| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju ću fokusirati na dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma u oblasti odbrane i to sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom kojima Republika Srbija nastavlja tradiciju dobrih bilateralnih odnosa i saradnje u oblasti odbrane sa mnogim zemljama sveta, a sve u cilju jačanja bezbednosnog, odbrambenog sistema naše države, ali i jačanje pozicije Srbije u savremenom sistemu kolektivne bezbednosti.
Sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom i ranije su ostvarivani pojedini vidovi vojne saradnje kako kroz njihovo učešće u jedinicama KFOR-a u skladu sa vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova, tako i kroz razne vidove vojne saradnje gde je Vojska Srbije uzimala učešće, kao što su zajedničke vojne vežbe, seminari i edukacije.
Usvajanjem ova dva sporazuma u oblasti odbrane bliže se definišu i uspostavljaju opšti principi i procedure za saradnju koja je zasnovana na načelima jednakosti, reciprociteta i zajedničkih interesa u sferama odbrambene i bezbednosne politike vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, u vojnoj oblasti, vojnog obrazovanja i obuke, kao i vojne medicine.
Do sada je sklopljeno oko 30 bilateralnih sporazuma u sferi odbrane čime se značajno doprinosi jačanju odbrambenih kapaciteta naše države kroz razne vidove razmene iskustava, ekspertskih razmena, vojnih vežbi, razmene tehnologije, profesionalne edukacije i tako dalje.
Ovakvi sporazumi su izuzetno značajni za Republiku Srbiju. Imajući u vidu da se politika odbrane naše zemlje zasniva na vojnoj neutralnosti, ali istovremeno na saradnji sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Upravo ovakav uravnoteženi pristup nam pruža mogućnost za kvalitetnu vojno-tehničku saradnju, sa zemljama istoka i zapada, sa Rusijom i Kinom, SAD, ali i sa zemljama EU i drugim državama i regionalnim organizacijama.
Saradnja u oblasti odbrane sa stranim partnerima doprinosi razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve zemlje, posebno uzimajući u obzir činjenicu da se kroz ovakav vid saradnje gradi odnos poverenja i boljeg razumevanja između dve zemlje. Zajedničkim aktivnostima i razmenom iskustava jačaju se kapaciteti odbrambenog sistema, tako što se novim saznanjima nadograđuje sistem odbrane na obostranu korist.
Činjenice upućuju da je ovakva saradnja neophodna, obzirom da smo neretko suočeni sa velikim bezbednosnim izazovima od prirodnih katastrofa, preko migrantskih kriza, do terorizma i pretnji za globalnu bezbednost i u takvim situacijama izuzetno je važna međunarodna saradnja, ali i pomoć država sa kojima Republika Srbija ima aktivnu vojnu saradnju.
Taktičke vežbe kao jedan od direktnih i javno vidljivih instrumenata vojne saradnje postale su sastavni deo aktivnosti pripadnika Vojske Srbije, pa smo tako poslednjih godina imali priliku da vidimo niz vežbi regionalnog formata u kojima Republika Srbija učestvuje. Zatim, vežbe u okviru NATO programa partnerstva za mir, vojne vežbe sa Ruskom Federacijom, sa kojima se održavaju vojne vežbe avio i padobranskih jedinica, zatim vojne vežbe sa anti-terorističkim scenarijima.
Izuzetno je dinamična vojna saradnja sa susedima članicama NATO-a, sa kojima se održavaju bilateralne vežbe. Sa Mađarskom se radilo na obuci rečne flote, sa Rumunijom su održavane vežbe dežurnih snaga za kontrolu i nadzor vazdušnog prostora, uključujući presretanja sa lovačkom avijacijom. Sa Bugarskom je održavana vežba gađanja artiljerijsko-raketnim sistemima namenjenim za PVO.
Koliko Republika Srbija daje na značaju međunarodnoj vojnoj saradnji, potvrđuje i činjenica da Vojska Srbije učestvuje u misijama pod mandatom UN, kao i misijama EU, što posebno doprinosi unapređenju saradnje Republike Srbije u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, kao važnog dela u procesu pristupanja EU.
Sve ovo navodim zbog jasne potvrde, bez obzira na kritike i to sa više strana da Republika Srbija dosledno sprovodi proklamovanu stratešku opredeljenost za vojnu neutralnost, jer duboko sam uveren da samo takva politika obezbeđuje našoj zemlji kvalitetnu i dugoročnu saradnju sa svim značajnim subjektima međunarodnih odnosa.
Međunarodna vojna saradnja Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina značajno je intenzivirana, čime se daje doprinos i reformi celokupnog sistema odbrane, ali i podizanju nivoa operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije, što kao rezultat ima jačanje pozicije u globalnom sistemu bezbednosti, gde je Republika Srbija svakako prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner.
Republika Srbija je trajno opredeljena za mir, ali je i odgovorna država koja brine o svom državnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Zbog stalnih bezbednosnih izazova, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou Srbija posvećeno radi na jačanju sistema nacionalne i javne bezbednosti. U tom kontekstu posmatram i stalno unapređenje vojno-tehničke opremljenosti naše vojske, kao i unapređenje uslova života oficira i vojnika.
Ova dva sporazuma u ovlasti odbrane sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom, nastavljaju dobru praksu međunarodne vojne saradnje, koju naša zemlja pažljivo i temeljno sprovodi održavajući pre svega, politiku vojne neutralnosti uz istovremenu saradnju sa svim državama sveta, u cilju prevencije i prepoznavanja rizika i očuvanja globalnog mira.
Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje, kako ova dva sporazuma o kojima sam govorio, tako i sve druge predložene zakone sa ove sednice. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, uvažena gospođa ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas se na dnevnom redu, između ostalog, nalazi i Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, za koji smatramo da je izuzetno važan jer će unaprediti razmenu podataka i informacija između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma, čime će se dodatno poboljšati celokupni sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Terorizam danas predstavlja najveću bezbedonosnu pretnju na globalnom nivou. Do izbijanja pendemije izazvane korona virusom reč terorizam predstavljala je najfrekventniji termin u međunarodnim odnosima. Pojava korona virusa je na jedan period zaustavila terorističke akcije širom sveta. Na žalost krajem prošle godine na prostoru evropskog kontinenta dogodilo se nekoliko terorističkih napada, ali svakako treba obratiti pažnju na posledice pandemije u periodu koji tek dolazi.
Potencijala ekonomska kriza koja može uslediti nakon završetka pandemije može predstavljati okidač i razlog terorističkih napada, kako terorističkih, tako i ekstremnih desničarskih grupa jer siromaštvo i oskudica dodatno povećavaju rizik od radikalizacije. Antipandemijske mere su u izvesnoj meri usporile odnosno sprečile brojne terorističke napade. Zabrana međudržavnog kretanja, granične kontrole, kao i zatvaranje aerodroma privremeno su sprečile regrutacije novih terorista i delovanje postojećih terorističkih grupa.
Međutim, otvorio se prostor za druge vrste terorističkih napada, kao što su zloupotrebe digitalnih tehnologija, sajber napadi i bio terorizam. U današnje vreme velikih promena i bezbedonosnih rizika i izazove efikasan rad svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, kao i njihova međusobna saradnja od vitalnog su značaja za zaštitu države i nacionalne bezbednosti.
Naša zemlja se geografski nalazi u izuzetno nestabilnom regionu, koja je na žalost pogodna za razvoj različitih vidova terorizma, separatizma, verskog i etničkog ekstremizma. Prema obaveštajnim podacima na teritoriji Kosova i Metohije zabeležen je veliki broj terorističkih ćelija i osoba koje su ratovale na prostoru Siriji. Takođe, na prostoru BiH postoji veliki broj džihadista koji su se vratili sa ratišta, tako da oni ne samo da predstavljaju opasnost za Srbiju, već i za čitav region i Evropu.
Zato je za Republiku Srbiju prioritet stvaranje efikasnog sistema u borbi protiv svih vidova terorizma. Jedan važan iskorak je upravo i ovaj zakon, koji ne samo što unapređuje saradnju sa svim bezbednosnim institucijama, već na bolji način pozicionira našu zemlju u kolektivnom sistemu bezbednosti, posebno uzimajući u obzir činjenicu da mali broj zemalja u Evropi ima nacionalnu bazu podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.
Podsetio bih i na veliki bezbedonosni izazov sa kojim smo se kao država i narod suočili, a to je migrantska kriza. Kroz našu zemlju je u migrantskom talasu prošlo gotovo milion ljudi, ali je država i u ovom slučaju pokazala da je spremna da na adekvatan način rukovodi krizom, štiteći pre svega nacionalnu bezbednost, ali i uvažavajući sva načela zaštite ljudskih prava.
Srbija je tokom migrantske krize uspešno sarađivala sa zemljama u regionu i u celoj Evropi. Konstantno vršila procenu ugroženosti od terorizma, razmenjivala obaveštajne podatke sa svim obaveštajnim strukturama drugih evropskih država i time sprečila da se u migrantskom talasu dogode neka teška krivična dela.
Upravo zbog svega ovoga ja koristim priliku da sa ovog mesta pohvalim sve pripadnike bezbednosnih snaga koji na odgovaran i profesionalan način, često rizikujući svoj život, brane i štite suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, kao i bezbednost svih građana naše zemlje.
Donošenjem ovog zakona zajednički se sa ostatkom sveta štitimo od terorizma, tako što boljim povezivanjem i saradnjom dobijamo mogućnost prepoznavanja i prevencije opasnosti. Pružanjem adekvatnih informacija pravovremeno se mogu otkloniti rizici, sprečiti napadi i sačuvati životi. Ovaj zakon je potpuno usklađen i sa Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2017. godine koja je predvidela strategijske ciljeve za izradu nacionalne baze za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Ti ciljevi su pre svega, prevencija terorizma, otklanjanje terorističkih pretnji, gonjenje terorista i efikasan odgovor našeg sistema bezbednosti na eventualni teroristički napad.
Bezbedonosna politika ima veoma važnu ulogu u zaštiti svih građana, ali isto tako ima važnu ulogu i u međunarodnim odnosima. Zbog toga svaka država koja pretenduje da bude sigurna i zaštićena treba da ulaže u svoj bezbedonosni sistem, a ovakav zakon upravo ide u tom pravcu.
U nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma će se naći sve osobe koje su imale dodira sa terorističkim ćelijama, a ne samo oni koji su krivično gonjeni, što će omogućiti bolji uvid nadležnih organa, koji će takođe imati mogućnost da unose podatke. Pored saradnje sa UN od kojih ćemo dobiti jedan broj podataka, Republika Srbija donošenjem ovog zakona nastavlja i produbljuje saradnju i sa drugim međunarodnim organizacijama iz oblasti bezbednosti, kao što su Interpol i Evropol.
Ovakva saradnja svakako svrstava Srbiju u rang razvijenih evropskih zemalja, a posebno uzimajući u obzir i činjenicu da je uspostavljanje ovakve nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma i obaveza u skladu sa Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost.
Na ovaj način Srbija svakako učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima kroz integraciju u evropski i globalni bezbedonosni sistem.
Na kraju, posle jučerašnje odluke Haškog tribunala, da osudi na doživotnu robiju Ratka Mladića, pročitaću poruku generala Ratka Mladića koju je uputio nakon presude: „Molim moj najmili narod da ne brine, pobedu sam odneo u ratu koji to boli one koji su me danas osudili. Nisu me danas zlotvori osudili na doživotnu robiju, već na večnu ljubav i odanost mog naroda prema meni. Živeću dok ima srpskog naroda. Čuvajte mi Republiku Srpsku“.
Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati kako ovaj zakon tako i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Osnovni zakon je donet 2018. godine, kao strateška odluka države da se snagama bezbednosti omogući rešavanje stambenog pitanja pod povoljnim uslovima koji su daleko stimulativniji od tržišne stambene gradnje. Ovaj zakon je od usvajanja pretrpeo nekoliko izmena i svaki put je u svom sadržaju bio unapređen, što je slučaj i sada.
Naime, 2019. godine je napravljena jedna značajna izmena koja podrazumeva proširivanje prava na nove kategorije lica koja mogu ostvariti mogućnost na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima, što podrazumeva borce, članove domaćinstava palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodobske vojne invalide.
Složićemo se da je doprinos ovih lica u ranijim ratnim dejstvima nemerljiv u pogledu očuvanja i odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, pa je zaista ova promena bila neophodna kako zbog rešavanja njihovog stambenog pitanja, tako i zbog njihovog osećaja sigurnosti i potvrde da ih država nije zaboravila i da izuzetno ceni i vrednuje njihov doprinos u odbrani zemlje.
Donošenje ovog svojevrsnog leks specijalisa govori o posebnoj brizi države za pripadnike snaga bezbednosti, jer su oni izloženi konstantnom riziku, a neretko i životnoj opasnosti, tako da je najmanje što država treba i mora da učini za one koji bdiju nad bezbednošću svih građana Republike Srbije da oni i njihove porodice imaju krov nad glavom.
Ovakav državni pristup, dakle, proizilazi iz uloge i značaja svih snaga bezbednosti za očuvanje mira i teritorijalne celovitosti, a posebno uzimajući u obzir činjenicu da je najveći broj nerešenih stambenih pitanja zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti negde oko 19.000.
Rešavanje ovog problema je javni interes za Republiku Srbiju, jer se na ovaj način jača poverenje u državu, što dalje jača celokupan sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Zgodna je prilika da pomenemo da je u vreme socijalizma rešavanje stambenog pitanja bilo jedan od državnih prioriteta.
U tadašnjoj SFRJ oficiri JNA su gde god su službovali imali rešen stambeni problem. Treba naglasiti i to da su u to vreme, vreme socijalizma, svi zaposleni relativno brzo rešavali stambena pitanja. Tada je postojao stambeni fond iz kog su građeni stanovi za zaposlene, a on se finansirao iz doprinosa koji su svi zaposleni plaćali iz ličnih dohodaka. Dakle, to je bilo vreme kada se cenio rad i radnika, i vojnika, i policajaca, i lekara i svih drugih zanimanja koja su bila od posebnog značaja kako za razvoj društva, tako i za bezbednost svih građana.
Na sreću, danas se Srbija u nekoj meri vraća tom konceptu, svesna da je za motivisanost vojnika, policajaca i drugih pripadnika bezbednosnog sektora od izuzetno velikog značaja i rešeno stambeno pitanja. Na ovaj način se revitalizuje uloga snaga bezbednosti, koje su okosnica i garant naše teritorijalne celovitosti, garant slobode i garant prava svakog građanina da mirno i spokojno živi, bez straha za svoju ličnu bezbednost i bezbednost svoje porodice. Takođe, ulaganjem u nacionalnu bezbednost, ne samo kroz ovaj zakon, već kroz niz zakona koje smo u prethodnom periodu usvojili u parlamentu, a koji su usmereni na razvoj celokupnog sistema bezbednosti, mi uspevamo da vratimo i dostojanstvo svim pripadnicima bezbednosnog sektora.
Ne smemo zaboraviti period posle 5. oktobra, kada je reforma bezbednosnog sistema zapravo podrazumevala plansko i gotovo potpuno uništenje vojske, oružja i otpisivanje upotrebljive vojne tehnike, što je dovodilo do toga da pripadnici snaga bezbednosti gube poverenje kako u svoju službu, tako i u svoju državu.
Taj period je iza nas, ali je bilo potrebno mnogo truda i znanja da i u ne tako povoljnijim ekonomskim uslovima, kroz kontinuirano ulaganje, posvećenost reformama i razvoju celokupnog sistema bezbednosti vratimo pripadnike sektora bezbednosti na mesto koje im pripada i koje svojim doprinosom zaslužuju.
Poslanička grupa SPS i ja lično verujemo i zalagaćemo se u budućem periodu da se stvore ulovi da se krug lica koja mogu kupiti stan pod povoljnijim uslovima uskoro proširi i na zaposlene u zdravstvu, prosveti, naučnoj zajednici, kako bi mogli da omogućimo svim kategorijama lica koja služe državi da obezbede krov nad glavom.
Konkretno, izmene zakona koje su danas na dnevnom redu usmerene su na poboljšavanje zakonskih rešenja i preciziranje odredbi koje se odnose na uslove za sticanje prava na stanove iz ovog projekta. Unapređuje se zakonski okvir tako što se pojačava kontrola lica koja mogu aplicirati za stanove iz ovog zakona, što se postiže uvođenjem jedinstvenog elektronskog registra.
Ono što je najvažnije za pripadnike snaga bezbednosti jeste to što cena ovih stanova po kvadratu ne može biti veća od 500 evra. To je i te kako stimulativno, pogotovo danas kada cene u stanogradnji vrtoglavo rastu.
Za kraj moram da istaknem da su pripadnici bezbednosnog sektora ljudi koji rade najsloženije poslove u državi, koji se odnose na čitavu bezbednost u državi i svih njenih građana. Uz sav rizik koji nosi njihov posao, oni moraju da budu i adekvatno nagrađeni, a kroz ovakvo uvažavanje njihove elementarne životne potrebe, a to je da budu stambeno zbrinuti, država pokazuje da posebno brine o ovim ljudima.
Poslanička grupa SPS i ja lično pozdravljamo i podržavamo svako zakonsko rešenje koje ide u smeru poboljšanja položaja pripadnika snaga bezbednosti i u danu za glasanje podržaćemo izmene ovog zakona i ostale predložene zakone. Hvala lepo.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 33148.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |