zelene ekonomije. Ove druge ideje iznela sam u ime poslaničke grupe SPS i naših poslanika iz ZS.

Na samom kraju, želim da naglasim da će poslanička grupa SPS, svakako danom za glasanje podržati sve predložene zakone o kojima smo raspravljali, što sam rekla i juče, očigledno nisam iznenadila određeni broj kolega. Kao poslanička grupa sve više izazivamo divljenje i sve češće pominjanja i ja se na tome zahvaljujem, pa taman nas koristili kao mogućnost za reklamu i to sopstvenu ali lošu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na set finansijskih zakona čije sprovođenje treba da se reflektuje pozitivno, pre svega, na privredni sektor. To su najpre dopune Zakona o osiguranju depozita i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.

Kao što smo čuli u obrazloženju ministra, njihova primena treba da doprinese odgovornom upravljanju sredstvima Fonda za osiguranje depozita i Fonda za zaštitu investitora.

Drugi set zakona jesu sporazumi o zajmovima kod inostranih banaka za energetski sektor. Prvi se odnosi na modernizaciju sistema za opepeljivanje TENT A, a drugi na realizaciju regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnom sistemu električne energije, čiji će korisnik biti JP „Elektromreže Srbije“. Obe ove investicije treba da doprinesu efikasnijem radu energetskog sektora, ali i efikasnijem sprovođenju mera zaštite životne sredine, na šta nas obavezuju i propisi EU.

Najpre bih se osvrnula na dopune dva usko povezana zakona, na Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Kao što se vidi, predložene dopune ovih zakona su komplementarne i predstavljaju usklađivanje odredbe Zakona o osiguranju depozita sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita. Izmene se odnose na unapređenje modela upravljanja sredstvima Fonda za osiguranje depozita i sredstvima Fonda za zaštitu investitora.

Sredstva ovih fondova se, po važećim zakonima, drže na posebnim računima kod Narodne banke kako bi bila dostupna za korišćenje za zakonom utvrđene namene. Dok su na čekanju za korišćenje, kako bi se zaštitila i uvećala, ona se ulažu u korisne finansijske transakcije, tako se dinarska sredstva ulažu u dužničke hartije od vrednosti, koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, a devizna sredstva se ulažu u strane hartije od vrednosti ili u strane banke koje daju najpovoljnije kamate. Ovo čini Narodna banka na osnovu ugovora i po odobrenju Agencije za osiguranje depozita.

Međutim, kako je sve prisutnija politika stranih banaka na zapadu, i to u evrozoni, da ne daju više pozitivne kamate na čuvanje deviznih sredstava, već naprotiv mnogi naplaćuju čuvanje inostranih deviznih sredstava na svojim računima. U tom slučaju se naša sredstva ne bi uvećavala za iznos pripisane kamate, već smanjivala za iznos negativne kamate za čuvanje sredstava.

Dakle, ako se bankarska kamata na deponovana devizna sredstva u inostranstvu zameni naknadom za deponovanje i čuvanje deviza, onda za deponenta nastaje trošak, a ne dobitak. Kako bi se ovaj problem rešio i smanjili gubici našeg novca, Vlada i Ministarstvo finansija, dopunama ova dva zakona predlažu zaštitu naših sredstava kojima raspolaže i upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Zaštita se obezbeđuje na način što će se u slučaju uvođenja negativnih bankarskih kamata na inostranom bankarskom tržištu devizna sredstva kojima raspolaže Agencija moći da ulažu, ne samo u dinarske, već i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.

Jedno ovakvo rešenje, koje je predloženo, predstavlja fleksibilan model čijom primenom se postiže brže reagovanje na promene bankarskih politika inostranih banaka, kao i potpuno adekvatnu zaštitu kroz sprečavanje smanjenja novčanih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita zbog negativnih kamatnih stopa u stranim bankama.

U tom smislu, nesporno je da su dopune dva navedena zakona jedan dobar korak ka još odgovornijem upravljanju sredstvima Agencije, odnosno pre svega sredstvima naših poreskih obveznika.

Kada su u pitanju sporazumi o zajmovima, koji su na dnevnom redu, htela bih da istaknem da su u pitanju razvojni krediti čijim sredstvima će se unaprediti jedan od nosećih sektora ekonomskog razvoja Srbije, a to je energetski sektor. Srbija ima ozbiljne energetske resurse i oslanja se na domaću proizvodnju, pa i na izvoz, raspolaže proizvodnim kapacitetima koji su u prethodnom periodu obezbeđivali energetsku stabilnost zemlje, čak i u veoma otežanim uslovima proizvodnje. O tome se ovde dosta govorilo, zapravo, ministar je u nekoliko navrata objasnio vrednost svega toga.

Energetika je sektor koji zahteva stalno održavanje i modernizaciju i razvoj, dakle to podrazumeva i jedno ozbiljno investiranje. Energetski proizvodni sistemi, kao što su hidrocentrale i termoelektrane, ali i prenosni sistemi zahtevaju neprekidna ulaganja kako bi se proizvodnja povećala i bila bezbedna. Razvoj koji podrazumeva modernizaciju samo radi povećane proizvodnje, već i radi štednje ograničenih prirodnih resursa i njihovog efikasnog korišćenja.

Ono što je važno jeste reći da je nezaobilazna i briga o zaštiti životne sredine, jer je poznato da energenti, pogotovo proizvodnja i upotreba uglja predstavljaju faktor rizika za zdravlje životne sredine, pa i za ljude. Sporazumom o zajmu koji je potpisan između „Elektromreže Srbije“ i Nemačke razvojne banke treba da se obezbede kreditna sredstva u visini od 15 miliona evra za realizaciju obaveze iz regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnim sistemima.

Primarni cilj ovog programa je obezbeđenje nacionalne energetske bezbednosti Republike Srbije, kroz obezbeđenje bezbednog i efikasnog prenosnog sistema. Konkretno, ovo bi značilo da će se ovim zajmom vršiti zamena dotrajale mreže nižeg naponskog nivoa od 220 kv, sistemom koji je mnogostruko većeg kapaciteta i višeg naponskog nivoa, odnosno od 400 kv.

Razvojni cilj ovog programa, u suštini, jeste doprinos održivom ekonomskom razvoju Republike Srbije usklađivanjem prenosnih sistema sa osnovnim postulatima energetske efikasnosti, ali i doprinos globalnoj zaštiti klime putem smanjenja emisije ugljendioksida. Finansiranjem ovog programa, od nacionalnog i regionalnog interesa, omogućiće se i transnacionalni prenos električne energije na velikim rastojanjima i to uz minimalne gubitke. Na taj način će se spajati energetska tržišta istočne i zapadne Evrope. Ono što je najvažnije ova investicija će garantovati sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama kvalitetne električne energije.

Kada je u pitanju drugi sporazum, odnosno Sporazum o zajmu zaključen sa Nemačkom razvojnom bankom, zajmoprimac je JP „Elektroprivreda Srbije“, a iznos zajma je 45 miliona evra. Republika Srbija takođe daje garancije u korist Nemačke razvojne banke, a sredstva zajma će biti upotrebljena za projekat modernizacije sistema za opepeljivanje TENT A.

Cilj ovog projekta je rekonstrukcija sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake u TENT A. Nije tajna da je to, pre svega, najveća termoelektrana u Republici Srbiji, sa najvećim obimom proizvodnje, a samim tim i sa najvećom emisijom pepela i šljake. Postojeći sistemi će biti rekonstruisani, tako da se dobije unapređenje performanse za postupak opepeljivanja, a sve u skladu sa međunarodnim standardima zaštite životne sredine.

Razlozi za rekonstrukciji nalaze se u nameri da se dobije pouzdan tehničko-tehnološki sistem kojim će se pepeo, šljaka i gips iz ovih blokova TENT deponovati, uz zadovoljenje uslova zaštite životne sredine, a time i zaštite zdravlja stanovništva. Novim tehničko-tehnološkim rešenjima sprečiće se raznošenje pepela vetrom, nedozvoljeno zagađivanje podzemnih i površinskih voda, pre svega reke Save, sprečiće se zagađenje okolnog tla, kao i rešavanje otpadnih voda koje su u sistemu opepeljivanja.

Rekonstrukcijom će se, takođe, obezbediti ispunjenje zahteva, kako domaće, tako i evropske zakonske regulative iz oblasti zaštite vazduha, vode i zemljišta. Da podsetim, da je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa komunitarnim pravom, ali i prakse u sektoru zaštite životne sredine jedan od važnih uslova za članstvo u EU. Konkretno govoreći, rekonstrukcijom sistema za odlaganje pepela i šljake, odnosno primenom nove tehnologije za odlaganje pepela, drastično će se smanjiti uticaj odlaganja pepela na kvalitet površinskih i podzemnih voda, a zagađenje vazduha biće smanjeno na prihvatljiv nivo. Dakle, primeniće se ekološki poželjnije i prihvatljivije tehnološko rešenje.

Imajući u vidu kakve sve posledice po zdravlje građana koji žive u obodu termoelektrane, kao i po zdravlje prirode može proizvesti pepeo i šljaka iz te termoelektrane, smatram neophodnim rekonstrukciju postojećih sistema za otpepeljivanje koji ipak počiva na zastarelim tehnologijama.

Sa druge strane, ne treba uopšte zanemariti činjenicu da je pepeo iz termoelektrana značajan resurs koji se može koristiti u građevinarstvu, gradnji puteva i u druge svrhe te je procena da ovaj resurs vredi čak milijardu evra.

O ekološkom aspektu opepeljivanja će šire govoriti moj kolega Ivan Karić, a u kontekstu efekta koje očekujemo nakon realizacije projekta za koji se uzimaju zajmovi kod Nemačke razvojne banke potvrđujem da će poslanička grupa SPS podržati ratifikaciju ova dva sporazuma jer se radi o razvojnim projektima u oblasti energetike.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće i ove sporazume, ali i ostale zakone o kojima je parlament raspravljao na ovoj sednici. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o nekoliko predloga zakona i u tom smislu bi se najpre osvrnula na dva medijska zakona.
Na Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Oba zakona se odnose na finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa. To su RTS i RTV. Prema sadašnjim zakonskim rešenjima, RTS i RTV se finansiraju prevashodno iz dva javna izvora. Jedan je budžet Republike Srbije, a drugi je taksa koja se plaća uz račun za isporučenu električnu energiju.
Ova zakonska rešenja su oročena jer se tragalo za trajnim rešenjima kojima bi se finansiranje, zapravo finansiralo ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Svaka država ima svoju medijsku kuću koja ima zadatak da ostvaruje opšti, odnosno javni interes u oblasti informisanja. Taj javni interes se štiti nepristrasnim, nezavisnim i objektivnim informisanjem, medijskom promocijom društvenih vrednosti, kvalitetnim obrazovnim i kulturnim programskim sadržajima. O kvalitetu programa, javni medijski servisi se moraju razlikovati od drugih komercijalnih medija i od televizija čiji je cilj, pre svega, profit, a ne kvalitet sadržaja. Zato komercijalne televizije pribegavaju različitim sadržajima za koje se ne bi moglo reći da su, čak ni pristojni, a kamoli edukativni ili informativni. Svakodnevno smo izloženi poplavi raznih rijaliti programa sa kojih se širi nedopustivo nizak nivo medijskih komunikacija. Umesto promovisanja kreativnih i uspešnih, na ekranima su često neuspešni, kompromitovani, nedovoljno obrazovani, a nije isključeno ni nasilje.
Kako bi se izbegla komercijalizacija državnih medijskih kuća, tu mislim pre svega na RTS i RTV, moraju se obezbediti javni izvori finansiranja njihove osnovne delatnosti. Iz tog ugla ja lično i posmatram izmene ova dva navedena zakona.
Zakonom o javnim medijskim servisima propisano je da se RTS i RTV jednim delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovaj način finansiranja bio je oročen na 31. decembar ove godine.
S druge strane, Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis obezbeđen je drugi, odnosno dopunski izvor, a to je taksa u visini od 150 dinara koja se naplaćuje uz račune za isporučenu električnu energiju. I ovaj izvor finansiranja kao privremen planiran je takođe do 31. decembra ove godine.
Međutim, činjenica je da se u međuvremenu nisu pronašli drugi modeli finansiranja, a da javnim medijskim servisima koji ostvaruju javni interes u oblasti informisanja se moraju obezbediti materijalni uslovi za obavljanje osnovne delatnosti.
U tom smislu Zakonom o budžetu Republike Srbije, koji smo usvojili početkom meseca, na poziciji Ministarstva kulture opredeljena su sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara, tako da izmenama Zakona o javnim medijskim servisima samo produžavamo rok za njihovo budžetsko finansiranje i u narednoj 2017. godini, precizno do 31. decembra 2017. godine.
Uz opredeljena budžetska sredstva iznos takse od 150 dinara je u funkciji obezbeđivanja stabilnog sistema finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti i institucionalne autonomije. Istovremeno mislim da se vodilo računa i o ekonomskoj strani obveznika pre svega.
Socijalistička partija Srbije podržava stabilno finansiranje javnih medijskih servisa kako bi mogli nesmetano da obavljaju informativnu delatnosti u javnom interesu, da proizvode kvalitetne sopstvene programske sadržaje, da obogate programske šeme obrazovnim i kulturnim sadržajima pre svega, da možemo da javne medijske servise po sadržajima razlikujemo od komercijalnih televizijama kojima nije važan efekat koji se postiže već isključivo profit koji ostvaruju.
Kao član Odbora za informisanje i kulturu osvrnula bih se i na izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, odnosno REM. Moram da kažem da su dva nedostajuća član Saveta REM predložena nakon procedure sprovedene u skladu sa zakonom.
Kandidati o kojima danas raspravljamo su kandidati koje su predložili ovlašćeni predlagači, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanja slobode i izražavanja i zaštite dece, odnosno univerziteti akreditovani u Republici Srbiji. Izborom ova dva kandidata kompletira se sastav Saveta REM-a tako da verujem da će i ova činjenica doprineti još boljem radu ovog regulatornog tela koje ima zakonsku obavezu da vodi računa o kvalitetu našeg medijskog prostora.
Pored ovih zakona osvrnula bih se i govorila o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, pre svega o izmenama koje se odnose na ukidanje poreske povlastice za hranu i opremu za bebe. Povraćaj PDV-a se ukida od 1. januara 2017. godine, kako je predviđeno.
Očigledno je da su Vlada i Ministarstvo finansija ovu meru odlučili da ukinu jer prema njihovim analizama ona nije dala veliki efekat. Znamo da mladim roditeljima znači svaka podsticajna mera, ali smatramo da će biti adekvatnija najavljena mera povećanja roditeljskog dodatka kojim će biti obuhvaćeni svi mladi roditelji, a ne samo određene socijalne grupe. Roditeljskim dodatkom biće obuhvaćen veći broj korisnika koji neće morati da prolazi kroz dugotrajne i komplikovane procedure prikupljanja fiskalnih računa.
Kako je najavljeno, u rešavanje ovog problema će se uključiti i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvo finansija, a najavljene su i izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Kako se Socijalistička partija Srbije zalaže za politiku podsticaja nataliteta, u tom smislu podržavamo i sve mere Vlade kojima se može ostvariti ovaj cilj, utoliko pre što je i ministar, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, pored ostalog, zadužena i za brigu o porodici i natalitetu, jer smo svesni uveliko činjenice da ukoliko ne preduzmemo mere i hitne poteze povučemo na tu temu postaćemo najstarija nacija u Evropi.
U tom kontekstu želim da predložim i zamolim Vladu da u pripremi izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sagleda mogućnost povećanja pre svega iznosa roditeljskog dodatka koji po važećem zakonu pripada za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da su roditelji državljani Republike Srbije.
Naš predlog je međutim i da se sagledavaju pre svega mogućnosti skraćenja rokova isplate ovog dodatka koji se za drugo, treće i četvrto sada isplaćuje u 24 mesečne rate i smatramo da je to ipak dug period i da poprima više socijalni aspekt umesto da bude podsticajna mera rađanju, odnosno podrška porodici koja želi da ima više dece.
Zašto sve ovo kažem? Ja neću zamarati statističkim podacima, ali npr. roditeljski dodatak za drugo dete iznosi 149.666.043. U 24 jednake rate, kako se trenutno isplaćuje, rata iznosi 6.236 dinara. Iz tog razloga mislim da bi bilo koristan jedan ovakav iznos ili uvećan za određenu meru isplatiti jednokratno, jednomesečnom nivou zaista izgleda više kao socijalna pomoć nego kao podsticaj.
Dakle, želim da istaknem da je mnogo bolje najavljeno rešenje povećanja roditeljskog dodatka i skraćenje rokova njegove isplate, nego povraćaj PDV za kupljenu hranu i opremu za bebe.
Takođe kao socijalnu i podsticajnu meru pomenula bih i dečiji dodatak iako to nije vezano za Zakon o PDV. Iskoristila bih najavu Vlade i izjavu ministarke Brnabić da će se menjati Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naš predlog bi u tom smislu bio da se sagledaju mogućnosti promene cenzusa za ostvarivanje ovog prava, ali i mogućnost povećanja dečijeg dodatka.
Dečiji dodatak od 1. oktobra 2016. godine do 31. maja 2017. godine, a pravo ostvaruju roditelji koji imaju prvo, drugo, treće i četvrto dete, iznosi 2.675 dinara, odnosno 3.477,57 dinara uvećan iznos, a pravo na uvećan iznos dečijeg dodatka imaju samohrani roditelji, hranitelji, staratelji, roditelji dece ometene u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju, a koje nije smešteno u stacioniranu ustanovu.
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 14.11.2016. godine jesu ostvareni prihodi i iznosi 8.377 dinara, odnosno 10.052 dinara uvećan iznos.
Nadam se da se svi slažemo da su ovo mali iznosi i izuzetno niski cenzus. Činjenica je da ova mera zahteva veći budžet, ali i da je potrebno da u skladu sa politikom ove Vlade preduzmemo sve mere kojima se može podsticati rađanje i porast nataliteta.
Sasvim na kraju, imam obavezu da kao neko ko dolazi sa teritorije KiM kažem da je Danica Marinković, koja je predložena za člana Saveta Agencije za borbu protiv korupcije, je po meni idealno rešenje.
Ovde je bilo govora o njenoj biografiji koja je preširoka i možda je ušla u detalje, ali zaista cenim da je imajući u vidu činjenicu da je predlažu za člana Saveta jednog antikoruptivnog tela Danica je u svojoj biografiji zapravo probala da objasni da pripada porodici koja je bez mrlje i koja joj apsolutno daje pravo više da kao vrstan stručnjak, nekompromitovan čovek, odnosno žena postane član jednog ovakvog organa. Hvala vam najlepše.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, ja ću se, bez obzira što je danas najviše diskusije nekako, čini mi se, ili bar jedna većina, bila vezano za Zakon o upravljanju aerodromima, ipak osvrnuti na ovaj zakon koji smatram vrlo važnim i vrlo kvalitetnim. Zašto važnim? Istina, diskusije su bile različite i stavovi se razlikuju, to je potpuno prirodno kada se u plenumu razgovara o zakonu, međutim, ono što želim da kažem u svoje ime, a i u ime poslaničke grupe SPS, jeste da zaista ovaj zakon smatram izuzetno važnim. Iz kog razloga? Nije korektno i na kraju ne treba stvarati pogrešnu sliku u javnosti oko toga da li je koncesija prodaja, jer nije. Zašto je važna i zašto je Zakon o aerodromima važan, probaću da objasnim, osvrnuvši se na neko vreme iza nas.
Vi ste sami, gospođo ministar, naglasili da je broj putnika koji je na aerodromu „Nikola Tesla“ postojao pre 2012. godine bio znatno manji. Istina, vizna liberalizacija doprinela je tome da se broj putnika poveća, ali je to značilo apriori da se kapaciteti aerodroma „Nikola Tesla“ moraju prilagoditi činjenici da u 2014. godini smo godinu završili sa četiri miliona putnika, a da ove godine, kako statistički podaci izgledaju, to će biti i preko pet miliona putnika. To zaista traži proširenje kapaciteta. Meni je posebno zadovoljstvo da je kolega Zoran Ilić tu jer prosto smo u jednom momentu trudili se i uspeli da od postojećih kapaciteta aerodroma „Nikola Tesla“ čak postignemo i napravimo više i to je terminal dva, koji nakon rekonstrukcije izgleda savršeno. U toku je rekonstrukcija terminala jedan.
Zašto je koncesija važna? Da se ne vraćamo na ono što se dešavalo. Zbog toga što ovim tempom porasta broja putnika, vrlo brzo ćemo doći u fazu da je apsolutno neophodan terminal tri koji, koliko god se nama činio bezazlenim, jeste jedna krupna investicija.
Danas je bilo zamerki i na temu da nećete možda da gradite hotel, neko je od kolega rekao. Da, zašto da ne? Dugoročni plan razvoja aerodroma „Nikola Tesla“ jeste primarno imao za cilj da u sklopu kompleksa aerodroma „Nikola Tesla“ postoji i hotel. Zašto? Zato što aerodrom „Nikola Tesla“ krupnim koracima ide ka ključnom aerodromu koji ne samo u regionu nego slobodno mogu reći u celom ovom delu Evrope će predstavljati negde čvorište tranzicionih letova pre svega, što apriori znači da ste kao dobar domaćin u obavezi da u tim pauzama koje nekada znaju da budu i duge, obezbedite za sve putnike, na kraju krajeva i zbog nepredviđenih okolnosti koje se dešavaju, smeštaj. Tako da je hotel, ako se osvrnemo na velike aerodrome svetske i evropske, mislim da ih 80% aerodroma ima. Da, između ostalog, i zbog toga nam je potrebna koncesija. Ali, najpotrebnija je pre svega zbog malih aerodroma jer ja verujem da sam aerodrom „Nikola Tesla“, koji je poslovao u apsolutnom plusu i da se ne bih sada bavila podacima koji su javno dostupni, statistika je na sajtu i u svakom trenutku može svako da njome raspolaže.
Ja ću se vratiti na male aerodrome, pa ću pomenuti „Ponikve“, kao jedan specifičan, opet gledajući u kolegu Zorana Ilića, zato što smo osim aerodroma „Konstantin Veliki“, čiji smo kapacitet i prepoznali i podržali u jednom trenutku, „Ponikve“ su takođe užasno važan aerodrom, važan za region na kom se nalaze. Da je to tako, poslanička grupa SPS dobila je potvrdu jer smo pre nekih desetak dana prosto bili u poseti lokalnoj samoupravi u Užicu, gde je i sam gradonačelnik i celo rukovodstvo grada Užica naglasilo koliko je za njih aerodrom „Ponikve“ važan.
Ono što postoji već i to jesu velika ulaganja, čak ste i vi, gospođo ministre, rekli da ulaganja nisu mala kada su u pitanju svi ti mali aerodromi, ali su zaista izuzetno važni pre svega kao aerodromi za prevoz robe. U tom smislu je veliki uspeh ove Vlade koju smo skloni da kritikujemo u činjenici da je na samom aerodromu „Ponikve“ obnovljena poletno-sletna staza od preko 1.800 metara, ako se ne varam, ili negde oko 1.800 metara.
Druge zamerke koje su se odnosile na eksproprijaciju zemljišta mogu se komotno opravdati i još jednom činjenicom, a to je činjenica koja može da bude manje poznata, ali ću je ja reći zbog javnosti, to je činjenica da se do sada dešavalo da zbog neuređenog sistema oko samog upravljanja aerodromima Srbije vrlo često se dešavalo da u tom delu u zaštitnom pojasu oko aerodroma se pojave neki objekti koji prosto ometaju sam rad.
(Predsedavajući: Privedite kraju, koleginice Paunović.)
Na upozorenje predsedavajućeg ja ću prekinuti svoje izlaganje, uz napomenu da će SPS svakako podržati set zakona, ali to su kolege već rekle. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministar sa saradnicima, osvrnuću se na potpuno isti amandman i probati da koleginicu Stefanu eventualno dopunim kada je u pitanju naš predlog da zakon zapravo sadrži obavezujući stav da se nacionalna strategija za sprečavanje nasilja u porodici donese.
Nesporno je da je zakon sam po sebi tretirao prevenciju kao takvu, ali mi se čini pre svega sekundarnu i tercijalnu, pa smo u tom smislu razmišljali da je primarna neophodna. Zašto? Zato što bi na duži rok, kako smo amandmanom i predvideli, ona prosto ostavila mogućnost da se eventualno utiče na postojeće stanje. Zakon tretira ono što jeste činjenično stanje i posledica učinjenog, ali smatramo da bi prevencija u velikoj meri prosto umanjila možda broj ovakvih krivičnih dela.
U tom smislu smo čak i u obrazloženju amandmana, dozvolićete da se na to osvrnem, rekli da bi strategiju za period od pet godina donosila Vlada, a da bi u donošenju učestvovala nadležna ministarstva, stručna javnost, akademska zajednica i nevladin sektor. Ovo je kompleks institucija koje bi se bavile ovim pitanjem i, sigurna sam, na neki duži period uspele da umanje ono što je sada statistika koja zabrinjava.
Opet se osvrćem, za sve ovo inspiracija je pre svega bila u stavu da je nulta tolerancija u odnosu na porodično nasilje, kada je u pitanju odnos države prema ovom fenomenu. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o veoma važnom setu zakona iz oblasti pravosuđa.
Ovom prilikom ću se, kao i većina prethodnih govornika i kolega, posvetiti predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se u Srbiji donosi prvi put i zbog ozbiljnosti problema kojim se bavi zaslužuje posebnu pažnju u parlamentu.
Postoji izreka koja kaže – zdrava porodica zdravo društvo. Iz ove istine treba da crpimo i odnos države i društva prema fenomenu nasilja u porodici, koji, nažalost, postaje sve ozbiljniji, rasprostranjeniji i po zdravlje porodice opasniji. Posledice porodičnog nasilja su višestruke - psihološke, zdravstvene, socijalne, ekonomske, pravne, posledice po porodicu, ali i posledice po društvo u celini.
Moramo istaći da nasilje u porodici neretko predstavlja okidač za ostale oblike nasilja, počev od vršnjačkog, preko nasilja na stadionima, javnim skupovima, na ulici, do asocijalnog i kriminalnog ponašanja u svojim najtežim oblicima kakva su ubistva. Ne sprečeno i ne lečeno nasilje u porodici gotovo po pravilu stvara nasilnike u sledećim generacijama, i tako može ići u nedogled. Tako se urušava porodica kao bazična ćelija društva, a time i društvo i društvene vrednosti u celini.
Sa fenomenom nasilja se sreće čitava moderna civilizacija. To je planetarni problem zbog koga su se u njegovo rešavanje uključile i međunarodne organizacije. Međunarodni pravni osnov danas predstavlja Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatija kao Istambulska konvencija. Ovu Konvencije Srbija je potpisala 2012. godine, a ratifikovala 2013. godine.
Iz ove konvencije, pored ostalog, proističe i naša obaveza da svoje zakonodavstvo uskladimo sa mehanizmima prevencije i borbe protiv nasilja definisanim u ovom dokumentu.
Zakon koji je pred nama predstavlja naš domaći pravni okvir za prevenciju nasilja, sankcionisanje nasilnika i pružanje podrške žrtvama nasilja u porodici. Nažalost, svedoci smo gotovo svakodnevnog izveštavanja medija o počinjenom porodičnom nasilju i scene koje gledamo na televiziji ili na naslovnicama dnevnih novina su zastrašujuće. Najčešće žrtve su žene, ali i deca koja ili su svedoci ili su i sama žrtve nasilja. Uzroci porodičnog nasilja su brojni, ali su najčešće ljubomora, alkoholizam, narkomanija, jeste i ekonomska nesigurnost porodice, nezaposlenost, ugrožena egzistencija, ona izaziva nasilje, ali utiče, nažalost, i na to da žrtva trpi.
Istraživanja o pisanju medija o porodičnom nasilju koje je vršeno za potrebe Autonomnog ženskog centra, kaže da je za period februar-april 2016. godine, dakle 90 dana, objavljeno 460 informacija o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, a na 53 naslovne strane dnevnih listova porodično nasilje je bilo tema. U čak 353 slučaja žene su bile žrtve nasilja. Nažalost, nemali je broj i smrtnih ishoda. Samo u prvih sedam meseci ove godine ubijeno je 18 žena. Ovi nimalo ohrabrujući podaci traže od države sistematičan i kontinuirani način suprotstavljanja nasilju svih oblika, a to je pre svega prevencija nasilja koja treba da se odvija na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.
Na prevenciju nasilja obavezuju nas i međunarodna dokumenta, ali i sama situacija u pogledu stanja i posledica porodičnog nasilja u Srbiji. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, primarna prevencija podrazumeva sve aktivnosti kojima je cilj sprečavanje nasilja. Sekundarna prevencija podrazumeva reagovanje i ograničavanje štetnih posledica nasilja, neposredno nakon što se nasilje dogodilo, s ciljem ograničavanja posledica. Tercijarna prevencija podrazumeva dugoročniji tretman, kao i podršku žrtvama nasilja da bi se sprečili dalji štetni efekti i ponavljanje nasilja.
Predlog zakona predviđa sinhronizovano delovanje svih nadležnih organa i institucija, što bi trebalo da doprinese mnogo bržem otkrivanju nasilja, zaštiti žrtve i podršku porodici. Ipak, kako se ne bismo i dalje bavili samo posledicama, potrebno je da u tekst zakona unesemo preciznije odredbe o primarnoj prevenciji, pre svega.
Iz tih razloga, poslanička grupa SPS podnela je amandman kojim se unosi zakonska obaveza primarne preventive nasilja u porodici, kao institucionalnog oblika sprečavanja nasilja u porodici. U prevenciji treba da učestvuju svi nadležni državni organa i institucije iz oblasti dečije i socijalne zaštite, iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, zdravstva. Prevencija mora da ima multidisciplinarni pristup upravo zbog posledica koje nasilje u porodici uzrokuje, a koje imaju psihološki, socijalni, zdravstveni, pravni i ekonomski karakter. Žrtva nasilja trpi na svim životnim poljima. Ona mora da se sprovodi od najranijeg predškolskog uzrasta dece. A zašto decu moramo učiti nenasilnom ponašanju? Zato što se model nenasilničkog ponašanja prenosi. Sin nasilnika u kasnijem periodu života može postati nasilnik i neretko ćerka čija je majka žrtva nasilja i sama trpi nasilje u kasnijem periodu života. Svedoci nasilja takođe mogu pristalice vršnjačkog, ali i drugih oblika nasilja.
Takođe, amandmanom predlažemo donošenje nacionalne strategije za sprečavanje nasilja u porodici. Srbija je do sada imala dve strategije koje su se bavile pitanjima nasilja nad ženama, to su Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti iz 2009. godine i Nacionalna strategija za suzbijanje i sprečavanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima iz 2011. godine. Obema strategijama istekao je rok primene. Sada je to prazan prostor, tako da mi nemamo nijedan strateški dokument koji se bavi prevencijom nasilja i posledicama nasilja nad ženama i u porodici. Žrtve nasilja, kao što su već rekle kolege, a čini mi se i ja, nisu samo žene, iako su to u najvećem broju, već i deca, na koju nasilje ostavlja posledice za ceo život. Muškarci, pak, uglavnom predstavljaju žrtve psihičkog nasilja i kao što žene ne prijavljuju nasilje uglavnom iz straha, muškarci ne prijavljuju zbog osećaja stida, a neretko i zbog nepoznavanja simptoma nasilja. Zato predlažemo donošenje nove strategije čiji ciljevi će biti sveobuhvatan pristup prevenciji i suzbijanju svih oblika porodičnog nasilja.
Kada su u pitanju rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona, posmatramo ih kao odlučnost države da se nasilju u porodici i posledicama porodičnog nasilja odlučno suprotstavi. Činjenica je da su Krivičnim zakonikom sankcionisana krivična dela proistekla iz nasilja u porodici, ali Krivični zakonik tretira već učinjeno delo, a nama je neophodna platforma za sprečavanje nastanka nasilja i nasilnika.
Nulta tolerancija nasilja je apsolutno naše opredeljenje. Zato podržavamo donošenje zakona koji će predstavljati širok pravni okvir za integrisanu akciju svih nadležnih činilaca države i društva u borbi protiv nasilja u porodici. Verujem da će ministar i narodni poslanici podržati naš predlog jer bez strateškog dokumenta kao odgovorna država ne možemo ozbiljno prići rešavanju ovog problema.
Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj i ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog pretresa. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsednike, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, javljam se u vezi sa amandmanom podnetim na član 43. Predloga zakona, koji je podnela grupa narodnih poslanika.
Naime, ovim članom 43. Predloga zakona dopunjuje se član 240. važećeg zakona u smislu propisivanja da je rešenje kojim se izdaje odobrenje za privremeno pretovarno mesto konačno u upravnom postupku i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor kod upravnog suda u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Ovo izmenom zakonom se u stvari popunjava pravna praznina u postojećem zakonu, kojom se obezbeđuje adekvatna pravna zaštita učesnika u postupku za izdavanje i oduzimanje odobrenja, za obavljanje lučke delatnosti u okviru privremenog pretovarnog mesta, odnosno ovom izmenom se odredbe člana 240. važećeg zakona usklađuju sa Zakonom o opštem upravnom postupku kada su u pitanju konačnost rešenja i rok za pokretanje spora pred upravnim sudom.
Smatram da razlog za brisanje ovog člana koji predlažu kolege nije opravdan, jer je u suprotnosti sa ustavnim pravom svakog građanina na pravnu sigurnosti i pravnu zaštitu. Iz tog razloga mišljenja smo da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa danas govorimo o dva predloga zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama, o kome je naša ovlašćena predstavnica, odnosno koleginica Stefana Miladinović, govorila vrlo detaljno. Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade Republike Koreje, o kome ću malo govoriti ja.
Kako Republika Koreja i Srbija uspešno sarađuju na mnogim poljima, uključujući politiku, ekonomiju, kulturu, iskoristila bih ovu priliku da podsetim na istorijat, pre svega, diplomatskih odnosa Srbije sa Republikom Korejom i na dosadašnje oblike saradnje naše dve zemlje.
Zvanični diplomatski odnosi Republike Koreje i Srbije, odnosno u to vreme kada su počeli, radilo se o Jugoslaviji, su uspostavljeni krajem 1989. godine, a već u februaru 1990. godine osnovane su i ambasade ove zemlje.
Srbija i Koreja su 2014. godine proslavile 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. O izuzetno dobroj saradnji ove dve naše zemlje govori i podatak da je tokom skorašnje migrantske krize Koreja aktivno pomagala Srbiji, koja je bila jedna od najopterećenijih zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, sa velikim prilivom migranata, koji su se kod nas duže zadržavali zbog nemogućnosti da idu dalje. Korejska ambasada je tada Srbiju podržala značajnom finansijskom pomoći u iznosu od milion dolara, ali i donacijom jednog broja ambulantnih vozila.
Diplomatski odnosi između Koreje i Srbije konstantno jačaju i putem obostranih poseta visokih zvaničnika visoke vlasti. Ovaj oblik saradnje bio je intenzivan u prošloj i u ovoj godini, kada je ostvareno više poseta predstavnika izvršne vlasti i jedne i druge zemlje.
Kada je u pitanju Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja, treba podsetiti da je prvi put potpisan između Saveznog izvršnog veća tadašnje SFRJ i Vlade Republike Koreje već krajem 1990. godine, a ratifikovan sredinom 1991. godine. Tako da se sporazumom o kome danas govorimo praktično zamenjuje taj prvi sporazum, odnosno on predstavlja kontinuitet saradnje između ove dve zemlje.
Inače, sporazum koji ovom prilikom treba da ratifikujemo, peti je po redu sa Republikom Korejom, što potvrđuje da je ova saradnja i neophodna i plodotvorna.
Potpisivanje sporazuma u oblasti vazdušnog saobraćaja za obe zemlje je veoma značajno. On treba da prati sve intenzivniju ekonomsku, odnosno privrednu saradnju ove dve zemlje. Prema podacima Korejske međunarodne asocijacije za trgovinu, Republika Koreja je 2015. godine izvezla u Republiku Srbiju robu u vrednosti od 73 miliona dolara, kada kažem robu, onda pre svega mislim na automobile, monitore i ostale artikle, dok je Republika Koreja uvezla iz Srbije robu u vrednosti od 115 miliona dolara i tu se, pre svega radi, o prehrambenim proizvodima i delovima za automobile.
Robna razmena naše dve zemlje se povećala tokom poslednjih nekoliko godina, pri čemu je Srbija u konkretnom slučaju veći izvoznik. Da je Republika Koreja veoma zainteresovana za ekonomsku saradnju sa Srbijom, potvrđuje i da je Korejska agencija za promociju trgovine i ulaganja, Kotra, ostvarila svoje predstavništvo u Beogradu sa ciljem da se intenzivira trgovinska saradnja između srpskih i korejskih firmi.
Korejske firme su počele da investiraju u Srbiju prema podacima korejske strane, te investicije su u 2015. godini iznosile 12,6 miliona dolara, a korejske firme koje posluju u Srbiji su „Jura“ i „Cegrem“ u ovom trenutku.
Može se govoriti i o turističkoj razmeni između Koreje i Srbije i ona dobija na značaju, pri čemu je nešto više korejskih turista posetilo Srbiju. Tome doprinosi bezvizni režim, po kojem se za državljane obe zemlje za boravak od 90 dana ne zahteva viza.
Nije zanemarljiva ni saradnja Srbije i Koreje u oblasti kulture, pri čemu su u ovaj oblik najuključenije ambasade i diplomatski predstavnici. Posebno bi kao oblik saradnje dve zemlje istakla saradnju poslaničkih grupa prijateljstava, koje su formirane u parlamentima i Srbije i Koreje.
Delegacije Korejsko-srpske parlamentarne grupe prijateljstva su bile u poseti našem parlamentu dva puta, i to 2009. i 2014. godine, a u Narodnoj skupštini RS Poslanička grupa prijateljstva sa Korejom formirana je 2013. godine. U Srbiji takođe postoji i društvo Korejsko-srpskog prijateljstva, čije se sedište nalazi u Čačku, u ovom trenutku.
Sve ove činjenice idu u prilog uspostavljanju još boljih veza između dve zemlje u oblasti vazdušnog saobraćaja, koji je zbog udaljenosti naše dve zemlje kao dominantni oblik transporta ljudi i roba. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade RK potpisali su 24. februara 2016. godine prof. dr Zorana Mihalović, potpredsednik Vlade RS, i ambasador Republike Koreje u Republici Srbiji Lido Hun.
Parlament treba da ovaj sporazum ratifikuje, odnosno potvrdi. On suštinski predstavlja dugoročni pravni osnov za dalje unapređenje ukupnih odnosa dve države na svim poljima saradnje. Kako iz elemenata ovog sporazuma možemo zaključiti, u pitanju je jedan moderan sporazum usklađen sa savremenim standardima i tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.
Ovim sporazumom se veoma precizno i detaljno uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između RS i RK, uz poštovanje i ispunjavanje visokih međunarodnih vazduhoplovnih standarda, pre svega.
Nešto više o sadržaju sporazuma govoriće moja koleginica dr Danica Bukvić, a ja na kraju želim da kažem da će iz svih navedenih razloga Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, Narodna skupština je, u skladu sa zakonom, u obavezi da izabere članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije zbog isteka mandata jednom broju dosadašnjih članova REM.
Iz tog razloga, kao što sam već rekla, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, nadležne službe i Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije sproveli su zakonom utvrđene procedure u vezi sa popunom ovih upražnjenih mesta članova Saveta REM.
U Savetu regulatora koji, napomenuću, čini devet članova, upražnjena su tri mesta članova Saveta REM, i to mesta sledećih predstavnika: udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara i nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine.
Na svojoj sednici, koja je održana 28. juna, Odbor za kulturu i informisanje konstatovao je da je Gordani Suši, predstavniku Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara, mandat istekao 23. maja 2016. godine. Javni poziv za izbor člana Saveta REM u ime ovog predlagača objavljen je 15. avgusta 2016. godine u dnevnom listu „Politika“, a 17. avgusta 2016. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i na veb sajtu Narodne skupštine.
Ovlašćeni predlagači su, na osnovu člana 10. stava 2. Zakona o elektronskim medijima, u roku od 15 dana od dana objavljivanja, dostavili svoje predloge Odboru za kulturu i informisanje i uz predloge kandidata dostavljena sva potrebna dokumentacija koja je propisana zakonom. Nadležna služba Narodne skupštine obezbedila je predstavnicima predlagača prostor za održavanje sastanka radi utvrđivanja zajedničkog predloga dva kandidata, odnosno liste od dva kandidata.
Na listi kandidata koju je podneo ovlašćeni predlagač Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara nalaze se Biljana Ratković Njegovan i Goran Peković. Na osnovu postignutog dogovora a u skladu sa članom 11. stav 8. zakona, odbor je 22. septembra 2016. godine obavio razgovor sa predloženim kandidatima i zaključio da isti uputi Narodnoj skupštini.
Takođe, mandat je 18. februara 2016. godine istekao i Goranu Karadžiću, koji je u ovom organu bio kao predstavnik nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine, koji je biran na period od šest godina. Javni poziv za izbor člana Saveta REM u ime ovog predlagača objavljen je takođe 15. avgusta 2016. godine u dnevnom listu „Politika“ i 17. avgusta 2016. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“, naravno, kao i na veb sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovlašćeni predlagač je imao rok od 15 dana da na osnovu člana 10. stav 2. zakona dostavi svoje predloge Odboru za kulturu i informisanje, što je i učinio. Uz predloge kandidata, dostavljena je i sva potrebna dokumentacija koja je propisana Zakonom o elektronskim medijima.
Odbor je 22. septembra 2016. godine obavio razgovor i sa ovim predloženim kandidatima i zaključio da listu kandidata koju je kao ovlašćeni predlagač podneo nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, a na kojoj se nalaze Siniša Isakov i Đorđe Vozarević, dostavi Narodnoj skupštini jer su se stekli uslovi za sprovođenje postupka za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Odbor za kulturu i informisanje je Narodnoj skupštini uputio izveštaje sa održanih sednica, u kojima su navedeni svi elementi sprovedenih procedura, kao i biografije kandidata za članove Saveta REM koje su predložili zakonom ovlašćeni predlagači. Zahvaljujem se.