Dame i gospodo narodni poslanici, o prvoj tački dnevnog reda, odnosu o setu predloga zakona iz prve tačke dnevnog reda, može mnogo toga da se kaže. Počeću sa nečim na šta su već ukazale neke moje kolege, a to su neki proceduralni propusti vezani za današnju sednicu.
Naime, ako pogledate predloge zakona koje nam je uputila Vlada Republike Srbije, videćete po prijemnim pečatima pisarnice Narodne skupštine da su zaprimljeni 21. decembra 2010. godine, dakle, juče i svi su, gle čuda, zaprimljeni u isto vreme, u 13.00 časova. U 13.00 časova je zaprimljen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca, u 13.00 časova je zaprimljen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, u 13.00 časova je zaprimljen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, u 13.00 časova je zaprimljen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Smatramo da nije moguće, po važećim propisima, da se svi ovi predlozi zakona u pisarnici Narodne skupštine zaprime bukvalno u isto vreme. To nije moguće ni pravno, to nije moguće ni po računanju rokova u pravu, odnosno nije moguće po nekim astronomskih, odnosno kalendarskim kriterijumima. Razmak između primanja ovih predloga zakona u skupštinsku proceduru morao je da iznosi najmanje jedan minut.
Šta je dalje čudno? Čudno je to da je gospođa Gordana Čomić tog istog 21. decembra 2010. godine predložila predsedniku Narodne skupštine promenu redosleda tačaka dnevnog reda. Znate u koliko časova? U 13.45 časova, znači 45 minuta nakon što su ovi predlozi zakona, navodno svi bukvalno u isto vreme, zaprimljeni na pisarnicu Narodne skupštine, a narodni poslanici, govorim u ime poslaničke grupe SRS, dobili su sve ove predloge zakona tek sinoć negde posle 21.00 čas, bolje rečeno, predlozi zakona su primljeni u poslanički klub, a poslanici SRS su sa ovim predlozima zakona mogli da se upoznaju tek jutros.
Sada se postavlja pitanje da li u Narodnoj skupštini postoje privilegovani narodni poslanici, odnosno poslanici prvog reda i poslanici drugog reda, pa oni poslanici prvog reda dobiju predloge zakona koji dolaze iz Vlade odmah, odnosno nakon što protekne 45 minuta, a svi drugi dobiju sa nekih osam, 12, pa i 16 časova kasnije? To nije korektno.
Ako uzmete bilo kog teoretičara države i prava, bilo kog pisca ustavnog prava, čitajte Slobodana Jovanovića, čitajte sve druge velike pravne teoretičare, tamo piše kako treba da izgleda parlamentarni postupak i niko od njih ne kaže da parlamentarni postupak treba da bude brzoplet, da se desetine zakona moraju usvojiti u roku od jednog dana, da poslanici imaju dva sata za pisanje amandmana. To ne piše nigde. Koji god dobar udžbenik prava da uzmete u ruke, oni će vam reći isto: parlamentarni postupak treba da bude spor, narodni poslanici moraju sa raznih strana, sa različitih aspekata da osvetle ono što je na dnevnom redu.
Mi fizički nismo bili u mogućnosti da se upoznamo sa sadržinom predloga zakona, a kamoli da napišemo iole kvalitetnije amandmane. To nije dobro. U Narodnu skupštinu je ušao, kako bi rekli neki istoričari, "kubikaški duh iz perioda posle Drugog svetskog rata".
Nekada su se komunist hvalili koliko kubika mogu da natovare peska, šljunka i asfalta, a mi se sad hvalimo, kad kažem mi, mislim na vladajuću koaliciju, koliko smo zakona po tom kubikaškom principu usvojili. Kakvi su nam zakoni? Loši. U jednoj godini po pet puta menjamo jedan te isti zakon, zato što zakone usvajamo brzopleto, na brzinu, bez da smo ostavili narodnim poslanicima dovoljno vremena da se upoznaju sa njihovom sadržinom.
I Vlada Srbije takođe radi brzopleto, šalje u skupštinsku proceduru nedorečene tekstove zakona, neprecizne, nejasne, sa materijalnim greškama, sa obiljem jezičkih grešaka itd. Kakav nam je pravni sistem? Loš.
Što se tiče ovih predloga zakona o kojima danas raspravljamo, za 20 minuta je jako teško reći sve nedostatke ovih predloga zakona. Ukazaću na nekoliko stvari. Za SRS je problematičan član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudovima. U članu 5. stav 2. se kaže: "Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama, koje su sudije iz stava 1. ovog člana podnele Ustavnom sudu, okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju VSS".
Po mišljenju SRS, to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer se na taj način suspenduje pravo građana da podnose ustavnu žalbu Ustavnom sudu, i ne samo da podnose nego da imaju pravo da dobiju odluku Ustavnog suda po toj ustavnoj žalbi. Da li će ove sudije imati pravo da dobiju odluku Ustavnog suda po svojim ustavnim žalbama?
Neće, zato što će postupak po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom po sili zakona biti prekinut i onda će doći do jedne supstitucije nadležnosti, umesto da bude nadležan Ustavni sud, kao što je bio na početku postupka, sada će to biti Visoki savet sudstva i praktično se na ovaj način za jednu kategoriju građana Srbije, a to su sve one nezadovoljne sudije koje nisu bile zadovoljne onim prvim izborom od strane Visokog saveta sudstva, biti onemogućene da dobiju konačnu odluku Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi.
Ovde je problematična još jedna stvar. Juče su mediji objavili da je Ustavni sud Republike Srbije doneo jednu odluku po ustavnoj žalbi jednog sudije koji nije izabran u postupku ponovnog izbora. Jedan sudija je dobio odluku po svojoj ustavnoj žalbi od strane Ustavnog suda.
Kada ovaj zakon stupi na snagu, druge sudije koje nisu bile zadovoljne neće moći da dobiju odluku Ustavnog suda, nego će dobiti novu odluku Visokog saveta sudstva. Šta to znači? To znači da u istoj pravnoj stvari odlučuju dva različita organa, sa jedne strane Ustavni sud, a sa druge strane Visoki savet sudstva. To niti je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, niti je u skladu sa nekim elementarnim pravnim načelima.
Šta je ovde još sporno? Vi ste, gospođo Malović, kao Vlada dovedeni u jednu vrlo čudnu situaciju, dovedeni ste u situaciju da vam nepoštovanje evropskih standarda u oblasti reforme pravosuđa iznose oni koji podnose američkom ambasadoru na uvid stenograme sa svojih konferencija za štampu. Doživeli ste da vas ljudi koji su tvrdili da je EU satanistička tvorevina danas optužuju da ne poštujete te iste standarde EU.
Šta SRS ima da kaže po ovom pitanju? Niti ste u pravu vi, a pogotovo nisu u pravu ovi koji vas kritikuju. Zašto? Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje – da li je Srbija suverena država? Po ovome što vidimo u obrazloženju ovih predloga zakona, ispada da nije, ispada da se ovi zakoni donose po hitnom postupku, na brzinu, zato što to EU tako smatra da treba da se uradi i ta tzv. Venecijanska komisija, to je jedan žargonski izraz, a njen puni naziv je Evropski odbor za demokratiju putem prava.
Sada moram da vam kažem, gospođo Malović, da su razna evropska tela koja se bave pravom pala na ispitu upravo ovih dana. Ovih dana i domaći, pa i svetski mediji, objavljuju da je Euleks znao za to da Hašim Tači trguje organima Srba koji su oteti na KiM u periodu od 1998. do 2000. godine. Kad kažem da je znao Euleks, onda to znači da je znala EU, to je znao i Bernard Kušner, to su znali i mnogi koji se navodno pozivaju na te evropske standarde.
Ako je EU znala i ako je ta Venecijanska komisija znala i ako je Euleks znao da se trguje organima na KiM, odnosno u Albaniji, onda se postavlja pitanje – zašto bi bilo ko u Srbiji bilo šta radio zato što to tako misli Evropska komisija ili Venecijanska komisija ili bilo koje drugo telo van ove države?
Ako uzmete Ustav Srbije, tamo nigde ne piše da Narodna skupština donosi zakone zbog toga što Evropska komisija misli ovo ili ono. Prosto, sami sebi uskraćujemo suverenitet.
Da li su zakoni iz oblasti pravosuđa dobri? Nisu dobri. To je praksa pokazala i to vam je SRS rekla i 2008. godine, kada ste se pravosudnih zakona usvajali, ali se nismo pozivali na mišljenje Evropske komisije, nismo se pozivali na mišljenje Venecijanske komisije. Rekli smo vam da reforma pravosuđa nije dobra iz više razloga. Prvi i osnovni razlog – oni koji su ušli u reformu pravosuđa nisu znali šta žele tom reformom da postignu. Zato su zakoni nejasni, nedorečeni. Zato su naši zakoni iz oblasti pravosuđa suprotni jedan drugom.
Kao što je rekao veliki nemački pesnik Gete, ne može biti jasno na papiru, ako vam prethodno nije jasno u glavi šta želite da kažete. To je Vlada Srbije na jedan vrlo dramatičan način manifestovala u protekle dve godine.
Što se tiče ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, nismo dobili odgovor na jedno prosto pitanje – da li ova država ima problem sa činjenicom da niko u Srbiji neće da čuva Legiju? Ispada da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala donosi zbog Legije. Niko neće da ga čuva.
Vi ste to kao Vlada u obrazloženju ovog predloga zakona na indirektan način i priznali – nema dovoljno ljudi koji će da rade u posebnom odeljenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a to znači u onom odeljenju koje čuva ljude koji su osuđeni zbog krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala, njihova personifikacija, personifikacija svih tih osuđenika jeste Milorad Ulemek Legija, heroj 5. oktobra, to moram da vas podsetim.
Milorad Ulemek Legija 5. oktobra nije bio terorista, nije bio kriminalac, nije bio mafijaš, nije bio pripadnik bilo kog zemunskog klana. Milorad Ulemek Legija je bio heroj zato što je otkazao poslušnost svom gazdi Slobodanu Miloševiću i zato što je omogućio time što nije dejstvovao u skladu sa važećim propisima da DOS na neustavan način preuzme vlast. Taj isti Milorad Ulemek Legija postaje državni neprijatelj broj jedan tek nepune tri godine nakon 5. oktobra 2000. godine.
Zašto ovo govorim? Da bih vam pokazao na primeru, vrlo plastičnom, da vlast u Srbiji od 2000. godine ne vodi konzistentnu, ujednačenu i poštenu borbu protiv organizovanog kriminala. Vi kriminalcem, a i kriminalcem iz sveta organizovanog kriminala, proglašavate čoveka tek onda kada se zameri Vladi Srbije. Dok sluša Vladu, dok sa Vladom ulazi u razne vrste sporazuma, javnih i tajnih, transakcija itd, on je privrednik, ne može mu niko ništa, on je uvaženi građanin Republike Srbije. Kad uđe u sukob sa Vladom, tek tog momenta on dolazi pod udar krivičnih sankcija u Republici Srbiji.
Hoćete li još jedan primer? Kada je Vojislav Šešelj 2002. godine objavio svoju čuvenu knjigu "Stanko Subotić Cane – Cane Žabac kralj duvanske mafije", svi lideri DOS-a su tvrdili da to nije tačno, da Vojislav Šešelj laže, da obmanjuje javnost, da iznosi neistine, da širi paniku, da hoće da diskredituje novu demokratsku vlast koja je uspostavljena 5. oktobra 2000. godine.
Danas 2010. godine taj isti Cane Žabac ne sme u Srbiji da da intervju bilo kojoj radio-televizijskoj stanici, nego to čini u Švajcarskoj. Pitanje je – zašto? Kako je moguće da 2002. godine taj čovek ne bude kriminalac, a da u 2010. godini bude kriminalac, iako se u međuvremenu ništa nije promenilo? Sve ono što je Cane Žabac radio 2002. godine, to radi i u 2010. godini.
Ko je taj ko u Srbiji pravi selekciju među kriminalcima? Ko je taj ko ima pravo da kaže – postoje naši kriminalci i oni koji nisu naši, postoje podobni i nepodobni kriminalci. Dok su naši, dok nas slušaju, dok nam obezbeđuju veliku količinu novca, ne sme im niko ništa. Kad nam se zamere, onda zbog njih donosimo specijalne zakone, formiramo specijalne sudove i njih krivično gone specijalni tužioci. Tako stoje stvari danas kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
Da u Srbiji ne da nije iskorenjen organizovani kriminal, nego da on cveta, posebno u gradu Beogradu, evo sada ću vam, gospođo Malović, pokazati na primeru jedne firme iz Beograda. Radi se o firmi "Montera". Naime, 29. juna ove godine Narodna skupština je usvojila famozni zakon o podsticaju građevinske industrije u Srbiji u vreme ekonomske krize. Obavljene su sve administrativne procedure da bi se započelo sa izgradnjom 400 stanova, od ukupno 58.000 kvadratnih metara na teritoriji beogradske opštine Voždovac, odnosno na području bivše kasarne "Stepa Stepanović". Građevinska direkcija Srbije koja je bila nosilac celokupnog posla je saopštila da su na tenderu pobedile tri firme – "Montera" iz Beograda, "Ratko Mitrović – Dedinje" iz Beograda i firma "Banković" iz Crne Trave.
Ko je vlasnik "Montere", gospođo Malović? Vlasnik "Montere" je Goran Kopčalić, inače nekadašnji predsednik Gradskog odbora DS i bivši potpredsednik opštine Zvezdara. On je kum doskorašnjeg gradskog menadžera Bojana Stanojevića, koji je bio alfa i omega za mnoge profitabilne projekte u Beogradu i koji se naprasno iz politike povukao u privatni biznis.
Kopčalić inače ima veze i sa nelegalnom privatizacijom "Trudbenika". Danas su radnici "Trudbenika" protestovali, odnosno štrajkovali ispred Dinkićevog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.
Šta je problem sa ovom firmom? Srpska radikalna stranka je došla do ugovora koji je "Montera" zaključila sa Građevinskom direkcijom Srbije. To je ugovor koji nosi broj 113.754 od 22. novembra 2010. godine. Vrednost ugovora 862.750.000 dinara, odnosno sa PDV-om više od milijardu dinara. Šta je problem?
Poreska policija je 7. jula 2010. godine podnela krivičnu prijavu protiv Kopčalića i njegovih najbližih saradnika zbog sumnje da su izvršili, kako se navodi, krivično delo poreske utaje, neosnovanog usklađivanja iznosa za povraćaj poreza, poreskog kredita i neuplaćivanje poreza po odbitku, čime su po navodima iz krivične prijave oštetili budžet Republike Srbije za 404.000.000 dinara poreza, odnosno oko 4 miliona evra.
Računi firme "Montera" su, gospođo Malović, konstantno u blokadi. U 2010. godini ova firma je bila blokirana 162 dana. Ovo sve možete da proverite na sajtu Narodne banke Srbije. Dakle, firma koja u 2010. godini, u godini u kojoj dobija ugovor za izgradnju stanova, u blokadi 162 dana, potpisuje ugovor sa Građevinskom direkcijom Srbije. To je suprotno elementarnim pravnim principima. To je apsolutno štetno po državu Srbiju.
Da li postoji bilo koji primer iz Evropske unije, gde građevinska firma koja je u blokadi 162 dana, a to znači da je u 2010. godini bila u blokadi svaki drugi dan, dobije posao koji vredi više od milijardu dinara? Takvog primera u Evropskoj uniji nema, a vi se za Evropsku uniju makar deklarativno zalažete.
U Zakonu o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala stavili ste, između ostalog, da se imovinske kartice ljudi koji rade u posebnom odeljenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, između ostalog, dostavljaju, kako vi kažete, u članu 3. zakona o izmenama i dopunama, Agenciji za borbu protiv korupcije.
Da li Vlada Republike Srbije poštuje odluke i preporuke Agencije za borbu protiv korupcije? Ne poštuje. Da li poštuje odluke ove agencije, svi oni republički i svi oni pokrajinski poslanici iz Vojvodine koji su u sukobu interesa? Ne poštuju.
Vi imate danas preko 30, što narodnih, što pokrajinskih poslanika koji su u sukobu interesa zato što neki vrše dve, tri, neki čak šest pa i više funkcija, koje su međusobno nespojive jedna s drugom.
Kakva je uloga Agencije za borbu protiv korupcije, kada je reč o postupku izvršenja kazne zatvora za krivično delo organizovanog kriminala, ako Vlada Republike Srbije i ako skupštinska većina i u Skupštini Srbije i u Skupštini Vojvodine čini sve da diskredituje tu istu agenciju?
Zbog nedostatka vremena ću da završim, ali pre nego što završim želim da kažem da zbog toga što se u državi Srbiji punih 10 godina vodi jedna nepoštena, jedna selektivna, jedna mestimična borba protiv organizovanog kriminala, zato što je reforma pravosuđa izvršena na brzinu i zato što se sada čine promene u pravosudnim zakonima, a ne zato što to odgovara državi Srbiji, nego po nalogu Evropske unije, Srpska radikalna stranka neće podržati nijedan Predlog zakona.