Dragi građani Republike Srbije, držaću se teme dnevnog reda na način kako to podržava gospođa Čomić. Evo, dragi građani Republike Srbije šta piše u odluci o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010. godini: ''Odobrava se učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama tokom 2010. godine i to: – u Mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo (MONUC); – u Mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Liberiji (UNMIL); – u Mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Obala Slonovače (UNOCI); – u Mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Čad i Centralno Afričkoj Republici (MINUCRAT); – u Mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Liban (UNIFIL); u Mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Republici Kipar (UNFICYP). Kao što vidite, u tački 1. Predloga odluke isključivo se spominju mirovne operacije UN.
Poštovani građani Republike Srbije, preći ću sada na obrazloženje, pa ćete videti da priča o NATO i te kako ima smisla u kontekstu rasprave ove dve tačke dnevnog reda. Evo šta je napisala Vlada Srbije u obrazloženju zašto treba izglasati ove dve odluke. Kaže ovako – ''članstvo Republike Srbije u Partnerstvu za mir otvara dodatne mogućnosti za njeno aktivnije uključivanje u multinacionalne operacije pod okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske unije.'' Sada ja vas pitam, gospođo Čomić, nađite mi vezu između teksta Predloga odluke i obrazloženja?
Opet ponavljam, koliko mi moja skromna neministarska pamet dozvoljava, ovde se spominju samo UN. Kako to da se u tekstu Predloga odluke spominju UN, a u obrazloženju zašto odluku treba usvojiti odjedanput isplivava Partnerstvo za mir? Koliko znam, Partnerstvo za mir je vojnopolitički program NATO pakta, nije vojnopolitički program UN, pa, ako su ovo mirovne operacije pod zastavom UN i sa mandatom UN, možda ja ne razumem, ali onda molim predstavnike Vlade ili predstavnike vladajuće koalicije da nam objasne kakve veze imaju UN i njihove misije u svim nabrojanim zemljama sa Partnerstvom za mir i kakve veze imaju te mirovne operacije pod kontrolom i pod mandatom UN sa EU?
Koliko znam, EU je prevashodno ekonomska organizacija evropskih država. Kako sad, odjedanput, mirovna misija na Kipru i u Libanu ima neke veze sa Partnerstvom za mir i sa EU? Kada Vlada Srbije napravi vezu između UN i Partnerstva za mir, onda je to legitimno. Kada poslanici SRS kažu da se pod firmom UN u stvari krije direktno ili indirektno učešće Vojske Srbije pod komandom NATO u operacijama po svetu, koje su sve, samo ne mirovne, onda – gospodine poslaniče, ne možete to da kažete. Onda Vlada Srbije treba da povuče ovaj predlog odluke i isključivo treba da se govori o UN. Nema govora o Partnerstvu za mir, nema govora o EU, nema govora o NATO.
Ispada da samo Vlada Srbije ima pravo na neke teme. Kada te teme otvore poslanici SRS ili neke druge političke stranke koja nije deo vladajuće koalicije, onda o tome ne možete da govorite. Dakle, sve je ovo, dragi građani, i te kako povezano. Vama je to vrlo dobro jasno, ma koliko, da oni koji vode sednicu Narodne skupštine imaju zadatak ili su sebi sami nametnuli obavezu da zabrane da se o nekim temama govori.
Inicijativa Ruske Federacije je nešto što zaista doprinosi miroljubivoj politici u Evropi. Ma koliko da se predstavnici Vlade ili pojedini predstavnici vladajuće koalicije trude da nas uvere da je NATO pakt humanitarna, miroljubiva, čovekoljubiva organizacija, mi u to ne verujemo i nismo mi ti koji smo napali NATO pakt, nego je NATO pakt taj koji je napao srpski narod, ne samo u SRJ, nego i u Republici Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj.
Takođe, nešto što se podmeće SRS jeste to da mi kad govorimo o tome da je NATO pakt jedna ofanzivna, agresivna, međunarodna vojna organizacija, koja nikakve suštinske veze nema sa duhom Povelje UN, onda nam se kaže – onda, vi napadate našu braću Grke, naše prijatelje Špance i sve ostale zemlje članice NATO, a koje nisu priznale nezavisnost KiM. Izvinite, ali to nije tačno. Pa, nisu Grci došli na ideju da bombarduju SRJ, niti su došli na ideju da bombarduju Republiku Srpsku ili Republiku Srpsku Krajinu. Sumnjam da je, baš, Špancima palo na pamet da 2001. godine izvrše okupaciju Avganistana. Sumnjam da, baš, Slovaci nemaju šta drugo da rade u svom životu, nego da čuvaju polja maka u Avganistanu, ali to su sve činjenice.
Bio sam vrlo precizan i svi poslanici SRS su bili vrlo precizni kada su govorili o tome koja je uloga NATO u kriznim situacijama u svetu i na kriznim mestima. Pa, naravno, svima je jasno, maloj deci je jasno, da u jednom savezu kao što je NATO, SAD i Rumunija, recimo, apsolutno nisu ravnopravne i da se za sve pitaju Amerikanci.
Idite u Grčku, nadam se da ste tamo letovali, pitajte bilo kog grčkog oficira sme li da ode u toalet da opere ruke, a da prethodno ne pita američkog oficira za vezu, da li to sme da učini ili ne.
Onda nam se dođe ovde u Narodnu skupštinu i kaže – da, sada napadate Grke, napadate Rumune, Špance itd. Ne napadamo te zemlje, samo kažemo da su oni koji su kreirali agresiju na SRJ, na Republike Srpsku Krajinu, na Republike Srpsku, na Irak, na Avganistan, koji sada planiraju neko novo žarište, da su to pre svega SAD i Velika Britanija, pri tom uopšte nismo želeli ni na koji način da kažemo da nam je neprijatelj ceo američki narod ili da su nam neprijatelji svi građani Velike Britanije. Naravno da nisu, ali da rukovodstvo tih država tokom devedesetih godina, pa i sada, vodi jednu politiku koja je sve samo ne miroljubiva, koja je sve samo ne usklađena sa međunarodnim pravom, to je činjenica.
Na kraju krajeva, ako su nam i SAD i Velika Britanija tako veliki prijatelji, kao što nam se ovde maločas reklo, kako to da od 200. godine ne naprave, ama, baš, nijedan potez koji je u interesu Srbije i srpskog naroda, tako veliki prijatelji, a ništa da učine za Srbiju? Kako to odjedanput da su Hašim Tači, Haradinaj narko-dileri, ubice, siledžije, odjedanput, za te iste SAD i Veliku Britaniju borci za ljudska prava, za demokratiju, za slobodu? Njih primaju u zvanične posete, daju im se neka odlikovanja, politički legitimitet.
Ceo srpski, državni, politički vojni i policijski vrh je isporučen Haškom tribunalu i onda se kaže – to su naši prijatelji, oni nam žele dobro. Izvinite, oni koju omogućuju trgovinu narkoticima iz Avganistana, do Srbije, do Južne Amerike, nisu prijatelji nikome, ni američkim građanima, ni britanskim, a pogotovo ne srpskim građanima.
I, neka nas niko ne ubeđuje da stotine tona heroina i drugih opijata koji dolaze iz Avganistana mogu da dođu u Srbiju ili mogu da dođu u bilo koju drugu državu na svetu, a da za to znaju NATO trupe i NATO komanda u Avganistanu.
Dakle, ovde je potpuno jasno, završiću da bi moje kolege mogle da kažu nešto o ovim tačkama dnevnog reda, apsolutno je jasno, kad god Vlada Srbije kaže – treba da učestvujemo u međunarodnim mirovnim operacijama pod UN, građani Republike Srbije, shvatite to kao jedan implicitni poziv da Srbija mora, zato što je to navodno imperativ vremena, da uđe u NATO.
Ko pročita Rezoluciju 1244, ko se upozna sa inicijativom Ruske Federacije o potpisivanju ugovora o evropskoj bezbednosti, videće da to nije, jednostavno, tačno. (Aplauz)